Osnove programiranja NC i CNC strugovaOsnove programiranja NC i CNC strugova

III godina III godina –– TehniTehniččar za kompjutersko upravljanje ar za kompjutersko upravljanje –– Programiranje CNC maProgramiranje CNC maššinaina

VukaVukaššin Bratiin Bratićć dipl.madipl.mašš.in.inžž..Aleksandar JovanoviAleksandar Jovanovićć dipl.madipl.mašš.in.inžž..

Vladan BugarinoviVladan Bugarinovićć dipl.madipl.mašš.in.inžž..

Nivoi upravljanjaNivoi upravljanja

§§ NCNC –– numerinumeriččko upravljanje (upravljanje sa UJ u vidu buko upravljanje (upravljanje sa UJ u vidu buššaačča/a/ččitaitačča trake a trake (sa potrebnom elektronikom) i informacijama u vidu redova izbu(sa potrebnom elektronikom) i informacijama u vidu redova izbuššenih enih nizova otvora na pokretnoj traci nizova otvora na pokretnoj traci –– nosanosačču informacija),u informacija),

§§ CNCCNC –– raraččunarsko numeriunarsko numeriččko upravljanje (upravljanje sa UJ u vidu ko upravljanje (upravljanje sa UJ u vidu raraččunara i upravljaunara i upravljaččkim informacijama u vidu digitalnih (analognih) kim informacijama u vidu digitalnih (analognih) vrednosti napona (logivrednosti napona (logiččke nule ke nule –– 0V i jedinice 0V i jedinice –– najnajččeeššćće 3V ili 5V) i e 3V ili 5V) i nosioca informacija u vidu magnetnog diska ili drugog oblika tranosioca informacija u vidu magnetnog diska ili drugog oblika trajne jne memorije),memorije),

§§ DNCDNC –– direktno numeridirektno numeriččko upravljanje (upravljanje sa UJ koja kontroliko upravljanje (upravljanje sa UJ koja kontrolišše i e i reguliregulišše rad vie rad višše NC/CNC mae NC/CNC maššina, koina, kod koje zadatak UJ nije samo d koje zadatak UJ nije samo sprovođenje upravljasprovođenje upravljaččkih informacija vekih informacija većć i njihova sinhronizacija na vii njihova sinhronizacija na višše e pojedinapojedinaččnih obradnih sistema),nih obradnih sistema),

§§ ACAC –– adaptivno upravljanje (upravljanje sa korekcijom registrovanih adaptivno upravljanje (upravljanje sa korekcijom registrovanih vrednosti poremevrednosti poremeććaja aja –– npr. prekoranpr. prekoraččenjem temperature rezanja u zoni enjem temperature rezanja u zoni rezanja UJ koriguje rerezanja UJ koriguje režžime obrade, ili puime obrade, ili puššta drugi oblik SHPta drugi oblik SHP--a u zonu a u zonu rezanja sve dok se temperatura ne zadrrezanja sve dok se temperatura ne zadržži u zadatim granicama i u zadatim granicama optimalnosti i sl.).optimalnosti i sl.).

Struktura NC/CNC maStruktura NC/CNC maššineine

Koordinatni sistemiKoordinatni sistemi

KarakteristiKarakterističčne tane taččke NC/CNC ke NC/CNC strugova strugova -- ilustracijailustracija

x

z

xPozitivan smer X ose ako je nosačalata ispred vretena –Front Toolpost

Pozitivan smer X ose ako je nosačalata iza vretena –Rear Toolpost

§§ Nulta taNulta taččka maka maššineine –– fiksna tafiksna taččka definisana konstrukcijom maka definisana konstrukcijom maššine,ine,

§§ Referentna taReferentna taččkaka –– IshodiIshodiššte uspostavljanja relacije tipa te uspostavljanja relacije tipa predmet obradepredmet obrade –– alatalat –– mamaššinska inska nulanula. Referentna ta. Referentna taččka je najka je najččeeššćće definisana krajnjim poloe definisana krajnjim položžajem klizaajem klizačča po upravljanim osama a po upravljanim osama (u tom polo(u tom položžaju maaju maššina nam na ina nam na DRODRO--u daje koordinate u daje koordinate RR tataččke u svom koordinatnom prostoru). ke u svom koordinatnom prostoru). Ukoliko maUkoliko maššina ne poseduje mikroprekidaina ne poseduje mikroprekidačče (senzore dodira) programer mora predvideti e (senzore dodira) programer mora predvideti proizvoljnu taproizvoljnu taččku u koordinatnom prostoru maku u koordinatnom prostoru maššine kao osnovnu ishodiine kao osnovnu ishodiššnu tanu taččku za dalju obradu ku za dalju obradu ––HOMEHOME poziciju. Ona u tom slupoziciju. Ona u tom sluččaju predstavlja zamenu za taaju predstavlja zamenu za taččku ku MM (ta(taččka ka MM ii RR se tako se tako poklapaju),poklapaju),

§§ Nulta taNulta taččka predmeta obradeka predmeta obrade –– TaTaččka na predmetu obrade ka na predmetu obrade ččiji poloiji položžaj definiaj definišše programere programer--tehnolog. Ova tatehnolog. Ova taččka je najbitnija za matematika je najbitnija za matematiččko opisivanje kretanja alata u odnosu na predmet ko opisivanje kretanja alata u odnosu na predmet obrade. Njen poloobrade. Njen položžaj se UJ zadaje merenjem pripremka i njegovim lociranjem u odnosaj se UJ zadaje merenjem pripremka i njegovim lociranjem u odnosu na u na odabranu taodabranu taččku steznog pribora i naknadnim premeku steznog pribora i naknadnim premešštanjem koordinatnog sistema iz referentne tanjem koordinatnog sistema iz referentne tataččke ke RR u tau taččku na steznom priboru, pa zatim u taku na steznom priboru, pa zatim u taččku ku WW. Jednostavniji na. Jednostavniji naččin je da se direktnim in je da se direktnim tangiranjem predmeta obrade sa alatom uspostavi lokacija ove tatangiranjem predmeta obrade sa alatom uspostavi lokacija ove taččke i vake i važžna relacijska veza na relacijska veza neophodna za taneophodna za taččnu obradu (polonu obradu (položžaj alata u odnosu na aj alata u odnosu na WW se obavezno mora uneti u UJ),se obavezno mora uneti u UJ),

§§ Kontrolna taKontrolna taččka alataka alata –– TaTaččka u podnoka u podnožžju steznog pribora alata. Predstavlja osnovu za ju steznog pribora alata. Predstavlja osnovu za definisanje startne tadefinisanje startne taččke alata (teorijskog vrha alata) unosom izmerenih dimenzija duke alata (teorijskog vrha alata) unosom izmerenih dimenzija dužžina (visina) ina (visina) i prei preččnika (nika (šširina) alata. U praktiirina) alata. U praktiččnim primerima u kojima se tangiranjem PO sa prvim alatom nim primerima u kojima se tangiranjem PO sa prvim alatom uspostavi relacijska veza, vrh prvog alata se uzima za kontrolnuuspostavi relacijska veza, vrh prvog alata se uzima za kontrolnu tataččku (poklapa se sa startnom ku (poklapa se sa startnom tataččkom alata), a korekcije drugih alata su samo razlike dukom alata), a korekcije drugih alata su samo razlike dužžina u odnosu na prvi alat (korekcije 2, ina u odnosu na prvi alat (korekcije 2, 3 i3 i ostalih alata se unose u tablicu alata UJ ostalih alata se unose u tablicu alata UJ, a, a utvrđuju se neposrednim tangiranjem radnog utvrđuju se neposrednim tangiranjem radnog predmeta).predmeta).

KarakteristiKarakterističčne tane taččke NC/CNC strugova ke NC/CNC strugova -- objaobjaššnjenjenjenje

““SherlineSherline”” CNC strug CNC strug –– didaktididaktiččko sredstvoko sredstvo

Struktura NC/CNC strugova sa viStruktura NC/CNC strugova sa višše nosae nosačča alata i obradnih centara a alata i obradnih centara sa visa višše nosae nosačča alata i via alata i višše vretena e vretena –– obradni centri su CNC maobradni centri su CNC maššine ine sa osnovom kinematske strukture konvencionalnih masa osnovom kinematske strukture konvencionalnih maššina i ina i kinematskom nadgradnjom kinematskom nadgradnjom –– dodatnim upravljanim osama rotacije dodatnim upravljanim osama rotacije i translacijei translacije

Konvencionalni strug prepravljen u CNC strug Konvencionalni strug prepravljen u CNC strug u radionicama Tehniu radionicama Tehniččke ke šškole iz Smedereva kole iz Smedereva –– za upravljanje za upravljanje kretanjem radnih delova ovog struga se koristi upravljakretanjem radnih delova ovog struga se koristi upravljaččki program ki program ““Mach3 TurnMach3 Turn”” i PC rai PC raččunar sa paralelnim portunar sa paralelnim port--om u ulozi UJom u ulozi UJ

TehnoloTehnološška dokumentacijaka dokumentacija

§§ Plan operacija i zahvataPlan operacija i zahvata§§ Plan stezanja predmeta obradePlan stezanja predmeta obrade§§ Plan alataPlan alata§§ Plan rezanjaPlan rezanja§§ Programska listaProgramska lista

Plan operacija i zahvataPlan operacija i zahvata

Plan stezanja predmeta obradePlan stezanja predmeta obrade

Plan alataPlan alata

Plan rezanja Plan rezanja –– hodograf alatahodograf alata

Plan rezanja Plan rezanja –– koordinate koordinate ččvornih tavornih taččaka ekvidistantne aka ekvidistantne konture, ili konture u slukonture, ili konture u sluččaju upotrebe G42 (G41)aju upotrebe G42 (G41)

Programska lista Programska lista –– programski listprogramski list

Struktura NC koda (programa)Struktura NC koda (programa)

Znaci i vaZnaci i važžnije adresenije adrese

§§ %%--POPOČČETAK I KRAJ PROGRAMAETAK I KRAJ PROGRAMA§§ ()()--OZNAOZNAČČAVANJE KOMENTARAAVANJE KOMENTARA§§ NN--REDNI BROJ REREDNI BROJ REČČENICE (BLOKA)ENICE (BLOKA)§§ FF--BRZINA POMOBRZINA POMOĆĆNOG KRETANJA (KORAK)NOG KRETANJA (KORAK)§§ SS--BROJ OBRTAJABROJ OBRTAJA§§ DD--POZIV KOREKCIJE PREPOZIV KOREKCIJE PREČČNIKA ALATANIKA ALATA§§ TT--POZIV ALATAPOZIV ALATA§§ GG--GLAVNE FUNCIJE (USLOVI PUTA)GLAVNE FUNCIJE (USLOVI PUTA)§§ MM--POMOPOMOĆĆNE FUNKCIJE (TEHNOLONE FUNKCIJE (TEHNOLOŠŠKE NAREDBE)KE NAREDBE)

Adrese DIN 66025 / ISO 6983Adrese DIN 66025 / ISO 6983

G i M funkcijeG i M funkcije

§§ GG funkcije funkcije –– glavne funkcije koje opredeljuju kinematiku glavne funkcije koje opredeljuju kinematiku i geometriju obrade i geometriju obrade (linearna i kru(linearna i kružžna kretanja, Offsetna kretanja, Offset--i, izbor sistema i, izbor sistema mera, apsolutni ili relativni unos koordinata...)mera, apsolutni ili relativni unos koordinata...)

§§ MM funkcije funkcije –– pomopomoććne funkcije koje opredeljuju ne funkcije koje opredeljuju tehnolotehnološšku i upravljaku i upravljaččkoko--izvrizvrššnu stranu programiranja nu stranu programiranja CNC obrade CNC obrade (uklju(uključčivanje obrtanja glavnog vretena, programska ivanje obrtanja glavnog vretena, programska pauza, stop, premotavanje programa, ukljupauza, stop, premotavanje programa, uključčivanje ivanje SHPSHP--a, poziv izmene alata...).a, poziv izmene alata...).

Tablica G funkcijaTablica G funkcija

Tabela M funkcijaTabela M funkcija

Hijerarhija G i M funkcija Hijerarhija G i M funkcija §§ %%§§ Komentar () Komentar () -- npr. (Program uradio ... Vrednosti Offsetnpr. (Program uradio ... Vrednosti Offset--a UJ su x30 z2 ...)a UJ su x30 z2 ...)§§ Brojevi blokova (redova programa Brojevi blokova (redova programa –– NC koda) NC koda) –– N1, N2, N3...N1, N2, N3...§§ InInččni (colovni) ili metrini (colovni) ili metriččki sistem ki sistem –– G20 (inch G20 (inch –– ““), G21 (mm)), G21 (mm)§§ Apsolutni ili relativni unos koordinata Apsolutni ili relativni unos koordinata –– G90 (apsolutni), G91 (relativni)G90 (apsolutni), G91 (relativni)§§ IskljuIsključčivanje korekcija po polupreivanje korekcija po polupreččniku i ganiku i gaššenje svih cikllusa enje svih cikllusa -- G40, G80G40, G80§§ Izbor radne ravni (za glodanje startna ravan G17 Izbor radne ravni (za glodanje startna ravan G17 –– XY ravan, za struganje G18 XY ravan, za struganje G18 –– XZ ravan)XZ ravan)§§ Selekcija alata i definisanje korekcije Selekcija alata i definisanje korekcije –– M06 T01 (za struganje T0101 M06 T01 (za struganje T0101 –– 01 broj alata i 01 01 broj alata i 01

adresa korekcije)adresa korekcije)§§ UkljuUključčivanje obrtanja vretena (M3, M4, S) i SHPivanje obrtanja vretena (M3, M4, S) i SHP--a (M7, M8)a (M7, M8)§§ OffsetOffset--i (G54... Ili G92) i (G54... Ili G92) –– startna tastartna taččka i HOME pozicijaka i HOME pozicija§§ Radni deo programa G00, G01, G02, G03, F... Radni deo programa G00, G01, G02, G03, F...

(Napomena: ukoliko su (Napomena: ukoliko su ččvorne tavorne taččke hodografa na obratku ke hodografa na obratku –– prethodno predvideti unos radijusa vrha alata u prethodno predvideti unos radijusa vrha alata u tablicu alata, funkcije G41 ili G42 i startnu tatablicu alata, funkcije G41 ili G42 i startnu taččku sa veku sa veććom X koordinatom od prve taom X koordinatom od prve taččke konture obratka)ke konture obratka)

§§ G28 G28 –– Funkcija vraFunkcija vraććanja alata (startne taanja alata (startne taččke alata) u HOME poziciju ke alata) u HOME poziciju §§ Izmena alata i definisanje korekcije Izmena alata i definisanje korekcije -- M06 T02 (za struganje T0202 M06 T02 (za struganje T0202 –– 02 broj alata i 02 adresa 02 broj alata i 02 adresa

korekcije ili T02 03 korekcije ili T02 03 –– 02 broj alata i 03 broj korekcije)02 broj alata i 03 broj korekcije)(Napomena: Ukoliko nismo odabrali opciju (Napomena: Ukoliko nismo odabrali opciju Stop Spindle Wait For Cycle StartStop Spindle Wait For Cycle Start moramo uneti blok sa moramo uneti blok sa programskom pauzom M1 da bi smo mogli da izmenimo alat)programskom pauzom M1 da bi smo mogli da izmenimo alat)

§§ Radni deo programa G00, G01, G02, G03, F...Radni deo programa G00, G01, G02, G03, F...§§ GaGaššenje korekcija po visini G49 i po polupreenje korekcija po visini G49 i po polupreččniku (radijusu) G40 niku (radijusu) G40 §§ GaGaššenje obrtanja vretena i SHPenje obrtanja vretena i SHP--a (M5 i M9)a (M5 i M9)§§ G28 G28 -- VraVraććanje u HOME poziciju nakon zavranje u HOME poziciju nakon završšene obrade (R taene obrade (R taččku)ku)

(Napomena: ukoliko je u prvim redovima Offset W ta(Napomena: ukoliko je u prvim redovima Offset W taččke zadat sa G92 programira se vrake zadat sa G92 programira se vraććanje brzim hodom u anje brzim hodom u R taR taččku direktnim unosom dva bloka G00 Xr i G00 Zr ku direktnim unosom dva bloka G00 Xr i G00 Zr –– prvo po X, a zatim po Z osi. Isti postupak se moprvo po X, a zatim po Z osi. Isti postupak se možže e uraditi poniuraditi ponišštavanjem trenutnog offseta G92.1 i unosom funkcije G28)tavanjem trenutnog offseta G92.1 i unosom funkcije G28)

§§ Premotavanje ili kraj programa Premotavanje ili kraj programa –– M30, M2 (M3)M30, M2 (M3)§§ %%

G90 (G91) G90 (G91) -- Izbor naIzbor naččina unosa koordinata ina unosa koordinata ččvornih tavornih taččaka aka hodografa alatahodografa alata

§§ G90 G90 –– unos apsolutnih vrednosti koordinata unos apsolutnih vrednosti koordinata ččvornih tavornih taččaka u aka u obradnom prostoruobradnom prostoru

§§ G91 G91 –– unos relativnih (inkrementalnih) koordinata unos relativnih (inkrementalnih) koordinata ččvornih tavornih taččaka u aka u obradnom prostoruobradnom prostoru

G17, G18, G19 G17, G18, G19 -- Izbor radne ravniIzbor radne ravni

§§ G17 G17 –– izbor XY radne ravniizbor XY radne ravni

§§ G18 G18 –– izbor XZ radne ravni (radna ravan za struganje)izbor XZ radne ravni (radna ravan za struganje)

§§ G19 G19 –– izbor YZ radne ravniizbor YZ radne ravni

G20, G21 (G70, G71) G20, G21 (G70, G71) -- Izbor sistema mera (metriIzbor sistema mera (metriččki ili inki ili inččnini--colovni)colovni)

§§ G20 G20 –– izbor inizbor inččnog (colovnog) sistema mera (1nog (colovnog) sistema mera (1”” = 25,4mm)= 25,4mm)

§§ G21 G21 –– izbor metriizbor metriččkog (milimetarskog) sistema merakog (milimetarskog) sistema mera

§§ Kod nekih upravljaKod nekih upravljaččkih jedinica kih jedinica (ne va(ne važži za UJ i upravljai za UJ i upravljaččki ki program program ““Mach3Mach3””)) izbor sistema mera se vrizbor sistema mera se vršši funkcijama:i funkcijama:

§§ G70 G70 –– izbor inizbor inččnog (colovnog) sistema mera (1nog (colovnog) sistema mera (1”” = 25,4mm)= 25,4mm)

§§ G71 G71 –– izbor metriizbor metriččkog (milimetarskog) sistema merakog (milimetarskog) sistema mera

G54, G55... G59 (G53) G54, G55... G59 (G53) –– OffsetOffset--i zadati u NC kodu i Fixtures tablici UJi zadati u NC kodu i Fixtures tablici UJ

§§ U blok programa se upisuje samo G54 (alternativno G55, G56... doU blok programa se upisuje samo G54 (alternativno G55, G56... do G59), G59), a u tablicu Fixtures vrednost Offseta u tablicu Fixtures vrednost Offset--a (pomeranje a (pomeranje –– rastojanje tarastojanje taččke W u ke W u odnosu na startnu taodnosu na startnu taččku prvog alata B).ku prvog alata B).

§§ GaGaššenje ove grupe Offsetenje ove grupe Offset--a se vra se vršši sa upotrebom funkcije G53.i sa upotrebom funkcije G53.

G92 (G92.1, G92.2, G92.3) G92 (G92.1, G92.2, G92.3) –– Offseti zadati u NC kodu (G50)Offseti zadati u NC kodu (G50)

§§ U blok programa se upisuje G92 Xr Zr (pomeranje U blok programa se upisuje G92 Xr Zr (pomeranje –– rastojanje startne tarastojanje startne taččke prvog ke prvog alata B u odnosu na nulu predmeta obrade, taalata B u odnosu na nulu predmeta obrade, taččku W).ku W).

§§ Ova funkcija se u blokovima poniOva funkcija se u blokovima ponišštava sa funkcijama G92.1 (UJ ponitava sa funkcijama G92.1 (UJ ponišštava Offsettava Offset--e e u potpunosti bez moguu potpunosti bez moguććnosti ponovnog poziva u istom programu) ili sa G92.2 (UJ nosti ponovnog poziva u istom programu) ili sa G92.2 (UJ trenutno ponitrenutno ponišštava Offsettava Offset--e zadate sa G92 i moe zadate sa G92 i možže ih ponovo vratiti sa upotrebom e ih ponovo vratiti sa upotrebom funkcije G92.3 bezfunkcije G92.3 bez novog navođenja Xr i Zr novog navođenja Xr i Zr).).

%%G40 G40 (isklju(isključčivanje korekcije po polupreivanje korekcije po polupreččniku niku -- radijusu zaobljenja strugarskog noradijusu zaobljenja strugarskog nožža)a)G90 G90 (Apsolutni unos koordinata)(Apsolutni unos koordinata)G21 G21 (izbor metri(izbor metriččkog sistema mera kog sistema mera -- koordinate su u mm)koordinate su u mm)G80 G80 (ga(gaššenje svih ciklusa obrade)enje svih ciklusa obrade)G18 G18 (uklju(uključčivanje Xivanje X--Z radne ravni)Z radne ravni)G92 x30 z4 G92 x30 z4 (zadavanje polo(zadavanje položžaja startne taaja startne taččke prvog alata u odnosu na take prvog alata u odnosu na taččku "W")ku "W")M06 T01 02M06 T01 02 (poziv alata 1 sa korekcijom u redu 2 tablice alata UJ (poziv alata 1 sa korekcijom u redu 2 tablice alata UJ –– Tool Table)Tool Table)......G92.2 G92.2 (trenutno isklju(trenutno isključčivanje Offsetivanje Offset--a sa zadra sa zadržžavanjem rastojanja taavanjem rastojanja taččaka "B" i "W" u memoriji UJ)aka "B" i "W" u memoriji UJ)G92.3 G92.3 (ponovni poziv Offset(ponovni poziv Offset--a taa taččke "B" u odnosu na take "B" u odnosu na taččku "W" x30 z4 bez potrebe unosa istih koordinata)ku "W" x30 z4 bez potrebe unosa istih koordinata)......G92.1 G92.1 (brisanje Offset(brisanje Offset--a bez mogua bez moguććnosti njihovog ponovnog poziva u istom programu sa funkcijom G92nosti njihovog ponovnog poziva u istom programu sa funkcijom G92.3).3)......G28 G28 (povratak u HOME poziciju (povratak u HOME poziciju -- referentnu tareferentnu taččku)ku)M30 M30 (premotavanje programa)(premotavanje programa)%%

G00 G00 –– Linearna interpolacija brzim hodomLinearna interpolacija brzim hodom

§§ G0 Xkr Zkr (G0 Xrel Zrel G0 Xkr Zkr (G0 Xrel Zrel –– u odnosu na prethodnu tau odnosu na prethodnu taččku ili ku ili G0 Xaps Zaps G0 Xaps Zaps –– u odnosu na tau odnosu na taččku W) ku W) bez navođenja rebez navođenja rečči F i i F i numerinumeriččkog podatka o brzini pomokog podatka o brzini pomoććnog kretanja, jer UJ nog kretanja, jer UJ podrazumeva da se kretanje izvodi po liniji sa maksimalnom podrazumeva da se kretanje izvodi po liniji sa maksimalnom brzinom.brzinom.

N10 G90 (unošenje apsolutnih koordinata)N20 G00 X60 Z85 (pozicioniranje u brzom hodu u tačku P2 – koordinate X i Z su koordinate tačke pozicioniranja u koordinatnom sistemu predmeta obrade)

N10 G91 (unošenje inkrementalnih vrednosti koordinata)N20 G00 X35 Z70 (pozicioniranje u brzom hodu u tačku P2 - koordinate X i Z su koordinate tačke pozicioniranja u odnosu na prethodnu tačku P1)

G01 G01 –– Linearna interpolacija radnim hodomLinearna interpolacija radnim hodom

§§ G0 Xkr Zkr (G0 Xrel Zrel G0 Xkr Zkr (G0 Xrel Zrel –– u odnosu na prethodnu tau odnosu na prethodnu taččku ili ku ili G0 Xaps Zaps G0 Xaps Zaps –– u odnosu na tau odnosu na taččku W) F (numeriku W) F (numeriččki podatak o brzini ki podatak o brzini pomopomoććnog kretanja u mm/min)nog kretanja u mm/min)

§§ G1 Xkr Zkr F (numeriG1 Xkr Zkr F (numeriččki podatak o brzini pomoki podatak o brzini pomoććnog kretanja)nog kretanja)§§ Ako u uvodnom delu programa iskoristimo naredbu Ako u uvodnom delu programa iskoristimo naredbu G94G94, brzina , brzina ćće u e u

narednom delu programa biti definisana u mm/min. narednom delu programa biti definisana u mm/min. §§ Ukoliko u uvodnom delu programa iskoristimo naredbu Ukoliko u uvodnom delu programa iskoristimo naredbu G95G95, brzina , brzina ćće u e u

narednom delu programa biti definisana u mm/obrtaju. narednom delu programa biti definisana u mm/obrtaju.

G02 G02 –– KruKružžna interpolacija u smeru kretanja kazaljke na satu na interpolacija u smeru kretanja kazaljke na satu gledana iz vrha 3. ose (za struganje iz vrha Y ose) I, Kgledana iz vrha 3. ose (za struganje iz vrha Y ose) I, K

§§ G2 Xkr Zkr I (numeriG2 Xkr Zkr I (numeriččki podatak) K (numeriki podatak) K (numeriččki podatak) ki podatak)

§§ Određivanje I i K Određivanje I i K (I (I -- relativno udaljenje centra u odnosu na relativno udaljenje centra u odnosu na popoččetnu taetnu taččku kruku kružžnog kretanja po X osi, a K nog kretanja po X osi, a K -- relativno udaljenje relativno udaljenje centra u odnosu na pocentra u odnosu na poččetnu taetnu taččku kruku kružžnog kretanja po Z osi)nog kretanja po Z osi)

§§ I (numeriI (numeriččki podatak) = Xcentra ki podatak) = Xcentra –– XpoXpoččetneetne§§ K (numeriK (numeriččki podatak) = Zcentra ki podatak) = Zcentra –– ZpoZpoččetneetne

G02 G02 –– KruKružžna interpolacija u smeru kretanja kazaljke na satu na interpolacija u smeru kretanja kazaljke na satu gledana iz vrha 3. ose (za struganje iz vrha Y ose) R gledana iz vrha 3. ose (za struganje iz vrha Y ose) R ””++””, R , R ““--””

§§ G2 Xkr Zkr R (G2 Xkr Zkr R (““++”” ako je kretanje po kruako je kretanje po kružžnom luku manjem od 180nom luku manjem od 180°°), ), §§ G2 Xkr Zkr R (G2 Xkr Zkr R (““--”” ako je kretanje po kruako je kretanje po kružžnom luku venom luku veććem od 180em od 180°°).).

G03 G03 –– KruKružžna interpolacija u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na interpolacija u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu gledana iz vrha 3. ose (za struganje iz vrha Y ose) I, Kna satu gledana iz vrha 3. ose (za struganje iz vrha Y ose) I, K, R , R ””++””, R , R ““--””

Napomena za definisanje vrednosti parametara kruNapomena za definisanje vrednosti parametara kružžne interpolacije ne interpolacije I i K u sluI i K u sluččaju programiranja u preaju programiranja u preččniknik--relativnom i prerelativnom i preččniknik--apsolutnom unosu koordinata apsolutnom unosu koordinata ččvornih tavornih taččakaaka

§§ I i K se uvek unose sa stvarnim vrednostima matematiI i K se uvek unose sa stvarnim vrednostima matematiččki definisanim u ki definisanim u vektorskom prostoru obrade. Za struganje se unos I i K parametarvektorskom prostoru obrade. Za struganje se unos I i K parametara uvek a uvek vrvršši u radijus (poluprei u radijus (polupreččnik) modu definisanja rastojanja po X osi. nik) modu definisanja rastojanja po X osi.

§§ Parametar K ne zavisi od naParametar K ne zavisi od naččina unosa koordinata, a ni od izbora naina unosa koordinata, a ni od izbora naččina ina unosa rastojanja unosa rastojanja ččvornih tavornih taččaka (polupreaka (polupreččnik ili prenik ili preččnik mod) po X osi nik mod) po X osi koordinatnog sistema relevantnog za vektorsko definisanje obradekoordinatnog sistema relevantnog za vektorsko definisanje obrade..

§§ OffsetOffset--i koordinatnih sistema i lokacija startne tai koordinatnih sistema i lokacija startne taččke u sluke u sluččaju koriaju koriššććenja enja funkcije G54 se tafunkcije G54 se takođe uvek zadaju u matematikođe uvek zadaju u matematiččki definisanom obliku, ki definisanom obliku, odnosno u radijus modu. odnosno u radijus modu.

§§ U sluU sluččaju koriaju koriššććenja funkcije G92 za definisanje Offsetenja funkcije G92 za definisanje Offset--a, Xoffset i Zoffset a, Xoffset i Zoffset se zadaju u skladu sa izabranim nase zadaju u skladu sa izabranim naččinom unosa rastojanja i zadavanja inom unosa rastojanja i zadavanja koordinata koordinata ččvornih tavornih taččaka konture (ili ekvidistante konture) obratka (mogu aka konture (ili ekvidistante konture) obratka (mogu se zadati u sve 4 kombinacije modova se zadati u sve 4 kombinacije modova poluprepolupreččnik/prenik/preččnik/apsolutno/relativno uvanik/apsolutno/relativno uvažžavajuavajućći prethodno pravilo)i prethodno pravilo)

G04 G04 -- Programiranje zastoja u sekundama ili milisekundamaProgramiranje zastoja u sekundama ili milisekundama

§§ G04 P (vrednost zastoja u sekundama ili milisekundama)G04 P (vrednost zastoja u sekundama ili milisekundama)

Definisanje Definisanje ččvornih tavornih taččaka konture kretanja alataaka konture kretanja alata

§§ Definisanje Definisanje ččvornih tavornih taččaka konture kretanja alata u planu rezanja i NC aka konture kretanja alata u planu rezanja i NC kodu se mokodu se možže vre vrššiti na 2 naiti na 2 naččina:ina:

§§ Određivanjem Određivanjem ččvornih tavornih taččaka ekvidistante konture koja predstavlja aka ekvidistante konture koja predstavlja geometrijski pomerenu (Offsetgeometrijski pomerenu (Offset--ovanu) konturu predmeta obrade za ovanu) konturu predmeta obrade za vrednost radijusa zaobljenja vrha strugarskog novrednost radijusa zaobljenja vrha strugarskog nožža direktnim a direktnim raraččunanjem korekcija hodografa kretanja alata i predviđanjem unanjem korekcija hodografa kretanja alata i predviđanjem iskljuisključčivanja Offseta polupreivanja Offseta polupreččnika zaobljenja u NC kodu koji se zadaje nika zaobljenja u NC kodu koji se zadaje sa funkcijom G40, ilisa funkcijom G40, ili

§§ Unosom Unosom ččvornih tavornih taččaka konture obratka u hodograf alata u NC kodu aka konture obratka u hodograf alata u NC kodu uz definisanje radijusa vrha strugarskog nouz definisanje radijusa vrha strugarskog nožža u tablici alata a u tablici alata (D (D adresa) i odradresa) i određivanje strane kretanja teorijskog vrha alata u eđivanje strane kretanja teorijskog vrha alata u odnosu na konturu obratka programiranjem funkcija G41 odnosu na konturu obratka programiranjem funkcija G41 (programiranje kretanja alata sa leve strane konture obratka) il(programiranje kretanja alata sa leve strane konture obratka) ili G42 i G42 (programiranje kretanja alata sa desne strane konture obratka) s(programiranje kretanja alata sa desne strane konture obratka) sa a definicijom startne tadefinicijom startne taččke obrade koja ima veke obrade koja ima većću X koordinatu od prve u X koordinatu od prve tataččke konture obratka u sluke konture obratka u sluččaju upotrebe funkcije G41. Ako se aju upotrebe funkcije G41. Ako se kretanje programira sa desne strane konture obratka sa upotrebomkretanje programira sa desne strane konture obratka sa upotrebomfunkcije G42, X koordinata startne tafunkcije G42, X koordinata startne taččke obrade mora da ima manju ke obrade mora da ima manju vrednost od X koordinate prve tavrednost od X koordinate prve taččke konture obratka.ke konture obratka.

Određivanje Određivanje ččvornih tavornih taččaka hodografa alata određivanjem poloaka hodografa alata određivanjem položžaja aja ekvidistante konture obratka direktnim raekvidistante konture obratka direktnim raččunanjem korekcije radijusa vrha unanjem korekcije radijusa vrha zaobljenja strugarskog nozaobljenja strugarskog nožža i gaa i gaššenjem programske korekcije enjem programske korekcije –– G40G40

ΔΔX = R = 1mmX = R = 1mmΔΔZ = R Z = R ·· tg150tg150°°= 1 = 1 ·· 0,269 = 0,269mm0,269 = 0,269mm

Programiranje kretanja alata po konturi obratka koriProgramiranje kretanja alata po konturi obratka koriššććenjem enjem funkcija G41 (alat sa leve strane konture obratka) i G42 (alat sfunkcija G41 (alat sa leve strane konture obratka) i G42 (alat sa a desne strane konture obratka) definisanjem radijusa zaobljenja desne strane konture obratka) definisanjem radijusa zaobljenja vrha alata u tablici alata i adrese offsetvrha alata u tablici alata i adrese offset--a D (broj offseta D (broj offset--a)a)

Ciklus rezanja navoja iz viCiklus rezanja navoja iz višše prolaza e prolaza –– G76G76

Format naredbe: N… G76 X… Z… Q… P… H… I… R… K… L… C… B… T… J…

Primeri primene ciklusnih funkcija za Primeri primene ciklusnih funkcija za izradu navoja iz viizradu navoja iz višše prolazae prolaza--G76G76

G76 X18.56 Z-16 Q1 P1 H0.4 I0 R20 K2 L45 C2 B0.1

G76 X20 Z-19 Q1 P1 H0.4 I0 R18.56 K2 L45 C2 B0.1

•Za spoljašnji navoj M20x1

•Za unutrašnji navoj M20x1

Priprema maPriprema maššine i alata za radine i alata za rad§§ PRIPREMA ALATAPRIPREMA ALATA: Alate potrebne za obradu postaviti u brzoizmenjljive dr: Alate potrebne za obradu postaviti u brzoizmenjljive držžaačče, e,

i po visini dovesti u osu obratka, zatim im dodeliti brojeve poi po visini dovesti u osu obratka, zatim im dodeliti brojeve po redosledu obrade.redosledu obrade.§§ POSTAVLJANJE PRIPREMKAPOSTAVLJANJE PRIPREMKA: Pripremak postaviti u stezni pribor tako da u : Pripremak postaviti u stezni pribor tako da u

toku obrade ne motoku obrade ne možže doe doćći do kolizije alata i steznog pribora.i do kolizije alata i steznog pribora.§§ ODREĐIVANJE KOREKCIJA ALATAODREĐIVANJE KOREKCIJA ALATA::

Z

X

W

1. U MANUAL modu upravljačke jedinice JOG-iranjem alata br.1 (T01) tangirati pripremak po izvodnici (pravac X ose) . Vrednost za X osu u DRO nulirati pritiskom na komandni taster ZERO X.

2. Radnju ponoviti u pravcu Z ose.

3. Na nosač alata postaviti sledeći alat sa držačem.

4. Tangirati pripremak po X osi. Iz DRO (Digital Readout-a) se očitava duplirana vrednost korekcija pripadajućeg alata po X osi u prečnik modu (u tablicu alata - Tool Table unosimo polovinu vrednosti X koordinate iz DRO za X Offset).

5. Tangiranjem pripremka po Z osi u DRO se očitava vrednost korekcija pripadajućeg alata po Z osi (Z Offset).

6. Očitane vrednosti se za pripadajuće alate unose u tablicu alata - Tool Table upravljačke jedinice.

Izgled popunjene tabele alata

••POSTAVLJANJE NULTE TAPOSTAVLJANJE NULTE TAČČKE PREDMETA OBRADEKE PREDMETA OBRADE::§§ VrVršši se prvim alatom i se prvim alatom T01 T01 uu MDI MDI modu (modu (MDIMDI -- MANUAL DATA INPUTMANUAL DATA INPUT).).

§§ Posle tangiranja pripremka po izvodnici (u pravcu X ose) i po Posle tangiranja pripremka po izvodnici (u pravcu X ose) i po ččelu (u elu (u pravcu Z ose) u pravcu Z ose) u MDIMDI modu upravljamodu upravljaččke jedinice se unese programski ke jedinice se unese programski blok za odmicanje alata od pripremka u blok za odmicanje alata od pripremka u žželjeni poloeljeni položžaj koji predstavlja aj koji predstavlja proizvoljno izabranu referentnu taproizvoljno izabranu referentnu taččku ku -- RR. U ovom primeru to . U ovom primeru to ććemo emo izvesti unosom programskog bloka izvesti unosom programskog bloka G0 X16 Z10.G0 X16 Z10.

§§ U polja U polja Part Zero X Part Zero X ii Part Zero ZPart Zero Z se unesu koordinate tase unesu koordinate taččke ke RR (vrha (vrha alata T01) u odnosu na taalata T01) u odnosu na taččku ku W (u preW (u preččnik modu). nik modu). U ovom primeru to U ovom primeru to ćće biti e biti XX=50, Z=10.=50, Z=10.

§§ Pritiskom redom na tasterePritiskom redom na tastere Zero World XZero World X, , Zero World Z, Part Zero XZero World Z, Part Zero X, , Part Zero ZPart Zero Z , , Set Home XSet Home X i i Set Home XSet Home X automatski se u automatski se u Work OffsetWork Offsettabelu utabelu uččitavaju vrednosti za funkciju itavaju vrednosti za funkciju G54 G54 (postavlja se nulta ta(postavlja se nulta taččka ka predmeta obrade tj. koordinatni sistem se premepredmeta obrade tj. koordinatni sistem se premeššta iz tata iz taččke R u take R u taččku ku W).W).

ZW

108

φ34

R

Priprema maPriprema maššine i alata za radine i alata za rad