Embed Size (px)
Citation preview
OSNOVI
NA DEMOKRATIJATA
OSNOVI
NA DEMOKRATIJATA
OD
DETSKA
PERSPEKTIVA
Demokrati~nosta ne e vrodena osobina. Demokratijata se u~i. Od najmali no-ze i vo site situacii.
Sakame na{ite deca da `iveat vo demokratsko gra|ansko op{testvo. Tie sami}e mo`at da go sozdadat ako znaat {to e toa demokratija i kako se praktikuva.
Zatoa u{te od osnovnoto obrazovanie gi u~ime na osnovite na demokratija-ta: pravda, odgovornost, privatnost, vlast i vladeewe vo semejstvoto, u~ili{te-to, lokalnata zaednica i dr`avata. Gi u~ime kako da bidat aktivni gra|ani i giosposobuvame da gi re{avaat problemite. A decata im davaat novi dimenzii naovie vrednosti - svojata iskrenost i fantazija.
U~enicite na krajot na ~etvrto oddelenie gi pra{uvavme za toa kolku i kakogi razbrale Osnovite na demokratijata, odnosno programata {to zaedno so niv-nite nastavnici ja realizirale ~etiri godini. U~enicite od {esto oddelenie nipoka`aa vo koja merka se steknale so ve{tinite za gra|ansko deluvawe vo u~i-li{teto i vo lokalnata zaednica, a {to gi u~ele niz programata Proekt gra|a-nin.
Ne{to razbrale i nau~ile pove}e, ne{to pomalku, nekoi pove}e, nekoi po-malku. Koga na edno mesto }e pro~itate tolku interesni razmisluvawa, simpa-ti~ni komentari i „gafovi“, nezapirliva e potrebata da go spodelite u`ivawe-to vo niv. Umnite glavi~ki i nekoi, zasega, zbuneti mali gra|ani, zaslu`uvaat niv-nite razmisluvawa da bidat ovekove~eni. I toa e osnovnata cel na ova izdanie.
Vo kni{kava se dadeni izbrani interesni odgovori na nekoi od 150-te pra-{awa na nekoi od 2500-te ispituvani u~enici. Od niv mo`e da se vidi kako de-cata ja razbiraat demokratijata, a vozrasnite mo`at ne{to i da nau~at za nea.
So „biserite“ na decata obidete se da se zabavuvate, oslobodeni od predra-sudi i namera da vr{ite procena na nivnoto znaewe ili neznaewe. Imajte pred-vid deka ova se samo del od odgovorite i deka toa se samo deca na 10-godi{na i12-godi{na vozrast koi nie gi vospituvame vo semejstvoto, u~ili{teto i, voop-{to, vo op{testvoto.
ZA OSNOVITE...
IVodd.
„NE SPIJAJ“ PRED DEVET!
Prvoto podra~je koe se ocenuva{e vo IV oddelenie e „Semejstvoto“. De-cata vo i za semejstvoto u~at od najmala vozrast. Nekoi raboti gi znaatkako precizni pravila i sosema seriozno gi sfa}aat i po~ituvaat, a nekoi,verojatno, im odgovara da ne gi znaat.
Na baraweto da napi{at pravilo koe }e go re{i problemot na legnu-vawe v krevet na decata vo edno semejstvo, najgolem del od niv smetaat dekatreba da se legnuva vo 21 ~asot. A del od pravilata bea vaka formulirani:
Legnuvajte rano za da mo`ete utre da bidete odmoreni.
Rano legnuvajte za da stanete rano.
Koj nema rano da legne, nema da dobie ~okolada.
Ne spijaj dodeka ne dojde devet ~asot!!!
3
DOPOLNITELNI
METODI
Roditelite treba da im se
skaraat ili da gi natepaat.
Vo 22.30 ~asot da ste
legnati da spiete zatoa
{to }e jadete }otek.
Da postavat kameri i da
gledaat {to pravat i prvo
majkata i tatkoto da stanat.
IVodd.
4
MAMA I TATO DA NE PRAVAT „BEQI“
Decata znaat koi im se obvrskite vo semejstvoto. A, eve {to mislat zatoa koi obvrski gi imaat roditelite.
Da obezbedat udoben `ivot na decata, da bidat pravedni kon
decata, a isto taka i da gi {koluvaat decata.
Da ne ~uvaat, da ni davaat hrana i obleka sekoga{.
Da im pomagaat na decata pri re{avawe na zada~ite.
Nikoj od roditelite ne smee da go siluva svoeto dete.
Da ne zapi{at vo u~ili{te.
Da ne gi tepaat svoite deca.
Da im davaat zdrava hrana na svoite deca.
Koga go postavivme pra{aweto, o~ekuvavme decata da gi napi{atobvrskite na roditelite vo odnos na decata, no dobivme i vakvi od-govori:
Tie treba da odat sekojdnevno na rabota, a ne koga
sakaat.
Tatko mi da ja zaklu~i vratata od kolata. Majka mi da
gi izmie sadovite.
Nivna obvrska na Veligden e da bojadisuvaat jajca.
Obvrska na majka mi e da gotvi, a na tatko mi da se
gri`i za kolata.
Roditelite moraat da si go sredat dvorot.
Da rabotat od den do no} i da odat vo stranstvo.
‘
‘
IVodd.
IVodd.
5
KADE E
PRA[AWETO?
Tato i mama
po cel den se
`alat deka
nemaat pari.
NAJVA@NOTO!
Da gi platat
smetkite zatoa
{to }e go isklu~at
telefonot.
MIRNI
RODITELI
Da ne pravat
beqi.
Roditelite
ne treba da
se tepaat so
drugi.
[TO SAKA[E
AVTOROT DA KA@E?
Rabotata mu dava
obvrski na u~itelot.
Koga na{ite roditeli se
karaat.
Na primer, da postavat
semafori.
Obi~aj e da se proslavi
rodenden. Tatkoto kupuva
torta, solenki i sve}a,
a majkata ja sureduva
ku}ata.
IVodd.
6
„NE VA]AJTE [PORIWA!“
Bidej}i bezbednosta e va`en segment na dene{noto `iveewe, osobeno zadecata, pobaravme od niv da napi{at edno semejno pravilo koe se odnesuvana nivnata bezbednost. Od {irokiot dijapazon seriozni pravila gi izdvo-ivme slednive:
Ne tr~aj po skali i ne lupaj vrati.
Da ne va}ame ili priklu~uvame elektri~no {pore.
Ne treba da fa}ame elektri~ni energii.
Decata ne treba da se ka~uvaat na pokrivite od ku}ite.
Da ne pieme, pu{ime i se drogirame.
Ne lizgaj se po skalite.
Ne skokaj vo krevet za{to mo`e{ da se sopne{ i da padne{.
Da ne se igra so kibrit, da ne ~epkame sami vo rernata i dr.
Decata ne treba dolgo da igraat na kompjuter da ne gi zabolat
o~ite.
Ne igraj na terasa koga si sam.
Da ne kupuvaat petardi.
Ne pipaj kaj {to ne treba vo {tekeri.
Ne smee da se ka~uva na grankite od cre{ata da ne se padne.
IVodd.
7
Najdete im ja vrskata na ovie pravila so bezbednosta.Izgleda zaedni~ko im e praviloto „Slu{aj gi mama, tato i nastavni~kata“.
Decata treba da se hranat, da pijat ~aevi za da bidat
vekoviti i dr.
Da bide{ oble~en da ne te fane struja.
Bezbedno e da u~i{, da raboti{ na ~asovi i da bide{ miren.
Da si igraat, da u~at, da se kulturni i dr.
Da ne vika{ glasno doma.
BEZBEDNOST ILI UREDNOST?
Eden den mojata majka mi re~e da gi
izmijam vaganite i ja poslu{av.
Da ne gi frlame ali{tata na site
strani.
Jas deneska ja ~istev mojata uredna
sobi~ka.
UPS!
SE ZBUNIV
Tatkoto na
}erkata mu
veli odi
napolni
voda.
OBEZBEDUVAWE
Jas ne sakam nikoj
da go zadeva brat mi
za{to jas sum tuka
da go obezbedam.
IVodd.
8
ARAMII I KRADCI
Povtorno za bezbednosta. Znaete li {to s# mo`e da se slu~i koga }e ja ot-vorite vleznata vrata? Decata definitivno znaat zatoa {to za praviloto kogase sami da ne se otvora vratata na nepoznati, se soglasija deka e dobro i do-dadoa:
Nepoznatite mo`at da bidat: kradci, ubijci, aramii…
Mo`e da bide nekoj kradec, nekoj ubiec, nekoj narkoman i drugo.
Ako otvori{ vrata na nepoznati dodeka si sam, mo`e da te
ukradat ili da napravat nepredvidena katastrofa.
TOA E TOA?!
Ne treba da otvora
kade {to ne treba.
OD LO[O POLO[O…
Za da ne vleze nekoj kradec
i da go istepa deteto. Ili
da go kidnapira. Ili da
ukrade se. Ili ne{to polo{o.
FILM^E
Ako nekoj od
semejstvoto e sam
i otvori na
nepoznati lica
posle nekolku dena
tie }e sedat
nadvor i }e vidat
deka izleguvaat,
a oni nema da gi
vidat i tie koga
}e izlezat, drugite
}e vlezat i }e gi
ograbat.
‘
IVodd.
9
[TO PRILEGA NA SLU^AJOT?
Vtoroto podra~je koe se ocenuva{e e „U~ili{teto". Golem del od svoe-to vreme decata go minuvaat vo u~ili{te i o~ekuvavme deka tie sosemadobro gi poznavaat svoite prava i obvrski. Na postavenite zada~i so ed-nostavni sekojdnevni situacii, dobivme i nesekojdnevni odgovori.
Eve edna takva situacija: „Vo paralelkata u~enicite se potsmevaa ako nekoj od niv pogre{e{e vo
odgovorot. Neprijatno se ~uvstvuvaa tie {to }e pogre{ea, se sozdava{evreva i se gube{e vreme od ~asovite. Napi{i edno pravilo so koe }e sere{i ovoj problem“.
Ne treba da im se potsmevame na na{ite prijateli. Ova pravilo
najmnogu prilega na slu~ajot i mnogu podu~uva vo vakvi situacii.
„Ne treba da se potsmevaat ako nekoj zgre{i." Zatoa {to site na
ovoj svet gre{at, nikoj ne e svetec.
„Ne potsmevaj se dokolku nekoj pogre{i!" Toa pravilo }e go re{i
problemot bidej}i nema da se gubi vreme od ~asovite i nikoj nema
da se ~uvstvuva neprijatno.
„Toj {to posleden se smee, najslatko se smee." Zatoa {to site sme
lu|e i site mo`eme da zgre{ime i da ne ni se smeat drugite.
Ako nekoj zgre{i vo odgovorot ne mu se smej tuku so krevawe na
raka popravi go, zatoa {to ako mu se smee{ na nekogo koj
pogre{il, }e ti se vrati.
I OVA LI E
RE[ENIE?
Ovoj problem
}e se re{i so
kazna.
IVodd.
10
EM PLA^KI EM „OPASNI“
Me|usebnoto razbirawe i po~ituvawe e sostaven del od `iveeweto vo u~i-li{nata sredina. Pobaravme od decata da napi{at {to bi bil soodveten odgo-vor na edno devoj~e na komentarot na edno mom~e deka devoj~iwata se pla~ki.
O~ekuvavme odgovori vo koi }e bide istaknato po~ituvaweto na razli~-nostite. Se nadevame deka ovie deca, so isklu~ok na onie „polutite“, taka mi-roqubivo }e komuniciraat vo sekoja situacija vo `ivotot.
Ne navreduvaj ne! I nie devoj~iwata sme deca kako vas mom~iwata.
Lu|eto imaat razli~ni osobini i nikoj ne treba da im se potsmeva
poradi toa. Devoj~iwata ne se pla~ki.
Nie devoj~iwata ne sme pla~ki tuku sme odgovorni i mirni.
Nie ne sme pla~ki tuku primerni deca i ne sakame da se tepame
zatoa {to toa ne e dobro, mo`eme da se povredime.
Ova }e go potvrdam bidej}i ne sakam da se karam so tebe.
Kolku saka{ zboruvaj mi go toa, znam deka saka{ da me
iznervira{, ne potkleknuvam na toa.
Te molam nemoj da ne navreduva{. Toa ne e ubavo. Ete gleda{ ti
si nekulturen, popravi se!
Ne e pravedno da zboruva{ taka. Nie sekoga{ ja barame pravdata.
Ako, mo`ebi samo ti taka misli{. Mnogu si nediscipliniran, a i so
kakvo pravo go ka`uva{ toa.
‘
‘
IVodd.
11
@ENI^KI
Ne sme samo nie
`enite, tuku i vie
ma`ite ste pla~kovci.
Site sme isti.
UPS!
SE ZBUNIV
Zo{to nie da
sme pla~ki?
Ajde ka`i ja
cenata!
[TO SE DEVOJ^IWATA...
Site devoj~iwa se slatki i
ubavi, a toa ne va`i i za
mom~iwata.
Devoj~iwata se ubavi i dobri.
Nekoi devoj~iwa se pla~ki i
pla~at.
Nie devoj~iwata sme mnogu ubavi.
Nie sme mnogu nasmeani. Nie sme
u~tivi.
Ne sme pla~ki, samo sme pone`ni
i popla{livi od vas i ne ni se
dopa|aat va{ite raboti.
Nie devoj~iwata ne sme pla~ki
tuku sme odgovorni i mirni.
A [TO SE SE
MOM^IWATA...
Ako nie sme pla~ki, toga{
vie ste kleveta~i.
Nie ne sme pla~ki. Vie ste
glupci.
A pak vie ste qutkovci.
Pa i vie ma{kite ste
glupavi i dosadni.
A vie mom~iwata ste
qubopitni.
‘
IVodd.
12
ZA GRADOT SO „POLNO ISTORII“
Vo podra~jeto „Dr`ava“ ne o~ekuvavme spektakularni rezultati zatoa {toi na vozrasnite ne im e taka lesno da se spravat so dr`avata.
Za da gi identifikuvaat osnovnite karakteristiki na dr`avata i nejzini-te glavni institucii, im postavivme na decata ednostavni pra{awa. Na bara-weto da navedat edna karakteristika na Skopje zaradi koja toj e glaven grad naRepublika Makedonija, dobivme mnogu soodvetni i precizni odgovori:
Vo nego se nao|a Sobranieto na Republika Makedonija. No, isto
taka, toj e i najgolem grad.
Skopje e kulturen, istoriski i zabaven centar.
Vo Skopje ima pove}e spomenici, tamu se nao|a Parlamentot i na
Goce spomenikot.
Ova navidum ednostavno barawe predizvika i lavina od sme{ni i~udni odgovori. Vo prodol`enie, {to s# si ima na{iot glaven grad...
Porano vo Skopje imalo zemjotres, po`ari i dr.
Toj e najgolem i ima vo nego karpo{ naselbi.
Vo nego ima polno istorii.
Vo Skopje ima stari izvedbi.
Toj e glaven grad poradi golemite zgradi.
Treba da ima soobra}aec bidej}i ima mnogu vozila.
Toj e dobar grad i mnogu ureden.
IVodd.
13
[TO SAKA[E AVTOROT DA KA@E?
Karakteristika na Skopje e Mavrovo.
Toj e glaven grad zaradi Jugoslavija.
Na sekoj pet godini da mewavame pretsedatel.
Glaven e zaradi gradona~alnikot.
Zatoa {to sme Skopjani.
STATISTIKA
Skopje e golem
grad so kulturni
ustanovi i nad
milion `iteli.
ISTORIJA + GEOGRAFIJA
+ EKOLOGIJA
Bidej}i vodel mnogu vojni so
drugite dr`avi.
Toj e glaven grad na RM bidej}i se
nao|a vo centarot na dr`avata.
Karakteristika na Skopje e {to ja
ima najgolemata reka Vardar.
Skopje e mnogu ubav grad i mnogu e
zagaden od avtomobilite.
Gradot e golem ima golemi
prodavnici, ne treba da se
frlaat mnogu otpadoci.
IVodd.
14
VA@NO DA E NASLEDSTVO
Poznavaweto na nekoi od osnovnite odgovornosti vo dr`avata i stavovitevo vrska so nivnoto po~ituvawe decata gi izrazija, me|u drugite, i preku odgo-vorot na pra{aweto zo{to e potrebno da se po~ituva kulturnoto nasledstvona Republika Makedonija.
Toa e eden od dokazite za minatoto na makedonskiot narod i
nacionalnostite.
Kulturnoto nasledstvo e edno od najgolemite bogatstva na
dr`avata i toa go poka`uva `ivotot na minatite narodi na toa
mesto.
Treba da go po~ituvame bidej}i od nego }e nau~ime ne{to za
minatoto.
Zatoa {to kulturnoto nasledstvo e sveto i treba da se gordeeme
so nego.
Zatoa {to toa e nasledeno od minatite borci i treba da go
~uvame kako ukras.
Kulturnoto bogatstvo e mnogu zna~ajno i treba da go vidat i
drugite generacii.
Zatoa {to toa e bogatstvo na eden narod.
IVodd.
15
Sintagmata „kulturno nasledstvo“ za nekoi deca bila slo`ena pa se obi-dele da ja poednostavat i ja podelile na dva dela - kultura (kulturno) i nas-ledstvo. Od takviot obid proizlegoa i slednite odgovori:
UPS! SE ZBUNIV
Zatoa {to koga }e ide vo druga zemja ili dr`ava
}e znae kako da zboruva na lu|eto so kulturni
nasledstva i ako kupi stan da znae kako da se
dogovori so direktorot.
Zatoa {to ja uni{tuva prirodata, vozduhot zaedno
so site prirodni su{testva. Gi uni{tuvame i
parkovite duri i {umite.
Nie treba da go po~ituvame kulturnoto nasilstvo
bidej}i nekoj ~e ni re~at deka ne sme Makedonci.
Zatoa {to ima edna {ansa.
Zatoa {to e dr`avnik na Republika Makedonija.
Zatoa {to i Makedonija da bide pofalena.
Sekoj gra|anin ima pravo kulturno da zboruva.
Bidej}i tie treba da bidat kulturni i treba da se zbogatat.
Bidej}i nekoj rodnina go ostavil kulturnoto nasledstvo na
nekoj {to go po~ituva i nie toa treba da go po~ituvame.
Bidej}i toa mu go ostavil/a negovata prababa/pradedo.
Koj bilo da im go dade nasledstvoto tie ne treba da se lutat.
Bidej}i }e go zadr`i svojot del. Mo`ebi }e dobie nekakva
nagrada so koja }e mo`e da se gordee.
IVodd.
16
PRATENIKOT [TO IMA[E „SITUACIJA“
Pokraj site seriozni i umni odgovori, od koi i vozrasnite mo`at ne{-to da nau~at, dobivme i mnogu sme{ni i zabavni odgovori, soodvetni naiskrenosta na decata, osobeno koga e vo pra{awe politikata.
Zamislete edna vakva situacija. Pratenikot brza na va`na sednica i japre~ekoruva dozvolenata brzina. Go zapira policaec. [to mislite, {totreba da napravi policaecot? Vie mo`ebi i }e se podzamislite za ishodotna dadenata situacija, no najgolemiot del od decata bea sigurni i odgovori-ja deka policaecot treba da go kazni pratenikot so slednive obrazlo`enija:
Pratenikot treba da izleze porano od doma za da stigne na vreme.
Toj treba da ja izvr{i svojata dol`nost za da ne ja zagubi
rabotata i za da drugite ne ja izgubat doverbata.
Nikoj ne e vinoven {to toj zadocnil, a redot mora da se odr`uva.
Iako e pratenik, toj e dr`avjanin na Republika Makedonija i kako
site drugi lu|e treba da bide kaznet za prekr{uvawe na pravilata.
Mo`e da dojde do nekoja povreda od premnogu brzo vozewe pa
toga{ nema ni da otide ni da zakasni na sednicata.
Da zapi{e deka pratenikot brzo vozel i potoa so {efot od
policijata da razmisli {to }e pravi. Ne treba samo gra|anite
da bidat kazneti za brzo vozewe. I pratenicite se lu|e,
dozvoleno e i tie da bidat kazneti, bez razlika kade brzaat.
Policaecot treba da go privede pratenikot. I toj treba da gi
po~ituva pravilata i zakonite na dr`avata.
Pratenikot znael koga e sednicata i trebal da trgne na
vreme, a ne koga ve}e po~nala sednicata.
Da go kazni za pregolemata brzina. Pratenikot treba da si
gi vr{i obvrskite i da ne se uspiva.
Policaecot treba da go fati i da go odnesi vo zatvor. Toj
ne e pravilen i ne se odnesuva pravilno, kako {to treba.
IVodd.
17
E, sega i odgovorite na onie pomalku strogite. Pa, pratenik e vo pra{awe, neli?
Jas mislam deka policaecot treba da go predupredi da ne vozi
brzo, dokolku ne e taka na pratenikot mu sleduva kazna. Jas
mislam taka bidej}i ako pratenikot navistina brzal, treba da
mu se prosti. No i toj treba da se popravi, bidej}i ne treba da
go koristi toa {to e pratenik.
Mislam deka policaecot treba da mu ka`e na voza~ot da plati
pola kazna. Mo`ebi pratenikot imal mnogu va`na rabota vo
Sobranieto na RM, pa zatoa treba da plati polovina kazna.
Da vidi dali e vistina pratenik i zo{to tolku se brza, zatoa
{to ako toj ne e pratenik i mo`ebi ne mu e registrirana kolata
toj }e si zamine i nema da plati kazna.
Treba da go pu{ti i da go predupredi, zatoa {to toj e eden od
poglavnite, a treba da go predupredi taka {to }e mu ka`e po~esto
da poglednuva vo ~asovnikot.
FILM^E
Toj treba da go odnese
pratenikot vo policija i
glavniot da odlu~i {to }e
pravi i dali }e go kazni.
Jas mislam taka zatoa {to
vozel brzo i ne gi po~ituval
pravilata.
MISLAM,
ZNA^I POSTOJAM
Treba da go po~ituva
zakonot bez razlika
koj e i {to e. Toa e
moeto mislewe.
IVodd.
ZEMJA UTOPIJA
Treba da go pu{ti pratenikot da pomine zatoa {to toj
se brza na va`na sednica, a sednicata mo`ebi nema da
bide dobra bez nego.
Treba da go pu{ti. Zatoa {to mo`e da go otstranat da
ne bide pratenik.
Policaecot treba da go pu{ti na pratenikot zatoa
{to ako zadocni }e go ispadat od rabota.
SE E MO@NO...
Da go pu{ti, zatoa
{to ako go kazni
pratenikot }e
zadocni i }e mu ka`e
na pretsedatelot i
potoa policaecot }e
go kaznat.
[TO SAKA[E
AVTOROT DA KA@E?
Da go pu{ti pratenikot
zatoa {to pratenikot
ima nekakva situacija.
Toj treba po red da
se podredi. Jas mislam
deka policijata treba
da go sudi toj {to
odel preku red i da
mu dade naredba.
18
‘
IVodd.
19
RED SI E RED...
Podra~jeto „Lokalna zaednica“ be{e opfateno so pove}e pra-{awa, a od niv izdvoivme nekolku.
Na pra{aweto zo{to e potrebno da se po~ituva redot vo ~e-kalnata vo ambulantite, dobivme mnogu deskriptivni odgovori:
Ako na nekoj mu merat pritisok mo`e da ne slu{ne ubavo doktorot
i pogre{no da mu izmeri.
Nekoj }e izleze pred redot i }e nastane konflikt.
Mo`at da vlezat mnogu lu|e, a vrabotenite da ne znaat od koj prv
da po~nat.
Se karale, vikale, se tepale, doktorot ne mo`el da raboti.
Se stvara golema vreva i na tie lu|e {to im e lo{o mo`e da im
stane u{te polo{o i da se po~uvstvuva te{kost.
Ako ne ~ekaat }e stane karanica i butanica.
[TO SAKA[E
AVTOROT DA KA@E?
Zatoa {to na nekomu mu e lo{o,
a nekoj dojde {to treba da
dojde na pregled prv da vleze.
Pacientite {to vlegle prvi
dobile nekoja zaraza i da ne
fati i drugpat pacient.
Doktorite mo`ebi jadat, pa da
ne gi voznemiruvaat.
Mo`ebi nekoj udara inekcija.
IV-VIodd.
Slednovo pra{awe im go postavivme i na u~enicite vo IV oddelenie i nau~enicite vo VI oddelenie. Odgovorite, onie to~nite, bea re~isi identi~ni.Pogre{nite (i sme{nite) preovladuvaa kaj decata od IV oddelenie. Izborot{to sleduva e od dvete grupi.
Pra{aweto be{e ednostavno: Zo{to gradona~alnik se izbira so tajno gla-sawe?
Zatoa {to izborite za gradona~alnik se slobodni i tajni.
Za da nema incidenti, kr{ewe na glasa~kite kutii i dr.
Zatoa {to ne treba da bide nekoj kaznet i poni`en za toa za koj
glasal.
Zatoa {to sekoj e od druga partija i ako dvajca se od razli~na
partija pome|u niv mo`e da dojde do tepa~ka. I tajno e sekoj
poiskren.
Za da ne se sozdadat gradski nemiri me|u nesovesnite gra|ani.
Glasaweto e tajno za da ne dojde do karawe ili nesakani
incidenti kako {to e „jas glasam za ovoj, ovoj e podobar,
toj e slabak" i drugi incidenti.
TAJNI IZBORI
[TO SAKA[E AVTOROT DA KA@E?
Gradona~alnikot se izbira tajno da ne
razberat gra|anite. Mo`ebi po nekolku dena
toj }e izleze na televizija.
Glasaweto e tajno bidej}i nema da go
poddr`uva ~ovekot za koj se site poglavni.
Glasaweto e tajno za{to gradona~alnikot
sakal tajno da ni izjavi ne{to.
20
IV-VIodd.
21
Arno ama, nekoi deca na ova pra{awe ne odgovorija taka kako {to u~e-le, tuku taka kako {to slu{ale i gledale vesti za izborite. Ne mo`eme daim prefrlime za nesoodvetnost na odgovorite ako sme im dale takvi pri-meri od sekojdnevieto. Pa, eve zo{to mislat deka izborite se tajni, „pod-u~eni“ od nekoi „vozrasni“:
Nekoj {to ne e za taa partija mo`e da ja iskr{i staklenata
kutija za glasawe.
Glasaweto e tajno zatoa {to ako nekoj vidi deka ti glasa{ za
onoj koj toa lice {to te vidi ne go saka, mo`e na ulica da te
istepa.
Bidej}i mo`e nekoj {to ne go saka da mu postavi atentat.
Za da nema tepa~ki, ubistva, kra`bi, kidnapirawa i dr.
Zatoa {to nekoi lu|e sakaat svoite prijateli {to se na pogolema
funkcija da bidat gradona~alnici.
Gradona~alnikot ako nekoj go vidi za koj glasa, nadvor mo`e da
go istepa.
Glasawe se glasa tajno bidej}i ima nekoj {to ozboruva, ima nekoj
{to }e dade mnogu pari za da pobedi, ama pravilata treba da se
po~ituvaat sekoga{.
BUNT I
BUNTACIJA
Glasaweto e tajno
zatoa {to narodot ne
treba da znae oti }e
ima golema buntacija.
MONITORING
Za da ne slu{aat
i vo drugi zemji
pa da ne prijavat.‘
IV-VIodd.
Glasaweto e tajno bidej}i nekoj ako vidi mo`e da go predade na
policijata.
Drugite }e se lutat i }e sakaat da bidat gradona~alnici.
Bidej}i gradona~alnikot mo`ebi ima iznenaduvawe za gradot.
Glasaweto e tajno zatoa {to taka izbira gradona~alnikot.
Zatoa {to mo`e nekoj da bide za drug gradona~alnik i da mu ka`e
na gradona~alnikot.
Za da ne slu{nat i drugite lu|e.
Gradona~alnikot se izbira tajno bidej}i ne sakale toj da bide
gradona~alnik.
Mo`ebi tajniot gradona~alnik ima napraveno zlostorstvo.
Ne treba da gledaat eden od drug da ne go izberat istiot.
Toj ne sakal da znae nikoj od drugite pretsedateli.
TRILER
Glasaweto e tajno zatoa
{to nekoj ako saka da go
ubie toj den nema da znae
toj den koj e gradona~alnik,
a utredenta gradona~alnikot
}e bide osiguren.
DRAMA
Ako glasaweto e javno, nekoj
~ovek mo`e da vidi (slu{ne)
od drug ~ovek i toj {to toa
go videl ili slu{nal mo`e
da ra{iri nasekade, a taka
}e stane problem.
KOMEDIJA
Ako ne go izberat
nego }e go zezaat.
TRAGEDIJA
Ne znam,
ne sum u~el.
22
VIodd.
23
DANOCI I POREZI
Vo podra~jeto „Op{tina“ vo VI oddelenie, osven barawata da se navedatodredeni nadle`nosti na op{tinata, bea dadeni i situacii vo koi decatatreba{e da ja sogledaat i definiraat svojata uloga kako ~lenovi na lokalna-ta zaednica.
Vo edno od pra{awata pobaravme dva primeri kako roditelite pridone-suvaat da se obezbedi prihodot na op{tinata. Naj~esto dobivavme odgovordeka roditelite pla}aat smetki i danoci. No, otkrivme i mnogu drugi ~udnifinansiski izvori.
Od fizi~ki sredstva.
Od dopolnitelni prihodi na Republika Makedonija.
Moite roditeli pla}aat danok i porez.
Se odnesuvaat primerno, pa op{tinata ne mora da tro{i pari
za skr{eni sijalici ili klupi.
Da odat na rabota bez zadocnuvawe.
Redovno da odat na rabota. I da rabotat bez isklu~uvawe.
[TO SAKA[E
AVTOROT DA KA@E?
Tie pridonesuvaat da
se otkupuva. Mnogu lu|e
ovaa godina se `alat.
Op{tinata da prezeme
ne{to za okolnite
sela. Narodot da se
gri`i za svoeto selo.
I VAKVI I TAKVI
Preku danocite i preku
dobrovolni danoci.
POVE]E KRATKO
OTKOLKU JASNO
Moite roditeli ne sakaat
da se me{aat vo tie raboti.
VIodd.
U^ILI[TE ZA GRADONA^ALNICI
Za decata da objasnat kako se steknuva vlast po pat na izbori, ja postaviv-me ovaa zada~a:
„Vo fiskulturnata sala na edno u~ili{te se sobrale mnogu lu|e i se dogo-vorile gradona~alnik na nivniot grad da bide u~itelot Jane. Dali misli{ dekaizborot na gradona~alnik e pravilen?“
Dobivme mnogu odgovori deka izborot ne e pravilen zatoa {to:
Izborite za gradona~alnik se neposredni, slobodni izbori so
tajno glasawe.
Ne mo`e samo edno u~ili{te da re{ava koj }e bide gradona~alnik
i toa vo fiskulturna sala. Treba celoto naselenie da re{ava za
toa po pat na izbori.
Nekoi deca smetaat deka izborot ne e pravilen zatoa {to u~itel i gradona-~alnik e nevozmo`na kombinacija, a na drugi, pak, im e va`na fiskulturnatasala:
Toj ne e stru~en za ovaa profesija. Toj e u~itel i ne mo`e da bide
gradona~alnik. Treba da zavr{i {kolo.
Izborot e pravilen zatoa {to tie go izbiraat onoj koj znae dobro
da rakovodi so fiskulturnata sala i da se gri`i za nea.
Mo`e da se izgubat ~asovi po fizi~ko obrazovanie bez potreba.
I politikata ne treba da se me{a so u~ili{teto.
Ako Jane ne bide u~itel vo salata, taa }e se zatvori i
decata }e nema kade da ve`baat.
Site gra|ani treba da glasaat, a edna fiskulturna sala
ne mo`e da gi sobere site gra|ani.
Jas mislam deka za toa treba da ka`e pretsedatelot
na Makedonija ili pak na sud da se dogovorat.
U~itelot Jane sekoga{ niv gi u~i i decata ne sakaat
da se odelat od nego.
24
VIodd.
[TO SAKA[E AVTOROT DA KA@E?
Sepak e gradona~alnikot koj e na visoka funkcija vo gradot
koj ne mo`e da bide uvreden so rabota po fiskultura.
Toa u{te e dete, ne znae kako da se spravi so gradot, toj
mo`e da go zapostavi.
Ne treba nikoj od drug da gleda.
SE BARA
JANE!
Pa jas da
ka`am deka ne
go poznavam
toj Jane i
deka ne znam
mnogu za nego.
I NAUKA…
I KULTURA… I…
Ne e pravilen taka {to
oti toj e nastavnik po
obrazovanie i nauka i
kultura.
IDNIOT
PRETSEDATEL
NA DIK
Ne e pravilen zatoa {to
site gra|ani na edna
op{tina toa treba da
go napravat preku op{ti,
tajni, neposredni i
slobodni izbori.
FILM^E
Zatoa {to ako site si
ka`uvaat: "Aj, i jas }e glasam
za nego!", toga{ }e nastane
golema zbrka. ^lenovite od
taa op{tina }e si mislat
deka glasa~ite se dogovorile
site isto da glasaat.
25
VIodd.
ZA EDNA INSPIRATIVNA DUPKA
[to bi napravile decata za da se izbegne nesre}a koga bi zabele`ale gole-ma neza{titena dupka? O~ekuvavme da identifikuvaat situacii vo koi e za-grozena bezbednosta i da gi navedat slu`bite i licata koi se gri`at za toa.Dobivme ubavi odgovori od malite sovesni gra|ani koi sosema se so`ivealeso ulogata na ~uvari na bezbednosta.
Bidej}i jas sum maloletnik bi se obratila na moite roditeli i bi
im ja ka`ala ovaa nezgodna situacija i bi gi zamolila da se
obratat vo na{ata op{tina. Veruvam deka ova e edno humano delo.
]e prijavam na pretpostavenite t.e. „Makedonija pat", a ako e
bitno vo momentot }e ja napolnam so zemja dodeka dojdat
zadol`enite.
]e treba da se popolni dupkata, da se iscementira ubavo zatoa
{to taa dupka pak }e se raskopa i }e ima soobra}ajni nesre}i.
Za da se izbegne nesre}a jas bi ja popolnila dupkata i bi im
ka`ala na moite roditeli da im ka`at na lu|eto od Fondot za
lokalni pati{ta da ja popolnat dupkata ubavo.
Ako zabele`am neza{titena dupka do nea }e postavam drvce i na
nego }e zavrzam crveno maram~e.
]e se obratam kaj gradona~alnikot i }e go izvestam za
neza{titenata dupka, a toj e dol`en so sovetot da donese
odluka za pokrivawe na dupkata, pa da se re{i problemot.
A, mo`am da se po`alam i vo sovetot pa da izglasa za
re{avawe zaedno so gradona~alnikot.
26
VIodd.
27
FILM^E
Za da ja izbegnam nesre}ata }e
zastanam, }e odam popoleka za da
ja pominam nesre}ata, bidej}i ako
preminam na sprotivnata lenta nekoj
mo`e da me udri so druga kola.
Dokolku sme so avtomobil malku }e
podzastaneme i }e izbegneme na
drugata strana. Jas ne mo`am ni{to
da ka`am vo vrska so toa zatoa {to
dr`avata e odgovorna za toa. A, ako
ima nesre}a }e se javime vo brza
pomo{.
UMNI GLAVI
]e pra{am povozrasen zo{to e
toa taka. Dokolku se gradi ne{to,
bi sakala da predupredam so
znak, no dokolku nemam rabota,
bi se upatila vo op{tinata za
da go razgleda problemot i da
se soo~i so nego pred da ima
nesakani posledici.
KASKADER
]e se frlam
od kola.
VIodd.
28
„POPULARNI“ HUMANISTI
Kolku pri~ini mo`ete da smislite zo{to e dobro da se u~estvuva vo akcii-te na Crveniot krst i Crvenata polumese~ina?
Sigurno ne tolku mnogu kolku {to mo`e edno dvanaesetgodi{no dete.
Za da im se pomogne na hendikepiranite lica, da mo`at da jadat
toa {to nie go jademe, da se soberat pari za niven podobar dom.
Dobro e bidej}i pomaga{ na lu|e koi nemaat uslovi za `ivot, na
lu|e koi nemaat pari da gi {koluvaat svoite deca.
Zatoa {to podobro e parite koi ni se vi{ok da gi potro{ime vo
humanitarni celi, otkolku so niv da kupuvame droga, cigari i
alkohol.
Bidej}i toa e humano i }e se soberat pove}e pari za siroma{nite.
Zatoa {to pravi{ dobro i go pomaga{ Crveniot krst; poka`uva{
zainteresiranost i gi pottiknuva{ i drugite da razmisluvaat
kako tebe.
SE ZA POPULARNOSTA
Mo`e da stanam popoznat
vo tvojata okolina.
Dobro e da u~estvuva{
vo takvi akcii za da si
dobie{ ne{to.
Zatoa {to taka }e
stane{ popoznat i
poobrazovan ~ovek.
[TO SAKA[E
AVTOROT DA
KA@E?
Zatoa {to toa e
del od tvoeto
zdravje.
Za rekreacija i
komunikacija.
Zatoa {to decata
se pravoslavni.
‘
VIodd.
29
„NEMIRNOSTI“
Podra~jeto „U~ili{te“ opfati pra{awa koi se odnesuvaat na pravata iobvrskite na u~enicite, situacii od u~ili{nata sredina i pra{awa povrzaniso ulogata na u~enikot vo po{irokata zaednica.
Vo edno od pra{awata decata treba{e da navedat dve pri~ini poradi koieden u~enik bi mo`el da bide kaznet so namaluvawe na povedenieto. Poba-ravme dve, a dobivme „milion“ pri~ini:
Mo`ebi begal od ~asovi. Po~nal da odi po kafi~i, piel, pu{el,
se tepal so decata i vleguval vo site konflikti.
Zaradi nemirnostite i zaradi kr{ewe xam.
Napravil nekoja beqa. Bil nemiren celo polugodie.
Na ~asovite frlal so mali par~iwa guma.
Kr{i penxeriwa, mava, lupa, se zaka~a i ne odi na ~asovi.
Prva pri~ina: gi tepa{e site deca. Vtora pri~ina: smeta{e na
~asovite i se kara{e so nastavnicite.
POPIS
Begawe od ~asovi,
neopravdani, pre~ewe na
~asovite, zadevawe so
devoj~iwata, steknuvawe
lo{i naviki i prenesu-
vawe na drugite deca.
U^ILI[NA
DIETA
Oslabnal so
u~eweto.
VIodd.
NE E SE VO PARITE!
Dali roditelite imaat pravo da & zabranat na Maja da odi na rodendenkaj posiroma{nite deca? Vo slu~ajov o~ekuvavme odgovori povrzani so iden-tifikuvaweto i prifa}aweto na razlikite me|u lu|eto. A malite altruistini poka`aa deka cvrsto stojat vo odbrana na pravoto na ednakvost i re~isisite odgovorija deka roditelite ne smeat da postavuvaat takvi zabrani za-toa {to:
Me|u posiroma{nite i pobogatite deca nema nikakva razlika. Duri
posiroma{nite mo`at da bidat pobogati so znaewe, popametni.
Ne e se vo parite.
So ovaa postapka roditelite ja stavaat Maja pod negativen
pritisok taa so kogo da drugaruva. Navistina ovaa postapka e
nepravilna bidej}i sekoj ~ovek `ivee kako {to dozvoluva
sredinata vo koja `ivee.
I pokraj toa {to se posiroma{ni od drugite, ne zna~i deka se tie
lu|e polo{i ili ponekulturni.
Siroma{nite i bogatite deca treba ednakvo da se cenat.
Nema vrska dali se siroma{ni ili bogati, site sme edno, nikoj ne
e bogat. Bogat e samo Gospod.
Ba{ kaj posiroma{nite drugar~iwa treba da se odi za da gi
pozbogatime so podaroci.
30
‘
‘
VIodd.
LEKCII ZA VOZRASNITE
Ako decata se siroma{ni ne zna~i deka ne{to im fali. Mo`ebi
nemaat dovolno pari, no sigurno imaat qubov. A i roditelite
ne treba da im ka`uvaat so koi deca da se dru`at, a so koi
ne. Decata sami go odbiraat svoeto dru{tvo.
„Parite ne go pravat ~ovekot“, toa e pogovorka. Tie apsolutno
ne se vo pravo. No, se zavisi od stavot na Maja, ako taa saka
treba da odi. Nejzinite roditeli treba da porazgovaraat so
nea i da ja uvidat gre{kata.
FILM^E
Na pr. eden den
roditelite na Maja
mo`at da se
osiroma{at,
a siroma{nite da
se zbogatat, i sega
bogatite nema da gi
pu{taat svoite deca
na rodenden kaj Maja
bidej}i tie taka se
odnesuvaa so niv.
SKAP @IVOT
Ne, zatoa {to i tie deca
se deca kako nejze, se
razlikuvaat samo po oblekata
i ne im dozvoluvaat odnosno
nemaat finansii da gi pratat
na ekskurzija koja vredi 520
denari za eden den.
31
VIodd.
PROBLEMOT. RE[ENIETO
„Ste obezbedile sredba so pretsedatelot na mesnata zaednica na kojasakate da razgovarate za va{iot problem. Koi dve najva`ni raboti }e mu gika`ete na po~etokot na razgovorot?“
Celta na ovaa zada~a be{e decata da opi{at kako vospostavuvaat kontakti kako komuniciraat so kompetentni lica. Najgolem del od odgovorite beaod ovoj tip:
Prvo }e se pretstavam. Vtoro }e go ka`am problemot za koj sakam
da razgovarame.
Na po~etokot ubavo }e se pretstavime. Potoa }e go pretstavime
problemot {to treba da se razre{i.
UPS!
SE ZBUNIV
Dali vi odi rabotata i
kako vi odi?
Se izvinuvam jas imam
eden problem ako sakate
da mi pomognete… Dali
mo`e da te pra{am ne{to?
Koe e negovoto ime i
prezime. Dali mo`e da
mi pomogne da go re{am
mojot problem so nego.
Dobar den. Se izvinuvame
{to ve prekinuvame vo
va{ata rabota poradi
na{iot problem.
POVE]E KRATKO
OTKOLKU JASNO
Problemot. Re{enieto.
Dobar den, odnosno
zdravo. [to da mu ka`am
na po~etokot koga se
ka`uva zdravo?
32
VIodd.
Eve kakvi s# „problemi“ imaat nekoi deca:
Cenite se mnogu visoki. Da gi namalat cenite oti golem
broj nevraboteni lu|e nemaat pari da go platat toa.
]e go pra{ame zo{to ne ni obezbedi za letoska eden
bazen.
Deka nekoi zada~i ne mi se jasni i deka imam problem
so u~eweto.
Ne{to ne e vo red so strujata i so kablovskata
televizija. I za toa kako da go re{ime toj problem.
Da se zgolemat platite bidej}i platite se mali, a
smetkite golemi {to odvaj mo`e da se pre`ivee.
Nie imame problem {to treba da se razjasni. Problemot
e toa {to nema dru`ewe vo na{ata paralelka.
Za vodata za{to ne e dobra za piewe. Bevme zaboleni
od `oltica za{to vodata be{e zagadena.
Za ulicite vo na{eto selo. Od koga proizveduvate meso?
Svetloto e premnogu slabo. Da se dogovorime i da se
zdru`ime za da go re{ime ovoj problem {to pobrzo.
Ne treba da se frla |ubre okolu u~ili{teto. Golemite
da ne im pravat problemi na malite.
33
[TO SAKA[E AVTOROT DA KA@E?
Najprvin za pogolemata rabota,
a potoa za pomalata.
Problemot da go re{e i da nema problemi.
VIodd.
„PLASTI^NI PERDIWA“
Kone~no, za edna zabava...„U~enicite od VI oddelenie sakaat da stavat platneni roletni na prozor-
cite vo nivnata u~ilnica. Za da soberat dovolno pari podgotvile priredba nakoja naplatuvale bileti. Parite {to gi sobrale ne se dovolni.“
Na baraweto da napi{at drug mo`en na~in za sobirawe pari, u~eniciteimaa vakvi idei:
Da izrabotat nekoi predmeti od glina, da nacrtaat ubavi crte`i
i da gi prodavaat.
Za da imaat dovolno pari treba da pomognat roditelite.
Treba da napravat plakati i na niv da napi{at koj mo`e i saka
da pomogne da go stori toa. Ili da se obratat kaj direktorot i
toj da stori ne{to.
U~enicite mo`e da soberat pari na toj na~in {to }e napravat
u{te edna zabava.
MORALIST
Mo`e samite u~enici da
se organiziraat sekoj
da dade pari. Mo`e
da pobaraat pomo{
od svoite roditeli.
Vo nikoj slu~aj ne smeat
da kradat.
OPTIMIST
Da pobaraat pari od pretsedatelot na dr`avata.
EKONOMIST
Treba da se upatat kaj
direktorot i toj mo`ebi so
finansiski sredstva i so
namaluvawe na nekolku plati na
nastavnicite i vrabotenite }e
im dade iznos na u~enicite za da
stavat plasti~ni perdiwa.
34
Posebna blagodarnost za site deca koi u~estvuvaa vo istra`uvaweto i gi spodelija sopstvenite razmisluvawa so nas.
Izdava~:Biro za razvoj na obrazovanietoODDELENIE ZA OCENUVAWE
Urednik na izdanieto:Biljana MIHAJLOVSKA
Rakovoditel na proektot „Standardi za gra|ansko obrazovanie“:M-r Gorica MICKOVSKA
Lektura:Suzana STOJKOVSKA
Proektot „Standardi za gra|ansko obrazovanie“ se realizira so finansiskapoddr{ka na Amerikanskata agencija za me|unaroden razvoj (USAID)i Katoli~kite slu`bi za pomo{ (CRS).
ZA KRAJ...
CIP - Katalogizacija vo publikacijaNarodna i univerzitetska biblioteka „Sv. Kliment Ohridski“, Skopje
Osnovi na demokratijata od detska perspektiva [urednik na izdanieto Biljana Mihajlovska;rakovoditel na proektot Gorica Mickovska]. - Skopje: Biro za razvoj na obrazovanieto,2004. - 34 str.: ilustr.; 15h15 sm
Publikacijata e vo ramkite na proektot: Standardi za gra|ansko obrazovanie
ISBN 9989-939-40-31. Mihajlovska, Biljana 2. Mickovska, Gorica
COBISS.MK-ID 58898698
Proekt
„Standardi
za gra|ansko
obrazovanie”
