ORGANSKA STOČARSKA

PROIZVODNJA

Dr Milun Petrović, vanredni profesorAgronomski fakultet, Čačak

milunp@kg.ac.rs

KLASIFIKACIJA STOČARSKIH SISTEMA

Intenzivni sistemi proizvodnje sa velikim ulaganjima u tehnologiju gajenja i velikom ostvarenom dobiti;

Ekstenzivni sistem proizvodnje. koji su bazirani na sopstvenoj proizvodnji hrane, na nešto manjim ulaganjima u tehnologiju gajenja i sa ostvarenom proporcionalno manjom dobiti, ali i sa proizvodima koji imaju određene dodatne vrednosti (npr. proizvodnja tradicionalnih stočarskih proizvoda sa oznakom geografskog porekla);

Specifični/alternativni sistemi proizvodnje (kao što je organska stočarska proizvodnja) usmereni ka određenoj ciljnoj grupi potrošača.

Definicija organske proizvodnje

Organska poljoprivreda podrazumeva proces održivog razvoja ruralne sredine u skladu sa raspoloživim resursima, tradicijom i potencijalom staništa.

Predstavlja zaokruženu i celovitu ratarsku i stočarsku proizvodnju, čime je obuhvaćeno i očuvanje i obnova prirodnih resursa, kao i povratak tradicionalnim vrednostima i znanjima.

Karakteristike organske proizvodnje

Poštovanje standarda i zakonske regulative pri kontroli svake faze proizvodnog ciklusa, koji su definisani u organskom stočarstvu,

Proizvodnja zdravstveno bezbednih proizvoda animalnog porekla, Zaštiti životne sredine, Veća uposlenost (veće angažovanje radne snage za 10-15%), Smanjenje depopulacije sela, Samoodrživi sistem stočarske proizvodnje, jer ne prelazi biološke okvire

ekosistema Manja produktivnost u odnosu na konvencionalnu, tako da su proizvodi

dobijeni u organskim sistemima za oko 30% skuplji. Neophodnost snažnog podsticaja proizvođača na nacionalnom nivou, Sprečava i ublažava negativne posledice konvencionalne poljoprivrede

(hemizacija, erozija zemljišta, specijalizacija, smanjenje biodiverziteta, hroničan stres, prisustvo rezidua antibiotika itd.)

Zasnovanost na mešovitom sistemu gajenja više vrsta domaćih životinja

Razvoj organske proizvodnje u svetu

Osnovni razlozi za ekspanziju organske poljoprivrede u svetu su rezultati medicinskih istraživanja koja ukazuju na povećanje zdravstvenog rizika pri konzumiranju hrane poreklom iz intenzivne konvencionalne proizvodnje (poremećaja razvoja i zdravlja novorođenčadi kao i poremećaje plodnosti koji su dokazani i kod ljudi i kod životinja).

Poslednje decenije obim organske proizvodnje u svetu se značajno povećao (više od 26 miliona hektara).

Najveće površine u sistemu organske poljoprivrede nalaze se u:

Australiji(11 300 000 ha), Argentini (2 899 999 ha), Italiji (1 052 002 ha) i USA (930 810 ha).

Procentualni odnos površina u organskoj proizvodnji u odnosu na površinu države, daje potpuno drugu sliku s obzirom na to da su u prvih 10 zemalja sveta zastupljene samo evropske zemlje i to:

Lihtenštajn (26,4%), Austrija (12, 9%) i Švajcarska (10,27%).

Ukupna površina pod organskom poljoprivredom u Evropi u poslednjoj deceniji gotovo se udvostručila: 2000. 4,3 miliona ha 2008. 7,6 miliona ha

U Evropi, najveće površine u sistemu organske proizvodnje su u Italiji, Nemačkoj i Velikoj Britaniji.

U većini evropskih zemalja, oko 6% obradivih površina je u sistemu organske proizvodnje.

Tendencija razvoja organske proizvodnje u zemljama centralne i istočne Evrope je sve izraženija (Češka, Slovačka i Poljska).

Organska poljoprivreda u Evropi

Ukupna površina pod organskom poljoprivredom u Evropi u poslednjoj deceniji gotovo se udvostručila: 2000. 4,3 miliona ha 2008. 7,6 miliona ha

U Evropi, najveće površine u sistemu organske proizvodnje su u Španiji (1,13 miliona ha), Italiji (oko jednog miliona ha), Nemačkoj (oko 0,91 miliona ha), Velikoj Britaniji (oko 0,72 miliona ha) i Francuskoj (oko 0,58 miliona ha).

Zajedno čine oko 56,8% ukupnog organskog sektora u EU;

Države EU koje imaju najveće učešće organskih površina u odnosu na raspoloživu poljoprivrednu površinu: Austrija (oko 15,5%), Švedska i Estonija (oko 10,9%) i Češka i Latvija (9%).

mleko

Kr.ml./goved.

Mleko/goved./ovčetina

Ovčije mesoGoveđe meso

Goved./ovč.Mleko/ovčet.

Zastupljenost pojedinih sistema organske stočarske proizvodnje

ORGANSKA STOČARSKA PROIZVODNJA U EVROPI

Brže se razvijaju one proizvodne grane u kojima je ishrana životinja bazirana na pašnjacima i kabastoj hrani, odnosno preživari (goveda, ovce i koze), dok je znatno sporiji razvoj organskog svinjarstva i organskog živinarstva, s obzirom na to da se u ishrani ovih vrsta domaćih životinja zahtevaju velike količine proteinskih hraniva;

Tabela 1. Udeo organski gajenih životinja (u %) u odnosu na ukupno brojno stanje pojedinih vrsta domaćih životinja.

GovedaMlečne krave

Svinje Ovce Koze

EU-12 2,5 1,0 0,1 2,8 1,1

EU-15 2,7 2,7 0,6 3,6 5,7

EU-27 2,7 2,3 0,5 3,5 5,0

Prema izveštaju EK iz 2010., u EU-27 se gaji oko 2,4 miliona grla GOVEDA u sertifikovanim organskim stočarskim sistemima;

Od tog broja, oko 550,000 mlečnih krava se gaji u organskim sistemima stočarske proizvodnje;

Države sa apsolutnim najvećim brojem organski gajenih goveda su Nemačka, Austrija, Velika Britanija i Italija;

Međutim, države sa najvećim procentualnim udelom organski gajenih goveda su:

AustrijaLetonija

ČeškaDanska

S1

17.1

12.7

10.1

8.6

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

Broj goveda u organskim sistemima proizvodnje (u % od ukupnog nacionalnog broja goveda)

U sektoru organskog OVČARSTVA dominiraju Italija i Velika Britanija, svaka sa oko 850.000 grla koje se organski gaje, i one zajedno imaju oko 52% od ukupnog broja organski gajenih ovaca (3,4 miliona grla) u EU;

Treća je Grčka sa oko 400.000 grla ovaca;

U sektoru organskg KOZARSTVA gaji se oko 700.000 grla;

Najveći deo se gaji u Grčkoj, čak oko 400.000 grla što predstavlja oko 8.1% od ukupnog nacionalnog broja koza;

Proporcionalno nacionalnom brojnom stanju, najveći udeo organski gajenih koza ima Austrija sa čak 50% od ukupnog broja grla.

Sektor organskog SVINJARSTVA u zemljama EU je nešto manje razvijen i procenjuje se da je 2007. godine bilo oko 900.000 grla svinja u ovom sistemu proizvodnje, dok je najveći proizvođač bila Nemačka sa oko 200.000 grla;

U sektoru organskog ŽIVINARSTVA gaji se oko 19 miliona grla, od čega je najdominantnija grana proizvodnja kokošijih jaja;

Dominira Francuska sa oko 6 miliona grla organski gajene živine, od čega je oko 25% koka-nosilja.

Osnovne karakteristike organske stočarske proizvodnje

Obrisati Savremeni sistem upravljanja organskom proizvodnjom u

stočarstvu je regulisan zakonskim aktima (zakonom je dsefinisan finalni proizvod i sve faze u njegovoj proizvodnji).

Ograničena mogućnost primene hemijskih sredstava za zaštitu zdravlja životinja (lokalno adaptirane, autohtone i prirodne rase dobijaju prednost u odnosu na uvezene).

Organsko stočarstvo i poljoprivreda su razvojni put za eko - zone i nacionalne parkove. Istovremeno se obezbeđuje rast prihoda i čuvaju se potencijali za razvoj drugih delatnosti, pre svega turizma, lovnog turizma, šumarstva, itd

Ograničena mogućnost zdravstvenih poremećaja jedinke u proizvodnom ciklusu, kao i ambijenta, na ovaj način se smanjuje zdravstveni rizik za populaciju ljudi uopšte, kao i rizik akumulacije rezidualnih materija u organizmima kako životinja, tako i ljudi, odnosno u životnoj sredini uopšte.

Ovakav način proizvodnje nije po opisu ekstenzivan, nego intenzivan sa prihvatanjem ograničenja koja postavlja stanište čime se obezbeđuje očuvanje celokupne biološke zajednice, postiže zadovoljavajući prihod i otvara mogućnost zarazvoj dopunskih delatnosti kao što je turizam.

Obrisati

Osnovni principi organske stočarske proizvodnje

Osnovni principi i najvažnije preporuke pri osnivanju organskih stočarskih farmi odnose se na:

Period transformacija jedne farme sa konvencionalne na organsku stočarsku proizvodnju (period konverzije),

Metode gajenja i genetskog unapređenja, Ishranu životinja, Uslove smeštaja, ponašanje i dobrobit životinja, Zdravstvenu zaštitu Očuvanje životne sredine.

Poređenje organske i konvencionlane stočarske proizovdnje u SAD (Organic Trade Association, 2010)

PARAMETAR ORGANSKA KONVENCIONALNA

Vrsta hraniva 100% organska Bez specifikacije

Pristup ispustima Obavezan Bez specifikacije

Pristup pašnjacima Obavezan Bez specifikacije

Upotreba antibiotika Zabranjena Bez ograničenja

Sintetički hormoni rasta Zabranjeni Rutinska upotreba

Upotreba GMO Zabranjena Bez ograničenja

Veterinarska nega Obavezna Bez specifikacije

Zdravstvena strategija Prevencija Lečenje

Upotreba pesticida Zabranjena Bez ograničenja

Zakonski regulisana Da, strogo Da/Ne

Nezavisna sertifikacija Da Ne

Period transformacije - period konverzijekonvencionalne u organsku farmu

Prelazak iz konvencionalne u organsku proizvodnju zahteva određeno vreme, što zavisi od:

vrste, kategorije i opštih uslova gajenja životinja.

Za prelazak iz konvencionalne u organsku stočarsku proizvodnju: za goveda i konje namenjene za proizvodnju mesa

propisan je period u trajanju od najmanje 12 meseci, za male preživare i svinje za proizvodnju mesa

najmanje 6 meseci, za životinje za proizvodnju mleka najmanje 6 meseci, za živinu u tovu 10 nedelja, za živinu za proizvodnju jaja, 6 nedelja.

Metode gajenja i genetskog unapređenja

U organskoj stočarskoj proizvodnji vrlo važno je obratiti pažnju na: Izbor vrste i rase, Odgajivački cilj i program sa metodama gajenja.

Izbor vrste i rase

Izbor vrste Iskustva iz zemalja u kojima organsko stočarstvo već ima

dužu tradiciju pokazuje da organizacija organskog uzgoja preživara čija se ishrana bazira na pašnjacima i kabastoj hrani (goveda, ovce i koze), ne predstavlja veći problem, dok je znatno sporiji razvoj organskog svinjarstva i organskog živinarstva, s obzirom na to da se u ishrani ovih vrsta domaćih životinja koriste velike količine proteinskih hraniva;

Pored toga zagađenja koja nastaju gajenjem svinja i živine su veća u odnosu na gajenje preživara

Manja otpornost i komlikovanija i zdravstvena zaštita nepreživara

Izbor rase Još uvek ne postoje specijalizovane rase ili linije domaćih

životinja namenjene isključivo za organsku stočarsku proizvodnju (osim pojedinih hibrida/linija živine koji su namenjeni ekstenzivnoj proizvodnji ili hibrida/linija svinja koji su namenjeni gajenju na otvorenom – tzv. “outdoor keeping”);

Proizvodnja se bazira na držanju i gajenju uobičajenih rasa koje su zastupljene i u konvencionalnom stočarstvu;

Ipak, prednost se daje: autohtonim rasama domaćih životinja, lokalno adaptiranim rasama, kao i kombinovanim rasama;

Obeležavanje i identifikacija grla u

organskom uzgoju

Za svaki uspešan rad u uzgoju i selekciji domaćih životnja neophodna je identifikacija i obeležavanje grla, što je i pravilnikom koji se odnosi na metode organske stočarske proizvodnje jasno propisano.

U nekim zemljama, kao što je Velika Britanija vodi se posebno matično knjigovodstvo za goveda u organskoj proizvodnji.

Autohtone rase imaju niz pogodnosti za gajenje u sistemima organske poljoprivrede: Izuzetna adaptabilnost i aklimatizovanost uslovima

sredine, dobro iskorišćavanje i konverzija kabastih hraniva, velika otpornost na bolesti i lošije uslove ishrane i

smeštaja, Davanje animalnih proizvoda posebnog kvaliteta za

ishranu ljudi, koji ne sadrže rezidue različitih antibiotika i sredstava za zaštitu bilja.

Ekonomskim korišćenjem autohtonih i lokalno adaptiranih rasa postiže se: očuvanje diverziteta domesticiranih vrsta životinja, i obezbeđuje izvor genofonda koji može da se upotrbi

za poboljšanje konstitucije i otpornosti koja postoji kako sada tako se može javiti i u bliskoj ili dalekoj budućnosti.

Odgajivački program i metod gajenja

Iako (uglavnom) ne postoje specifični odgajivački programi za unapređenje domaćih životinja u organskom stočarstvu, osobine koje su uvek od značaja za unapređenje u takvim proizvodnim sistemima su: Otpornost ka bolestima i/ili parazitima, Funkcionalne osobine (dugovečnost, indeks telesne kondicije,

itd.), Efikasnost iskorišćavanja hrane (konverzija hrane), naročito

kabastih hraniva (kod preživara), Plodnost, preživljavanje mladih i dobre materinske sposobnosti.

Za uspešno organizovanje stočarske proizvodnje i izbora adekvatnog metoda gajenja neophodno je dobro poznavanje interakcija genotipa i faktora sredine (G x E), koje se javljaju u organskom sistemu gajenja.

U govedarskoj organskoj proizvodnji do sada su u procesu proizvodnje organskog mleka dobra iskustva postignuta sa frizijskom, džerzej, monbilijar i braun svis rasom.

U ovčarstvu proizvodnja je usmerena na proizvodnju mesa, pri čemu se koriste različiti sistemi držanja ovaca i različite veličine farme (U Nemačkoj, kao primer racionalnog korišćenja prirodnih resursa ističu se rezultati tova jagnjadi virtemberga na paši (38,5 kg) i u kombinovanom sistemu (41 kg)).

U živinarstvu osnovne razlika između konvencionalne i organske proizvodnje se odnose na: način držanja i intenzivnost proizvodnje.

U principu hibridi u organskom uzgoju pokazuju nižu nosivost i viši mortalitet (Holandija). U Nemačkoj, Francuskoj i SAD je orjentacija ka živini sa kombinovanim svojstvima, koja je bliža organskim principima uzgoja.

U organskom uzgoju svinja dobijene su hibridne linije određenih karakteristika (miran temperament, snažna konstitucija, dobre materinske osobine).

Uspeh primenjenih metoda gajenja zavisi od: Pravilnog izbora vrste i rase domaćih životinja, Tačno i jasno određenog odgajivačkog cilja (šta se

tačno želi postići ili čime će se gazdinstvo/farma baviti);

Tačno definisanje metoda (načina) gajenja kao najvažnijeg faktora u realizaciji odgajivačkog cilja;

Definisanja načina ishrane, nege i držanja životinja; Racionalnog korišćenja raspoloživih prirodnih resursa

u cilju postizanja rentabilne proizvodnje;

Ishrana životinja

Ishrana životinja mora biti prilagođena fiziološkim zahtevima.

Hrana mora biti pripremljena u formi koja dozvoljava životinjama da iskažu prirodne navike u ishrani i zadovolje svoje potrebe.

Životinje se hrane organski proizvedenom hranom. Hrana za životinje se najvećim delom dobija sa sopstvene

organske proizvodne jedinice. Procenat nabavljene hrane može biti do 60% ukoliko se hrana nabavlja iz organske proizvodne jedinice.

Do 30% količine hrane u obroku može da se sastoji od hrane iz perioda konverzije, osim ako je hrana iz perioda konverzije proizvedena na sopstvenom poljoprivrednom gazdinstvu kada učešće takve hrane može da iznosi 100%.

Organska proizvodna jedinica može da nabavi najviše do 10% konvencionalnih hraniva za preživare, odnosno 20% hraniva za druge vrste životinja kada se ne može nabaviti hrana organskog porekla.

Učešće konvencionalnih hraniva u dnevnom obroku ne sme da bude veće od 25% suve materije obroka.

Ako kao rezultat ekstremnih klimatskih uslova, elementarnih nepogoda ili štetnog uticaja čovekovog delovanja nije moguća proizvodnja zelene, odnosno kabaste hrane, savezni inspektor može dozvoliti u ograničenom vremenskom periodu, i u određenoj oblasti, veće učešće konvencionalne hrane.

Uzgoj preživara se zasniva na maksimalnom korišćenju ispaše.

Najmanje 60% suve materije dnevnog obroka se sastoji od krmnog bilja, sveže ili sušene kabaste hrane ili silaže.

Ispašom životinja obezbeđuje se: njihov boravak na otvorenom, održavanje životinja u dobroj telesnoj kondiciji, regulisanje florističkog sastava na pašnjacima i neophodno ciklično kruženja hranljivih materija

između zemljišta, biljaka i životinja;

Održavanje pašnjaka i zemljišta u dobrom stanju, postiže se: pravilnim i planskim iskorišćavanjem pašnjačkih

površina, odgovarajućom gustinom životinja po jedinici

površine pašnjaka uzimajući u obzir vrstu životinja i kvalitet pašnjaka,

brojem vrsta životinja koje će se držati na istom pašnjaku, odnosno da li će se na pašnjaku držati samo jedna, dve ili više vrsta životinja, kao i njihovom rotacijom.

Ishrana mladunaca u organskom uzgoju je osetljivo i veoma važno pitanje.

U cilju dobrobiti životinja poželjno je da se majčinim mlekom hrane: telad do 3 meseca, jagnjad i jarad do 45 dana, prasići do 40 dana.

Ova odredba direktno znači da se u ishrani mladunčadi koristi organsko mleko.

Kao bi se izbeglo korišćenje skupog organskog mleka za ishranu mladunaca može se reći da u većini slučajeva postoji praksa da se mladunci hrane mlekom dobijenog od jedinki iste vrste, gajenih u konvencionalnim uslovima.

Nije dozvoljeno korišćenje zamena za mleko u ishrani.

Dnevni obrok tovne živine sadrži najmanje 65% žitarica. U pripremi i konzervisanju obroka se mogu koristiti

konzervansi kao što su bakterije, gljivice i enzimi.

Pri spremanju silaže mogu se, kao konzervansi, koristiti mravlja, sirćetna, mlečna i propionska kiselina.

Zastupljenost ne-organskih stočnih hraniva ne sme da pređe 10% suve materije u obroku kod preživara i 15% suve materije u obroku kod nepreživara.

Standardi propisuju zabranu upotrebe: antibiotika, kokcidiostatika, medicinskih preparata, stimulatora rasta ili bilo koje materije kojima sestimuliše rast.

Zabranjena je upotreba GMO i GMO derivata u celom proizvodnom lancu.

U ishrani životinja nisu dozvoljeni sledeći sintetički proizvodi: stimulatori rasta, sredstva za podsticanje apetita, veštačke boje, urea, čiste amino kiseline.

Od prirodnih proizvoda nije dozvoljeno davanje: klaničnih odpadaka i životinjskog izmeta.

Uslovi smeštaja, ponašanje i dobrobit životinja

Zakonskom regulativom postavljeni su visoki standardi koji određuju uslove za uzgoj životinja u samoodrživim sistemima:

U organskom uzgoju nije dopuštena forsirana ishrana i iskorišćavanje životinja.

U organskom stočarstvu nisu dozvoljene intervencije kao što je sečenje repova, krila i zuba, debikiranje i obezrožavanje.

Neke od intervencija mogu biti dozvoljene u cilju poboljšanja sigurnosti i zdravlja i obavljaju se u optimalnom uzrastu.

Patnja životinja pri intervencijama mora biti svedena na minimum, tako da se mogu koristiti anestetici, ako je to potrebno.

Kastracija životinja je dozvoljena.

Reprodukcija životinja u organskoj proizvodnji obavlja se putem prirodnog pripusta ili veštačkog osemenjavanja (nije dozvoljen embriotransfer kao i sinhronizacija i indukcija estrusa)

Regulativom je određena i dužina perioda uzgoja pre klanja za pojedine vrste i kategorije naročito živine (81 dan za piliće, 49 dana za patke, 140 dana za ćurke i guske za pečenje).

Jedna od osnovnih karakteristika organske stočarske proizvodnje jeste insistiranje na takvim smeštajnim uslovima i na primeni takve tehnologije gajenja koja će u potpunosti omogućiti ispoljavanje svih prirodnih obrazaca ponašanja životinja.

Poseban naglasak se stavlja na: prostor po grlu koji je namenjen slobodnom kretanju, karakteristikama poda i specifičnim odgajivačkim postupcima.

Prema standardima životinje moraju imati dovoljno prostora za hranjenje, odmaranje i kretanje, pristup vodi i hrani mora biti slobodan.

Za svaku vrstu i kategoriju propisana je optimalna gustina naseljenosti, koja obezbeđuje dovoljno prostora za normalno stajanje i pravljenje prirodnih pokreta.

Unutrašnja površina objekta i ispusta za različite kategorije goveda, ovaca i koza

Goveda, ovce i koze

KategorijaUnutrašnja površina objekta (površina dostupna

životinjama)

Spoljna površina (površina za kretanje,

ne uključujući pašnjak)

Telesna masa, m2/grlo kg

m2/grlo

Goveda i konji

Do 100Do 200Do 350Preko 350  

1,52,54,05

sa minimumom od 1 m2/100 kg

1,11,93,03,7

sa minimumom od0,75 m2/100 kg

Mlečne krave 6 4,5

Bikovi 10 30

Ovce i koze

1,5 ovca/koza0,35 jagnjadi/jaradi

2,52,5

sa 0,5 po jagnjetu/jaretu

Unutrašnja površina objekta i ispusta za različite kategorije svinja

Svinje

KategorijaUnutrašnja površina objekta (površina

dostupna životinjama)

Spoljna površina (površina za kretanje,

ne uključujući pašnjak)

Telesna masa, m2/grlo kg

m2/grlo

Oprašene krmače sa prasadima do 40 dana

7,5 2,5

Tovne svinjeDo 50Do 85

Do 110

0,81,11,3

0,60,81

PrasadStarija od 40 dana do 30 kg

0,6 0,4

Priplodne svinje2,5 m2 (krmače)

6,0 m2 (nerastova)1,98,0

Broj koka nosilja na 1m2 unutrašnje površine 6, dužina sedla po ptici je 18 cm.

Na jedno gnezdo dolazi 7 nosilja ili 120 cm2 po ptici zajedničkog gnezda.

Broj brojlera po 1m2 unutrašnje podne površine je 10 ili do 21 kg telesne mase po m2.

Takođe su definisani maksimalni kapaciteti objekata za uzgoj pojedinih vrsta i kategorija domaćih životinja.

Na primer kapacitet objekta za uzgoj živine je maksimalno: 4 800 piladi; 3 000 kokoši nosilja; 5 200 morki - biserki; 4 000 ženskih ili 3 200 muških pataka i 2 500 gusaka ili ćuraka.

Životinje se ne smeju držati vezane. Uzgoj živine u kavezima nije dozvoljen. 50% podne površine mora biti bez nagiba i od

punog materijala. Životinje imaju pristup ispustu, koji mora imati

odgovarajuću žaštitu od kiše, vetra, sunca i ekstremnih temperatura.

Celokupna tehnologija gajenja na jednoj organskoj stočarskoj farmi mora da zadovolji tzv. “koncept pet sloboda”, koji obuhvata: slobodu od žeđi, gladi ili gladovanja, slobodu od nedostatka prostora i/ili komfora, slobodu od bola, povreda ili bolesti, slobodu da se normalno ispolje svi obrasci

ponašanja, i slobodu od straha i/ili stresa.

Zdravstvena zaštita

Zdravstvena zaštita životinja u organskom stočarstvu bazira se na poštovanju principa „prevencija pre lečenja“.

Zakonska regulativa iz ove oblasti potencira uzgoj genetski otpornih jedinki uz poboljšanje ambijentalnih uslova i nege.

Mere prevencije pre lečenja podrazumevaju: Korak 1: Uzgoj evolutivno adaptiranih i otpornih rasa

(autohtone, aklimatizovane rase, proučavanje genetske rezistencije prema nekim bolestima (mastitis, parazitske infekcije kod ovaca i virusne kod živine. itd)).

Korak 2: Ishrana i uslovi držanja u skladu sa standardima organskog stočarstva (zoohigijenske mere, smeštaj i kretanje).

Korak 3: Primena alternativne terapije bazirane na biljnim preparatima, homeopatskim sredstvima i slično.

Korak 4: Ukoliko terapija ne pomogne - sintetski lekovi se mogu primeniti.

Najčešći zdravstveni problemi kod goveda u organskoj proizvodnji: mleka su mastitis i

poremećaji u reprodukciji.

mesa su poremećaji u reprodukciji

Mastitis, neplodnost, mlečna groznica, hromost, teška telenja, abortus, naduni, BSE, ketoza, travna tetanija

Najčešći zdravstveni problem ovaca u organskoj proizvodnji mesa je kontrola endoparazita, koja ipak zahteva upotrebu antiparazitika.

Od zdravstvenih problema kod živine u organskoj proizvodnji jaja i mesa dolaze do izražaja povećani rizici : veća učestalost parazitskih infekcija, njukastl bolesti, bakterijskih infekcija (salmonella i campylobacter) i kanibalizam.

Kao najčešći zdravstveni i proizvodni problemi u organskom uzgoju svinja navode se : manji prirast, nagnječenje prasadi i povećana osetljivost prema parazitarnim infekcijama.

Potreba za lečenjem životinja postoji i u uslovima organske proizvodnje.

Ako je tretman neophodan, prvo treba pribegavati iskustvima tradicionalne i alternativne medicine, a u krajnjoj nuždi, mogu se primeniti i konvencionalni lekovi pri čemu se: bolesne životinje moraju vidno obeležiti, voditi protokol lečenja (upoterbljene doze, trajanje

tretmana i period karence), kao i navesti razlog eventualnog isključenja iz

organskog uzgoja.

Tako je prema pravilniku upotreba konvencionalnih lekova za primenu u veterini dozvoljena najviše u dva tretmana u tokugodine kod životinja koje se uzgajaju više godina.

Kod životinja kod kojih je proizvodni vek do jedne godine dozvoljena je jedna terapija sa primenom konvencionalnih lekova za upotrebu u veterini.

U slučaju lečenja konvencionalnim lekovima period karence se mora produžiti i to najmanje udvostručiti da bi proizvodi animalnog porekla sačuvali sertifikat organskog proizvoda.

Osim produžene karence, tretmani životinja u organskom sistemu podrazumevaju liste dozvoljenih lekova.

Prema standardima u prevenciji nije dopuštena primena lekova i sredstava za upotrebu u veterini kao što su : antibiotici, sulfonamidi, sedativi, kokcidiostatici, antihelmintici, hormoni u cilju sinhronizacije estrusa, vakcine protiv bolesti koje se mogu kontrolisati alternativnim metodama, itd.

Dozvoljava se vakcinacija ukoliko je zakonom propisana ali se tada zabranjuje upotreba vakcina koje su proizvedene genetičkim inžinjeringom.

Očuvanje životne sredine

Organska stočarska proizvodnja bazira se na izraženom smanjenju, ako ne i na potpunom isključenju, upotrebe pesticida i mineralnih đubriva, pre svega azota, uz istovremeno smanjenje broja životinja po hektaru zemljišnih površina.

Potrebna površina za određeni broj životinja se izračunava u odnosu na Nitratnu direktivu koja predviđa ekvivalent od 170 kg N/ha/godini.

To znači da je 1 ha dovoljan za 2 muzne krave, 12 teladi od 0 do 6 meseci, 14 ovaca ili koza, 140 jagnjadi do 6 meseci, 6,5 krmača, 16 tovnih svinja od 35-105 kg, 2 konja starija od 6 meseci