Otac Aleksej Jang  - pismo protestantu  Moj dragi prijatelju,  Postavio si mi dobro pitanje: „Ko su ti Sveti Oci, o kojima vi Pravoslavni

Hriscani stalno govorite i zasto su vam oni toliko vazni? Zar nije dovoljno imati samo Sveto Pismo?“

Pre svega, moram ti reci da Sveti Oci nisu vazni samo danas Pravoslavnima, vec su to bili jos od samog pocetka: u toku velikog i slavnog razdoblja Sabora Crkve (od cetvrtog do osmog veka), odluke ovih Sabora pocinjale su ovim znacajnim recima: „Prateci Svete Oce...“

Mislim da ces uvideti da su ovi Sveti Oci takodje vazni i tebi, cak iako nisi Pravoslavan, jer svako ko voli Hrista, prirodno voli one koji Ga znaju i koji su Ga licno poznali, koji su Ga otkrili drugima.

I tako, Sveti Otac je pre svega, clan Crkve Pravoslavne i svetitelj – t.j. krsteni vernik, cuven po svetosti i velikoj vrlini u svome zivotu, koji je sada na nebesima sa Hristom. Drugo, Sveti Otac je covek koji uci Veri i koji je tumac Svetog Pisma. On svedoci i jedno i drugo, svojim zivotom i pisanjem, buduci prosvetljen blagodacu Duha Svetoga.

Takodje, Sveti Otac nije samo-postavljen; on je izabran od Boga i otkriven sabornoj svesti celog Tela Hristovog, kao neko ko je istinito govorio o bozanskim stvarima. Konacno, njegove reci moraju da odrazavaju ucenje Svetog Pisma i Apostola; on ne moze uciti drugacije u odnosu na ono u sta se uvek verovalo i mislilo u Crkvi: on mora verno predati ono sto je primio.

Iz razloga sto mnogo ljudi smatra da je Crkva Hristova nekako „izumrla“, ili cak da je pala u odstupnistvo u toku prvih vekova, kao sto veruju mnogi Protestanti (kao da je tako nesto moguce, s obzirom na Hristovo obecanje da ce biti sa Svojom Crkvom „u sve dane do svrsetka veka“ (Mat.28:20), zeleo bih da sa tobom ucinim kratak osvrt na istoriju rane Crkve, koja se vidi u Zitijama i pisanjima Svetih Otaca, od vremena Apostola do 200. godine posle Hrista, skoro kroz tri generacije.

Mozes lako proveriti da ovo sto ja pisem, nije nesto sto sam izmislio; ova informacija se moze naci u dobro dokumentovanom obliku u svakoj vecoj biblioteci. Ustvari, molim te da me ne drzis za rec po tom pitanju. Istrazi sam za sebe; stavi na sebe napor i trud, da se informises oko necega, sto se tice samog tvog spasenja.

U svojoj Poslanici Filibljanima, Sveti Apostol Pavle pominje „pravog druga“ i „pomagaca“ pod imenom „Kliment“ (Fil. 4:3). Mozes biti iznenadjen da i sama istorija poznaje ovog coveka; jedno od njegovih pisama su sacuvani u obliku rukopisa u Britanskom Muzeju! On je poznat kao Sveti Kliment Rimski. On je mucenicki postradao 97. ili 98. godine, ubrzo nakon zavrsetka gonjenja Domicijanovog gonjenja Crkve Hristove. Njegovo pismo je velicanstveni svedok, po pitanju Apostolskog Nasledstva u ranoj Crkvi:

„Apostoli su primili Jevandjelje za nas, od Samog Gospoda Isusa Hrista; Isus Hristos je bio poslan od Boga. Tako znaci da je i Hristos od Boga, a Apostoli od Hrista. Znaci da su se obe stvari desile Voljom Bozijom u

odredjenom poretku. Posto su prema tome dobili odgovornost... oni su krenuli sa Radosnom Vescu... Onda, propovedajuci svuda po zemlji i gradu, oni su postavili svoje prve plodove, kada su ih potvrdili Duhom, da budu episkopi i djakoni za sve one koji veruju... Oni su postavili ove ljude i tako takodje obezbedili i neprekidnost, tako da kada bi se oni upokojili, drugi postavljeni ljudi bi nastavili njihovu svestenicku sluzbu.“

S obzirom na potrebu poslusnosti naslednicima Apostola, on govori: „Ali ako neke osobe budu neposlusne recima, izgovorenim od Njega kroz nas, neka razumeju da ce uplesti sebe u ne mali prestup i opasnost.“

Drugi Drevni Otac Crkve, ucenik Svetog Apostola Jovana je Sveti Ignjatije, iz Antiohije, postradao mucenicki 109. godine posle Hrista. On je bio dete koje nas Gospod uzeo u Svoje ruke u Matejevom Jevandjelju. Sedam njegovih pisama su prezivela; u njima on savetuje Hriscane iz razlicitih gradova. On ne govori ne samo episkopima, vec i svestenicima i djakonima i sta zajednistvo u Crkvi znaci:

„Jer kao sto su mnogi koji su od Boga i Isusa Hrista sa episkopima; i mnogi koji ce se pokajati i uci u jedinstvo Crkve, oni ce takodje biti od Boga, tako da mogu biti zivi i nakon Isusa Hrista... Budite oprezni prema tome da se pridrzavate jedne Evharistije, jer postoji jedno Telo Gospoda naseg Isusa Hrista i jedna Casa jedinstva u Krvi Njegovoj; postoji jedan oltar, i postoji jedan (pomesni) episkop, zajedno sa svestenstvom i djakonstvom.“

Konacno, pomenucu i Svetog Irineja Lionskog, koji se upokojio 202. godine posle Hrista. On je bio ucenik Svetog Polikarpa, koji ej opet bio ucenik Svetog Apostola Jovana. Ovde mozes videti zivu neprekidnost Vere. Pri kraju svog zivota, Sveti Polikarp je bio jedini preziveli iz Doba Apostola, poslednji covek koji je licno poznavao Apostole. Iz tog razloga, bio je veoma postovan i uvazavan i „brojni ucenici su se okupljali oko njega, da cuju sa njegovih usana poslednji zivi eho ucenja Apostola,“ kao sto ucimo iz njegovog zivota.

Tri generacije ranih Svetih Otaca, koje sam ti kratko prikazao dovode nas do svanuca treceg veka, sa skoro pokrivenih 170 godina zivota Crkve, od Vaznesenja Hristovog u 33 godini posle Njegovog Rodjenja, do smrti Svetog Irineja u 202 godini.

Mozes videti da je svaki od ovih Otaca bio vrlo svestan njegove zive veze sa Apostolima i Ucenjem koje je primio od njih.

Moja je molitva da ti jednog dana budes prosvetljen Svetloscu Hristovom i dospes u punije poznanje i razumevanje ovih stvari.

  

Sa postovanjem, u Hristu,Otac Aleksej Jang