organizacija_unutrasnjeg_transporta

ВИША ТЕХНИЧКА ШКОЛА машинске и саобраћајне струке

КРАГУЈЕВАЦ

Студијска група: Друмски и градски саобраћај

ДДИИППЛЛООММССККИИ РРААДД

ТЕМА:

ОРГАНИЗАЦИЈА УНУТРАШЊЕГ ТРАНСПОРТА У ПРЕДУЗЕЋУ „БИСЕР“

МЕНТОР: КАНДИДАТ:

Проф. др Владета Гајић Драган Топаловић

151/2000

Крагујевац, 2007.

Организација унутрашњег транспорта предузећа „Бисер“

2

САДРЖАЈ

1. УВОД..................................................................................................................................... 4

1.1. УНУТРАШЊИ ТРАНСПОРТ ............................................................................................... 5 1.2. УЛОГА УНУТРАШЊЕГ ТРАНСПОРТА ................................................................................. 6 1.3. УОПШТЕНО О УНУТРАШЊЕМ ТРАНСПОРТУ ..................................................................... 7

1.3.1. Основне карактеристике непрекидног транспорта .............................................. 8 1.3.2. Опште карактеристике прекидног транспорта ................................................. 10

2. КРАТАК ПРЕГЛЕД РАДА ПРЕДУЗЕЋА „БИСЕР“ ..................................................... 11

2.1. ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРОИЗВОДА ...................................................................... 11 2.2. ВРСТЕ ПРОИЗВОДА ПРЕДУЗЕЋА „БИСЕР“ ....................................................................... 12

3. УНУТРАШЊИ ТРАНСПОРТ У ПРЕДУЗЕЋУ „БИСЕР“ ........................................... 14

3.1. ВРСТЕ ТРАНСПОРТА У ПРЕДУЗЕЋУ „БИСЕР“ .................................................................. 15 3.2. СТРУКТУРА СРЕДСТАВА УНУТРАШЊЕГ ТРАНСПОРТА У ПРЕДУЗЕЋУ „БИСЕР“ ................. 16 3.3. КАРАКТЕРИСТИКЕ СРЕДСТАВА УНУТРАШЊЕГ ТРАНСПОРТА У ПРЕДУЗЕЋУ „БИСЕР“....... 17

3.3.1. Карактеристике виљушкара ................................................................................. 17 3.3.2. Карактеристике тракастог транспортера ........................................................ 26 3.3.3. Карактеристике вертикалног елеватора ............................................................. 31 3.3.4. Карактеристике пужног транспортера .............................................................. 35

3.4. ШЕМА УНУТРАШЊЕГ ТРАНСПОРТА У ПРЕДУЗЕЋУ „БИСЕР“............................................ 38

4. ТЕХНОЛОШКИ ПРОЦЕСИ ПРОИЗВОДЊЕ................................................................ 39

5. МЕЂУОПЕРАЦИЈСКИ ТРАНСПОРТ И ТРАНСПОРТНО МАНИПУЛАТИВНЕ

ЈЕДИНИЦЕ У ПРЕДУЗЕЋУ „БИСЕР“ ................................................................................................ 44

5.1. ВРСТЕ ТРАНСПОРТНО МАНИПУЛАТИВНИХ ЈЕДИНИЦА У ПРЕДУЗЕЋУ ............................. 44 5.2. ИЗБОР И КОРИШЋЕЊЕ ТРАНСПОРТНО МАНИПУЛАТИВНИХ ЈЕДИНИЦА............................ 46

6. ПАКОВАЊЕ ПРОИЗВОДА И ПАЛЕТИЗАЦИЈА ......................................................... 48

6.1. ПАКОВАЊЕ ПРОИЗВОДА ................................................................................................ 48 6.2. ПОЈАМ И ОБЛИЦИ АМБАЛАЖЕ ....................................................................................... 49

6.2.1. Транспортна амбалажа ........................................................................................ 50 6.3. ВРСТЕ АМБАЛАЖЕ У ПРЕДУЗЕЋУ „БИСЕР“ ..................................................................... 51 6.4. ФОРМИРАЊЕ И ОБЛИКОВАЊЕ ПАЛЕТИЗОВАНЕ ЈЕДИНИЦЕ ТЕРЕТА ................................. 55

7. СКЛАДИШТЕЊЕ ГОТОВИХ ПРОИЗВОДА У ПРЕДУЗЕЋУ „БИСЕР“ .................. 57

8. КРИТИЧКА АНАЛИЗА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА И ИДЕНТИФИКАЦИЈА

ПРОБЛЕМСКИХ ТАЧАКА У УНУТРАШЊЕМ ТРАНСПОРТУ ..................................................... 59


3

9. ВРЕДНОВАЊЕ УТИЦАЈА ПРОБЛЕМСКИХ ТАЧАКА И ПРЕДЛОГ ЗА ЊИХОВО

РЕШЕЊЕ………………………………………………………………………………………………………60

9.1. РЕШЕЊЕ ПРЕВОЗНИХ ПУТЕВА ....................................................................................... 60 9.2. ПРЕДЛОГ СМАЊЕЊА БРОЈА ВИЉУШКАРА ....................................................................... 62 9.3. СМАЊЕЊЕ БРОЈА РАДНИКА ........................................................................................... 62

10. КОМПАРАТИВНА АНАЛИЗА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА И ПРЕДЛОЖЕНИХ

ПОБОЉШАЊА ........................................................................................................................................ 64

10.1. АНАЛИЗА ПОСТОЈЕЋИХ ПРЕВОЗНИХ ПУТЕВА И ПРЕВОЗНИХ ПУТЕВА НАКОН

РАЦИОНАЛИЗАЦИЈЕ .................................................................................................................................. 64 10.2. АНАЛИЗА БРОЈА ПОСТОЈЕЋИХ ВИЉУШКАРА И БРОЈА ВИЉУШКАРА НАКОН СКРАЋЕЊА

ПРЕВОЗНИХ ПУТЕВА ................................................................................................................................. 65 10.3. АНАЛИЗА ПОСТОЈЕЋЕГ БРОЈА РАДНИКА И БРОЈА РАДНИКА НАКОН РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ

УНУТРАШЊЕГ ТРАНСПОРТА...................................................................................................................... 66 10.4. УКУПНИ ТРОШКОВИ УНУТРАШЊЕГ ТРАНСПОРТА И МОГУЋА УШТЕДА........................... 67

11. ЗАКЉУЧАК ....................................................................................................................... 69

12. ЛИТЕРАТУРА ................................................................................................................... 70


4

1.УВОД

Основни задатак овог дипломског рада је да се на основу извршене анализе постојећег стања унутрашњег транспорта у предузећу „Бисер“, утврде критична места у токовима предмета рада и, сагласно томе, да предлог побољшања технологије унутрашњег транспорта. Зато је у првом делу приказан ток кретања материјалних добара од уласка сировина у пријемно складиште, затим кретање предмета рада кроз процесе технолошке обраде до формирања готових производа (јестиво уље и сточна храна, као секундарни производ предузећа), паковање готових производа у одговарајућу амбалажу, као и њихово складиштење пре дистрибуције. Такође су приказана средства унутрашњег транспорта, као и врсте транспортно манипулативних јединица које се користе у овом предузећу. Разматрана проблематика је изложена у дванаест делова:

У првом делу овог дипломског рада је дата општа дефиниција унутрашњег транспорта, као и његова суштина и значење. Други део рада је посвећен историјату развоја предузећа „Бисер“, као и производном програму овог предузећа. Трећи део рада се односи на унутрашњи транспорт у предузећу „Бисер“, где је детаљно презентован број и врста ових средстава која се налазе у употреби у предузећу. Такође су обрађене карактеристике свих средстава унутрашњег транспорта и приказана шема кретања средстава унутрашњег транспорта. Четврти део рада се односи на технолошке процесе.

Пети део рада је посвећен међупореацијском транспорту и транспортно манипулативним јединицама у предузећу, где су детаљно објашњене врсте и карактеристике транспортно манипулативних јединица у предузећу „Бисер“. Шести део рада обрађује паковање и палетизацију, при чему се посебна пажња посвећује амбалажи, као и формирању палетизованих јединица терета. Седми део рада обухвата складиштење, како долазних сировина, тако и готових производа.

У осмом делу рада је урађена критичка анализа постојећег стања и идентификација проблемских места у унутрашњем транспорту. Девети део се односи на вредновање утицаја проблемских места, као и адекватних предлога за њихово решење. Десети део рада представља компаративну анализу ефеката постојећег стања и предложених побољшања. Једанаести део рада је закључак, који се изводи на основу урађене анализе унутрашњег транспорта у предузећу „Бисер“, као и стања и броја средстава унутрашњег транспорта. У дванаестом делу је дат списак литературе која је коришћена приликом израде овог дипломског рада.


5

1.1. Унутрашњи транспорт

Процес транспорта представља продужетак процеса производње. Њима се допремају сировине и помоћни материјал до места прераде, затим се врши премештање добара у самој производњи, да би се на крају готови производи и полупроизводи разним саобраћајним средствима довезли до тржишта. Транспортом се осигурава и радна снага за све друштвене и привредне делатности и кретање становништва из једног места у друго, из било којих разлога.

Под унутрашњим транспортом подразумевају се све делатности у оквиру предузећа, које су у вези са транспортом и премештањем сировина, помоћног материјала, полупроизвода, производа и отпадака.1 Задатак унутрашњег транспорта је да у оквиру производног или прометног предузећа, омогући одвијање технолошког процеса. Унутрашњи транспорт представља саставни део производње и налази се у свим гранама привреде. Он међусобно повезује радне операције у производњи као и операције које претходе процесу производње и следе производњу, као што су: пријем, мерење, контрола квалитета примљеног материјала, ускладиштење материјала (сировина и полупроизвода), прерада материјала, паковање, мерења, слагање и ускладиштење готових производа и отпрема готових производа.

Фактори који утичу на унутрашњи транспорт су: o асортиман производа и набавка одговарајућих транспортних

средстава, o карактеристике производа, o технолошки поступак, o размештај и величина просторија и o врста, број и стање транспортних средстава.

Унутрашњи транспорт се одвија између: складишта и производних организационих јединица; између производних организационих јединица; и између производних организационих јединица и складишта.2 Значај унутрашњег транспорта постаје све већи, како за економију самог процеса унутрашњег транспорта, тако и за економичност процеса производње.

Сама технологија унутрашњег транспорта реализује се у нераскидивој вези са организацијом и технологијом производног процеса,

1 Bartzsch E., Kleebery, R. „Wendshuh, Rationalisierung des innerbetrieblichen Transportwesens“,

VEB Verlag Technik, Berlin, 1961. стр. 35.

2 Николић С., „Организација предузећа“, Просвета, Ниш, 1994. стр. 321.


6

са једне стране и спољног транспорта са друге стране. Облици организације и технологије производног процеса непосредно утичу на избор врсте, облика и нивоа технологије унутрашњег транспорта. Зато је технологија унутрашњег транспорта, у погледу коришћења одређених метода и средстава различита, код разних нивоа технологија производних процеса, посебно појединачне и масовне производње.

1.2. Улога унутрашњег транспорта

У сваком предузећу постоје потребе за транспортом. Ове потребе су нарочито велике у производним организацијама. Транспортују се разне сировине и материјали за производну прераду, разни помоћни материјали који се троше у радној организацији, затим готови производи, итд. У техничко-технолошком смислу, транспорт се може поделити на:

а) спољашњи и б) унутрашњи транспорт. Под унутрашњим транспортом у производњи се подразумевају сва

кретања сировина и полупроизвода у процесу производње, од пријемног складишта сировина до готових производа (од складишта до почетних места прераде, кроз цео процес производње до складишта готових производа). Трошкови транспорта могу бити врло високи (достижу и 50%), па им треба посветити одговарајућу пажњу. Њихов значај се не изражава само кроз трошкове, они значајно утичу на дужину циклуса израде производа и количину недовршене производње у производном циклусу. Када он откаже долази до местимичног нагомилавања материјала и задржавања производње, што изазива пад нивоа економске ефикасности.

Средствима унутрашњег транспорта се превозе разне материје у

разним агрегатним стањима и облицима и то: а) гасови, б) течности, ц) чврсте материје у расутом стању, д) чврсте материје у комадном стању. Унутрашњи транспорт је фактор интеграције радних места у

производњи. Ако није добро организован он тада делује као дезинтеграциони фактор, долази до успоравања токова материјала у производњи и пада економских ефеката.


7

Организација унутрашњег транспорта почиње у фази организације средстава. У процесној и хемијској индустрији организација унутрашњег транспорта поставља се и решава техничким пројектом. Ту је транспорт претежно аутоматизован. Транспортна средства обезбеђују све материјалне токове у процесу производње. Време транспорта је истовремено и активно време обраде материјала.

У прерађивачкој индустријској производњи такође има велики значај. Данас се стварно у масовној производњи остварује континуитет. Он се остварује одржавањем сталног и истог ритма у производњи, при чему унутрашњи транспорт има велики значај. Унутрашњи транспорт је добро пројектован и организован ако обезбеђује следеће услове у производном процесу:

o непрекидност материјалних токова, o елиминација залиха прерађеног материјала на радним местима, o опслуживање радних места са малим количинама, које се могу

прерадити најдуже за један час, односно за пар минута, o обезбеђена стална допрема материјала на радна места, без икаквих

застоја, o опслужује свако радно место у производњи, o свако средство и радник у транспорту има своје одређене путање и

задатке, o ниски трошкови транспорта.

Када се пројектује технологија и бирају средства унутрашњег транспорта треба се, поред осталог, обратити и произвођачима односне опреме јер ови могу дати корисне предлоге за рационално решење унутрашњег транспорта у производном процесу.

1.3. Уопштено о унутрашњем транспорту

На сложеном путу настанка и дистрибуције производа, транспорт представља подручје које директно утиче на формирање његове цене. Стога се организацији и пројектовању транспортних токова у савременој производњи придаје велики значај. Средства транспорта морају по решењима и учинку да прате производне капацитете које опслужују.

У процесу добијања сировина, производњи и складиштењу примењује се унутрашњи транспорт који се обавља средствима која се одликују како прекидним (цикличним) радом (дизалице, виљушкари...), тако и непрекидним (континуалним) радом (транспортери, конвејери...). У великом броју индустријских процеса производне и транспортне операције чине јединствен систем који обезбеђује континуални ток производње.


8

1.3.1. Основне карактеристике непрекидног транспорта

Средства непрекидног (континуалног) транспорта материјала и производа заузимају значајно место у технолошким процесима производње. Кретање материјала на транспортном путу (од места пријема до места предаје) може да се, зависно од захтева, изведе са константном или променљивом брзином, односно по такту. Транспортовани материјал може бити у расутом стању или комадима, а његове особине ближе дефинишу конструктивне карактеристике транспортног средства. У поређењу са средствима прекидног транспорта за лаке терете имају следеће предности:

o Знатно већи капацитети; o Однос капацитета и масе транспортног средства је повољнији; o Могућност редног везивања обезбеђује велике транспортне дужине.

При пројектовању унутрашњег транспорта за комадне терете, непрекидни транспорт мора да буде резултат упоредне техно – економске анализе са средствима подног транспорта (виљушкари ) односно дизалицама, јер је примена средстава непрекидног транспорта ограничена одређеним минималним капацитетом. Основна подела ових средстава је :

o Непрекидни транспорт механичким – носећим и вучним средствима;

o Непрекидни транспорт струјањем флуида; o Непрекидни транспорт механичким – вибрационим средствима; o Непрекидни транспорт под утицајем силе инерције самог терета

(ролганг – ови без погона ).3 Механичка транспортна средства. Савладавање транспортне

даљине и висине при транспорту насипних материјала и комадних терета врши се најчешће механичким средствима чија подела углавном зависи од врсте транспортног материјала, па тако постоје:

o средства за транспорт углавном насипних материјала и комадних терета уз одређене конструктивне допуне;

o средства за транспорт искључиво комадних терета. И у једном и у другом случају вучна средства су бескрајна

(најчешће траке и ланци и ређе ужад) и покретана су снагом погонских уређаја. Већина ових средстава изграђена је за хоризонтални и блаже нагнути транспорт ( тракасти и чланкасти транспортери, висећи конвејери...), док се већи нагиби и вертикална растојања савладавају посебном врстом средстава са захватним органима (сандучасти

3 Јевтић В., „Непрекидни транспорт“, Машински факултет, Ниш, 1982. стр. 2.


9

транспортери, елеватори ...). Врста материјала и транспортно средство одређују и брзину транспортовања, односно капацитет транспортног средства и обично су препоручене националним стандардима за поједине врсте транспортних средстава. За нека од средстава могу се узети препоруке према слици.

Вибрациона транспортна средства. Вибрациона средства транспортују насипне материјале користећи њихову инерцијалну силу. Подлога по којој се материјал креће изводи осцилаторно кретање померајући материјал у жељеном смеру. Померање материјала остварује се на два начина:

o поступком клизања материјала по подлози, где су убрзања подлоге при њеном осцилаторном кретању (напред – назад) различита, а подлога остаје у истој равни.

o поступком одбацивања материјала од подлоге при њеном осцилаторном кретању, где је раван подлоге промењива. Као погони служе кривајни механизми, електромагнетни вибратори

или погони са неуравнотеженим масама, ослонци покретне подлоге су еластични.

Транспорт у струји флуида. За транспорт одређених материјала успешно се користи струјање флуида. Овде се пре свега мисли на пнеуматска постројења која системом цеви транспортују зрнасте и прашкасте материјале. Струја ваздуха успоставља се усисавањем или потискивањем. У појединим технолошким процесима за транспорт материјала користи се вода (транспорт репе у шећеранама). Струјање ваздуха може да се успостави вентилаторима, компресорима и дуваљкама, а струјање течности пумпама и разликом нивоа. Природа материјала опредељује принцип транспорта.

Ваљкасти (ролганг) транспортери. Транспортери код којих се транспортовани комади (пакети) ослањају директно на ваљке зову се ваљкастим (ролганг) стазама – транспортерима. Ваљци могу бити кратки или дужи. Премештање терета дуж транспортера је последица или инерцијалне силе пакета, или спољне силе (ручно гурање или погона ваљка). Посебном конструкцијом ваљка може терет савладати у кривину.

Транспортовати се могу само комади или пакети само са равном контактном површином. Конструкција транспортера је проста а растојање ваљака се утврђује према материјалу који се транспортује. За коришћење силе инерције нагиб транспортера се креће од 1,5° до 5°. За дуже, хоризонталне и благонагнуте транспортне стазе (до 40м) примењују се данас транспортери са погоном. Углавном се користи код транспортовања тежих комада.


10

1.3.2. Опште карактеристике прекидног транспорта

Машине и уређаји прекидног транспорта одликују се периодичношћу операција, тј. периодичном сменом радног и повратног (нерадног, мртвог) хода. Оне дакле премештају терете одвојеним кретањима. Период рада дизаличног постројења састоји се из операције вешања терета о носећи орган дизалице, затим радног хода (дизања, премештања у хоризонталној равни и спуштања терета), одвезивања (скидање са носећег елемента) терета, и поновног мртвог хода до места поновног везивања терета. Капацитет дизаличног постројења је према томе, обрнуто сразмеран висини дизања терета и дужини његовог хоризонталног премештања. Ова карактеристика дизаличних постројења нарочито оштро наглашава границу између њих и машина за непрекидни транспорт, које преносе материјал и вертикално и хоризонтално, а да при томе исти не претоварује и чији капацитет (количина материјала премештена у јединици времена) не зависи од дужине транспортовања. Дизаличне машине преносе комадасте материјале, као и ситно – комадасте и расипне материјале у специјалним посудама.

По свом конструктивном извођењу, дизаличне машине се деле на следеће подгрупе:4

o прости дизалични механизми и машине (мале дизалице, котураче и чекрци и добоши за вучу);

o дизалице – кранови (мостовске дизалице, непокретне дизалице на стубу, рамне – порталне и полурамне дизалице, велосипедне дизалице, конзолне дизалице, дизалице са стрелом, једношинске дизалице и специјалне дизалице);

o подизачи (лифтови и платформе са и без сопственог погона).

4 Дедијер С., „Основи транспортних уређаја“, Београд, 1975. стр. 3.


11

2. КРАТАК ПРЕГЛЕД РАДА ПРЕДУЗЕЋА „БИСЕР“

2.1. Основне карактеристике производа

Фабрика уља и биљних масти, основана је 1996. године. Августа 1997. године, услед измене у начину пословања и организованости, фабрика постаје деоничарско друштво „Бисер“. Данас је предузеће „Бисер“ модерна фабрика савремене технологије и висококвалитетних производа. Делатност фабрике је прерада свих врста уљарица, производња јестивог сировог уља, производња и паковање рафинисаног јестивог уља, производња сточне хране и други послови.

Из године у годину шири се производни програм, повећавају се капацитет и усавршава технологија производње, са основним циљем да се у што је могуће већој мери задовоље потребе тржишта и захтеви потрошача. Из овог разлога је и уведен систем квалитета према међународном стандарду ISO 9001:2000. Успостављен систем квалитета и примењена анализа ризика критичних контролних тачака повећавају безбедност производа, како са здравственог, тако и са еколошког аспекта и доприносе очувању животне средине и здравља потрошача.

Задовољење људских потреба за уљима и мастима у давна времена одвијало се путем исхране производима биљног и анималног порекла. Развој цивилизације и откриће ватре омогућило је топљење анималних масти и формирање њихових резерви. Разни плодови уљарица и њихова употреба познати су још из давнина, о чему сведоче многи историјски докази. У Кини постоје записи из 2838. године п.н.е. који говоре о соји. Стари Римљани и Грци користили су маслиново уље, што значи да су познавали начин његовог добијања.

Издвајање уља из сировине базирало се на најједноставнијим операцијама као што су: млевење, кување са водом и пресовање. У средњем веку започета је употреба разних преса; преса са клином или преса на вијак. За покретање преса најпре се користила људска снага, као и снага домаћих животиња. Управо из времена употребе пресе са клином потиче и назив ХЛАДНО ЦЕЂЕНО УЉЕ.

Велики корак у производњи биљних уља направљен је 1795. године проналаском хидрауличних преса. Ове пресе омогућиле су увођење извесне механизације, повећање капацитета и боље искоришћење. У последње време због све веће популарности хладно цеђених уља, хидрауличне пресе доживљавају своју ренесансу. Средином 19 – ог века почиње се са екстракцијом уља помоћу органских растварача. Све до индустријске револуције, уље се производило углавном по


12

домаћинствима. Нагла индустријализација, ширење градова и концентрисања становништва у њима довело је до постављања нових захтева у погледу прехране великог броја људи.

Производња уља у домаћинствима морала се усмерити на индустријски начин производње уз осигурање боље одрживости. Током 19 – ог и почетком 20 – ог века основни циљ био је задовољење потреба становништва за уљима и мастима. Након што се решило питање квантитета, тржиште је постављало све оштрије захтеве везане за квалитет уља.

Последње две деценије у богатим и развијеним земљама јавља се снажна тенденција усмерена ка природној и здравствено безбедној храни, што захвата и подручје уља и масти. Природна и здрава храна постала је готово нова религија у савременом друштву. Разноврсна и квалитетна хладно цеђена уља у том смислу могу дати пун допринос правилној исхрани.

2.2. Врсте производа предузећа „Бисер“

Фабрика уља „Бисер“ припремила је и изнела на тржиште читаву нову класу јестивих уља. Премиум класу чини ново уље, тј. 100% пресовано сунцокретово уље. Све нове производе карактерише нова технологија производње, што им даје виши квалитет у односу на обично уље и чини их здравствено веома корисним.

Понуду предузећа обогатило је и ново паковање стандардног јестивог уља у пет боци од два литра. Ново паковање је истовремено и јефтиније, а и практичније за купце који троше веће количине уља и пробни период продаје показао је велику заинтересованост тржишта.

Јестиво рафинисано сунцокретово уље препоручује се за кување, печење, пржење и припрему хладних јела. Природно висок садржај витамина Е и присуство полинезасићених масних киселина чини производ висококвалитетним.

Понуду предузећа „Бисер“ обогатило је и ново паковање стандардног јестивог уља у пет боци од два литра. Ново паковање је истовремено и јефтиније, а и практичније за купце који троше веће количине уља и пробни период продаје показао је велику заинтересованост тржишта.


13

Слика 1. Основни производ предузећа „Бисер“

Специјално, ергономско паковање чини непотребним страх од

непрактичности велике флаше. Реч је о такозваној мушко – женској боци, која има са једне стране шири, а са друге стране ужи хват, прилагођен мањој, тј. руци домаћице, која је иначе и најчешћи потрошач овог производа.

Предузеће „Бисер“ се определило да успостави и одржава менаџмент систем који је усаглашен са захтевима међународног стандарда ИСО 14000, тако да може да пружи и доследно да одржава висок ниво свих предузетих активности и да постиже стално унапређење. Предузеће се обавезује на континуално усаглашавање са одговарајућим законским и другим прописима о заштити животне средине и са другим захтевима са којим се предузеће сагласило.

Предузеће „Бисер“ упошљава 45 радника, 18 спољних сарадника и 16 дистрибутера. Савремено тржиште захтева од својих испоручиоца не само добар квалитет, већ и одређени доказ о дугорочној доследности тог квалитета. Битна подршка узајамног поверења између произвођача и купца, односно потрошача су међународни стандарди квалитета. Стандарди подстичу предузећа на боље резултате у раду, технологијама, тржишним успесима, укупном пословању. Повећање производње је кључно опредељење и пословна политика предузећа.


14

3. УНУТРАШЊИ ТРАНСПОРТ У ПРЕДУЗЕЋУ „БИСЕР“

Када посматрамо организацију унутрашњег транспорта, њен основни циљ представља дефинисање активности којима се обезбеђује сигурност и заштита предмета рада, пре свега по питању њиховог квалитета при међуоперацијском транспорту.

Сам процес организације унутрашњег транспорта подразумева и прописује одговарајућа упутства, као и врсте и начин извођења унутрашњег транспорта. Сам план унутрашњег транспорта се прописује у плану процеса и операција после сваке промене транспортног средства, јер под унутрашњим транспортом се подразумевају сва премештања средстава за производњу између претходне, па све до наредне производне или контролне операције.

У предузећу „Бисер“ активности које су уско везане за унутрашњи транспорт почињу управо од операције пријема сунцокрета у пријемно складиште, где се (уколико је влага у сунцокрету у дозвољеним границама до 11%) сипа директно из приколица у кош који прихвата сунцокрет. Шема унутрашњег транспорта, као и свих операција везаних за њега је приказана на слици 2.

Слика 2. Шема организације унутрашњег транспорта у предузећу „Бисер“

Унутрашњи транспорт у предузећу „Бисер“ почиње управо довозом сировине, тј. сунцокрета у пријемно складиште, као што је приказано на претходној шеми, чиме се приступа спровођењу следеће операције, односно технолошким процесима прераде сунцокрета у циљу добијања готових производа из производног програма овог предузећа, тј. јестивог уља и палетиране сачме (сточне хране).


15

3.1. Врсте транспорта у предузећу „Бисер“

У зависности од врсте производа, као и његове величине, масе и броја комада, прописује се одређена врста транспорта, тако да се у предузећу „Бисер“ налазе следећа транспортна средства која служе у функцији унутрашњег транспорта компаније:

o ручни виљушкар, o електрични ручни виљушкар, o дизел виљушкар, o пужни транспортер, o елеватор са ведрима (вертикални кофичасти елеватор) и o тракасти транспортер.

Слика 3. Шематски приказ пројектоване путање возила у предузећу „Бисер“

На слици 3 је шематски приказана путања кретања возила кроз производне погоне предузећа „Бисер“, где су саме транспортне стазе, тј. путање јасно дефинисане и приликом транспорта их се треба придржавати. Радник на пријему врши очитавање врсте транспортног средства, неопходне за извршавање одређене операције унутрашњег транспорта и на основу тога даје транспортном раднику налог за транспорт, по коме истом треба да буде јасна путања кретања.


16

3.2. Структура средстава унутрашњег транспорта у предузећу „Бисер“

На основу расположиве документације из предузећа „Бисер“, број средстава унутрашњег транспорта који се користи у овом предузећу, као и локација за време радног времена је приказан на табели 1, где су напоменути и произвођачи ових средстава.

Табела 1. Структура средстава унутрашњег транспорта у предузећу „Бисер“

Ред. бр.

Број трансп.

средства

Назив транспортног средства

Произвођач Носивост

1. 1 Ручни виљушкар Jungheinrch 2 тоне

2. 2 Ручни виљушкар Indos 2 тоне

3. 1 Електрични ручни виљушкар Artex 2 тоне

4. 3 Дизел виљушкар Komatsu 1,5 тона

6. 3 Пужни транспортер

7. 4 Вертикални елеватор са ведрима Petkus

8. 1 Тракасти транспортер

Као што је приказано претходном табелом, у предузећу „Бисер“ се налази укупно 15 средстава унутрашњег транспорта неопходних за обављање свих операција у оквиру унутрашњег транспорта, од чега има три ручна виљушкара, један ручни електрични виљушкар, три дизел виљушкара, три пужна транспортера, четири вертикална елеватора са ведрима, као и један тракасти транспортер.

Важно је напоменути да су сва средства унутрашњег транспорта која се налазе у експлоатацији у овом предузећу у веома добром стању.

Од поменутих средстава која се користе у унутрашњем транспорту предузећа, већина њих се налази у производним халама (пужни транспортери, вертикални кофичасти елеватори и тракасти транспортер), као и у складиштима готових производа (ручни виљушкари, електрични ручни виљушкар и дизел виљушкари).


17

3.3. Карактеристике средстава унутрашњег транспорта у предузећу „Бисер“

3.3.1. Карактеристике виљушкара

Виљушкари су дизалично – транспорта средства унутрашњег транспорта и намењена су транспорту унутар фабричких хала и складишта, као и транспорту на краћим растојањима у кругу предузећа. Служе за транспорт већих комадних терета, мањих комадних терета на палетама и расутог терета у сандуцима или корпама. Употребом додатних уређаја уместо виљушки, могуће је манипулисати различитим теретима (транспорт цеви, тепиха, ролни, буради итд) или изводити радње које нису директно везане за транспортовање.

Састоје се из шасије основног возила са погоном кретања, вертикалног стуба са једним или више рамова, погонског система за дизање са захватним органом у облику виљушки које се крећу дуж стуба, система за нагињање рама и управљачког уређаја смештеног у кабини виљушкара.

Ослањају се на четири или три точка, тако да су предња два точка погонска и неуправљачка, а задња два или само један служе за управљање. Захваљујући својим карактеристикама обезбедили су незамењиву улогу у пословима подног унутрашњег транспорта. Виљушкари су унутар наведене области стекли велику предност у односу на друга транспортна средства јер поседују следеће карактеристике:

o велика маневарска способност, o релативно велика носивост o не захтевају посебне колосеке и стазе за кретање o релативно велике брзине кретања и дизања o независност манипулативног простора од извора енергије o релативно велика висина дизања у случају примене телескопског

рама o додатном надградњом проширују област примене o слободна и брза примена у свим областима предузећа o лака прилагодљивост променама технолошког процеса.

Поред наведених предности виљушкари имају и одређене недостатке:

o мала проходност o ограничена носивост и способност утовара o захтевају квалификован персонал o рад на граници стабилности.


18

Први моторни виљушкар направљен је у САД – у 1927. године (Clark Equipment Company, Buchanan, Michigan). Функционалне особине, три степена слободе кретања носача тј. захватног уређаја, могућност слагања робе на великој висини, велика функционална и капацитивна флексибилност, допринели су брзој експанзији виљушкарске технике у области индустрије, трговине и саобраћаја.

Конвенционална конструкција виљушкара је примарно прилагођена за рад са компактним тј. логистичким јединицама у облику палете или контејнера. Виљушка није једини облик захватног уређаја који се користи у виљушкарској техници, а поред виљушке користи се читав низ различитих облика захватних направа које су прилагођене различитим облицима терета и задатака. Сматра се да се данас налази у експлоатацији неколико милиона виљушкара.

Данас је развијен велики број виљушкара, а њихова подела зависи од врсте погона, техничких карактеристика, локације, намене итд. За класификацију виљушкара слагача користе се различити критеријуми:

o носивост, o положај тежишта терета у односу на базу виљушкара, o да ли су са седиштем или без седишта (са рудом), o према врсти погонског агрегата и др.

За класификацију виљушкара слагача најзначајнији критеријум је положај тежишта терета у односу на базу виљушкара. База виљушкара се дефинише као површина оивичена додирним тачкама точкова са тлом. Према овом критеријуму виљушкари слагачи се класификују на:

o чеоне (фронталне) са тежиштем терета изван базе виљушкара, o са тежиштем у бази (виљушкари без противтега), o хибридне са померањем терета при захватању и одлагању и o за рад у високорегалним складиштима.

У предузећу „Бисер“ се користе дизел виљушкари произвођача KOMATSU, који спада у чеоне виљушкаре. Чеони виљушкар је најраспрострањенији конструктивни облик виљушкара.

Његови основни делови су: o рам са осовинама и погонском групом, o уређај за дизање и o систем за управљање.

Погон је са СУС-мотором. Израђује се са три и четири точка. Точкови су од тврде, супер еластичне гуме или пнеуматски. Управљање се, због великог оптерећења на предњим точковима, искључиво изводи преко задњих точкова помоћу полужног механизма или хидростатички.


19

Крути рам повезује све елементе виљушкара у једну целину. Код чеоног виљушкара је са предње стране рама зглобно повезан уређај са дизање терета. Чеони виљушкар се класификује и као виљушкар са слободно ношеним теретом, што значи да је тежиште терета стално изван базе виљушкара.

Слика 4. Дизел виљушкар марке KOMATSU који се налази у предузећу „Бисер“

Због велике тежине контратега код чеоног виљушкара је неповољан однос носивости и сопствене тежине - код лаке и средње класе носивости тај однос је 1 : 2, двоструко је већа сопствена тежина од носивости, а код већих носивости тај однос је повољнији, због већег размака осовина.

Виљушкари KOMATSU из серије АX50 прате најновије светске трендове производње. Главни циљ произвођача био је да изађе у сусрет потребама корисника и то повећањем продуктивности, смањеном потрошњом горива, сниженим трошковима одржавања и повећањем удобности корисника путем револуционарног система еластичне везе кабине и шасије захваљујући ком су мотор, трансмисија и кабина одвојени.

Ове промене омогућавају кориснику да ради дуже и ефикасније и то

захваљујући: o Значајном смањењу вибрација, o Пространом и удобном седишту, o Новом дисплеју, лаком за очитавање са мултифункционалним

ручицама најновијег дизајна, o Висок степен видљивости који омогућавају нове гране и централни

ретровизор, o Редизајнирани управљачки точак са пречником од 300 мм.


20

Слика 5. Димензије дизел виљушкара KOMATSU

Нова генерација мењача и одвојени предњи погонски мост обезбеђују лаку контролу квачила и брзе промене правца кретања са постепеним убрзањем, што олакшава приступ терету. Управљачки систем KAPS III веома је брз и у потпуности хидрауличан, опремљен системом који синхронизује положај волана са углом точкова, што омогућава стално исти положај волана, без мањих одступања, честих код виљушкара који немају ову опцију, што омогућава лакше и сигурније руковање виљушкаром.

Комбинација хидрауличне пумпе дизајниране за рад са великим тежинама, високог обртног момента (147-157Nm) при малом броју обртаја мотора, велике прегледност и видљивост коју омогућавају специјално дизајниране гране и интегрисаног бочног помака омогућава велику брзину дизања и лако манипулисање теретом.

Поједностављено одржавање био је један од примарних циљева приликом дизајнирања ове серије KOMATSU виљушкара. Омогућен је лак приступ мотору и трансмисији, без измештања стуба волана.


21

Табела 2. Техничке карактеристике дизел виљушкара KOMATSU

Погонско гориво Дизел

Носивост Q/t 1500

Тежиште терета c/mm 500

Осовинско растојање y/mm 1400

Тежина kg 2630

Размак предњих точкова mm 890

Размак задњих точкова mm 895

Висина са спуштеним виљушкама mm 2145

Слободан ход mm 140

Висина дизања mm 3300

Дужина са виљушкама mm 3155

Дужина без виљушака mm 2235

Виљушке дебљина/ширина/дужина mm 35x100x1070

Ширина на виљушкама mm 970

Растојање од земље mm 120

Прорачун експлоатационих карактеристика:

Уграђени капацитет (техничка норма производности) самоходног подизача (виљушкара) може се прорачунати на основу обрасца:

ht

TqkKu t3600

где је:

tq = 1,5 t- номинална носивост виљушкара,

k= 0,8 - коефицијент искоришћења номиналне носивости T - трајање једног циклуса (у sec)


22

Трајање једног циклуса прорачунава се на основу обрасца: 11

1i

iT t s

где је: 0,85 - величина која узима у обзир једновремено извршење операција у једном циклусу;

it - елементи циклуса.

Неке величине из групе it могу се добити снимањем у реалним условима, а неке снимањем и прорачуном. Постоји 11 времена:

1t = 13 s (време захватања терета) 2t = 7 s (окретање виљушкара за 90о)

325 360 5 11

1500gt

Lt t s sV

(време кретања виљушкара под

теретом, где је L = 25 m – просечна дужина хода, tV = 15km/h – брзина кретања виљушкара под теретом, gt = 5 s – губици времена у кретању који зависе од дужине релације)

4t = 3 s (постављање катарке у вертикални положај)

52 60 5 12

17gd

Ht t s sV

(време подизања терета за одлагање,

где је H = 2 метра – висина дизања терета, dV = 17 m/min – брзина дизања терета, gt = 5 s – зависи од услова рада)

6 6t s - (време одлагања терета)

7 3t s - (време враћања катарке у почетни положај)

8 5 12sp

Ht s t sV

- (време спуштања празних саоница)

9 7t s - (време окретања без терета) 1

10 3 11gpr

Lt t s t sV

- (време повратка празног виљушкара, где је

1L - дужина празног хода виљушкара, prV - брзина празног виљушкара) 11t = 7 s – (време постављања саоница у положај за захват терета).

11

1

0,85 13 7 11 3 12 6 3 12 7 11 7 0,85 92 78,2ii

T t s s

ht

TqkKu t 24,55

2,785,18,036003600


23

Снага мотора за погон подизача прорачунава се на основу обрасца:

100043 tv FFvkkP [kW]

где су: k3 = 0,025 – коефицијент отпора кретању возила по асфалту или бетону,

k4 = 0 - коефицијент отпора услед успона или пада транспортног пута,

v = 4,1667 m/s - брзина кретања, η = 0,5 - степен корисног дејства мотора и преносног механизма

снаге, Fv = 2682,6 N - сила тежине возила, Ft = 1530 N - сила тежине терета.

877,05,01000

15306,26821667,40025,0100043 tv FFvkk

P [kW]

Следећа врсте виљушкара које се употребљавају у унутрашњем

транспорту у предузећу „Бисер“ је електрични ручни виљушкар. Њихова употреба је забележена приликом претовара готових производа (након формирања палетизоване јединице терета) у магацин готових производа.

Електрични ручни виљушкар је намењен за транспорт компактних комадних терета тј. палетних товарних јединица. Има исте функционалне карактеристике као и палетна колица са мануелним погоном, а пошто је опремљен уређајем за подизање и спуштање терета поседује особину активног захватања и одлагања терета.

Захваљујући механичком погону, који је по правилу електробатеријски, он се користи за дуже транспортне дистанце и радно интензивније процесе. Тежиште терета се налази у бази виљушкара (у геометријском средишту површине коју образују додирне тачке точкова са подлогом).

Електрични ручни виљушкар произвођача Artex типа, који се налази у употреби је намењен за манипулацију палетизованог терета. Брзину вожње регулише импулсни управљач погона. Oпремљен је са инструментом који показује испражњеност акумулатора. Има механичку – комбиновану радно – паркирну кочницу. Носивост овог виљушкара је 2 тоне, а висина подизања виљушки је 1120 mm.


24

Слика 6. Електрични ручни виљушкар Artex и његове димензије

Основне карактеристике овог електричног ручног виљушкара су следеће:

носивост – 2000 kg;

дужина подизања виљушака – 1120 mm;

ширина виљушкара – 855 mm;

радни круг – 1710 mm;

брзина вожње са теретом – 1,25 m/s;

брзина вожње без терета – 1,7 m/s;

неопходна ширина ходника за манипулацију – 2080 mm;

тежина виљушкара заједно са акумулатором – 640 kg. У предузећу „Бисер“ се налазе три ручна виљушкара, чија је

употреба неопходна у производним халама, у циљу премештања палета. Сви ручни виљушкари имају носивост 2 тоне и њихове основне карактеристике су следеће:

укупна дужина – 1500 mm;

дужина виљушки – 1145 mm;

максимална носивост – 2000 kg;

ширина виљушке – 550 mm;

пречник погонског точка – 180 mm;

маса – 100 kg.


25

Слика 7. Ручни виљушкар и његове димензије

Ручни виљушкари и палетна колица користе се код хоризонталног премештања палета и палетизованих терета. Њихова носивост је у распону од 630 до 2300 kg, а сопствене масе су од 70 до 330 kg. Код почетка захватања и одлагања виљушке су на просечној висини 85 mm. У радном режиму (под теретом) вертикално подизање хоризонталних виљушки реализује се у распону од 90 mm до (максималног подизања) 200 mm, а у слободном режиму виљушке могу бити на висинама од 80 до 205 mm.

Слика 8. Ручни виљушкар


26

3.3.2. Карактеристике тракастог транспортера

Тракасти транспортер најопштије се може описати као транспортни уређај који помоћу бескрајне траке преноси робу између две тачке. Транспортна трака је пребачена и затегнута обично између два бубња и његови основни саставни делови су поред бескрајне траке: рамови носеће конструкције, ваљци или клизна подлога за ношење траке, затезна и погонска станица.

Погонски бубањ као основни елемент погонске станице преноси обимну силу на траку путем трења. Да би се створили услови за пренос обимне силе путем трења, трака мора да буде затегнута, што се остварује преко затезне станице.

Подржавање траке код великих оптерећења реализује се по правилу преко носећих ваљака, код лаке робе користи се клизна површина. Радна, тј. носећа грана траке обично је горња, а ређе доња. Оптерећена грана траке може да буде равна или коритаста (профилисана). Равна трака се користи за комадну, а коритаста за расуту робу. Код хоризонталних и косих тракастих транспортера, који нису реверзибилни, најцелисходније је да погонски бубањ буде на предњем, а затезни на задњем крају транспортера.

Утовар робе је обично на задњем, а истовар на предњем крају траке. Овај принцип није обавезан. Транспортна путања може да буде хоризонтална или коса. Максималан угао нагиба транспортера ограничен је величином трења између траке и материјала, и креће се у границама 10 – 25º, мада постоје и изузеци.

Са аспекта примене тракасти транспортер је универзално средство, погодно за транспорт како расуте тако и комадне робе. Његове главне предности у односу на многа друга претоварна средства су:

o континуалан пренос робе, o мала специфична потрошња енергије због релативно мале масе

радног органа и малих отпора кретања, o једноставна уградња у малом простору, могућност транспорта и на

великим дистанцама, неутрално понашање радног органа у односу на промену квалитета робе која се транспортује,

o релативно низак ниво буке у односу на друге врсте уређаја, o ниски трошкови одржавања и експлоатације, o добре могућности за рад са другим претоварним и помоћним

уређајима (ваге, бројачи и др.).


27

Код конвенционалне конструкције тракастог транспортера, која се највише и користи у транспорту масовне расуте робе, величина нагиба је лимитирана трењем између траке и материјала, тако да њихова примена није свуда могућа.

Стандардне траке су осетљиве на хемијске утицаје, на високе температуре и на поремећаје који настају када дође до лепљења материјала на бубњеве и ваљке. Велико је запрашивање транспортера, до кога долази при транспорту одређених врста робе, компликује заптивање лежајева и изазива повећане инвестиционе и текуће трошкове. При транспорту грубих материјала са оштрим ивицама лако долази до оштећења траке, што представља велики проблем због високе цене траке.

Тракасти транспортер нема особину активног захватања терета, па је за затварање неопходна примена одговарајућег средства за постављање терета на траку. Најрационалније је, ако је то технолошки сврсисходно, да се транспортер постави иза уређаја из кога роба излази слободним падом.

Слика 9. Елементи тракастог транспортера - 1) трака; 2) ваљци; 3) погонски бубањ; 4)

затезни бубањ; 5) утоварни уређај

Тракасти транспортер има веома широку примену. Обезбеђује рационалан транспорт великих количина расуте и комадне робе на великим и малим дистанцама.

Трака је најзначајнији елемент тракастог транспортера, која истовремено остварује две функције: носећу и вучну. С обзиром да је трака највреднији део транспортера, њено учешће у цени транспортера је 25% до 35%.

Гумена трака је најраспрострањенији облик радног органа код тракастих транспортера. Трака има сложену структуру и састоји се од језгра (корда) и гуменог омотача. Језгро код гумене траке чине текстилни улошци или челична влакна, односно ужад. Језгро траке прима силе напрезања, а омотач служи као заштита језгра од атмосферских утицаја и механичких оштећења.


28

Ваљци за ношење траке. Примарна функција ваљака је ношење траке и терета. Поред ове функције они својим обликом одређују и профил траке. Ваљци су распоређени дуж траке на релативно малом растојању и због њиховог великог броја имају значајан утицај на инвестиционе и текуће трошкове. Њихово учешће у инвестиционим трошковима је до 25%. Технички век ваљака је 36 000 сати, а временски зависи од услова рада и креће се од 4 до 6 година.

Растојање ваљака је веома битан технички параметар транспортера са значајним утицајем на понашање система при раду и креће се у следећим границама :

o равна трака (расута роба) 1,5 до 2,5 m o коритаста трака (расута роба) 0,8 до 1,8 m o у неоптерећеној грани растојање је два пута веће у односу на

оптерећену грану. Бубњеви за тракасте транспортере израђују се од ливеног челика

или као варена конструкција. Дужина бубња је код гумених, пластичних и жичаних трака увек већа од ширине траке. Погонски бубањ за транспортере веће дужине облаже се гумом и керамиком ради повећања коефицијента трења између бубња и траке.

Слика 10. Елементи за ношење и усмеравање траке

Коефицијент трења између бубња и траке није константна величина, он опада са порастом притиска између траке и бубња и мањи је у наилазној него у силазној тачки. Коефицијент трења зависи од стања површине траке и бубња и од брзине траке. У току рада постројења долази до глачања површина, тако да се трење смањује. Са порастом брзине трење такође опада, а вода и подмазујуће материје брже се простиру са порастом брзине.

Када транспортер ради на отвореном, коефицијент се бира за влажне услове и средњи притисак. Површина бубња се изводи са жлебовима, који спречавају лепљење материјала. У влажним условима, као и при транспорту мокрог материјала на ниским температурама, на бубњу почиње формирање ледених брегова који се морају одстранити, јер изазивају брзо пропадање траке.


29

Место постављања затезног уређаја и начин затезања траке зависи пре свега од дужине транспортера и расположивог простора за смештај елемената уређаја за затезање, а најповољније је оно место где је најмања сила затезања у траци.

Најмања сила је обично у силазној тачки на погонском бубњу, код косих транспортере због дејства силе гравитације, најмања сила може да буде на крају косог дела траке, што зависи од конфигурације постројења.

Постављање затезног уређаја иза погонског бубња је целисходно код транспортера веће дужине, јер се елиминишу последице које произилазе од истезања траке.

Проклизавање погонског бубња као последица смањења коефицијента трења између траке и бубња због промене притиска између траке и бубња доводи до преоптерећења траке. Зато се код великих постројења не препоручује примена примитивних решења за затезање траке, јер она не обезбеђују оптималан рад у различитим стањима система.

Слика 11. Тракасти транспортери

Уређаји са аутоматском регулацијом обезбеђују најадекватнију заштиту траке, јер се правилном регулацијом силе затезања елиминише заостајање траке.

Прорачун експлоатационих карактеристика: Уграђени капацитет тракастог транспортера са гуменом траком

може да се прорачуна на основу обрасца за комадне терете:

3600uv komKa h

; htq

avKu 6,3


30

где је: v = 1,2 m/s – брзина кретања траке, а = 0,4 m – средње растојање између два комада терета, q = 12 kg – маса терета.

1,23600 3600 3600 1,5 54000,8u

v kom komKa h h

ht

htq

avKu 8,6412

4,02,16,36,3

Снага мотора тракастог транспортера прорачунава се на основу обрасца:

367100054321 ut KHkLkLvfkkk

P [kW]

где је: к1=1,2 - коефицијент допунских отпора који зависе од дужине траке, к2=1,2 - коефицијент додатног повећања снаге мотора, к3=1,1 - коефицијент отпора празног хода траке који зависи од ширине траке, к4=1- коефицијент хоризонталног отпора маси терета, к5=1 - коефицијент отпора дизања или спуштања терета, η=0,8 - степен корисног дејства преносног механизма снаге, v=1,2 m/s - брзина кретања траке, H=0 - висина дизања терета, L=10 m - дужина хоризонталне пројекције траке, ft=50 N/m - сила тежине траке, Ku=64,8 t/h - уграђени капацитет тракастог транспортера.

367100054321 ut KHkLkLvfkkk

P 37,4367

8,64011011000

102,1501,18,0

2,12,1 [kW]


31

3.3.3. Карактеристике вертикалног елеватора

Кофичасти елеватори су вертикални транспортери за пребацивање и подизање свих зрнастих и брашнастих материја у индустрији и пољопривреди : гранулати, житарице, уљарице, брашна, семенска обрада, чахурасти плодови.

Помоћу кофица које су спојене са транспортном траком се вертикално транспортују материјали. Оптималан рад и капацитет елеватора се постиже комбинацијама и варијацијама, брзина кретања и величине кофице.

Брзине елеватора које се препоручују од стране произвођача су: o За фину семенску робу 2,0 m/s o За семенске житарице 2,7 m/s o За конзумне житарице и o Индустријску сврху 3,2 m/s


32

Слика 12. Карактеристике и димензије кофичастог елеватора

Елеватори се користе за вертикални транспорт зрна у силосима. Делови елеватора су: глава елеватора, на којој је монтиран погон и из које излази транспортовани материјал стопа елеватора у коју улази материјал за транспорт цеви кроз које пролази трака са кофицама, носећа трака са кофицама.

Зрно се у елеватор уводи кроз отвор на стопи која може да буде постављена са предње или задње стране елеватора. Кофице захватају зрно и носе га навише. Због центрифугалне силе која делује на кривини добоша зрно излеће из кофице и креће се по трајекторији која представља резултанту обима брзине добоша и убрзања земљине теже. Обимну брзину добоша и профил главе треба тако одабрати да свако зрно падне у излазни отвор на глави елеватора.


33

Ово је најквалитетнији вид транспорта јер материјал који се транспортује стоји у кофици, а кофица се креће. Ту је смањен лом на минимум. Најмања је потрошња енергије по тони транспортованог зрна. Капацитети које израђујемо креће се од 10 t/h сувог зрна меркантилне пшенице до 100 t/h. Преклопке и цевоводи за транспорт зрна. Цевоводи се користе за гравитациони транспорт зрна.

Стандардна израда: o Материјал: Поцинковани лим, глава и нога 3 – 4mm канал 2mm, o Глава елеватора: Решеткасти каишник са уграђеним одбојним

елементом од тврде пластике, излазна грана, пужни редуктор са електричним мотором, блокада промене правца,

o Основа: Нога елеватора са каишником и преносним ваљком, дупла затезница, улаз једнострани, два заклопца за пражњење елеватора,

o Елеваторски канали: Стандардни канал 3,0 m дужине, канал за уградњу 2,0 m, 1m 0,5 m дужине, додатно трака систем кофица, опрема за велике капацитете. Неке од карактеристика које поседује овај елеватор су:

o контрола обртаја, o контрола правилног рада, o лакирана изведба, o шибер за капацитет, o различите варијанте улаза и излаза, o адаптер за ваздух, o сигурност против експлозије, електрични прекид или алуминијска

фолија, o пријемни левак.


34

Прорачун експлоатационих карактеристика: Уграђени капацитет елеватора са ведрима може да се прорачуна на

основу следећег обрасца: 3,6

uk v z tK

a h

где су: k = 0,6 – коефицијент попуњености ведра,

= 120 kg/m3 – запреминска маса расутог терета,

v = 0,8 m/s – брзина кретања ланца, z = 0,1 m3 – запремина једног ведра елеватора и а = 0,35 m – растојање између оса ведара.

3,6 3,6 0,6 120 0,8 0,1 20,736 59,240,35 0,35u

k v z t tKa h h

Снага мотора елеватора са ведрима се може прорачунати на основу

обрасца:

1 2 3367uH KP k k k v kw

где је: k1 = 1,13 – коефицијент сигурности снаге мотора, k2 = 1,3 – коефицијент губитка због отпора при кретању вучних и

носећих елемената, k3 = 0,5 s/m - коефицијент односа масе радног органа елеватора по

јединици његове дужине у односу на уграђени капацитет елеватора, H = 15 метара – висина дизања терета у метрима,

= 0,8 – коефицијент корисног дејства погонског уређаја.

1 2 315 59,24 1,13 1,3 0,5 0,8 3,026 1,65 4,99

367 367 0,8uH KP k k k v kw kw


35

3.3.4. Карактеристике пужног транспортера

Пужни транспортери користи се за мање транспортне дужине за хоризонтални и коси, а ређе за вертикални транспорт зрнастог или прашкастог материјала. Хоризонтални пужни транспортер се састоји од металног корита, који има по средини осовину на којој су смештени елементи за транспорт зрна „спирала“ или пужница по чему је добио име. Зрно лежи у кориту, а спирала транспортује (гура) зрно по дну корита. Приликом таквог транспорта долази до трења зрна који се транспортује и корита. Затим трење зрна и спирале који је на средњој осовини и окреће се у правцу транспорта зрна. Размак између спирале и корита може да доведе до ломљења зрна.

Слика 13. Пужни транспортер

Пужни транспортер је један од јефтинијих уређаја за транспорт зрна или прашкастих материјала. Поуздан је као изузимач из силоса и дозатор за шаржне ваге. У зависности од конструкције спирале може да служи као мешач. Приликом транспорта материјал се меша. Због ових особина пужни транспортер је у врху потрошње енергије по тони транспортованог зрна.

Пужни транспортер треба користити за краће транспортне дужине до 10 m. Модерни пужни транспортери израђују се са великим бројем обртаја, што му повећава капацитет али сразмерно томе и потрошњу енергију, као и лом зрна. У сменским дорадним центрима се пужни транспортер најмање користи. Јефтин је и ефикасан за транспорт материјала (зрна) на мале раздаљине, транспорт зрна до млинова за млевање, транспорт прашкастих компоненти (прекрупе, сојиног гриза, и сл.). У зависности од капацитета и пречника корита пужног транспортера израђују се од Д = 120 mm до 500 mm. Капацитет се креће до 80 t/h сувог зрна меркантилне пшенице.


36

Спирални, пужни транспортери могу бити: o убодни транспортер – за прихват терета са гомиле, o усипни са усипником (кошем) четвртастог, троугластог или стубног

облика, o дозирни транспортер са цевним улазом и излазом, o међутранспортни транспортер за пренос материјала од тачке А до

тачке Б, за пуњење силоса, o коритасти за прихватне магацине, за транспорт пиљевине и сл, o флексибилни – без осовине идеални за храњење у живинарству.


Погон пужних транспортера може бити на страни улаза или излаза,

са ременским преносом снаге или преко редуктора са спојком, постављени продужно или са ланчаним преносом, са одговарајућом заштитом погона.



37

Прорачун експлоатационих карактеристика: Уграђени капацитет хоризонталног пужног транспортера се

прорачунава на основу следећег обрасца:

21 2 32,826u

tK k k k v dh

где је: k1 = 0,25 – коефицијент попуњености пресека, k2 = 1 – коефицијент попуњености пресека који зависи од врсте

пужа, k3 = 1 – коефицијент протока терета који зависи од нагиба

транспорта, = 120 kg/m3 – запреминска маса расутог терета,

v = 0,3 m/s – брзина кретања терета, d = 0,5 m – спољни пречник пужа.

21 2 32,826 2,826 0,25 1 1 120 0,3 0,25 6,35u

t tK k k k v dh h

Снага мотора хоризонталног пужног транспортера се прорачунава на основу обрасца:

1 23367 u

k kP H k L K P kw

где је: k1 = 1,2 – коефицијент отпора трења у лежајевима транспортера,

k2 = 2 – коефицијент поправке снаге мотора, k3 = 2,8 – коефицијент отпора повлачења терета, H = 0 – висина дизања терета, L = 20 метара – хоризонтална пројекција транспортера,

P = 0,7 kw – повећање снаге мотора, = 0,85 – степен корисног дејства преносног механизма.

1 23

1,2 2 2,8 20 6,35 0,7 3,189367 367 0,85uk kP H k L K P kw kw


38

3.4. Шема унутрашњег транспорта у предузећу „Бисер“

Слика 16. Постојећи превозни путеви средстава унутрашњег транспорта

Као што је приказано на претходној шеми, путање кретања средстава унутрашњег транспорта (у овом случају дизел виљушкара и електричних ручних виљушкара) су следеће:

o из производне хале са тракастог транспортера силазе готови производи (јестиво уље), који се, након формирања палетизоване јединице терета дизел виљушкарима и електричним ручним виљушкарима превозе у отпремно складиште, где се слажу и чувају до момента отпреме;

o на другој страни производне хале, добија се други финални производ палетирана сачма (након хладног цеђења сунцокрета) у виду сточне хране, која се пакује у најлон џакове (вреће) од 50 килограма, који се уз помоћ ручних виљушкара транспортују и палетизују до дизел виљушкара, који овај терет превозе преко пријемног складишта, до складишта готових производа, где се чувају до даље отпреме.


39

4. ТЕХНОЛОШКИ ПРОЦЕСИ ПРОИЗВОДЊЕ

Технолошки процес у предузећу „Бисер“ почиње тако што се сунцокрет, као сировина, допрема у пријемно складиште. Сунцокрет треба да има дозвољени проценат влаге до 11% и нечистоће до 15%. Међутим, уколико је влажност сунцокрета већа од дозвољених 11%, исти се мора додатно сушити у прихватном складишту.

Слика 17. Шематски приказ технолошког процеса у предузећу „Бисер“

Уколико је влага у сунцокрету у дозвољеним границама, тада се сунцокрет сипа директно из приколица у кош, који прихвата сунцокрет и путем пужног транспортера креће његов транспорт у специјална складишта, тј. силосе.

Слика 18. Пријемно складиште и кош за прихватање сунцокрета

На том путу од пужног транспортера, сунцокрет се подиже према силосима путем вертикалног кофичастог елеватора до тријера, где се врши грубо чишћење сунцокрета од нечистоћа 95% - 98% (чишћење од корова и прашине).

Тријери су процесне машина за сортирање и одвајање зрнастих производа према величини зрна.

Области примене тријера су следеће: o за чишћење семена свих врста житарица, пшенице, овса, ражи,

жита, кукуруза, кинеске шећерне трске, пиринча и других; o у обради семена биљака за прераду житарица и ситног семена за

пречишћавање и прераду биљака и зачина.


40

Слика 19. Тријер за грубо пречишћавање, сортирање и одвајање зрна

Тријер за раздвајање семена биљака је потпуно затворена машина која се састоји од два назупчена цилиндра у форми џепова и левком за пражњење са завртњем. Тријер је снабдевен са назупчењима унутра, која су дизајнирана тако да одговарају конкретним потребама за издвајање сваког производа. Подешавање олука и бирања величине сваког назупчења је важно за квалитет издвајања. Тријер се може користити за издвајање ситних зрна и издвајање крупних зрна.

Слика 20. Конструктивне карактеристике тријера


41

Издвајање ситних зрна. Ситнија зрна унутар производа падају у удубљења на цилиндру. Окретањем цилиндра ово ситније семе се исипа у левак за пражњење. Подешавање левка може се вршити током операције пражњења помоћу завртња који је монтиран на левку.

Издвајање крупнијих зрна. Производ упада у удубљења на цилиндру. Окретањем цилиндра исипа се у левак. Крупније компоненте које треба издвојити из производа не упадају у удубљења и пролазе кроз цилиндар до излаза.

Техничке спецификације тријера који се користи у предузећу „Бисер“ су:

o компактна челична конструкција, o конструкција заштићена од прашине, o прецизно раздвајање, o ослобођена вибрација, o одвојени погон за сваки тријер, o низак ниво буке, o лако подешавање, o тријер за вишеструко одвајање.

Слика 21. Пужни транспортери у предузећу „Бисер“

Уграђени вентилатор снабдева основни вертикални усисни канал за одвајање великом запремином ваздуха за усисавање. Добро урађена промена сита. Једно доње и једно горње сито су идентични по величини и због тога их је могуће заменити.

Горње и доње сито се чисте аутоматски помоћу електричне вибрационе јединице. Ефикасна и веома брза замена тријера. Екстремно кратко време потребно за промену типа сортирања тако да одговара за различите врсте семена. Све операције разврставања су јасно видљиве док машина ради и могуће их је, ако је то потребно, брзо и лако подесити. Машина се сама празни у веома кратком временском периоду.


42

Слика 22. Вертикални кофичасти елеватори у предузећу „Бисер“

Након грубог чишћења сунцокрета у тријеру тада исти слободним падом долази до вертикалног кофичастог елеватора који га транспортује на горе, све до пужног транспортера, који по захтеву пуни једну или другу ћелију силоса.

Слика 23. Тријер за фино пречишћавање зрна

У силосима се сунцокрет складишти одређено време и према потреби даље иде у производњу. На самом дну силоса се налази пужни транспортер који сунцокрет транспортује према тријеру за фино пречишћавање и љуштилици уз помоћ још једног вертикалног кофичастог елеватора.


43

Тако очишћен и ољуштен сунцокрет транспортује се мањим вертикалним кофичастим елеватором до ћелије капацитета пет тона, која је херметички затворена ради очувања чистоће зрна сунцокрета. Ту се сунцокрет складишти пре производње.

Слика 24. Силоси у предузећу „Бисер“ за складиштење сунцокрета

Процес производње подразумева пресовање зрна сунцокрета, где се добијено јестиво уље сипа у пет амбалажу, тј. пластичне боце од једног или два литра, након чега се пакују у термоскупљајућу фолију. Са друге стране, од отпадака зрна сунцокрета се производи сточна храна која се пакује у џакове од 50 килограма.

Слика 25. Финални производ предузећа „Бисер“


44

5. МЕЂУОПЕРАЦИЈСКИ ТРАНСПОРТ И ТРАНСПОРТНО МАНИПУЛАТИВНЕ ЈЕДИНИЦЕ У

ПРЕДУЗЕЋУ „БИСЕР“

Приликом процеса манипулисања у међуоперацијском процесу основни циљ представља дефинисање начина обезбеђења, рационалног коришћења, као и одржавања међуоперацијске амбалаже.

Међуоперацијска амбалажа подразумева амбалажу за паковање делова за процес и у процесу производње у циљу ефикасне заштите од оштећења приликом транспорта и складиштења.

5.1. Врсте транспортно манипулативних јединица у предузећу

Када посматрамо међуоперацијски транспорт у предузећу „Бисер“, у оквиру њега, међуоперацијску амбалажу разврставамо у зависности од места њеног поласка на следеће врсте:

o равне палете и o комбиноване палете.

Под палетом се подразумева товарна подлога која се углавном састоји од два пода раздвојена међуподницима или једног пода ослоњеног на ножице, висине сведене на минимум, тако да се њоме лако рукује виљушкама виљушкара или палетним колицима. Палета омогућава образовање товарних, транспортних, складишних и продајних јединица и тиме примену механизације (виљушкара) за њихово манипулисање. Формирање товарних јединица представља услов за образовање и реализацију транспортног ланца од произвођача до потрошача произведених добара.

Палета као помоћно средство унутрашњег транспорта не обезбеђује само ефикасну и рационалну везу између носилаца транспорта, већ представља, такође, посебну товарну јединицу, која је саставни део транспортног ланца од складишта произвођача до складишта за дистрибуцију робе, тј. транспортног ланца од произвођача до потрошача.

Манипулација, превожење и складиштење производа може се реализовати палетама и системом палетизације на релацији паковање производа – складиштење производња – расподела – потрошња; претовар производа из возила у возило, из складишта на возило и обратно, и из складишта на место продаје и транспорт различитим превозним средствима.


45

У производним процесима се примењују различите врсте палета, које се разликују према облику, димензијама, намени и осталим техничко – експлоатационим карактеристикама, али по облику постоје три основне врсте палета, и то:

o равне палете (без надградње), o бокс – палете и o стубне палете.

У предузећу „Бисер“ се највише користе равне палете. Равна палета је равна (најчешће дрвена) подлога са или без ножица, на коју се слажу поједини комади робе у циљу реализације јединствене товарне јединице којом се може лако и брзо манипулисати помоћу виљушкара.

Слика 26. Равне палете са и без ојачања

Осим дрвених равних палета димензија 800 x 1200 мм, у

експлоатацији се налазе и равне дрвене палете следећих димензија: o 800 x 1000 (mm) o 1000 x 1000 (mm) o 1200 x 1600 (mm) o 1200 x 1800 (mm).

Све равне дрвене палете са напред наведеним димензијама усвојила је Међународна организација ИСО. Ипак се у свету највише користе равне дрвене палете димензија 800 x 1200 mm (око 80% од укупног обима палета), а затим палете димензија 1000 x 1200 mm.


46

Поред равних, у предузећу се користе и комбиноване палете, чије су карактеристике приказане на следећој табели:

Табела 3. Карактеристике комбинованих палета

Комбинована палета –

МРС

Оквирни рам Цетидур плоча

Димензије (mm)

H (mm)

H1 (mm)

(mm) A (mm) B (mm) B1

(mm)

MPC – 600/1 600x400 70 / 14 42 30 30

MPC – 600/2 600x400 70 / 18 38 40 37

MPC – 600/4 600x400 70 3 26 38.5 47 47

MPC – 600/6 600x400 85 3 30 37 40 40

MPC – 600/7 600x400 95 43 13 42 30 30

5.2. Избор и коришћење транспортно манипулативних јединица

Самим процесом избора технологије није истовремено одређен и технолошки елеменат – средство механизације које треба користити, тако да сам избор средства с најповољнијим техничко – експлоатационим карактеристикама представља значајно место рационализације. Пре самог избора потребна је анализа средства механизације, као и предуслова експлоатације, преко:

o анализе технолошко – техничких карактеристика средства (брзине средства, носивости, проходности, управљивости, погона и др.);

o врсте, облика и масе јединице руковања или јединице терета; o избора погона и носивости средства; o подног оптерећења магацина, рампе, терминала и др.; o избора врсте механизма и технологије захватања; o избора средства из аспекта утицаја на околину и околине на

средство и др. Оно што се узима као полазна основа за избор виљушкара јесу

јединице руковања и јединице терета с њиховим карактеристикама, димензијама, садржајем, обликом, количином и др. Прилагођавање виљушкара технолошким захтевима релативно је лако изводљиво јер постоји читава лепеза носивости и још већи број различитих захватних органа (виљушке, бочни хватачи, трнови, куке и др.).


47

У предузећу „Бисер“ прописивање начина паковања и избор врсте међуоперацијске амбалаже се врши при дефинисању технолошке документације са циљем заштите квалитета у процесу. Што се тиче коришћења међуоперацијске амбалаже, њихова практична употреба почиње управо завршетком процеса производње јестивог уља. Када је завршен процес производње, производи се пакују у кутије или се помоћу аутоматске машине за паковање смештају у термо сакупљајућу фолију. Након смештања у ову врсту наведене амбалаже, производи се даље палетизују, где се формирају палетизоване јединице терета, након чега производи, тј. терет се превози у отпремно складиште.


48

6. ПАКОВАЊЕ ПРОИЗВОДА И ПАЛЕТИЗАЦИЈА

6.1. Паковање производа

Како постоји веома велики број различитих роба, са исто тако великим бројем различитих карактеристика које директно утичу на технологију реализације логистичких процеса уопште, то је неопходно да се формирају групе роба хомогене по одређеним обележјима. Отуда и потреба за разврставањем и формирањем хомогених група роба, односно потреба за развојем одређених класификационих система. Чињеница је да постоји велики број критеријума у односу на које је могуће вршити хомогенизацију, па се тако може говорити и о различитим класификационим системима.

Критеријуми класификације, односно формирања хомогених група робе могу се односити на физичке карактеристике (течности, гасови, чврсте материје), могу описивати хемијски састав (органске, неорганске...) и сл. Роба се по правилу разврстава у односу на обележја која су од значаја за реализацију складиштења, претовара и транспорта, при чему је доминантан критеријум разврставања појавни облик робе. При томе, појавни облик представља комплексно обележје са скупом карактеристика које опредељују технологију реализације процеса руковања робом (захватања, одлагања, чувања и сл.).

Процес дистрибуције производа почиње и завршава се паковањем и распакивањем. У принципу, у процесима дистрибуције срећу се три врсте амбалаже: потрошачка амбалажа, комерцијална амбалажа и транспортна амбалажа.

Потрошачка амбалажа има функцију да уобличи јединицу производа на начин да она одговара жељи купца по количини коју купује, по изгледу и да му буде погодна за преношење и чување до коначне потрошње. Дизајн ове амбалаже мора бити такав да купац уочи робу, добије жељу за куповином и да му при томе амбалажа обезбеди за њега све релевантне информације.

Комерцијална амбалажа првенствено има за циљ да формира и уобличи јединицу погодну за излагање у продаји уз изузетно наглашен маркетиншки приступ њеном обликовању. Врло често се потрошачка и комерцијална амбалажа међусобно не разликују. Увек је тако ако је упакована јединица производа довољно велика да се као таква може и изложити у продају.

Транспортна амбалажа има за циљ остварење јединице паковања, при чему су наглашене заштитна и информациона функција које су од највећег значаја за операције којима ће јединица паковања бити изложена


49

у процесу дистрибуције. Строго одређена граница између ова три типа амбалаже и не постоји. Постоје производи код којих нема разлике између потрошачке, комерцијалне и транспортне амбалаже. Такав је случај са врећама за вештачко ђубриво, цемент, већим кутијама за боју и слично.

6.2. Појам и облици амбалаже

Реч амбалажа води порекло од француске речи „emballage“ што у преводу значи замотавање, паковање, упакивање, и сл. Да би се један производ могао испоручити потрошачима мора бити стављен у одређени суд, омот, рам, односно у амбалажу. Ипак реч амбалажа има шире значење и представља општи појам за све проблеме у вези са опремањем производа за промет, код је реч паковање више везано за саму радњу стављања производа у амбалажу. Вишеструке функције амбалаже преко основних вредности су:

o заштита упакованог производа, o олакшавање манипулације при превозу, складиштењу и продаји

робе, o гарантовање порекла робе, o давање естетских својстава и повољних димензија за успешно

попуњавања товарног простора, o економичније и успешније пословање.

Материјал за израду амбалаже мора да буде функционалан, да не делују на мирис или укус упакованог производа. Некада је потребно да је материјал отпоран на корозивно деловање, уколико је упаковани производ са киселинама у свом саставу. Амбалажа по облику и димензијама треба да омогући слагања робе у возила и складишне без видљивих шупљина, с тим што мора удовољити и естетском изгледу. Правилно обликована амбалажа је погоднија за манипулисање и правилним слагањем даје стабилне терете.

Полазећи од различитих мерила амбалажа се дели према материјалу од којег је израђена, облику, намени зависности од конструкције и основној функцији у промету. Како је примењени материјал за амбалажу условљен обликом упоредни приказ изгледа на следећи начин:

o Дрвена амбалажа (сандуци – обични или ојачани металним деловима, холандези, гајбе, бачве – од храстове и букове грађе, рамови и преграде);

o Амбалажа од хартије (кесе и вреће, кутије и остали облици – бурад, тубе);

o Метална амбалажа (лименке, канте, кутије сандуци, бурад, цистерне и контејнери, ливене боце за техничке гасове);


50

o Стаклена амбалажа (судови са уским грлом – боце, балони, судови са широким грлом – стакленке, лончићи и остали облици судова);

o Текстилна амбалажа (вреће, омоти за бале, прекривне цираде и помоћна средства за паковање – канап, траке, ужад, вата);

o Пластична амбалажа (фолије, цеви, шипке, плоче, разни готови предмети, тубе, кесе, вреће, боце, балони, бурад, кутије, контејнери);

o Комплексна амбалажа (фолије, кесе, вреће, кутије, боце, тетрапак). Подела амбалаже према намени условљена је агрегатним стањем и

особинама упакованог производа. Најчешће су у примени амбалажа за гасовите и течне производе и амбалажа за чврсте комаде и растресите терете. У зависности од намене амбалажа има одређене конструктивне облике с тим што су решења са затвореном или отвореном конструкцијом.

За потребе потрошача производи се пакују у одређеним количинама, које се у транспорту бројем паковања умножавају. Стога треба разликовати:

o комерцијалну (малопродајну, потрошачку), o транспортну (грубу или велику) амбалажу.

Комерцијална амбалажа је амбалажа у којој се производ непосредно предаје потрошачу. Стога се још назива оригиналном, малопродајном или потрошачким паковањем. Масовна примена комерцијалног паковања довела је до наглог развоја машина за паковање производа, до примене нових материјала за паковање, до појаве малих тзв. парцијалних или дозираних паковања за бројне производе итд.

6.2.1. Транспортна амбалажа

Транспортна амбалажа је она амбалажа која има првенствено улогу да заштити производ у току транспорта и складиштења. То је углавном крупна амбалажа која треба да сачува робу од разних оштећења при удару, потресу или од других деловања: влаге, корозије и кварења уопште. У току транспорта могу настати разна оштећења због превртања робе, падања робе, од удара при поласку и заустављању возила, од деловања притиска под теретом или усред непосредног удара и сл. Поред пружања заштите упакованој роби транспортна амбалажа омогућава и укрупњавање терета, тако да од јединице руковања ствара јединицу терета које после могу лако да образују јединице транспорта.

Транспортна амбалажа се израђује без и са унутрашњом облогом као заштита од деловања влаге, микроорганизама и других узрочника који могу утицати на промену квалитета робе.


51

Спољна амбалажа то је амбалажа без унутрашњих облога, штити робу углавном од механичких оштећења, губитака и крађе.

Према дужини коришћења транспортна амбалажа дели се на: o повратну која се не троши у једном превожењу (нпр. вреће, балони,

палете итд.) ова амбалажа се враћа произвођачу или трговачкој организацији, а њена употребна вредност само делимично улази у продајну цену производа,

o неповратна амбалажа која се троши у једном превожењу и купац је у целости плаћа. Да ли ће амбалажа бити повратна или неповратна не зависи само од

њених техничких карактеристика и физичке трајности, већ и од трошкова транспорта, дужине превожења, употребне вредности амбалаже и других фактора. Уколико је амбалажа јефтинија утолико се у комерцијалном смислу јавља као повратна.

У савременој концепцији рада повратна амбалажа се све више напушта, иако је уопштена примена транспортне амбалаже, посебно палета и контејнера, омогућила последњих година брз развој савременог комбинованог или интегралног транспорта робе. Увођење и развој савременог комбинованог – интегралног транспорта робе као јединствен систем захтева:

o производњу амбалаже са стандардним димензијама и облицима тако да се у потпуности попуњава запремина товарног простора,

o палетизација робе у циљу укрупњавања терета, o контејнеризовање робе, o конструисање специјалних возила која обједињују особине

различитих постојећих транспортних средстава, o конструсање великих превозних средстава за превожење

различитих возила другог вида саобраћаја и др.

6.3. Врсте амбалаже у предузећу „Бисер“

Као основна амбалажа која се користи у процесу паковања јестивог уља у предузећу „Бисер“ се користе пластичне (ПЕТ) боце. Захваљујући својим специфичним особинама, пластична амбалажа је врло брзо освојила тржиште. Она се релативно лако производи, са малим утрошком енергије и времена, поседује могућност постизања специфичних својстава, најразличитијих облика и димензија (што није увек случај са осталим материјалима).

ПЕТ боце намењене паковању јестивих уља, почеле су да се користе касних седамдесетих. Ова нова технологија свој прави успех, ипак, доживљава тек две деценије касније. Од 1990. до 1998. године, удео ПЕТ


52

боца у производњи јестивих уља порастао је са 8 % на скоро 94 %. Свој успех ПЕТ амбалажа постиже захваљујући бројним предностима над другим материјалима:

o Типична ПЕТ боца од 1 литра тешка је 56 г, насупрот идентичној стакленој од 700 г,

o ПЕТ боца је кристално прозирана, што је веома цењено код произвођача освежавајућих напитака и минералне воде,

o ПЕТ се може лако обојити у широк спектар боја, o ПЕТ боце нису ломљиве, o ПЕТ амбалажа отпорна је на хемикалије и уља, o ПЕТ се, као и стакло, може рециклирати.

ПЕТ амбалажа производи се тзв. ISBM (Injection Stretch Blow Moulding) технологијом.

У предузећу „Бисер“, паковање готових производа се изводи по унапред прописаном упутству за паковање трајних производа (прописан од стране руководства предузећа). Приликом спровођења ове операције, сваки је радник задужен за свој део спровођења процеса паковања. Такође је неопходно напоменути да се секундарни производ овог предузећа (сточна храна), након завршеног процеса производње, пакује у пластичне вреће од 50 kg.

За паковање јестивог уља, као готовог производа, у предузећу „Бисер“ се, поред термо сакупљајуће фолије користе и картонске кутије (картонска амбалажа). Под картонском амбалажом подразумевамо производе обликоване од картона граматуре 240-500 gr/m2. Картонска амбалажа је веома раширена у свим сегментима паковања и њено учешће у укупном паковању износи преко 50% а удео штампане картонске амбалаже износи 35% од укупно произведене амбалаже.

Картонске кутије су најкарактеристичнији представник картонске амбалаже. Могу бити израђене од једног или више делова различитог облика и материјала. Избор материјала условљава природа производа који се пакује у кутије, начин графичке обраде, прераде, начин примене и економичност употребе. Картонске кутије се израђују као амбалажа за појединачно и збирно паковање производа. У спљоштеном стању заузимају мали простор, тако да су погодне за складиштење и транспорт.

Када се заврши процес производње јестивог уља, пре формирања палетизоване јединице терета, боце морају проћи кроз аутоматску машину за навлачење етикета.

Аутоматска машина за навлачење етикета СТ-3000 која је у експлоатацији у предузећу „Бисер“користи STRETCH-SLEEVE етикете за навлачење на ПЕТ амбалажу. Машина је потпуно аутоматизована и


53

високопродуктивна чиме се обезбеђује њена брза исплативост. Врхунском електроником и квалитетном израдом механичких склопова представља поуздану машину за навлачење етикета на боце запремине од 0,33 до 2 l. Својим капацитетом од 3000 боца на час са успехом прати аутоматске линије за пуњење у тој класи.

Ради са боцама ПЕТ амбалаже и као таква поставља се на крај линије пуњења. У склопу машине са задње стране постављен је транспортер за пријем неетикетираних боца, који по жељи купца може бити окренут на леву или десну страну. Аутоматски додавач, једну по једну флашу, гурајући читав низ доводи флаше у позицију за навлачење. У продужетку је транспортни пут који изводи флаше из машине. Погон носача штипаљки, горе – доле изводи се преко кривуље електромеханички што омогућава прави дијаграм брзине кретања са меким ходом у крајњим тачкама тако да машина ради без трзања и потреса. Због аутоматског рада и повезивања у циклус са осталим машинама као што су пунилице, затварачице, веома је практична.

Слика 27. Димензије аутоматске машине за постављање етикета


54

Машина је опремљена системима за детекцију недостатка флаша на улазу, детекцију загушења на излазу. Поред тога поседује сензоре за детекцију подигнуте флаше, недостатак етикете, има могућност електронске регулације брзине што значи усклађивања капацитета према осталим машинама у линији. Изменљивим сетом делова на машини лако се прелази са једног типа флаше на други. За замену је потребно око 45 минута.


55

6.4. Формирање и обликовање палетизоване јединице терета

Роба упакована и стављена на палету у производњи чини са њом компактну товарну јединицу на читавом ланцу дистрибуције до њеног скидања са палете на месту и у часу продаје или употребе производа. Тако се палета користи у току целога циклуса дистрибуције производа и подједнако је значајна у свим његовим фазама до места продаје:

o у производњи, o у превозу и манипулисању (руковању), o у складиштењу, o у продајном простору, o код купца на месту потрошње.

Манипулисање (руковање) палетама је врло једноставно уз примену средстава као што су виљушкари, елеватори, разна колица и сл. У свим фазама рукује се искључиво палетом. Основни задаци палетизације у дистрибуцији производа су:

o да унапреди и упрости дистрибуцију производа; o да скрати ланац дистрибуције, o да повећа продуктивност и створи боље услове рада; o да поједностави руковање, превоз, складиштење и излагање

производа; o да створи услове за рационалније и економичније пословање свих

учесника у ланцу дистрибуције производа; o да се максимално искористе расположиви простори у току циклуса

дистрибуције; o да руковање палетама буде једноставно и практично, уз минимални

претовар и манипулисање. У дистрибуцији производа палете се превозе свим видовима

саобраћаја, односно свим врстама транспортних средстава како у индустријском, тако и у спољном (јавном) транспорту, где се руковање палетама користе: електрични и моторни виљушкари, ручни виљушкари за превоз на равним површинама, ручна или моторна и електрична колица, ручна или моторна и електрична дизалица.

Употреба наведених средстава омогућује максимално искоришћење палета при претовару, транспорту, складиштењу и излагању производа, као и најповољније руковање палетама уз највећу могућу сигурност, чиме се и трошкови манипулације робом своде на најмање могуће. Иста средства омогућују употребу палета и у излагању производа на месту продаје, па њихов значај у дистрибуцији долази још више до изражаја.


56

Слика 28. Палетизоване јединице терета

У предузећу „Бисер“ се пре процеса формирања палетизоване

јединице терета, производи прво пакују у термо – сакупљајућу фолију на

посебној машини. Аутоматска машина за паковање у термо – сакупљајућу

фолију представља оптималну избор машине за производње мањих

капацитета. Ова машина има припрему топлог ваздуха. Тај начин

припреме топлог ваздуха омогућава врло брзи почетак рада (максимално

5 минута), те тренутно заустављање по завршетку рада. Горња фолија има

електромоторно одмотавање, док се доња слободно одмотава. Састоји се

од следећих функционалних делова:

o Улазни тракасти транспортер с погоном,

o Пакет припремљен за паковање,

o Модул за омотавање фолијом и варење,

o Термо тунел,

o Дувач хладног ваздуха готових пакета,

o Излазни тракасти транспортер готових пакета.

Машина се ставља у наставак производне линије, те практично

аутоматски подржава паковање произведених и сложених пакета (мора

бити осигурано претходно слагање пакета пре доласка на линију за

паковање).


57

7. СКЛАДИШТЕЊЕ ГОТОВИХ ПРОИЗВОДА У ПРЕДУЗЕЋУ „БИСЕР“

У складиштима се производи, по правилу, редовно слажу на палете, и то тако да се иста врста производа слаже на једно место, тј. на површину одређену за тај производ. Између редова палета мора се оставити простор за пролаз виљушкара, што важи кад складиште има сталаже на које се слажу палете.

У складиштима која имају сталаже палете се обавезно стављају у просторе за слагање према врстама и трајности производа, као и према редоследу одношења производа из складишта, итд. Ако се на исту сталажу слаже више палета треба их сложити тако да прво буде скинута са сталаже палета која је прва и стављена, тј. при слагању се мора поштовати правило први ушао – први изашао. Код складиштења производа на палетама треба настојати:

o да се слагањем палета на палету складиште што боље искористи по висини,

o да се у складиштима од њих могу направити тзв. складишни скупови или низови, распоређени према врстама производа који су на њима. Магационер готових производа врши квантитативни и квалитативни

пријем готових производа свакодневно, где визуелно проверава: o да нема неусаглашених производа, o да амбалажа није оштећена, o да је производ правилно и јасно етикетиран, o да паковање може обезбедити сигурност при манипулацији и

транспорту до купца. Уколико се уочи било који од наведених елемената, магационер

готових производа је обавезан да не прими такве производе. Након пријема готових производа, магационер готових производа

врши складиштење према плану просторног уређења магацина готових производа. Размештај готових производа треба да обезбеди брзу, лаку и безбедну испоруку производа према датуму производње, почев од најстаријег. Размештај производа за познатог купца може се извршити према комплетној наруџби или према уговореним лотовима у циљу повећања пропусне моћи и постизања што већих ефеката рада магацина.


58

Уколико у току складиштења и издавања производа уочи одступања од захтеваног квалитета, магационер је дужан да такав производ идентификује као неусаглашен, потпуно га издвоји од осталих производа и о томе обавести руководство предузећа. Магационер издаје производе из магацина готових производа на основу рачуна/отпремнице, који се достављају магационеру готових производа најкасније на дан отпреме купцу.


59

8. КРИТИЧКА АНАЛИЗА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА И ИДЕНТИФИКАЦИЈА ПРОБЛЕМСКИХ ТАЧАКА У

УНУТРАШЊЕМ ТРАНСПОРТУ

Након анализе унутрашњег транспорта, међуоперацијског транспорта, транспортно манипулативних јединица, као и средстава унутрашњег транспорта предузећа „Бисер“, важно је истаћи да је ово предузеће релативно кратко присутно на тржишту и као таква поседује веома модерну опрему. Приликом пројекције самог објекта предузећа велика пажња је посвећена локацији погона за производњу јестивог уља, као и распореду пријемног складишта које се користи приликом пријема сировине, као и магацина готових производа.

Такође је вођено рачуна о распореду линија за производњу јестивог уља и сточне хране, као и транспортним тракама које су неопходне за унутрашњи транспорт ових производа, тако да је пројекција пута којим пролазе и који користе средства унутрашњег транспорта у предузећу прилично квалитетно урађена, а све у циљу смањења трошкова унутрашњег транспорта.

Неопходно је нагласити да су сва средства унутрашњег транспорта која се користе у предузећу новијег датума, тако да се за њихово одржавање тренутно издваја веома мало средстава.

Критичне тачке које су уочене у унутрашњем транспорту, односно слабости унутрашњег транспорта у предузећу „Бисер“ су следеће:

o Неоптималан распоред превозних путева, o Повећан број средстава унутрашњег транспорта и o Повећан број радника у унутрашњем транспорту.


60

9. ВРЕДНОВАЊЕ УТИЦАЈА ПРОБЛЕМСКИХ ТАЧАКА И ПРЕДЛОГ ЗА ЊИХОВО РЕШЕЊЕ

Један од основних проблема у унутрашњем транспорту у предузећу „Бисер“ је идентификован као лош распоред превозних путева, што у великој мери повећава трошкове унутрашњег транспорта.

С обзиром да ово предузеће има две врсте финалних производа, јестиво уље се након процеса производње и формирања палетизоване јединице превоза транспортује директно у отпремно складиште, док се секундарни производ (сточна храна) транспортује такође у отпремно складиште али другачијом путањом од путање којом се превози јестиво уље, могуће је скратити дужину превозног пута за сточну храну, тако што ће се она превозити истом путањом као и јестиво уље.

Уколико се редукује распоред превозних путева, самим тим ће се смањити и број средстава унутрашњег транспорта, као и број радника који управљају овим средствима, што ће резултирати смањењем укупних трошкова унутрашњег транспорта у предузећу.

9.1. Решење превозних путева

Када се ради о транспортној делатности, основни циљ је рационализација процеса транспорта. Ту рационализацију представља скраћење пута или времена транспортовања. Циљ транспорта није да се предмет креће, већ да промени место. Уколико се транспорт робе постиже за краће време или пут, то је економски рационалније.

У случају предузећа „Бисер“ могуће је смањити дужину превозних путева у унутрашњем транспорту, на тај начин што би се рационализовале ове путање, тј. у потпуности се промениле путање појединих транспортних средстава, а све у циљу скраћења путања, а самим тим и времена потребног за превоз робе, што условљава смањењем трошкова унутрашњег транспорта.

Основне карактеристике погона за производњу јестивог уља и сточне хране у предузећу „Бисер“ су следеће:

o Пријемно складиште има дужину 40 метара, ширину 20 метара, па је његова површина 800 m2;

o Производна хала, тј. производни погон има дужину 40 метара, ширину 25 метара, па је његова површина 1000 m2;

o Отпремно складиште, такође има дужину 40, а ширину 25 метара, тако да је његова површина 1000 m2.


61

На слици 17 је шематски приказана пројектована путања возила унутрашњег транспорта, док слика 30 представља предлог побољшања ових путања, који обухвата скраћење истих.

Слика 29. Предлог унутрашњег транспорта у предузећу „Бисер“

Предлог нових путања кретања производа од момента завршетка производног процеса, па све до складиштења у отпремно складиште, тј. складиште готових производа изгледа на следећи начин:

o S1 = 30 m – дужина превозног пута од производног погона где се завршава процес производње сточне хране, па све до пријемног дела отпремног складишта;

o S2 = 10 m – дужина превозног пута од производног погона где се завршава процес производње јестивог уља, па све до пријемног дела отпремног складишта;

o S3 = 30 m – дужина превозног пута од пријемног дела отпремног складишта, па до задњег дела за складиштење готових производа;

o S4 = 10 m – дужина превозног пута од пријемног дела отпремног складишта, па до предњег дела за складиштење готових производа.


62

o Si = 80 m укупна дужина кретања производа од момента завршетка процеса производње, тј. од момента формирања палетизоване јединице терета, па све до отпремања готових производа у отпремно складиште.

o Si = S1 + S2 + S3 + S4 o Si = 30m + 10m + 30m + 10m o Si = 80m

9.2. Предлог смањења броја виљушкара

Када је извршена рационализација превозних путева средстава унутрашњег транспорта, тј. скраћења истих, долази и до смањења броја виљушкара које се користе у унутрашњем транспорту у предузећу „Бисер“, тако да је од постојећа три дизел виљушкара 33,3 % вишак, односно довољан број виљушкара за опслуживање је два.

Уштеда на виљушкарима на годишњем нивоу (Uv): Uv = n x dg x T n – број виљушкара које су вишак 1 dg – број радних дана у години је 270 T – трошкови рада виљушкара на дан су 600 (дин/дан) Uv = 1 x 270 x 600 Uv = 162000 дин/год

9.3. Смањење броја радника

Уколико се изврши смањење броја средстава унутрашњег транспорта, у нашем случају броја виљушкара, тада у синхронизацији долази и до смањења броја радних места.

На радним местима превоза јестивог уља као готовог производа из производне хале до отпремног складишта ради укупно 6 радника и с обзиром да је путања средстава унутрашњег транспорта остала иста и број радника на овим радним местима остаје исти.


63

На радним местима превоза сточне хране као готовог производа из производног погона до отпремног складишта, са средствима унутрашњег транспорта директно ради такође 6 радника. Након скраћења путања средстава унутрашњег транспорта, а самим тим смањењем броја виљушкара, долази и до смањења броја радника на овим радним местима за два. Просечна плата радника у предузећу „Бисер“ је 25.000 динара.

Уштеда трошкова на смањењу броја радника на годишњем нивоу

(Ur) би износила: N – број радника који су вишак је 2 Ur = 2 x 12 месеци x 25.000 динара = 600.000 динара


64

10. КОМПАРАТИВНА АНАЛИЗА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА И ПРЕДЛОЖЕНИХ ПОБОЉШАЊА

10.1. Анализа постојећих превозних путева и превозних путева након рационализације

Укупна дужина кретања производа (Sp) од момента завршетка производног процеса, тј. формирања палетизоване јединице терета и превоза у отпремно складиште, у постојећем, затеченом стању изгледа на следећи начин:

o S1 = 60 m – дужина превозног пута од производног погона где се завршава процес производње сточне хране, па све до пријемног дела отпремног складишта;

o S2 = 10 m – дужина превозног пута од производног погона где се завршава процес производње јестивог уља, па све до пријемног дела отпремног складишта;

o S3 = 30 m – дужина превозног пута од пријемног дела отпремног складишта, па до задњег дела за складиштење готових производа;

o S4 = 10 m – дужина превозног пута од пријемног дела отпремног складишта, па до задњег дела за складиштење готових производа.

o Sp = укупна дужина кретања производа од момента завршетка процеса производње, тј. од момента формирања палетизоване јединице терета, па све до отпремања готових производа у отпремно складиште.

o Sp = S1 + S2 + S3 + S4 o Sp = 60m + 10m + 30m + 10m o Sp = 110m

Укупна дужина кретања производа при измењеним превозним путевима, као што је претходно наведено износи Si = 80м.

Са промењеним правцима превозних путева долази се до смањења истих за 30 метара.

S = Sp – Si S = 110m – 80m S = 30m Наравно, потребно је нагласити да смањење превозних путева,

након рационализације истих, доводи и до смањења броја средстава унутрашњег транспорта, као и смањења броја радника који раде у унутрашњем транспорту предузећа „Бисер“.


65

Постојећи превозни путева

Смањени превозни путеви

Уштеда

Графикон 1. Постојећи превозни путеви и могућност њиховог смањења

На графикону 1 је приказано стање постојећих превозних путева, тј. њихова дужина, као и стање након њихове рационализације, односно смањења путање.

10.2. Анализа броја постојећих виљушкара и броја виљушкара након скраћења превозних путева

Тренутно у предузећу „Бисер“ од средстава унутрашњег транспорта има три дизел виљушкара, тако да промена путања средствима унутрашњег транспорта (виљушкарима) доводи и до смањења броја ових средстава.

С обзиром да се сви дизел виљушкари који се налазе у употреби у предузећу „Бисер“ новије производње, за сада је њихово одржавање, а самим тим и трошкови рада ових средстава сведени на минимум, тј. трошкови рада виљушкара на дан износе 500 динара.

Трошкови укупног броја виљушкара који се налазе у експлоатацији у предузећу „Бисер“ (Tuv) у току године су следећи:

o Tuv = n x dg x T o n – број виљушкара који се налазе у употреби је 3 o dg – број радних дана у години је 270 o T – трошкови рада виљушкара на дан су 500 (дин/дан) o Tuv = 3 x 270 x 500 o Tuv = 405.000 дин/год


66

Као што је претходно речено, у предузећу „Бисер“ је након скраћења превозних путева, могуће смањити и број дизел виљушкара за један, што у овом случају износи 33,3 % од укупног броја виљушкара. Укупни трошкови за виљушкаре после њихове рационализације на годишњем нивоу (Tsv) су:

o Tsv = n x dg x T o n = 2 o Tsv = 2 x 270 x 500 o Tsv = 270.000 дин/год

Трошкови укупног броја виљушкарапревозни путеваУкупни трошкови за два виљушкарау току годинеУштеда на виљушкарима нагодишњем нивоу

Графикон 2. Трошкови и могућа уштеда на виљушкарима

На графикону 2 су приказани трошкови укупног броја виљушкара, као и могућа уштеда, тј. стање трошкова виљушкара на годишњем нивоу након рационалнизације.

10.3. Анализа постојећег броја радника и броја радника након реорганизације унутрашњег транспорта

У предузећу „Бисер“ је запослено укупно 45 радника. Од тог броја 12 радника обавља послове који су у склопу унутрашњег транспорта. Након скраћења, односно промене путање којом се крећу средства унутрашњег транспорта, дошло је до смањења броја средстава унутрашњег транспорта неопходних за функционисање процеса производње јестивог уља, као и сточне хране, тако да је могуће смањити и број радника који раде на овим пословима.

Вишак радне снаге након реорганизације износи 2 радника, чиме би се знатно смањили трошкови унутрашњег транспорта у овом предузећу. У овој анализи се посматрају само радници који обављају послове унутрашњег транспорта и израчунаћемо годишње трошкове (Tr) које предузеће мора да издвоји за њих уколико је просечна плата запослених 25.000 динара.


67

Трошкови запослених радникапревозни путеваТрошкови радника наконреорганизацијеУштеда трошкова наконреорганизације

Графикон 3. Трошкови и уштеда на запосленим радницима

o Tr = 12 радника x 12 месеци х 25.000 o Tr = 3.600.000 дин/год

Трошкови након реорганизације радних места су следећи: o Tr1 = 10 радника x 12 месеци х 25.000 o Tr1 = 3.000.000 дин/год

Трошак за постојећи вишак радне снаге у предузећу „Бисер“ (Ur) је следећи:

Ur = Tr - Tr1 = 3.600.000 – 3.000.000 = 600.000 дин/год

10.4. Укупни трошкови унутрашњег транспорта и могућа уштеда

Укупни трошкови унутрашњег транспорта (T) у предузећу „Бисер“ се израчунавају на следећи начин:

T = Tv + Tr T = 405.000 + 3.600.000 T = 4.005.000 дин/год Уколико се прихвати претходна рационализација, односно скраћење

превозних путањи, а самим тим и смањење броја средстава унутрашњег транспорта и смањење броја радника у унутрашњем транспорту, укупни трошкови би имали следеће вредности:

Ti = Tv + Tr Ti = 270.000 + 3.000.000 Ti = 3.270.000 дин/год


68

Трошкови унутрашњег транспорта

Трошкови унутрашњег транспортанакон реорганизације

Уштеда на трошковимаунутрашњег транспорта

Графикон 4. Укупни трошкови унутрашњег транспорта и могућа уштеда

На основу укупних трошкова унутрашњег транспорта и укупних трошкова након реорганизације, тј. смањена броја средстава унутрашњег транспорта и смањења броја запослених радника, уштеда у трошковима унутрашњег транспорта би износила:

U = T - Ti = 4.005.000 – 3.270.000 = 735.000 дин/год


69

11. ЗАКЉУЧАК

На основу урађене анализе унутрашњег транспорта, као и средстава унутрашњег транспорта у предузећу „Бисер“, могу се донети следећи закључци:

Предузеће „Бисер“ има релативно нов производни погон, тако да је сама пројекција производних линија, као и складишта неопходних за пријем сировина (сунцокрета), као и смештај готових производа углавном на задовољавајућем нивоу квалитета, што се директно односи и на унутрашњи транспорт.

Стање средстава унутрашњег транспорта која се користе у процесу производње јестивог уља и сточне хране, као секундарног производа (ручни виљушкари, електрични ручни виљушкари, дизел виљушкари, транспортне траке, пужни транспортери и вертикални кофичасти елеватори) су на веома задовољавајућем нивоу квалитета.

Пројекције путања којима се крећу средства унутрашњег транспорта су углавном добре, када су у питању транспортне траке, пужни транспортери и вертикални кофичасти елеватори. Међутим када су у питању путање дизел виљушкара, могуће је добром реорганизацијом исте скратити, чиме би се смањили укупни трошкови унутрашњег транспорта у предузећу.

Кориговањем ових путања, могуће је смањити и број средстава унутрашњег транспорта, у овом случају дизел виљушкара, што би смањило укупне трошкове транспорта.

На укупне трошкове унутрашњег транспорта велики утицај има и смањење броја радника у унутрашњем транспорту, које је могуће спровести уколико се прихвати предложена рационализација путања средстава унутрашњег транспорта и смањење броја средстава унутрашњег транспорта.

Општи је закључак да је унутрашњи транспорт у предузећу „Бисер“ веома функционално пројектован и спроведен од стране одговорних лица, као и да су средства унутрашњег транспорта у предузећу у веома добром стању, што у великој мери смањује трошкове унутрашњег транспорта овог предузећа.


70

12. ЛИТЕРАТУРА

1) Bartzsch E., Kleebery, R. „Wendshuh, Rationalisierung des innerbetrieblichen

Transportwesens“, VEB Verlag Technik, Berlin, 1961.

2) Вукићевић, С., Складишта, ПРЕВИНГ, Београд, 1995.

3) Гајић, В., Унутрашњи транспорт и руковање материјалом, Крагујевац,

1987.

4) Давидовић, Б, Савремене технологије комбинованог транспорта, ЖЕЛНИД,

Београд, 2000.

5) Дедијер С., „Основи транспортних уређаја“, Београд, 1975.

6) Јевтић В., „Непрекидни транспорт“, Машински факултет, Ниш, 1982.

7) Николић С., „Организација предузећа“, Просвета, Ниш, 1994.

8) Перишић, Р., Савремене технологије транспорта, Београд, 1985.

9) Перишић, Р., Систем квалитета услуга, логистика и информатика,

Транслог, Београд, 2000.

10) Петровић, П. Технологија познавања робе, Микацо, Београд, 2001.

11) Прокоповић, Б., Јокић, С., Јањић, С., Комерцијално пословање, Проинком,

Београд, 2002.

12) Сувајџић, С., Поповић, Р., Организација и реорганизација унутрашњег

транспорта, Београд, 1988.

13) Татомировић, М., Велимировић, С., Транспорт у производњи, Београд, 1977.

14) Технички подаци аутоматске машина за навлачење етикета СТ-3000

15) Технички подаци дизел виљушкара Komatsu

16) Технички подаци електричних ручних виљушкара Artex

17) Технички подаци пужног транспортера Savatić

Documents

organizacija_unutrasnjeg_transporta