AL

BA

N

I J A

MA K E D O N I J A

TU

RS

KA

B U G A R S K Adomovinu. Brodograditeljski zanat se i dalje

neguje, mada ni prineti kao u vreme kad

se odavde porinjavalo i po 500 bro-

dova godi{nje. Ova plovila bila su

nadaleko poznata po brzini,

zahvaljuju}i ~emu su Simlja-

ni mogli da aktivno u~estvuju

u ratovima za oslobo|enje od

Turaka i uspe{no trguju.

Mit i istorijaPo legendi, na Simiju su se rodile

tri gracije, a ime je dobio po nimfi

Simi koja se udala za Boga mora,

Posejdona i rodila Htoniosa, vo|u

prvih stanovnika ovog ostrva. Druga le-

genda ka`e da je ime dobio po princezi sa

Rodosa koja je na Simi pobegla sa Bogom

Glaukosom, jer otac joj, kralj, nije bio zadovoljan

njenim iz-

borom. Tokom starih v r e -

mena Simi se jo{ zvao Kariki, Aigli

i Metapontis, a prvi narodi koji su

ovde `iveli zvali su se Kariansi i Lelegesi.

Homer je zapisao da je Simi u~estvovao u

Trojanskom ratu sa tri broda, predvo|en

Simiotom, Kraljem Nireasa. Rimljani su

stigli u 2. i 1. veku nove ere, a nakon njih

nije ih zaobi{ao vizantijski period.

Zlatno doba ovde po~inje dolaskom vite-

zova Svetog Jovana koji su ostrvo osvojili

1309. godine i dali svoj pe~at svim ostr-

vima Dodekaneskog arhipelaga (arhipe-

lag od trinaest ostrva od kojih je najve}e

Rodos). Tada je na ostrvu po~ela da

se razvija trgovina sun|erima, bro-

dogradnja, izgradnja velelepnih

zdanja i crkava koje mogu i

danas da se vide, kao i za-

mka koji je bio sedi{te

vitezova.

Turci nastupaju 1522,

a Simljani, koji su svo-

ju slobodu cenili vi{e od

novca, re{ili su da podmite

sultana u zamenu za izvesna pra-

va i privilegije - slobodu vere, govora

i obrazovanja. Zahvaljuju}i tome, osnivane

su {kole poput Akademije Sv. Marine (1756-

1821.) i i dalje negovani zanati brodogradnje

i lova na sun|ere.

Ostrvo SimiNa ulazu u luku Jalos, najlep{u luku Simija, stoji statua mladi}a,

lovca na sun|ere. Pri~a se da nekada davno momci nisu mogli da se o`ene dok na dah, bez ikakve opreme, ne izrone sun|er. Bio je to

ispit zrelosti, dostignu}e vredno hvale, znak zdravog tela i uma.

everno od Rodosa, blizu turske obale, le`i

ostrvo Simi, biser Dodekaneskog arhipelaga.

Na prvi pogled, kada mu se pribli`avate sa

mora, gole strme vrleti deluju pomalo zastra{uju}e.

Kada nakon takvog prvog utiska uplovite u zaliv

Jalos, ne mo`ete a da se ne odu{evite. Pogled na

zaliv u obliku potkovice kojim dominira zvonik iz

1881. godine i starinske, neoklasicisti~ke, ured-

no, pastelno okre~ene

ku}e govori da je ovo

nekada bio izuzetno

bogat grad. Zapravo, jo{

koliko do pre 100 go-

dina, ovo je bilo jedno

od najprosperitetnijih

gr~kih ostrva. Danas je

to atraktivno, monden-

sko turisti~ko mesto,

koje je zadr`alo svoju

autenti~nost. Godine

Tekst i fotografi je: Gordana Zdjelar

SBiser Dodekaneskog arhipelaga

nema kao nekada, {to da bi se za{titila priroda, a

opet zadovoljile potrebe turista.

Nasuprot prodavnicama, na vezu se uvek na-

lazi niz atraktivnih jedrilica i brodova za koje je

Simi pravi magnet. Mogu}e je da su se neki od

ovih brodova, barem oni stariji, zapravo vratili u

1970. donet je zakon o za-

brani gradnje, tako da ovde

nema velikih modernih ho-

tela, ve} su postoje}e ku}e

preure|ene da pru`e punu

udobnost posetiocima, ali,

istovremeno, zadr`e patinu

i probude nostalgiju.

Kada va{ brod

pristane uz ka-

meni dok, prvo

na {ta nai|ete je

niz prodavnica

od kojih ve}ina

prodaje sun|ere i {koljke u

ogromnim ko{arama. Neka-

da sun|er-velesila, Simi danas

uvozi ove proizvode sa Tajlan-

da, {to zbog ~injenice da u vo-

dama oko ostrva sun|era vi{e

Godine 1970. donet je zakon o zabrani grad-

nje, tako da ovde nema velikih modernih ho-tela, ve} su postoje}e ku}e preure|ene da

pru`e punu udobnost posetiocima, ali, isto-

vremeno, zadr`e patinu i probude nostalgiju.

Brodograditeljski zanat se i dalje neguje, mada ni prineti kao u vreme kad se odav-de porinjavalo i po 500 brodova godi{nje. Ova plovila bila su nadaleko poznata po brzini, zahvaljuju}i ~emu su Simljani mo-

gli da aktivno u~estvuju u ratovima za oslobo|enje od Turaka i uspe{no trguju.

Pristani{te

Zaliv Jalos

62 TRAVEL magazine

Destinacije

TRAVEL magazine 63

trebno je da se popnete uz 375 tro{nih stepe-

nika Kali Strate do Gornjeg grada (Chorio) gde

}e vas do~ekati tipi~na gr~ko-ruralna atmosfe-

ra prepuna mirisa doma}e kuhinje, starice u

tradicionalnoj ode}i i kapci na prozorima jarko

plave boje. Gornji grad prepun je starih ku}a

koje su u 18. veku naseljavali bogati me{tani,

a koje se sada izdaju turistima.

U Gornjem gradu nalaze se i simpati~ni

mali Arheolo{ki i Nauti~ki muzej (otvoreni

od 9.00, odnosno, 11.00 do 15.00 sati) koji

vam mogu dati jasniju sliku o pro{losti ostrva.

Me|utim, kruna ovog mesta{ceta je Kastro -

ostaci zamka iz doba vitezova Svetog Jovana

sazidanog u ranom 15. veku na temeljima

~aura bombe koja podse}a na ratna vremena.

Sam Gornji grad ima 13 crkvica, me|utim

mnogo ve}a i poznatija sveta ku}a koju pohode

vernici izdaleka je srednjo-

vekovni manastir Svetog Mi-

hajla Panormitisa, za{titnika

moreplovaca. Nalazi se na

jugozapadnom delu ostr-

va, oko 15 kilometara od

Jalosa, i do njega se mo`e

do}i kolima ili brodom.

Posve}en je Arhan|elu Mi-

hajlu, za{titniku moreplo-

vaca. Sagra|en je 1783. na

ostacima vizantijske kapele

koja je bila posve}ena istom

svecu, a veli~anstveni zvonik

iz 1905. replika je izmirskog zvonika. Manastir

je godinama pro{irivan, tako da danas mo`e da

smesti ~ak 500 ljudi. Unutra{njost crkve je u 18.

veku oslikana freskama, a ikonostas krasi prikaz

Mihajla u ~istom srebru. U manastiru se, tako|e,

mo`e na}i interesantna zbirka boca sa molitvama

moreplovaca i nov~i}ima, za koje se ka`e da su

doplovile do ostrva, kao i vizantijska biblioteka.

Gostoprimljivi monasi

do~eka}e vas ukusnim

hlebom, a ako se ovde

zadesite izme|u 7. i 9.

novembra mo`ete da

prisustvujete festivalu

koji se odr`ava u mana-

stiru i istoimenom `ivo-

pisnom gradi}u. Unutar

kapija manastira boravili

su mnogi pobo`ni Grci i

stranci, kako bogati bi-

znismeni, tako i zanatlije i intelektualci,

tra`e}i du{evni mir i prosvetljenje. Novac

od ulaznica koristi se za fi nansiranje }elija za

sme{taj hodo~asnika.

Pravi biser ostrva

su njegove zaba~ene

pla`e. Ovde nemoj-

te da o~ekujete beli

pesak Kariba - pla`e

Simija su {ljunkovite,

uklesane u stene, a za-

pljuskuje ih najbistri-

ja tirkizna voda Egeja.

Do njih je najlak{e do}i

brodi}ima koji redovno

idu iz Jalosa. Po mno-

gima najlep{a pla`a je

Pedi (do koje se sti`e isto~nim drumom) u

malom ribarskom selu, mada vas ni Sveta

Marina (izuzetno mirna sa le`aljkama za

sun~anje i pe{~anim dnom), Sveti Nikola-

os (gde mo`ete na}i hlad ispod drve}a) i

Nanu (gde mo`ete u`ivati u senci ~empre-

sa i dru{tvu koza) ne}e razo~arati. Oko 20

minuta hoda od Jalosa nalazi se Nimborios,

VODI^IEyewitness Travel Guide za gr~ka ostrva je zgodan vodi~ za znamenitosti, dok je po pitanju sme{taja, izbora restorana i cena nezamenljiv Lonely Planet. Ali i bez knjiga }ete se lako sna}i na ovom malom ostrvu.

PROPUSNICE I KARTICE Ne postoje ovakve kartice koje va`e na ostrvu Simi.

BEZBEDNOSTSimi je veoma bezbedan, mada opreznost nikada nije na odmet. Najbolje je sa sobom ne nositi ve}e svote novca.

ZABRANENe postoje zabrane, mada ne treba zaboraviti na osnovnu pristojnost kada se ulazi u crkve: pokriti ramena i izbegavati kratke pantalone.

RADNO VREMETokom sezone, prodavnice rade do kasno u no}. Me|utim, mnoge radnje rade dvokratno. Muzeji u Gornjem gradu rade samo do 15.00 ~asova. U jaloskoj marini postoje dve banke i obe rade od 8.00 do 14.00 ~asova, ali Alpha ima bankomat koji mo`ete koristiti 24 ~asa.

Ostrvo Simi Travel Tips

Turska ~izma je ̀ e{}e zagazila 1832, a 1912.

dolaze Italijani koji nisu bili mnogo blagona-

kloni prema domorocima, i za razliku od Ro-

dosa, nisu ulagali u ostrvo. Kako se u to vre-

me pojavljuju brodovi sa motornim pogonom i

ve{ta~ki sun|eri, ovo nekada bogato ostrvo tone

u siroma{tvo. Rezultat takve situacije dobro nam

je poznat iz li~nog iskustva: narod masovno be`i

u inostranstvo. Italijanska tiranija okon~ala se

1943. kada su se nekoliko puta smenjivali En-

glezi i Nemci. Dana 8. maja 1945. Nemci potpi-

suju povelju o predaji dodekaneskog arhipelaga

i Englezi predaju ostrvo Grcima 1. aprila 1947.

Na osnovu Protokola o pripajanju svih Dode-

kaneskih ostrva Gr~koj dr`avi, Simi 8. marta

1948. kona~no postaje deo Gr~ke. Na `alost,

nakon rata, broj stanovnika pao je sa 23.000 na

samo 6.000, a od velelepnih gra|evina ostale

su ru{evine.

Pro{lost i sada{njostOno {to vam je neophodno kada do|ete na Simi

jeste {e{ir, tanka bela ko{ulja koju mo`ete ku-

piti na tezgi u marini, nao~are za sunce i dobra

kondicija. Ovo je brdovito ostrvo, pa ako imate

nameru da vidite jo{ ne{to osim pristani{ta, po-

Pravi biser ostrva su njegove zaba~ene

pla`e. Ovde nemojte da o~ekujete beli pesak

Kariba - pla`e Simija su {ljunkovite, uklesane u stene, a zapljuskuje ih

najbistrija tirkizna voda Egeja. Do njih je najlak{e do}i brodi}ima koji re-

dovno idu iz Jalosa.

Lov na sun|ere

Tiranija za ostrvljaneMali bareljef u jaloskom muzeju kazuje kako se nekada i{lo na sun|ere - bez ikakve opreme, maske, peraja, uz obi~an konopac vezan oko struka. Jedina "oprema" bila je primitivna {tipaljka za nos (radi lak{eg izjedna~avanja pritiska) i ove}i pljosnati ka-men (zvani "skandalopetra") koji bi hrabrog ronioca povukao na tridesetak metara dubine. Na dnu, on je imao zadatak da prona|e, odse~e i sakupi {to vi{e sun|era, dok god mo`e da zadr`i dah. Potom bi cimnuo konopac, {to bi bio signal kolegama u ma-lom brodu na povr{ini da ga {to pre izvuku. Godine 1913. Statis Hacis, koriste}i ovu primitivnu metodu, zaronio je na ~itavih 88 metara kako bi privezao konop za sidro italijanskog vojnog broda Regina Margarita blizu ostrva Karpatos. Naravno, nakon ovog poduhvata koji podse}a na Encov iz "Velikog plavetnila", Hacis je postao lokalni heroj, a Italijani su ga odlikovali medaljom i do`ivotnim besplatnim putovanjima na svim italijanskim brodovima.

Sa dolaskom Zibeove ronila~ke opreme, na Simiju po~inje "sun|er-groznica". Zahvaljuju}i tada revolucionarnom ronila~kom odelu nema~kog pronalaza~a, ronioci su mogli da provedu mnogo vi{e vremena na dnu i "uberu" vi{e sun|era. Ali, usled ovolike poma-me, morsko dno je ubrzo ogoljeno. Ronioci su morali da idu sve dublje. Kako nisu znali kakve posledice po ljudski organizam ostavlja rast ili pad pritiska sa naglom prome-nom dubine, mnogi su umirali u najstra{nijim mukama. Ostrvljani koji su sa strepnjom i{~ekivali povratak svojih ro|aka, lov na sun|ere zvali su "tiranija". Oko 1919. Simljani su se dosetili kako da spasu sopstvene `ivote, a i dalje profi tiraju: ronioce su "uvozili" iz

kom{iluka, sa Kalimnosa, pa neka malo drugi ginu. Me|utim, kako je industrija ve{ta~kih sun|era sve vi{e napredovala, do pedesetih godina pro{log veka lov na sun|ere je skoro potpuno odumro. Danas su Zibeovi skafanderi turisti~ka atrakcija i spomenik onima koji su `ivot dali za prosperitet ovog ostrva.

anti~kog akropolja. Zamak je

pre`iveo II svetski rat, ali je

docnije kori{}en kao skladi{te

baruta. U vreme kada su Engle-

zi tre}i put preuzeli ostrvo od

Nemaca, 25. septembra 1944.

do{lo je do eksplozije koja je

uni{tila zamak i crkvu Vaznese-

nja unutar zidina. Crkvica je,

me|utim, obnovljena i u upo-

trebi, tako da se tokom liturgi-

ja koje se slu`e izme|u 7.00 i

8.00 sati mo`ete diviti bogatim

freskama. Na zvoniku umesto

jednog od zvona visi ogromna Simi je nekada bio

poznat po brodogradnji

Ronjenje i va|enje sun|era i arheolo{kih ostataka je

zakonom zabranjeno

64 TRAVEL magazine TRAVEL magazine 65

Destinacije

potpuno nepristupa~nih pla`a. Uko-

liko se do Simija uputite svojim ili

iznajmljenim brodom ili jedrilicom,

bi}ete u velikoj prednosti i mo}i }ete

da u`ivate u mirnim uvalama, gde }e

vas buditi pesma zrikavaca. Ipak, oba-

vezno se opremite maskom i perajima,

jer je Simi za snorklovanje idealan.

Vidljivost je veoma velika, a podvodni

svet }e vas prijatno iznenaditi.

Uve~e, dok vas ko`a prijatno pec-

ka od sunca i morske vode, uputite

se u neki od restorana u marini Jalos

ili tavernu u Gornjem gradu. Jedna

kalori~na doma}a musaka opskrbi}e

vas energijom za dalja istra`ivanja ostr-

va koja vas o~ekuju, a hladna lubenica

osve`iti i nadoknaditi te~nost. I dok se

mesec ogleda u zalivu, jedrilice mirno

ljulju{kaju i popularne gr~ke melodije

uvla~e pod ko`u, oseti}ete spokoj ka-

kav se samo mo`e osetiti na rajskom

ostvu. A Simi to svakako jeste.

zaliv sa ribarskim seocetom i {ljun~anom pla`om. Tokom leta ovde se mo`e

na}i i privatan sme{taj, a mesto je idealno za one koji tra`e potpuni mir,

budu}i da ovde nema prodavnica, a postoji samo jedna taverna.

Agencije, tako|e, organizuju i celodnevne izlete i vode vas brodom do

potpuno nepristupa~nih pla`a. Ukoliko se do Simija uputite svojim ili iznaj-

mljenim brodom ili jedrilicom, bi}ete u velikoj prednosti i mo}i }ete da

u`ivate u mirnim uvalama, gde }e vas buditi pesma zrikavaca. Ipak, oba-

vezno se opremite maskom i perajima, jer je Simi za snorklovanje idealan.

Vidljivost je veoma velika, a podvodni svet }e vas prijatno iznenaditi.

Uve~e, dok vas ko`a prijatno pecka od sunca i morske vode, uputite

se u neki od restorana u marini Jalos ili tavernu u Gornjem gradu. Jedna

kalori~na doma}a musaka opskrbi}e vas energijom za dalja istra`ivanja

ostrva koja vas o~ekuju, a hladna lubenica osve`iti i nadoknaditi te~nost. I

dok se mesec ogleda u zalivu, jedrilice mirno ljulju{kaju i popularne gr~ke

melodije uvla~e pod ko`u, oseti}ete spokoj kakav se samo mo`e osetiti

na rajskom ostvu. A Simi to svakako jeste. Po mnogima najlep{a pla`a je

Pedi (do koje se sti`e isto~nim drumom) u malom ribarskom selu, mada

vas ni Sveta Marina (izuzetno mirna sa le`aljkama za sun~anje i pe{~anim

dnom), Sveti Nikolaos (gde mo`ete na}i hlad ispod drve}a) i Nanu (gde

mo`ete u`ivati u senci ~empresa i dru{tvu koza) ne}e razo~arati. Oko 20

minuta hoda od Jalosa nalazi se Nimborios, zaliv sa ribarskim seocetom

i {ljun~anom pla`om. Tokom leta ovde se mo`e na}i i privatan sme{taj, a

mesto je idealno za one koji tra`e potpuni mir, budu}i da ovde nema pro-

davnica, a postoji samo jedna taverna.

Agencije, tako|e, organizuju i celodnevne izlete i vode vas brodom do

KUHINJAKuhinja je pretrpela veliki turski uticaj. Naj-bolje se jede u malim, seoskim kafanama, mada je kvalitet hrane svuda na visokom nivou. Ne treba zaobi}i sarmice od vinove loze sa pirin~em, punjeni patlid`an, ra~i}e sa fetom. Na kraju dobro do|e par~e baklave ili alve.

SPORT I REKREACIJA Na Simiju mo`ete iznajmiti ~amac, od najmanjeg na vesla do ve}eg koji }e vas odvesti na najbolja mesta za snorklovanje ili pecanje. Ronjenje, na `alost, nije dozvoljeno.

[OPINGNa Simiju mogu da se na|u ru~no ra|ena keramika, ode}a od pamuka, sun|eri i {koljke i sitni suveniri.

NO]NI @IVOT I ZABAVASimi je mirno ostrvo, tako da tu ne}ete na}i diskoteke koje rade cele no}i. Zabava se svodi na nekoliko barova u Jalosu i Gor-njem gradu. Ipak, dovoljno je sesti na neki kamen u marini i upijati atmosferu.

RAZNOBaterijska lampa je uvek dobrodo{la ako se kasno vra}ate, budu}i da su neke ulice neosvetljene. Voda na Simiju je dragocena, tako da tu{iranje treba skratiti. Kako je kanalizacioni sistem problemati~an, u WC {olju ne treba bacati papir i otpatke.

Ostrvo Simi Travel Tips

Osrtrvo Simigeografski polo`aj

Simi pripada Dodekaneskom arhipela-gu i nalazi se na krajnjem istoku Gr~ke, blizu Turske obale.

populacija zemlje i gradaNa Simiju `ivi oko 2.500 stanovnika.

kako sti}i do...Po{to Simi nema aerodrom, jedini pristup ostrvu je putem katamarana koji saobra}aju sa Rodosa. Do Rodosa mo`ete da stignete letom preko Ati-

ne, kompanijom Olympic Airlines. Naj-bolja konekcija je petkom kada imate direktan let za Atinu u 14.00 i sti`ete u 17.15. Iz Atine se dalje nastavlja za Rodos u 18.50 i sti`e u 19.50. Po{to u ve~ernjim satima nemate katamaran za Simi, mora}ete da isplanirate preno}i{te na Rodosu i zatim se u 09.00 narednog dana ukrcate na brod za Simi u koji sti`ete u 13.00. Cena avionske karte do Rodosa je 240 eura plus takse i dodaci koji iznose oko 120 eura, a cena karte brodom u jednom pravcu iznosi sedam eura.

dokumentiZa dobijanje {engenske vize za ulazak u Gr~ku potrebna su slede}a dokumenta: paso{ s rokom va`enja najmanje jos {est meseciod, molba popunjena latinicom, 1 slika, potvrda o zaposlenju, za studente, potrebna je i potvrda o poha|anju studija, putni~ko osiguranje, radna knji`ica, dokaz o hotelskoj rezervaciji, povratna karta, putni~ki ~ekovi ili bankovne {tedne knji`ice u SCG ili u Gr~koj; za odlazak sopstvenim prevoznim sredstvom potrebna je saobra}ajna dozvola i me|unarodno osiguranje vozila.

klima Leti su vru}ine velike, ali je klima suva, zbog ~ega se toplo vreme lak{e podnosi.

vremenska razlika+1 sat u odnosu na SCG

jezikGr~ki

medicinske normeZa boravak u Gr~koj vakcinacija nije potrebna.

novacEuro.

struja220 V, 50 Hz

sme{tajNa Simiju nema velikih hotela, ve} se sobe i apartmani mogu na}i u manjim

vilama ili u privatnom sme{taju. Detaljne informacije o sme{taju i ponude mogu se na}i na www.symivisitor.com/Accommodation.htm, www.symisland.com, www.symi-greece.com.

informacijeVi{e informacija o ostrvu mo`ete da na|ete na sajtu www.symi.gr ili mo`ete da posetite sajt www.

travelmagazine.co.yu i u prethodnim brojevima potra`ite broj 46 u kome je pisano o gr~kim ostrvima, uklju~uju}i i Simi.

telefoniranjeAko zovete Gr~ku iz SCG, okrenu}ete: 99 30. Pozivni broj za Simi je 22 401. Minut razgovora ko{ta 17,33 dinara. SCG }ete iz Gr~ke zvati kao i iz bilo koje druge zemlje - 00 381 i pozivni broj odgovaraju}eg grada. Minut razgovor ko{ta 0,24 eura. Na{i mobilni telefoni imaju roming u Gr~koj, ali mo`ete da telefonirate i iz telefonskih govornica. Telefonske kartice mo`ete kupiti na svakom kiosku.

kako se kretati kroz gradZa kretanje po ostrvu mo`ete da

koristite autobus i taksi, iznajmite motor ({to vam ne preporu~ujem, budu}i da su putevi lo{i i strmi) ili, {to je najprijatnije, mo`ete da se vozite brodi}em. Do nekih pla`a mo`e da se do|e i pe{ke, mada treba poraniti jer hlada nema, a sunce mo`e da bude vrlo jako. Simi je povezan trajektom sa Rodosom.

Manastir Svetog Mihajla Panormitisa

66 TRAVEL magazine

INFODestinacije

TRAVEL magazine 67