Oblast psihoterapije doživela je revoluciju. Tražeci efikasnije psihološke pristupe, psiholozi su pronalazili rešenje u kognitivno-bihejvioralnoj terapiji (KBT).   Racionalno-emotivno bihejvioralna terapija (REBT),   orginalni KBT pristup,   bio je revolucionaran kada je prezentovan naucno-strucnoj javnosti sredinom pedesetih godina dvadesetog veka. Uticajniji nego ikad, ovaj pristup se sve više razvija i raste.

REBT je sveobuhvatan pristup pomaganja ljudima da promene svoje disfunkcionalne emocije i ponašanja, pokazujuci im kako da postanu svesni svojih uverenja i stavova koji stvaraju ova neželjena psihicka stanja, i kako da promene ova disfunkcionalna uverenja i stavove. Proces promene je edukativan, tako da omogucava klijentima da pomažu sami sebi cak i kada je formalna terapija završena. Ovaj samopomažuci aspekt REBT-a predstavlja jednu od najvecih snaga terapije uskladjene sa zahtevima savremenog društva. Uz ucenje klijenata kako da upravljaju svojim životima, REBT terapeuti koriste brojne terapijske tehnike, ukljucujuci razumevanje životne filozofije svojih klijenata, emocionalno saosecanje i strategije rešavanja problema.

Šest principa leži u osnovi REBT-a:

1. Osecamo ono šta mislimo, odnosno kognicija najviše odredjuje ljudske emocije. Ne cine nas dogadjaji sami po sebi tužnim, ljutim ili anksioznim, vec nas ono što mi govorimo sebi o tim dogadjajima uvodi u naša emocionalna stanja. Ljudi koji su socijalno fobicni nisu uznemireni zbog ponašanja drugih ljudi, vec sami sebe uznemiravaju govoreci sebi da ce ih drugi odbaciti, povrediti ili biti zli prema njima, te da oni ne mogu podneti takvo njihovo ponašanje.

2. Mi uznemiravamo sebe pogrešnim razmišljanjem. Naši emocionalni poremecaji uzrokovani su disfunkcionalnim razmišljanjima kao što su preterivanje, crno-belo razmišljanje, pojednostavljivanje, rigidno mišljenje, preterane generalizacije, skakanje na zakljucak, itd.

3. Menjanje našeg razmišljanja promenice naša osjecanja. Pošto nas misli uznemiravaju, smisleno je raditi na promeni naših razmišljanja o sebi, drugima i svetu. Umesto da sebi govori da ce ga razgovaranje sa osobama suprotnoog pola samo dovesti do odbacivanja i da je to užasno, klijenta možemo ohrabriti da testira u realnosti da li je to zaista toliko užasno kao što to on ili ona pretpostavljaju.  

4. Iracionalna uverenja imaju razlicite uzroke. Albert Ellis je cesto isticao da ljudska bica lako usvajaju iracionalna uvjerenja. Medjutim, iako okolina, kultura i genetika igraju znacajnu ulogu u razvijanju iracionalnih uverenja, mi smo ti koji imamo tendenciju da sebe uznemiravamo na

razne nacine.

5. Iako ucenje iz prošlosti može biti znacajno za ucenje iracionalnih uvjerenja, REBT smatra važnim uocavanje nacina na koje mi sada uznemiravamo sebe svojim uvjerenjima. Ljudi imaju tendenciju da neprestano uznemiravaju sami sebe na razne nacine. REBT uci klijente kako da otkriju uverenja o sebi, drugima i svetu koja su naucili u prošlosti i procjene da li su ona tacna i korisna u današnjosti.

6. Uverenja se mogu menjati. Pošto su ljudi prirodno skloni da razvijaju iracionalna uverenja, menjanje uverenja je nekada teško i zahteva upornost, zbog cega je REBT vrlo aktivna i direktivna terapija.

REBT se uspešno primenjuje za pomaganje ljudima sa veoma razlicitim klinickim i neklinickim problemima:

   Depresija  Generalizovana anksioznost i specificni poremecaji anksioznosti, ukljucujuci napade panike, opsesivno-kompulzivni poremecaj, agorafobiju i druge specificne fobije      Poremecaji ishrane      Ovisnost      Hipohondrija          Posttraumatski stresni poremecaj (PTSD)          Poremeceni bracni odnosi          Seksualne disfunkcije          Ljubomora          Kontrola besa (Anger management)          Poremecaj kontrole impulsa          Antisocijalna ponašanja          Poremecaji licnosti          Oporavak od seksualnog zlostavljanja          Prilagodjavanje na hronicne zdravstvene probleme, fizicke onesposobljenosti ili mentalne poremecaje          Kontrola bola (Pain management)          Kontrola stresa (Stress management)          Poremecaji ponašanja kod dece i adolescenata          Problemi u partnerskim i porodicnim odnosima      Problemi separacije (prekid ljubavne veze, razvod, smrt bliske osobe)

REBT se takodje koristi za podsticanje licnog razvoja i samoaktualizacije (ostvarivanje licnih potencijala). Sadrži detaljne principe (kao što su prosvecujuci interes za sebe, samoprihvatanje, preuzimanje rizika) koji mogu biti upotrebljeni za pomaganje ljudima u razvijanju funkcionalnije filozofije življenja i ponašanja u skladu sa njom. Sve cešce se koristi za

vecu efikasnost na radnom mjestu.

 Neke korisne stvarcice iz REBT-a...ovo je iz prirucnika za terapeute, ali meni je korisno, nadam se da ce biti i vama

- REBT je psiho-edukacioni pristup terapiji. Posao terapeuta je da pomogne klijentu da nauci osnovne principe racionalnog zivljenja i kako da ih primenjuje u svakodnevnom zivotu.-Pokazite svojim klijentima da mogu biti fleksibilni i strastveni u isto vreme.- Pomozite svojim klijentima da vide da niste vi taj koji ce im reci sta da rade ili sta da misle. Radije, neka vas vide kao nekog ko ce im pomoci da shvate opcije koje imaju i u koje mogu da veruju, i koje su najverovatnije emocionalne, bihejvioralne i mislene posledice ovih uverenja. Kada klijent jednom to shvati, vas posao je da mu pomogne da izabere uverenja koja ce im najbolje pomoci da postignu zdrave emocionalne, bihejvioralne i mislene ciljeve.- Pomozite svojim klijentima da uvide da vi ne samo da im nece isprati mozak, vec zelite da ih naucite da razmisljaju sami za sebe i da imaju izbor sta ce da osecaju i kako ce delati.- Naucite svoje klijente da je preosetljivost, osetljivost + uznemirenost. Pomozite im da budu osetljivi bez osecaja uznemirenosti.- Naucite svoje klijente da razumeju da kada ih neki neugodan dogadjaj uznemiri, oni sami sebe dodatno povredjuju i dodaju jos bola na bol prouzrokovan spoljasnjim dogadjajem.- Neki klijenti verovatno misle da je jedina alternativa sebicnosti potpuna nesebicnost. Objasnite tim klijentima da koncept prosvecene brige o sebi predstavlja zdravu alternativu pomenutim dvema nezdravim alternativama. - Naucite svoje klijente pravilo iz bejzbola - ako ste nesto u zivotu radili tri puta i nije vam uspelo, vreme je da promenite pristup.- Naucite svoje klijente da ljudi koji su psihicki zdravi zele mnogo, ali im je potrebno vrlo malo.- Naucite klijente da razumeju da je jedina produktivna stvar koju mogu da urade povodom svoje proslosti je da se ne uznemiravaju oko nje i da uce iz proslih iskustava.- Klijenti vrlo cesto dolaze na terapiju da potraze pomoc oko prakticnih problema. Pomozite im da uvide da ce najbolje biti opremljeni da se suoce sa ovim problemima, kada se jednom rese uznemiravajucih emocija koje imaju povodom tih problema.- Vodite racuna o tome da razjasnite klijentu da biti emocionalno odgovoran ne ukljucuje okrivljavanje samog sebe za nastanak emocionalnih problema koje ima. Oni jesu odgovorni, ali ne zasluzuju osudu.- Kada pomazete klijentu da identifikuje uznemirujuce emocije, imajte sledecih osam emocija u vidu : anksioznost, depresija, krivica, sramota,

bol, nezdrav bes, nezdrava ljubomora, nezdrava zavist.- Klijenti nemaju samo problema zato sto imaju nezdrave negativne emocije; oni imaju problema zato sto nisu iskusili ydrave negativne emocije koje su primerene i odgovaraju negativnim zivotnim dogadjajima. - Pitajte svoje klijente koliko brzo zele im bude bolje - veoma brzo, umereno brzo ili sporo. Zatim, zapitajte ih da li zele da uloze veoma veliki napor, umereno veliki napor ili mali napor da se promene. Pokazite klijentima koji zele da im veoma brzo bude bolje uz ulaganje vrlo malo napora, da ocekuju magiju.Generalno, brzina poboljsanja kod klijenta, je u direktnoj proporciji sa kolicinom napora koji su spremni da uloze da sebi pomognu......

Šta su iracionalna uverenja?

Iracionalna uverenja su :

-   Poruke o životu koje šaljemo sami sebi koje nas sprečavaju da se razvijamo u emocionalnom smislu-   Scenariji koje imamo u svojoj glavi o tome kako verujemo da bi život „trebao“ da izgleda za nas i za druge-   Neosnovani stavovi, mišljenja i vrednosti kojih se držimo, a koji nisu u skladu sa tim kakav je svet zaista-   Skup negativnih reakcija koje činimo po navici kada se nađemo u stresnoj situaciji ili pred nekim stresnim događajem-   Stereotipni način rešavanja problema koji primenjujemo kada smo suočeni sa životnim pritiscima-   Ideje, osećanja, verovanja, načini razmišljanja, stavovi, sklonosti, predrasude ili vrednosti na kojima smo odgajeni. Naviknuti smo na to da ih koristimo kada se suočavamo sa problemima u životu danas, čak iako nisu produktivni i ne pomažu nam da dođemo do pozitivnog rešenja koje nam pomaže da se razvijamo-   Samo-poražavajući način delovanja. Na površini ovo ponašanje može delovati kao prigodno u datoj situaciji, ali zapravo rezultira u neutralnim ili negativnim posledicama-   Načini razmišljanja, osećanja ili delovanja  „po navici“  koji na duže staze nisu efikasni-   Kontraproduktivni način razmišljanja, koji nam na kratke staze daje sigurnost i komfort, ali,  ili ne rešava ili produbljuje problem gledano na duže staze-   Negativni ili pesimistički način gledanja na neophodna životna iskustva kao što su gubici, konflikti, preuzimanje rizika, odbijanje ili prihvatanje promene-   Preterano optimistično ili idealističko gledanje na  neophodna životna iskustva kao što su gubici, konflikti, preuzimanje rizika, odbijanje ili

prihvatanje promene-   Emocionalna opravdanja za preuzimanje ili izbegavanje akcije kada se suočimo sa izazovom. Kada se prepuštamo emocijama to ne rezultira nikakvim ličnim dobitkom, već pre ličnim tegobama ili gubicima-   Uobičajeni način razmišljanja koji nas čini u očima drugih tvrdoglavima, bandoglavima, preterano temperamentnim, svađalački raspoloženim ili rezervisanim-   Načini razmišljanja o samom sebi koji su van konteksta realnih činjenica, a koji rezultuju ili potcenjivanjem ili precenjivanjem samog sebe-   Načini kojima dovodimo sebe u zabunu o namerama drugih kada umešamo i svoje unutrašnje probleme-   Životne poruke koje su nam prenesene formalno ili neformalno od strane društva, kulture, zajednice, rase, etničke grupe, suseda, crkve, socijalne mreže, porodice, vršnjaka, škole, kolega ili roditelja. One nisu produktivne u rešavanju trenutnih problema ili kriza, ali mi smo nespremni da ih promenimo ili ih odbacimo. Ove poruke mogu biti vrlo jasne ili deo našeg podsvesnog-   Zaključci o životu koje smo doneli tokom vremena živeći u iracionalnom okruženju koje nismo identifikovali kao iracionalno (npr. uverenja koja se razviju kada ste član porodice koja živi pod visokim stresom)-   Standardi koji nam predstavljaju potporu i na osnovu kojih smo učili kako se deluje, u šta se veruje, i kako se izražavaju ili doživljavaju osećanja. Kada ih se pridržavamo, ovi standardi ipak ne dovode do zadovoljavajućih rešenja trenutnih problema-   Ritualni načini na osnovu kojih zasnivamo odnose sa drugim ljudima, a koji rezultuju neproduktivnim vezama i povećanim emocionalnim stresom-   Nemetodična, neproduktivna i nerealna očekivanja koje postavljamo drugima i samima sebi, a koja garantovano neće moći da se ispune i koja rezultuju u očuvanju negativnog koncepta o sebi

Neki primeri iracionalnih uverenja

Negativna iracionalna uverenja o samima sebi :-   Ne zaslužujem pozitivnu pažnju od drugih-   Ne bi trebalo da opterećujem druge svojim problemima i strahovima-   Ja sam đubre-   Ja sam nekreativna, neproduktivna, neefiksna i netalentovana osoba-   Ja sam bezvredan-   Ja sam najgori primer na celoj zemlji-   Nisam u mogućnosti da rešim svoje probleme-   Ja imam tako mnogo problema, bolje bi bilo da odmah odustanem

-   Ja sam toliko glup za stvari, nikada neću moći da rešim nešto tako komplikovano kao što je ovo-   Ja sam najružnija, najneprivlačnija, debela, odvratna osoba

Negativna iracionalna uverenja o drugima :

-   Niko ne brine ni o kome drugom-   Svi muškarci su neiskreni i ne može im se verovati-   Uspešna veza je trik, ne možeš imati kontrolu nad tim kako će se stvari odvijati-   Ljudi će pokušati da dobiju sve što mogu od tebe, uvek na kraju budeš zloupotrebljen-   Ljudi su tako bandoglavi i svojevoljni, nikada nisu voljni da saslušaju drugi način gledanja na stvari-   Osuđen si na to da budeš povređen u vezi, nema svrhe da pokušavaš da to promeniš-   U svim borbama neko ispadne luzer, zato izbegavaj borbe po svaku cenu-   Nije bitno ko si ti zaista već ono što činiš da bi privukao drugu osobu-   Ono što je važno u životu je šta drugi misle o tebi-   Postoji potreba da stalno budeš na oprezu sa drugima kako bi se osigurao da ne budeš povređen

Iracionalna uverenja o drugim temama :

-   Postoji samo jedan način na koji stvari mogu da se odrade-   Rad je kazna i čovek mora da je istrpi zato što je čovek-   Porodica koja se moli zajedno uvek ostaje zajedno-   Uvek se čuvati od sila zla je jedini način da se živi život-   Postoji uvek dva izbora : pravi i pogrešan, belo ili crno, pobeda ili poraz, prolazak ili padanje, rast ili stagnacija-   Kada si jednom venčan i imaš decu, tek tada si deo ljudske rase-   Hendikepirana osoba je nesavršena, treba je sažaljevati i ostaviti na životnom putu-   Priznavanje greške je poraz ili znak slabosti-   Pokazivati bilo kakvu vrstu emocija je pogrešno, znak slabosti i nije dopušteno-   Traženje pomoći od nekog drugog je priznavanje da smo slabi, i predstavlja poricanje stvarnosti da si samo ti onaj koji može rešiti svoje probleme

Kako prepoznati iracionalna uverenja?

-   Kada otkrijemo da se vrtimo u krugu prilikom pristupanja nekom problemu-   Kada svaki pokusaj da se problem reši rezultuje u manjem ili većem

pogoršanju problema-   Kada tiho patimo nad nekim problemom duže vreme, a ipak još nismo preduzeli korake da potražimo pomoć-   Kada se odlučimo za kreativni način rešavanja problema, pa ipak se osećamo nesposobnim da primenimo rešenje problema-   Kada smo izabrali način na koji ćemo rešiti problem i shvatimo da smo veoma nesrećni takvim razvojem događaja, pa ipak izbegavamo da razmislimo o alternativama-   Kada smo uplašeni nekog načina za rešavanje problema zato što osećamo jako veliku krivicu ukoliko postupimo tako-   Kada shvatimo da smo opsednuti problemom, pa ipak ne preduzimamo ništa da ga rešimo-   Kada se osećamo zakočeni kada se suočimo sa problemom-   Kada otkrijemo da je jedini način na koji se nosimo sa problemom tako što ga izbegavamo, negiramo ga, ignorišemo ga, bežimo od njega, ili mu okrećemo leđa-   Kada sagledavamo obe strane nekog problema, ali ipak nismo sposobni da donesemo odluku

Koje su prednosti osporavanja naših iracionalnih uverenja?

Osporavanjem svojih iracionalnih uverenja, sposobni smo da :-   Odblokiramo emocije o nama samima i našim problemima-   Postanemo produktivni i realistični ljudi koji rešavaju probleme-   Stičemo kredibilitet kod drugih i kod nas samih-   Dobijamo jasnoću, svrhu i ozbiljne namere kad pristupamo svojim problemima-   Smanjujemo strah od krivice ili od povređivanja drugih ljudi kada rešavamo probleme-   Identifikujemo barijere i prepreke koje najpre moramo ukloniti pre nego što pristupimo rešavanju problema-   Postajemo iskreniji prema sebi i iskreniji o našim problemima-   Stavljamo problem u realističnu perspektivu u skladu sa njegovom važnošću, intenzitetom, i mogućnošću za rešavanjem-   Odvajamo osećanja od sadržaja problema-   Živimo bogatije, autentične živote-   Sagledavamo život iz zdravije perspektive, sa većim značenjem i pravcem-   Očuvamo smisao za humor u prisustvu problema i njihovih rešenja-   Prepoznajemo svoju vrednost i dobrotu i odvajamo ih od grešaka koje smo napravili u životu-   Opraštamo sebi i drugima greške-   Pružamo sebi i drugima nežnost, ljubaznost, i razumevanje u teškim vremenima-   Dobijamo osećaj svrhe i red u životu kad rešimo probleme-   Osećamo se produktivno dok  naporno radimo na svojim problemima

-   Poštujemo svoja prava i prava drugih u rešavanju problema-   Razjašnjavamo svoja osećanja povodom tuđeg ponašanja bez barijere samocenzure ili straha od odbijanja-   Dobijamo „win-win“ rešenje za problem, koje uključuje nas sa drugima i čini nas otvorenim za kompromise

Koraci koje možemo preduzeti u osporavanju iracionalnih uverenja

Korak 1 : Da li je možda razmišljanje ili rešavanje problema blokirano postojanjem iracionalnog uverenja? Razmislite o konkretnom problemu i odgovorite na sledeća pitanja.1)   Da li se vrtim u krugu pokušavajući da rešim ovaj problem?2)   Da li postoji nešto u meni što me sprečava ili koči da učinim neophodne korake povodom ovog problema?3)   Da li me ometaju misli o tome šta bih ja ili neko drugi trebao učiniti, misliti ili osećati u ovoj situaciji?4)   Da li uhvatim sebe kako kažem da bi ova situacija „trebala da bude takva i takva“ i imam problem da prihvatim da je takva kakva je? 5)   Da li koristim fantazije ili magična razmišljanja kada razmišljam o ovom problemu? Da li se nadam da će se nekim čudom rešiti?6)   Da li sam opterećen strahom od toga šta će drugi misliti o meni dok radim na ovom problemu?7)   Da li znam šta je rešenje ovog problema, ali sam paralisan kada treba da ga primenim?8)   Da li koristim dosta „da, ali...“ prilikom razmišljanja o ovom problemu?9)   Da li mi je lakše da odugovlačim, izbegavam, skrećem sebi pažnju, ignorišem ili bežim od ovog problema?10)   Da li mi ovaj problem uzrokuje dosta tegoba i predstavlja mučenje za mene i druge, ali ipak se osećam zakucanim kada pokušavam da ga rešim?

Korak 2 : Ako ste odgovorili sa „da“ na sva prethodna pitanja u Koraku 1, verovatno se suočavate sa problemom ili situacijom u kojoj neko iracionalno uverenje zamagljuje razmišljanje. Sledeća stvar koju treba da uradite je pokušaj identifikovanja blokirajućeg iracionalnog uverenja. Odgovorite na sledeća pitanja u svom dnevniku.1)   Da li je ovo blokirajuće uverenje nešto u šta verujem celog života?2)   Da li ovo blokirajuće uverenje dolazi od učenja mojih roditelja, crkve, porodice, vršnjaka, posla, društva, kulture, zajednice, etničke grupe ili socijalne mreže?3)   Da li ovo se ovo uverenje uvek javlja kada pokušavam da rešim ovaj problem ili problem sličan njemu?4)   Da li je ovo uverenje nešto što mi je pomoglo da uspešno rešim ovakve probleme u prošlosti?

5)   Da li ovo uverenje čini da se osećem neiskrenim prema sebi povodom mog problema?6)   Da li ovo uverenje stvara osećaj imobilizovanosti time što mi nabija osećaj krivice ili strah od odbacivanja u mojoj glavi kada pokušavam da rešim ovaj problem?7)   Da li ovo uverenje može da se formuliše u jedno-dve rečenice?8)   Da li ovo uverenje predstavlja konzistentnu tvrdnju kada se ja suočavam sa ovim problemom ili pokazuje tendenciju da se menja, tj. bude promenljivo kako ovaj problem postaje jasniji?9)   Da li ovo blokirajuće uverenje predstavlja opipljivo tvrđenje ili je jednostavno osećaj ili intuicija?10)   Mogu li da izrazim iracionalno uverenje? Ako da, napišite ga u svoj dnevnik – „Moje iracionalno uverenje je....“

Korak 3 : Kada ste jednom identifikovali svoje blokirajuće uverenje u Koraku 2, testirajte njegovu racionalnost. Odgovorite na sledeća pitanja sa da ili ne.1)   Da li postoji realna osnova da podrži ovo uverenje kao uvek istinito?2)   Da li ovo uverenje podstiče lični razvoj, emocionalnu zrelost, nezavisnost u razmišljanju i delovanju, kao i stabilno mentalno zdravlje?3)   Da li će mi ovo uverenje, ukoliko mu se priklonim, pomoći da prevaziđem ovaj i buduće probleme u mom životu?4)   Da li  će ovo uverenje, ukoliko mu se priklonim, rezultovati samoporažavajućim ponašanjem?5)   Da li ovo uverenje štiti mene i moja prava kao osobe?6)   Da li mi ovo uverenje pomaže da se iskreno i otvoreno povežem sa drugima, tako da nastane zdrav početak jednog međuljudskog odnosa?7)   Da li mi ovo uverenje pomaže u tome da budem kreativan i racionalan u rešavanju problema kao i da identifikujem niz alternativa od kojih mogu da izaberem neko sopstveno rešenje u skladu sa mojim prioritetima?8)   Da li ovo uverenje guši moja razmišljanja i sposobnost da rešim problem do tačke kada se osećam potpuno imobilizovanim?9)   Kada kažete drugima ovo uverenje, da li vas oni podržavaju zato što je to verovanje koje ima cela vaša porodica, vršnjaci, crkva ili zajednica?10)   Da li je ovo uverenje apsolutističko? Da li je crno ili belo, da ili ne, pobeda ili poraz, bez opcija u sredini?

Zdravi odgovori su : 1 – ne, 2 – da, 3 – da, 4 – ne, 5 – da, 6 – da, 7 – da, 8 – ne, 9 – ne, 10 – ne. Ukoliko niste u mogućnosti da date zdrav odgovor na jedno ili više pitanja u Koraku 3, tada je najverovatnije vaše blokirajuće uverenje iracionalno.

Korak 4 : Kada ste jednom utvrdili da je blokirajuće uverenje iracionalni, spremni ste da ga osporite. Odgovorite na sledeća pitanja u svom

dnevniku.1.   Kako se osećam kad razmišljam o ovom uverenju?2.   Da li postoji nešto u realnosti da podrži ovo uverenje kao istinito?3.   Šta u realnosti podržava nedostatak apsolutne istinitosti u ovom uverenju?4.   Da li  ovo uverenje deluje kao istinito samo kada ja govorim, mislim ili doživljavam osećanja povodom ovog problema?5.   Šta je najgore što može da mi se desi, ako se ne pridržavam ovog uverenja?6.   Koje pozitivne stvari mi se mogu desiti ukoliko ne poslušam ovo uverenje?7.   Koje bi bilo prikladno, realistično uverenje kojim mogu da zamenim ovo iracionalno?8.   Kako bih se osećao kad bih ovim novim uverenjem zamenio staro blokirajuće uverenje?9.   Kako ću se ja razvijati i kako će moja prava i prava drugih biti zaštićena ovim novim uverenjem?10.   Šta me sprečava u tome da prihvatim alternativno uverenje?11.   Kada ste jednom odgovorili na ova pitanja, zamenite uverenje i postupajte u skladu sa njim – „Moje novo, racionalno, zdravo uverenje je....“

Korak 5 : Ukoliko i dalje imate poteškoće u rešavanju problema, vratite se na Korak 1 i počnite iz početka.

Osnovni sadržaji srećnog i zdravog življenja

Samo-prihvatanje. Zdravi ljudi biraju da prihvate sebe bezuslovno, umesto da sebe odmeravaju, ocenjuju ili pokušavaju da dokažu svoju vrednost.

Preuzimanje rizika. Emocionalno zdrave osobe biraju da preuzmu rizik i imaju avanturistički duh u pokušaju da učine ono što žele da učine, a da nisu ludo i nepromišljeno odvažni.

Bez utopističkih ideja. Malo je verovatno da ćemo dobiti sve želimo ili ćemo moći da izbegnemo sve što doživljavamo bolno. Zdravi ljudi ne gube vreme pokušavajući da dostignu nedostižne ciljeve, ili nerealnu perfekciju.

Visoka tolerancija na frustraciju. Zdravi ljudi razumeju da postoje dve vrste problema sa kojima će se susresti : oni, povodom kojih će moći nešto da učine i oni, povodom kojih se ništa ne može učiniti. Kada se

jednom napravi ova razlika, jedini cilj je pokušavanje promene onih uslova koji su nam mrski, a koje možemo da promenimo i prihvatanje onih uslova u kojima živimo, a koje ne možemo promeniti.

Prihvatanje svoje odgovornosti u stresu. Radije nego što će kriviti druge osobe, svet ili sudbinu za nesrećne okolnosti, zdrave individue prihvataju da veliki deo odgovornosti u tome kako misle, osećaju se ili ponašaju snose sami.

Sopstveni interesi. Emocionalno zdrave osobe imaju tendenciju da svoje interese stavljaju za nijansu ispred svih tuđih interesa. Oni se žrtvuju u određenom stepenu za one do kojih im je stalo, ali ne u prevelikoj meri i nikako u potpunosti.

Društveni interesi. Emocionalno zdrave osobe biraju da žive u društvenim grupama, i čine to na način koji im je ugodan i koji čini da se dobro i srećno osećaju, pri čemu je njihov izbor da se ponašaju moralno, štite tuđa prava i pomažu u opstanku društva u kojem žive.

Usmerenost na sebe. Dobro je živeti u kooperaciji sa drugim osobama, ali je najbolje da osoba prihvati da primarnu odgovornost za svoj život nosi sama, umesto da zahteva ili ima potrebu za podrškom i negom drugih.

Tolerancija. Od pomoći je dozvoliti ljudima (sebi i drugima) da imaju pravo da greše. Nije dobro ohrabrivati loše ponašanje, ali nema potrebe da se osobe osuđuju ili da sami sebe krivimo i osuđujemo zbog toga što smo učinili nešto loše.

Fleksibilnost. Zdrave individue pokazuju tendenciju ka fleksibilnosti u mišljenju, nasuprot tome da imaju krute stavove, da su osobe sa predrasudama i nepromenljivim stavovima, koja mogu da redukuju uslove za srećan život.

Prihvatanje nesigurnosti. Živimo u fascinantnom svetu punom mogućnosti i šansi; apsolutna izvesnost najverovatnije ne postoji. Zdrave individue teže uređenosti i kontroli u određenom stepenu, ali ne zahtevaju savršenu izvesnost.

Posvećenost. Većina ljudi oseća da je srećnija kada je vitalno posvećena nečemu izvan samog sebe. Prisustvo najmanje jednog snažnog kreativnog interesa i nekog značajno učešća u ljudskom životu, pokazuje se da obezbeđuju strukturu jednog srećnog svakodnevnog života.