P-09 Kalendar, Hemisfere i Dominanta Planeta

8/6/2019 P-09 Kalendar, Hemisfere i Dominanta Planeta

1/14

Lekcija br. 9

KALENDAR, HEMISFERE HOROSKOPA I

DOMINANTNA PLANETA

Kalendar

Pri astrolokim istraivanjima astrolog se esto moe nai u situaciji da radina horoskopima ljudi koji su roeni pre vie stotina godina. Stoga je potrebno

poznavati kalendare kroz istoriju. Gregorijanski kalendar je, na primer, na podrujuSrbije uveden tek nakon okonanja prvog svetskog rata, a svi do tada upisani

podaci se odnose na Julijanski kalendar.

Julijanski kalendar Nastao je 45. godine pre nove ere, sastavio ga je Aleksandrijski astronom

Sosigen, na zahtev Julija Cezara u iju ast je i nazvan Julijanski kalendar. On sedanas koristi samo jo u okviru pravoslavne crkve. Za osnovni parametar (poetak

Nove Godine) uzet je 1. januar 45. godine pre nove ere, od kada je poelo da serauna vreme. Kasnije je dolo do izvesnih izmena, Julijanski kalendar je samo

promenio naziv, i uzeto je Isusovo roenje za poetak ere, pa se i godine drugaijebelee, ali bitno je da duina Gregorijanske i Julijanske godine zapravo nije ista.

Svaka definicija kalendara je samo definicija svesti kalendar je odgovor nakolektivnu svest datog vremena. Na primer, godina kree s poetkom prolea, toje vezivano za mart mesec, iako se nije polazilo od 22. marta (prvog dana prolea),a potom su drugi meseci koji su nastajali nazivani po vladarima, ili ih ljudi samo

jednostavno brojali. Po nastanku Hrianske ere, postavljen je sasvim drugaiji parametar godina ne poinje s poetkom prolea, ve sa fokusom na dane koji postaju dui. Ideja je bila da se zameni dotadanji paganski praznik za postojeivezan za zimski solsticij. Godina ak realno ne sadri 12, ve celih 13 meseci, jerMesec napravi krug svakih 28 dana. Tako bi svaki mesec zapravo trebalo da traje(28x13=364) 364 dana, i postojao bi jedan ekstra dan.

Duina godine u Julijanskom kalendaru iznosi 365 dana i 6 sati, a ako jeduina prave tropske godine 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 46 sekundi, oigledno jeda postoji razlika od 11 minuta i 14 sekundi izmeu ova dva kalendara. Dakle,stvarna godina je malo kraa, pa e ova mala razlika dovesti do znaajnije razlike -od itavog 1 dana, na svakih 128 godina.

1


2/14

Gregorijanski kalendarPapa Gregor XIII je izvrio reformu Julijanskog kalendara 1582. godine. On

je za ovaj posao zaduio strunu komisiju pri Univerzitetu u Bolonji, koja jeusvojila projekat kalendara, koji je napravio italijanski matematiar Luigi Lilio

Ghiraldi. Ovaj kalendar je po Papinom odobrenju stupio na snagu 4.10.1582.godine, pod nazivom Gregorijanski kalendar. Dakle, svi datumi koji su prethodiliovom su u Julijanskom vremenu, a nakon toga se sve rauna Gregorijanskimkalendarom. Naravno, nisu sve zemlje sveta i svi krajevi automatski to prihvatili,ak ni svi krajevi u zapadnoj Evropi nisu bili ujednaeni u tom postupku, a Srbiji jetrebalo 340 godina da prihvati ovu promenu.

Cilj reforme kalendara je bio da se poniti razlika koja postoji izmeu pravei kalendarske godine, kao i da se godine raunaju tako to e se automatski

ponititi postojea razlika od jednog dana, koja se pojavljuje svakih 128 godina uJulijanskom kalendaru. Prema Gregorijanskom kalendaru prosena godina traje

365,2425 dana, tako da je odstupanje od tropske godine vrlo malo svega 1 dan na3000 godina. U nae vreme razlika izmeu Julijanskog i Gregorijanskog kalendaraiznosi 13 dana.

Hemisfere horoskopa

Horizont je vodoravna osa horoskopa koja deli horoskop na junu i severnuhemisferu. Ovo je osa izlazak/zalazak Sunca (na istonom horizontu Sunce izlazi,

na zapadnom zalazi), i zato se ona vezuje za pojam svesti, pojam ivota. Sveplanete koje se nalaze iznad horizonta su dnevne planete (od VII do XII kue), asve one koje su ispod horizonta (od I do VI kue) su none. Ako se Sunce nalazi uVII, VIII, IX, X, XI ili XII kui roenje natusa je dnevno, a ako je Sunce u I, II,III, IV, V ili VI kui natus je roen tokom noi. Ukoliko je Sunce tano na Asc-u, vreme roenja je zora, ako je tano na Desc-u u pitanju je sumrak; Sunce senalazi na MC-u u sluajupodnevnogroenja, a na IC-u kodpononogroenja.

Ascendent predstavlja taku na istonom horizontu gde se spajaju nebo izemlja kada se posmatra prema istoku.

Meridijan je vertikalna osa koja deli horoskop na istonu i zapadnuhemisferu. Istona hemisfera je deo sa strane Asc-a (X, XI, XII, I, II, III kua), azapadna je deo sa strane Desc-a (IV, V, VI, VII, VIII, IX kua).

Ove etiri sfere horoskopa su na ovaj nain formirane Horizontom (na junui severnu), i Meridijanom (na istonu i zapadnu hemisferu), i svaka od njih imasvoje astroloko znaenje u simbolikom smislu.

2


3/14

Sve ono to se nalazi na istonoj hemisferi opisuje prirodu same linosti injenog angaovanja (svega to ona sama eli da stvori), a druga polovinahoroskopa opisuje druge ljude, tako da su ljudi koji imaju vie planeta premazapadnoj hemisferi vie zavisni od drugih ljudi, njihovog miljenja, vie sunaklonjeni odnosu. Ljudi koji imaju vie planeta iznad horizonta su mnogoekstrovertniji, od ljudi koji imaju vie planeta ispod horizonta, koji su introvertniji(okrenuti ka unutra). To su osnovni simboli koji se izvlae iz rasporeda planeta uhemisferama horoskopa.

Svaka kua horoskopa prirodno predstavlja neko doba dana. Ako se Suncenalazi u I kui, to je period pred zoru, kada je u XII, XI ili X Sunce se prividno

penje, zbog brzine kretanja vrhova kua. Sunce u IV kui je pono, u IX kui je blisko podnevu, u zavisnosti od toga koje je doba godine u pitanju. Ako je VIIkua sumrak, to je zimsko doba oko 17 asova, kada Sunce zalazi, a leti je to oko21 as jer je i sam zalazak kasniji tokom letnjih meseci; ako se napravi horoskop za

nekog ko je roen leti oko 17 asova Sunce bi bilo u natusovoj IX kui.Tako je, na primer, osoba roena u znaku Lava oko 5 ujutru, uvek sa Asc-

om u Lavu, ili eventualno jednom od susednih znakova (Rak, Devica). Meutim,ako je osoba Lav i roena je oko 15 asova, tada je Sunce u VIII ili IX kuihoroskopa, a osoba je sa Asc-om u Jarcu ili Strelcu.

3


4/14

Dominantne planete

Pri tumaenju natalnog horoskopa svaka od planeta ima odreenu snagu,

zato je potrebno proceniti koja je planeta snanija koja ima vei upliv na ivotnatusa. Upoznajui se sa ovom tabelom dominacije planeta, stie se detaljan uvid uto koja je planeta od znaaja za pojedinca, koja je kljuni igra natalnoghoroskopa. Tada se lake moe i oceniti da li je neki aspekt koji postoji, i u kojojmeri zaista bitan za natusa, pa je sigurno da planeta sa manjIm brojem poena neemoi snano da utie na njega. Dominantna planeta je vrlo je vana, njene aspektei delovanje e natus osetiti u punoj snazi.

Najvea snaga jedne planete zavisi od njene uglovnostI, tanije od toga da lise ona nalazi u blizini nekog od 4 ugla horoskopa (Asc, MC, IC, Desc), pri emu nisvi uglovi nisu jednako znaajni, ve i meu njima postoje prioritetni.

U prvoj grupi predstavljene tabele se nalaze uglovnosti tu je dato svih 10 planeta od Sunca do Plutona, i potrebno je dati svakoj od njih odreenu snagu,odreeni broj poena. Prva uglovnost u tabeli je Asc, potom MC, zatim slede IC iDesc dakle vrhovi I, X, IV, i VII kue. Ukoliko se data planeta nalazi u malomorbisu, do 4 stepena, u konjunkciji sa Asc ta planeta dobija 60 poena. Ukoliko jenavedeni orbis vei od 4 i manji od 8 stepeni, planeta e dobiti 55 poena, i u treemsluaju - ako je orbis vei od 8 stepeni i manji do 12, planeta dobija 50 poena.Slino je i u pitanju MC-a ali, on daje neto manju snagu za orbis do 4 stepenamaksimum za planetu je 55 poena, od 4 do 8 planeta dobija 50 poena, a ako je ve i

od 8 i manji od 12 planeta dobija 45 poena. Ugao koji najmanje funkcionie zanatusa je Desc, njemu se daje 45 poena ukoliko je u bliskoj konjunkciji do 4stepena, 40 poena za orbis od 4 do 8 stepeni, i 35 poena ako je u najveem orbisuod 8 do 12 stepeni.

PRAVILA ZA IZRAUNAVANJE DOMINANTNE PLANETE

Aspekti i dozvoljeni orbisi

OrbisAspekt

aplikacioni asp. separacioni asp.

1000' 800' 800' 600' 600' 400'

4


5/14

Posmatramo samo ptolomejske aspekte. Date orbise koristimo bez obzira da li se

planete nalaze u znacima koji takoe grade isti aspekt. Na primer, ako je jedna planeta na kraju Ovna, a druga na poetku Bika, koristiemo iste orbise zakonjunkciju kao i u sluaju ako su obe planete u istom znaku.

Da bismo odredili da li je planeta u aplikacionom ili separacionom aspektu suglom, zamisliemo da se ugao ne pomera, a pomeraemo samo planetu.

Aspekti s vladarem Ascendenta ili luminara

Ako se Asc, Sunce ili Mesec nalaze u znaku koji ima dva vladara, posmatraemoda li planeta ima aspekt s bilo kojim od njih. ak i ako ima aspekt s oba,dodeljujemo joj isti broj poena kao da je u aspektu samo s jednim vladarem.Planeta koja je vladar Asc ili luminara ovde ne dobija poene (jer nije u aspektu sa

samom sobom), osim ukoliko postoje dva vladara, a oni su meusobno u aspektu.Na primer, ako je Sunce u Ribama, a Jupiter i Neptun u aspektu, tada e i Jupiter iNeptun dobiti poene za aspekt sa vladarem Sunca.

Stelijum3 ili vie planeta obrazuju stelijum ak i ako prva i poslednja planeta nisu ukonjunkciji, ali je svaka od njih u konjunkciji sa susednim planetama (orbisi kao ugornjoj tabeli).

Planeta koja boji stelijumDa bismo odredili koja planeta boji stelijum koristiemo sledee kriterijumenavedenim redosledom:

1. Planeta u seditu2. Planeta u egzaltaciji3. Planeta u svom trojstvu (u znaku istog elementa kao i znak kojim vlada ta

planeta)4. Planeta u kui kojom vlada5. Planeta u srodnoj kui (Marsu je srodna 1. kua, Veneri je srodna 2. i 7.

kua, Merkuru 3. i 6. kua ...)

6. Planeta na najtipinijem stepenu7. Planeta X koja se nalazi u kui koja je srodna planeti Y, pri emu je X viaoktava Y (na primer, Uran u 3. kui)

Ako ne postoji ni jedan kriterijum po kojem bismo mogli izdvojiti neku planetu ustelijumu, tada ni jedna planeta ne boji stelijum.

5


6/14

Ako dve planete u stelijumu ispunjavaju isti kriterijum (na primer, nemamo planetu u seditu i egzaltaciji, ali su dve u svom trojstvu), tada nam je potrebandodatni kriterijum, da bismo odabrali jednu od njih. Na primer, ako je jednaistovremeno i u padu, onda emo poene dodeliti onoj drugoj.

VladarstvoAko Asc, MC, Sunce ili Mesec imaju dva vladara, svaki od njih dobija poene. Na

primer za Asc u Vodoliji, i Saturn i Uran e dobiti poene u koloni Planeta vladarAsc

Stanje sa dispozitoromPosmatramo da li je dispozitor (a ne sama planeta) u seditu, egzaltaciji ili srodnojkui. Ako je planeta u seditu, ona nema dispozitora, pa samim tim ne moemo nidodeliti poene.

Ako planeta ima 2 dispozitora, poene emo dodeliti samo za onog koji ima viedostojanstva, odnosno koji po tabeli dobija vie poena.

Dostojanstvo

Ako planeta ima vie od jednog dostojanstva u znaku u kojem se nalazi (npr.istovremeno je u seditu i egzaltaciji ili u seditu i trojstvu), dobija poene onodostojanstvo koje nosi najvie poena. Na primer, ako je ve dobila poene zasedite, ne moemo joj dodeliti poene i za egzaltaciju. Ovo pravilo ne vai ako se

planeta nae u srodnoj kui, s obzirom da je re o sluajnom dostojanstvu. Toznai da pored toga to je planeta dobila poene za sedite, egzaltaciju ili trojstvo(samo za jedno od njih), moe istovremeno dobiti i za srodnu kuu. Na primer,Merkur u Devici u 3. kui bi dobio poene za sedite i srodnu kuu, ali ne i zaegzaltaciju i triplicitet. Isti kriterijum emo primeniti i u delu tabele Stanje sadispozitorom.

6


7/14

Analiza dominantne planete

Pri analizi dominantne planete najpre se polazi od Sunca. Ono se unavedenom primeru natalnog horoskopa ne nalazi u blizini uglova, ve u IV kui, iveem orbisu od 12 stepeni od samog IC-a. Dobilo bi poene da se nalazi izmeu17. stepena Vage i 11. stepena korpiona, dakle da je u orbisu od 12 stepeni sasamim vrhom IV kue.

Potom se posmatra da li data planeta formira bilo koji drugi ptolomejskiaspekt, izuzev konjunkcije sa uglovima kua, potom sa vladarem Asc-a, savladarima luminara i samim luminarima (Sunce i Mesec), i na kraju sa brzim

planetama (Merkur i Venera). Kada je planeta u konjunkciji sa vladarem Asc-a ona

je veoma snana, bojiitav horoskop i dobija najvie poena. U navedenom primeru vladar Sunca je Mars koji je u separacionom aspektu (kod separacione

konjunkcije potrebno je uzimati orbis do 8 stepeni dok je kod aplikacionedozvoljeni orbis do 10 stepeni), i u ovom sluaju Mars je u prevelikom orbisu, pase nee uzeti u obzir navedena konjunkcija. Konjunkcija luminara sa vladarem bidonela 15 poena, a sa drugim planetama 10 poena.

7


8/14

Sledi razmatranje planete koja boji stelijum one koja je najdominantnijau stelijumu (stelijum formira najmanje 3 ili vie planeta u konjunkciji). Iako se inida je Mars u stelijumu, on to ovde nije budui da sa Mesecom (prvom najbliom

planetom) obrazuje separacionu konjunkciju veu od 8 (814'), a kako je utehnikom smislu dozvoljeni orbis za separacionu konjunkciju 8, ovde Mars nije

planeta koja je u stelijumu, niti ga boji, pa stoga ni ne dobija poene.U ovom sluaju planete koje su u stelijumu su Mesec, Sunce i Jupiter.

Planeta koja boji stelijum je ona koja je najdominantnija u grupi pre svega naosnovu sedita. Ako nema planete koja je u svom seditu, sledea kategorija bi bila

planeta u egzaltaciji; zatim se posmatra da li je u svom trojstvu (u svom elementu),i da li je srodna kui u kojoj se nalazi (u kui kojom vlada). U ovom sluaju to jeJupiter budui da ni jedna od ove tri planete nije u seditu, niti egzaltirana, aJupiter je u svom trojstvu, kao i Mesec, ali je on tu i u svom padu pa prednostdajemo Jupiteru. Mesec je u srodnoj kui, ali je to faktor koji je manje vaan od

trojstva. Da je u ovom sluaju, Venera kao vladar IV kue, u znaku korpiona, onabi dobila status vladarice tog stelijuma, bez obzira to je prema poloaju u znakukorpiona u izgonu, jer bi vladala na osnovu kue u kojoj se nalazi. Da nema toga,

posmatralo bi se da li je planeta u srodnoj kui ako je Sunce u V kui (bez obzirato je moda u Ribama), ono je analogno V kui, i ima vezu sa tim. Ukoliko ni tune postoji povezanost, posmatra se dominacija u stelijumu na osnovu prirodestepena dakle, koja je od ovih planeta na najtipinijem stepenu kojim bi mogla daupravlja. Uvek e se seditu dati prednost u odnosu na egzaltaciju, jer je onostabilno i trajno, kao to je Lav sedite Sunca dok je Ovan egzaltacija Sunca. Lav

je znak koji upravlja svim stvarima, i koji ima primat nad egzaltacijom, to jeOvan. Egzaltacija vue i u pad, dok je sedite stabilna i trajna pozicija. Da unavedenom primeru nema Marsa koji je u seditu u znaku korpiona, i zato imanajvie poena, sledea planeta koja vlada stelijumom bi bio Jupiter koji vladaRibama, jer je Mesec u padu u znaku korpiona pa je njegov triplicitet oslabljen.Sledea kategorija pri analizi su vladarstva Sunce je vladar Asc-a i dobija 20

poena. Sunce nije planeta vladar MC-a, to bi u ovom sluaju bio Mars. Da je uovom sluaju Sunce u svom seditu, ono ne bi dobilo poene, jer postoji posebnakategorija koja dodeljuje poene kada je planeta u seditu.

U narednoj koloni se poeni planeti dodeljuju na osnovu stanja sa

dispozitorom posmatra se da li je dispozitor ove planete (Sunca) u seditu uovom sluaju to je Mars, nalazi se u seditu, i tako dobija 5 poena, ali se ne nalaziu egzaltaciji, niti u srodnoj kui. Sledei korak pri analizi su dostojanstva Suncenije u svom seditu, ni u egzaltaciji, nije u srodnoj kui (to bi bila V kua), niti usvom trojstvu (Sunce bi trebalo biti u vatrenom znaku Lavu, Strelcu ili Ovnu).Ukoliko postoje debilitacije one nee oduzimati poene planeti, ve se samomarkiraju kao jedan znak sa strane da li je planeta u izgonu (egzilu), u padu,

8


9/14

retrogradnom hodu ili je daleko od uglova (na poetku VI, IX, XII ili III kue).Planeti se ne oduzima poen ve se to posmatra kao jedno posebno stanje, u komona moe biti interesantna, iako je u debilitaciji ali na drugaiji nain. Na krajurada sa ovim natalnim horoskopom i tabelom dominacija Sunce ima ukupno 50poena.

Nakon toga se u razmatranje uzima poloaj Meseca. On nije u bliziniuglova, nema aspekte sa Asc-om, niti sa MC-om, ali ima aspekt sa vladarem Asc-a,i zbog toga dobija 60 poena. Da li je Mesec u konjunkciji sa vladarem Sunca (to jeMars)? Obzirom da je u pitanju separacioni aspekt od 8,5 stepeni, ova konjunkcijase nee uzeti u obzir. Mesec je u konjunkciji sa luminarima, tj. u ovom sluaju saSuncem, i time dobija 30 poena. On nema aspekt sa Merkurom, ali ima tehnikukonjunkciju sa Venerom, to donosi 5 poena. Mesec nije planeta koja boji stelijum,nije vladar Asc-a, niti vladar MC-a, nije vladar Sunca ni Meseca. Dispozitor

Meseca se nalazi u seditu (Mars u korpionu), to Mesecu dodaje 5 poena, aliMars nije u egzaltaciji, niti u srodnoj kui. Mesec nije u seditu, ni u egzaltaciji, ali

je u svom trojstvu (ime dobija 3 poena) i srodnoj IV kui (dodaje se jo 2 poena).U koloni debilitacije dodaje se da je u svom padu, i Mesec tako ima ukupno 105poena.

Planeta koja je u konjunkciji sa vladarem Asc-a je 3 puta snanija nego samvladar Asc-a, to je znaajno vie. Ukoliko se eli osnaiti odreena planeta,

potrebno je staviti je u konjunkciju sa vladarem Asc-a, jer ona na taj nain dobijaogromnu snagu, vie nego da je i sama vladar Asc-a. Primer za to je Hitler, koji je

bio Bik, sa Asc-om u Vagi, to govori da bi trebalo da je prirode Venere, koja je usvom seditu u Biku, ali je u egzaktnoj konjunkciji sa Marsom, koji je akmalefian, slab i lo, u znaku svog izgona. Tako je lo Mars progutao Veneru, i

postao je veoma dominantan iako lo, i na taj nain je Hitlerova loa pria dobilana dominaciji. Da je on u suprotnom, imao Asc u korpionu, za vladara bi imaoslabog Marsa u Biku, ali bi dominantnija bila njegova jako dobra Venera.

Naredna planeta koja se razmatra je Merkur. On se ne nalazi u blizini Asc-a, niti MC-a, ali je u dozvoljenom orbisu (od 8 do 12 stepeni) sa IC-om, i time

dobija 40 poena. Pored toga Merkur ima kvadrat sa Asc-om, to mu dodaje 25 poena, ne belee se bodovi za opoziciju sa MC-om jer ih je ve dobio prikonjunkciji sa IC-om; u sluaju poput ovog boduju se samo trigon, sekstil i kvadrat

jer svaka konjunkcija sa jednim uglom automatski nosi opoziciju sa suprotnim.Zatim, Merkur sa vladarem Asc-a (Suncem) nema konjunkciju, nema ni drugeaspekte sa istim. Vladar Sunca je Mars, i Merkur ima aplikacionu konjunkciju sanjim od 9,5 stepeni (dozvoljeno je 10 stepeni), on tako dobija 15 poena. Sa

9


10/14

vladarem Meseca ima aspekt (Mars) i dobija jo 10 poena, sa luminarima Suncem iMesecom nema aspekte. Sa brzim planetama (Venerom) on nema aspekte, ne bojistelijum, nije vladar Asc-a ni MC-a, nije ni vladar Sunca ni Meseca. Stanje sanjegovim dispozitorom Mars je u seditu i time Merkur dobija 5 poena. Uegzaltaciji nije, kao to nije ni u srodnoj kui, njegovo dostojanstvo nije sedite,niti egzaltacija, nije u svom trojstvu, ni u srodnoj kui. Merkur ima ukupno 95poena.

Venera se ne nalazi u blizini ni jednog ugla. Ona nema aspekt ni sa Asc-om(orbis mogueg trigona je vei od 8), kao to nema ni aspekt sa MC-om. Savladarem Asc (Sunce) je u konjunkciji i time dobija 60 poena. Druge aspektenema. Nema aspekte sa vladarima Sunca (Mars i Pluton), kao ni sa vladarimaMeseca. Od aspekata sa samim luminarima: Venera ima aspekt sa Suncem, dobija30 poena, i konjunkciju sa Mesecom, dobija jo 20 poena. Aspekte sa Merkurom

nema, nije planeta koja boji stelijum i nije vladar Asc-a, niti vladar MC-a, nijevladar Sunca, ni Meseca. Stanje sa dispozitorom Jupiter nije ni u seditu,egzaltaciji, srodnoj kui. Sama Venera nije u seditu, egzaltaciji, svom trojstvu ni usrodnoj kui. Venera ima 110 poena.

Mars se ne nalazi u uglu, ima kvadrat sa Asc-om, zbog kojeg dobija 25 poena, sa MC-om, nema nita. Sa vladarem Asc-a (Sunce) nema nita, zbogprevelikog orbisa separacionog aspekta. Sa vladarem Sunca (Pluton) nema aspekta,kao ni sa vladarem Meseca. Ni sa Suncem i Mesecom nema aspekta. Sa brzim

planetama, zbog aplikacionog aspekta sa Merkurom od 9,5 stepeni orbisa dobija 10poena. Sa Venerom nema aspekte. Mars je vladar MC-a ime dobija 5 poena, alinije vladar Asc-a, vladar je Sunca (dobija 15 poena), i Meseca (dobija 10 poena).

Nema dispozitora, jer je u seditu to mu donosi 5 poena, i nalazi se automatski usvom trojstvu za ta ne dobija poene. Ukupno, Mars ima 70 poena.

Jupiter nema blizinu sa uglovima, nema ni aspekte. Sa vladarem Asc-a imakonjunkciju i dobija 60 poena. Sa vladarima Sunca (Mars, Pluton) ima konjunkciju() - to je u dozvoljenom orbisu za aplikacionu konjunkciju (10), budui da jeovde u pitanju konjunkcija od 959 gde dobija 15 poena, kao i sa vladarem

Meseca (ponovo ) zbog ega dobija jo 10 poena. Ima aspekt sa Suncem, todonosi 30 poena, a i sa Mesecom jo 20 poena. Sa Merkurom nema aspekt, aliima sa Venerom, dobija jo 5 poena. On boji stelijum na osnovu ega dobija 35

poena; nije vladar Asc-a, ni MC-a, nije vladar Sunca, ni Meseca. Stanje sanjegovim dispozitorom - kako je Mars u seditu dobija 5 poena. Dostojanstvasamog Jupitera u seditu nije, u egzaltaciji nije, u svom je trojstvu (kao vladarRiba) i dobija 3 poena, u srodnoj kui nije. Jupiter ima 183 poena.

10


11/14

Saturn je u konjunkciji sa Asc-om, dobija 50 poena, trigon sa MC-om

dodaje mu 20 poena. Sa vladarem Asc-a (Sunce) ima kvadrat i dobija 20 poena, savladarem Sunca (Mars) ima aspekt to donosi 10 poena sa vladarem Meseca imaaspekt, i dobija jo 5 poena. Sa samim luminarima: Saturn ima kvadrat sa Suncemime dobija 10 poena, i sa Mesecom 10. Sa brzim planetama, Merkurom iVenerom nema aspekte. Nije planeta koja boji stelijum, nije vladar Asc-a, ni MC-a, nije vladar Sunca ni Meseca. Stanje sa njegovim dispozitorom, to je Sunce -ono nije u seditu ni u egzaltaciji, ni u srodnoj kui. Dostojanstvo samog Saturna nije sedite, ni egzaltacija, nije u trojstvu, ni u srodnoj kui. Dodati samo da senalazi u egzilu. Saturn ima ukupno 125 poena.

Uran je u VIII kui, nema aspekt sa uglovima, niti sa vladarem ascendenta.On nema aspekt ni sa vladarem Sunca niti Meseca (budui da je orbis 827, aaspekt je separacioni!). Sa samim luminarima nema aspekte. Od aspekata sa brzim

planetama ima trigon sa Merkurom trigon (dobija 10), i kvadrat sa Venerom(dobija jo 5 poena). Nije planeta koja boji stelijum, nije vladar Asc-a, ni Mc-a,nije vladar Sunca, ni Meseca. Stanje sa njegovim dispozitorima (Jupiter i Neptun)

oni nisu u seditu, ali je Neptun u egzaltaciji i dobija 4 poena. Nisu u srodnojkui. Dostojanstvo samog Urana nije sedite, ni egzaltacija, nije u trojstvu, ni usrodnoj kui. To je ukupno 19 poena.

Neptun se nalazi na 4 stepena i 17 minuta od vrha VII polja, dobija 40poena. Nema aspekt sa uglovima, ni sa vladarom Asc-a. Sa vladarem Sunca (Mars)ima kvadrat i dobija 10 poena, sa vladarem Meseca (isto Mars), isti aspekt donosi 5

poena. Sa Suncem ni Mesecom nema aspekte, kao ni sa Venerom, dok saMerkurom ima kvadrat koji nosi 10 poena. Neptun nije planeta koja boji stelijum,nije vladar Asc-a, ni Mc-a, nije vladar Sunca ni Meseca. Stanje sa njegovimdipozitorom, to je Uran - nije u seditu, ni u egzaltaciji, ni u srodnoj kui.Dostojanstvo samog Neptuna nije sedite, nije u trojstvu, ni u srodnoj kui, ali jeu egzaltaciji i dobija 4 poena. Neptun ima ukupno 69 poena.

Pluton je daleko od uglova, ali ima trigon sa MC-om, zato dobija 20 poena.Sa vladarem Asc-a (Sunce) nema aspekt, kao ni sa Mesecom. Sa vladarem Sunca(Pluton i Mars), nema nikakav aspekt, ni sa vladarem Meseca. Sa luminarima nemaaspekte, kao ni sa brzim planetama. Nije planeta koja boji stelijum, nije vladar

Asc-a, ni MC-a. On je vladar Sunca (dobija 15 poena), i Meseca (10 poena). Stanjesa njegovim dispozitorom (Jupiter) - nije u seditu, ni u egzaltaciji, ni u srodnojkui. Dostojanstvo samog Plutona nije sedite, ni egzaltacija, nije u trojstvu, ni usrodnoj kui. Pluton ima ukupno 45 poena.

11


12/14

Zakljuak:Jupiter je dominantan sa ukupno 183 poena, a sledi Saturn sa 125 poena i

Venera sa 110 poena.Planetarni lanac u sluaju ovog horoskopa izgleda ovako: Jupiter, Saturn,

Venera, Mesec, Merkur, Mars, Neptun, Sunce, Pluton, Uran. Ovakav sledopisuje da e na ivot natusa primarno delovati Jupiter i Saturn, pa njihova

pozicija, vladarsto i aspekti ukazuju na oblasti ivota u kojima e se to odraziti.Ako je Saturn jedan od vladara VII kue, delom i VI, a Jupiter i Venera se nalaze uIV kui ovo moe ukazati na dominantan sukob oko stana sa partnerom u sluajurazvoda. Kako je Uran sa najmanje snage, svi njegovi tranziti e biti manje vaniza natusa. Dok e svi tranziti Jupitera i Saturna, kao i progresije Venere donetinajvie dogaaja te oni u ovom horoskopu predstavljaju kljuni igrae.

12


13/14

Domai zadatak br. 09

1. Koji podznak ima osoba roena u znaku Lava, sa Suncem u IX kui objasnitezato.

2. U kojoj kui se nalazi Sunce kod osobe koja je roena u 14:30 u znaku Jarca?3. Odrediti dominantnu planetu pomou tabele datoj na 11 strani u datomhoroskopu:

12.03.1965. 11:30 Am, Beograd, Asc 11 Raka

postaviti planetarni lanac i staviti kratak zakljuak ta e biti kljuna stvar u ivotunatusa. Obzirom na dominantnu planetu koja e oblast ivota bitinajdominantnija?

13


14/14

14

Documents

P-09 Kalendar, Hemisfere i Dominanta Planeta