OPŠTI DEO - mapa.urbel.commapa.urbel.com/silverlight/1058/1058-tekst.pdf · od namene (parkiranje, spratna visina i sl.) utvrdie se izradom Urbanistiko-tehnikih uslova. 3. Pravila

1

Skupština gada Beograda na sednici održanoj ................... godine na osnovu �lana 35. stav 2. Zakona o planiranju i ure�enju prostora i naselja (Službeni glasnik RS broj 44/95), a u vezi sa �lanom 11 ta�ka 3 i �lanom 27 ta�ka 3 Statuta grada Beograda (Službeni list grada Beograda broj 18/95 i 20/95 donosi

REGULACIONI PLAN BULEVARA KRALJA ALEKSANDRA za blokove izme�u ulica Bulevar Kralja Aleksandra , Sin�eli�eve, Požareva�ke, Kneza Ive od Semberije, Žarka Zrenjanina i Starca Vujadina

OPŠTI DEO

1. Pravni osnov

Izradi Regulacionog plana Bulevara kralja Aleksandra izme�u ulica Bulevar kralja Aleksandra, Sin�eli�eve, Požareva�ke, Kneza Ive od Semberije, Žarka Zrenjanina i Starca Vujadina pristupilo se na osnovu Odluke o pripremanju Detaljnog urbanisti�kog plana podru�ja Bulevara revolucije ("Službeni list grada Beograda" broj 6/93).

Prostor obuhva�en navedenim ulicama definisan je u Prostorno programskom rešenju zone regulacionog plana Bulevara revolucije (u daljem tekstu PPR).

2. Povod i cilj izrade plana

Ovaj Regulacioni plan predstavlja etapu u planiranju celokupne zone Bulevara od Trga Nikole Paši�a do spoljne magistralne tangente koja obuhvata teritoriju od oko 300 ha gradskog gra�evinskog prostora.

Radi se o intenzivno izgra�enom gradskom prostoru koji ima zna�ajan rentni potencijal i veliki broj preklopljenih funkcija.

Planskom dokumentacijom bi se obezbedili neophodni uslovi za izradu tehni�ke dokumentacije �ime bi bila omogu�ena rekonstrukcija ove zone.

3. Granice podru�ja plana

Granicom Regulacionog plana obuhva�ena je površina od 11.0 ha i nalazi se u prostoru ograni�enom ulicama Bulevar kralja Aleksandra, Sin�eli�eve, Požareva�ke, Kneza Ive od Semberije, Žarka Zrenjanina i Starca Vujadina. Katastarske parcele koje obuhvata ovaj plan pripadaju KO Vra�ar i KO Zvezdara. KO Vra�ar pripadaju slede�e parcele: 900, 1305, 1310, 1311, 1312, 1313/1, 1314, 1315, 1316, 1317/2, 4926/1, 793, 794, 795, 796, 797, 798, 799/1, 799/2, 800, 801, 802, 803, 804, 805, 806, 807, 808, 809, 810, 811/1, 811/2, 811/3, 812/1, 812/2, 813/1, 813/2, 813/3, 814/1, 814/2, 815/1, 815/2, 816, 817, 818/1, 818/2, 818/3, 818/4, 819/1, 819/2, 819/3, 820, 821, 822, 823/1, 823/2, 823/3, 824/1, 824/2, 824/3, 825/1, 825/2, 825/3, 825/4, 826, 827/1, 827/2, 828, 829/1, 829/2, 831/1, 831/2, 832/1, 832/2, 833/1, 833/2, 836, 837, 838, 839/1, 839/2, 840/1, 840/2, 840/3, 844, 845/1, 845/2, 846, 847, 848/1, 848/2, 848/3, 848/4, 848/5, 849, 850, 851, 852/1, 852/2, 854, 855, 856, 857, 858, 859, 860/1, 860/2, 864, 865, 866, 867, 868, 869, 870, 871, 872, 873, 874/1, 874/2, 875, 876, 877/1, 877/2, 877/3, 878/1, 878/2, 878/3, 880, 881/1, 881/2, 882/1, 882/2, 883/1, 883/2, 884, 885, 886, 887, 888, 889, 890, 891, 892, 893, 894, 895, 896, 897, 898, 899, 901, 902, 903, 904, 905, 906, 907. KO Zvezdara pripadaju slede�e parcele: 6956, 6957, 6958, 6959, 6960, 6961, 6962, 6963, 6964, 6965, 6966, 6967, 6968, 6969, 6970, 6971, 6972, 6973, 6974, 6975, 6976, 6977, 6978, 6979, 6980, 6981, 6982, 6983, 6984, 6985, 6986, 6987, 6988, 6989, 6990, 6991, 6992, 6993, 6994, 6995, 6996, 6997, 6998, 6999, 7000, 7001, 7002, 7003, 7004, 7005, 7006, 7007, 7008, 7009, 7010, 7011, 7012, 7121, 7122, 7123, 7127.

2

U slu�aju neslaganja napred navedenih brojeva parcela i podru�ja datog u grafi�kim prilozima, kao predmet ovog Regulacionog plana važi granica utvr�ena u grafi�kim listovima "Geodetska podloga sa granicom plana" i "Katastarska podloga sa granicom plana" koje se nalaze u dokumentaciji plana.

4. Uslovljenosti iz plana višeg reda

Osnovne uslovljenosti iz planova višeg reda vezane su za dva dokumenta: • Izmena i dopuna generalnog urbanisti�kog plana Beograda do 2000 godine (Sl. list grada

Beograda, 2/85, 28/87, 14/97). Na osnovu ovog dokumenta ura�eni su Prostorno programski elementi uslovi Bulevar revolucije, Zavod za planiranje 1993.

• Generalni plan Beograda - dopune Generalnog urbanisti�kog plana Beograda (Sl. list grada Beograda br.2/99)

5. Izvod iz GUP-a

Sa stanovišta GUP-a, ovaj potez je planiran u III tipu izgra�enosti "Stanovanje sa delatnostima u nasle�enim centralnim delovima grada". Intervencije u ovoj zoni treba bazirati na slede�im pokazateljima:

• indeks izgra�enosti "i" = 1.6 - 3.0 • odnos stanovanja i delatnosti 50-90% : 50-10% • gustina naseljenosti 450 - 700 st/ha. • Nova izgradnja treba da se uklopi u postoje�u matricu grada, u skladu sa formiranom

horizontalnom i visinskom regulacijom prostora, • Visina novih zgrada �e po pravilu biti do P+6, odnosno maksimum 22,0 m • Eventualna nova stambena izgradnja treba da se bazira na pove�anom nivou standarda

stanovanja u pogledu veli�ina stambene površine, kao i zelenih površina po stanovniku • Potrebno je planirati postepeno isklju�ivanje stambene funkcije pogotovu iz frontalnog dela uz

Bulevar, prenamenom prizemlja i nižih etaža u poslovni prostor. • Objekte društvenog standarda planirati tako da se zadovolje Generalnim planom dati standardi i

rešavati ih u sistemu objekata utvr�enim za zonu u celini, i to po pravilu sa površinom parcele za osnovnu školu ne manjom od 15 m2 po u�eniku u smeni, 10 m2 parcele po detetu za de�ije ustanove i 0.05 m2 po stanovniku za potrebe osnovne zdravstvene zaštite.

• Potrebe za stacioniranim saobra�ajem u slu�ajevima nove izgradnje treba rešavati prvenstveno u garažama novih objekata,

• Slobodne površine po stanovniku treba realizovati u meri koju omogu�ava blok, ali ne manje od 7.0 m2 po stanovniku. Nedostatak slobodnih površina kompenzova�e se u parkovima i sportskim centrima. Ure�ene javne gradske zelene i parkovske površine treba zadržati i planirati njihovo dalje održavanje i ure�ivanje.

6. Ste�ene urbanisti�ke obaveze

Prilikom izrade plana u obzir su uzete sve do sada ste�ene urbanisti�ke obaveze proistekle po osnovu izdate urbanisti�ke dokumentacije.

• Osnovni dokument koji prethodi ovom RP je Prostorno programsko rešenje zone regulacionog plana Bulevara revolucije (usvojenog na KIO grada od 06.11.96.)

• Regulacioni plan dela IV mesne zajednice Vra�ar (Sl. list grada beograda br. 14/95) tretira se kao ste�ena obaveza u delovima gde je plan u proceduri sprovo�enja.

• DUP Bulevara revolucije (Službeni list grada Beograda broj 15/73) u granicama Regulacionog plana stavljen je van snage.

7. Podloge za izradu plana

Ovaj regulacioni plan radi se na slede�im podlogama: • Topografski plan 1:1000, digitalizacija radnog originala, Republi�ki geodetski zavod Centar za katastar nepokretnosti Beograd, • Digitalizovani katastar, radni original 1:1000,

Republi�ki geodetski zavod Centar za katastar nepokretnosti Beograd, • Geodetski plan vodova 1:1000, digitalizacija radnog originala, Republi�ki geodetski zavod Centar za nepokretnosti Beograd

3

II PRAVILA GRA�EWA

1. Tretman postoje�ih objekata

Za sve objekte koji zalaze u planirane nove regulacije ulica i trgova ili prelaze novoplanirane gra�evinske linije važi slede�e:

• na osnovu ovog plana dozvoljeno je teku�e, investiciono održavanje ovakvih objekata do njihove zamene, ukoliko ne postoji drugi zakonski osnov za rušenje (bespravna gradnja).

• nije dozvoljena rekonstrukcija, dogradnja niti adaptacija potkrovlja. Za gra�evinske parcele na kojima postoje�i objekti ne zalaze u novoplanirane regulacije data su opšta i posebna pravila za gra�enje u poglavlju 5 ovog regulacionog plana.

Urbanisti�ki parametri postoje�eg stanja na nivou plana bez saobra�ajnih površina:

Blo

k

Ka

tas

tars

ka O

pš

tin

a

Po

vrš

ina

blo

ka

Po

vrŠ

ina

po

d

ob

jek

tom

% S

tan

ova

nja

% D

ela

tno

sti

Brg

p s

tan

ova

nja

Brg

p-d

ela

tno

sti

Uk

up

no

BR

GP

Ind

ek

s iz

gra�

en

os

ti

Ste

pe

n z

au

zeto

sti

Bro

j s

tan

ova

Bro

j s

tan

ovn

ika

Slo

bo

dn

a p

ov

. po

s

tan

ov

nik

u

Gu

sti

na

sta

no

van

ja

B12 Vra�ar 12250 7175 52 48 4952 4613 9565 0.8 59 60 181 28 148

B13a Zvezdara 9071 5631 83 17 7664 1553 9217 1.0 62 93 280 12 309

B13b Vra�ar 5929 4086 87 13 5386 786 6172 1.0 69 66 197 9 332

B14 Zvezdara 8505 5584 79 21 5895 1562 7457 0.9 66 72 216 14 254

B14b Zvezdara 24793 12831 30 70 5756 13456 19212 0.8 52 70 211 57 85

B18a Vra�ar 7545 4438 94 6 10984 728 11712 1.6 59 134 402 8 533

B18b Vra�ar 5244 3855 84 16 9615 1842 11458 2.2 74 117 352 4 671

B19 Vra�ar 8873 4607 99 1 16571 125 16696 1.9 52 202 606 7 683

B20 Vra�ar 6612 3632 98 2 7986 168 8154 1.2 55 97 292 10 442

UK. PLAN

88823 51839 75 25 74810 24833 99643 1.1 58 912 2737 14 308

2. Namena površina

Planirane namene površina definisane su kroz 2 grupe osnovnih namena: 1. Površine javnih namena 2. Površine ostalih namena - �ine ih površine namenjene stanovanju, poslovanju, komercijalnim

delatnostima, sportu, garažiranju u okviru nadzemnih garaža.

Posebno važnu ulogu imaju pravila kojima se regulišu odnosi odre�enih sadržaja u neposrednoj blizini ili se preklapaju kao mešovite namene. Pri odre�ivanju konkretnih namena poštovati slede�e: • Sve aktivnosti moraju da budu u skladu sa najstrožim sanitarnim propisima za tu vrstu delatnosti. • Pri obavljanju aktivnosti moraju se primenjivati i poštovati svi zakonski i podzakonski propisi iz ove

oblasti. • Za lokacije i aktivnosti za koje je po Zakonu o zaštiti životne sredine to predvi�eno (Sl.list.RS

66/92) potrebno je izraditi analizu uticaja na životnu sredinu.

4

Za sve aktivnosti namene i sadržaje za koje zakon ne predvi�a izradu analize uticaja potrebno je u okviru projektne dokumentacije izraditi poseban separat koji obra�uje posebno: opis aktivnosti koja �e se obavljati, tehnologiju predložene delatnosti, spisak opreme koja �e se koristiti, obim i ja�ina eventualnog emitovanja buke, obim i ja�ina aero zaga�enja, obim zaga�enja vode i zemlje. Potrebno je dokazati da su sva od ovih zaga�enja ispod zakonom dozvoljenih kao i definisati opremu koja se mora ugraditi u smislu ekološke zaštiti prostora.

2.1. Površine javnih namena

• Ulice • Kolsko - peša�ke površine • Javna slobodna površina sa podzemnom garažom • Školstvo

Napomena: Namena "Školstvo" na teritoriji plana podrazumeva dve postoje�e škole posebnog programa i to:

Muzi�ka škola i ispostava Geografskog fakulteta. Postoje�e zgrade su gra�evinski i funkcionalno devastirane te im je potrebna rekonstrukcija.

Mogu�e je proširenje kapaciteta škole, u slu�aju promene programa, u smislu izgradnje potkrovlja iznad objekata, a nova izgradnja, u okviru namene obrazovanje, definisa�e se u skladu sa parametrima GUP-a kroz izradu Urbanisti�ko-tehni�kih uslova.

2.2. Površine ostalih namena

• Stanovanje (razli�itih gustina) - odnos stanovanja i poslovanja do 80:20 • Stanovanje sa delatnostima - odnos stanovanja i poslovanja izme�u 80:20 i 20:80 • Poslovanje i komercijalne delatnosti: trgovina, ugostiteljstvo, turizam, zanatstvo, usluge,

poslovanje i dr - odnos stanovanja i poslovanja do 20:80. • Sport • Nadzemne garaže

Napomena: Odnos namena stanovanja i poslovanja na nivou parcele, može se kroz sprovo�enje menjati u

zavisnosti od potreba tržišta, uz uslov da se zadovolje prose�ni parametri na nivou bloka. Odnos stanovanja i poslovanja za svaku pojedina�nu parcelu, kao i ostali parametri koji se definišu u zavisnosti od namene (parkiranje, spratna visina i sl.) utvrdi�e se izradom Urbanisti�ko-tehni�kih uslova.

3. Pravila parcelacije i prepracelacije

Prostor Regulacionog plana podeljen je na urbanisti�ke parcele javnih i ostalih namena, prikazane u grafi�kom prilogu "Plan parcelacije"

3.1. Parcele javnih namena

• Parcele ulica

BROJ PARCELE NAZIVI ULICA U GRANICI PLANA POVRŠINA

158, 159, 160, 161, 162, 163, 164, 165, 166, 167, 168,

Sreda�ka, Žarka Zrenjanina, �u�uk Stanina, Vatroslava Jagi�a,

Starca Vujadina, Kneza Ive od SemberijeLozni�ka, LJubostinjska, Požareva�ka,

Niška,

22583

• Parcele za kolsko peša�ki saobra�aj, parkiranje i zelenilo unutar bloka

5

BROJ PARCELE NAMENA POVRŠINA

21, 85, 112, 117, 140 kolsko-peša�ke površine 3915 38, 76 podzemna garaža 2182

UKUPNO 6097

• Parcele za objekte javnih namena Gra�evinska parcela br. 154 sa namenom "Školstvo" ukupne površine od 7445 m2

3.2. Parcele ostalih namena �ine:

• Parcele od posebnog (pojedina�nog) interesa namenjene za izgradnju objekata stanovanja, poslovanja ili mešovitih namena

BROJ PARCELE NAMENA POVRŠINA PARCELE (m2)

90 Podzemno -nadzemna garaža 1250 152 sport 4166

5, 6, 95, 132, 156 poslovanje 10308

7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 40, 41, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48a, 49, 50, 51, 52, 53, 54, 55, 56, 57, 58, 59, 60, 62, 63, 64, 65, 66, 67, 68, 69, 70, 71, 72, 73, 74, 75, 78, 79, 80, 81, 82, 83, 84, 86, 88, 89, 91, 92, 93, 94, 103, 104, 105, 106, 107, 108, 109, 110, 111, 118, 119, 120, 121, 122, 123, 124, 125, 126, 127, 128, 129, 130, 139, 141, 142,

143, 144, 145, 146, 147, 148, 149, 150, 151

stanovanje 45646

1, 2, 3, 4, 48, 96, 99, 100, 101, 102, 113, 114, 115, 116, 131, 133, 134, 135, 136, 137, 138

stanovanje sa poslovanjem 10072

UKUPNO 71442

3.3. Principi formiranja gra�evinskih parcela

Formiranje novih urbanisti�kih parcela izvršeno je na osnovu postoje�eg katastra pri �emu su poštovani uslovi zate�eni na terenu. Izmene u postoje�oj parcelaciji ra�ene su:

• u slu�aju da je u unutrašnjosti bloka planiran prostor za javno koriš�enje i izgradnju podzemnih garaža

• u slu�aju formiranja nove regulacione linije a prema urbanisti�kom konceptu • u slu�aju da na postoje�oj katastarskoj parceli nije mogu�e ispoštovati minimum uslova

izgradnje datih ovim planom. Položaj parcela predvi�enih za gra�enje utvr�en je regulacionom linijom u odnosu na javne

površine, granicom gra�evinske parcele prema susednim parcelama i potrebnim analiti�ko-geodetskim elementima. Sve gra�evinske parcele imaju obezbe�en pristup na javnu površinu direktno ili u vidu kolskog pristupa u širini od najmanje 3.0m.

Analiti�ko-geodetski elementi za parcele javnih namena i za novoformirane gra�evinske parcele dati su u Dokumentaciji plana.

Dozvoljeno je objedinjavanje parcela po inicijativi korisnika ukoliko su ispunjeni uslovi iz poglavlja 5. ovog plana "Pravila za gra�enje objekata na gra�evinskim parcelama".

Za parcele namenjene izgradnji objekata javne namene zabranjena je preparcelacija. Plan parcelacije prikazan je na grafi�kom prilogu "Plan parcelacije" (list4) sa potrebnim analiti�ko-

geodetskim elementima.

6

4. Pravila za regulaciju i nivelaciju površina

4.1. Instrumenti za definisanje osnovnog sistema regulacije

1. Urbanisti�ki blok Urbanisti�ki blokovi koji pripadaju KO Vra�ar: • Blok B12 - oivi�en ulicama Bulevar kralja Aleksandra, Sin�eli�eva, Niška i Sreda�ka • Blok B13b - oivi�en ulicama Žarka Zrenjanina, Niška i Sreda�ka • Blok B18a - oivi�en ulicama Požareva�ka, Sin�eli�eva, Niška i LJubostinjska • Blok B18b - oivi�en ulicama Požareva�ka, LJubostinjska, Niška i Sreda�ka • Blok B19 - oivi�en ulicama Požareva�ka, Sreda�ka, Niška i Lozni�ka • Blok B20 - oivi�en ulicama Požareva�ka, Lozni�ka, Niška, Žarka Zrenjanina i Kneza Ive od

Semberije

Urbanisti�ki blokovi koji pripadaju KO Zvezdara: • Blok B13a - oivi�en ulicama Bulevar Kralja Aleksandra, Žarka Zrenjanina i �u�uk Stanina • Blok B14a - oivi�en ulicama Bulevar Kralja Aleksandra, �u�uk Stanina, Žarka Zrenjanina i

Vatroslava Jagi�a • Blok B14b - oivi�en ulicama Bulevar Kralja Aleksandra, Vatroslava Jagi�a, Žarka Zrenjanina i

Starca Vujadina

2. Regulaciona linija Regulaciona linija razgrani�ava površine javnih namena od ostalih namena. Regulacijom zemljišta na ovaj na�in obezbe�uje se zaštita javnog interesa i rezervacija površina za javne namene �ime se obezbe�uje neometano odvijanje delatnosti od opšteg interesa. Regulaciona linija definisana je u grafi�kom prilogu "Regulaciono-nivelaciono rešenje".

3. Gra�evinska linijaGra�evinska linija utvr�uje se ovim planom u odnosu na regulacionu liniju i predstavlja liniju na

kojoj se gradi objekat. Ukoliko gra�evinska linija u unutrašnjosti parcele nije definisana, objekat postaviti u skladu sa

Pravilima za gra�enje objekata na gra�evinskim parcelama (poglavlje 5 ovog plana). Objekti zate�eni ispred gra�evinske linije u trenutku izrade plana ne mogu se rekonstruisati ili

nadzi�ivati, ve� samo investiciono održavati. Svaka gra�evinska aktivnost na ovakvoj parceli svodi se na prilago�avanje planiranoj regulaciji, što zna�i adaptacija postoje�eg objekta da bi se našao na planiranoj gra�evinskoj liniji ili njegovo uklanjanje, što �e biti procena investitora.

4. Gra�evinska linija prizemljaGra�evinske linije prizemlja definišu povla�enje prizemlja od pozicije glavnog korpusa objekta i

utvr�uju pozicije planiranih kolonada ili pasaža. Prikazane su u grafi�kom prilogu "Regulaciono-nivelaciono rešenje". Van ove linije mogu se nalaziti konstruktivni elementi - stubovi.

Svi pasaži definisani kao kolski ili peša�ki pristupi javnoj površini unutar bloka moraju biti javna površina.

5. Podzemna gra�evinska linijaPodzemna gra�evinska linija definisana je samo za objekte podzemnih garaža na parcelama za

javno koriš�enje i data je kao pozicija koja �e se proveriti izradom urbanisti�ko tehni�kih uslova. Gra�evinske linije podzemnih etaža novih objekata, koje ovim planom nisu posebno definisane

(podrumske prostorije ili garaže) mogu se po potrebi utvrditi kroz urbanisti�ku dozvolu i u pojasu izme�u regulacione i gra�evinske linije, kao i u unutrašnjem dvorištu izvan gabarita objekta, ukoliko to ne predstavlja smetnju ve� izgra�enoj ili planiranoj komunalnoj mreži. Nije dozvoljeno izlaženje iz nivoa terena na slobodnoj površini parcele. Za ove slu�ajeve urbanisti�kom dozvolom utvr�uje se podzemna gra�evinska linija.

6. Visinska regulacijaVisinske regulacije definisane su ozna�enom spratnoš�u i prikazane su na grafi�kom prilogu br. 3.

"Regulaciono nivelaciono rešenje". Planirana spratnost predstavlja maksimalnu spratnost do koje se može izgraditi novi objekat ili nadzidati postoje�i. Uz ovaj uslov neophodno je uklopiti se u visinsku regulaciju susednih objekata.

7

Ukoliko je planom definisana spratnost bez potkrovne etaže (npr: P+4, P+5 i sl.) nije dozvoljeno graditi korisne površine iznad poslednjeg sprata ve� kosi krov kao pokriva�.

Za objekte �ija je spratnost definisana sa potkrovnom etažom važe pravila gra�enja iz poglavlja 5.2 ovog plana.

4.2. Pravila za definisanje sistema nivelacija

Okosnica sistema nivelacije bazira se na postoje�oj nivelaciji uli�ne mreže. Nove ulice kao i novi platoi i trgovi vezuju se za kontaktne, ve� nivelaciono definisane prostore.

Pre svega planom je definisana nivelacija javnih provršina iz koje proizilazi i nivelacija prostora za izgradnju objekata.

Visinske kote na raskrsnicama ulica su bazni elementi za definisanje nivelacije ostalih ta�aka koje se dobijaju interpolovanjem.

Nivelacija svih površina je generalna, naime kroz izradu projektne dokumentacije ona se može preciznije i ta�nije definisati u skladu sa tehni�kim zahtevima i rešenjima. Nivelacija površina data je u grafi�kom prilogu "Regulaciono nivelaciono rešenje".

5. Pravila za gra�enje objekata na gra�evinskim parcelama

5.1. Opšta pravila izgradnje novih objekata

Postavljanje objekta u odnosu na javne površine

• Objekte graditi isklju�ivo u okviru definisanih gra�evinskih linija. Nije dozvoljeno odstupanje od date gra�evinske linije

• Povla�enje prizemlja objekata obavezno je u delu gde je to definisano gra�evinskom linijom prizemlja kao pozicijom koja se mora poštovati.

• Gra�evinske linije prizemlja oblikovati tako da se zatvore kalkani postoje�ih susednih objekata. U slu�aju vezanih kolonada (kroz više lamela) nivo prizemlja i plafona kolonade mora biti kontinualan bilo da je u pitanju novi niz objekata ili nadovezivanje novog objekta na ve� postoje�i. Posebnu pažnju posvetiti oblikovanju pasaža, kolonada i njihovoj materijalizaciji. Minimalna visina pasaža iznosi 3 m, osim na mestima gde je predvi�en prolaz protivpžarnih vozila gde je visina 4,5m.

• Ukoliko postoji potreba za izdignutim nivoom prizemlja na gra�evinskim parcelama (zbog podzemne garaže i sl.), stepenište po pravilu postaviti u okviru definisanih gra�evinskih linija. U tom slu�aju nivo prizemlja ne može biti viši od 1.0m u odnosu na niveletu javnog puta.

• U oblikovnom smislu novi objekti treba da budu reprezentativni, uklopljeni u ambijent i to sa kvalitetnim materijalima, savremenim arhitektonskim rešenjima i sl.

Postavljanje objekta u odnosu na susedne objekte

U unutrašnjosti parcele, na mestima gde nije definisana gra�evinska linija važe slede�a pravila: • Obavezno je gra�evinsku liniju novog objekta, koji je u neprekinutom nizu nadovezati na

gra�evinsku liniju susednih postoje�ih (koji se zadržavaju) ili planiranih objekata. Ukoliko je na susednoj parceli dozvoljena zamena postoje�eg fonda, unutrašnju gra�evinsku liniju definisati urbanisti�ko tehni�kim uslovima, a u skladu sa uslovima zauzetosti parcele. U Dokumentaciji plana prikazana je mogu�nost rekonstrukcije (grafi�ki prilog D7 - Kompozicioni plan) za sve formirane gra�evinske parcele i unutrašnja gra�evinska linija kao preporuka. Mogu�e je odstupiti od pravila ukoliko zadržani susedni objekti imaju legalne bo�ne otvore prostorija.

• Nije dozvoljeno zatvarati svetlarnike postoje�ih objekata, ve� formirati iste u novoprojektovanim objektima.

• Ukoliko je novi objekat udaljen od postoje�eg manje od 4.0m, nije dozvoljeno sa te strane novog objekta predvi�ati otvore stambenih prostorija. Tako�e za ve� postoje�e stambene objekte �ija

8

me�usobna udaljenost iznosi manje od 3,00 m, u slu�aju rekonstrukcije ne mogu se na susednim stranama predvi�ati otvori stambenih prostorija.

Pravila za izgradnju ugaonih objekata• Posebnu pažnju posvetiti oblikovanju ugaonih objekata i njihovom uklapanju u gra�evinske linije

susednih objekata pri �emu se moraju poštovati svi stavovi iz predhodnih pravila. • Gra�evinsku liniju prizemlja oblikovati u zavisnosti od širine trotoara.

Ukoliko je trotoar manji od 3.0m prizemlje na uglu obavezno povu�i (radi bolje preglednosti raskrsnice i prirodnijeg toka kretanja pešaka)

• Potrebno je, ukoliko to konkretni uslovi lokacije dozvoljavaju, da ugaoni objekti, u skladu sa beogradskom arhitektonskom tradicijom, poseduju dominantni gra�evinski element na uglu.

Spratnost i visina objekata (visinska regulacija)

Planom je definisana maksimalna spratnost za svaku pojedina�nu parcelu. Na objektima gde planom nije definisana izgradnja potkrovlja (spratnosti P+3, P+4 i sl.) poslednja

etaža se može graditi kao: puna etaža, potkrovlje ili povu�en sprat, uz uslov da nije dozvoljena izgradnja korisnih površina iznad poslednje definisane etaže. Preporuka je da planirani objekti uz regulaciju Bulevara kralja Aleksandra imaju povu�enu poslednju etažu.

Uskla�ivanje visinskih regulacija, kako sa uli�ne tako i sa dvorišne strane ostvariti na osnovu slede�ih pravila: • ako se novi objekat gradi izme�u dva postoje�a visinom se treba vezati za kotu venca višeg

suseda. • Nije dozvoljeno ostavljanje neure�enih zabatnih zidova. Sve vidne zabatne zidove projektovati ili

rekonstruisati kao ure�eni deo fasade bez otvora.

Ogra�ivanje

Ogra�ivanje parcela na regulaciji ulice Planom su definisane predbašte na regulaciji, Požareva�ke, Lozni�ke i �u�uk Stanine, Starca Vujadina, Žarka Zrenjanina i Niške (grafi�ki prilog br. 3 Regulaciono nivelaciono rešenje). Na osnovu zate�enog principa ure�enja prostora (u kontekstu šireg podru�ja od posmatranog), dozvoljeno je ogra�ivanje na regulaciji Požareva�ke, Lozni�ke i dela Žarka Zrenjanina (od gra�evinske parcele 149 do parcele 154 - blok B14b). Nije dozvoljeno ogra�ivanje parcela na regulaciji �u�uk Stanine, Starca Vujadina, Žarka Zrenjanina i Niške (blokovi B13a i B14a i B12) ve� ure�enje zelenih predbašti ili parking prostora.

Za nove ograde važi slede�e: • Postoje�e kvalitetne ograde treba zadržati • Nove ograde podizati u skladu sa ve� oformljenim karakterom ograda ka ulici • Parcele se ogra�uju zidanom ogradom do visine od 0.90 m (ra�unaju�i od kote trotoara) ili

transparentnom ogradom do visine od 1.60 m. • Zidane i druge vrste ograda postavljaju se na regulacionu liniju prema protokolu regulacije, i to tako

da ograda, stubovi ograde i kapije budu na gra�evinskoj parceli koja se ogra�uje. • Ograde na delu susednih gra�evinskih parcela ukoliko se ogra�uju treba da budu zelene - žive

ograde koje se sade u osovini granice gra�evinske parcele, ili, transparentne ograde do 1.60 m koje se postavljaju prema katastarskom planu i operatu i to tako da stubovi ograde budu na zemljištu vlasnika ograde.

• Ograde objekata na uglu moraju biti transparentne i ne mogu biti više od 0.90 m ra�unaju�i od kote trotoara, zbog zaštite vizuelne preglednosti raskrsnice.

• Vrata i kapije na uli�noj ogradi ne mogu se otvarati izvan regulacione linije. • Zate�ene ograde koje odstupaju od navedenih pravila mogu se porušiti u cilju zaštite opšteg

interesa (bezbednost, estetski izgled, higijene naselja i sl.).

Pravila za rešavanje parkiranja u okviru parcele

• Potreban broj parking mesta rešiti u okviru gra�evinske parcele. • Garaže u podzemnim etažama novih objekata mogu se izvesti kao klasi�ne ili mehani�ke.

9

• Ukoliko je gra�evinska linija povu�ena u odnosu na regulacionu, rampa za ulaz u garažu može se postaviti u pojasu izme�u gra�evinske i regulacione linije samo u slu�aju da je dozvoljeno ogra�ivanje.

• Za parcele na regulaciji �u�uk Stanine, Starca Vujadina, Niške i dela Žarka Zrenjanina (blokovi B12, B13a i B14a) rampa za ulaz u garažu mora po�eti od definisane gra�evinske linije.

5.2. Opšta pravila za izgradnju potkrovlja

Za sve objekte na kojima je dozvoljena izgradnja potkrovlja važi slede�e: • Mansarda ili potkrovlje svojom površinom ne smeju izlaziti iz horizontalnog gabarita objekta. • Maksimalna visina nazidka potkrovlja iznosi 1,80m (ra�unaju�i od poda podkrovne etaže do

preloma krovne kosine). Provera visine dozvoljenog nazidka vrši�e se kroz UTU u zavisnosti od venaca susednih objekata i uslova Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

• Preporuka je, umesto potkrovlja, graditi povu�enu poslednju etažu i u tom slu�aju ona može imati punu spratnu visinu ali nije dozvoljena mogu�nost izgradnje korisnih površina nad njom, ve� plitak krov kao pokriva�. Poslednju etažu povu�i min. 1.2m od fasade objekta, odnosno od definisane gra�evinske linije.

• Preporu�uje se izgradnja mansardnih krovova, ali uz poštovanje elemenata tradicionalne arhitekture i u zavisnosti od stilskog obeležja objekta.

• Nije dozvoljena izgradnja mansardnih krovova u vidu tzv. "kapa" sa prepustima. • Nije dozvoljena izgradnja potkrovlja u više nivoa (mogu�e je, u slu�aju kada to geometrija krova

dozvoljava, formirati galerijski prostor ali ne kao nezavisnu korisnu površinu). • Rešenjem kosih krovova susednih objekata koji se dodiruju obezbediti da se voda sa krova

jednog objekta ne sliva na drugi objekat.

5.3. Opšta pravila za rekonstrukciju postoje�ih objekata

Pravila za nadzi�ivanje postoje�ih objekata• Nadzi�ivanje je dozvoljeno samo na pojedinim objektima koji su definisani u posebnim pravilima i

to do propisane visinske regulacije. • Za ove objekte važe sva pravila izgradnje definisana u stavu 5.2. Opšta pravila za izgradnju

potkrovlja • Ovi objekti se mogu u potpunosti zameniti novim što �e biti procena investitora i u tom slu�aju

objekat postaviti u skladu sa dozvoljenim kapacitetima, pravilima izgradnje i drugim propisima. U tom slu�aju obavezno je rešiti potrebno parkiranje na parceli.

• Visina nadzidanog dela zgrade ne sme pre�i visinu suseda. • Parkiranje za dodatnu površinu obezbediti na slobodnoj površini parcele. Ukoliko ne postoje

tehni�ke mogu�nosti investitor je u obavezi da finansijski u�estvuje u izgradnji jedne od planiranih garaža u granici plana.

• U tabeli posebnih uslova dati su podaci o BRGP nadzidanog dela koji nisu precizan uslov ve� �e se proveravati, u svakom konkretnom slu�aju, izradom projektne dokumentacije.

• Pre zahteva za izradu uslova potrebno je proveriti stati�ku stabilnost objekta, geomehani�ka svojstva terena na mikrolokaciji kao i eventualni status zaštite.

• Obaveza je da se ovim intervencijama ne menjaju stilske karakteristike objekata. • Obavezno je prilikom ovih intervencija renovirati fasadu objekta u celini.

Adaptacije Adaptacije postoje�ih prostora (tavana, potkrovlja, vešernica, i drugih zajedni�kih prostorija) u korisne, stambene ili poslovne površine su dozvoljene na svim objektima koji se zadržavaju u postoje�em obliku i formi, spratnosti niže od P+4 ali samo u okviru svojih gabarita. Izmena geometrije kosog krova je dozvoljena u slede�im slu�ajevima: • kada je potrebno zameniti postoje�u krovnu konstrukciju zbog dotrajalosti konstruktivnih elemenata

krova. • ukoliko se time vrši usaglašavanje sa krovovima susednih objekata. Korisna površina, dobijena ovakvom intervencijom, nije precizirana u tabeli posebnih uslova i utvrdi�e se izradom Urbanisti�ko-tehni�kih uslova.

10

Nije dozvoljeno pojedina�no zastakljivanje balkona, terasa i lo�a na stambenim zgradama kao ni druge gra�evinske intervencije na fasadama izuzev koordiniranih zajedni�kih akcija svih stanara uz saglasnost nadležnih organa.

Rekonstrukcija prizemlja postoje�ih objekata Rekonstrukciju i prenamenu prizemlja postoje�ih objekata izvesti u skladu sa slede�im pravilima: • Ulaze u planirane sadržaje u prizemlju rešiti na pravcima glavnih peša�kih tokova i tako da budu u

što bližem kontaktu sa pešakom. • Položaj i oblik stepeništa kojim se ulazi u poslovni prostor mora biti takav da ne ugrožava kretanje

pešaka na trotoaru. Stepenište postaviti unutar objekta. • Adaptacija ovakvih prostora mora biti izvedena na takav na�in da ni�im ne naruši konstruktivne,

oblikovne i stilske karakteristike postoje�eg objekta. Svi novi elementi vidni na fasadi moraju se bojom, materijalom i formom uklopiti u zate�eni izgled.

5.4. Posebna pravila izgradnje

Tabela posebnih urbanisti�ko-tehni�kih pravila sadrži slede�e podatke:

1. Oznaka bloka

2. Broj parcele.

3. Namena parcele. Šifre u koloni "Namena parcele" zna�e slede�e: PO - poslovanje, ST - stanovanje, STP - stanovanje sa poslovanjem, ŠK - škola, SP - sport, NG - nadzemna garaža, PG- podzemna garaža sa javnim koriš�enjem površine nad njom, PU - pristupne ulice.

4. Spratnost Data je maksimalna spratnost na svakoj pojedina�noj parceli bez definisanja broja podzemnih etaža. Broj podzemnih etaža zavisi od potrebnog broja garažnih mesta, prostornih mogu�nosti parcele i geoloških karakteristika terena i utvr�uje se izradom UTU.

5. Status objekta ozna�ava slede�e: P - postoje�i objekti koji se zadržavaju sadašnjem obliku i formi; N - objekti kojima je dozvoljena nadogradnja do definisanih parametara, D - objekti kojima je dozvoljena dogradnja i promena gabarita pod uslovima utvr�enim ovim planom; bez oznake - planirana nova izgradnja i zamena postoje�eg gra�evinskog fonda.

6. Stepen iskoriš�enosti zemljišta "s" - predstavlja odnos površine pod objektom i površine gra�evinske parcele - izražen je u procentima.

7. Indeks izgra�enosti "i" - predstavlja odnos ukupne bruto razvijene gra�evinske površine i površine parcele (nisu uzete u obzir podzemno izgra�ene etaže).

8. Napomena - specifi�ni uslovi za pojedine parcele.

OZ

NA

KA

BLO

KA

BR

OJ

PA

RC

ELE

NA

ME

NA

SP

RA

TN

OS

T

ST

AT

US

O

BJE

KT

A

IND

EK

S

IZG

RA�E

NO

ST

I

ZA

UZ

ET

OS

T (

%)

NA

PO

ME

NA

B12

1 STP P+6 6.2 88

Preporuka - povu�en šesti sprat 2 STP P+6 4.2 60

3, 4 STP P+6 4.5 65

11

OZ

NA

KA

BLO

KA

BR

OJ

PA

RC

ELE

NA

ME

NA

SP

RA

TN

OS

T

ST

AT

US

O

BJE

KT

A

IND

EK

S

IZG

RA�E

NO

ST

I

ZA

UZ

ET

OS

T (

%)

NA

PO

ME

NA

5 PO P+6 3.0 45 Instalacije u funkciji GSP-a (Ispravlja�ka stanica, trafo i dispe�er) uklopiti u novoplanirani poslovni objekat. Preporuka - povu�en šesti sprat

6 PO P+4+Pk do

P+6 3.0 50

Slobodnu pov. parcele urediti kao javnu površinu - trga. Preporuka razrade putem konkursa

7 ST P+4+Pk 2.8 50

8 ST P+5+Pk 5.0 75 Preporuka objedinjavanja parcela radi realizacije jedinstvenog objekta.U tom slu�aju indeks može biti do 4.5 a zauzetost do 75%. Spratnosti jedinstvenog objekta može biti od P+4+Pk do P+5+Pk 9 ST

P+4+Pk do P+5+Pk

3.7 60

10, 11, 12, 13, 14

ST P+4+Pk 3.5 60

15, 16, 17 ST P+4+Pk 3.2 55

18 ST P+4+Pk 3.7 65

19 ST P+3+Pk N 3.5 75 Orijentaciona BRGP-nadzidanog dela objekta - 504m2

21 PU Kolsko-peša�ka površina

B13a

95 PO P+4 do P+6 3.4 56

Slobodnu pov. parcele urediti kao javnu površinu - trga. Obavezno uklapanje visinske regulacije prema ulici Žarka Zrenjanina. Preporuka razrade putem konkursa

96 STP P+4 do P+6 3.6 62 Preporuka - povu�en šesti sprat

99 STP P+4+Pk N 4.2 73 Orijentaciona BRGP-nadzidanog dela objekta - 400m2

100 STP P+6 3.9 56 Preporuka - povu�en šesti sprat

101 STP P+6 3.3 47

102 STP P+4+Pk N 4.7 82 Orijentaciona BRGP-nadzidanog dela objekta - 550m2

103 ST P+4 1.9 37

104 ST P+3+Pk P 1.8 38

105 ST P+4 3.8 76

106, 107, 108

ST P+4 2.6 52

109 ST P+4 3.3 65

110, 111 ST P+4 2.7 54


B13b

48 STP P+5 4.8 80 Preporuka razrade putem konkursa.

48a ST P+4+Pk 2.9 52



51, 59 ST P+3+Pk 2.2 48 Obzirom na oblik bloka, prilikom izdavanja Urbanisti�ko-tehni�kih uslova posebno voditi 52 ST P+3+Pk 2.6 55

12

OZ

NA

KA

BLO

KA

BR

OJ

PA

RC

ELE

NA

ME

NA

SP

RA

TN

OS

T

ST

AT

US

O

BJE

KT

A

IND

EK

S

IZG

RA�E

NO

ST

I

ZA

UZ

ET

OS

T (

%)

NA

PO

ME

NA

53, 55 ST P+3+Pk 2.9 60 ra�una o unutrašnjoj gra�evinskoj liniji. U Dokumentaciji plana (grafi�ki prilog br. D7) data je unutrašnja gra�evinska linija kao preporuka. 54 ST P+4 do P+5 3.5 64

56 ST P+3+Pk 3.0 65

57 ST P+3+Pk 2.7 57

58 ST P+3+Pk 2.3 49

60 ST P+3+Pk do

P+4+Pk 4.3 85

B14a

113 STP P+6 2.9 41

Preporuka - povu�en šesti sprat 114 STP P+6 4.1 58

115 STP P+6 3.5 50

116 STP P+4 do P+6 5.2 80


118, 119, 120, 121

ST P+4 2.5 50

122 ST P+3+Pk 2.0 43


124 ST P+4 2.4 47

125, 126 ST P+4 2.6 51

127 ST P+4 2.7 54

128, 130 ST P+4 2.1 43

129 ST P+4 2.4 47

131 STP P+4 do P+6 3.7 61 Preporuka - povu�en šesti sprat

B14b

132 PO P+1 do P+4 D 2.1 63

Rekonstrukcija i dogradnja RK "Beta". BRGP novog objekta iznosi 1500m2. Prilikom rekonstrukcije na slobodnoj površini unutar kompleksa obavezno je rešiti potrebno parkiranje (podzemnom garažom i/ili površinskim parkingom)

133 STP P+6 4.0 57

Preporuka - povu�en šesti sprat 134, 135 STP P+6 4.3 61

136, 137 STP P+6 3.3 47

138 STP P+4 do P+6 4.6 70


141 ST P+1 P 0.7 36

142, 143, 144, 145,

146 ST P+4 2.2 43

147 ST P+3 1.9 46

148 ST P+3 1.7 43

149 ST P+3 2.7 68

150, 151 ST P+2+Pk 1.8 49

13

OZ

NA

KA

BLO

KA

BR

OJ

PA

RC

ELE

NA

ME

NA

SP

RA

TN

OS

T

ST

AT

US

O

BJE

KT

A

IND

EK

S

IZG

RA�E

NO

ST

I

ZA

UZ

ET

OS

T (

%)

NA

PO

ME

NA

152 SP P+1 do P+2+Pk

D 1.4 67 Dogradnja i rekonstrukcija Sportskog centra Radni�ki - nova BRGP približno 3000m2. Potrebe za parkiranjem rešiti na parceli.

154 ŠK P+1+Pk N 0.5 20 Rekonstrukcija školskog kompleksa u skladu sa parametrima GUP-a

156 PO P+4 do P+6 4.0 80 Preporuka - povu�en šesti sprat

B18a

22 ST P+2+Pk P 1.6 44

23 ST P+3 P 2.7 67

24 ST P+3 P 1.6 41

25 ST P+2+Pk P 2.6 71

26 ST P+4 2.2 44

27 ST P+4 2.1 42

28 ST P+4 P 3.9 68

29 ST P+3+Pk P 2.6 56

30 ST P+4+Pk P 3.4 60

31 ST P+4 2.3 50

32 ST P+3+Pk N 2.6 55 Orijentaciona BRGP-nadzidanog dela objekta - 360m2.

33 ST P+3+Pk N 2.6 56 Orijentaciona BRGP-nadzidanog dela objekta - 380m2.

34 ST P+6+Pk P 6.4 83

35 ST P+4 1.9 37

36 ST P+4 3.8 75

37 ST P+2+Pk P 2.2 60

38 PG Podzemna garaža u dva nivoa kapaciteta od 30 gm.

B18b

40 ST P+4+Pk do

P+5+Pk P 2.3 50




44 ST P+5+Pk 5.4 80

45 ST P+5+Pk 3.5 52

46 ST P+4+Pk P 3.4 60

47 ST P+3 P 2.9 73

B19 62, 84 ST P+3+Pk 2.1 45

14

OZ

NA

KA

BLO

KA

BR

OJ

PA

RC

ELE

NA

ME

NA

SP

RA

TN

OS

T

ST

AT

US

O

BJE

KT

A

IND

EK

S

IZG

RA�E

NO

ST

I

ZA

UZ

ET

OS

T (

%)

NA

PO

ME

NA

63 ST P+3 do P+8 P 5.2 70

64 ST P+3+Pk P 1.5 32

65 ST P+3+Pk 1.7 37

66 ST P+3+Pk 1.8 39 Preporuka objedinjavanja parcela. Indeks izgra�enosti za objedinjene parcele može biti do 1.8 a zauzetost do 40% 67 ST P+3+Pk 1.5 31

68 ST P+4+Pk P 4.2 74

69, 70 ST P+4 2.6 52

71 ST P+3+Pk P 3.1 65

72 ST P+4 1.5 30 Preporuka objedinjavanja parcela. Indeks izgra�enosti za objedinjene parcele može biti do 1.8 a zauzetost do 35% 73 ST P+5 1.7 28

74 ST P+5 P 1.7 29

75 ST P+5 do P+8 P 5.5 70

76 PG Podzemna garaža u jednom nivou kapaciteta od 32 gm.

78 ST P+5 P 4.5 76

79 ST P+3 P 2.1 54

80 ST P+3+Pk P 4.3 91

81 ST P+3 N 3.2 80 Orijentaciona BRGP-nadzidanog dela objekta - 290m2

82 ST P+3+Pk 4.2 87


B20


86 ST P+5+Pk N 3.3 52 Orijentaciona BRGP nadzidanog dela objekta - 550m2. Obavezno obezbediti za nove stanove parkiranje na parceli

88 ST P+4 do P+5 3.5 61

89 ST P+4+Pk 2.8 49

90 NG P+4 3.3 65 Višespratna garaža sa približno 220 gm. Dozvoljene su delatnosti u prizemlju.

91, 92, 93 ST P+4 2.7 55

94 ST P+4+Pk 2.4 42

Napomena: U Dokumenatciji plana dat je tabelarni prikaz orijentacionih podataka za svaku pojedina�nu parcelu (površina parcele, BRGP, odnos stanovanja i delatnosti, površina pod objektom i sl.).

5.5. Postignuti parametri na nivou plana

15

U odnosu na postoje�e stanje planirana je rekonstrukcija slede�ih razmera: • Od postoje�eg izgra�enog fonda (ukupne bruto površine od oko 99 700m2), za zamenu je

planirano oko 39 700m2 a preostalih približno 60 000m2 se zadržava. • Ukupna planirana bruto površina iznosi oko 210 000m2 • Ukupna bruto površina dobijena nadzi�ivanjem postoje�ih objekata iznosi oko 5550m2 • Planirana rekonstrukcija i dogradnja kompleksa Sportskog društva "Radni�ki" (parcela br 152)

i Robne ku�e "Beta" (parcela br. 132) iznosi ukupno 4500m2 • Novoizgra�ene površine (nastale zamenom postoje�eg fonda lošeg kvaliteta) iznose oko

144000 m2. Odnos rušenje-izgradnja na nivou plana iznosi oko 1 : 3.6 • Sadržaji su diferencirani na slede�i na�in: duž Bulevara kralja Aleksandra se planira

intenzivnije razvijanje komercijalnih delatnosti (kao pretežna namena ili u kombinaciji sa stanovanjem) dok se na parcelama u zale�u, prema Požareva�koj ulici, razvija namena stanovanja (s obzirom na njihov karakter - mirni stambeni blokovi). O�ekuje se pove�anje kvadrata poslovanja na nivou plana približno na 42.000 m2 (što iznosi 2.7 puta više u odnosu na postoje�e stanje), a kvadrata stanovanja na približno 68.000 m2 (1.9 puta više u odnosu na postoje�e stanje)

• Stepen zauzetosti ra�unat je u odnosu na površinu bloka (bez obodnih saobra�ajnica) i o�ekuje se smanjenje zauzetosti na nivou plana za približno 10%.

Tabela planiranih kapaciteta

Bro

j b

lok

a

Po

vrš

ina

blo

ka

Ind

ek

s iz

gra�

en

os

ti

Za

uze

tos

t

Po

v.

po

d o

bje

kto

m

% S

tan

ova

nja

% D

ela

tno

sti

Brg

p-s

tan

ova

nja

Brg

p-d

ela

tno

sti

Uk

up

no

BR

GP

Bro

j za

po

sle

nih

(�

50

m2

/za

p.)

Pro

ce

na

bro

ja s

tan

ov

a (�

86

m2/s

tan

u)

Pro

ce

na

bro

ja

sta

no

vn

ika

Slo

bo

dn

e p

ov

rš. p

o

sta

no

vn

iku

Gu

sti

na

sta

no

van

ja (

be

z o

bo

dn

ih s

ao

bra�

ajn

ica

)

B12 11698 3.1 51 5950 49 51 17798 18718 36515 374 207 621 9 531 B13a 9090 2.8 51 4522 69 31 17801 8118 25919 162 216 648 7 713 B13b 5074 3.2 64 3230 84 16 13750 2528 16278 51 160 480 4 945 B14a 8277 2.6 48 3969 82 18 17964 3871 21835 77 213 639 7 772 B14b 24080 1.6 42 9977 44 56 16401 20836 37237 417 191 572 25 238 B18a 7423 2.3 47 3473 90 10 15556 1728 17284 35 200 599 7 806 B18b 5016 3.1 60 2987 90 10 14167 1574 15742 31 156 468 4 933 B19 8636 2.5 46 4009 90 10 19658 2184 21842 44 314 941 5 1090B20 6030 2.9 52 3106 69 31 11958 5412 17369 108 132 395 7 655

UKUPNO 84989 2.5 49 41224 69 31 145053 64969 210021 1299 1787 5362 8 631

Napomena: Indeks izgra�enosti dobijen je na osnovu BRGP bez podzemnih etaža. Pod pretpostavkom da se na svakoj parceli, na kojoj se predvi�a zamena postoje�eg fonda, gradi u proseku 1.5 nivo pod zemljom uz zauzetost parcele od 80% (bez obzira na zauzetost iznad terena) keoficijent izgra�enosti na nivou plana (bez obodnih saobra�ajnica) bi iznosio približno 3.2.

Uporedni prikaz parametara iz GUP-a i planiranih kapaciteta za III tip izgra�enosti (stanovanje sa delatnostima u nasle�enim centralnim delovima grada)

Površina plana

Indeks izgra�enosti "i" (bez obodnih

saobra�ajnica)

Gustina stanovanja (st/ha) (sa pripadaju�im saobra�ajnicama)

Slobodna površina po stanovniku (m2)

10.7 ha Plan GUP Plan GUP Plan GUP 2.5 1.6 - 3.0 500 450 - 700 8 min 7.0

6. Pravila gra�enja i posebni uslovi za saobra�ajne površine

16

Uli�na mreža

Koncept uli�ne mreže na prostoru Regulacionog plana zasnovan je na postavkama GUP-a iz 1985.

Predmetnu lokaciju okružuju ulice Bulevar kralja Aleksandra, Sin�eli�eva, Požareva�ka, Kneza Ive od Semberije, Žarka Zrenjanina i Starca Vujadina.

Bulevar kralja Aleksandra je u rangu gradske magistrale. Wen profil definisan je prema studiji "Prostorno programsko rešenje zone RP Bulevara". Saobra�ajno rešenje ulice Bulevar kralja Aleksandra dat u ovom planu tretirati samo ilustrativno kao preporuku obra�iva�a.

U uli�noj mreži Beograda, ulice ranga drugog reda su Jagi�eva, deo ulice Žarka Zrenjanina, Kneza Ive od Semberije, Požareva�ka i Sin�eli�eva.

Sve ulice ovog ranga zadržavaju postoje�e trase uz proširenje kolovoza na 6,0 m sa obostranim trotoarom najmanje širine 1,5 m.

Ostale ulice �ine mrežu lokalnih saobra�ajnica. Sve ulice zadržavaju postoje�e trase uz proširenje kolovoza na 6,0 m. Sve ulice su sa obostranim trotoarima od najmanje 1,5 m.

Geometrija svih raskrsnica uli�ne mreže se rekonstruiše sa minimalnim polupre�nikom krivine od 6,0 m.

Postoje�a problemati�na raskrsnica Bulevara sa Sreda�kom i Žarka Zrenjanina je u potpunosti rekonstrusana i izvedena kao dve trokrake raskrsnice.

Ulica LJubostinjska planirana je kao kolsko-peša�ka ulica. Trotoari i kolovoz su nivelaciono izjedna�eni. U zoni ulice obezbediti prohodnost komunalnog i interventnog vozila ostavljanjem slobodnog profila širine 3,5 m u kontinuitetu ukoliko se elementima parterne obrade "umiruje" saobra�aj.

Osnovni elementi popre�nih profila saobra�ajnica dati su u grafi�kom prilogu br. 02 (Urbanisti�ko rešenje saobra�ajnih površina).

Trase rekonstruisanih saobra�ajnica u situacionom i nivelacionom planu prilagoditi terenu i kotama izvedenih saobra�ajnica sa primerenim padovima.

Kolovoznu konstrukciju rekonstruisanih saobra�ajnica utvrditi shodno rangu saobra�ajnice, optere�enju i strukturi vozila koja �e se njome kretati.

Odvodnjavanje rešavati slobodnim padom površinskih voda u sistem kišne kanalizacije.

Pristup vatrogasnih vozila svakoj zgradi u okviru pojedinih blokova omogu�en je iz ulica koje okružuju blok i iz "zale�a" preko kolsko-peša�kih površina u središtu bloka. Pristup unutar bloka mora biti najmanje širine 3,5 m.

Parkiranje

Parkiranje u granicama plana rešavano je u funkciji planiranih namena. Parkinzi na otvorenom locirani su na parcelama od javnog interesa i to:

• u okviru blokova, na delu kolsko-peša�kih površina • uli�no Površine za miruju�i saobra�aj na otvorenim parkiralištima raditi sa zastorom od asfalt-betona ili od prefabrikovanih elemenata beton-trava u zavisnosti od koncepcije parterne obrade.

Uli�ne parkinge oivi�iti. Na otvorenim, površinskim parkinzima, svuda gde ne postoji, drvored kombinovati sa parkinzima.

Parking mesta upravna na osu kolovoza predvideti sa dimenzijama 2,3 x 4,8 m, a za paralelna sa dimenzijama 5,5 x 2,0 m.

Za sve novo planirane objekte obezbediti na pripadaju�oj parceli potreban broj parking mesta, dobijenih iz prora�una definisanih na bazi normativa, prvenstveno u podzemnim etažama objekta ili na slobodnoj površini parcele. Ukoliko je pri projektovanju novih objekata došlo do promene bruto

17

gra�evinske površine u odnosu na planirane, broj parking mesta obezbediti prema datim normativima za izmenjeno stanje.

Za novu izgradnju, urbanisti�ko-tehni�kim uslovima definisati broj parking mesta prema slede�em normativu: � za stanovanje 1,0 PM po stanu � za delatnosti 1,0 PM na 60 m2 neto etažne površine

Za potrebe parkiranja postoje�ih i planiranih sadržaja, kao i ostalih korisnika prostora (s obzirom na frekventnost podru�ja i planiran razvoj komercijalnih delatnosti) planirana je izgradnja pet garaža ve�ih kapaciteta i to: • u okviru poslovno komercijalnog centra u bloku B12, na dva podzemna nivoa sa min. 250 PM

(kapacitet garaže planiran je da zadovolji potrebe planirane namene i drugih korisnika prostora kao opšta garaža)

• podzemno - nadzemna garaža (sa 5 nivoa ili 9 polunivoa) kapaciteta od 220 PM u okviru gra�evinske parcele br. 90

• tri podzemne garaže u centralnim delovima blokova ispod javnih slobodnih površina (u bloku B14b od 65 pm u jednom nivou, u bloku 18a od 52 PM u tri polunivoa i u bloku B19 od 37 PM u jednom nivou). Ove garaže su u funkciji postoje�ih sadržaja u okruženju.

Garaže su planirane kao klasi�ne, sa rampama. Preporuka obra�iva�a je da se umesto klasi�nih podzemnih garaža grade automatizovane mehani�ke garaže s obzirom na: � bolje iskoriš�enje prostora za parkiranje (ušteda po mestu i volumenu), � potpunu kontrolu pristupa vozila (elektronska kontrola, isklju�en "ljudski faktor"), � automatizovano vo�enje vozila (nema prisustva ljudi u objektu) � zaštitu životne okoline (bez izduvnih gasova) � nižu cenu izgradnje po mestu parkiranja u odnosu na klasi�ne garaže.

Površine iznad podzemnih garaža u okviru bloka planirati kao slobodne peša�ke površine kombinovane sa zelenilom ili kao kolsko-peša�ke površine.

Podzemne garaže graditi u okviru podzemnih gra�evinskih linija datih na graf. prilogu br. 03. Prikaz garažnih mesta i broj nivoa dat je kao minimum koji se prilikom projektovanja garaže mora ispoštovati. Garaže mogu biti i ve�eg kapaciteta što zavisi od tehni�kih i investicionih mogu�nosti.

Pri projektovanju garaža u podzemnim etažama novoizgra�enih objekata poštovati slede�e elemente: � širina prave rampe po voznoj traci min. 2,25 m; � slobodna visina garaže min. 2,3 m; � dimenzije parking mesta min. 2,3 x 4,8 m; � podužni nagib pravih rampi, maks. 12% za otkrivene i 15% za pokrivene.

Numeri�ki pokazatelji za parkiranje i uslovi za izgradnju parking i garažnih mesta za nove i dogra�ene objekte dati su po parcelama u tabeli - Numeri�ki pokazatelji za parkiranje.

Numeri�ki pokazatelji za parkiranje

Normativ primenjen za prora�un potrebnog broja parking mesta izveden je iz postavki GUP-a za III tip izgra�enosti: � za postoje�e stanovanje 0,7 PM po stanu � za novo stanovanje 1.0 PM po stanu � za delatnosti 1,0 PM na 60 m2 neto etažne površine

18

Bro

j blo

ka

Po

vrši

na

blo

ka

Brg

p-d

ela

tno

sti

Bro

j sta

nov

a (�8

6m2/s

tan

)

Po

tre

ban

o P

M -

sta

nov

anj

e

Po

tre

ban

o P

M -

del

atn

ost

i

Po

tre

bno

o P

M -

uku

pno

Ost

vare

no

PM

na

otv

ore

nim

p

ark

inzi

ma

u b

loku

i p

o

ob

od

nim

sao

bra�a

jnic

am

a

Ost

vare

no

PM

u o

pšt

im

ga

raža

ma

Ost

vare

no

PM

na

pa

rce

li

Ost

vare

no

PM

- u

kupn

o

Su

ficit

- de

ficit

PM

Na

po

men

a

B12 11698 18718 207 204 312 515 554 554 38

garaža podmiruje potrebe i

komercijalnog centra

B13a 8828 8118 216 203 135 338 6 289 295 -43

B13b 5074 2528 160 152 42 194 173 173 -22

B14a 8277 3871 213 208 65 273 14 260 274 1

B14b 24006 20836 191 190 237 427 88 359 447 20

B18a 7423 1728 200 160 29 188 30 91 121 -67

B18b 5016 1574 156 136 26 162 107 107 -56

B19 8636 2184 314 245 36 282 25 32 99 156 -126

B20 6030 5412 132 115 32 148 28 220 118 366 218

UK. 84989 64969 1787 1613 915 2528 161 282 2049 2492 -36

Potreban broj parkinga prezentiran u tabeli dat je po blokovima s tim što je prora�un ra�en za svaku parcelu posebno.

Ostvaren broj parkinga na parceli izveden je prema normativu za planiranu namenu na parcelama i predstavlja zahtevani minimum za parking mestima.

6.3. Peša�ki saobra�aj

Površine rezervisane za kretanje pešaka planirane su uz sve primarne i sekundarne saobra�ajnice, trotoarima, obostrano, najmanje širine 1,5 m.

Na kolsko - peša�kim površinama (prilazi parkiralištima i podzemnim garažama) apsolutni prioritet u kretanju imaju pešaci u odnosu na motorna vozila.

6.4. JGS Prostor Regulacionog plana ostvaruje vezu sa javnim saobra�ajem preko linija tramvajskog

saobra�aja u ulici Bulevar kralja Aleksandra.

7. Pravila gra�enja za tehni�ku infrastrukturu

7.1 Vodovod

Predmetno podru�je koje se ovim Regulacionim planom obra�uje, ograni�eno je slede�im ulicama: Bulevar kralja Aleksandra, Sin�eli�eva, Požareva�ka, Kneza Ive od Semberije, Žarka Zrenjanina i Starca Vujadina. Teritorija ovoga plana pripada II visinskoj zoni Beogradskog vodovodnog sistema. Ovim planom predvi�ena je znatna izgradnja novih stambenih objekata u svim blokovima kompleksa, postoje�a saobra�ajna mreža ulica ostaje nepromenjena.

Postoje�e stanje vodovoda

Postoje�a vodovodna mreža ovoga podru�ja, prema uslovima JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija" pripada II visinskoj zoni vodosnabdevanja.

19

U svim ulicama ovoga kompleksa postoji uli�na distributivna vodovodna mreža. Tako�e, kroz ovo podru�je prolazi i nekoliko magistralnih cevovoda I i II zone vodosnabdevanja, jer se uz samu urbanisti�ku granicu kompleksa nalazi vodovodni punkt sa rezervoarom "Glavni" i crpnom stanicom "Crveni krst". Naglašava se da je postoje�i cevovod Ø 500 mm, koji je položen trasom ulica Sin�eli�evom i Požareva�kom sve do crpne stanice "Crveni krst", cevovod I visinske zone. Me�utim cevovod nije u funkciji od kako je izgra�en i za eksploataciju je, kao takav, potpuno nepouzdan. Trasa ovog cevovoda je zadržana za planiranu eksploataciju sa stanovišta potrebe budu�eg konzuma opštine Vra�ar, tako da �e se njegova trasa i profil zadržati za magistralni cevovod II (druge) visinske zone. Ovaj cevovod, ina�e, po�inje od crpne stanice C.S. "Vra�ar II" iz koje polazi sa pre�nikom od Ø 700 mm, a završava se u zoni crpne stanice C.S. "Crveni krst" sa pre�nikom Ø 500 mm. Prema uslovima dobijenim od JKP BVK može se konstatovati da u sadašnjim okolnostima snabdevanja, postoje�a mreža II visinske zone radi punim kapacitetom i da je u potpunosti iskoriš�ena. Dakle, iz postoje�e mreže ne mogu se obezbediti dodatne koli�ine vode. Za priklju�enje, ovim planom predvi�enih novih objekata na vodovodnu mrežu, potrebno je da se stvore uslovi nakon izgradnje primarnih objekata, vodovodnog sistema "Mokroluškog podsistema", kojem u širem smislu pripada ovaj kompleks. Postoje�i cevovod predmetnog podru�ja prikazani su u grafi�kom prilogu elaborata na situaciji u razmeri 1:1000, zajedno sa planiranom ili mrežom predvi�enom za rekonstrukciju.

Planirano stanje

Planirani objekti II visinske zone (šire podru�je)

Beogradski vodovodni sistem sastoji se od pet visinskih zona koje su formirane prema topografiji terena, a svaka zona obuhvata visinsku razliku od 50,0 m. Zone su me�usobno povezane preko odgovaraju�ih rezervoara i crpnih stanica. Prva visinska zona vodosnabdevanja obuhvata podru�je sa kotama terena 75 - 125 m.n.m., druga zona je sa kotama od 125 - 175 m.n.m., a tre�a je od 175 - 225 m.n.m. Kompletno podru�je Bulevara kralja Aleksandra obuhvata delove I, II i III visinske zone. Predmetna teritorija Regulacionog plana pripada u potpunosti II visinskoj zoni Beogradskog vodovodnog sistema. Weno vodosnabdevanje vrši se preko primarnih i sekundarnih cevovoda, a pod uticajem crpnih stanica "Vra�ar II" i "Crveni krst". Za sada na ovom podru�ju nema ve�ih problema u vodosnabdevanju. Postoje u ovoj zoni veliki, primarni cevovodi unutar i oko konzumnog podru�ja, ali je stanje sekundarne distributivne ve� takvo da se, usled urbanizacije ovog prostora, mora oko mnogih blokova predvideti izgradnja novih cevovoda Ø 150 mm po sistemu prstenova. "Bela mreža" se ukida, jer ne bi mogla da podnese zahteve konzuma usled proguš�avanja gustine stanovanja. Što se ti�e primarnih objekata van granica ovog plana, potrebno je izgraditi novu crpnu stanicu "Vra�ar" (za koju postoji potrebna planska dokumentacija), sa ciljem da se obezbedi pouzdano vodosnabdevanje Vra�arskog platoa i podru�ja uz Bulevar kralja Aleksandra. Osnovni problem za veliki broj blokova u ovoj zoni vodosnabdevanja bi�e da do njihove, planom predvi�ene realizacije, ne može do�i dok se ne izgradi odgovaraju�a sekundarna mreža oko blokova.

Planirana vodovodna mreža unutar podru�ja Regulacionog plana

Ovo idejno rešenje vodovodne mreže za predmetni Regulacioni plan, radi se na osnovu uslova JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija" i Analize postoje�e i nove mreže za regulaciju prostorno - programskog rešenja DUP-a Bulevara kralja Aleksandra” - CEP 1995. god. Vodovodna mreža, ve� je re�eno u poglavlju o postoje�em stanju, postoji u svim ulicama razmatranog podru�ja, ali ne zadovoljava u pogledu veli�ine pre�nika cevi ("bela mreža") u pojedinim ulicama. Zbog toga je potrebno da se mreža u tim ulicama, koja funkcioniše kao distributivna mreža, rekonstruiše. Rekonstrukcija �e se vršiti na svim deonicama cevovoda gde su pre�nici manji od Ø150 mm. Ovo je uslov JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija". Planirani cevovodi ne smeju se trasirati preko parkinga. Za ovo podru�je kote pijezometarskog pritiska su, min: 185 m.n.m., i mah: 200 m.n.m. U sadašnjim uslovima vodosnabdevanja, postoje�i sistem II visinske zone radi punim kapacitetom, i u potpunosti je iskoriš�en, te se iz posotje�eg sistema ne može obezbediti dovoljna koli�ina vode. Za priklju�enje novih objekata na vodovodnu mrežu potrebno je da se se izgrade primarni objekti "Mokroluškog podsistema" i to: Crpna stranica C.S. "Vra�ar" i potisni cevovod od C.S. "Vra�ar" Ø 700 mm - Ø 500 mm do C.S. "Crveni krst".

20

Rekonstrukciju postoje�e ili izgradnju nove tzv. sekundarne vodovodne mreže potrebno je uraditi u slede�im blokovima:

Blok B12 - Ø 150 mm u ul. Niškoj, Ø 150 mm u ul. Sreda�koj

Blok B13 - Ø 150 mm u ul. Niškoj, Ø 150 mm u ul. �u�uk Staninoj, Ø150 mm u ul. Sreda�koj

Blok B14 - Ø 150 mm u ul. �u�uk Staninoj, Ø 150 mm u ul. Vatroslava Jagi�a, Ø 100 mm - Ø 150 mm u ul. Žarka Zrenjanina, Ø 150 mm u ul. Starca Vujadina, Ø 150 mm u Bulevaru kralja Aleksandra

Blok B18 - Ø 150 mm u ul. LJubostinjskoj, Ø 150 mm u ul. Požareva�koj, Ø 150 mm u ul. Sreda�koj, Ø150 mm u ul. Niškoj

Blok B19 - Ø 150 mm u ul. Niškoj, Ø 150 mm u ul. Sreda�koj, Ø 150 mm u ul. Požareva�koj, Ø 150 mm u ul. Lozni�koj

Blok B20 - Ø 150 mm u ul. Lozni�koj, Ø 150 mm u ul. Požareva�koj, Ø 150 mm u ul. Niškoj

Na situaciji, u grafi�kom prilogu elaborata, u razmeri 1:1000, date su trase i pre�nici cevovoda planirane vodovodne mreže u svim ulicama gde su predvi�eni, a prema gore navedenom spisku.

Etape realizacije Nije mogu�e definisati ta�no uticaj izgradnje infrastrukture na redosled i etapnost realizacije plana. Ipak, može se konstatovati da je izgradnja svakog bloka posebna etapa izgradnje vodovodne mreže nezavisno od redosleda realizacije blokova plana. Neophodno je kod svakog bloka planiranu vodovodnu mrežu izvesti u celosti, odnosno zatvoriti prsten. Kao obavezna etapa bila bi izgradnja planirane vodovodne mreže oko jednog ili više blokova u zavisnosti od obima gradnje i zatvaranje prstena. Kao mogu�a etapa bila bi rekonstrukcija magistralnog prstena cevovoda I visinske zone Ø 150 mm, koji polazi od rezervoara "Glavni" i ide ulicom Požareva�kom (na teritoriji ovog regulacionog plana) a zatim ul. Sin�eli�evom do C.S. "Vra�ar".

7.2 Kanalizacija

Predmetni kompleks blokova koji se ovim Regulacionim planom obra�uje je lociran izme�u ulica: Bulevar kralja Aleksandra, Sin�eli�eva, Požareva�ka, Kneza Ive od Semberije, Žarka Zrenjanina i Starca Vujadina, pripada teritoriji Centralnog gradskog kanalizacionog sistema. Za potrebe predmetnog Regulacionog plana ura�eno je ovo idejno rešenje kanalizacione mreže koje tretira uli�nu kanalizacionu mrežu sa osnovnim objektima i koje je njegov sastavni deo. Ovim planom predvi�ena je urbanizacija predmetnog prostora u svim blokovima, a namena je stanovanje sa lokalima u prizemlju novih stambenih objekata. Sa stanovišta kanalizacione mreže relevantan podatak je da se ovim Regulacionim planom zadržava u potpunosti saobra�ajna mreža ulica sa postoje�om metricom i gabaritima kao i svim drugim tehni�kim karakteristikama ulica.

Postoje�e stanje kanalizacije

Postoje�a (uli�na) kanalizaciona mreža predmetnog podru�ja, prema uslovima JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija", nalazi se na teritoriji Centralnog gradskog kanalizacionog sistema, na delu na kome je kanalizaciona mreža formirana prema opštem principu (sistemu) kanalisanja. Dakle, u svim ulicama predmetnog kompleksa postoji uli�na kanalizaciona mreža. Recipijent za sve kanalizacione vode ovog podru�ja je postoje�i betonski kolektor OB 90/140 cm, opšteg sistema, u Bulevaru kralja Aleksandra i ulici 27. marta. Slivne površine kompleksa razlikuju se od samog kompleksa i po površini i po granicama sliva, tako da se može konstatovati da granica sliva (grubo) prolazi u zoni ulica: Mlatišumina, Save Kova�evi�a, Vojvode Dragomira, 14. Decembra, Radivoja Kora�a i Jagi�eva. Sve kanalizacione vode ovog sliva i kišne i fekalne (otpadne), uklju�uju se u recipijent OB 90/110 u Bulevaru kralja Aleksandra preko dva odvodnika: betonskog kolektora OB 60/110 cm u ulici Sreda�koj i kanala OK 400 od kerami�kog materijala u Sin�eli�evoj (van granice ovog plana). Podru�je predmetnog Regulacionog plana pripada tzv. "Bulbulderskom kanalizacionom slivu" �iji su glavni odvodnici opšteg sistema u Cviji�evoj ulici. U granicama predmetnog podru�ja, kanalisanje je izvršeno u svim ulicama i to sa cevnim kanalima slede�ih osnovnih karakteristika:

21

• kanal OK 250 - OK 300 u ulici Požareva�koj • kanal OK 250 - OK 400, tako�e u Požareva�koj ulici • kanal OK 350 u LJubostinjskoj ulici • kanal OK 250 u ulici Niškoj koji se uklju�uje u najuzvodniji (po�etni) šaht kolektora opšteg

sistema OB 60/110 u istoj ulici • betonski kolektor OB 60/110 �ija trasa je u Niškoj ulici, a zatim sa istim dimenzijama

popre�nog preseka skre�e u Sreda�ku ulicu i ukllju�uje se u kolektor 90/140 u Bulevaru kralja Aleksandra (van granice predmetnog plana)

• kanal OK 400 u Sreda�koj ulici, koji prakti�no predstavlja uzvodnu deonicu - nastavak kolektora u toj ulici

• kanal OK 250 - OK 350 u ulici Niškoj, koji se uklju�uje u kolektor u Sreda�koj ulici • kanal OK 250 u Lozni�koj ulici • kanal OK 250 u ulici Kneza Ive od Semberija • kanal OK 250 u ulici �u�uk - Staninoj • kanal OK 400 u ulici Vatroslava Jagi�a • kanal OK 350 u ulici Starca Vujadina • kanal OK 250 na najnizvodnijoj deonici ulice Kajmak�alanske koji se uklju�uje u: • kanal OK 300 - OK 400 duž ulice Žarka Zrenjannia

Dispozicija navedenih postoje�ih cevnih kanala u ulicama na podru�ju Regulacionog plana, data je u grafi�kom prilogu ovog elaborata, na situacijama u razmeri 1:1000, zajedno sa palniranom kanalizacionom mrežom. Planirano stanje

Planirani primarni objekti kanalizacije za Bulbulderski sliv (šire podru�je)

Prostor DUP-a Bulevara kralja Aleksandra, na celoj njegovoj dužini, od Takovske ulice pa sve od Bajdine, pripada Centralnom gradskom kanalizacionom sistemu sa mrežom kanala formiranom po opštem principu (sistemu) kanalisanja. Vododelnica dva zna�ajna gradska kanalizaciona sliva: Mokroluškog i Bulbulderskog, prolazi približno pravcem ulica: Proleterskih brigada (Krunska), Save Kova�evi�a, Vranjske, Hektorovi�eve, itd., i preseca Bulevar Kralja Aleksandra u visini Batutove ulice. Predmetna teritorija plana pripada u celini Bulbulderskom kanalizacionom slivu, gde su glavni korektori - recipijenti sliva trasirani dolinom nekadašnjeg Bulbulderskog potoka u ulici Cviji�evoj-Dimitrija Tucovi�a, kojima se kanalizacione vode odvode u Dunav, kao krajnji recipijent. Zbog intenzivne urbanizacije gradskog prostora, posebno Bulbulderskog sliva, na padinama uz ulicu Dimitrija Tucovi�a treba izgraditi rasteretni kolektor. Za taj novi kolektor ura�en je Idejni projekt (Jaroslav �erni - 1978. god.) i odre�ena mu je trasa na potezu ulica Rifata Burxevi�a - Dimitrija Dudi�a - Vojvode Savatija - Vojvode Brne - Ruzveltove i dalje u Dunav, u blizini Pan�eva�kog mosta. Izliv je predvi�en nizvodno od Pan�eva�kog mosta. Tunelska deonica kolektora dimenzija popre�nog preseka D=3250mm, na deonici od raskrsnice sa ulicom Dimitrija Tucovi�a - uzvodno, dužine je L = 1990 m. Nizvodno od ove raskrsnice, završna deonica bi bila u otvorenom iskopu. Izgradnjom navedenog kolektora kao kapitalnog objekta, rešili bi se problemi evakuacije kanalizacionih voda i plavljenja u periodu kiša, na Bulbulderskom slivu, posebno u nizvodnom delu sliva, gde se kolekto- rski sistem u Cviji�evoj ulici na ovaj na�in rastere�uje. Ovde se ne�e pominjati drugi, zna�ajni planirani objekti kanalizacionog sistema koji nisu u funkcionalnoj vezi sa teritorijom predmetnog podru�ja plana i njenom kanalizacionom mrežom. Uslov za dalju urbanizaciju prostora DUP-a Bulevara kralja Aleksandra, prema uslovima JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija", koji pripada Bulbulderskom slivu, jeste izgradnja novog, gore pomenutog rasteretnog kolektora. Pomenuti planirani kolektor je van granica predmetnog Regulacionog plana i nije prikazan u grafi�kom prilogu elaborata.

Planirano stanje kanalizacije za predmetni Regulacioni plan

Planirano rešenje kanalizacije za podru�je ovog regulacionog plana ura�eno je na osnovu provere kapaciteta postoje�e uli�ne mreže opšteg sistema, a na osnovu usvojenog "Idejnog projekta rekonstrukcije kanalizacione mreže u delu IV Mesne zajednice na Vra�aru", ra�enog u Službi za studije i projektovanje JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija" i uslova JKP BVK za potrebe izrade ovog plana.

22

Analizom propusne mo�i postoje�e kanalazacione mreže ustanovljeno je koji sve uli�ni kanali ne zadovoljavaju u pogledu kapaciteta, i koju vrstu rešenja treba predvideti obzirom na planiranu urbanizaciju prostora ovog Regulacionog plana. Na ovom podru�ju postoje�a kanalizacija je, kao što je ve� naglašeno, formirana prema opštem sistemu (principu) kanalisanja i gravitira prema kolektoru opšteg sistema OB 90/140 cm u Bulevaru Revolucije, kao recipijentu, koji je, ina�e, van granice ovog Regulacionog plana. Klju�ni, planirani objekt kanalizacije, predvi�en ovim planom jeste projektovani rasteretni kanal Ø 500 mm u Sreda�koj ulici, po�inje od šahta 4a i preuzima kompletan proticaj iz pravca ulice Požareva�ke (krak 3 - 4). Ovim rasteretnim kanalom znatno se rastere�uje postoje�i kolektor OB 60/110 cm u ulici Sreda�koj, koji time dobija znatnu rezervu u kapacitetu za budu�i planski period (punjenje post. kolektora - 70 %). Rasteretni kanal Ø 500 mm ima po�etnu dubinu (po�etni šaht 4a) za 0,20 m ve�u od najpli�eg kanala 3 - 4 iz pravca ulice Požareva�ke, �iji proticaj preuzima i transportuje do šahta 19 na postoje�em kolektoru 60/110 cm u Sreda�koj ulici. Spuštanje dna šahta 4a za 0,20 m u odnosu na dno šahta 4, projektovano je radi prelivanja svih voda koje prelaze 80 % punjenja tranzitnog kanala. Tranzitni kanal projektovan je sa padom J = 0,0175 (deonica od 4a - 6a) tako da se u šahtu 6a ostvaruje dubina 2.75 m, koja obezbe�uje nesmetano ukrštanje sa postoje�im kanalom OK 350 iz Niške ulice. Na deonici 6a - 19a, tranzitni kanal je projektovan sa padom J = 0,023, i u šahtu 19a spušta se sa dubine 2,3 m na dubinu 2,9 m, zbog prolaska ispod postoje�e vodovodne cevi Ø 300 ulice Žarka Zrenjanina. Ostale deonice uli�ne kanalizacije ovoga plana zadržavaju postoje�e stanje ili je na nekima predvi�ena rekonstrukcija postoje�e mreže mrežom ve�eg popre�nog preseka cevi. Planirana rekonstrukcija delova uli�ne kanalizacione mreže predmetnog Regulacionog plana, koji ne mogu da prihvate ra�unske koli�ine kanalizacionih voda, kišnih i fekalnih, svodi se na zamenu postoje�ih kanalizacionih cevi, novim cevima ve�eg popre�nog preseka, prema analizi slivnog podru�ja i hidrauli�kom prora�unu mreže. Ova rekonstrukcija, vrši�e se po postoje�oj trasi i niveleti. Dakle, zadrža�e se postoje�i padovi kanala, posotje�i šahtovi, kao i kote uliva kanala u šahtove. Tako je predvi�ena rekonstrukcija kanalizacije u slede�im ulicama:

• u ulici LJubostinjskoj sa OK 350 na Ø 450mm u dužini od L = 87,3 m • u ulici Požareva�koj sa OK 400 na Ø 500 mm u dužini od L = 27.9m, zatim druga deonica

kanala OK 400 na Ø 450 mm u dužini od L = 97,6 m izme�u ulica Božidara Axije i Lozni�ke.

Svi drugi kanali zadržavaju postoje�e stanje, jer zadovoljavaju u pogledu propusne mo�i. Planirana uli�na kanalizaciona mreža ovog Regulacionog plana, prikazana je u grafi�kom prilogu, na situaciji u razmeri 1 : 1000, zajedno sa postoje�om.

Obrazloženje rešenja i etape realizacije

Planirano rešenje kanalizacione mreže za ovaj Regulacioni plan proisteklo je iz postoje�e tehni�ke dokumentacije kao i ranije planske dokumentacije koja se delimi�no odnosi na teritoriju ovog plana. Prilikom izrade rešenja koriš�ena je slede�a planska i tehni�ka dokumentacija i drugi dokumenti: Uslovi JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija" za potrebe izrade Regulacionog plana Bulevara kralja Aleksandra za deonicu od ulice Sin�eli�eve do ulice Starca Vujadina (blokovi B12 - B14 i B18 - B20) Predlog Regulacionog plana Bulevara kralja Aleksandra ("CEP" - Centar za urbano planiranje - Beograd 2002 god.) DUP dela IV Mesne Zajednice - Vra�ar izme�u ulica: Save Kova�evi�a, Kneza od Semberije, Žarka Zrenjanina, Niške i Sin�eli�eve (Invest biro - Beograd 1991. god. - idejno rešenje kanalizacije) Glavni projekt rekonstrukcije spoljne kanalizacione mreže u ulicama: Požareva�koj, LJubostinjskoj i Sreda�koj u Beogradu - IV Mesna zajednica-Vra�ar (projektant: "Modul" - Beograd) Planirano rešenje je predvidelo izradu novog rasteretnog kanala Ø 500 mm u Sreda�koj ulici, jer je postoje�i kolektor u toj ulici preoptere�en, imaju�i u vidu sadašnje, a pogotovo budu�e stanje urbanizacije podru�ja. Izrada ovog kanala je i uslov za dalju urbanizaciju ovog podru�ja, što je dato i uslovima JKP BVK. Rasteretni planirani kanal Ø 500 mm u Sreda�koj ulici graditi od najnizvodnije ta�ke - uklju�enja u postoje�i kolektor - uzvodno i to prema slede�im etapama: 1. Izgradnja deonice kanala Ø 500 mm od �vora 19-16a u dužini od L=76.3m (od Bulevara kralja Aleksandra do ulice Niške). Izgradnja ovoe deonice neophodna je za realizaciju blokova B12 i B13a 2. Izgradnja deonice kanala Ø 500 mm od �vora 6a-4a u dužini od L= 86.95m (od ulice Niške do ulice Požareva�ke). Izgradnja ovoe deonice neophodna je za realizaciju blokova B18b i B19.

23

Predvi�ena rekonstrukcija uli�nih kanala u ulici LJubostinjskoj i ulici Požareva�koj, tako�e je proistekla kao rezultat pove�anog stepena urbanizacije, koji je uslovio ve�e koli�ine otpadne (fekalne) vode kao i pove�ani koeficijent oticaja za kišne vode. Realizacija planirane rekonstrukcije kanala Ø 450 u LJubostinjskoj ulici potrebna je prilikom rekonstrukcije blokova B18a i B18b U ostalim ulicama zadrža�e se postoje�e stanje kanalizacione mreže, s obzirom da su analiza sliva i hidrauli�ki prora�un pokazali da postoje�e deonice zadovoljavaju po svome kapacitetu. Sam Bulevar kralja Aleksandra je van granica ovog plana i nije predmet obrade. Regulacioni plan same saobra�ajnice Bulevar kralja Aleksandra još nije ura�en.

7.3 Elektro mreža i javno osvetljenje

Postoje�e stanje

Potroša�i u okviru predmetnog plana snabdevaju se elektri�nom energijom iz sedam TS 10/0.4 kV, i to:

- "Sin�eli�eva 7" (reg. br. B-265) snage 1000 kVA; - "Požareva�ka 11" (reg. br. B-448) snage 1000 kVA; - "LJubostinjska 2", ulaz iz Niške (reg. br. B-1710) snage 630 kVA; - "Požareva�ka 29" (reg. br. B-756) snage 630 kVA; - "Lozni�ka 19" (reg. br. B-415) snage 1000 kVA; - "Jagi�eva 3a, Eksportdrvo" (reg. br.B-107) snage 1000 kVA; - "Ž. Zrenjanina 31" (reg.br. B-851) snage 1000 kVA;TS B-581 i B-125 nalazese u kompleksu tramvajskog depoa Bulevara kralja Aleksandra

br.142. B125 je ispravlja�ka stanica iz koje se tramvajska kontaktna mreža napaja elektri�nom energijom.

Distributivna mreža 10 kV izgra�ena je podzemnim elektro-energetskim vodovima postavljenim ispod trotoarskog prostora. Niskonaponska mreža 1 kV izgra�ena je delom podzemnim, delom nadzemnim elektroenergetskim vodovima. Duž parne strane Bulevara kralja Aleksandra položen je 110 kV kabl (TS Bgd.17-TC Bgd.28)

Obrazloženje rešenja

Predvi�a se da se postoje�i i planirani potroša�i snabdevaju elektri�nom energijom tako što �e se izgraditi slede�e TS 10/0.4 kV:

- u Bloku B-12 TS-1 kapaciteta 2x1000 kVA, TS-2 kapaciteta 1x1000 kVA; - u Bloku B-13a izgraditi TS-7 kapaciteta 2x1000 kVA, IS 10/0.6 kVA, TS-8 kapaciteta 1x1000

kVA; - u Bloku B-13b izgraditi TS-5 kapaciteta 1x1000 kVA i TS-6 kapaciteta 1x1000 kVA; - u Bloku B-14a izgraditi TS-10 kapaciteta 1x1000 kVA i TS-11 kapaciteta 1x1000 kVA; - u Bloku B-14b izgraditi TS-12 kapaciteta 1x1000 kVA, TS-13 kapaciteta 1x1000 kVA i TS-14

kapaciteta 1x1000 kVA; - u Bloku B-18a izgraditi TS-3 kapaciteta 1x1000 kVA; - u Bloku B-18b izgraditi TS-4 kapaciteta 1x1000 kVA; - u Bloku B-20 izgraditi TS-9 kapaciteta 1x1000 kVA;

Preporuka je da se kao prva etapa rekonstrukcije, grade objekti sa planiranim trafo stanicama a zatim drugi planirani objekti u bloku.

Sve planirane TS predvi�ene su da se izgrade u sklopu novih objekata osim TS-9 i TS-13 koje su predvi�ene da se rade kao slobodni objekti.

Transformatorske stanice 10/0.4 kV TS-1, TS-2, TS-3, TS-5, TS-6, TS-7 i TS-8 predvi�eno je da se priklju�e na kontaktni vod 10 kV koji spaja TS-35/10 kV Neimar i TS-35/10 kV VI Muška. Trase planiranih kontaktnih vodova van granica predmetnog plana bi�e predmet posebnog urbanist�kog dokumenta.

Niskonaponska mreža u okviru predmetnog plana predvi�eno je da se izvede podzemnim elektroenergetskim vodovima, a nadzemna mreža �e se ukinuti.

Postoje�u ispravlja�ku stanicu zadržati ili u novoplaniranom objektu obezbediti novu. Postoje�i kabl 110 kV zadržava se na postoje�oj trasi i u njegovoj blizini ne smeju se izvoditi

nikakvi radovi.

Urbanisti�ko tehni�ki uslovi

24

Za snabdevanje planiranih potroša�a elektri�nom energijom u Bloku B-12 izgraditi TS-1 kapaciteta 2x1000 kVA i TS-2 kapaciteta 1x1000 kVA. U Bloku B-13a izgraditi TS-7 kapaciteta 2x1000 kVA i TS-8 kapaciteta 1x1000 kVA. U Bloku B-13b izgraditi TS-5 i TS-6 kapaciteta po 1x1000 kVA. U Bloku B-14a izgraditi TS-10 i TS-11 kapaciteta po 1x1000 kVA. U Bloku B-14b izgraditi TS-12, TS-13, TS-14 kapaciteta po 1x1000 kVA. U Bloku B-18a izgraditi TS-3 kapaciteta 1x1000 kVA. U Bloku B-18b izgraditi TS-4 kapaciteta 1x1000 kVA. Planirane TS-1, TS-2, TS-3, TS-4, TS-5, TS-6, TS-7, TS-8, TS-10, TS-11, TS-12 i TS-14 izgraditi u sklopu planiranih objekata, a TS-9 i TS-13 izgraditi kao slobodnostoje�e prizemne objekte. Transformatorske stanice 10/0.4 kV predvi�ene da se grade u sklopu planiranih objekata kapaciteta 1x1000 kVA moraju imati najmanje dve odeljenja, a kapaciteta 2x1000 kVA. Prostorije za smeštaj transformatorskih stanica moraju da zadovolje propise i preporuke neposrednog isporu�ioca elektri�ne energije. Svakoj transformatorskoj stanici obezbediti direktni pristup izgradnjom pristupnog puta do najbliže javne saobra�ajnice širine 3.00m nosivosti 5t. Obezbediti sigurnu zvu�nu i toplotnu izolaciju prostorije za smeštaj transformatora. Planirane transformatorske stanice 10/0.4 kV priklju�i�e se na elektroenergetsku mrežu tako što �e se od TS-35/10 kV Neimar položiti 10 kV kablovski vod na koji �e se priklju�iti TS-6, TS-8, TS-7, TS-5, TS-2, TS-1 i TS-3 i dalje položiti TS-35/10 kV Tehni�ki fakultet. Planirane TS 10/0.4 kVpriklju�i�e se tako što �e se od TS-35/10 kV Neimar položit ikablovski vod 10 kV na koji �e se priklju�iti TS-4, TS-9, TS-10, TS-11, TS-14, TS-13 i TS-12 i dalje položiti K-TS-35/10 kV VI Muška. Planirani kablovi polažu se ispod trotoarskog prostora u rov dubine 0.8 m i širine 0.4-0.5m. Na prelazima ispod kolovoza saobra�ajnica kablovi se polažu kroz zaštitne cevi, odnosno kroz kablovsku kanalizaciju. Niskonaponska mreža 1 kV izveš�e se podzemnim elektroenergetskim vodovima, tako�e postavljenim ispod trotoarskog prostora, a rov dubine 0.8m, širine u zavisnosti od broja kablova. Saobra�ajnice u okviru predmetnog plana opremiti instalacijom javnog osvetljenja i pritom posti�i zadovoljavaju�i nivo fotometrijske veli�ine.

7.4 TT Instalacije

Postoje�e stanje

Duž dela ul. Bulevara kralja Aleksandra izgra�ena je TT kanalizacija kapaciteta 3, 4 i 8 TT cevi; duž Sin�eli�eve ulice izgra�eno je magistralna TT kanalizacija kapaciteta 14 cevi; duž ulice Starca Vujadina kapaciteta 2 i 3 cevi; duž ulica V. Jagi�a, �. Stane, Požareva�ke i Sreda�ke izgra�ena je TT kanalizacija kapaciteta 2,3,4 TT cevi; duž ulica Sreda�ke, Niške, Lozni�ke, LJubostinjskea i Kneza Ive od Semberije izgra�ena je TT kanalizacija 2,3,4,6 TT cevi. Postoje�a TT kanalizacija postavljena je ispod trotoarskih prostora duž navedenih ulica. Predplatnici na ovom podru�ju priklju�eni su na ATC "Krunski venac" i pripadaju kablovskim podru�jima No14,16 i 17 ATC "Krunski venac". Kapaciteti glavnih kablova u potpunosti su iskoriš�eni i ne mogu da prihvate nove predplatnike. Distributivna TT mreža izgra�ena je uvla�nim TT kablovima postavljenim kroz postoje�u TT kanalizaciju armiranim TT kablovima postavljenim kroz privodnu TT kanalizaciju odnosno slobodnu zemlju. Distributivna TT mreža kapaciteta ne zadovoljava potrebe sadašnjih pretplatnika na ovom podru�ju.

Obrazloženje rešenja

Za odre�ivanje potrebnog broja telefonskih priklju�aka koriš�en je princip: • stambeni objekat: svaki stan - 1 telefonski priklju�ak • prate�i sadržaj: svaki lokal - 1 telefonski priklju�ak odnosno na svakih 30 m2 površine 1

telefonski priklju�ak • sportske delatnosti : na 50 - 200 m2 površine 1 telefonski priklju�ak

Na osnovu usvojenih principa i podataka o kapacitetu palniranih namena izra�unat je potreban broj novih telefonskih priklju�aka na podru�ju predmetnog plana koji iznosi oko 2900 telefonskih priklju�aka.

25

Ovaj broj telefonskih priklju�aka obezbedi�e se tako što �e se izvršiti preraspodela kablovskih podru�ja glavnih kablova ATC "Krunski venac" i uvesti glavnih kablova iz isturenih stepena "Bulevar kralja Aleksandra" i "Maleševska". Kabl 2 iz isturenog stepena "Bulevar kralja Aleksandra" prihvati�e postoje�e i planirane pretplatnike na podru�ju pola bloka B12 i B18a. Kabl 1 ATC "Krunski venac" prihvati�e pretplatnika preostalih delova blokova B12 i B18a i blok B18b. Kabl 16 ATC "Krunski venac" prihvati�e pretplatnike u blokove B19, B13b i u delu bloka B13a. Kabl K1 IS "Mileševo" prihvati�e pretplatnike u bloku B14b. Kabl K2, IS "Mileševska" prihvati�e pretplatnike u blokovima B14a, B20 i u delu bloka B13a. Planirani glavni TT kablovi postavi�e se kroz postoje�u TT kanalizaciju do svojih kablovskih podru�ja gde �e se ra�vati u distributivnu TT mrežu. Distributivni TT kablovi �iji kapacitet ne zadovoljava bi�e zamenjeni novim ve�eg kapaciteta. Duž ulica u kojima ne postoji TT kanalizacija izgradi�e se nova kapaciteta 2 cevi kroz koju �e se postaviti distributvni TT kablovi. Od TT okana do postoje�ih i planiranih zgrada izgraditi privodnu TT kanalizaciju.

Uslovi

Pretplatnici na podru�ju predmetnog plana pripadaju podru�ju postoje�e ATC "Krunski venac" �iji je kapacitet u potpunosti iskoriš�en. Da bi se prihvatili novi korisnici potreban je pove�ati kapacitet komutacione opreme u ATC "Krunski venac" i izgraditi isturene stepene "Mileševska" i "Bulevar kralja Aleksandra". U granicama Regulacionog plana izvršiti preraspodelu kablovskih podru�ja tako da kabl 1, ATC "Krunski venac" prihvati delove blokova B12 i B18a i blok B18b; kabl 16, ATC "Krunski venac" prihvata blokove B13b, B19 i deo bloka B13a; kabl K2, IS "Bulevar kralja Aleksandra" prihvati deo bloka B12 i B18a; Kabl K1 IS "Mileševska" prihvati blok B14b; kabl K2, IS "Mileševska" prihvati blokove B14a, B20 i deo bloka B13a. Planirani glavni TT kablovi postavi�e se kroz postoje�u TT kanalizaciju. Distributivna TT mreža dimenzionisa�e se za krajnje potrebe pretplatnika na tom podru�ju. Izvršiti nadgradnju TT kanalizaciju tako da se omogu�i priklju�enje pretplatnika. U objektima predvideti unutrašnje ku�ne izvode sa donjom vrstom telefonske koncentracije. Od najbližih TT okana do objekata izgraditi privodnu TT kanalizaciju kapaciteta 2 cevi. Kroz istu postaviti izvodne TT kablove �iji kapacitet mora da zadovolji krajnje potrebe pretplatnika na tom podru�ju. Sve postoje�e TT objekte koji su ugroženi izgradnjom novih zgrada i saobra�ajnica izmestiti na novu trasu

7.5 Grejanje

Uslovi snabdevanja toplotnom energijom

Prostor blokova B-12-14 i B18-20 pripada grejnom podru�ju toplane "Konjarnik" i napaja se toplotnom energijom - vrelom vodom 150/75o NP 25, preko magistralnog toplovoda duž ulice Save Kova�evi�a. Tokom dosadašnje realizacije toplovodne mreže u zoni ovih blokova izgra�eni su: magistralni toplovod u ulici Save Kova�evi�a, primarni toplovod duž ulice Božidara Adžije i sekundarni priklju�ci u Požareva�koj i Sreda�koj ulici sa rezervama u kapacitetima toplovodne mreže �ime su obezbe�eni tehni�ki uslovi za priklju�ivanje na sistem novih potroša�a na širem prostoru. Na podru�ju obuhva�enom ovim planom na toplovodnu mrežu su priklju�eni višespratni stambeno poslovni objekat u Sreda�koj i Požareva�koj dok ve�ina postoje�ih objekata u okruženju do sad nije bilo priklju�eno na sistem daljinskog grejanja. Na toplovodnu mrežu priklju�uju se postoje�i stambeni objekti koji se zadržavaju i, planirani stambeno poslovni objekti a sve prema tabeli toplotnog konzuma. Priklju�ivanje nove toplovodne mreže izvesti od primarnog toplovoda u ulici Božidar Adžije i magistralnog toplovoda u Save Kova�evi�a a preko primarnog toplovoda u ulici Radivoja Kora�a. Nova toplovodna mreža �e se graditi prema situacionom rešenju u grafi�kom prilogu elaborata od predizolovanih cevi ili u plitko položenim betonskim kanalima sa minimalnim nadslojem do kote terena od 80cm. Ta�na mesta priklju�enja pojedina�nih objekata na toplovodnu mrežu definisa�e se u odnosu na njihov redosled u realizaciji.

26

Sve planirane toplotne podstanice se indirektno priklju�uju na toplovodnu mrežu. Sekundarni razvod tople vode 90/70o NP 6, od toplotnih podstanica do podstanica u pojedinim objektima vodi�e se po pravilu kroz podrumske i garažne prostore. Prostorije za smeštaj toplotnih podstanica moraju biti minimalnih dimenzija 5 x 6 m i visine 2.6 m sa direktnim ulazom spolja i kolsko-peša�kom stazom do najbliže saobra�ajnice. Za ovu prostoriju treba obezbediti prirodno osvetljenje i ventilaciju, elektri�nu rasvetu, �esmu, jamu za hla�enje i odvod otpadne vode u kanalizaciju. Prilikom projektovanja instalacija centralnog grejanja u objektima neophodno je u maksimalnoj meri koristiti metode racionalnog koriš�enja i uštede energije.

Obrazloženje

Svi objekti na razmatranom prostoru koji se planski zadržavaju, kao i novo planirani, priklju�i�e se na sistem centralizovanog snabdevanja toplotnom enerigijom kako bi se obezbedili kvalitetni uslovi stanovanja i poslovanja, optimalno koristila energija i zaštitila životna sredina. Toplotna energija koja je potrebna za ukupno instalisano toplotno optere�enje postoje�ih i novoplaniranih potroša�a u bloku obezbedi�e se iz postoje�eg vrelovoda 150/75C grejnog podru�ja toplane "Konjarnik" izgra�enog duž ulice Save Kova�evi�a u blizini ovih blokova a preko postoje�eg primarnog toplovoda u ulici Božidar Adžije i planiranog u ulici Radivoja Kora�a. Za procenu potrebne instalisane snage koriš�eni su slede�i normativi:

• za postoje�e i planirane stambene objekte �iste visine prostorija 2.6 m i termi�ne zaštite objekata u skladu sa JUS.U.J500 u iznosu od 120W/m2,

• za postoje�e i planirane poslovne objekte �iste visine 3.2m i termi�ne zaštite objekata u skladu sa JUS.U.J500 u iznosu od 150W/m2,

Instalisna toplotna snaga potroša�a obra�unata je prema slede�oj tabeli:

BROJ BLOKA

BRGP stanovanja

BRGP del.

BRGP UKUPNO

��

STANOVAWA��

DELATNOSTI��

UKUPNO

B12 17798 18718 36515 1780 2340 4119 B13a 17801 8118 25919 1780 1015 2795 B13b 13750 2528 16278 1375 316 1691 B14a 17964 3871 21835 1796 484 2280 B14b 16401 20836 37237 1640 2605 4245 B18a 15556 1728 17284 1556 216 1772 B18b 14167 1574 15742 1417 197 1614 B19 19658 2184 21842 1966 273 2239 B20 11958 5412 17369 1196 676 1872

UKUPNO 145053 64969 210021 14505 8121 22626

8. Pravila za ure�enje slobodnih i zelenih površina

Pravila za ure�enje slobodnih i zelenih površina

Na podru�ju Regulacionog plana sa rekonstrukcijom blokova (B12a, B13a, B13b, B14a, B14b, B18a, B18b, B19, B20), intenzivnom poslovno-stambenom i društvenom izgradnjom, kao i uvo�enjem otvorenih i zatvorenih (podzemnih i nadzemnih garaža) parking prostora, predvi�eno je približno 3.8 ha slobodnih i zelenih površina (što iznosi oko 35% od ukupne površine), i 2.8ha površina za saobra�ajnice. Prose�na površina slobodnih i zelenih prostora po stanovniku je 7.5 m2 što je na granici normativa datim u GUP-u. Imaju�i u vidu blizinu šuma parka "Zvezdara", park "�irilo i Metodije", kao i visoko formirani drvored u Bulevaru kralja Aleksandra ove zelene i slobodne površine se mogu smatrati zadovoljavaju�im.

27

Ovim planom predvi�eno je formiranje jedinstvenog homogenog sistema zelenila koje je me�usobno povezano u ravnomernoj i racionalnoj dispoziciji. Otuda je neophodno o�uvati što više postoje�u vegetaciju i ugraditi u gradsku strukturu, �ime se formira sistem zelenila, obezbe�en odgovaraju�im merama nege, zaštite i održavanja. Izbor sadnog materijala zasniva se na postoje�im kvalitetnim vrstama prilago�eni nameni površina. U�eš�e liš�arskih vrsta je dominantno i kre�e se 40 - 50%, �etinarskih 10 - 15% dok žbunastih vrsta 30 - 35%. Prema nameni površina i režimu koriš�enja razlikuju se slede�e kategorije zelenila: *LINIJSKO ZELENILO ili DRVOREDI ( ulice, integrisane ulice, parking prostori ) *BLOKOVSKO ZELENILO

• Zelene površine unutar parcela stanovanja i poslovanja • Zelenilo u okviru poslovnog kompleksa Depo • Zelenilo unutar bloka uz objekte javnog karaktera ( Muzi�ka škola, Geografski fakultet, SD

"Radni�ki" i ostalo) • Zelene površine iznad planiranih podzemnih garaža

LINIJSKO ZELENILO �ine drvoredi uz kolske ulice (Žarka Zrenjanina, Vatroslava Jagi�a, deo Niške i Požareva�ke) kao i kompoziciono rešenje integrisane ulice (LJubostinjske) i parking prostora u Bloku 14a (parcela 117), u Bloku 14b (parcele 140) i u Bloku 20 (parcela 85). Ovu kategoriju zelenila treba formirati od školovanih i zdravih drvorednih sadnica adaptiranih na vladaju�e uslove sredine. U pojedinim ulicama izvršiti dopunu drvoreda i sprovesti intenzivne sanitarno higijenske mere održavanja (kresanje grana, uklanjanje polomljenih, suvih i obolelih delova krune) kao i njihovo oblikovanje. U integrisanoj ulici (LJubostinjska) koristiti visoko dekorativno - estetske vrste, koje svojim koloritom,dimenzijom i volumenom krošnji postižu poseban efekat u prostoru. Na novoplaniranim parking prostorima formirati drvored na rastojanju od 5 - 7 m u zavisnosti od izabrane vrste što obuhvata 2 - 3 parking mesta.

BLOKOVSKO ZELENILO podrazumeva : • Zelene površine unutar parcela stanovanja i poslovanja

Zelene površine na ovim parcelama obuhvataju sve visoko vrednovane vrste iz snimka postoje�eg stanja vegetacije. To su liš�arske vrste (divlji kesten, jasen, platan, lipa, breza, paulovnija, kiselo drvo, katalpa, pajavac, bagrem) kao i �etinarske ( smr�a, tuja, crni bor ), a zatim i vo�arske (trešnja, šljiva, orah, višnja, smokva ) koje su sa visoko formiranim krošnjama i u punoj fizi�koj zrelosti. Neophodno je formiranje novih travnjaka i uvo�enje novih grupacija dekorativnih žbunastih vrsta, �ime se ostvaruje dinamika prostora.

• Zelenilo u okviru poslovnog kompleksa Depo Parcele broj 6 i 95 su specifi�nog ure�enja obzirom da se slobodne površine parcela tretiraju kao javne. Ove površine urediti kao javnu slobodnu površinu - trga. Ve�inu prostora poplo�ati prirodnim materijalima i opremiti kvalitetnim urbanim mobilijarom. Osvetliti posebnim osvetljenjem i postaviti neku prepoznatljivu oznaku trga u vidu: �esme, fontane ili skulpture. Minimum 20% slobodne površine ozeleniti parternim zelenilom.

• Zelenilo unutar bloka uz objekte javnog karaktera (Muzi�ka škola, Geografski fakultet, SD "Radni�ki", RK "Beta")

Ovaj tip zelenila �ine sve visoko vrednovane vrste iz snimka postoje�e vegetacije (divlji kesten, topola, platan, lipa, katalpa, tuja ). Ove primerke maksimalno zadržati i primeniti sanitarno higijenske mere. Glavne prilaze javnim objektima rešiti parterno uz primenu dekorativnih vrsta.

• Zelene površine iznad planiranih podzemnih garaža Iznad podzemnih garaža zelenilo uglavnom postaviti u žardinjerama. U žardinjerama izvesti neophodnu drenažu i hidroizolaciju, a izbor vrsta bazirati na one sa pli�im korenovim sistemom (žbunaste, nisko polegle pokriva�e tla, perene i sezonsko cve�e). Minimum tre�inu prostora nameniti površinama za igru dece (de�ija igrališta, mali sportski tereni i sl.). Posebnu pažnju posvetiti izboru mobilijar elemenata (ljuljaške, klackalice, penjalice, klupe, korpe i sl.). Ostalu površinu poplo�ati u pravcima kretanja pešaka, sa klupama duž tih staza. Obrada zastora je od prirodnog materijala.

Opšta pravila za ozelenjavanje slobodnih površinaUre�ivanje slobodnih površina raditi na osnovu situacije postoje�eg stanja, izra�ene biološke

osnove i sinhron plana. Pre pristupa izrade projekta visoko vrednovanu postoje�u vegetaciju štititi i tretirati kao sastavni

deo projekta.

28

Novom vegetacijom potrebno je pre svega unaprediti životni prostor i poboljšanje mikroklimata. Za održavanje zelenila, projektom hidroinstalacije predvideti hidransku mrežu. Pored postoje�e vegetacije predvideti dopunu sadnica staru 4-6 god., sadnjom zimzelenog i listopadnog šiblja. S obzirom na raznovrsnost prostora, zelenilo pored svoje osnovne biološke funkcije služi i za razgrani�enje, odnosno prostornu izolaciju stambenog dela od komunalnog prostora.

Prilikom projektovanja i izvo�enja planirati sve portebne mere za zaštitu stabala, drvoreda kao i svog visoko-vrednovanog postoje�eg zelenila.

Nivelaciono-regulacionim rešenjem obezbediti pravilno oticanje vode od objekta prema slobodnom prostou ka slivnicima i rigolama.

Obezbediti minimalno odstojanje dendro vrsta od podzemnih instalacija. Sve gra�evinske kao i šumarske radove raditi prema važe�im propisima.

9. Ostali uslovi za izgradnju i koriš�enje prostora

9.1. Geološko-geotehni�ko stanje terena

Geološko-geotehni�ka dokumentacija je ura�ena na bazi rezultata analizirane postoje�e geološke dokumentacije i ekspertnog pregleda terena. Regulacionim planom blokova B12-B14; B18-B20, odnosno u prostoru koji se nalazi izme�u ulica: Starca Vujadina, Žarka Zrenjanina, Kneza Ive od Semberije, Požareva�kom, Sin�eli�evom i Bulevarom Kralja Aleksandra, globalno se planira zamena postoje�eg lošeg fonda prema postoje�oj parcelaciji, kao i izgradnja novih objekata. Za sve novoplanirane objekte obavezno je rešavanje parkiranja podzemnim garažama u okviru parcele, što zahteva izradu mah. dva nivoa pod zemljom. Pored toga na parcelama br. 38, 76 i 153 planirane su unutarblokovske podzemne garaža u mah. dva nivoa. Na parceli br. 94. planira se višespratna garaža spratnosti -2+P+4. Na prostoru sadašnjeg objekta DEPOA planira se izgradnja poslovno-tržnog centra površine od približno 15.000 m2 sa dvoetažnom garažom za 250 vozila.

1. Inženjerskogeološke odlike terena

1.1. Geomorfološke odlike terena. Šire podru�je obuhva�eno regulacionim planom blokova B12-B14; B18-B20, u morfološkom pogledu predstavlja deo vododelnice izme�u reka Dunava i Save, dok sam prostor ovih blokova predstavlja vododelnicu izme�u Bulboderskog i �uburskog potoka, i nastao je kao posledica geološkog sastava i procesa koji su se odvijali u prošlosti kroz veliki niz godina. Apsolutne kote u pojasu blokova B12-B14; B18-B20, se kre�u u granicama od 132,00 m.n.v. do 155,00 m.n.v. i generalno padaju u podužnom smislu od ulice Starca Vujadina ka Sin�eli�evoj ulici. U popre�nom smislu kote terena padaju od Požareva�ke ulice, odnosno ulice Žarka Zrenjanina ka Bulevaru Kralja Aleksandra. Nagib terena, u podužnom pravcu kre�e se u granicama od 1-2°, dok se isti u popre�nom pravcu kre�e u granicama od 2-4° .

1.2. Geološki sastav terena. U osnovi, teren je izgra�en od tercijarnih sedimenata (laporovit kompleks) koji se pojavljuje na dubinama preko 5,50 m. Preko njih leže kvartarni sedimenti koji su predstavljeni eolskim, deluvijalnim i deluvijalno-proluvijalnim tvorevinama. Na znatnom delu prostora registrovan je nasip (zemljani materijal pomešan sa gra�evinskim šutom) debljine od 0,0-2,1 m.

1.3. Hidrogeološke odlike terena. U zavisnosti od poroznosti i svog prostornog položaja u sklopu istraživanog terena stenske mase imaju razli�ite hidrogeološke funkcije i to:

• hidrogeološki kolektori: a) nasuto tlo predstavlja izrazite hidrogeološke kolektore - sprovodnike

b) eolske naslage u svom povlatnom delu predstavljaju hidrogeološke kolektore-sprovodnike, a u podinskom delu, na kontaktu sa deluvijalnim glinama hidrogeološke akumulatore.

c) deluvijalno-proluvijalne gline i izmenjeni deo glinovito-laporovitih sedimenata (″kora raspadanja″) predstavljaju hidrogeološke kolektore akumulatore.

• Hidrogeološki izolatori: a) sivi neizmenjeni glinovito-laporoviti sedimenti.

U terenu je formirana verovatno jedinstvena izdan složenog tipa mada bi se, s obzirom na manju vodopropusnost deluvijalnih glina i potpuno izmenjenih laporovito-glinovitih sedimenata, moglo govoriti i o dve izdani u hidrogeološkom smislu. Minimalni nivo izdani je u letnjem period na dubini od 6,0-8,0 m i nalazi se u podini lesnih naslaga, na kontaktu sa deluvijalnim glinama. Maksimalni nivo izdani

29

nalazi se na dubini 4,0-6,0 m. Ova izdan je slabe izdašnosti, i najzna�ajnije koli�ine vode akumulirane su u degradiranim laporima i laporovitim glinama. Prihranjivanje izdani vrši se uglavnom na ra�un:

• padavina, i to sa znatno šireg prostora nego što je podru�je obuhva�eno regulcionim planom blokova B12-B14; B18-B20, pošto je uže podru�je blokova uglavnom urbanizovano pa se površinske vode prihvataju kanalisano i

• voda iz dotrajale infrastruture (vodovodna i kanalizaciona mreža). Pražnjenje ove izdani vrši se difuznim gravitacionim oce�ivanjem prema najbližoj erozionoj bazi, odnosno Bulboderskom ili �uburskom potoku. 1.4. Litološke i fizi�ko-mehani�ke karakteristike zastupljenih sredina. Osnovu ispitivanog terena �ine

panonski jezerski sedimenti predstavljeni neizmenjenim sivim laporima ( LM 23 ) i laporovitim glinama

( GLM 23 ), preko kojih naležu kvartarni sedimenti.

Lapori ( LM 23 ) se pojavljuju u podini glinovito-laporovitih sedimenata na dubinama preko 23,8 m od

površine terena, a konstatovani su samo u istražnoj bušotini BL-22. Povlatni deo ovog kompleksa �ine fizi�ko-hemijski izmenjeni lapori, žuto sive boje, koji su neravnomerno izdeljeni sistemom prslina i pukotina, dok podinski deo �ine sveži, neizmenjeni, homogeni, kompaktni i vodonepropusni sivi lapori.

Laporovite gline ( GLM 23 ) se pojavljuju uglavnom na celom ispitivanom prostoru i nalaze se u podini

kvartarnih sedimenata. Dubina pojavljivanja im je razli�ita i iznosi od 5,60-21,60 m od površine terena. Povlatni deo serije koji je zahva�en fizi�ko-hemijskim promenama je debljine 3,0-6,0 m (″kora raspadanja″), žu�kaste boje, bogat sadržajem CaCO3 u vidu so�iva i praha, kao i hidroksidima Fe i Mn u vidu skrama i pega, dosta izmenjen i izdeljen prslinama i pukotinama, zasi�en vodom, heterogenih fizi�ko - mehani�kih karakteristika. Laporovite gline su povoljna sredina za temeljenje, ali su sklone promeni volumena, osetljive na higroskopiju, i zato se obavezno moraju štititi u iskopima, a rad u njima, posebno sa ve�im nagibima i dubokim iskopima, mora se obavljati veoma brzo i oprezno, naj�eš�e uz zaštitu, i po mogu�nosti u sušnom periodu. Sa aspekta fundiranja novoprojektovanih objekata, a imaju�i u vidu njihov prostorni položaj, kao i položaj u konstrukciji terena ova sredina ne bi trebalo da ima nekog ve�eg zna�aja. Kvartarni sedimenti su debljine od 0,5 - 16,5 m, javljaju se u faciji prašinasto peskovitih glina i prašina. Ovi sedimenti sa stanovišta regulacionog plana blokova B12-B14; B18-B20 ima�e zna�ajnu ulogu jer �e se u njima, uglavnom, odvijati svi radovi vezani za fundiranja budu�ih objekata. Razli�itog su postanka: deluvijalno - proluvijalnog, deluvijalnog i eolskog Deluvijalno-proluvijalni sedimenti (LJ1dpr) predstavljaju podinu kvartarnim sedimentima i konstatovani se gotovo na �itavom ispitivanom prostoru. Pojavljuju se na dubinama od 4,70-11,0 m. Debljina kompleksa se kre�e u granicama od 1,00 - 2,90 m. U sastav kompleksa ulaze prašinasto-peskovite gline, lokalno šljunkovite, masivne do so�ivaste teksture, tvrdo plasti�ne, srednje do slabo vodopropusne, srednje do slabo stišljive, žu�kaste do tamno braon boje, karakteriše ih snižena �vrsto�a na smicanje što �ini da je stenska masa nestabilna pri zasi�enju, odnosno mogu�a su manja odlamanja i školjkanja u otvorenim iskopima ukoliko se isti duži vremenski period drže otvoreni. Deluvijalni sedimenti (LJ2dl) nalaze se ispod lesa, a tamo gde on izostaje, na površini terena. U terenu se naj�eš�e javljaju na promenljivoj dubini od 0,5-5,20 m. Debljina ovog kompleksa se kre�e u granicama od 0,60 - 2,20 m, a sa�injavaju ga prašinasto-peskovite gline, boje su žu�kasto-braonkaste do tamno braon, sa sadržajem CaCO3 u vidu skrama i konkrecija, vodopropusni, provlaženi, srednje do stišljivi i po pravilu nisu osetljivi na naknadna provlažavanja. Les (LJ2l) je definisan na �itavom prostoru padine na kojoj se nalaze blokovi B12-B14; B18-B20 i pojavljuje se uglavnom u jednom kontinuiranom sloju ispod koga se naj�eš�e nalazi sloj pogrebene zemlje. Nalazi se neposredno na površini terena ili ispod sloja nasipa, odnosno humusa. Masivne je teksture, makroporozan, vodopropustan, zasi�en vodom gubi strukturna svojstva. Nešto ve�a vlažnost izražena u podini usled kapilarnog penjanja, pa je s toga les u ovoj zoni manje osetljiv na dopunsko sleganje u uslovima zasi�enja. Prema GN-200 normama ova sredina pripada II-oj kategoriji zemljišta, u kojoj se može vršiti oslanjanje temeljnih konstrukcija. U zasecima visine 2,0-3,0 m drže se skoro vertikalno, dok ve�e zaseke treba obezbe�ivati. ″Pogrebena zemlja″ (LJ2l1(pz)) predstavlja prašinasti sediment sa pove�anim sadržajem glinovite frakcije i predstavlja jedan hijatus u fazi nastanka lesa. Konstatovana je u ve�em broju istražnih radova na dubinama od 3,80-4,80 m. Prema GN-200 normama ova sredina pripada II-oj kategoriji zemljišta u kojoj se može vršiti temeljenje objekata. Nasip (n) predstavlja vešta�ku tvorevinu koja pokriva padinu u velikom delu angažovanog prostora. Heterogenog je litološkog sastava, pri �emu su naj�eš�e slede�e komponente: glina i les sa gra�evinskim

30

šutom, podre�enije šljaka i organske materije. Promenljive je debljine ali ne ve�e od 2,10 m. Neujedna�eno zbijen, nepovoljnih fizi�ko-mehani�kih karakteristika, suv. Nije pogodan za oslanjanje temelja objekata, a ni kao podloga za saobra�ajnice, zbog �ega ga treba ostraniti i po potrebi zamenuti drugim materijalom.

1.5. Geodinami�ki procesi i pojave. Ranije sprovedenim istraživanjima terena, na prostoru obuhva�enom ovim regulacionim planom blokova B12-B14; B18-B20, nisu utvr�eni bilo kakvi tragovi savremenih geodinami�kih procesa i pojava. Naime, imaju�i u vidu samu morfologiju terena na prostoru blokova B12-B14; B18-B20 nisu registrovani nikakvi znaci koji bi ukazivali na nestabilnost terena. Na osnovu napred iznetog može se doneti opšti zaklju�ak da je prostor obuhva�en blokovima B12-B14; B18-B20, stabilan u prirodnim uslovima i kao takav pogodan za bilo koji vid urbanizacije.

2. Inženjerskogeološka rejonizacija terena

Na šire ispitivanom podru�ju terena izvršena je inženjerskogeološka reonizacija terena na osnovu sli�nih morfoloških, geoloških, hidrogeoloških odlika i geoloških pojava. �itavo ispitivano podru�je odgovara jednom reonu s tim što su unutar njega, na osnovu odre�enih svojstava, izdvojeni mikroreoni. Sa aspekta regulacionog plana blokova B12-B14; B18-B20, ovde �e biti opisan samo mikroreon Ib, obzirom da je isti zastupljen na celom prostoru regulacionog plana. Mikroreon Ib je zastupljen na �itavom prostoru regulacionog plana blokova B12-B14; B18-B20. Obuhvata uglavnom delove terena nagiba 1° - 4° koji su u površinskom delu izgra�eni od srednjestišljivih sedimenata LJ2l, LJ2l1(pz) i LJ2dl, neujedna�ene debljine od 1,0-11,0 m, prose�no od 1,0-4,0 m i koji leže

preko prakti�no nestišljivih sedimenata kompleksa GlM 23 i LM 2

3 . Nivo podzemne vode nalazi se na

preko 5,50 m od sadašnje površine terena i varira na kontaktu deluvijalnih sedimenata i lesnih naslaga. Mikroreon je povoljan za urbanizaciju uz uslov da se na�in i dubina temeljenja u lesu prilagode njegovoj strukturnoj �vrsto�i i osetljivosti na provlažavanje. Imaju�i u vidu da prostor obuhva�en ovim regulacionim planom, u zoni angažovanja sadejstva objekta i terena, izgra�uju sedimenti kvartara: les (LJ2l); pogrebena zemlja (LJ2l1(pz)) i deluvijalna glina (LJ2dl) to �e u nastavku biti date osnovne karakteristike ovih sredina.

Fizi�ko-mehani�ke karakteristike ovih sredina su: les (LJ2l)

γ (kN/m3)

γd

(kN/m3) n

(%) ϕ

(°) c

(kN/m²) 45,0 −Ms

(kN/m²)

17,0-20,71 13,0-17,48 42-50 17°- 28° 10-32 4000-7500 * 1500-3500* *

* prirodno vlažan ** provlažen

pogrebena zemlja (LJ2l1(pz))

γ(kN/m3)

γd (kN/m3)

ϕ

(°) c

(kN/m²) 45,0 −Ms

(kN/m²)

14,9-17,9 16,3-16,8 21°- 23° 15 2800-10200

deluvijalne gline (LJ2dl)

γ(kN/m3)

γd (kN/m3)

ϕ

(°) c

(kN/m²) 45,0 −Ms

(kN/m²)

19,6-20,7 15,7-17,3 20°- 25° 25-54 6600-10880

3. Seizmi�ke karakteristike terena

Rezultati savremenih seizmoloških osmatranja, kao i mnogobrojni arhivski podaci sa sigurnoš�u ukazuju da je širi prostor obuhva�en regulacionim planom blokova B12-B14; B18-B20 pod uticajem seizmogenih zona: Krupanj, Lazarevac, Brus, Rudnik, Svetozarevo, Golubac i drugih. Prema kategorizaciji objekata koja je navedena u Pravilniku o tehni�kim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmi�kim podru�jima (sl. list SFRJ. 52/90) i njegovim kasnijim izmenama i dopunama, objekti na teritoriji plana spadaju u objekte druge kategorije, što prakti�no zna�i da bi za njih kao polazna oleata bila oleata seizmološke karte koja se odnosi na vremenski period od 500 godina.

31

Prema istraživanjima za potrebe rešavanja postavljenog zadatka ura�eni su elementi analize (procene) potencijalnih seizmo deformabilnosti zastupljenih modela, u odnosu na VIII seizmi�ki stepen koji je naveden na oleati seizmološke karte koja se odnosi na povratni vremenski period od 500 godina. Pored toga, ovakvi elementi analize (procene) ura�eni su i za zastupljene procese i pojave na terenu u svetlu navedene seizmi�nosti. Zemljotresna analiza terena predmetnog podru�ja ra�ena je na podlozi inženjerskogeološke rejonizacije. Po ovoj rejonizaciji opšta karakteristika u gra�i terena na ovom podru�ju je: površinski deo sa zastupljeni stišljivim sedimentima ispod koga se nalze srednje stišljivi sedimenti koji naležu preko prakti�no nestišljivih sedimenata. Red veli�ine fizi�ko-mehani�kih karakteristika za geostati�ke

prora�une u srednje stišljivim sredinama su: 3/18 mkN=γ ; 020=ϕ ; 2/10 mkNc = ; 2

)200100( /75002300 mkNMS

−=− . Analiza ponašanja ove sredine u dinami�kim uslovima (oscilacija

nastalih saobra�ajem i zemljotresima) pokazuje njihovu veliku osetljivost, pa je za njihovo koriš�enje u ovakvim uslovima potrebna primena odgovaraju�ih tehni�kih mera, kako za potrebe niskogradnje tako i za potrebe visokogradnje. Što se ti�e spratnosti one se kre�u od P+2+Pk do P+8. Ovde treba ista�i da za zidane objekte prema Pravilniku o tehni�kim uslovima gradnje objekata visokogradnje u seizmi�kim podru�jima (sl. list SFRJ 31/81) prema �lanu 111. postoji ograni�enje spratnosti i to za pojedine zidane konstrukcije koje su date u tabeli koja je dalje navedena u tekstu:

Seizmi�ki stepen IX° VIII° VII°

Vrsta zidanih konstrukcija Obi�ne / P+1 P+2 Sa vertikalnim serklažima P+2 P+3 P+4 Armirane P+7 P+7 P+7

4. Zaštita tla i podzemne vode (deo životne sredine)

Pri planiranju prostora za bilo koji vid gra�evinske aktivnosti, u ili na njemu, posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti geološke sredine, odnosno zaštiti vode i tla, kao zna�ajnom faktoru životne sredine, a sve sa ciljem:

• racionalnog planiranja, projektovanja i izgradnje objekata bilo koje vrste i namene • bezbednosti života ljudi u zoni izgradnje

9.2. Uslovi zaštite od elementarnih nepogoda i zaštite od interesa za odbranu

U cilju prilago�avanja prostornog rešenja potrebama zaštite od elementarnih nepogoda, požara i potreba zna�ajnih za odbranu ukupna realizacija odnosno planirana izgradnja mora biti izvršena uz primenu odgovaraju�ih prostornih i gra�evinsko-tehni�kih rešenja u skladu sa zakonskom regulativom iz te oblasti.

Radi zaštite od potresa novoplanirane sadržaje realizovati u skladu sa Pravilnikom o tehni�kim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmi�kim podru�jima (Sl. list SFRJ br. 52/9). Treba postupiti u skladu sa Pravilnikom o privremenim tehni�kim normativima za izgradnju objekata koji ne spadaju u visokogradnju u seizmi�kim podru�jima (Sl. list SFRJ br. 39/64). Zaštitu od požara za predmetne sadržaje izvesti tako da se preventivno obezbedi nemogu�nost širenja požara, a u skladu sa Zakonom o zaštiti od požara (Sl. glasnik SRS br. 37/88). Planom su obezbe�eni pristupi protivpožarnim vozilima svim gra�evinskim parcelama. Na obuhva�enom prostoru mora biti realizovana odgovaraju�a hidrantska mreža prema odredbama Pravilnika o tehni�kim normativima za hidrantsku mrežu za gašenje požara (Sl. list SFRJ br. 3/91) U skladu sa ta�kom 2 i 6 Odluke o vrstama investicionih objekata i prostornih i urbanisti�kih planova zna�ajnih za odbranu zemlje (službeni list SRJ br. 39/95). Obavešteno je Savezno ministarstvo odbrane o izradi ovog Regulacionog plana - interni broj 25-5 od 13.7.1998.g.

Mere zaštite od elementarnih i drugih ve�ih nepogoda i prostorno planskih uslova od interesa za odbranu zemlje definisane su posebnim prilogom.

9.3. Uslovi zaštite životne sredine

32

Uslovi za zaštitu životne sredine su odre�eni od strane Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja, ugra�eni su u programska, prostorna i tehni�ka rešenja plana, te je pri daljoj razradi u cilju zaštite životne sredine obavezno pridržavati se datih rešenja koja se pre svega odnose na dispoziciju poslovnih i komercijalnih sadržaja.

Pri sprovo�enju plana i projektovanju objekata voditi ra�una o slede�im zahtevima: • kod kombinovanja poslovnih i stambenih sadržaja voditi ra�una da aktivnosti trgovine usluga i ugostiteljstva ne smeju da ugrožavaju funkcije kao što je stanovanje. • pri projektovanju objekata planirati posebne urbanisti�ke i arhitektonsko-gra�evinske mere za zaštitu od preterane insolacije i od vetra • za evakuaciju otpadaka predvideti kontejnere u nišama uz kolovoz na ra�un trotoara ili zelenih površina • Za garažne komplekse koji se planiraju u unutrašnjosti bloka potrebno je obezbediti prinudnu ventilaciju i to po mogu�stvu takvu da se zaga�uju�e materije ne zadržavaju u unutrašnjosti bloka. • pri izdavanju uslova za ure�enje prostora za pojedine sadržaje ili objekte obavezno je u njih ugraditi i posebne uslove Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja, što predstavlja osnov za stvaranje kvalitetne životne sredine u okviru tretiranog podru�ja.

9.4. Uslovi za kretanje invalidnih lica

Pri projektovanju i realizaciji svih objekata primeniti rešenja koja �e omogu�iti invalidnim licima neometano i kontinualno kretanje i pristup u sve sadržaje kompleksa i objekata u skladu sa Pravilnikom o uslovima za planiarnje i projektovanje objekata u vezi sa nesmetanim kretanjem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica ("Službeni glasnik RS", br. 18/97).

10. Etapnost realizacije plana

Za realizaciju planom predvi�enih sadržaja neophodna su ulaganja u rekonstrukciju infrastrukturne mreže, saobra�ajnica i raseljavanje.

Etapnost realizacije svakog pojedina�nog bloka vezana je za realizaciju tehni�ke infrastrukture. Preporuka je da se u prvoj fazi realizacije plana izgradi infrastrukturna mreža (posebno vodovod,

kanalizacija i toplovod) i objekti u kojima su planirane trafo stanice i toplotne podstanice. Nakon toga mo�i �e se pristupiti realizaciji ostalih infrastrukturnih podsistema.

Realizacija planirane izgradnje na neparnoj strani Niške ulice uslovljena je rekonstrukcijom infrastrukturne mreže.

Planiranu infrastrukturu Niške ulice reakonstruisati u dve faze i to: - u prvoj fazi izgraditi planiranu tehni�ku infrastrukturu i to u okviru postoje�e regulacije ulice - druga i kona�na faza rekonstrukcije je proširenje regulacije saobra�ajnice na 10m. Nakon realizacije prve faze obezbedi�e se uslovi za izgradnju planiranih kapaciteta. Druga faza (rekonstrukcija saobra�ajnice) mogu�a je tek nakon zamene svih postoje�ih objekata na neparnoj strani Niške ulice.

11. Uslovi za dalju razradu i sprovo�enje plana

Regulacioni plan predstavlja pravni i urbanisti�ki osnov za izradu urbanisti�ko tehni�kih uslova i izdavanje urbanisti�ke dozvole saglasno odredbama Zakona o planiranju i ure�enju prostora i naselja ("Sl. glasnik RS" br. 44/95).

Urbanisti�ke dozvole izdaju se za svaku pojedina�nu parcelu, grupu parcela ili deonicu saobra�ajnice odnosno dela mreže infrastrukture.

Urbanisti�ka dozvola je pravni osnov za izradu tehni�ke dokumentacije i izdavanje urbanisti�ke saglasnosti saglasno �l. 46 citiranog zakona.

Dozvoljeno je spajanje 2 do 3 gra�evisnke parcele radi realizacije jedinstvenog objekta. Urbanisti�ko tehni�ki uslovi za objedinjene gra�evinske parcele izra�iva�e se u skladu sa pravilima plana.

33

*** Sasatavni deo plana �ine slede�i grafi�ki prilozi:

GRAFI�KI PRILOZI PLANA 01 Namena površina 1:1000 02 Plan saobra�aja 1:1000 03 Regulaciono i nivelaciono rešenje 1:1000 04 Plan parcelacije sa analiti�ko geodetskim elementima 1:1000 05 Plan vodovoda 1:1000 06 Plan kanalizacije 1:1000 07 Plan elektro snabdevanja 1:1000 08 Plan tt mreže 1:1000 09 Plan toplifikacije 1:1000 10 Urbanisti�ko rešenje zelenih površina 1:1000 11 Sinhron plan instalacija 1:1000

Sasatavni deo elaborata je i dokumentacija plana koja sadrži: izveštaj o javnom uvidu i stru�noj raspravi, uslove i saglasnosti javnih komunalnih preduze�a, zavoda i institucija uklju�enih u izradu plana, i slede�e grafi�ke priloge:

GRAFI�KI PRILOZI DOKUMENTACIJE PLANA D1. Izvod iz GUPa D2. Geodetska podloga sa granicom plana 1:1000 D3. Katastarska podloga sa granicom plana 1:1000D4. Geološka i hidrološka karta 1:1000 D5. Postoje�a namena površina sa statusom objekata 1:1000 D6. Katastar podzemnih instalacija 1:1000 D7. Kompozicioni plan 1:1000

*** Ovaj regulacioni plan stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u Službenom listu grada Beograda.

BLO

K

KA

TA

ST

AR

SK

A P

AR

CE

LA

KA

TA

ST

AR

SK

A O

P[T

INA

PO

VR

[INA

PA

RC

ELE

PO

VR

[INA

PO

D O

BJE

KT

OM

BR

OJ

KU

]A N

A P

AR

CE

LI

NA

ME

NA

% S

TA

NO

VA

WA

% D

ELA

TN

OS

TI

BR

GP

-ST

AN

OV

AW

A

BR

GP

-DE

LAT

NO

ST

I

UK

UP

NO

BR

GP

IND

EK

S IZ

GR

A\E

NO

ST

I

PR

OC

EN

AT

ZA

UZ

ET

OS

TI

B12 793 vra~ar 385 297 5 ind.stan. sa del 80 20 342 86 428 1.1 77


B12 795 vra~ar 598 480 5 kole.stan sa del 80 20 545 136 681 1.1 80




B12 799/1 vra~ar 4544 2719 15 komunalno 100 0 2719 2719 0.6 60

B12 799/2 vra~ar 781 558 7 delatnosti 100 0 1280 1280 1.6 71



B12 802 vra~ar 450 167 2 ind.stanovawe 100 167 0 167 0.4 37


B12 804 vra~ar 296 178 4 ind.stan. sa del 100 178 0 178 0.6 60


B12 806 vra~ar 337 175 1 kolek.stanovawe 100 786 0 786 2.3 52





UK B12 12250 7175 52 48 4952 4613 9565 0.8 59

B13a 6956 zvezdara 525 442 5 ind.stan. sa del 80 20 511 128 639 1.2 84





B13a 6961 zvezdara 772 311 2 kole.stan sa del 80 20 871 218 1089 1.4 40






B13a 6986 zvezdara 430 163 3 ind.stanovawe 100 163 0 163 0.4 38

B13a 6987 zvezdara 471 195 2 kolek.stanovawe 100 636 0 636 1.4 41





UK B13a 9071 5631 83 17 7664 1553 9217 1.0 62

B13b 885 vra~ar 157 131 4 ind.stanovawe 100 131 0 131 0.8 83


B13b 887 vra~ar 226 179 1 ind.stan. sa del 80 20 215 54 269 1.2 79










BLO

K

KA

TA

ST

AR

SK

A P

AR

CE

LA

KA

TA

ST

AR

SK

A O

P[T

INA

PO

VR

[INA

PA

RC

ELE

PO

VR

[INA

PO

D O

BJE

KT

OM

BR

OJ

KU

]A N

A P

AR

CE

LI

NA

ME

NA

% S

TA

NO

VA

WA

% D

ELA

TN

OS

TI

BR

GP

-ST

AN

OV

AW

A

BR

GP

-DE

LAT

NO

ST

I

UK

UP

NO

BR

GP

IND

EK

S IZ

GR

A\E

NO

ST

I

PR

OC

EN

AT

ZA

UZ

ET

OS

TI




B13b 900 vra~ar 346 323 2 kole.stan sa del 80 20 469 117 586 1.7 93


B13b 902 vra~ar 373 318 2 kole.stan sa del 80 20 764 191 955 2.6 85

B13b 903 vra~ar 276 197 1 kolek.stanovawe 100 592 0 592 2.1 72





UK B13b 5929 4086 87 13 5386 786 6172 1.0 69

B14a 6967 zvezdara 562 437 3 delatnosti 100 0 549 549 1.0 78



















UK B14 8505 5584 79 21 5895 1562 7457 0.9 66

B14b 6992 zvezdara 603 365 2 ind.stan. sa del 80 20 292 73 365 0.6 61

B14b 6993 zvezdara 3415 2284 12 delatnosti 100 0 4674 4674 1.4 67


B14b 6995 zvezdara 384 269 1 delatnosti 100 0 269 269 0.7 70




B14b 6999 zvezdara 484 411 3 kole.stan sa del 80 20 646 162 808 1.7 85


B14b 7001 zvezdara 446 242 5 ind.stanovawe 100 242 0 242 0.5 54








B14b 7009 zvezdara 368 251 2 kole.stan sa del 80 20 452 113 565 1.5 68

BLO

K

KA

TA

ST

AR

SK

A P

AR

CE

LA

KA

TA

ST

AR

SK

A O

P[T

INA

PO

VR

[INA

PA

RC

ELE

PO

VR

[INA

PO

D O

BJE

KT

OM

BR

OJ

KU

]A N

A P

AR

CE

LI

NA

ME

NA

% S

TA

NO

VA

WA

% D

ELA

TN

OS

TI

BR

GP

-ST

AN

OV

AW

A

BR

GP

-DE

LAT

NO

ST

I

UK

UP

NO

BR

GP

IND

EK

S IZ

GR

A\E

NO

ST

I

PR

OC

EN

AT

ZA

UZ

ET

OS

TI


B14b 7011 zvezdara 4166 2399 9 sport 100 0 2810 2810 0.7 58

B14b 7012 zvezdara 7682 2776 10 skolstvo 100 0 4439 4439 0.6 36

B14b 24793 12831 30 70 5756 13456 19212 0.8 52

B18a 811/1 vra~ar 458 357 5 ind.stan. sa del 80 20 348 87 435 0.9 78

B18a 811/2 vra~ar 104 16 1 kolek.stanovawe 100 16 0 16 0.2 16











B18a 816 vra~ar 445 210 2 ind.stan. sa del 80 20 167 42 209 0.5 47

B18a 817 vra~ar 384 159 1 ind.stanovawe 100 159 0 159 0.4 41

















B18a 825/1 vra~ar 710 381 6 kole.stan sa del 80 20 326 81 407 0.6 54




B18a 826 vra~ar 109 0 0 ulica 0 0 0 0.0 0

B18a 827/1 vra~ar 262 0 0 ind.stanovawe 100 0 0 0 0.0 0

B18a 827/2 vra~ar 161 154 3 ind.stanovawe 100 154 0 154 1.0 96

B18a 828 vra~ar 460 244 3 kole.stan sa del 80 20 353 88 441 1.0 53

UK B18a 7545 4438 94 6 10984 728 11712 1.6 59

B18b 829/1 vra~ar 2019 1650 3 kole.stan sa del 80 20 2833 708 3541 1.8 82


B18b 831/1 vra~ar 131 50 1 kolek.stanovawe 100 50 0 50 0.4 38





BLO

K

KA

TA

ST

AR

SK

A P

AR

CE

LA

KA

TA

ST

AR

SK

A O

P[T

INA

PO

VR

[INA

PA

RC

ELE

PO

VR

[INA

PO

D O

BJE

KT

OM

BR

OJ

KU

]A N

A P

AR

CE

LI

NA

ME

NA

% S

TA

NO

VA

WA

% D

ELA

TN

OS

TI

BR

GP

-ST

AN

OV

AW

A

BR

GP

-DE

LAT

NO

ST

I

UK

UP

NO

BR

GP

IND

EK

S IZ

GR

A\E

NO

ST

I

PR

OC

EN

AT

ZA

UZ

ET

OS

TI










UK B18b 5244 3855 84 16 9615 1842 11458 2.2 74


B19 845/1 vra~ar 185 81 1 kolek.stanovawe 100 81 0 81 0.4 44




B19 848/1 vra~ar 43 kolek.stanovawe 100 0 0 0






























UK B19 8873 4607 99 1 16571 125 16696 1.9 52





BLO

K

KA

TA

ST

AR

SK

A P

AR

CE

LA

KA

TA

ST

AR

SK

A O

P[T

INA

PO

VR

[INA

PA

RC

ELE

PO

VR

[INA

PO

D O

BJE

KT

OM

BR

OJ

KU

]A N

A P

AR

CE

LI

NA

ME

NA

% S

TA

NO

VA

WA

% D

ELA

TN

OS

TI

BR

GP

-ST

AN

OV

AW

A

BR

GP

-DE

LAT

NO

ST

I

UK

UP

NO

BR

GP

IND

EK

S IZ

GR

A\E

NO

ST

I

PR

OC

EN

AT

ZA

UZ

ET

OS

TI













UK B20 6612 3632 98 2 7986 168 8154 1.2 55

UKUPNO PLAN 88823 51839 75 25 74810 24833 99643 1.1 58

Ta

be

la p

lan

ira

nih

urb

an

isti

~k

ih p

ara

me

tara

na

niv

ou

pa

rce

le

OZNAKA BLOKA

BROJ PARCELE

POV. PARCELE

NAMENA

SPRATNOST

STATUS OBJEKTA

BRGP

INDEKS IZGRA|ENOSTI

ZAUZETOST

POV. POD OBJEKTOM

% STANOVAWA

% DELATNOSTI

NAPOMENA

m1

%m

2B

12

13

22

ST

PP

+6

19

92

6.2

88

28

27

03

0P

rep

oru

ka -

po

vu~

en

{e

sti s

pra

tB

12

23

90

ST

PP

+6

16

45

4.2

60

23

57

03

0P

rep

oru

ka -

po

vu~

en

{e

sti s

pra

tB

12

34

55

ST

PP

+6

20

32

4.5

64

29

07

03

0P

rep

oru

ka -

po

vu~

en

{e

sti s

pra

tB

12

44

28

ST

PP

+6

19

25

4.5

64

27

57

03

0P

rep

oru

ka -

po

vu~

en

{e

sti s

pra

t

B1

25

97

1P

OP

+6

28

68

3.0

42

41

10

10

0In

sta

laci

je u

fu

nkc

iji G

SP

-a (

Isp

ravq

a~

ka s

tan

ica

, tra

fo i

dis

pe

~e

r) u

klo

piti

u n

ovo

pla

nir

an

i po

slo

vni o

bje

kat.

B1

26

40

58

PO

P+

4+

Pk

do

P+

61

21

73

3.0

50

20

30

01

00

Slo

bo

dn

u p

ov.

pa

rce

le u

red

iti k

ao

javn

u p

ovr

{in

u -

trg

a.

Pre

po

ruka

ra

zra

de

pu

tem

ko

nku

rsa

B1

27

32

4S

TP

+4

+P

k9

21

2.8

50

16

19

01

0B

12

81

92

ST

P+

5+

Pk

96

45

.07

51

43

90

10

B1

29

41

0S

TP

+4

+P

k d

o P

+5

+P

k1

52

63

.76

02

46

90

10

B1

21

02

77

ST

P+

4+

Pk

96

33

.56

01

66

90

10

B1

21

12

73

ST

P+

4+

Pk

95

13

.56

01

64

90

10

B1

21

23

36

ST

P+

4+

Pk

11

71

3.5

60

20

29

01

0B

12

13

31

0S

TP

+4

+P

k1

08

53

.56

01

87

90

10

B1

21

43

26

ST

P+

4+

Pk

11

43

3.5

60

19

79

01

0B

12

15

31

4S

TP

+4

+P

k9

92

3.2

55

17

49

01

0B

12

16

26

3S

TP

+4

+P

k8

32

3.2

56

14

69

01

0B

12

17

27

0S

TP

+4

+P

k8

49

3.2

55

14

99

01

0B

12

18

46

0S

TP

+4

+P

k1

71

13

.76

53

00

90

10

B1

21

92

74

ST

P+

3+

Pk

N9

60

3.5

75

20

29

01

0O

rije

nta

cio

na

BR

GP

-na

dzi

da

no

g d

ela

ob

jekt

a -

50

4m

2B

12

21

96

0P

U0

0.0

00

00

Ko

lsko

-pe

{a~

ka p

ovr

{in

aU

K. B

12

11

61

43

65

15

3.1

51

59

59

49

51

Za

sva

ku p

oje

din

a~

nu

pa

rce

lu v

aì

da

je m

inim

aln

o

rast

oja

we

ob

jekt

a o

d g

ran

ice

pa

rce

le s

a d

vori

{ne

st

ran

e 1

2 m

OZNAKA BLOKA

BROJ PARCELE

POV. PARCELE

NAMENA

SPRATNOST

STATUS OBJEKTA

BRGP

INDEKS IZGRA|ENOSTI

ZAUZETOST

POV. POD OBJEKTOM

% STANOVAWA

% DELATNOSTI

NAPOMENA

m1

%m

2

B1

3a

95

15

53

PO

P+

4 d

o P

+6

52

46

3.4

55

86

03

07

0

Slo

bo

dn

u p

ov.

pa

rce

le u

red

iti k

ao

javn

u p

ovr

{in

u -

trg

a.

Ob

ave

zno

ukl

ap

aw

e v

isin

ske

re

gu

laci

je p

rem

a u

lici

@a

rka

Zre

wa

nin

a. P

rep

oru

ka r

azr

ad

e p

ute

m k

on

kurs

aB

13

a9

68

59

ST

PP

+4

do

P+

63

07

13

.66

15

25

70

30

Pre

po

ruka

- p

ovu

~e

n {

est

i sp

rat

B1

3a

99

31

9S

TP

P+

4+

Pk

N1

33

04

.27

32

33

70

30

Ori

jen

taci

on

a B

RG

P-n

ad

zid

an

og

de

la o

bje

kta

- 4

00

m2

B1

3a

10

09

01

ST

PP

+6

35

01

3.9

56

50

07

03

0P

rep

oru

ka -

po

vu~

en

{e

sti s

pra

tB

13

a1

01

58

6S

TP

P+

61

92

53

.34

72

75

70

30

Pre

po

ruka

- p

ovu

~e

n {

est

i sp

rat

B1

3a

10

24

43

ST

PP

+4

+P

kN

20

81

4.7

82

36

57

03

0O

rije

nta

cio

na

BR

GP

-na

dzi

da

no

g d

ela

ob

jekt

a -

55

0m

2B

13

a1

03

35

6S

TP

+4

66

51

.93

71

33

90

10

B1

3a

10

43

78

ST

P+

3+

Pk

P6

66

1.8

38

14

29

01

0B

13

a1

05

34

4S

TP

+4

13

00

3.8

76

26

09

01

0B

13

a1

06

32

6S

TP

+4

85

02

.65

21

70

90

10

B1

3a

10

73

22

ST

P+

48

25

2.6

51

16

59

01

0B

13

a1

08

31

7S

TP

+4

82

52

.65

21

65

90

10

B1

3a

10

93

65

ST

P+

41

19

43

.36

52

35

90

10

B1

3a

11

05

06

ST

P+

41

35

32

.75

32

70

90

10

B1

3a

11

14

23

ST

P+

41

12

52

.75

32

25

90

10

B1

3a

11

28

32

PU

00

.00

00

0K

ols

ko-p

e{a

~ka

po

vr{i

na

UK

. B1

3a

88

29

25

91

92

.95

14

52

36

93

1B

13

b4

84

29

ST

PP

+5

20

51

4.8

80

34

15

05

0P

rep

oru

ka r

azr

ad

e p

ute

m k

on

kurs

a.

B1

3b

48

a2

81

ST

P+

4+

Pk

81

52

.95

11

43

80

20

B1

3b

49

37

3S

TP

+3

+P

kN

15

00

4.0

85

31

89

01

0O

rije

nta

cio

na

BR

GP

-na

dzi

da

no

g d

ela

ob

jekt

a -

54

0m

2

B1

3b

50

27

4S

TP

+3

+P

kN

93

63

.47

31

98

90

10

Ori

jen

taci

on

a B

RG

P-n

ad

zid

an

og

de

la o

bje

kta

- 3

36

m2

OZNAKA BLOKA

BROJ PARCELE

POV. PARCELE

NAMENA

SPRATNOST

STATUS OBJEKTA

BRGP

INDEKS IZGRA|ENOSTI

ZAUZETOST

POV. POD OBJEKTOM

% STANOVAWA

% DELATNOSTI

NAPOMENA

m1

%m

2

B1

3b

51

25

5S

TP

+3

+P

k5

68

2.2

47

12

09

01

0U

nu

tra

{wa

gra

|evi

nsk

a li

nija

mo

è b

iti u

da

qe

na

na

jvi{

e

14

m o

d u

li~n

e

B1

3b

52

31

2S

TP

+3

+P

k8

23

2.6

56

17

59

01

0U

nu

tra

{wa

gra

|evi

nsk

a li

nija

mo

è b

iti u

da

qe

na

na

jvi{

e

14

m o

d u

li~n

e

B1

3b

53

33

1S

TP

+3

+P

k9

64

2.9

62

20

59

01

0M

inim

aln

o r

ast

oja

we

ob

jekt

a o

d g

ran

ice

pa

rce

le s

a

dvo

ri{n

e s

tra

ne

izn

osi

4.5

mB

13

b5

48

44

ST

P+

4 d

o P

+5

29

70

3.5

64

54

09

01

0

B1

3b

55

27

8S

TP

+3

+P

k7

99

2.9

61

17

09

01

0M

inim

aln

o r

ast

oja

we

ob

jekt

a o

d g

ran

ice

pa

rce

le s

a

dvo

ri{n

e s

tra

ne

izn

osi

4.5

mB

13

b5

63

09

ST

P+

3+

Pk

94

03

.06

52

00

90

10

B1

3b

57

39

3S

TP

+3

+P

k1

05

52

.75

72

24

90

10

B1

3b

58

37

0S

TP

+3

+P

k8

56

2.3

49

18

29

01

0B

13

b5

93

24

ST

P+

3+

Pk

70

62

.24

61

50

90

10

B1

3b

60

32

8S

TP

+3

+P

k d

o P

+4

+P

k1

39

74

.38

52

64

90

10

UK

. B1

3b

51

00

16

27

83

.26

43

23

08

41

6B

14

a1

13

42

6S

TP

P+

61

22

52

.94

11

75

70

30

Pre

po

ruka

- p

ovu

~e

n {

est

i sp

rat

B1

4a

11

43

18

ST

PP

+6

12

95

4.1

58

18

57

03

0P

rep

oru

ka -

po

vu~

en

{e

sti s

pra

tB

14

a1

15

50

2S

TP

P+

61

75

03

.55

02

50

70

30

Pre

po

ruka

- p

ovu

~e

n {

est

i sp

rat

B1

4a

11

64

30

ST

PP

+4

do

P+

62

26

05

.28

03

45

70

30

Pre

po

ruka

- p

ovu

~e

n {

est

i sp

rat

B1

4a

11

75

48

PU

00

.00

09

00

Ko

lsko

-pe

{a~

ka p

ovr

{in

aB

14

a1

18

42

3S

TP

+4

10

49

2.5

50

21

09

01

0B

14

a1

19

41

6S

TP

+4

10

45

2.5

50

20

99

01

0B

14

a1

20

40

6S

TP

+4

10

19

2.5

50

20

49

01

0B

14

a1

21

41

3S

TP

+4

10

42

2.5

50

20

89

01

0B

14

a1

22

40

1S

TP

+3

+P

k8

11

2.0

43

17

29

01

0

B1

4a

12

34

26

ST

P+

3+

Pk

N1

13

22

.75

72

41

90

10

Ori

jen

taci

on

a B

RG

P-n

ad

zid

an

og

de

la o

bje

kta

- 4

00

m2

B1

4a

12

43

07

ST

P+

47

24

2.4

47

14

59

01

0

Za

svk

u p

oje

din

a~

nu

pa

rce

lu v

aì

da

un

utr

a{w

a

gra

|evi

nsk

a li

nija

mo

è b

iti u

da

qe

na

na

jvi{

e 1

4m

od

u

li~n

e g

ra|e

vin

ske

lin

ije

OZNAKA BLOKA

BROJ PARCELE

POV. PARCELE

NAMENA

SPRATNOST

STATUS OBJEKTA

BRGP

INDEKS IZGRA|ENOSTI

ZAUZETOST

POV. POD OBJEKTOM

% STANOVAWA

% DELATNOSTI

NAPOMENA

m1

%m

2B

14

a1

25

30

9S

TP

+4

79

02

.65

11

58

90

10

B1

4a

12

63

15

ST

P+

48

10

2.6

51

16

29

01

0B

14

a1

27

58

4S

TP

+4

15

68

2.7

54

31

49

01

0B

14

a1

28

51

5S

TP

+4

11

05

2.1

43

22

19

01

0B

14

a1

29

51

9S

TP

+4

12

21

2.4

47

24

49

01

0B

14

a1

30

51

0S

TP

+4

10

83

2.1

42

21

79

01

0B

14

a1

31

50

9S

TP

P+

4 d

o P

+6

19

07

3.7

61

31

07

03

0P

rep

oru

ka -

po

vu~

en

{e

sti s

pra

tU

K. B

14

a8

27

72

18

35

2.6

48

39

69

82

18

B1

4b

13

23

24

2P

OP

+1

do

P+

4D

66

93

2.1

63

20

27

01

00

Re

kon

stru

kcija

i d

og

rad

wa

RK

"B

eta

". B

RG

P n

ovo

g

ob

jekt

a iz

no

si 1

50

0m

2. P

rilik

om

re

kon

stru

kcije

na

sl

ob

od

no

j po

vr{i

ni u

nu

tar

kom

ple

ksa

ob

ave

zno

je r

e{i

ti p

otr

eb

no

pa

rkir

aw

e (

po

dze

mn

om

ga

raò

m i/

ili

po

vr{i

nsk

im p

ark

ing

om

)B

14

b1

33

70

8S

TP

P+

62

82

64

.05

74

04

70

30

Pre

po

ruka

- p

ovu

~e

n {

est

i sp

rat

B1

4b

13

43

54

ST

PP

+6

15

05

4.3

61

21

57

03

0P

rep

oru

ka -

po

vu~

en

{e

sti s

pra

tB

14

b1

35

32

4S

TP

P+

61

38

04

.36

11

97

70

30

Pre

po

ruka

- p

ovu

~e

n {

est

i sp

rat

B1

4b

13

64

29

ST

PP

+6

14

05

3.3

47

20

17

03

0P

rep

oru

ka -

po

vu~

en

{e

sti s

pra

tB

14

b1

37

43

3S

TP

P+

61

43

53

.34

72

05

70

30

Pre

po

ruka

- p

ovu

~e

n {

est

i sp

rat

B1

4b

13

84

71

ST

PP

+5

-P+

62

14

14

.67

03

25

70

30

Pre

po

ruka

- p

ovu

~e

n {

est

i sp

rat

B1

4b

14

01

26

6P

U0

0.0

00

00

Ko

lsko

-pe

{a~

ka p

ovr

{in

aB

14

b1

41

44

8S

TP

+1

P

31

90

.73

61

60

90

10

B1

4b

14

24

45

ST

P+

49

67

2.2

43

19

49

01

0B

14

b1

43

46

3S

TP

+4

99

92

.24

32

00

90

10

B1

4b

14

44

62

ST

P+

49

98

2.2

43

20

09

01

0B

14

b1

45

46

3S

TP

+4

99

72

.24

32

00

90

10

B1

4b

14

64

64

ST

P+

41

00

02

.24

32

00

90

10

B1

4b

14

74

73

ST

P+

38

79

1.9

46

22

09

01

0B

14

b1

48

46

5S

TP

+3

79

71

.74

32

00

90

10

OZNAKA BLOKA

BROJ PARCELE

POV. PARCELE

NAMENA

SPRATNOST

STATUS OBJEKTA

BRGP

INDEKS IZGRA|ENOSTI

ZAUZETOST

POV. POD OBJEKTOM

% STANOVAWA

% DELATNOSTI

NAPOMENA

m1

%m

2B

14

b1

49

37

9S

TP

+3

10

36

2.7

68

26

09

01

0B

14

b1

50

36

8S

TP

+2

+P

k6

62

1.8

49

17

99

01

0B

14

b1

51

34

5S

TP

+2

+P

k6

22

1.8

49

16

89

01

0

B1

4b

15

24

16

6S

PP

+1

do

P+

2+

Pk

D5

72

51

.46

72

79

30

10

0D

og

rad

wa

i re

kon

stru

kcija

Sp

ort

sko

g c

en

tra

Ra

dn

i~ki

-

no

va B

RG

P p

rib

li`n

o 3

00

0m

2

B1

4b

15

47

43

6[K

P+

1+

Pk

N4

04

50

.52

01

50

00

10

0R

eko

nst

rukc

ija o

bje

kata

i iz

gra

dw

a p

otk

rovq

a s

a

pri

bli`

no

75

0 m

2 b

ruto

po

v.B

14

b1

56

47

8P

OP

+4

do

P+

61

90

54

.08

03

81

30

70

Pre

po

ruka

- p

ovu

~e

n {

est

i sp

rat

UK

. B1

4b

24

08

13

72

37

1.6

43

10

42

84

35

7B

18

a2

23

27

ST

P+

2+

Pk

P5

34

1.6

44

14

49

01

0B

18

a2

34

91

ST

P+

3P

13

24

2.7

67

33

09

01

0B

18

a2

44

86

ST

P+

3P

78

81

.64

11

95

90

10

B1

8a

25

32

4S

TP

+2

+P

kP

85

32

.67

12

29

90

10

B1

8a

26

44

2S

TP

+4

97

52

.24

41

95

90

10

B1

8a

27

38

3S

TP

+4

80

02

.14

21

60

90

10

B1

8a

28

44

8S

TP

+4

P1

73

63

.96

83

04

90

10

B1

8a

29

29

8S

TP

+3

+P

kP

78

02

.65

61

66

90

10

B1

8a

30

59

3S

TP

+4

+P

kP

20

23

3.4

60

35

59

01

0B

18

a3

12

89

ST

P+

46

75

2.3

50

13

59

01

0B

18

a3

22

62

ST

P+

46

90

2.6

53

13

89

01

0B

18

a3

32

76

ST

P+

47

26

2.6

53

14

59

01

0B

18

a3

43

45

ST

P+

6+

Pk

P2

19

86

.48

32

86

90

10

B1

8a

35

43

0S

TP

+4

80

01

.93

71

60

90

10

B1

8a

36

47

9S

TP

+3

+P

k d

o P

+4

+P

k1

80

73

.87

53

60

90

10

B1

8a

37

32

4S

TP

+2

+P

kP

72

42

.26

01

96

90

10

B1

8a

38

12

35

PG

00

.00

00

10

0P

od

zem

na

ga

raà

u d

va n

ivo

a k

ap

aci

teta

od

30

gm

.U

K. B

18

a7

43

31

72

84

2.3

47

34

98

90

10

B1

8b

40

24

06

ST

P+

4+

Pk

do

P+

5+

Pk

P5

58

52

.35

01

20

09

01

0

OZNAKA BLOKA

BROJ PARCELE

POV. PARCELE

NAMENA

SPRATNOST

STATUS OBJEKTA

BRGP

INDEKS IZGRA|ENOSTI

ZAUZETOST

POV. POD OBJEKTOM

% STANOVAWA

% DELATNOSTI

NAPOMENA

m1

%m

2

B1

8b

41

32

5S

TP

+3

+P

kN

10

72

3.3

70

22

69

01

0O

rije

nta

cio

na

BR

GP

-na

dzi

da

no

g d

ela

ob

jekt

a -

34

0m

2

B1

8b

42

32

9S

TP

+3

+P

kN

76

22

.34

91

61

90

10

Ori

jen

taci

on

a B

RG

P-n

ad

zid

an

og

de

la o

bje

kta

- 2

40

m2

B1

8b

43

45

4S

TP

+5

+P

kN

21

63

4.8

79

35

99

01

0O

rije

nta

cio

na

BR

GP

-na

dzi

da

no

g d

ela

ob

jekt

a -

43

0m

2B

18

b4

45

89

ST

P+

5+

Pk

31

71

5.4

80

47

49

01

0B

18

b4

53

06

ST

P+

5+

Pk

10

74

3.5

52

16

09

01

0B

18

b4

63

06

ST

P+

4+

Pk

P1

03

93

.46

01

82

90

10

B1

8b

47

30

8S

TP

+3

P8

93

2.9

73

22

39

01

0U

K. B

18

b5

02

31

57

42

3.1

60

29

87

90

10

B1

96

23

12

ST

P+

3+

Pk

66

42

.14

51

40

90

10

B1

96

34

85

ST

P+

3 d

o P

+8

P2

50

25

.27

03

41

90

10

B1

96

44

33

ST

P+

3+

Pk

P6

55

1.5

32

13

99

01

0B

19

65

38

7S

TP

+3

+P

k6

69

1.7

37

14

29

01

0B

19

66

30

8S

TP

+3

+P

k5

66

1.8

39

11

99

01

0B

19

67

42

8S

TP

+3

+P

k6

31

1.5

31

13

29

01

0B

19

68

49

3S

TP

+4

+P

kP

20

87

4.2

74

35

29

01

0B

19

69

35

7S

TP

+4

93

02

.65

21

86

90

10

B1

97

03

20

ST

P+

48

25

2.6

52

16

59

01

0B

19

71

35

8S

TP

+3

+P

kP

10

96

3.1

65

23

49

01

0B

19

72

46

5S

TP

+4

70

01

.53

01

40

90

10

B1

97

34

75

ST

P+

57

86

1.7

28

13

19

01

0B

19

74

38

0S

TP

+5

P6

53

1.7

29

10

99

01

0B

19

75

50

5S

TP

+5

do

P+

8P

28

01

5.5

70

35

39

01

0

B1

97

69

47

PG

00

.00

00

0P

od

zem

na

ga

raà

u je

dn

om

niv

ou

ka

pa

cite

ta o

d 3

2

gm

.B

19

78

32

1S

TP

+5

P1

45

84

.57

62

34

90

10

OZNAKA BLOKA

BROJ PARCELE

POV. PARCELE

NAMENA

SPRATNOST

STATUS OBJEKTA

BRGP

INDEKS IZGRA|ENOSTI

ZAUZETOST

POV. POD OBJEKTOM

% STANOVAWA

% DELATNOSTI

NAPOMENA

m1

%m

2B

19

79

32

0S

TP

+3

P6

88

2.1

54

17

29

01

0B

19

80

27

7S

TP

+3

+P

kP

11

93

4.3

92

25

29

01

0

B1

98

11

82

ST

P+

3N

58

93

.28

11

46

90

10

Ori

jen

taci

on

a B

RG

P-n

ad

zid

an

og

de

la o

bje

kta

- 2

90

m2

B1

98

22

80

ST

P+

3+

Pk

do

P+

4+

Pk

11

85

4.2

85

23

29

01

0

B1

98

33

32

ST

P+

3+

Pk

N6

88

2.1

44

14

69

01

0O

rije

nta

cio

na

BR

GP

-na

dzi

da

no

g d

ela

ob

jekt

a -

22

0m

2B

19

84

33

4S

TP

+3

+P

k6

88

2.1

44

14

59

01

0U

K. B

19

87

00

21

84

22

.54

64

00

99

01

0B

20

85

38

1P

U0

0.0

00

00

B2

08

61

76

9S

TP

+5

+P

kN

58

56

3.3

52

92

09

01

0D

ozv

oq

en

a iz

gra

dw

a p

otk

rovq

a il

i po

vu~

en

og

sp

rata

-B

RG

P m

ah

. 50

0m

2, p

ark

ira

we

ob

ezb

ed

iti n

a p

arc

eli

B2

08

85

85

ST

P+

4 d

o P

+5

20

30

3.5

61

35

09

01

0B

20

89

64

5S

TP

+4

+P

k1

78

82

.84

93

08

90

10

B2

09

01

25

0N

GP

+4

40

79

3.3

65

81

70

10

0V

i{e

spra

tna

ga

raà

sa

pri

bli`

no

22

0 g

m. D

ozv

oq

en

e s

u

de

latn

ost

i u p

rize

mq

u.

B2

09

13

64

ST

P+

41

00

02

.75

52

00

90

10

B2

09

23

46

ST

P+

49

20

2.7

53

18

49

01

0B

20

93

31

7S

TP

+4

84

52

.75

31

69

90

10

B2

09

43

86

ST

P+

4+

Pk

91

52

.44

21

58

90

10

UK

. B2

06

04

41

73

69

2.9

52

31

06

69

31

UK

. PL

AN

85

10

12

10

02

12

.54

94

17

10

69

31

Documents

OPŠTI DEO - mapa.urbel.commapa.urbel.com/silverlight/1058/1058-tekst.pdf · od namene (parkiranje, spratna visina i sl.) utvrdie se izradom Urbanistiko-tehnikih uslova. 3. Pravila