1

Osnovi metodologije političkih nauka

2

2.1. Pojam

Zamisao nekog predmeta, vrste predmeta ili odredbi predmeta.

Zamisao onog što je opšte u množini pojedinačnih pojava.

Obrazovanje pojma

Obrazovati pojam o jednom predmetu znači shvatiti suštinske odredbe tog predmeta.

Skok u genezi pojma:1. Skok od čulnog ka misaonom.2. Skok od pojedinačnog ka opštem.3. Skok od psihičkih slika ka funkcijama mišljenja.

3

Sadržaj i obim pojma

Sadžaj pojma čine misaone odredbe koje određuju dati pojam razlikujući ga od svih drugih pojmova.

Obim pojma je skup pojedinačnih slučajeva na koje se pojam odnosi.

Dijalektičari-materijalisti: što je obim pojma veći, to on obuhvata više nižih pojmova sa njihovim sadržajima, pa je i njegov sadržaj bogatiji.

Zastupnici formalne logike: rast obima pojma vodi siromašenju njegovog sadržaja, jer što obim pojma obuhvata više jednostavnijih pojmova, to je apstraktniji i opštiji pa obuhvata samo njihova zajednička svojsta.

4

Klasifikacija pojmova prema predmetu:

Pojmovi stvari-procesa.

Kvalitativni pojmovi.

Kvantitativni pojmovi.

Relacioni pojmovi.

Pojmovi dispozicije.

5

Odnosi među pojmovima

Odnosi pojmova iste kategorije:1. odnosi jednakosti pojmova.2. odnosi nadređenosti i podređenosti.3. odnosi koordinacije.

Odnosi pojmova raznih kategorija:1. odnos uzajamne zavisnosti pojmova.2. odnos disparatnosti.

6

2.1.4. Definicija i definisanje

Po strukturi je sačinjena od definiensa i definienduma, odnosno od onoga čime se definiše i od onoga šta se definiše

Procedura definisanja

Procedura definisanja podrazumeva tačno shvatanje predmeta, pojma i termina mišljenjem po pravilima istinitog mišljenja.

To je proces donošenja osnovanih, potkrepljenih sudova o predmetu definisanja.

7

Da bi jedna definicija bila valjana, ona treba da ispunjava sledeće:

- Definicija treba da bude pozitivna i iskazana u obliku tvrdnje

- Treba da bude predmetna i sadržajna- Svestrana, da obuhvata celinu predmeta u njihovim raznim

aspektima i nepristrasna u pristupu- Suštinska, da sadrži bitne odredbe i svojstva- Složena i razvojna- Ekvivalentna – srazmerna, da ne sme da bude preširoka,

a ni preuska- Akuratna, da sadrži samo bitne i nužne činioce, odredbe

koje su osnovne, a ne izvedene- Dijalektična, ovaj zahtev postavljaju materijalisti

dijalektičari, ali nije obavezan.

8

Vrste definicija

Najčešće se koriste sledeće vrste definicija:- Nominalne, bave se odredbama reči (etimološke,

definicije simbola naučnih jezika)- Realne, tiču se odredbi stvari i njihovih svojstava- Deskriptivne, opisuju pojavne momente predmeta- Eksplikativne, suštinske, određuju bitne odredbe

predmeta.

9

Eksplikativne definicije

Dve podvrste eksplikativnih definicija su od posebne važnosti. To su:

- Karakteristična definicija, formira se odredbom najbližeg roda i specifičnom razlikom. Pr. „demokratija je oblik vladavine naroda“.

- Genetičke definicije, izražavaju genezu i razvoj. Pr. „feudalizam je društveni sistem koji je nastao iz robovlasničkog društvenog sistema“.

10

Teškoće u definisanju

Postoje tri grupe teškoća:

1. Semantičke teškoće, javljaju se jer u raznim

jezicima susrećemo iste termine, ali ne i sa potpuno

istim, pa čak i različitim značenjima. Ovde spada i

relativna neodređenost vrste predmeta.

2. Logičko – sintaktičke teškoće

3. Saznajno - operacionalne

11

2.2. Iskaz,stav i sud

Iskaz je univerzalno sredstvo ljudskog komuniciranja u okvirima postojećih jezičkih sistema.

Bitne odredbe iskaza 1. Iskaz je smisleni skup reči i (ili) simbola 2. Može biti istinit ili lažan 3. Po saznajnoj vrednosti može imati svojstva stava,

suda ili zaključka 4. Najčešća forma iskaza je rečenica

Strukturu iskaza čine termini i pojmovi i veza između njih, značenje iskaza, oblik iskaza, istinitost iskaza i njen smisao.

12

Definicija suda Šešić B:

Sud je stav određenog predmetnog smisla i određene saznajne vrednosti.

Da li je jedan predmetni iskaz predstavlja stav ili sud, zavisi

od toga da li je tim iskazom određena saznajna vrednost ili

nije.

Kategorička tvrdnja i odricanje su tipični sudovi, jer iskazi kojima se nešto tvrdi ili odriče uključuju u sebe momenat logičke valencije.”

13

Struktura suda

1. Struktura predikativnih sudova sastoji se iz tri sastavna činioca:

-predmet o kome se govori (subjekt suda ili “omoma”)

-ono što se o tom predmetu govori u sudu (predikat suda ili “rema”)

-veza između subjekta i predikata u sudu (“kopula”).

14

Sistematska klasifikacija sudova

SUDOVI PO PREDMETU1. ATRIBUTIVNI SUDOVI

2. RELACIONI SUDOVI

3. PROCESNI SUDOVI

4. SUDOVI IMENOVANJA

5. ČINJENIČNI SUDOVI

6. VREDNOSNI SUDOVI

7. SUDOVI OCENE I PROCENE

SUDOVI PO LOGIČKOM SADRŽAJU1. SUDOVI PO KVALITETU2. SUDOVI PO KVANTITETU3. SUDOVI PO MODALITETU

SUDOVI PO SLOŽENOSTI1. PROSTI SUDOVI2. SLOŽENI SUDOVI3. SPOJEVI SUDOVA

15

Sudovi po predmetu

ATRIBUTIVNI SUDOVI

1. ATRIBUTIVNI KVALITATIVNI npr. Čovek je smrtan.2. ATRIBUTIVNI KVANTITATIVNI npr. Glasala je većina birača.3. ATRIBUTIVNI MERNI SUDOVI npr. Petar je visok 180 cm.4. ATRIBUTIVNI SUD O STANJU npr. Cena nafte je u porastu.

16

Sudovi po predmetuRELACIONI SUDOVI

1. SUD O KVALITATIVNIM ODNOSIMA npr. Većinski izborni sistem je pravedniji od proporcionalnog.

2. SUD O KVANTITATIVNIM ODNOSIMA npr. Pet je veće od tri.

3. VREMENSKI RELACIONI SUDOVI npr. Glasački listići se prebrojavaju posle zatvaranja biračkih mesta.

4. PROSTORNI RELACIONI SUDOVI npr. Lampa je na stolu.

5. SUD O UZROCNIM ODNOSIMA npr. Pojava A je uzork pojave B.

6. SUD O FUNKCIONALNOJ ZAVISNOSTI npr. Cena robe je funckija ponude i potražnje.

17

Sudovi po predmetu

→ Procesni sudovi (npr. Radnici štrajkuju) → Sudovi imenovanja (npr. Ovo je olovka)

→ Činjenični sudovi (npr. Prava je najkraće rastojanje između dve tačke u ravni)

→ Vrednosni sudovi (npr. Iskrenost je retka vrlina)

→ Sudovi ocene i procene (npr. Ocene koje nastavnici daju studentima zasnivaju se na

činjenicama znanja, ali procenu valjanosti i vrednosti znanja daje ispitivač).

18

Sudovi po logičkom sadržaju

SUDOVI PO LOGIČKOM SADRŽAJU

1. SUDOVI PO KVALITETU2. SUDOVI PO KVANTITETU3. SUDOVI PO MODALITETU

19

SUDOVI PO KVALITETU

SUDOVI PO KVALITETU1. POTVRDI ILI AFIRMATIVNI SUDOVI

npr. Političke stranke se sastoje od članova i vođstva stranke.

2. NEGATIVNI SUDOVI

npr. Jednopartijski sistemi nisu demokratski.

3. UPITNI SUDOVI

npr. Da li će izbori biti raspisani ove godine?

20

SUDOVI PO KVANTITETU

SUDOVI PO KVANTITETU1. GENERALNI SUDOVI

npr. Čovek je političko biće.

2. INDIVIDAULANI SUDOVI npr. Goran je član stranke.

3. UNIVERZALNI SUDOVI

npr. Sve političke partije se bore za vlast. 4. PARTIKULARNI SUDOVI

npr. Neki potencijalni birači ne izlaze na izbore.

21

SUDOVI PO MODALITETUSUDOVI PO MODALITETU

1. PROBLEMATIČNI SUDOVI

npr. Možda će i opozicija glasati za program privrednog razvoja naše partije.

2. VEROVATAN SUD

3. ASERTORIČAN SUD

npr. Ova tabla je bela.

4. APODIKTIČAN SUD

npr. Celokupna stvarnost je materijalna.

5. NORMATIVAN SUD npr. Vlada mora da polaže računa parlamentu.

22

2.3. Zaključak i zaključivanje

a. Zaključivanje je složen oblik mišljenjab. Zaključivanje je izvođenje sudova jednih iz drugihc. Sud iz kojeg se izvodi drugi sud je premisa a izvedeni

sud je zaključak (conclusio).

Zaključivanje je složen proces izvođenja novog suda iz jednog ili više postojećih sudova njihovovim

dovođenjem u odgovarajući odnos.

23

U procesu zaključivanja uvek su prisutna tri osnovna suštinska činioca:

1. Predmet zaključivanja, na koji se ono kao misaoni proces odnosi, tj. koji se zaključivanjem shvata.

2. Sam misaoni proces zaključivanja koji se sastoji u misaonom shvatanju predmeta zaključivanja i čiju suštinu čini izvođenje novog suda iz već poznatih sudova ili suda.

3. Principi, aksiomi ili zakoni na osnovu kojih se vrši zaključivanje, odnosno izvodi zaključak.

Prema tome da li zaključak izvodimo iz jedne ili više premisa razlikujemo: 1. direktno (neposredno) zaključivanje na osnovu jedne premise; 2. indirektno (posredno) zaključivanje iz više premisa.

U posrednom zaključivanju obavezno postoji posredujući član, tzv. srednji član (terminus medius).

24

Postoje tri osnovne vrste posrednog zaključivanja: traduktivno, induktivno, deduktivno.

Traduktivno zaključivanje ima za svoj predmet izvesne odnose (identičnosti i neindentičnosti, jednakosti i nejednakosti, sličnosti i različitosti, itd.). To je zaključivanje misaonim prenošenjem odnosa jednakosti, sličnosti, razlika.

Induktivno zaključivanje - iz više posebnih i pojedinačnih stavova izvodi seopšti stav - zaključak. Pravi predmet ovog zaključivanja su veze više posebnih odredaba s opštom odredbom.

Deduktivno zaključivanje - Iz opšteg stava se izvodi poseban stav.

25

Silogizam je vrsta deduktivnog zaključka. Njegovu strukturu čine tri pojma: terminus major, terminus medius, terminus minor

Tri osnovna oblika (modusa) hipotetičkog zaključivanja:

1. Deduktivni modus ponendo ponens u kome se na osnovu razloga izvodi posledica.

2. Modus tollendo tollens u kome se zaključuje na osnovu nepostojanja posledica o nepostojanju razloga.

3. Redukcioni modus ponendo ponens u kome se iz postojanja posledica zaključuje o postojanju razloga

26

2.4. Nauka

M. Marković:“Nauka je objašnjavanje, predviđanje i postavljanje hipoteza koje prevazilaze granice praktične inteligencije”

Predmet nauke je, prema tome, prošlost, sadašnjost i budućnost - stvarnost najšire shvaćena i sastavljena od prirodnog, društvenog i psihičkog – duhovnog, od pojava i procesa i odnosa u kojima se nalaze.

Naučno saznanje stiče se i proverava po posebnim procedurama naučnog metoda.

27

Zadaci nauke

Da otkriva suštinske, neposredno neopazive činioce i odnose

Da ih opisuje, klasifikuje i sistematizuje Da otkriva naučne zakone o njima Da ih objašnjava Da o njima postavlja valjane hipoteze i formira plodne

teorije, te omogućava relativno pouzdane prognoze Strukturu nauke čine: osnovni pojmovi, osnovni stavovi, teoreme, naučne

teorije, naučno

28

Klasifikacija nauke

Neophodnost klasifikacije Društvene Prirodne

predmet istraživanja je opšti (fizika, hemija)

predmet istraživanja je živi svet (biologija)

predmet istraživanja je neživi svet (geologija, astronomija)

29

2.4.2. AksiomiAksiomi su osnovne istine naučnih sistema. Aksiom je principsaznanja, jer se njim shvata sustinska odredba predmeta, tj.izražava opšte svojstvo ili suština predmeta.

1. Uslovi za status aksioma2. Pravilo konzistentnosti : Svi aksiomi jednog aksiomskog

sistema moraju činiti jedinstven sistem.3. Pravilo kompletnosti : Sistem aksioma mora biti

kompletan4. Pravilo nezavisnosti : Aksiomi jednog askiomatskog

sistema moraju biti nezavisni i ne smeju biti izvodljivi jedni iz drugih.

Postulati su stavovi čija je istinitost pretpostavljena u okviru određenih nauka.

30

2.4.2.2. Naučni zakoni

Određene pravilnosti koje se konstantno ili relativno konstantno ponavljaju nazivamo zakonima.

Zakone razlikujemo po oblastima u kojima deluju na:1. Prirodne-stepen određenosti i ponavljanja visok;2. Psihičke i društvene zakone-stepen određenosti i

ponavljanja niži.

Naučni zakoni su naučna saznanja, proverena i dokazana iskazana u kategoričnoj formi.

Saznajna uloga naučnih zakona sastoji se u saznanju opštih i bitnih svojstava određenih vrsta pojava,u naučnom objašnjenju pojava i njihovom otkriću kao i u predviđanju.

31

2.4.3. Naučna teorija

Naučna teorija je sistem smislenih iskaza o opštim odredbama ili odnosima predmeta nauke ili njenih delova.

Saznajna uloga naučnih teorija može se shvatiti kao saznajna i kao praktična.

Saznajna uloga ostvaruje se kao naučno saznanje određenih vrsta pojava, njihovo naučno objašnjenje i predviđanje.

Praktična uloga teorije izražava se u mogućnosti da se adaptiranjem teorija primeni za rešavanje svakodnevnih potreba ljudskog života u raznim oblastima uključujući i politiku.

32

2.4.4 Naučno objašnjenje

- Odgovora na pitanje “zašto”

Predmet naučnog objašnjenja – pojedinačne pojave, naučni zakoni

Opšta struktura naučnog objašnjenja – tri osnovna elementa (M.M)

• Opis pojave koju treba objasniti (explanandum)• Konstatacije jedne ili više činjenica koje prethode pojavi

koju treba objasniti• Formulacije trajne i nužne veze između dve grupe

pojava, tako da iz druge sledi prva

Poslednja dva segmenta strukture čine explanans

33

Klasifikacije modela naučnih objašnjenja – Nejgel

1. Deduktivna objašnjenja – prirodne nauke

2. Objašnjenja po verovatnoći – statističke pretpostavke

3. Funkcionalna ili teleološka objašnjenja – biologija i ljudsko ponašanje

4. Genetička objašnjenja – način na koji se predmet objašnjenja razvio i šta mu je prethodilo

34

Najviši stepen naučnog saznanja i vrhunski naučni cilj istraživanja.

Ima 3 zadatka:1. da svestrano i tačno opiše svoj predmet2. da taj predmet temeljno i svestrano objasni3. da što tačnije predvidi promenu i razvitak procesa

koje istražuje

2.4.5. Naučno predviđanje

35

Naučna implikacija:Na osnovu znanja pojedinačne činjenice predviđa se neka druga

pojedinačna činjenica - ako je A, onda je B Deduktivno predviđanjeSastoji se u naučnom predviđanju pojedine činjenice (događaja,

pojave, procesa) na osnovu poznavanja opšteg zakona koji važi za celu klasu ili za ceo skup pojava.

Induktivno predviđanje svaki induktivni zaključak kojim se na osnovu niza poznatih

prošlih slučajeva zaključuje o nepoznatim slučajevima. Induktivno-deduktivno Dijalektičko-deduktivno predviđanje Suština u razrešavanju ili prevazilaženju protivrečnosti između

nekog ranijeg saznanja i novootkrivenih činjenica.

36

2.5. Dokazivanje i opovrgavanje

Dokazivanje je izvođenje istinitosti jednog stava na osnovu istinitosti drugog stava ili stavova za koje se zna da su istiniti, ili bar verovatni.

Opovrgavanje je dokazivanje neistinitosti teze, direktnim ili indirektnim putem.

PROCEDURA (elementi) DOKAZIVANJA

Teza – stav koji se dokazuje Argumenti (razlozi) – stav(ovi) na osnovu kojih se

teza dokazuje Argumentacija ili demonstracija dokaza

37

Bitna svojstva valjanih dokaza:

Da se odnose zaista na tezu Da je dokaz dovoljan Da je dovoljno određen, jasno iskazan i precizan Da je istinit ili dovoljno verovatan.

POGREŠKE RAZLOGA

Neodređenost i konfuznost razloga Jednostranost razloga Nedovoljnost, slabost razloga Pogrešnost razloga

38

POGREŠKE DEMONSTRACIJE RAZLOGA

“PARS PRO TOTO” – greška uopštavanja, deo se tretira kao celina

“NON SEQUITUR” – nema odgovarajuće veze između razloga i teze

“PETITIO PRINCIPII” – odsustvo razloga “PARALELOGIZMI” i “SOFIZMI” – izmene i zamene

teza PROMAŠAJ U PREDMETU DOKAZIVANJA

OPOVRGAVANJE Razlika u tome što je ovo dokazivanje neistinitosti

teze (direktno). DIREKTNO – dokazivanje INDIREKTNO – dokazivanje istinitosti antiteze

39

PROVERLJIVOST VREDNOSNIH SUDOVA

Postoje dva dijametralno suprorna stanovišta: - subektivni aksiologizam - Društvene vrednosti se ne

mogu objektivizirati, nisu podložne dokazivanju, opovrgavanju, merenju, ocenjivanju

-Objektivni aksiologizam - vrednosti se mogu objektivno proceniti a vrednosne činjenice se mogu prosuđivati isto kao i empirijske

Previđa da se činjenice realnosti (materijalne tvorevine ili ljud.ponašanja) ne mogu tretirati potpuno isto kao vrednosni sudovi, usled različitog učešća objektivnog i subjektivnog