Mile Saviilnstitut za fi lozofi iu i druStvenu teori. juBeogt'ad

tJDK l4 | .82(.4'q1 . | ) : i 16.0-siPreg ledn i d lanak

P RAXIS-FILOZO FI,IA IZVAN SVOJE EPOHE

Apstrakt: U ovom tlanku ttutor ukrutko predstavlja rczultute istruiittuikogprryektu Pru.xis-Jilozolija i:medu kritike i ruslnda jugoslovenskog lnr,(tva. ("lanuk

se sastoji i: dvu ttela. (.'prvottt autot.obi(lStiuvu za)rto je pratis-./ilo.oJijtt lliiveluneuspeh. U lrugom clelu uutor u A'rutkim crlttrtrtr oltisuje k.oncept..kontekstuulnogpretneilcrnjrt", lo jesl, metodoloiki pristup koji je bio prinenjen u ovont istruiivoi-kom projektu.

Kljudne redi: pranis-filozoJiiu. kritika. raspadjugoslovenskog druitva, kon-tekst. kontekstual no premeitan-je, inte,.pretut ivni ohruzac tlru|tva.

Praxis-fi lozofij a predstav lj a naj razv ij en ij i i naj znadaj n ij i teo-rijsko-pLaktidni diskurs u svol'n dobu, koje inade prethodi konadnomraspadu jugoslovenskog druStva. NaglaSene praktidne intencije ovogkritidkog diskursa. predstavljaju dovoljan razlog da se ispita odnosizmedu praxis-kritike i faktidkog raspada druStva. Shodno tome,predmet istraZivanja deflnisan u pro.iektu Prads-filozofiia izmeduh'itike i raspcrda jugoslovenskog drustva odnosi se prevashodno nakritidko-praktidni domet proj ekta prax is-fi lozofij e.

I pored toga 5to se danas moZe reii da praxis-filozohja pred-stavlja neuspeo projekat, ona se ne lnoZe jednostavno polrraniti uistoriju. Ne samo zbog toga Sto bi odricanje od nje svedocilo o neocl-govornom odnosu prema sopstvenoj intelektualnoj baStini, nego visezbog toga Sto ona joS uvek inra odreden zna1,ai. Ne vidim, medutim,da taj znadaj podiva na delotvornosti njenih intencija, kao Sto nevidirn ni da se on potpuno gubi ako se jednostavno zauznle razliditopraktidno-teorijsko stanovi5te od onog na kome ona podiva. Pra-xis-filozofrju vidim kao sociiolrut iinjenicu koja u sebi spaja dvamomenta: dominantno mesto u praktidno-teorijskom diskursu usvonr dobu i neuspeh njenog progranra. Ovakav pristup, u stvari,zalrteva da se sagleda mesto praxis-filozohje izvan njene epohet. nadrukdijoj dru5tvenoj sceni kojr.r odreduju takvi dinioci, kao Sto su, naprimer, problenri nacije, driave, viSestranadke demokratije, gradan-

x

*J)fto

-L!

N

:u

l 5

=aUJ:l

skog d lustva i r " ropi te problerr r i i l rs t i tuc ional r rog uredenia i s tat r i l r ro-sti drustva, koii sLr. irraie. bil i interpretativno krivotvorerri u epohi

i t rgoslovenskog soci la l izr rut .Ve6 u progratuskonr uvodnik l r p lvog bro ja Praxisajasno je

istaknuto da se fi lozofi. ja ovcle shvata kao nrisaci revoluci.ie, kao

nepoi tedna kr i t ika svega posto jeceg, hunlanist i ika v iz i la druStva, za

koj Lr j e socij al izam j edi n i l.i uds ki izlaz iz teikoia dovedanstva, dakle,

kao ncrclahnjujuca snaga revoluciontu'nog LleI()ronlcr. Tokom svog

trajanja, prarxis-fi lozoti ia ni"je nikada dovodila u sr.rrtrniu ovo opt'ede-

ljenje, koje je, u krajnjoj l ini j i , odrecluje kao avangardu avangarde u

permanentnoj socij alnoj revo I ucij i . Postavlj anjeur aktr.reln i h pi tanja

I Naglasak na torno da odrcdcrru soci.jalrru dinjcnicu trcba saglcdati izvan ncpo-srednog konteksta predstavlja izraz metodolo3kog pristupa ko.li .ie primeniivan uistraZivadkom projektu Pra:tis-Jilozofija izmedu kritike i raspada .iugoslovenskogdruina i koji.je razvijan u slcdccirn- do sada objavljcnim. radovirna: Vanrcclno stonie,Filip ViSnjii. Beograd. 1999: Pra.ris-lilozofi.ja iznreclu kritike i raspada.ittgoslovenskogdruStva, Filozqlijct i tlruitvo. Beoglatl. 9. 1996. (str. 43-53): Dvosnrtslenost kultttrnogidcntiteta, Srbija i Evtopa. Dom kulturc Studcntski grad. 1996. (str'. 47-53)l Jcdanpristup praksis-filozotiji. Zbornik KruSevaikeflozofsko-knjiievne ikole.IY, Bagdala,KruSevac. 1997. (str'. 245-251): Strategija pt'eiutkivanja kao terlcl.i za.iednice, F'lltr-zofija,jezik, iajednica (zbornik). SDF & Bclilo. Srcnrski Karlovci. 1998. (str.69-77):

Ratrro stanje, Zbornik kruievaike /ilozofsko-krii2evne Skole, Yl, Bagdala. KruSevac.1 998r Pojanr gladanskog dru5tva u Plaksis-filozo[r.ii, f iozoJiia i druitvo. I l/ 1 997. (str.

95-ll8); Naciorralno pitanje, nacionalizanr inaciotralni interes. FilozoJiia i.ft1tino,I 4/ I 998. (str. 85- I 0 I );

'loleranci.ia i rnoi, Intercullurttlity ancl Tblerence (zbornik). ed.

B. JakSi6. Beograd. 1998. (str'.81-91); Povesni pad u istoriiu. Nowt srpskt politiikttmisao, Yol. V l/f 998. (str'. 9l-l l7\: Granice dijaloga,rad saop5ten naskup'.r Dijalog imoc, rucionalnost granice (Sremski Karlovci, septenlbar 1998)l Granice supstancijal-nedenrokratije, FilozoJijuidruin^olSl1999.Ustvari,konceptton/ekstualnogpreme-itarya prethodno .ie razvijan u knjizi [zazttv marginalrog (Filip Vi5niii i IFDT,Beograd, 1996).'tbm prilikom on.ie primeniivarl na razmatranic pitanja kakvo zna-denje ima spor izmedu moderne i post-modeme izvan neposredne dnlStvene situacije ukoioj .ie spor nastao. to jest u ..ma€inahlinr" druStvima. U ovonr sltrdaju on se pri-

nienjuje na istraZivanje pojava ko.ie su pt'evashodno vezane za naSe dt'rrStvo. U kratkimcrtarna koncept kontelistualnog premellcutjtt rnogao bi se preclstaviti na sledeii naiin.

Svaka cpoha predstavl.ia poseban dinamidan sklop razliditih socijalnih dinienica, koje,sa svoje strane, mogu biti opisane kao tadke pt'eseka t'aznot'odrlih delatrrih tendenciia upraktidnom prostoru. Sociialne r)injenice shvata.itr se ovde kao delatni.rt/opovlCinilacako.ii proizvode dru5tvenu stvarnost. odnosno, dinilaca koji vaiekao znada.ini u.iavnornprostor'l,r. Ispitivanje clruStvene stvarnosti tide se odnosa innedu znuienja i znctiajusoci.ialnih dinjenica u odredenoj dlu5tvenoj situaciji. pri iemu trcba plaviti razlikuizmedu rrjihovog odnosa u ncposreclnont kontekstu. i odnosa izvan nepost'ednogkonteksta. PolaziSte ovog pristupa poiiva na uverenju da se srlisao socijalnih dinicnicarnoZe sagledati tek izvan niihovog neposrednog kontekta

l 6

jugoslovenskog socijaliztna i savrentenog sveta u srediSte svoginteresovanja praxis-fllozofija je istakla nanreru da i sama plaktiino

Lltiee na dlu5tvenr.r stvarnost. Meclutitn, baS kao praktieno orijenti-sana misao ona. ie bi la iskl judivi la prenta diukdi j inr soci jalnirrr teol i -jama, nego Stoje to bila prema filozoftjanra u tradicionalnom smislu.

Sta osta.je od praxis-filozofiie izvan njene epohe, nakon Sto je

narksistidka filozofi.ia izgubi la dom inantnu pozicij Lr na dru5tvenojsceni? Danas se lnoZe videt i - mal i druStverr i ut icaj uprkos vel ik ihprakticno-teorijskih ambicija. Postalo je odigledno da se predstavajugoslovenskog druStva u njenoj kritici nije poklapala sa postojeiimdru5tvom. Tako se kritika kretala u jednoj ravni. zasnovanoj na

Poscban sklop soci jalnih dinjcnica odrcdujc svaku cpohu, al i rr jcno znaicnjc t imcnije konadno zakljudeno. Osobenost odredene cpohe dini sdnr nadin na ko.ji sudruStvene tendenci.le praktidno spojene u celinu. koja u s\/ojoj dominantnoj diskur-zivrroj intcrprctaciji dobija izridito znadcnjc. Mcdutim. dorninantnu irrtcrprctacijuepohe ne treba ditati doslovno. upravo zbog toga sto ona prikriva posto.janie svilrdlugih dluStvenih tendencija.'ft'eba.je pre razumeti kao odgovor na postojanje tihtcndcncija,jcr u njcn sadrZaj spada i nadin na ko.ii sc ona postavlja prcrna njima da biih savladala. Ali smisao.iedne epohe ne dini ni sal.no ono Sto se. pored dominanteinterpretacije, pokazuje u interpletacijama njenih proti\/nika u toku njenog konstitu-isanja i trajanja. Ona svoj pravi srnisao otkriva tck kad sc pojavi na 'drukdijoj sccni'.izvan prvobitnog konteksta.

Kako moZemo zamisliti pojavljivanjejedne epohe na'dlukdijo.i sceni'? U stvari, toznadi slecleie: jedna epoha pojavljuje se na drugoj sceni kada se dinioci koji jekonstituiSu nadu u novom kontekstu. To se faktidki dogada uvek kad dolazi doznadajnije ianene odnosa u dru3tvenorn okuZeniu bilo koje dmStveno-istorijsketvorevine. U suStini, smisao svake duhovno-istorijske tvorevine otkriva se izvan nje-nog izvornog kontekta. Preme5tanje socijalnih dinjenica u razlidite kontekste neprcdstavlja samo teorijsku konstrukciju. nego se f'aktidki dogada rra razlidite nadine.Na priner. premeStanje jedne socijalne din jenice nroZe se zamisliti kao .,horizon-talno" prenoSenje.jednog druStvenog konce pta iz.jednog drustvenog sklopa u drugi.ali se moZe zamisliti i kao prenoienje jedne socijalne dinjerrice iz jedne epohe udrugu, dime se ni u korr-r sluiaju ne poride znadaj konteksta. Naprotiv. Cilj je, u stvari.da se, polazeii iz perspektive izvan neposrednog konteksta, oslobodi vidno poljekako bi se razabrala prikrivrena sloZenost u prvobitnonr i neposrednom kontekstu.

Cesto se kaZe da se stvari se ne mogu posmatrati izvan konteksta, rrrisleii se pri tomrra neposledni kontekst. Naravno. kontekst uvek postoii. ali clruStveni sklopovi inra.justvalni znadaj upravo po tome Sto se iznreStaju izvan sraslosti za.,izvorni kontekst''.u zavisnosti od toga kako odgovaraju na njegovu rlogu6u izmenu. Treba, dakle.razlikovati neposledni kontekst od principilelnog posto.janja kontekstualnosti. Poredtoga, treba praviti razliku izmedu znadenja konteksta koje on inra za posmatradanekog .,istorijskog predrneta" i znaden-ja koje on inra sa stanoviSta samog.,predrneta''. U prvom sludaju mogli bismo da govorirno o kontekstu kao o mestukoje odreden prednret istraZivanja zauzinra u rnreZi praktidnih odnosa na nekoj sceni.

x

F

*t)

no

-t!

N

JtL

l 7

=aUJ:l

skog d lustva i r " ropi te problerr r i i l rs t i tuc ional r rog uredenia i s tat r i l r ro-sti drustva, koii sLr. irraie. bil i interpretativno krivotvorerri u epohi

i t rgoslovenskog soci la l izr rut .Ve6 u progratuskonr uvodnik l r p lvog bro ja Praxisajasno je

istaknuto da se fi lozofi. ja ovcle shvata kao nrisaci revoluci.ie, kao

nepoi tedna kr i t ika svega posto jeceg, hunlanist i ika v iz i la druStva, za

koj Lr j e socij al izam j edi n i l.i uds ki izlaz iz teikoia dovedanstva, dakle,

kao ncrclahnjujuca snaga revoluciontu'nog LleI()ronlcr. Tokom svog

trajanja, prarxis-fi lozoti ia ni"je nikada dovodila u sr.rrtrniu ovo opt'ede-

ljenje, koje je, u krajnjoj l ini j i , odrecluje kao avangardu avangarde u

permanentnoj socij alnoj revo I ucij i . Postavlj anjeur aktr.reln i h pi tanja

I Naglasak na torno da odrcdcrru soci.jalrru dinjcnicu trcba saglcdati izvan ncpo-srednog konteksta predstavlja izraz metodolo3kog pristupa ko.li .ie primeniivan uistraZivadkom projektu Pra:tis-Jilozofija izmedu kritike i raspada .iugoslovenskogdruina i koji.je razvijan u slcdccirn- do sada objavljcnim. radovirna: Vanrcclno stonie,Filip ViSnjii. Beograd. 1999: Pra.ris-lilozofi.ja iznreclu kritike i raspada.ittgoslovenskogdruStva, Filozqlijct i tlruitvo. Beoglatl. 9. 1996. (str. 43-53): Dvosnrtslenost kultttrnogidcntiteta, Srbija i Evtopa. Dom kulturc Studcntski grad. 1996. (str'. 47-53)l Jcdanpristup praksis-filozotiji. Zbornik KruSevaikeflozofsko-knjiievne ikole.IY, Bagdala,KruSevac. 1997. (str'. 245-251): Strategija pt'eiutkivanja kao terlcl.i za.iednice, F'lltr-zofija,jezik, iajednica (zbornik). SDF & Bclilo. Srcnrski Karlovci. 1998. (str.69-77):

Ratrro stanje, Zbornik kruievaike /ilozofsko-krii2evne Skole, Yl, Bagdala. KruSevac.1 998r Pojanr gladanskog dru5tva u Plaksis-filozo[r.ii, f iozoJiia i druitvo. I l/ 1 997. (str.

95-ll8); Naciorralno pitanje, nacionalizanr inaciotralni interes. FilozoJiia i.ft1tino,I 4/ I 998. (str. 85- I 0 I );

'loleranci.ia i rnoi, Intercullurttlity ancl Tblerence (zbornik). ed.

B. JakSi6. Beograd. 1998. (str'.81-91); Povesni pad u istoriiu. Nowt srpskt politiikttmisao, Yol. V l/f 998. (str'. 9l-l l7\: Granice dijaloga,rad saop5ten naskup'.r Dijalog imoc, rucionalnost granice (Sremski Karlovci, septenlbar 1998)l Granice supstancijal-nedenrokratije, FilozoJijuidruin^olSl1999.Ustvari,konceptton/ekstualnogpreme-itarya prethodno .ie razvijan u knjizi [zazttv marginalrog (Filip Vi5niii i IFDT,Beograd, 1996).'tbm prilikom on.ie primeniivarl na razmatranic pitanja kakvo zna-denje ima spor izmedu moderne i post-modeme izvan neposredne dnlStvene situacije ukoioj .ie spor nastao. to jest u ..ma€inahlinr" druStvima. U ovonr sltrdaju on se pri-

nienjuje na istraZivanje pojava ko.ie su pt'evashodno vezane za naSe dt'rrStvo. U kratkimcrtarna koncept kontelistualnog premellcutjtt rnogao bi se preclstaviti na sledeii naiin.

Svaka cpoha predstavl.ia poseban dinamidan sklop razliditih socijalnih dinienica, koje,sa svoje strane, mogu biti opisane kao tadke pt'eseka t'aznot'odrlih delatrrih tendenciia upraktidnom prostoru. Sociialne r)injenice shvata.itr se ovde kao delatni.rt/opovlCinilacako.ii proizvode dru5tvenu stvarnost. odnosno, dinilaca koji vaiekao znada.ini u.iavnornprostor'l,r. Ispitivanje clruStvene stvarnosti tide se odnosa innedu znuienja i znctiajusoci.ialnih dinjenica u odredenoj dlu5tvenoj situaciji. pri iemu trcba plaviti razlikuizmedu rrjihovog odnosa u ncposreclnont kontekstu. i odnosa izvan nepost'ednogkonteksta. PolaziSte ovog pristupa poiiva na uverenju da se srlisao socijalnih dinicnicarnoZe sagledati tek izvan niihovog neposrednog kontekta

l 6

jugoslovenskog socijaliztna i savrentenog sveta u srediSte svoginteresovanja praxis-fllozofija je istakla nanreru da i sama plaktiino

Lltiee na dlu5tvenr.r stvarnost. Meclutitn, baS kao praktieno orijenti-sana misao ona. ie bi la iskl judivi la prenta diukdi j inr soci jalnirrr teol i -jama, nego Stoje to bila prema filozoftjanra u tradicionalnom smislu.

Sta osta.je od praxis-filozofiie izvan njene epohe, nakon Sto je

narksistidka filozofi.ia izgubi la dom inantnu pozicij Lr na dru5tvenojsceni? Danas se lnoZe videt i - mal i druStverr i ut icaj uprkos vel ik ihprakticno-teorijskih ambicija. Postalo je odigledno da se predstavajugoslovenskog druStva u njenoj kritici nije poklapala sa postojeiimdru5tvom. Tako se kritika kretala u jednoj ravni. zasnovanoj na

Poscban sklop soci jalnih dinjcnica odrcdujc svaku cpohu, al i rr jcno znaicnjc t imcnije konadno zakljudeno. Osobenost odredene cpohe dini sdnr nadin na ko.ji sudruStvene tendenci.le praktidno spojene u celinu. koja u s\/ojoj dominantnoj diskur-zivrroj intcrprctaciji dobija izridito znadcnjc. Mcdutim. dorninantnu irrtcrprctacijuepohe ne treba ditati doslovno. upravo zbog toga sto ona prikriva posto.janie svilrdlugih dluStvenih tendencija.'ft'eba.je pre razumeti kao odgovor na postojanje tihtcndcncija,jcr u njcn sadrZaj spada i nadin na ko.ii sc ona postavlja prcrna njima da biih savladala. Ali smisao.iedne epohe ne dini ni sal.no ono Sto se. pored dominanteinterpretacije, pokazuje u interpletacijama njenih proti\/nika u toku njenog konstitu-isanja i trajanja. Ona svoj pravi srnisao otkriva tck kad sc pojavi na 'drukdijoj sccni'.izvan prvobitnog konteksta.

Kako moZemo zamisliti pojavljivanjejedne epohe na'dlukdijo.i sceni'? U stvari, toznadi slecleie: jedna epoha pojavljuje se na drugoj sceni kada se dinioci koji jekonstituiSu nadu u novom kontekstu. To se faktidki dogada uvek kad dolazi doznadajnije ianene odnosa u dru3tvenorn okuZeniu bilo koje dmStveno-istorijsketvorevine. U suStini, smisao svake duhovno-istorijske tvorevine otkriva se izvan nje-nog izvornog kontekta. Preme5tanje socijalnih dinjenica u razlidite kontekste neprcdstavlja samo teorijsku konstrukciju. nego se f'aktidki dogada rra razlidite nadine.Na priner. premeStanje jedne socijalne din jenice nroZe se zamisliti kao .,horizon-talno" prenoSenje.jednog druStvenog konce pta iz.jednog drustvenog sklopa u drugi.ali se moZe zamisliti i kao prenoienje jedne socijalne dinjerrice iz jedne epohe udrugu, dime se ni u korr-r sluiaju ne poride znadaj konteksta. Naprotiv. Cilj je, u stvari.da se, polazeii iz perspektive izvan neposrednog konteksta, oslobodi vidno poljekako bi se razabrala prikrivrena sloZenost u prvobitnonr i neposrednom kontekstu.

Cesto se kaZe da se stvari se ne mogu posmatrati izvan konteksta, rrrisleii se pri tomrra neposledni kontekst. Naravno. kontekst uvek postoii. ali clruStveni sklopovi inra.justvalni znadaj upravo po tome Sto se iznreStaju izvan sraslosti za.,izvorni kontekst''.u zavisnosti od toga kako odgovaraju na njegovu rlogu6u izmenu. Treba, dakle.razlikovati neposledni kontekst od principilelnog posto.janja kontekstualnosti. Poredtoga, treba praviti razliku izmedu znadenja konteksta koje on inra za posmatradanekog .,istorijskog predrneta" i znaden-ja koje on inra sa stanoviSta samog.,predrneta''. U prvom sludaju mogli bismo da govorirno o kontekstu kao o mestukoje odreden prednret istraZivanja zauzinra u rnreZi praktidnih odnosa na nekoj sceni.

x

F

*t)

no

-t!

N

JtL

l 7

x

F,'oltI-Lt

N

JlJ-

'()

U)uJ

pretpostavkanta kontLrnistidke Lrtopi.ie. a r.aspad drLrStva u clrugo.i -ravni ko.ju sr"r odledivali e inioci cij i . ie stvarni znada.i krit idka inrerpre-tarcija druStva onrarlovaZavala. U tom pogleclu podjednal<o su vaZuedve strane praxis-fi lozofi. je - problenri ltoje je artikr"rl isala Lr skracrupretpostavkal'na rlesLlnlnjive proglesivne emancipacije nrodernogsubjekta, ali i problenrikoje je ona interpr.etativno potiskivtrla u drugiplan, kao Sto su problem nacije i dlZave, gradanskog druStva uopSte,parlamentarne deurokrati ie, l iberalizma, izgraclnle institucija...Upravo ovi drugi rasvetl javaju zaSro je uloga plaxis-fitozohje bilamala, kako u pogledu predvidanja urogudih pl.outena u druStvu, tako iu pogledr.r druStvenog uticaja. U stvari, njena ograniienja proizilaze

koja sc istori jski istrukturalno nrcnja. pl i tcrnu sc sa pforl lcnama rncsta rncnja iznaienje samog predmeta. Sa stanoviSta ..predrneta'' korrtekst pr.edstavalja sklopodredenih podstica.ia koji neposreclno deluju na..predmet". koje on izdvaja i obele-Zava kao znaiajne i na osnovu toga na njih intcrpr.ctativno odgovara.Dakle, smisao.jednog dina. ddla, teksta, pol i t idkog pokr.eta i l i poretka, istori . iskeepohe. . . ne sadinjava sarno ono sto je izridito izloleno u njihovoj sa-rn'emenosti. .jernj ihovc implikaci jc uvck prcvazi lazc ncposrcdni kontckst i udcstvt{u u konsti tuci j inove (na prirner'. istorijske) scene iz ko.le se tek otvara Siri vidokr.ug u konre.je mo-guie celovitije sagledati njihovo znadenja u svoril \/remenu. Tako se aktualni tre-nutak rnoZc posmatlat i znadajnir l dclom l<ao prakti ina ckspl ikaci ja onog Sto.icsmi5l ieno preiutkivano i potiski 'ano u prethodnoj epolr i . O'o praktidno ispol javanjeimplikacija izvan izvornog konteksta osrietljava snrisao prethodne epohe. ili-snrisaoodredene socijalne dinjenice u drukdijoj drustveno.j situaciji. zbog dega se i nl}?-e reiida.jedna epoha ( i l i soci ialna dinjenica) upotpunlt{e svo.j smisao tek na'diukei io. isceni. izvan neposrednog konteksta. Mogr.rcnost premestanja bilo kog pro.iekta izvanneposrednog konteksta.je nezaobilazna pretpostavka za njihovo proudavanje. pridemu .je moguie da novo razumevanie ima savim razlidit srnisao u odnosu naprvobitnr.r sa-vrelnenost. Medutinr. produktivno razumevanje ne pobija. negopotvrduje dinjenicu da se saznajno-praktidni snrisao jedne epohe ( i l i soci jalnedinienice) otkriva izvan neposrednog konteksta upravo posredstvom posledica ukojinr se ispoliavaju dotad neprepoznatljive implikacije.

S obzirom na to da drustveni fakticitet prevazilazi njihov opseg. interpretacijedru5tvene stvarnosti nrogu biti manje. ili vi5e ogr.anidava.ju6e. u zavisnosti od togakakvo znadenje daju dru5tveninr dinienicama ko.ie se ne uklapaju u njihovuinterpretativnu rnatricu. Stoga. interpr.etacija socijalnih dinjenica u odrrosu uaneposredni kontekst. Sto ukl juduje i i rnpl ici tnu kr. i t iku. irna vaZan, al i ipak ogranidensnrisao. Ona se iz.lale suStinsko.j opasnosti da znadenje dru5tvenih po.java izvoclisanro iz odnosa prema dorrinantnorn obrascu interpretacije drustva. to.jest, sanro izodnosa prema pozitivno altikulisanim diniocina neposrednog konteksta. Meclutinr,stvarni smisao soci jalne dinjenice ne zavisi sanro od ekspl ici tnog sadrZaja vlada.luieginterpretativnog obrasca, nego i ocl preiutarrih, ili potisnutih znadenia. Interpretacijasoci ialnih dinlenica ko.ja polazi od pletpostavke da nj ihov srnisao trc'ba tuntadit ipolazei i izvan neposrednos konteksta otkriva odnos dinjenica pt.erna ononr Sto. je

iz sanrog clont inantnog potaZaja l r talksiztr ta k<l j i ie nasi lno narlrctnLtIrlakon konlunistidlie pobede u gradanskorr i oslobodilackonr ratu.

PoSto prilrvata prograrr korrrunistiike parti.ie, praxis-filozo-t i ja pr ista.ye na granice dozvol. ierrcig govofa ipreuzinra ulogukriticko-teori.j skog produblj i vanj a revo I ucije u novouspostvalj enomsoci jal ist iekonr poretku. Naknadni uvid u raskorak izmedu soci ial i -sticke utopije i stvarnosti, nije podrazurnevao odbacivanje soci.ia-listidkog programa i marksizma, nego niegovu reviziju. Branedisocijalistie kLr idejLr pl'axis-filozofija osporava socijalistie ki karakterpostojecilr socijalistidkih druStava, ne dovodeii u pitanje svojui nterpretat i vnu Inatr icLl .

delatno znadajno u ncposrcdnom kontokstu. ali ni.jc dotrilo znadcnjc. odnosrro. nijcjavno priznato tr svom dobu. Zbog toga koncept kontekstualnog premeftanja nagla-Sava odnos dinienica prerna razliditim,.javno neizrer)enirn. ali praktidno znaia.jnimobrascima raspodcle druStvcnc uroii i tako. na osnovu osvctllavanja implikacija kojcse oslobada.iu na dmkiijoj scerrl, pokazqje da svaku dru5tvenu situaciju dini mno5tvorazl idit io ori jentisanih poredaka moii . Ona. dakle, rasvetl java pozit ivi tet. .objek-tivne" stvarnosti, koji prckriva vlada.juia intcrprctaciia u dru5tvu. i tako otkrivaznadaj.javno rrepriznatih znadenja u neko.i dluStveno.j situaciji. Tako se odrcdenadruStvena situacija i rnoZe sagledati kao dinanridan sklop raznorodnih clruStvenihtcndcnci. ja. od koj ih svc uisu izl idi to obuvaicnc u'duhu vrcurcna'. U torn srnislu onjoj se moZe govoriti kao o dinamidno.i konfiguraciji u kojo.j se laktidki akrualizu.jesinteza lazliditih. kalio.javno artikulisanih. tako i nealtikulisanih poredaka raspocleledruStvne mo6i.

Naime. u dru5tvu postcr.jiviSe vrsta praktidnih tokova. ko.je moZemo posmatrati kaorazlidite oblike ispoljavanja f'undarnentalne moci dluStvenog opstanka. Takve su. naprimer. moii materijalne proizvodnje i tehnidkog ovladavanja prirodom. institu-cionalnog uredenja zajednidkog Zivota, sporazumevanja i simbolidkog stvaranja,inclividualnog ostvarenja i oduvanja identiteta, oclbrane, raspolaganja bogatstvom.raspolaganja fizidkorn moci. dmstvene donrinaciie... Svaka od pornenutih nrocipretpostavlja odrcdenu strukturu. poredak razlikovanja pr.erna kome se oblikujedruitvena stvarnost. odnosno, odredeni obrazac raspodele dru5tvene motii. Principirazlikovanja posehnih tendencija su raznor.odni. kao i por.eci razlikovania koji se naosnovu njih praktidno konstituiSu. U raznovlsnim oblicim ukrStanja, pr.eplitanja isukobljavanja osobenih poredaka raspodele moii aktualizuje se njihova faktiCkasinteza kroz koju se supstancijalizLrju lazlidita srediSta volie za opstajanjenr. Takoindividualizovani dlr.rStveni sklopovi pledstavtja.ju sr.edi5ta manje ili vise osve5ienevolje za opstankorn. ko.ja teZe da se odrZe u pr.aktiino-istor.i.jskorn svetu.Ako razlo2irno odredenu dru3tvenu situaciiu kao konfiguraciiu razliditih druStvenihtendencija, onda moramo priznati i nezavisne. nesinhronizovane istorije njihovogodviianja. Tako se rnogr.r uoditi periocli prer'lasti odr.edenih tendenci.ja u praktidno.jinterpretaciji stvanrosti. pri dernu su dnrge tendencije, ili potisrrute. iti prikrivene. ilipak deluiu kroz onu ko.ja.je dominantna. Sanra praktidna i interpretativna izrazitost.odredene tendencije nije posleclica neke istorijske predodredenosti. rrego.je istor.ijski

l 8 t 9

x

F,'oltI-Lt

N

JlJ-

'()

U)uJ

pretpostavkanta kontLrnistidke Lrtopi.ie. a r.aspad drLrStva u clrugo.i -ravni ko.ju sr"r odledivali e inioci cij i . ie stvarni znada.i krit idka inrerpre-tarcija druStva onrarlovaZavala. U tom pogleclu podjednal<o su vaZuedve strane praxis-fi lozofi. je - problenri ltoje je artikr"rl isala Lr skracrupretpostavkal'na rlesLlnlnjive proglesivne emancipacije nrodernogsubjekta, ali i problenrikoje je ona interpr.etativno potiskivtrla u drugiplan, kao Sto su problem nacije i dlZave, gradanskog druStva uopSte,parlamentarne deurokrati ie, l iberalizma, izgraclnle institucija...Upravo ovi drugi rasvetl javaju zaSro je uloga plaxis-fitozohje bilamala, kako u pogledu predvidanja urogudih pl.outena u druStvu, tako iu pogledr.r druStvenog uticaja. U stvari, njena ograniienja proizilaze

koja sc istori jski istrukturalno nrcnja. pl i tcrnu sc sa pforl lcnama rncsta rncnja iznaienje samog predmeta. Sa stanoviSta ..predrneta'' korrtekst pr.edstavalja sklopodredenih podstica.ia koji neposreclno deluju na..predmet". koje on izdvaja i obele-Zava kao znaiajne i na osnovu toga na njih intcrpr.ctativno odgovara.Dakle, smisao.jednog dina. ddla, teksta, pol i t idkog pokr.eta i l i poretka, istori . iskeepohe. . . ne sadinjava sarno ono sto je izridito izloleno u njihovoj sa-rn'emenosti. .jernj ihovc implikaci jc uvck prcvazi lazc ncposrcdni kontckst i udcstvt{u u konsti tuci j inove (na prirner'. istorijske) scene iz ko.le se tek otvara Siri vidokr.ug u konre.je mo-guie celovitije sagledati njihovo znadenja u svoril \/remenu. Tako se aktualni tre-nutak rnoZc posmatlat i znadajnir l dclom l<ao prakti ina ckspl ikaci ja onog Sto.icsmi5l ieno preiutkivano i potiski 'ano u prethodnoj epolr i . O'o praktidno ispol javanjeimplikacija izvan izvornog konteksta osrietljava snrisao prethodne epohe. ili-snrisaoodredene socijalne dinjenice u drukdijoj drustveno.j situaciji. zbog dega se i nl}?-e reiida.jedna epoha ( i l i soci ialna dinjenica) upotpunlt{e svo.j smisao tek na'diukei io. isceni. izvan neposrednog konteksta. Mogr.rcnost premestanja bilo kog pro.iekta izvanneposrednog konteksta.je nezaobilazna pretpostavka za njihovo proudavanje. pridemu .je moguie da novo razumevanie ima savim razlidit srnisao u odnosu naprvobitnr.r sa-vrelnenost. Medutinr. produktivno razumevanje ne pobija. negopotvrduje dinjenicu da se saznajno-praktidni snrisao jedne epohe ( i l i soci jalnedinienice) otkriva izvan neposrednog konteksta upravo posredstvom posledica ukojinr se ispoliavaju dotad neprepoznatljive implikacije.

S obzirom na to da drustveni fakticitet prevazilazi njihov opseg. interpretacijedru5tvene stvarnosti nrogu biti manje. ili vi5e ogr.anidava.ju6e. u zavisnosti od togakakvo znadenje daju dru5tveninr dinienicama ko.ie se ne uklapaju u njihovuinterpretativnu rnatricu. Stoga. interpr.etacija socijalnih dinjenica u odrrosu uaneposredni kontekst. Sto ukl juduje i i rnpl ici tnu kr. i t iku. irna vaZan, al i ipak ogranidensnrisao. Ona se iz.lale suStinsko.j opasnosti da znadenje dru5tvenih po.java izvoclisanro iz odnosa prema dorrinantnorn obrascu interpretacije drustva. to.jest, sanro izodnosa prema pozitivno altikulisanim diniocina neposrednog konteksta. Meclutinr,stvarni smisao soci jalne dinjenice ne zavisi sanro od ekspl ici tnog sadrZaja vlada.luieginterpretativnog obrasca, nego i ocl preiutarrih, ili potisnutih znadenia. Interpretacijasoci ialnih dinlenica ko.ja polazi od pletpostavke da nj ihov srnisao trc'ba tuntadit ipolazei i izvan neposrednos konteksta otkriva odnos dinjenica pt.erna ononr Sto. je

iz sanrog clont inantnog potaZaja l r talksiztr ta k<l j i ie nasi lno narlrctnLtIrlakon konlunistidlie pobede u gradanskorr i oslobodilackonr ratu.

PoSto prilrvata prograrr korrrunistiike parti.ie, praxis-filozo-t i ja pr ista.ye na granice dozvol. ierrcig govofa ipreuzinra ulogukriticko-teori.j skog produblj i vanj a revo I ucije u novouspostvalj enomsoci jal ist iekonr poretku. Naknadni uvid u raskorak izmedu soci ial i -sticke utopije i stvarnosti, nije podrazurnevao odbacivanje soci.ia-listidkog programa i marksizma, nego niegovu reviziju. Branedisocijalistie kLr idejLr pl'axis-filozofija osporava socijalistie ki karakterpostojecilr socijalistidkih druStava, ne dovodeii u pitanje svojui nterpretat i vnu Inatr icLl .

delatno znadajno u ncposrcdnom kontokstu. ali ni.jc dotrilo znadcnjc. odnosrro. nijcjavno priznato tr svom dobu. Zbog toga koncept kontekstualnog premeftanja nagla-Sava odnos dinienica prerna razliditim,.javno neizrer)enirn. ali praktidno znaia.jnimobrascima raspodcle druStvcnc uroii i tako. na osnovu osvctllavanja implikacija kojcse oslobada.iu na dmkiijoj scerrl, pokazqje da svaku dru5tvenu situaciju dini mno5tvorazl idit io ori jentisanih poredaka moii . Ona. dakle, rasvetl java pozit ivi tet. .objek-tivne" stvarnosti, koji prckriva vlada.juia intcrprctaciia u dru5tvu. i tako otkrivaznadaj.javno rrepriznatih znadenja u neko.i dluStveno.j situaciji. Tako se odrcdenadruStvena situacija i rnoZe sagledati kao dinanridan sklop raznorodnih clruStvenihtcndcnci. ja. od koj ih svc uisu izl idi to obuvaicnc u'duhu vrcurcna'. U torn srnislu onjoj se moZe govoriti kao o dinamidno.i konfiguraciji u kojo.j se laktidki akrualizu.jesinteza lazliditih. kalio.javno artikulisanih. tako i nealtikulisanih poredaka raspocleledruStvne mo6i.

Naime. u dru5tvu postcr.jiviSe vrsta praktidnih tokova. ko.je moZemo posmatrati kaorazlidite oblike ispoljavanja f'undarnentalne moci dluStvenog opstanka. Takve su. naprimer. moii materijalne proizvodnje i tehnidkog ovladavanja prirodom. institu-cionalnog uredenja zajednidkog Zivota, sporazumevanja i simbolidkog stvaranja,inclividualnog ostvarenja i oduvanja identiteta, oclbrane, raspolaganja bogatstvom.raspolaganja fizidkorn moci. dmstvene donrinaciie... Svaka od pornenutih nrocipretpostavlja odrcdenu strukturu. poredak razlikovanja pr.erna kome se oblikujedruitvena stvarnost. odnosno, odredeni obrazac raspodele dru5tvene motii. Principirazlikovanja posehnih tendencija su raznor.odni. kao i por.eci razlikovania koji se naosnovu njih praktidno konstituiSu. U raznovlsnim oblicim ukrStanja, pr.eplitanja isukobljavanja osobenih poredaka raspodele moii aktualizuje se njihova faktiCkasinteza kroz koju se supstancijalizLrju lazlidita srediSta volie za opstajanjenr. Takoindividualizovani dlr.rStveni sklopovi pledstavtja.ju sr.edi5ta manje ili vise osve5ienevolje za opstankorn. ko.ja teZe da se odrZe u pr.aktiino-istor.i.jskorn svetu.Ako razlo2irno odredenu dru3tvenu situaciiu kao konfiguraciiu razliditih druStvenihtendencija, onda moramo priznati i nezavisne. nesinhronizovane istorije njihovogodviianja. Tako se rnogr.r uoditi periocli prer'lasti odr.edenih tendenci.ja u praktidno.jinterpretaciji stvanrosti. pri dernu su dnrge tendencije, ili potisrrute. iti prikrivene. ilipak deluiu kroz onu ko.ja.je dominantna. Sanra praktidna i interpretativna izrazitost.odredene tendencije nije posleclica neke istorijske predodredenosti. rrego.je istor.ijski

l 8 t 9

xo-a>l

I=L

oNoJ

l!

'I

?ouJJ

=

Neosporrro je da je praxis-filozofija lazgladivala zvanienuideologiju..ier je.lasno pokazivala da ova ne ostvaru.ie revolucionarniprogranl. Medutinr, ona rriie razvila pozitivan odgovor na kl.iudnoprakt idno pi tanie: kako bi bi lo moguce spoj i t i stabi lnost dru5tveno--politi ikog uredenja i pelmanentnu revoluciju ko.iu je sarrra zalrte-vala? U uslovima potpune prevlasti rrrarksistidke ideologi.je radi-kalizacija revolucionarnog programa vodila bi u krajnjoj linijirazlaganj u druStveno-pol itickog uredenj a i nestabi lnosti druStva. No,neodekivano brz krah ideologije oznadio je i krah na njo.i zasnovanedrZave. dok je druStvo ostalo nepripremljeno za novu druStvenusituaciiu u kojoj su se nanrctnuli stranadki pluralizanr i problem

ishod kontingentrre raspodcle dluStvenih irrtcrcsa. S dluge strane, izrazitost ujavnomprostorr'r predstavlja ozbiljan pralitiini ispit za donrinantnu tendenciju i njen obrazacinterpretacije druSl\,cne stvarnosti.jcrje ona t'aktieki prinudena da principe svih drugihtendencija prevede na sopstveni .jezik". Zbog toga Sto u sebi aktualizu.je sintezu svihdrugih dnr5tvenih tendencija, ugro2enaje njena interpretativna doslednost.

Posrnartamo li, dakle, odredenu dflrstvenu situaciju, nroZerno uoditi da.ie ona dina-midna kontigulacija lazliditih dnrstvenih sklopova, pri Cenru svaki od njih, tako<le.predstavlja dinamidnu konfigulaciju razliCitih druStvenih tendenci.ja. ZadrZaderno sena dinjenici daje plisustvo razlieitih druSn,enih interesa osnova na kojoj se oblikujestruktura odredene drlStvene situaci.je. Po5kr se u svakoj istoriisko.i situaciji na pose-ban nadin aktualizuje praktidna sinteza razliditilr dnrstvenih interesa u oblikuodredene istorijsko-druStvene konfi guraci je. istoriju drustvene stvarnosti moZemoposmatrati kao istoriju transtbrmacije ouih koniigurucija. Granidnicl itiroiljstitrepoha bili bi onda tlenuci u kojima se dogadaju njilrove znadajne tlansfolmacije. Pritome..jedna druStvena tendencija, odnosno. njen oblazac intelpretacije, teZi da senamctne kaojcdini kljud za razurncvanje drustvcnog preoblikovanja. U tont sluiajuslo2enost istorijske stvarnosti rcdukuje se na istoriju jedne. ili oglanidenog brojadru3tvenih tendencija. I'ako bi.jedna epoha rtrogla da se turnadi sanro kao soci-.ialistidka, kapitalistidka. industrijska. ili epoha slobodnog trZista. modeme denro-kratije... Ostale moguce intelplctacije iste epohe razumevaju se samo kao posebnentoditikacije one koja vaZi kao dominantna. Osnovna ideja ovog pristupa podiva,medutinr. na drugoj pretpostavci. na pretpostavci dajejedna epoha sklop razliditihdru5tvenih tendenci.ja koje ponaosob imaju lelativno nezavisnc istorije tlansfor-nracije, koje se medusubno ne poklapaju, kojc nrogu biti dive€entnc u oclnosu nakonkrctne plaktiine ciljeve i diii praktidni donret nroZe biti razliiit.

Polazedi od prethodne pretpostavke svaka epoha moZc se tunraditi kao kontingentnaistorijska konliguracija, nikad potpuno uskladcnih druStvenih tendencila, odnosuo,druStvenih intercsa. Medutinr. iz pretpostavke o relativnoj nezavisnosti osnovnihdruStvenih tendencija. sledi ito da one imaju lelativno samostalne istorije razvo.ja.Shodno tome. na prirner. politidki interesi nrogu se praktidno spajati sa ekonornskiminteresirna na razlidite nadine. Od rradina na ko.ii ie tbktidki ostvarena ova sintczazavisi i osobenost odredene epohe. PoSto. s druge strane, svaka dru5tvena tcndenci.ja

drZavrro-nac ional nog konsti tui sani a, c ije odsustvo pt'aksis-fi lozofijani-le ni videla kao nedostatak.

Meclr.rtinr, kroz suknb Lr okvifu nrarksistieke interpretacijedruStvene stvarnosti delatnost plaxis-fllozofije vodila .ie faktidkojpluralizaciji clru5tva i praktiiorrr pro5irenju javnih slotroda. lstica-njenr potrebe za ponovnim potvrdivanjem legitinrnosti postojedegporetka ona afirmiSe vrednost slobodne javnosti preko zahteva zaslobodu Stampe, javne diskusije i kritike,Sto je u krajrrjoj liniji zna-dilo osporavanje i praktiino razgradivanje monopola SKJ. No, nor-nrativna prednost socijalizma i dalje ostaje nesumniiva. Mogucnostsalltoupravne rekonstrukcije drustva, tako Sto bi se izvele demok-

i rna relat ivno nczitvisnu istori ju razroja. onda odlecleni istori jski trenuci rnorajuimati razlidit smisao u okviru zasebnih tokova razvoja.

Osnovna namera ovog teksta sastoji se u tome da uka2e na rnetodoloSki znadajposmatranja odrcdcnc druStvcnc situacijc ili cpohc kao sklopa rclativno nczavisnihdruStvenih tokova sa posebnim istorijama razvoja. Dakle. raspored epoha uistorijskim nizovima koje grade razlidite druStvene tendencije se ne poklapa. Shodnotome. op5tcprihvaicno odredenjcjcdnc druStvcnc cpohe po prvilu predstavlja izrazodredenog interpretativnog nasilia. U stvari..,epoha" bi predstavljala presek razli-ditih epoha ko.je grade zasebne i razlidite. r'elativno nezavisne. drustvene tendencije.tako da bi sc odrcdcna druStvcna situacija mogla opisati kao..prcsck" razliditihepoha.

U demu bi se sastojao rnetodoloSki znadaj ovakvog pristupa? S obzironr dadominantna intcrprctac'rja stvarnosti u odrcdcnoj druStvcnoj situaciji tcZi da scpredstavi kaojedini obrazac na osnovu koga se izvodi znadenje socijalnih dinjenica i,shodno tome. kao jedini obrazac artikulacije onog Sto je dnrStveno znadajno. onaprikriva prisustvo drugih. neizliditih dinilaca u neposrednonr kontekstu. Zbog togapreovladava.juie tumadenie strukturalnc osobenosti neke istorijske situaciie, u Stotakode spada imanentna kitika. i pledstavlja izraz interpretativnog nasilja. a ne opispostojeieg stanja u druStvr.r. Interpretacija odredene dru5tvene situacije (ili epohe).koja polazi od pcrspektive izvan neposrednog konteksta, tleba da poka2e znadaj onihsocijalnih dinjenica koje su delotvorne u odredenom kontekstu. ali je njihovadelotvornost prikrivena prisustvonr eksplicitne vladajuie interyretacijc u odredenomdobu. Takva interpretacija omoguiava da se sagleda delotvornost druStvenih tokovadugog trajanja koji bitno odrecluju druStveni fakticitet, nezavisno od toga kakav suizraz dobili u vladajudem interpretativnonr obrascu. Sagledavanje odredenog dru-Stvenog sklopa izvan neposrednog konteksta ne oznadava. rnedutim. pristup bezodnosa prema kontekstu. Pre bi se moglo reii da se radi o radikalnorn postavljanjupitanja kontekstualnosti, koje prevazilazi ogranidenja i imanentnog i transcedentnogtumadenja dluStvenih dinjenica. tako 5to pokuSava da lasvetli njihov smisao polaze6iod posledica koie nastaju oslobadenjenr njihovih implikacija na drukdijoj dnrStvenojsceni. eak bi trebalo reii da se ne radi ni o ..prevazilaZenju''. nego o svesnom prihva-tanju ogranidenia i imanentnog i transcedentnog stanovista u interprctaciji socijalnihiinjenica kao konstitutivnih rrromenata druStvene scene izvan neposrcdnog kon-

20 2 l

xo-a>l

I=L

oNoJ

l!

'I

?ouJJ

=

Neosporrro je da je praxis-filozofija lazgladivala zvanienuideologiju..ier je.lasno pokazivala da ova ne ostvaru.ie revolucionarniprogranl. Medutinr, ona rriie razvila pozitivan odgovor na kl.iudnoprakt idno pi tanie: kako bi bi lo moguce spoj i t i stabi lnost dru5tveno--politi ikog uredenja i pelmanentnu revoluciju ko.iu je sarrra zalrte-vala? U uslovima potpune prevlasti rrrarksistidke ideologi.je radi-kalizacija revolucionarnog programa vodila bi u krajnjoj linijirazlaganj u druStveno-pol itickog uredenj a i nestabi lnosti druStva. No,neodekivano brz krah ideologije oznadio je i krah na njo.i zasnovanedrZave. dok je druStvo ostalo nepripremljeno za novu druStvenusituaciiu u kojoj su se nanrctnuli stranadki pluralizanr i problem

ishod kontingentrre raspodcle dluStvenih irrtcrcsa. S dluge strane, izrazitost ujavnomprostorr'r predstavlja ozbiljan pralitiini ispit za donrinantnu tendenciju i njen obrazacinterpretacije druSl\,cne stvarnosti.jcrje ona t'aktieki prinudena da principe svih drugihtendencija prevede na sopstveni .jezik". Zbog toga Sto u sebi aktualizu.je sintezu svihdrugih dnr5tvenih tendencija, ugro2enaje njena interpretativna doslednost.

Posrnartamo li, dakle, odredenu dflrstvenu situaciju, nroZerno uoditi da.ie ona dina-midna kontigulacija lazliditih dnrstvenih sklopova, pri Cenru svaki od njih, tako<le.predstavlja dinamidnu konfigulaciju razliCitih druStvenih tendenci.ja. ZadrZaderno sena dinjenici daje plisustvo razlieitih druSn,enih interesa osnova na kojoj se oblikujestruktura odredene drlStvene situaci.je. Po5kr se u svakoj istoriisko.i situaciji na pose-ban nadin aktualizuje praktidna sinteza razliditilr dnrstvenih interesa u oblikuodredene istorijsko-druStvene konfi guraci je. istoriju drustvene stvarnosti moZemoposmatrati kao istoriju transtbrmacije ouih koniigurucija. Granidnicl itiroiljstitrepoha bili bi onda tlenuci u kojima se dogadaju njilrove znadajne tlansfolmacije. Pritome..jedna druStvena tendencija, odnosno. njen oblazac intelpretacije, teZi da senamctne kaojcdini kljud za razurncvanje drustvcnog preoblikovanja. U tont sluiajuslo2enost istorijske stvarnosti rcdukuje se na istoriju jedne. ili oglanidenog brojadru3tvenih tendencija. I'ako bi.jedna epoha rtrogla da se turnadi sanro kao soci-.ialistidka, kapitalistidka. industrijska. ili epoha slobodnog trZista. modeme denro-kratije... Ostale moguce intelplctacije iste epohe razumevaju se samo kao posebnentoditikacije one koja vaZi kao dominantna. Osnovna ideja ovog pristupa podiva,medutinr. na drugoj pretpostavci. na pretpostavci dajejedna epoha sklop razliditihdru5tvenih tendenci.ja koje ponaosob imaju lelativno nezavisnc istorije tlansfor-nracije, koje se medusubno ne poklapaju, kojc nrogu biti dive€entnc u oclnosu nakonkrctne plaktiine ciljeve i diii praktidni donret nroZe biti razliiit.

Polazedi od prethodne pretpostavke svaka epoha moZc se tunraditi kao kontingentnaistorijska konliguracija, nikad potpuno uskladcnih druStvenih tendencila, odnosuo,druStvenih intercsa. Medutinr. iz pretpostavke o relativnoj nezavisnosti osnovnihdruStvenih tendencija. sledi ito da one imaju lelativno samostalne istorije razvo.ja.Shodno tome. na prirner. politidki interesi nrogu se praktidno spajati sa ekonornskiminteresirna na razlidite nadine. Od rradina na ko.ii ie tbktidki ostvarena ova sintczazavisi i osobenost odredene epohe. PoSto. s druge strane, svaka dru5tvena tcndenci.ja

drZavrro-nac ional nog konsti tui sani a, c ije odsustvo pt'aksis-fi lozofijani-le ni videla kao nedostatak.

Meclr.rtinr, kroz suknb Lr okvifu nrarksistieke interpretacijedruStvene stvarnosti delatnost plaxis-fllozofije vodila .ie faktidkojpluralizaciji clru5tva i praktiiorrr pro5irenju javnih slotroda. lstica-njenr potrebe za ponovnim potvrdivanjem legitinrnosti postojedegporetka ona afirmiSe vrednost slobodne javnosti preko zahteva zaslobodu Stampe, javne diskusije i kritike,Sto je u krajrrjoj liniji zna-dilo osporavanje i praktiino razgradivanje monopola SKJ. No, nor-nrativna prednost socijalizma i dalje ostaje nesumniiva. Mogucnostsalltoupravne rekonstrukcije drustva, tako Sto bi se izvele demok-

i rna relat ivno nczitvisnu istori ju razroja. onda odlecleni istori jski trenuci rnorajuimati razlidit smisao u okviru zasebnih tokova razvoja.

Osnovna namera ovog teksta sastoji se u tome da uka2e na rnetodoloSki znadajposmatranja odrcdcnc druStvcnc situacijc ili cpohc kao sklopa rclativno nczavisnihdruStvenih tokova sa posebnim istorijama razvoja. Dakle. raspored epoha uistorijskim nizovima koje grade razlidite druStvene tendencije se ne poklapa. Shodnotome. op5tcprihvaicno odredenjcjcdnc druStvcnc cpohe po prvilu predstavlja izrazodredenog interpretativnog nasilia. U stvari..,epoha" bi predstavljala presek razli-ditih epoha ko.je grade zasebne i razlidite. r'elativno nezavisne. drustvene tendencije.tako da bi sc odrcdcna druStvcna situacija mogla opisati kao..prcsck" razliditihepoha.

U demu bi se sastojao rnetodoloSki znadaj ovakvog pristupa? S obzironr dadominantna intcrprctac'rja stvarnosti u odrcdcnoj druStvcnoj situaciji tcZi da scpredstavi kaojedini obrazac na osnovu koga se izvodi znadenje socijalnih dinjenica i,shodno tome. kao jedini obrazac artikulacije onog Sto je dnrStveno znadajno. onaprikriva prisustvo drugih. neizliditih dinilaca u neposrednonr kontekstu. Zbog togapreovladava.juie tumadenie strukturalnc osobenosti neke istorijske situaciie, u Stotakode spada imanentna kitika. i pledstavlja izraz interpretativnog nasilja. a ne opispostojeieg stanja u druStvr.r. Interpretacija odredene dru5tvene situacije (ili epohe).koja polazi od pcrspektive izvan neposrednog konteksta, tleba da poka2e znadaj onihsocijalnih dinjenica koje su delotvorne u odredenom kontekstu. ali je njihovadelotvornost prikrivena prisustvonr eksplicitne vladajuie interyretacijc u odredenomdobu. Takva interpretacija omoguiava da se sagleda delotvornost druStvenih tokovadugog trajanja koji bitno odrecluju druStveni fakticitet, nezavisno od toga kakav suizraz dobili u vladajudem interpretativnonr obrascu. Sagledavanje odredenog dru-Stvenog sklopa izvan neposrednog konteksta ne oznadava. rnedutim. pristup bezodnosa prema kontekstu. Pre bi se moglo reii da se radi o radikalnorn postavljanjupitanja kontekstualnosti, koje prevazilazi ogranidenja i imanentnog i transcedentnogtumadenja dluStvenih dinjenica. tako 5to pokuSava da lasvetli njihov smisao polaze6iod posledica koie nastaju oslobadenjenr njihovih implikacija na drukdijoj dnrStvenojsceni. eak bi trebalo reii da se ne radi ni o ..prevazilaZenju''. nego o svesnom prihva-tanju ogranidenia i imanentnog i transcedentnog stanovista u interprctaciji socijalnihiinjenica kao konstitutivnih rrromenata druStvene scene izvan neposrcdnog kon-

20 2 l

xo

,afto

=tr

N

4I

1:auJJ

ratsko-soci-jalisticke refblme .jednopar.tijskog politidkog sistenra upravcu nejasnog koncepta'sociialistidkog gr.adarrskog druStva'. sarrepartijskirrr plnralizmonr i clruStvenom svo.j inom su krajnji dortretrevizij e pol i tidkog koncepra praxis-fi lozotij e.

Danas izgleda cudno to Sto ,,kritika svega postojeceg" rrijebila kritika stvarno postojeceg dru5tva, tako da su izvan rrje ostalitakvi problemi kao Sto su nalidje revolucionarne pobede i likvidacijapol i t idkih prot ivnika, nal idje druSrvene dr.anre 1948. godine, nal idjekolekt iv izaci le sela i pr inudnog otkupa, nal id. je industr i . ia l iztrc i ie imigraciiA stavnovniStva, iznrena socijalne stnrkture, institucionalnarekonstrukc ija druStva, stvarn i znacaj drZavno-nacionalne konsti tu-cije itd. U skladu sa tinr izvan kritidkog cliskursa praxis-filozohjeostaju pitanja: zaSto, na primer, stanje r.r jugoslovenskom dru5tvu uosmoj deceniji zasluZuje vecu kritiku nego stanje u Sestoj; da li jeekonomska, politidka, kulturna... situacija u Sestoj decenijibila boljai na osnovu dega? Razlog se moZe pronaii u ogranicenjima koja pro-izilaze iz nesumnjivog poverenja u prednost marksistidke interpre-tac ij e druStveno- i storij s ke stvarnosti nad drugirn i nte rpretac ij ama.

Sdm sukob sa zvanidnom ideologijom razvija se kao posledicaosporavanja da revolucionarna vlast zaista sprovodi revolucionarniprogram. U tom svojevrsnom procesu socijalnog udenja, za koji .iezaista bila potrebna velika lidna hrabrost, udesnici pr.axis-diskursa suotkrili ono Stoje u druStvenom poretku praktidno postojalo iran*1iza

teksta. Naime, imanentna i transcedentna ogranidenja. ko.ja sa soborn nose praktidneinterpretacije drustva, proizvode stvalne posledice koje sustinski odreduju drustvenuscenu izvan neposlednog konteksta. od koje se upl?vo i polazi u njihovoj r.einter-pretaciji.

Faktidki slomovi izaziva.ju izridito i apliorno odbacivanje dosadasnjih dorninantuihobrazaca intelpretacije dluSn,a. eak i njihovi bivSi zastupnici iesto prihvaraju supar-nidka stanovi5ta. U takvim okolnostima gubi se znada.i imanentne. a stide utisak osvemoii transcedentne kritike. Lakoia pobijanja prethodnog obrasca nije. nredutim.iskljudivo posledica stvarne prednosti transcedentnog stanovista, nego faktidkogsloma dosadaSnjeg obrasca. Posle jednog takvog sloma konstituise se u struktural-nonr smislu srodna situacija, s tonr razlikom sto mesto bivSeg zauzima suparnidkiobrazac. Stoga diskontinuitet razlieitih interpretativnih obrazaca tr.eba razdvojiti odstrrrkturalnih promena drustvenih situacija. Projektovani diskontinuitet posle slorna.iednog obrasca praktiine interpretaciie ne odnosi se na isti nadin na inter.pretativneobrasce i strukturu drustvene situaci je. .jel se struktura druStvene stvarnosti ne menjau potpunosti, ili u istom smislu. posle faktidkog sloma nekog interpretativnogobrasca. Stoea viSe ima smisla govoriti o kontekstualnom prerneitanju druStvenihstruktura. nego o niihovorn potpunom prevazilaZenju.

sve one koji nisu pritrvartil i nrarksiziln - suzeno podrLrije slobode.

Njihovo .,osvajanie slobode" irlalo.le opSti drrrStveni znaiaj' No,

,Likob oko autentidnog tunradenia [evolLrcionat'llog pfogranla ilnao Jesmisla santo clotle dok saut progranl nije postao socijalno irelevantan.'[ 'a promena Lrsledila je nezavisno od irrtencija pledstavnika zvanidne

ideologije, ali i praxis-fitozofije' 'Kritiku svega postojeceg' iznena-

clilo je upravo postojece stanje druStva, koje se vi5e nije moglo uklo-

piti u nrarksist iiktr interpletaci.i rr'No, uprkos nedostatku altiktrlisanog lioncepta o ntogttio.i tlart-

sfornraciji jr.rgoslovenskog drllstva Lt 'gradansko'/'politi iko' drtstvo.

uspostavljanje viSepartijskog parlamental'nog sistelna, bar u Beo-

gradu, bilo je praceno neposrednirn politidkim angaZovanjem biv5ih

pripadnika praxis-filozofije. Po5to je za taj angaZrnan nedostajalo

razvijeno teorijsko stanoviste primereno novoj drusfvenoj sitLlaciii,

bivSi pripadnici praxis-filozofrje, popr"rt drugih politidkih aktera, mo-

rali su tek da se ukljuce u proces aktivnog socijalnog udenja. lzmedu

njihovog politiekog angaZmana i kritiiko+eorijskog stanoviSta nije

postojao kontinuitet,jer sve ono oko dega se angaZuju bivSi pripadnici

praxis-filozofrje (kao Sto je parlamentarna demokratija, princip

gradanstva, 'otvoreno dru5tvo', problem drZave, problem nacije"')

bilo je predmet izridite kritike u pra,ris-filozohii. Zato se pre moze go-

voriti o kontinuitetr"r licnog praktidnog angaZmana u razliditirn socijal-

nim okolnostim4 nego o teor.ijsko-kritidkoj doslednosti. Shodno tome,

moze se zakljuditi da uspostavljanje visepaftijskog sistema u Jugoslaviji

i postavtjanje nacionalno-drZavnog konstituisanja u srediste drr.6tvenog

dogadanja nije posledica imanentnog nastojanja ove filozofrje' nego

posledica praktidnoteorijskog neuspeha dru5tvenog projekta koji je

ona razvij ala na pretpostavkama mafksistic ke i nterpretac ij e drustva.

Povla5den poloZaj marksizma, kome pripada i praxis-filozo-

ftja, predstavlja i osnovni razlog unutrainjeg razlaganja praxis-tilozo-

hje i koren njenog neuspeha. Ovo se moZe pratiti na dva plana: u

odnosu na druga teorijsko-praktidna stanovi5ta i u odnosu na promene

u samoj dru5tvenoj stvarnosti. U prvom sh-rdaju, dominantan poloZaj

marksistidkog udenja pretpostavljao ie i nadmoi marksistidkog

stanovi5ta prema 'gradanskoj fitozohji', tako da se pojavila potreba

izriditog pokazivanja ove nadmoii. Otvaranje dijaloga sa 'gradan-

skom filozofijont' tt nameri da se pokaZe nadmoi marksistidkog

uverenja uvelo je Ll na5u javnost najznadajnije tokove savremene

22 Z J

xo

,afto

=tr

N

4I

1:auJJ

ratsko-soci-jalisticke refblme .jednopar.tijskog politidkog sistenra upravcu nejasnog koncepta'sociialistidkog gr.adarrskog druStva'. sarrepartijskirrr plnralizmonr i clruStvenom svo.j inom su krajnji dortretrevizij e pol i tidkog koncepra praxis-fi lozotij e.

Danas izgleda cudno to Sto ,,kritika svega postojeceg" rrijebila kritika stvarno postojeceg dru5tva, tako da su izvan rrje ostalitakvi problemi kao Sto su nalidje revolucionarne pobede i likvidacijapol i t idkih prot ivnika, nal idje druSrvene dr.anre 1948. godine, nal idjekolekt iv izaci le sela i pr inudnog otkupa, nal id. je industr i . ia l iztrc i ie imigraciiA stavnovniStva, iznrena socijalne stnrkture, institucionalnarekonstrukc ija druStva, stvarn i znacaj drZavno-nacionalne konsti tu-cije itd. U skladu sa tinr izvan kritidkog cliskursa praxis-filozohjeostaju pitanja: zaSto, na primer, stanje r.r jugoslovenskom dru5tvu uosmoj deceniji zasluZuje vecu kritiku nego stanje u Sestoj; da li jeekonomska, politidka, kulturna... situacija u Sestoj decenijibila boljai na osnovu dega? Razlog se moZe pronaii u ogranicenjima koja pro-izilaze iz nesumnjivog poverenja u prednost marksistidke interpre-tac ij e druStveno- i storij s ke stvarnosti nad drugirn i nte rpretac ij ama.

Sdm sukob sa zvanidnom ideologijom razvija se kao posledicaosporavanja da revolucionarna vlast zaista sprovodi revolucionarniprogram. U tom svojevrsnom procesu socijalnog udenja, za koji .iezaista bila potrebna velika lidna hrabrost, udesnici pr.axis-diskursa suotkrili ono Stoje u druStvenom poretku praktidno postojalo iran*1iza

teksta. Naime, imanentna i transcedentna ogranidenja. ko.ja sa soborn nose praktidneinterpretacije drustva, proizvode stvalne posledice koje sustinski odreduju drustvenuscenu izvan neposlednog konteksta. od koje se upl?vo i polazi u njihovoj r.einter-pretaciji.

Faktidki slomovi izaziva.ju izridito i apliorno odbacivanje dosadasnjih dorninantuihobrazaca intelpretacije dluSn,a. eak i njihovi bivSi zastupnici iesto prihvaraju supar-nidka stanovi5ta. U takvim okolnostima gubi se znada.i imanentne. a stide utisak osvemoii transcedentne kritike. Lakoia pobijanja prethodnog obrasca nije. nredutim.iskljudivo posledica stvarne prednosti transcedentnog stanovista, nego faktidkogsloma dosadaSnjeg obrasca. Posle jednog takvog sloma konstituise se u struktural-nonr smislu srodna situacija, s tonr razlikom sto mesto bivSeg zauzima suparnidkiobrazac. Stoga diskontinuitet razlieitih interpretativnih obrazaca tr.eba razdvojiti odstrrrkturalnih promena drustvenih situacija. Projektovani diskontinuitet posle slorna.iednog obrasca praktiine interpretaciie ne odnosi se na isti nadin na inter.pretativneobrasce i strukturu drustvene situaci je. .jel se struktura druStvene stvarnosti ne menjau potpunosti, ili u istom smislu. posle faktidkog sloma nekog interpretativnogobrasca. Stoea viSe ima smisla govoriti o kontekstualnom prerneitanju druStvenihstruktura. nego o niihovorn potpunom prevazilaZenju.

sve one koji nisu pritrvartil i nrarksiziln - suzeno podrLrije slobode.

Njihovo .,osvajanie slobode" irlalo.le opSti drrrStveni znaiaj' No,

,Likob oko autentidnog tunradenia [evolLrcionat'llog pfogranla ilnao Jesmisla santo clotle dok saut progranl nije postao socijalno irelevantan.'[ 'a promena Lrsledila je nezavisno od irrtencija pledstavnika zvanidne

ideologije, ali i praxis-fitozofije' 'Kritiku svega postojeceg' iznena-

clilo je upravo postojece stanje druStva, koje se vi5e nije moglo uklo-

piti u nrarksist iiktr interpletaci.i rr'No, uprkos nedostatku altiktrlisanog lioncepta o ntogttio.i tlart-

sfornraciji jr.rgoslovenskog drllstva Lt 'gradansko'/'politi iko' drtstvo.

uspostavljanje viSepartijskog parlamental'nog sistelna, bar u Beo-

gradu, bilo je praceno neposrednirn politidkim angaZovanjem biv5ih

pripadnika praxis-filozofije. Po5to je za taj angaZrnan nedostajalo

razvijeno teorijsko stanoviste primereno novoj drusfvenoj sitLlaciii,

bivSi pripadnici praxis-filozofrje, popr"rt drugih politidkih aktera, mo-

rali su tek da se ukljuce u proces aktivnog socijalnog udenja. lzmedu

njihovog politiekog angaZmana i kritiiko+eorijskog stanoviSta nije

postojao kontinuitet,jer sve ono oko dega se angaZuju bivSi pripadnici

praxis-filozofrje (kao Sto je parlamentarna demokratija, princip

gradanstva, 'otvoreno dru5tvo', problem drZave, problem nacije"')

bilo je predmet izridite kritike u pra,ris-filozohii. Zato se pre moze go-

voriti o kontinuitetr"r licnog praktidnog angaZmana u razliditirn socijal-

nim okolnostim4 nego o teor.ijsko-kritidkoj doslednosti. Shodno tome,

moze se zakljuditi da uspostavljanje visepaftijskog sistema u Jugoslaviji

i postavtjanje nacionalno-drZavnog konstituisanja u srediste drr.6tvenog

dogadanja nije posledica imanentnog nastojanja ove filozofrje' nego

posledica praktidnoteorijskog neuspeha dru5tvenog projekta koji je

ona razvij ala na pretpostavkama mafksistic ke i nterpretac ij e drustva.

Povla5den poloZaj marksizma, kome pripada i praxis-filozo-

ftja, predstavlja i osnovni razlog unutrainjeg razlaganja praxis-tilozo-

hje i koren njenog neuspeha. Ovo se moZe pratiti na dva plana: u

odnosu na druga teorijsko-praktidna stanovi5ta i u odnosu na promene

u samoj dru5tvenoj stvarnosti. U prvom sh-rdaju, dominantan poloZaj

marksistidkog udenja pretpostavljao ie i nadmoi marksistidkog

stanovi5ta prema 'gradanskoj fitozohji', tako da se pojavila potreba

izriditog pokazivanja ove nadmoii. Otvaranje dijaloga sa 'gradan-

skom filozofijont' tt nameri da se pokaZe nadmoi marksistidkog

uverenja uvelo je Ll na5u javnost najznadajnije tokove savremene

22 Z J

.o

?oLr.lJ

=

filozofije, tako da je praxis-filozof rja postaro filozof-sko srediste ciji jeznadaj prevazilazjo okvire .i ugoslovenkog clrustva. Mecluti m, probo.i'gradanske filozofije' u praxis-filozofrju je, koliko obogatio 'stvara-ladki marksizam'. toliko pokazao njegova ogranidenja, pogotov' rlpodrud.iu sociial'e teorije. 'stvaraladki marksizar.n' (kako.ie svo.i radrazunrevala praxis-filozofrja) sve vise je prerastao u teorijsko--praktidni eklektic izam. lnterpretativna dopuna nije, mecluti rn, vod i larekonstrukciji osnovnog stanoviita praxis-fi lozofrje, nego njegovo.idestrukciii. U drugom sludaju, povlasieno rnesto nrarksizma zahte-valo je da se svi drustveni fenomeni interpretiraju posrecrstvonrnjegove interpretativne matrice, bez obzira ra to u kojoj nreri .ie o'abila na njih prinrenjiva. Zbog toga se praxis-firozofija zatekla u prilicida iskaZe sve ono Sto se u d'ustvu narletalo da bude iskazano,nezavisno od toga kakve je posledice ostavljalo na njen interpretativniobrazac. Tako su vremenonr sve znadajniji postajali clrtdtveni feno-meni, a sve manje marksistidka matrica interpretacije. U kajnjenrishodu pokazalo se da praktidno stanoviSte praxis-filozofrje i njegovainterpretativna moi ne odgovaraju zahtevima vremena.

Na kraju, vratimo se problemu kakav znadaj ima posmatranjepraxis-filozoflrje izvan svoje epohe. Macla je praxis-filozofrja biianedelotvorna u ravni socijalnog zbivanja, uprkos tome Sto je bilanaj'azvijeni teorijsko-politidki koncept, praktidno uceSie qlenih(bivSih) pripadnika u tim zbivanjima bilo je znadajno, jer.le u veiitolmeri uticalo na strukturu nove politidke scene. Danas vidimo da ieneposredno politidko delovanja viie zavisilo od onih nrornenata udrustvenoj stvarnosti koji su bili prekriveni marksistidkom interpre-tacijom druStva, nego od praktidno-teorijskih pretpostavki pra-xis-fi lozofij e. Nede I otvornost diskurzivno naj razvij enij eg konceptadrustva' kakva je bila praxis-filozofrja, i neuspeh ravolucionarnogprojekta uopSte, predstavljaju znadajne razloge zbog kojih je dru-Stvena scena ostala nepripremljena za nadolazeia drustvena zbi-vanja. Mada se tok druStvenih pronlena odvijao mimo intencijapraxis-filozofrje, nedostatak odgovarajuieg teorijsko-praktidnogkoncepta drustvenih promena predstavlja bitnu drustvenu dinjenicu,koja nije sasvim nezavisna od pozicije koju je praxis-filozohjazauzintala u svom vremenu.

Mile Savi i

PRAXIS PHILOSCJPTIY BEYOND ITS EPOCHESunundrv

In this alt iole thc authot ' in breafpresents outconres o( ' lhe rcseach pro.iect

Praxis philosophy betrveen clitique ancl breakdorvn ofthe Yugoslav society.'fhe arti-clc consists oftrvo parts. In thc f ir 's l one the authorerplains rvhy praris phi losophycxperineced failure. ln the secorrd part the author shortly desclibcs concept of..con-te\tual transposition". i.e. the nrcthodical approach that \vas applied in this leseach

trroject.Key words; praris philosophy. critique, breakdorvn ofthe Yttgoslav socicty.

context, contextual transposition. intcrpretative paracligrl tlf society.

x^

{t)f

t-|!

N

)tr

2524

.o

?oLr.lJ

=

filozofije, tako da je praxis-filozof rja postaro filozof-sko srediste ciji jeznadaj prevazilazjo okvire .i ugoslovenkog clrustva. Mecluti m, probo.i'gradanske filozofije' u praxis-filozofrju je, koliko obogatio 'stvara-ladki marksizam'. toliko pokazao njegova ogranidenja, pogotov' rlpodrud.iu sociial'e teorije. 'stvaraladki marksizar.n' (kako.ie svo.i radrazunrevala praxis-filozofrja) sve vise je prerastao u teorijsko--praktidni eklektic izam. lnterpretativna dopuna nije, mecluti rn, vod i larekonstrukciji osnovnog stanoviita praxis-fi lozofrje, nego njegovo.idestrukciii. U drugom sludaju, povlasieno rnesto nrarksizma zahte-valo je da se svi drustveni fenomeni interpretiraju posrecrstvonrnjegove interpretativne matrice, bez obzira ra to u kojoj nreri .ie o'abila na njih prinrenjiva. Zbog toga se praxis-firozofija zatekla u prilicida iskaZe sve ono Sto se u d'ustvu narletalo da bude iskazano,nezavisno od toga kakve je posledice ostavljalo na njen interpretativniobrazac. Tako su vremenonr sve znadajniji postajali clrtdtveni feno-meni, a sve manje marksistidka matrica interpretacije. U kajnjenrishodu pokazalo se da praktidno stanoviSte praxis-filozofrje i njegovainterpretativna moi ne odgovaraju zahtevima vremena.

Na kraju, vratimo se problemu kakav znadaj ima posmatranjepraxis-filozoflrje izvan svoje epohe. Macla je praxis-filozofrja biianedelotvorna u ravni socijalnog zbivanja, uprkos tome Sto je bilanaj'azvijeni teorijsko-politidki koncept, praktidno uceSie qlenih(bivSih) pripadnika u tim zbivanjima bilo je znadajno, jer.le u veiitolmeri uticalo na strukturu nove politidke scene. Danas vidimo da ieneposredno politidko delovanja viie zavisilo od onih nrornenata udrustvenoj stvarnosti koji su bili prekriveni marksistidkom interpre-tacijom druStva, nego od praktidno-teorijskih pretpostavki pra-xis-fi lozofij e. Nede I otvornost diskurzivno naj razvij enij eg konceptadrustva' kakva je bila praxis-filozofrja, i neuspeh ravolucionarnogprojekta uopSte, predstavljaju znadajne razloge zbog kojih je dru-Stvena scena ostala nepripremljena za nadolazeia drustvena zbi-vanja. Mada se tok druStvenih pronlena odvijao mimo intencijapraxis-filozofrje, nedostatak odgovarajuieg teorijsko-praktidnogkoncepta drustvenih promena predstavlja bitnu drustvenu dinjenicu,koja nije sasvim nezavisna od pozicije koju je praxis-filozohjazauzintala u svom vremenu.

Mile Savi i

PRAXIS PHILOSCJPTIY BEYOND ITS EPOCHESunundrv

In this alt iole thc authot ' in breafpresents outconres o( ' lhe rcseach pro.iect

Praxis philosophy betrveen clitique ancl breakdorvn ofthe Yugoslav society.'fhe arti-clc consists oftrvo parts. In thc f ir 's l one the authorerplains rvhy praris phi losophycxperineced failure. ln the secorrd part the author shortly desclibcs concept of..con-te\tual transposition". i.e. the nrcthodical approach that \vas applied in this leseach

trroject.Key words; praris philosophy. critique, breakdorvn ofthe Yttgoslav socicty.

context, contextual transposition. intcrpretative paracligrl tlf society.

x^

{t)f

t-|!

N

)tr

2524

Milorad StuparInstitut za fi lozot-riu i dru5tvenu teoriiuBeograd

U D K r 7 2 . IPregledni elanak

ZAKLJIJCNA RAZMMRANJA SA RADANA PROJEKTTJ ..POJMO\NO ODREDENJE

POLITIE KOG IDENTITETA"

Apstrakt: Pojam polititkog iclenlileta povezuje se sa kategorijont ntoderne

suverene sekulerne driave, uli time se ne iscrpljulu sve interprektcije logct poimu. l)rudu su specifikovuna dodulna odrede4ja polititkog identircn koja nadilaze pravni

aspekt pojeclinaine suverene driave.Kljudne reei: politiiki identitet, driuvct, gt'adunsko druitvo.

OpSte metodoloSka-vrednosne prelpostavke

Rad na projektu ,,Pojmovno odredenje politidkog identiteta"je iz oblasti normativne politidke teorije. Op5ti metodoloSki okvirdefinisan je na najop5tijem nivou. Polazi se od pretpostavke da upolitici nema istine u nekonl konadnom, rretafizidkorn smislu. Akoprihvatimo tu pretpostavku, postavlja se pitanje kakav vrednosnisistem valja prihvatiti u normativnoj politidkoj teoriji?

Slede6i modernu politidku nlisao. politidki proces shvatamokao napor u postizanju razlolnog kompromisa izmedu suprotsta-vljnih uverenja, a ne kao proces potdinjavanja individue politidkomautoritetu koji ima privilegovanu poziciju po5to je njegov statusprethodno utemeljen religijski il i metafizidki (pridaju mu se neke.,natprirodne" moii, i l i mu se pridaje apsolutni znaEaj zbog,,poseb-nog" poloZaja u istorijskom procesu i tome slidno). Naravno, odmahse postavlja pitanje koliko se daleko u jednom takvom kompromisumoZe i6i. Odgovor je: sigurno ne dalje, odnosno nikako ispod za-hteva izraZenih osnovnim medunarodnim dokumentima o zaStitiljudskih prava kao Sto su, na primer, Univerzalna deklaracija UN oza5titi l jLrdskih prava i rnnogi drugi slidni dokumenti. Oni predsta-vljaju zahteve koji proizlaze iz akumuliranog iskustva dovedanstvanastalog posle tragidnih zbivanja i rnasovnih ratnih stradanja u

tX

a

o

troN

J

tr

2',7

-'

svetskrm fazrllefanla. Dahle, naS argunrent za polazne vreclnosneprernise. ie ref leksivno-ernpir i jski . Misl im cra se u pori t idkoj norrna-tivnoj te'rij i ne moze iii dalje iri izvan razrolne interpr.etacijeistori.jskog iskLrstva.

Naravno, postavlja se odntah pitanje u ktrjim teor.ijskim pret_postavkama ova interpretacija ist.rijskog iskustva inra ivo.le- izvo-.iSte? Sklon sam jednoj riberarnoj interpetaciji istorijskog iskustua,ali ne u snrislu tv.dnje cia se istorija razvija u prou.,,lstvarenialiberalnog ideala koji govori o nje'orn ..krajLr" kako je to prikazano unekim radovima,, l i berar nog heger i janca" Frensisa F,,kuia,ne,. I r to-rijaje jedan otvofen, rreprecrvidiv pfoces, Lr dije.,zakone',"ne nrozenroinrati ko.adan uvid. To je rogidki 'enrogr-rie. Nasuprot rorne, inspi-risani odredenir, liberarnim pretpostavkama, zereri bisrno da uka-zer,o na istorijski nastanak onih institucija koje stite individuuomoguiavajuiijoj da ostvari svoja zivotna htenja u sktadu sa sricnimhtenji.ra i 2ivotnim planovima drugirr. Kako srno skeptici Lr pogredumoguinosti saznanja vednih istorijskih i politidkih isrina, smatlranroda nonnativni okvir neke poritidke zajed'ice mora da bude takav dase individ'artra i grupama omoguii da unutar tog okvir.a mogu samo-stalno da dodu do uvida u to pod kojirna nadelima ie se odvijatinjihov druStveno-poritidki zivot tako da razriditi zivotni prantviindividua mogu uspe5no simultano da budu ostvareni.

'Dqtkle,

poeetna vrednosna pretpostavka je da su sve individu" nu ,veiii'upolitidkom smislu jednake i srobodne, da njihova sudbina nije,,zapedaiena" nekim nuZnim isto.ijskim iri,,prirodninr.,, hijerarhij-skim poretkom, da je tok buduiih isrorijskilr dogattaja u dobr.oj meiinepredvidiv, i da ljudi vlastitim naporima moraju da dodu dosaznanja o tome koja su to opti rnal na pravi la po koj inra nj ihov zajed_nidki zivot treba da se odvija da bi bio civilizovan, odnosno da bi senredusobno postovali kao sloboclne i jed'ake lidnosti. Niie teskootk.iti da .ie ovakva liberalna interpr.etacija istorijskog islustva iodekivanja koja iz nje slede inspirisana derima dvolice verikihf iberafa Karla Popera2 i DZonaRolsar.

tr:)F

U)

/1

JI

2

London3

Yolk.

Frencis Fukuyama, Kraj is to r ij e i po s I e clnj i covek (l 9g7 ).CID. podgorica.Karl Poper. Povertv oJ'I{istoricism (1960). Routledge and Kegan paul.

'lohn Rawls. Political Liberarism (1993). c.rumbia university pr.ess. New

Politiiki itlcntilel

Sta se u okviru ovakve osnovne unetodolo5ke orilentaciie uro2euklatko reci o pojmu potitickog identiteta? Kakva je ro kategorija?

Politi iki identitet je odredbeno svc'rjstvo grLrpe l.iLrdi kojitrajno Zive na nekoj teritoriji (obicno je u pitaniu teritorija nekedrZave) i pritom teZe tome da ostvare svo.ia Zivotna lrtenja i interese uskladu sa pravi l ima preko koj ih se vr5i distr ibuci ja javnih dobarazaiedni ce. A ko pogledanlo savrernene iistorij ske oko I nosti, odrrosnosavrenrene zahteve medunarodnog prat$/a. politidki identitet grupa ipojedinaca definiSe se preko kategorije nroderne. suverene drZave.Dakle. politicki identitet ljudi odreden je drZavorn kojoj pripadaju. Utom smilsu moZemo govoriti o Kineslkim drZavlianirna, drZavlja-nima Amerike, itd. U savremenom svetu drZavljani su, u stvari, gra-dani drZava, naime, ljudi kojima irrst[itucije drZave Stite rrjihovaprava. Kao gradanidrZava, l judi su is l idni i razl ic i t i . Sl icno inr je toSto pod okriljem drZave ostvaruju svo.ia univerzalna ljudska prava, arazlidito je to sto se to dini na odredeni specifidni nadin koji zavisi odistorijsko-kulturnog konteksta 5to tvori rosobenost politidkog identi-teta gradana jedne drZave. Ovaj specifiidan nadin ostvarenja zaStitegradanskih prava na odredenoj teritoriiji podrZava i medunarodnopravo definiSuii kategoriju suverene drhave. Dakle, politidki identi-tet je odreden kategoruoln suverene dlrZave. Stvari nredutim nisutako jednostavne.

Prvo, suverene drZave nisu vedmi. vei promenljivi, kontin-gentni, istorijski nastali entiteti. lstorijiski gledano, ideja modernesekularne suvel'ene drZave za(etaje u lEvropi Vestfalskonr mirov-nom konf'erencijom 1648. godine. Takode, mnoge drZave su prestaleda postoje, ali i mnoge druge nove sru nastale. U tom smislu nipol itidki identitet nije prirodno data, nepprornenj lj iva kategorija.

Drugo, suverenost drZave treba s$hvatati u jednonr uslovnon'rsnrislu-vlast drlavadanas nije vi5e neprrikosnovena. U svetu postojimreZa medunarodnih institucija kao i n'unoStvo medudrZavnih ugo-vornih obaveza koji tvore korpus merttunarodnog prava i koji, uizvesnom smilsu, ,,kruneo' suverenu vlaast pojedinadne drZave. Ta-kode, na desetine hiljada medunarodnih corganizacija razliditog tipa uveliko.j meri utidu na pojedinadne drZawe tlaju6i obeleZja niihovompravnonl, politidkom, ekonomskom i kurlturnom protilu. Na primer,postoje medunarodne vojne organizacij,ie poput NATO-a, ali i tran-

x

'<t)l

o

=tt

N

Jr

2928

-'

svetskrm fazrllefanla. Dahle, naS argunrent za polazne vreclnosneprernise. ie ref leksivno-ernpir i jski . Misl im cra se u pori t idkoj norrna-tivnoj te'rij i ne moze iii dalje iri izvan razrolne interpr.etacijeistori.jskog iskLrstva.

Naravno, postavlja se odntah pitanje u ktrjim teor.ijskim pret_postavkama ova interpretacija ist.rijskog iskustva inra ivo.le- izvo-.iSte? Sklon sam jednoj riberarnoj interpetaciji istorijskog iskustua,ali ne u snrislu tv.dnje cia se istorija razvija u prou.,,lstvarenialiberalnog ideala koji govori o nje'orn ..krajLr" kako je to prikazano unekim radovima,, l i berar nog heger i janca" Frensisa F,,kuia,ne,. I r to-rijaje jedan otvofen, rreprecrvidiv pfoces, Lr dije.,zakone',"ne nrozenroinrati ko.adan uvid. To je rogidki 'enrogr-rie. Nasuprot rorne, inspi-risani odredenir, liberarnim pretpostavkama, zereri bisrno da uka-zer,o na istorijski nastanak onih institucija koje stite individuuomoguiavajuiijoj da ostvari svoja zivotna htenja u sktadu sa sricnimhtenji.ra i 2ivotnim planovima drugirr. Kako srno skeptici Lr pogredumoguinosti saznanja vednih istorijskih i politidkih isrina, smatlranroda nonnativni okvir neke poritidke zajed'ice mora da bude takav dase individ'artra i grupama omoguii da unutar tog okvir.a mogu samo-stalno da dodu do uvida u to pod kojirna nadelima ie se odvijatinjihov druStveno-poritidki zivot tako da razriditi zivotni prantviindividua mogu uspe5no simultano da budu ostvareni.

'Dqtkle,

poeetna vrednosna pretpostavka je da su sve individu" nu ,veiii'upolitidkom smislu jednake i srobodne, da njihova sudbina nije,,zapedaiena" nekim nuZnim isto.ijskim iri,,prirodninr.,, hijerarhij-skim poretkom, da je tok buduiih isrorijskilr dogattaja u dobr.oj meiinepredvidiv, i da ljudi vlastitim naporima moraju da dodu dosaznanja o tome koja su to opti rnal na pravi la po koj inra nj ihov zajed_nidki zivot treba da se odvija da bi bio civilizovan, odnosno da bi senredusobno postovali kao sloboclne i jed'ake lidnosti. Niie teskootk.iti da .ie ovakva liberalna interpr.etacija istorijskog islustva iodekivanja koja iz nje slede inspirisana derima dvolice verikihf iberafa Karla Popera2 i DZonaRolsar.

tr:)F

U)

/1

JI

2

London3

Yolk.

Frencis Fukuyama, Kraj is to r ij e i po s I e clnj i covek (l 9g7 ).CID. podgorica.Karl Poper. Povertv oJ'I{istoricism (1960). Routledge and Kegan paul.

'lohn Rawls. Political Liberarism (1993). c.rumbia university pr.ess. New

Politiiki itlcntilel

Sta se u okviru ovakve osnovne unetodolo5ke orilentaciie uro2euklatko reci o pojmu potitickog identiteta? Kakva je ro kategorija?

Politi iki identitet je odredbeno svc'rjstvo grLrpe l.iLrdi kojitrajno Zive na nekoj teritoriji (obicno je u pitaniu teritorija nekedrZave) i pritom teZe tome da ostvare svo.ia Zivotna lrtenja i interese uskladu sa pravi l ima preko koj ih se vr5i distr ibuci ja javnih dobarazaiedni ce. A ko pogledanlo savrernene iistorij ske oko I nosti, odrrosnosavrenrene zahteve medunarodnog prat$/a. politidki identitet grupa ipojedinaca definiSe se preko kategorije nroderne. suverene drZave.Dakle. politicki identitet ljudi odreden je drZavorn kojoj pripadaju. Utom smilsu moZemo govoriti o Kineslkim drZavlianirna, drZavlja-nima Amerike, itd. U savremenom svetu drZavljani su, u stvari, gra-dani drZava, naime, ljudi kojima irrst[itucije drZave Stite rrjihovaprava. Kao gradanidrZava, l judi su is l idni i razl ic i t i . Sl icno inr je toSto pod okriljem drZave ostvaruju svo.ia univerzalna ljudska prava, arazlidito je to sto se to dini na odredeni specifidni nadin koji zavisi odistorijsko-kulturnog konteksta 5to tvori rosobenost politidkog identi-teta gradana jedne drZave. Ovaj specifiidan nadin ostvarenja zaStitegradanskih prava na odredenoj teritoriiji podrZava i medunarodnopravo definiSuii kategoriju suverene drhave. Dakle, politidki identi-tet je odreden kategoruoln suverene dlrZave. Stvari nredutim nisutako jednostavne.

Prvo, suverene drZave nisu vedmi. vei promenljivi, kontin-gentni, istorijski nastali entiteti. lstorijiski gledano, ideja modernesekularne suvel'ene drZave za(etaje u lEvropi Vestfalskonr mirov-nom konf'erencijom 1648. godine. Takode, mnoge drZave su prestaleda postoje, ali i mnoge druge nove sru nastale. U tom smislu nipol itidki identitet nije prirodno data, nepprornenj lj iva kategorija.

Drugo, suverenost drZave treba s$hvatati u jednonr uslovnon'rsnrislu-vlast drlavadanas nije vi5e neprrikosnovena. U svetu postojimreZa medunarodnih institucija kao i n'unoStvo medudrZavnih ugo-vornih obaveza koji tvore korpus merttunarodnog prava i koji, uizvesnom smilsu, ,,kruneo' suverenu vlaast pojedinadne drZave. Ta-kode, na desetine hiljada medunarodnih corganizacija razliditog tipa uveliko.j meri utidu na pojedinadne drZawe tlaju6i obeleZja niihovompravnonl, politidkom, ekonomskom i kurlturnom protilu. Na primer,postoje medunarodne vojne organizacij,ie poput NATO-a, ali i tran-

x

'<t)l

o

=tt

N

Jr

2928

7

sf

U)o

J

snacioralre ekononrske konrparr i ic poplr t shei l -a. i r i pak neprof i tne.rrcvlrdine orgarr izaci . ie (kao. rra pr. i r rrer, OXFAM ). Korr i re no. suvcre_nitet d'zava se unranjuie i posto.lanierrr dokunrenata koj i oberezava.iunapofe za stvaranjenr nadnacionalrrilr drzava. Mastrihtsl<i ugovor iz1992.. odnosno kontinuir.rra stre'rr.ienja crrzava Evropsrte tJniie kapoliti iko-pravnoj, a ne sanro ekonornsl<o.j integraciii, najbolji suprinrer za to.

1're6e, legalni zahtevi izra2eni osnovnim pravninr crokumen-to'r neke zernlje (na prirner. ustavorr) ne iscrprjLrju nornrativne zah-teve izrazene politidki.r identitetom graclana te zeurr.ie. Naime,pored legalnih zahteva posto.ie i opsti morarni zahtevi, a takode ietidke norme koje potidu iz etnidko-nacionarnih aspekara grobalnogdrustva neke zemlje. Neki od ovih zahteva izraleni su i u osnovnimdokumentima zemlje (na prirner, gotovo svi ustavi zemalja na nekinadin govore o univerzarninr pravima gradana iri se pak izjasnjavajuo tonre dija je drZava, da lije to drZava ovog ili onog nurodu, ii;1e ioviienacionalna drZava vise narocra koji se oluprjaju oko zajedniikogdokumenra objedinjujudi svoj zajednidki politidki citi, itd). U izvJsnom smislu iovizahtevi ino'nre su sastavni deo pori t idkih ident i-teta gradana drLavai oni ne mogu u potpunosti da se izraze osnovnimpravno-politidkim dokumentima. politidki identitet ima i kultur-no-istori.isku dirnenziju i u njegovom formiranju i ocrrzavanju moguda udestvuju i ostale instituciie clru5tva.

- '",!,1

ietvrto, politidki ungoZr,lun individue je mnogostruk i nesvodi se na delatnost u okviru drzavno-pravnih poslova na nivou su-verene draave. stavise. punopravni drZavljani neke zemlje u najve-iem broju sludajeva retko direktno stupaju u odnos sa inititucilamacentralne drZave. Takva vrsta odnosa najdeSie se odvija prekoi1bora' sticanja drZavljanstva, praianja po."iu i sridno. Ljudi supoti-tidki aktivni i des6e se poritidki identifikuju u okviru manjih regi-onalnih celina kao sto su federalne jedinice, naserja, gradovi, itd.-uovim oblastima liudi se udruzuju po srobodnoj vorji u mreZu orga-nizacija koje po svojoj prirodi nisu ni drZavne, a ne pripadaju niprofitnom sektoru. ove organizacije se u literaturi desto'nazivaju,,civilno dru5tvo" i interesi tjudi u u tim organizacijama su desto s"u-protstavljeni interesima drzave. Dakle, moZemo govoriti o konti-nuunru politidkih identiteta il i preklapajuiirn politidkim identitetimakoji se ponekad medusobno suprotstavljaju.

Peto, ekonoruska rr iglaci . ia rra globalnorn rnedunarodnorrtplanu dovodi do stvaranja velikog bro-ia ljLrdi r"r ekorronrski lazvi-jenim drZavama koji nenrzrju sva prava drZavljana zerrrlie dorrraiina,ali kao osobe sa stalnint mestonr boravka stidu odreclerra socijalna il<ulturna prava ko.ia u politi i l<onr smislu treba cla ostvarurf u na regi-onalnont odnosno lokalnorn nivou. lako ove grr-rpaci.ie nemaju drZa-vljajnstvo zemlje domaiina, njihova akulturaciia u novonr druStvlrdovodi do konst i tuisanja pol i t i ikog ident i teta koj i . je u vezi sadrZavonr u l<ojoj su trajno rrastanjeni. I u ovom smislu se rrroZe govo-riti o .iednorn pojnrr"r kontinuuma politidkog identiteta: od pr,rnogdrZavljanstva koji se konstitr-riSe na relaci.ii gradanin-suverena drZa-va do aktivnog r.rpraZniavanja socijalno-ekonomsl<ih i kr"rltr"rrnihprava stranih radnika i emigranata na nivou regija i gradova zemljedomaiina (na primer, inrigrantima se daje pravo glasa u lokalnimzajednicama, i sl.).

Sesto, svetska rnigracija dovela je do uvecanja broja tjudi saviSestrukim drZavljanstvom Sto takocle dovodi u pitanje priolitet icelishodnost kategorije slrverene ,,nacije-drZave". Ako se optimi-stidki gleda na buduinost procesa svetske globalizacije, drZavljan-stvo bi trebalo shvatiti viSe kao kontingentni nadin ostvareniauniverzalnih prava gradana sveta, a manje kao invarijantno obeleZjegrupe, odnosno, sastavni deo trajnih identiteta grupa i po.iedinacakoj i pripadaju razlicitim drZavama.

Sednro, liberali najdeSce veruju u to da politika mora imatisvoj moralni korektiv. Liberalni ustavi zapadnoevropskih demokra-tija ovaj korektiv uvode ustavnim odredbama o za5titi l judskihprava, prava nacionalnih i kulturnih nranjina, definisanjem proce-dure redovnih izbora na svim nivoima politidke zajednice i defini-sanjem sistema podele vlasti. Medutim, ma kako ove institucionalneforme Stitile osnovna prava svojih gradana, bez aktivnog ude56agradana u politidkm procesu, drLavna struktura moZe da postaneotuileni, rutinski aparat, koji vodi demokratskoj ,,skrelozi" dru5tva(ravnodu5nost prema loSem poloZaju drugih sugradana, prema pita-njima javnih dobara, medunarodnim sukobima, gladi u svetu, itd.).Pojarn politidkog identiteta treba da ukljudi ovu aktivnu nolmativnukomponentu jer liberalni ideal dobrog Zivota podrazumeva stalnopreispitivanje ustaljenih struktura i traganje za novim, Zivotu prime-reni j im model ima.

X

*J)

f

o

-LL

NoLL

a lJ T

30

7

sf

U)o

J

snacioralre ekononrske konrparr i ic poplr t shei l -a. i r i pak neprof i tne.rrcvlrdine orgarr izaci . ie (kao. rra pr. i r rrer, OXFAM ). Korr i re no. suvcre_nitet d'zava se unranjuie i posto.lanierrr dokunrenata koj i oberezava.iunapofe za stvaranjenr nadnacionalrrilr drzava. Mastrihtsl<i ugovor iz1992.. odnosno kontinuir.rra stre'rr.ienja crrzava Evropsrte tJniie kapoliti iko-pravnoj, a ne sanro ekonornsl<o.j integraciii, najbolji suprinrer za to.

1're6e, legalni zahtevi izra2eni osnovnim pravninr crokumen-to'r neke zernlje (na prirner. ustavorr) ne iscrprjLrju nornrativne zah-teve izrazene politidki.r identitetom graclana te zeurr.ie. Naime,pored legalnih zahteva posto.ie i opsti morarni zahtevi, a takode ietidke norme koje potidu iz etnidko-nacionarnih aspekara grobalnogdrustva neke zemlje. Neki od ovih zahteva izraleni su i u osnovnimdokumentima zemlje (na prirner, gotovo svi ustavi zemalja na nekinadin govore o univerzarninr pravima gradana iri se pak izjasnjavajuo tonre dija je drZava, da lije to drZava ovog ili onog nurodu, ii;1e ioviienacionalna drZava vise narocra koji se oluprjaju oko zajedniikogdokumenra objedinjujudi svoj zajednidki politidki citi, itd). U izvJsnom smislu iovizahtevi ino'nre su sastavni deo pori t idkih ident i-teta gradana drLavai oni ne mogu u potpunosti da se izraze osnovnimpravno-politidkim dokumentima. politidki identitet ima i kultur-no-istori.isku dirnenziju i u njegovom formiranju i ocrrzavanju moguda udestvuju i ostale instituciie clru5tva.

- '",!,1

ietvrto, politidki ungoZr,lun individue je mnogostruk i nesvodi se na delatnost u okviru drzavno-pravnih poslova na nivou su-verene draave. stavise. punopravni drZavljani neke zemlje u najve-iem broju sludajeva retko direktno stupaju u odnos sa inititucilamacentralne drZave. Takva vrsta odnosa najdeSie se odvija prekoi1bora' sticanja drZavljanstva, praianja po."iu i sridno. Ljudi supoti-tidki aktivni i des6e se poritidki identifikuju u okviru manjih regi-onalnih celina kao sto su federalne jedinice, naserja, gradovi, itd.-uovim oblastima liudi se udruzuju po srobodnoj vorji u mreZu orga-nizacija koje po svojoj prirodi nisu ni drZavne, a ne pripadaju niprofitnom sektoru. ove organizacije se u literaturi desto'nazivaju,,civilno dru5tvo" i interesi tjudi u u tim organizacijama su desto s"u-protstavljeni interesima drzave. Dakle, moZemo govoriti o konti-nuunru politidkih identiteta il i preklapajuiirn politidkim identitetimakoji se ponekad medusobno suprotstavljaju.

Peto, ekonoruska rr iglaci . ia rra globalnorn rnedunarodnorrtplanu dovodi do stvaranja velikog bro-ia ljLrdi r"r ekorronrski lazvi-jenim drZavama koji nenrzrju sva prava drZavljana zerrrlie dorrraiina,ali kao osobe sa stalnint mestonr boravka stidu odreclerra socijalna il<ulturna prava ko.ia u politi i l<onr smislu treba cla ostvarurf u na regi-onalnont odnosno lokalnorn nivou. lako ove grr-rpaci.ie nemaju drZa-vljajnstvo zemlje domaiina, njihova akulturaciia u novonr druStvlrdovodi do konst i tuisanja pol i t i ikog ident i teta koj i . je u vezi sadrZavonr u l<ojoj su trajno rrastanjeni. I u ovom smislu se rrroZe govo-riti o .iednorn pojnrr"r kontinuuma politidkog identiteta: od pr,rnogdrZavljanstva koji se konstitr-riSe na relaci.ii gradanin-suverena drZa-va do aktivnog r.rpraZniavanja socijalno-ekonomsl<ih i kr"rltr"rrnihprava stranih radnika i emigranata na nivou regija i gradova zemljedomaiina (na primer, inrigrantima se daje pravo glasa u lokalnimzajednicama, i sl.).

Sesto, svetska rnigracija dovela je do uvecanja broja tjudi saviSestrukim drZavljanstvom Sto takocle dovodi u pitanje priolitet icelishodnost kategorije slrverene ,,nacije-drZave". Ako se optimi-stidki gleda na buduinost procesa svetske globalizacije, drZavljan-stvo bi trebalo shvatiti viSe kao kontingentni nadin ostvareniauniverzalnih prava gradana sveta, a manje kao invarijantno obeleZjegrupe, odnosno, sastavni deo trajnih identiteta grupa i po.iedinacakoj i pripadaju razlicitim drZavama.

Sednro, liberali najdeSce veruju u to da politika mora imatisvoj moralni korektiv. Liberalni ustavi zapadnoevropskih demokra-tija ovaj korektiv uvode ustavnim odredbama o za5titi l judskihprava, prava nacionalnih i kulturnih nranjina, definisanjem proce-dure redovnih izbora na svim nivoima politidke zajednice i defini-sanjem sistema podele vlasti. Medutim, ma kako ove institucionalneforme Stitile osnovna prava svojih gradana, bez aktivnog ude56agradana u politidkm procesu, drLavna struktura moZe da postaneotuileni, rutinski aparat, koji vodi demokratskoj ,,skrelozi" dru5tva(ravnodu5nost prema loSem poloZaju drugih sugradana, prema pita-njima javnih dobara, medunarodnim sukobima, gladi u svetu, itd.).Pojarn politidkog identiteta treba da ukljudi ovu aktivnu nolmativnukomponentu jer liberalni ideal dobrog Zivota podrazumeva stalnopreispitivanje ustaljenih struktura i traganje za novim, Zivotu prime-reni j im model ima.

X

*J)

f

o

-LL

NoLL

a lJ T

30

Milorac l Stupar

DEFININC POLTTICAL I DENTII 'YSumnturv

' l 'he concept of pt l l i t ica l ideut i l . ) s tands iu c losc ,c lat i . , t r t \ ) t l lc c()nccpt o l 'su\ -

ercign. secular statc. I lorvcvcr'. all chalactelistics ot'this conccpt al'c not e\haustcd bythis fact . In th is paperthe authorc lef ines sonre acld i t ional character is i tcs o l ' the conceptofpol i t ical ident i tv rvhich t ranscend the concept ot 'a s inele. sovefeisn state.

Key words: political identity. state. civil society.

'. U: 1'

sl-ootr

4

32

Du5an Bo5koviiInstitut za fi lozofi ju i dru5tvenu teoli iuBeograd

UDK 316 .7 (497 . | ) : 316 .48Pregledni dlanak

EPILOG

Apslrakt: (; 23 taike izloieni su osrutvni rezrtltati istruiivania iz sporr.tvtr tt

marksistiikoj estetici i kttiiievnoj kritici.

Kliudne rcti: istortja itlei.1, esletiku. narksistitka cstetika. knjiievnn kritiku,

spor.

l) Debatu o nrarksistidkoj estetici zapodeo je Du5an Mati6195 l. godine u svom poznatom ese.iu ,,Dogma i stvarala5tvo", i takootvorio razlihr u interpretaciji. To ie doba podetka intelektualnesekularizaciie il i pluralizma u kultr-rli.

2) Zaito u vremenitna donrinacije socijalistidkog realizmanema nikakve fasprave o nloguctlosti marksistidke estetike? To je

doba politidke i intelektualne sakralizacije, drugirn redima doba pra-vljenja svakojakih svetinja, vreme dvrstog identiteta. Svetinje su po

definiciji zaSticene od kritike i osporavania, a socijalistidki realizamje to bio, otprilike, od 1944. do 1950. godine, samo jedna od mnogih.

3) Radovi iz istorije ideja, posebno iz istorije intelektualnihsporova, ne mogu mimoiii standardne problerne periodizacije: kakoopravdati izbor hronoloSkil-r granica istraZivanja i oko kojeg doga-daja (odnosno ideje) organizovati izlaganje pojedinih delova istra-Zivanja. Nijedan datum, godina ili doga<laj obidno se ne nameiu ninuZno ni samoodevidno. Izbor hronolo5kih granica ove teme podivana slededem kriterijumu: obuhvatiti vreme u kojem su se pojavila udebati sva karakteristidna stanoviSta.

4) Godine 1950. podinje jedan veliki ciklus jugoslovenskog

druStva, i u tome su saglasni mnogi istraZivadi posleratnih dogadaja,pa i istraZivadi razliditih generaciia. Taj ciklus traje, po mom miSlje-nju, do t972. godine . Intelektualna sekularizacija je termin kojim gaoznadavam, a razlikujem ga od politiike sekularizacije. Ciklus1950-1972. nije i period politidke sekularizacije.

X

af

oa-u

N

Ju--

J J