P5 SISTEMI PODRŠKE UPRAVLJANJU INTERNOM … god/osnovne informacije 1516... · elementarnim komponentama tog proizvoda, kako bi se planirala potražnja za sirovinama, poluproizvodima,

MENADERSKI INFORMACIONI SISTEMI

FAKULTET ZA MENADMENT ZAJEAR

P5 SISTEMI PODRKE UPRAVLJANJU INTERNOM EFIKASNOU ORGANIZACIJE. PLANIRANJE POSLOVNIH RESURSA (ERP)



Na rast preduzea i uspenost poslovanja u velikoj meri utie optimalizovanje poslovnih procesa. Kljuni faktor uspeha su potpuna reenja koja zauzimaju vano mesto u obnovi poslovnih procesa, iji je cilj efikasnije poslovanje i vea produktivnost. Savremeni sistemi ERP (eng. Enterprise Resource Planning) su reenja koja preduzeima omoguavaju brz odziv i rad sa kupcima, dobavljaima i poslovnim partnerima na globalnom tritu putem interneta, bilo gde i bilo kad.

UVOD



Implementacija integrisanih informacionih sistema je jedan od najvanijih procesa svakog preduzea, koje nastoji da unapredi svoje poslovanje i neprekidno razvija svoj informacioni sistem. Opstanak na tritu podrazumeva da kompanija stalno ide u korak sa promenama, da usavrava svoje proizvode i usluge, unosi inovacije u poslovne procese, poboljava organizaciju i permanentno investira u svoje zaposlene. Jedino na taj nain, kroz stalnu brigu o svim ovim segmentima kompanija e doi u poziciju da uvek bude par koraka ispred konkurencije. Poslednjih par godina u Srbiji poinje da se govori o integrisanim informacionim sistemima koji omoguavaju i olakavaju upravljanje, optimizaciju, planiranje i praenje svih segmenata poslovanja jedne kompanije. Pomau da se u pravo vreme donese prava odluka, lake analiziraju poslovni procesi i na vreme uoe ili predvide mogue kritine take u poslovanju kompanije i pravovremeno preduprede neeljene posledice. Poslovati u uslovima kakvi vladaju na tritu danas predstavlja svakodnevni izazov. Poveanje efikasnosti, optimizacija trokova i resursa predstavljaju glavni zadatak menadmenta. Za realizaciju ovih zadataka potrebni su znanje i efikasni alati.

UVOD



Strategija upravljanja zalihama, pre pojave kompjuterizovanih sistema, bazirala se na potpuno drugaijim principima. Naime, nedovoljno panje se posvecivalo koliini zaliha u skladitima, tako da je praksa uglavnom bila da se u skladitu uva odreena kolicina svakog proizvoda. Medutim, poslovno okruenje je postalo sve kompleksnije i organizacije su morale da promene strategiju upravljanja zalihama. Da bi funkcionalne jedinice mogle da donose prave odluke, odnosno da bi mogle pravovremeno i efikasno da nabavljaju potreban materijal i delove proizvoda, kao i da upravljaju zalihama, neophodno im je bilo vie podataka. Menadment u organizaciji je zahtevao efikasan informaciono-komunikacioni sistem, jer mu je bila potrebna tana i aurna inforamcija. Samo oni poslovni sistemi koji su obezbedili smislen tok informacija i dobara u lancu snabdevanja, izvrno upravljanje odnosima sa klijentima i koji su primenil e-poslovnje, mogu ostvariti strategijsku prednost.

UVOD



Rezultat pokuaja preduzea da upravljaju svojim resursima i potrebama je pojava sistema za planiranje zahteva za materijalima tj., MRP (eng. Material Requirements Planning) koji su omoguili upravljanje planiranjem potreba jednog sistema, a s obzirom da se baziraju na informaciono-komunikacionoj tehnologiji, doveli su do unapreenja poslovanja u pogledu kontrole zaliha i sistema za planiranje proizvodnje. Uz pomo njih, preduzea su u mogunosti da utvrde kolika je potranja za materijalima u vremenu, i to tako to se poinje od finalnog proizvoda i ide unazad ka elementarnim komponentama tog proizvoda, kako bi se planirala potranja za sirovinama, poluproizvodima, delovima, podsklopovima, pomonim materijalima i sl. Iz ovih razloga, ovakav nain planiranja se esto naziva strategijom guranog toka tj. push sistem. Uz pomo MRP proizvoai su u stanju da precizno odrede kada i koliko materijala i sirovina je potrebno naruiti, u zavisnosti od proizvodnje, nabavke, prodaje, ali takoe i u zavisnosti od toga koliko je materijala i sirovina na zalihama. Na ovaj nain osigurava se da uvek postoji dovoljno materijala kako bi se proizvelo onoliko jedinica koliko se potrauje.

UVOD



Kako se razvoj informaciono-komunikacione tehnologije nastavljao, MRP se poetkom 80-ih godina razvio u sistem planiranja proizvodnih resursa, tj., MRP II (eng. Manufacturing Resource Planing), koji je predstavljao proirenje postojeceg MRP sistema. Za razliku od MRP-a, koji je obuhvatao planiranje i upravljanje pripremom proizvodnje i zalihama, MRP II se fokusirao na integraciju svih aspekata procesa proizvodnje, ukljuujuci materijal, finansije i radnu snagu. Na bazi njega preduzea su bila u mogunosti da analiziraju posledice razliitih verzija plana angaovanih resursa preduzea i rokova isporuke proizvoda. Na taj nain se prevaziao moda i najvei nedostatak poprilicno zatvorenih MRP sistema. S obzirom da je njegov osnovni cilj bio da obezbedi konzistentne podatke svim uesnicima u procesu proizvodnje, bilo je potrebno obezbediti integraciju svih informacija i to koristeci jedinstvenu bazu podataka.

UVOD



Prema APICS-u (The Association for Operations Management): ERP sistemi predstavljaju knjigovodstveno-orjentisane informacione sisteme za utvrivanje i planiranje resursa u preduzeu potrebnih za primanje, isporuku i knjienje porudbna kupaca. Ono to ih razlikuje od svojih prethodnika su tehniki zahtevi (GUI, RDBMS, CASE alati, programski jezici etvrte generacije)

ERP su poslovni informacioni sistemi tj. komercijalni softverski paketi za mala, srednja i velika preduzea. Obuhvataju sve standardne poslovne funkcije i imaju mogunost prilagoavanja konkretnim potrebama preduzea, podravajui meunarodne standarde. Primena ERP softverskih paketa moe da doprinese znaajnom poboljanju kvaliteta proizvoda i usluga. Ova vrsta sistema realizuje, ili bolje reeno, omoguava integraciju kompletnog funkcionisanja poslovnog sistema pomou jednistvenog softverskog reenja.

DEFINISANJE ERP SISTEMA



ERP sistemi su se razvili u ERP II ili proirene ERP sisteme koji podrazumeva primenu ERP softvera ne samo na nivou jednog preduzea ve povezuje iteve brane ili sva preduzea koja sarauju u sisteme koji imaju visok stepen meusobne integracije. Tako je ERP danas daleko prevaziao svoju izvornu definiciju, sadrnu u imenu (planiranje resursa preduzea) jer samo mali njegov deo ima veze sa planiranjem resursa. Iz tog razloga se sve vie koristi novi pojam EAS (Enterprise Application Suite) ili paket poslovnih aplikacija. ERP se danas moe definisati kao integrisani i sveobuhvatni poslovni informacioni sistem koji obezbeuje internu povezanost poslovnih procesa (izmeu unutranjih funkcija preduzea) i eksternu povezanost poslovnih procesa (povezivanje izmeu preduzea).




Glavni cilj ERP je da vrsto integriu funkcionalne celine organizacije i omogue da informacije neometano putuju kroz funkcionalne celine. vrsta integracija podrazumeva da e se promene u jednoj funkcionalnoj celini odmah odraziti i na sve ostale fukcionalne celine . Zahvaljujui integraciji podataka u ERP sistemu, olakano je predvianje i balansiranje ponude i potranje, rasporeivanje resursa na nivou preduzea ali i itavog lanca snabdevanja, omogueno je donoenje najboljih odluka, koordiniranje prodaje, marketinga, operacija, logistike, nabavke, voenje finansija, razvoj proizvoda i usluga, kao i upravljanje ljudskim resursima. jednostavno, danas ERP sistemi nude module za bukvalno svaki segment poslovanja. Na taj nain je omogueno upravljanje poslovanjem sa visokim nivoom produktivnosti, kvalitetnom uslugom i razvijenim odnosom sa potroaima, uz smanjenje trokova i nivoa zaliha ime je stvorena osnova za postizanje konkurentskog poloaja.




ERP sistem je u osnovi modularne strukture, gde svaki modul (aplikacija) ima svoje funkcije koje su povezane zajednikom bazom podataka ime je postignuta integrisanost podataka i poslovanja. Najei moduli u ERP paketu mogu biti: upravljanje finansijama, SCM, CRM, elektronsko poslovanje, upravljanje proizvodnjom, upravljanje uslugama, distribucija, prodaja i marketing. Integracija navedenih modula kroz ERP sistem donosi znaajno unapreenje poslovanja. Na primer, kod SCM-a, ERP omoguava da se predvidi tranja korienjem informacija o potrebama kupaca na taj nain to je u svakom momentu potrebna koliina proizvoda u opticaju poznata. Da bi se poveala efikasnost lanca isporuke, informacije moraju pravovremeno da se razmenjuju izmeu uesnika u lancu".




Da bi se odreeni sistem smatrao ERP sistemom nije dovoljno da postoji integracija svih poslovnih funkcija pomou paketa aplikacija. Na osnovu dosadanjih iskustava u razvoju i primeni ERP-a, mogu se izdvojiti sledee njegove bitne karakteristike: 1. Fleksibilnost - ERP sistem mora biti sposoban da prui odgovor na svaki postavljenizahtev u organizaciji u skladu sa promenama poslovnog okruenja. 2. Nezavisnost - ERP sistem je nezavisan od hardvera, operativnog sistema i sistema za upravljanje bazom podataka, a takoe i od organizacije poslovnih procesa u organizaciji i izgraenih organizacionih struktura. 3. Sveobuhvatnost - ERP sistem podrava sve vrste poslovnih funkcija i poslovne organizacije svih vrsta delatnosti. 4. Modularnost - Strukturu ERP sistema globalno ine podsistemi i moduli, ali mora postojati mogunost da se svaki od modula moe dodati podsistemu ili ukloniti iz podsistema, a da pri tome ne doe do poremeaja u funkcionisanju celine, kao i ostalih modula.




5. Otvorenost - ERP sistem mora podravati razliite hardverske platforme, s obzirom na to da organizacije poseduju heterogene sisteme, a takoe se mora obezbediti i veza sa aplikacijama drugih proizvoaa softvera. 6. Prilagodljivost - Svakoj organizaciji nisu potrebni svi moduli sistema, te je neophodno sistem prilagoditi zahtevima svake, vodei pri tome rauna o grani industrije kojom se bavi, njenoj organizacionoj strukturi, nainu na koji posluje, strukturi znaajnijih poslovnih procesa i drugo. To prilagoavanje podrazumeva da se prvo izvri izbor vertikalnog reenja, a to znai definisanje industrijske grane u kojoj preduzee posluje, drugo, izaberu referentni poslovni procesi, kao to je na primer upravljanje proizvodnjom, prodaja i distribucija i slino, i konano, izvriti prilagoavanje referentnih procesa stvarnim potrebama preduzea. 7. Iskustvo - U ERP sistem je ugraeno iskustvo za sve poslovne procese, kao i reenja koja su u dosadanjoj praksi pokazala najbolje rezultate.




Najpoznatiji paketi su: SAP (BusinessOne, AiO, R/3) ORACLE - People Soft BAAN Microsoft Dynamics sistemi: NAV (Navision), AX (Axapta), GP (Great Plains), SL (Solomon)




Upravljanje odnosom sa kupcima (CRM) Upravljanje lancima snabdevanja (SCM) Nabavka Upravljanje ivotnim ciklusom proizvoda (PLM) Poslovna inteligencija Upravljanje finansijama Upravljanje ljudskim resursima Elektronska trgovina Upravljanje projektom Prodaja i logistika

FUNKCIONALNI DOMET ERP SISTEMA



HRONOLOKI RAZVOJ ERP SISTEMA



Arhitektura (klijent/sever-dvoslojna, troslojna, vieslojna, internet/intranet) Hardver (veoma zahtevan u sluaju velikih sistema) Operativni sistem (sve savremene Unix verzije, zatim Windows NT, IBM OS/400)

TEHNIKA OSNOVA ERP SISTEMA



ERP sistemi baziraju se na otvorenoj klijent/server arhitekturi sa dva ili tri sloja. Otvorena arhitektura podrazumeva mogunost proirivanja i dodavanja drugih komponenti ili funkcionalnosti sistema. Postojanje vie slojeva omoguava stalni pristup podacima mnogih korisnika pri emu se smanjuje rizik od pada sistema. Koriste se dvoslojna, troslojna i Internet/Intranet arhitektura. Dvoslojnu arhitekturu ine: Prvi sloj - odnosi se na server koji upravlja i sa aplikacijom i sa bazom podataka; Drugi sloj - odnosi se na klijenta koji kontrolie korisniki interfejs, odgovoran je za prikaz podataka i ulaz podataka do servera.




Troslojnu arhitekturu ine: Prvi sloj - odnosi se na server baze podataka koji osigurava integritet podataka primenom ugraenih automatskih kontrola i procedura; Drugi sloj - odnosi se na aplikativni server kojih moe biti jedan ili vie, a pokriva glavni deo poslovne logike, omoguava komunikaciju sa bazom podataka i osigurava integritet podataka kada to nije u stanju da uradi baza podataka; Trei sloj - odnosi se na korisniki sloj ili klijenta, odnosno softver za korisniki interfejs koji je zaduen za unos, prikaz i tampanje podataka.




Internet/Intranet arhitektura bazira se na jakoj komunikacionoj lokalnoj mrei (LAN) i rairenom podruju mrea (WAN). Veina IT sektora preduzea razmatra seljenje na Internet/Intranet ime bi se omoguila iroka komunikacija. Sva preduzea koja koriste ERP sisteme imaju vie lokacija na kojima se odvijaju operacije i kontrola, pa se isto tako vri i prenos podataka izmeu lokacija, ali i izmeu razliitih preduzea s obzirom da su dananji ERP sistemi proireni izvan preduzea na partnere i sve one koji su ukljueni u lanac nabavke. Ovo ima za posledicu unapreivanje arhitekture pa je njeno znaenje mnogo vee od jednostavnog osiguranja funkcionalnosti, korisnikog interfejsa i podrke platforme. Kontrola u ERP sistemima vri se kroz kontrolu u samom sistemu i kontrolu u njegovoj okolini ukljuujui i njegov operativni sistem. Prema obuhvatu mogu se izdvojiti opta kontrola i kontrola aplikacija.




Prvi pokuaji koji su savremeni poslovni sistemi uinili u pokuaju da upravljaju svojim resursima i potrebama je razvijanje MRP (Material Requirements Planning) sistema, odnosno sistema koji su imali zadatak da upravljaju planiranjem potreba jednog sistema. To su bili kompjuterizovani sistemi koji su unapreivali poslovanje kontrole zaliha i sistema za planiranje proizvodnje. U drugoj fazi je razvijen MRP II (engl. Manufacturing Resource Planing) sistem. ERP sistemi praktino predstavljaju nastavak i proirenje koncepta MRP II sa dodatnim funkcionalnostima za finansije, distribuciju proizvoda, upravljanje ljudskim resurisma (HRM - engl. Human Resouces Management) koji su integrisani tako da mogu da zadovolje opte poslovne potrebe integrisanog i umreenog preduzea. ERP sistemi su se razvili u ERP II ili proirene ERP sisteme.

ISTORIJSKI RAZVOJ ERP SISTEMA



Postoji nekoliko faza uvoenja, a to su: Izbor paketa Izbor modula Tehnika instalacija Prilagoavanje Kalibracija Uvoenje u rad Odravanje

FAZE UVOENJA ERP SISTEMA



Otvorenost Bolji uvid u podatke prilikom donoenja poslovnih odluka Pojaana kontrola radnih procesa Aurnije i detaljnije informacije Unapreena kontrola trokova Brz odgovor na zahteve kupaca Efikasna naplata Konkuretnost Jedinstvena baza podataka Interakcija modula

PREDNOSTI ERP SISTEMA



Trajanje implementacije Trokovi implementacije, obuka, integracija, testiranje i odravanje, konverzija podataka, analiza podataka, konsultanti, zadravanje najboljih, tim za implementaciju, ekanje na povraaj investicija, depresija posle implementacije Rizici vezani za saradnju sa isporuiocem ERP sistema Bezbednost

NEDOSTACI ERP SISTEMA



1. Planiranje 2. Projektni tim 3. Sastav projektnog tima 4. Voa projekta (menadment) 5. Definisanje obima projekta 6. Postavljanje kritinih faktora sistema 7. Procena dobavljaa (procena orjentacije ka implementaciji u fazi prodaje,

provera referenci, metodologija implementacije) 8. Ukljuivnje krajnjih korisnika

METODOLOGIJA PROCESA IZBORA ERP SISTEMA



ERP sistemi: Prodaja i marketing ERP sistemi: Raunovodstvo i finansije ERP sistemi: Proizvodnja i upravljanje materijalima ERP sistemi: Ljudski resursi Menadment lanca snabdevanja i elektronsko trite

MODELI ERP SISTEMA



Procesi upravljanja prodajom predstavljaju jednu od najvanijih oblasti. Odluke koje menaderi prodaje treba da donesu su sledee:

Kako bi trebalo urediti teritorije? Kako rasporediti vremena prodajnog osoblja? Koji klijenti su najprofitabilniji? Koji proizvodi su najprofitabilniji? itd

Alati treba da omogue:

poreenje prodaja, prihoda po proizvodima, klijentima i regionima u odnosu na benmarking uspenosti; poreenje produktivnosti svakog prodavca prema proseku za odeljenje; izvetavanje o najprofitabilnijim proizvodima po regionima; izvetavanje o proizvodima koji predstavljaju najvei procenat prodaje za svakog prodavca; izvetavanje o klijentima koji predstavljaju najvei procenat prodaje za svakog prodavca

ERP SISTEMI: PRODAJA I MARKETING



FUNKCIJE PODSISTEMA PRODAJE I MARKETINGA




Microsoft Navision

Microsoft Dynamics NAV (NAVISION) predstavlja integrisano poslovno reenje klase ERP (Enterprise Resource Planning) koje kao integralni informacioni sistem:

slui planiranju i izvravanju poslovnih procesa; integrie u jednu celinu i automatizuje sve pojedinane poslovne procese i informacije, omoguava bolji i bri uvid u sve segmente poslovanja kompanije, kao i efikasno praenje i kontrolu na svim nivoima, to omoguava optimalizaciju radnih mesta, smanjenje trokova i poveanje dobiti; omoguava brz i jednostavan pristup neophodnim informacijama i nudi veliki broj analiza i preciznih i pravovremenih izvetaja koji omoguavaju lake donoenje odluka; omoguava brz odgovor i zadovoljenje kompleksnih zahteva klijenata/trita i pojednostavljuje ulaz na regionalno i svetsko trite.




Microsoft Navision

Microsoft Dynamics NAV je grupisan po sledeim oblastima poslovanja: upravljanje finansijama, upravljanje prodajom i marketingom, upravljanje nabavkom, upravljanje magacinskim poslovanjem, upravljanje proizvodnjom, planiranje resursa, upravljanje servisom i odravanjem, kadrovska evidencija.




Microsoft Navision ekran




SAP R/3 Unapredite usklaivanje strategija i operacija. Poveajte produktivnost i uvid za vae preduzee. To je prednost koju vam prua SAP softver za planiranje resursa preduzea (ERP) - prednost brzog prilagoavanja promenljivim zahtevima industrijske grane. SAP ERP je namenjen osnovnim zahtevima poslovnog softvera najzahtevnijih velikih i srednjih organizacija - u svim industrijskim granama i sektorima:. SAP Business All-in-One srednjim preduzeima prua jedinstveno, celovito integrisano ERP reenje. Prua sveobuhvatnu podrku osnovama poput finansija, upravljanja nalozima i nabavke kao i procesima specifinim za industrijsku granu.




SAP R/3 ekran (Kreiranje naloga)




Raunovodstveni sistemi podravaju operativne i kontrolne funkcije. Na operativnom nivou, jedan raunovodstveni sistem proizvodi transakcije (fakture, porudbine i sl.). Proces zapoinje kada se unese porudbina koja generie auriranje zaliha kod sistema zaliha koji odrava informacije o svakoj stavci na zalihama i povlai nabavku dodatnih zaliha ukoliko nivo zaliha padne do kritine take. Sistem porudbine kreira porudbine, proverava popunjena polja i odreuje vreme kada se oekuje zavretak ove transakcije. Porudbina generie pravljenje fakture u okviru sistema za obradu rauna klijenata. Plaanje se odvija kod sistema za plaanje rauna.

ERP SISTEMI: RAUNOVODSTVO I FINANSIJE



KONTROLNE FUNKCIJE: Procesi kontrole unutar raunovodstva podrazumevaju budetiranje, upravljanje gotovinom i investicijama. Budetiranje podrazumeva poreenje trenutne alokacije budeta u odnosu na prethodne godine, kao i poreenje trenutnih prihoda i rashoda u odnosu na ranije godine. Na primer, ukoliko se uporede trokovi putovanja koji su u odnosu na prolu godinu poveani za 25%, uvia se znantno poveanje putnih trokova. Druga analiza bi mogla da sagleda da se prihod jednog regiona znatno poveao u odnosu na prethodne godine. Akcije koje bi se na osnovu ovih analiza mogle preuzeti, jesu, na primer, da se u regionu, gde je dolo do poveanja prihoda, ponudi nov proizvod.




RAUNOVODSTVO I FINANSIJE U ERP SISTEMU




Specifinosti proizvodnih procesa u pojedinim granama industrije nalau i pruaju mogunost da se razvije veliki broj modela LS, koji se meusobno razlikuju po strukturi, upravljakim veliinama, parametrima LS i okruenja, merama performanse, tj. kriterijuma optimalnosti. Prvi korak pri razvoju modela je taj da se napravi klasifikacija LS. Klasifikacija moe da se izvri prema obimu proizvodnje (razlikujemo: masovnu, serijsku i pojedinanu) i prema kriterijumu vremenskog horizonta (razlikujemo: strategijske, taktike i operativne probleme). Klasifikacija LS moe da se napravi u smislu strukture, tipa neizvesnosti upravljakih veliina, prirodi kriterijuma optimalnosti i dr.

ERP SISTEMI: PROIZVODNJA I UPRAVLJANJE MATERIJALIMA



Menadment koncepti proizvodnje klasifikovani su u 2 grupe: push sisteme (zasnovani su na sledeim pretpostavkama: proizvodi se ekonomina veliina serije koja omoguava maksimalno iskorienje kapaciteta raspoloive proizvodne opreme, a finalni proizvodi se guraju na trite kupaca), pull sisteme (pretpostavljaju da se proizvodnja realizuje u obimu koji je zahtevan od kupaca, tj. da se proizvodi strogo prema zahtevima kupaca).

Meutim, u LS koji funkcioniu u neizvesnom okruenju primenjuju se hibridni menadment koncepti, sastavljeno od push i pull sistema. Push sistem predstavlja sistem naruivanja u kome se narudbenica plasira tako da krajnji specificirani rok bude ispotovan, a duina vremena isporuke se procenjuje. Pull sistem, narudbenica se plasira u trenutku kada proizvod napusti skladite sa ciljem da se izvri trenutno popunjavanje zaliha tog proizvoda. Najpoznatiji i najvie korien koncept za menadment proizvodnjom, koji je push sistem, ali i LS u celini je MRP (Material Requirement Planning) i MRP II (Manufacturing Resource Planning). Ovaj koncept predstavlja simulaciju funkcionisanja viefazne proizvodnje.




Osnovni cilj MRP je da svaki organizacioni deo snabde potrebnom koliinom materijala u pravo vreme, a istovremeno da ukupni trokovi budu to je mogue manji. U MPS (Master Production Schedule) modulu se vri vremensko planiranje na najviem nivou. U njemu se generie ukupna tranja koja se odreuje na osnovu poznatih zahteva kupaca i na osnovu prognozirane tranje. Nova varijanta MRP koncepta je MRP II koji obuhvata sledee celine: proces planiranja, upravljanje zalihama, planiranje potreba materijala (MRP), planiranje iskorienja kapaciteta, upravljanje proizvodnjom i upravljanje finansijama. MRP II koncept je skup fino definisanih procedura i tehnika koji moe da se implementira u svaki LS nezavisno od tipa proizvodnje. JIT filozofija podrazumeva: smanjenje zaliha, skraenje vremena isporuke, pull sistem za tranju, redukciju trokova pripreme, smanjivanje veliine serije, grupnu tehnologiju i visok kvalitet proizvoda.




JIT koncept je zasnovan na ideji da treba eliminisati sve nedostatke procesa rada u LS. JIT koncept podrazumeva: participaciju svih zaposlenih u procesima odluivanja na svim nivoima, smanjivanje zaliha, smanjivanje vremena pripreme, odreivanje optimalne veliine serije, odreivanje optimalne strategije snabdevanja, ostvarivanje partnerskog odnosa sa dobavljaima, bolje sagledavanje tranje, odreivanje optimalnog tehnolokog rasporeda maina, sprovoenje totalnog preventivnog odravanja, primenu koncepta totalnog upravljanja kvalitetom i upravljanje tokovima informacija. U MRP konceptu, aktivnosti kao to su planiranje potreba za materijalom, planiranje kapaciteta i lansiranje proizvodnje koriste kompjuterski program pomou kojeg se podaci i funkcije auriraju. JIT koncept koristi jeftinije alate.




Procesi upravljanja proizvodnjom na operativnom nivou su: Nabavka ija je funkcija da nabavi odgovarajuu koliinu sirovina i/ili poluproizvoda. Prihvatanje robe roba se pregleda i prihvata, a informacije o njenom statusu se prosleuju do raunovodstva, magacina i proizvodnje. Kontrola kvaliteta (Quality Control QC) identifikuje vendore koji su isporuili neispravnu robu ili nepouzdane materijale. QC nadgleda kvalitet proizvodnih delova od sirovina, preko proizvoda u proizvodnji do zaliha gotovih proizvoda. Kod TQM okruenja, naglasak je na predvianje i prevenciju od defekata. Sistemi upravljanja materijalima (Materials Management) - obezbeuju informacije o nivoima zaliha, o upotrebi tih materijala u proizvodnji i njihovoj lokaciji. Sistemi sastavnice (Bill of Materials BOM) obezbeuju listu neophodnih sirovina, poluproizvoda i komponenata kako bi se napravio finalni proizvod. Upravljanje zalihama - odravaju zalihe na odgovarajuem nivou. Sistemi trokova prikupljaju i izvetavaju o resursima koji su se koristili u procesu proizvodnje kako bi se utvrdili tani proizvodni trokovi, koji ukljuuju trokove osoblja, materijala, opreme i ureaja.




Zalihe su roba koja predstavlja znaajan deo imovine LS. Postoje 2 osnovna tipa skladita u koja se skladite zalihe: distributivni centri (skladita u koja se skladite proizvodi od razliitih dobavljaa i namenjeni su brojnim kupcima) i proizvodna skladita (skladiti se materijal koji se koristi za sopstvenu proizvodnju, i razlikujemo 2 klase proizvodnih skladita: prijemna skladita u koja se skladiti repromaterijal i poluproizvodi koji se koriste u sopstvenim proizvodnim procesima, a nabavljaju se od spoljnih dobavljaa i meufazna skladita koja su u optem sluaju locirana pored svakog organizacionog entiteta). Razlikujemo 2 osnovne vrste zaliha: trine zalihe u koje se ubrajaju finalni proizvodi i rezervni delovi i one su namenjene krajnjim potroaima i proizvodne zalihe se koriste za sopstvenu proizvodnju i njih ine repromaterijal, sirovine, poluproizvodi i dr.




Zalihe omoguavaju vii nivo opsluivanja kupaca, poveava se organizaciona fleksibilnost u smislu da je omoguena brza i laka promena proizvodnog asortimana. U sluaju promenljive tranje postojanje proizvodnih zaliha je vano, a trinih zaliha je neophodno. Nedostaci postojanja zaliha su to one vezuju kapital, zauzimaju prostor, zastarevaju i opada im kvalitet. Danas postoje brojne razvijene nenumerike i numerike metode pomou kojih se nalazi optimalna politika zaliha. Osnovni pojmovi u upravljanju zalihama su: tranja (javlja se u distributivnim centrima, generisana je od strane krajnjih potroaa. Na obim tranje utiu brojni i razliiti faktori koji potiu iz okruenja u kojem LS funkcionie.




Jedan od najee korienih modela za predvianje obima tranje je elastinost tranje pomou koje se odreuje za koliko procenata se povea obim tranje ako se vrednost jedinine cene smanji u odreenom procentu i obrnuto), vreme isporuke (definie se kao vreme od trenutka kada je narudbenica isporuena do trenutka kada je dobavlja spreman da izvri isporuku), nain praenja nivoa zaliha (klasifikovani su u 2 grupe: sistemi sa neprekidnim praenjem nivoa zaliha-u literaturi se esto sree pod nazivom ROL sistem. Obnavljanje zaliha vri se na taj nain to se narudbenica plasira onda kada se dostigne nivo R koji se naziva nivo obnavljanja zaliha. Dobre osobine ovog sistema su: koliine naruivanja su optimalne, sigurnosne zalihe mogu da budu veoma niske jer se one dre samo za varijacije u vremenu nabavke, sistem je prilino neosetljiv na promene parametara tranje. Nedostaci ovog sistema su: kanjenje u slanju narudbenica ini sistem neefikasnim, optimalne koliine naruivanja mogu da budu neadekvatno odreene ili zastarele, trokovi naruivanja mogu da budu veoma visoki jer se narudbenice za razliite vrste proizvoda alju nezavisno, zanemaruje se pozitivan uticaj na trokove nabavke koji moe da bude ostvaren grupisanjem narudbenica; i sistem sa periodinim praenjem nivoa zaliha-u literaturi se sree pod nazivom ROC sistem u kome se narudbenice plasiraju u tano odreenim vremenskim periodima.




Dobra osobina ovog sistema je to koristi grupisanje narudbenica. Osnovni nedostatak ovog sistema je u tome to su sigurnosne zalihe relativno vie nego kod sistema sa kontinualnim praenjem nivoa zaliha), trokovni parametri (trokovi zaliha se raunaju kao suma sledeih trokova: trokova nabavke-obuhvataju trokove utvrivanja potreba pa do trokova isporuke, trokova usled postojanja zaliha-nastaju kao posledica postojanja zaliha na kraju posmatranog vremenskog perioda i trokova nedostatka zaliha-javljaju se usled nedostatka zaliha na kraju posmatranog vremenskog perioda), ABC klasifikacija (zasnovana je na Pareto analizi pomou koje se odreuje vanost svakog proizvoda u skladitima LS. Postupak rangiranja proizvoda pomou ABC klasifikacije se realizuje u 4 koraka: U prvom koraku, izraunava se godinja vrednost (GV) svakog proizvoda i izraava se u procentima, u drugom koraku, proizvodi se rangiraju prema izraunatim GV, tako da se na prvom mestu nalazi proizvod sa najveom GV, a na poslednjem proizvod sa najmanjom GV, izraunava se kumulativ GV i klasifikacija proizvoda vri se na sledei nain: na priblino 80% GV nalaze se proizvodi jedne grupe, koja je oznaena kao grupa A. Ostalih 15% kumulativa GV odgovara proizvodima koji imaju prosenu vanost. Ovi proizvodi pripadaju drugoj grupi, koja je oznaena kao grupa B. Ostalih 5% kumalitiva GV korespondira proizvodima koji imaju skladinu vrednost, tj. za ove proizvode se ne razvijaju modeli upravljanja. Klasifikacija proizvoda u skladitima smanjuje vreme i trokove upravljanja zalihama).




PROCESI KONTROLE Procesi menadment kontrole (Management Control) u proizvodnji su:

MRP (Material Requirement Planning) - podrava procese: identifikovanja zaliha, odreivanja glavnih vremena, izraunavanja bezbenosnog nivoa zaliha, odreivanja najefektivnijih koliina porudbina i kreiranja porudbina nabavke za odgovarajui nivo zaliha. MRP koristi ulazne informacije sa Glavnog plana proizvodnje (Master Production Schedule MPS). MPS koristi prognoze prodaje kako bi identifikovao kada su potrebni odreeni proizvodi.

Just-in-time (pravovremena proizvodnja) idealno proizvodno okruenje je JIT sistem gde postoji ba onoliko zaliha koliko je i potrebno za proizvodnju. Jedan nain za ostvarivanje ovog cilja je uspostavljanje ekstraneta sa dobavljaima kako bi mogli da nadgledaju nivoe zaliha.




PROCESI KONTROLE Procesi menadment kontrole (Management Control) u proizvodnji su:

Planiranje kapaciteta - odreuje da li ima dovoljno proizvodnih kapaciteta (osoblje, prostor, maine i drugi proizvodni ureaji) kako bi se ostvarili ciljevi proizvodnje. Planiranje kapaciteta zahteva detaljne informacije o ljudskim resursima, BOM, zalihama roba u procesu proizvodnje, zalihama gotovih proizvoda, veliinama serija, statusu sirovina, porudbina i glavnog vremena (vreme za koje dobavlja prihvata i obrauje porudbinu i isporuuje je proizvoau) za odgovarajue porudbine. Rezultat je vremenski plan za svaki proizvod i svaku proizvodnu oblast. Planiranje kapaciteta osoblja ocenjuje broj i tip radnika, supervizora i menadera koji su neophodni da bi se ostvario glavni plan proizvodnje. Rasporeivanje proizvodnje - rasporeuje odreene proizvodne ureaje za proizvodnju gotovih proizvoda prema glavnom rasporedu proizvodnje. Ovo omoguava menaderima da kontroliu projekte i vremena zavretka projekta i odreuju uticaj problema na projektovane datume zavretka. Projektovanje i razvoj proizvoda - integrie informacije o trokovima komponenti u dizajn/inenjering proizvoda kako bi smanjili trokove. Na primer, projektant proizvoda moe da poredi trokove komponenata sa dva ili tri alternativna izvora i izgradi komponente koje su trokovno efektivne u dizajn proizvoda pre nego to proizvod krene u proizvodnju.




CIM Idealni sistem za raunarsku integrisanu proizvodnju (Computer Integrated Manufacturing CIM) integrie sav softver i hardver neophodan za proizvodnju sa integrisanom bazom podataka proizvodnje. Neke komponente CIM-a su: projektovanje proizvoda (Computer-aided Design CAD), projektovanje tehnologije (Computer-aided Manufacturing CAM), upravljanje kvalitetom (Computer-aided Quality Assurance CAQ), planiranje proizvodnje (Computer-aided process planning CAPP), upravljanje materijalima (Materials Management), logistika podrka i dr. Ovaj koncept eliminie uska grla u proizvodnji, smanjuje glavna vremena, trokove projektovanja, zalihe u proizvodnji i trokove radne snage i poveava produktivnost projektovanja i inenjeringa.




CIM


Poslovne aktivnosti

CAD CAM

Kontrola Planiranje Nabavka Inenjerska

analiza Planiranje Procesna Kapaciteta Kontrola

Raunovodstvo Nacrti planova Planiranje Kontrola materijala radnih linija

Sadraj narudbine Pregled projekta Planiranje Inspekcija Procesa pomou raunara

Plate Proizvodne aktivnosti

Rauni i dr. Rukovanje materijalom, fabrikacija, Sastavljanje, inspekcija



Poslovni procesi koji podravaju upravljanje ljudskim resursima (Human Resources HR) mogu se kategorizovati u operativne i procese odluivanja. Procesi na operativnom nivou ukljuuju kreiranje i odravanje informacija o zaposlenima, njihovim pozicijama i aplikacijama za posao, administriranje plata, menadment performansi, razne potvrde i izvetaje. Na osnovu ovih informacija menaderi odluuju kako efektivno rasporediti ljudske resurse. Obuavanje zaposlenih i profesionalni razvoj zaposlenih su kritini za odravanje odgovarajuih vetina kako bi se i dalje poboljavala produktivnost i odala lojalnost i moral kod radnika.

ERP SISTEMI: LJUDSKI RESURSI



Svrha upravljanja lancima snabdevanja (Supply Chain Management SCM) je da se dostigne integrisano planiranje kroz aktivnosti lanca snabdevanja. SCM podrazumeva planiranje i upravljanje tokom dobara i usluga, informacija i novca kroz lanac snabdevanja, poevi od nabavljanja sirovina do finalnih proizvoda u rukama klijenata.

MENADMENT LANACA SNABDEVANJA I E-TRITE - SCM



Upravljanje lancem snabdevanja ili elektronsko snabdevanje je proces kupovine bez papira putem interneta. Jedan ciklus proizvodnje podrazumeva nabavku sirovina, njihovo pretvaranje u gotove proizvode i prodaju odnosno distribuciju tih proizvoda krajnjim potroacima.




SCM softver objedinjuje veliki broj aplikacija, a do sada ni jedna softverska kuca nije uspela da ih stavi u jedinstven paket, tako da se one uglavnom razdvajaju na dva grupacije:

Planske aplikacije za planiranje procesa, imaju za cilj povecanje efikasnosti lanca snabdevanja i smenjenje zaliha.

Izvrne aplikacije za izvravanje procesa lanca snabdevanja i slue za pracenje materijalnih i finansijskih tokova u sistemu.




Lanac se sastoji od pet kljucnih aktivnosti: 1. Planiranje - podrazumeva strateko definisanje nacina upravljanja resursima koji su neophodni za zadovoljenje potreba kupaca. Deo ovih aktivnosti podrazumeva i razvijanje posebne metrike za nadgledanje lanca i ocenu njegove efikasnosti, smanjenje trokova unutar lanca i realizaciju kvalitetnije isporuke.




2. Nabavka - podrazumeva odabir dobavljaca, sa kojima se razvijaju modeli odredivanja cena porudbina i uslova placanja, kao i sistem mera za unapredenje i poboljanje medusobnih odnosa. 3. Proizvodnja - podrazumeva aktivnosti proizvodnje, testiranja, pakovanja i pripreme proizvoda za isporuku, kao razvoj sistema mera za nivo kvaliteta proizvoda, produktivnost rada i obima proizvodnje.




4. Isporuka - podrazumeva logistiku, odnosno koordiniranje prijema porudbina, razvoj mree skladita, odabir nacina transporta i distribucije i uspostavljanje sistema naplate otraivanja. 5. Vraanje - podrazumeva aktivnosti organizovanja mree za prijem reklamiranih proizvoda, brigu o potroacima koji su imali problema sa isporucenim proizvodima.




Kompanija koja eli da usvoji jedan od modela e-poslovanja mora da izvri restrukturiranja svog lanca snabdevanja. Te promene mogu biti kontinualne, ali mogu podrazumevati i radikalnu transformaciju. Upravo zbog toga moemo razlikovati etiri strateke opcije prilikom restrukturiranja: poboljanja procesa; integracija ili dezintegracija procesa; kontinualno poboljanje procesa; radikalna transformacija (BPR).

MENADMENT LANACA SNABDEVANJA I E-TRITE



Prva dva opredeljenja se odnose na pojedinane procese ulazne ili izlazne logistike i mogu se smatrati poboljanjem na operativnom nivou. Ona mogu doneti kratkotrajna poboljanja, ali je rizik prilikom uvoenja promena mali. Trea i etvrta aktivnost nose sa sobom vei rizik, ali i potencijalno mnogo vee koristi. Ove promene podrazumevaju reinenjering procesa i velike promene u lancu snabdevanja. Naravno, aktivnosti koje smo naveli se vezuju za interni lanac snabdevanja. Promene u SCM-u se mogu ostvariti i stvaranjem stratekih partnerstava sa dobavljaima i distributerima, ime se stvara mrea vrednosti. Za ostvarivanje jakih veza sa dobavljaima i distributerima potrebno je postojanje jakog meusobnog poverenja i razmena informacija.




Dva aspekta su naglaena u ovoj definiciji. Prvi, naglaen je tok materijala preko kretanja roba kroz ceo lanac. Drugi, vrednost koja se dodaje proizvodu tokom procesa rada je interpretirana kao lanac razliitih uesnika i funkcija, kao to su dobavljai i proizvoai od poetnog do krajnjeg procesa), kola povezanosti/logistike (naglaava veze koje egzistiraju izmeu razliitih funkcionalnih celina unutar lanca. Fokus je stavljen na upravljanje tokovima roba kroz razliite elemente lanca, i otuda se logistika i transport sagledavaju kao glavne promenljive za objanjenje prednosti koncepta LSM u odnosu na koncept decentralizovanog upravljanja. LSM je tehnika koja pokazuje da postoje veze izmeu repromaterijala i dobavljaa, razliitih nivoa proizvodnje, razliitih nivoa skladitenja i distribucije i krajnjih potroaa),kola informacija (zalau se da je pored toka roba u LS neophodno da se posmatra i tok informacija kroz LS na slian nain kao i tok roba.




Tranzicija od ranijeg lanca snabdevanja ka novom lancu tranje:




ELEKTRONSKI LANAC SNABDEVANJA Sistemi upravljanja lancima snabdevanja kontinualno povezuju aktivnosti nabavke, proizvodnje i distribucije proizvoda od dobavljaa ka kupcima. Sa jednim SCM sistemom i kontinualnim popunjavanjem dobara na skladitu, eliminiu se zalihe, a proizvodnja zapoinje tek onda kada se dobije porudbina.


Documents

P5 SISTEMI PODRŠKE UPRAVLJANJU INTERNOM … god/osnovne informacije 1516... · elementarnim komponentama tog proizvoda, kako bi se planirala potražnja za sirovinama, poluproizvodima,