Opsirno2 Delovi Pc A

8/18/2019 Opsirno2 Delovi Pc A

1/95

PC računar-Personal Computer

• Centralna jedinica• Periferije


2/95

Master cooler kućište


3/95

Organizacija PC računara


4/95

Matična ploča-mainboard(moterboard!

• "tampana ploča koja se sastoji od mnošt#a čipo#a$ porto#a i ostali elektronskikomponenanata

• %adr&i električne #odo#e organizo#ane u magistrale koje slu&e za razmenu podataka izme'u komponenata PC računara

• Matične ploče se izra'uju u odnosu na #a&eće standarde (form factors! koji propisuju njene osno#ne karakteristike$ kao što su dimenzije$ rasporedkomponenata$ način po#ezi#anja$ itd

• )* ()d#anced *ecnolog+! pr#i standard koji je maso#no korišćen$ iz njega jeraz#ijen )*, ()d#anced *ecnolog+ .tended! /01 -/02 od strane 3ntela$ koji

se i danas koristi 4az#ijeni su još i 5P,$ 65,$ 7*, standardi

• )*, je pr#i standard matični ploča koji nije samo uključi#ao 38O podrsku(serijska$ paralelna$ miš9!$ #eć je omogućio njio#e direktne #eze samaticnom pločom 4aniji standardi imali su samo tastaturu direktno #ezanu zamatičnu ploču


5/95

Matična ploča-fizički izgled


6/95

Matična ploča-fizički izgled


7/95

Matična ploča-blok šema


8/95

Matična ploča-terminologija

• 4)M-4andom-access memor+• 3:-3ntelligent :ri#e

lectronics (3ntegrated :ri#electronics!

• PC3-Periperal Component3nterconnect

• CMO%-Complementar+ MetalO.ide %emiconductor

• %)*)-serial )*) ()d#anced

*ecnolog+ )ttacment!• );P-)ccelerated ;rapics Port•


9/95

Matična ploča-cipset• %kup čipo#a (integrisani kola! na matičnoj ploči koji omoguća#aju

komunikaciju izme'u bloko#a$ ili ču#aju osno#ne informacije #ezane zarad matične ploče$ odnosno podeša#anja


10/95

Matična ploča73O%(basic input8output s+stem!

• 73O% predsta#lja boot firm=are Po uključenju PC računara o#o je pr#i programkoji se iz#rša#a• :$ C:$


11/95

Matična ploča73O% čip


12/95

Matična pločaCMO%-73O%

• CMO% čipo#i sadr&e informacije koje 73O% očita#a prilikom iz#ršanja boot sek#ence O#e informacije se mogu menjati od strane korisnika i#ezane su za ard#er$ kao i neke karakteristike sistema (npr sistemsko#reme! :akle 73O% je program (firm=are! dok je CMO% memorija ukojoj se ču#aju parametri koje 73O% koristi


13/95

Matična ploča-magistrale

• ?omunikacija izme'u komponenata PC računara se ost#aruje putemmagistrala• 4azlikuje se sistemska magistrala i 38O magistrale


14/95


15/95

6apajanje-)*, specifikacije• Prekidačkog tipa

•


16/95

6apajanje-)*, specifikacije

DC Outputs

Voltage Max Current Min Current Max Ripple Load Line

+3.3V 20 A 0.5 A 50 mV!! +5, +1,

+5V 20 A 1.0 A 50 mV!! +5, +1,

+12V1 8.0 A 1.0 A 120 mV!! +5, +1,

+12V2 14 A 1.0 A 120 mV!! +5, +1,

-12V 0.8 A 0.0 A 120 mV!! +10, +2,

+5V 2.0 A 0.0 A 50 mV!! +5, +1,


17/95

4)M Memorije (4andom-access!

Postoje tri tipa o#i memorija• %:4)M (%+ncronous :+namic 4)M!

• ::4-%:4)M (:ouble :ata 4ate %:4)M!

• 4:4)M (4)M7


18/95

4)M Memorije (4andom-access! ::4)M %a po#ećanjem brzine rada procesora po#ećala se potreba za brzinom

skladištenja podataka ?ako bi se po#ećala brzina rada memorije u#eden je princip d#ostrukog skladištenja podataka u taktnom ciklusu$ čime jeud#ostručena brzina rada o#i memorija u odnosu na %:4)M

O#a memorija se proiz#odi za brzine PC@2AA (BAAMz! PCB@AA(B22Mz!$ PCBGAA (FFFMz!$ PCFBAA (AAMz!$ PCF1AA (FFMHz!$PCFGAA (22MHz!$ PCAAA (1AAMHz!$ PCBAA (1FFMHz! and PCAA(122MHz! i kapacitet u opsegu 2M7-B;7

::4B memorija koristi dodatni bafer izme'u magistrale podataka imemorijske magistrale čime se ud#ostručuje brzina prenosa podataka uodnosu na običnu ::4 ( transfera u taktnom ciklusu!


19/95

4)M Memorije (4andom-access!

4:4)M

4az#ijena od strane 4)M7


20/95

4)M Memorije - instalacija

4)M memorija se instalira umetanjem uodgo#arajuće kućište na matičnoj ploči$ pri čemu nije

potrebno #ršiti dodatna soft#erska podeša#anja niti podeša#anja u 73O%


21/95

%:4)M-principska šema

• %astoji se od nekoliko memorijski banki odre'enog kapaciteta (u o#om primeru !

• :ekodera adrese koji treba da selektuje odgo#arajuću memorijsku banku• :ekodera adrese koji treba da selektuje odgo#arajuću kolonu unutar

selekto#ane memorijske banke• ?ontrolnog bloka koji treba da odredi re&im (upis-čitanje! na osno#u

upra#ljački signala• 7loka za os#e&a#anje


22/95

%:4)M-elementarna ćelija

• ?ondenzator je memorijski element$ kada je napunjen memorisana jelogička @ kada je ispra&njen memorisana je logička A

• ?ondenzatorom se upra#lja preko tranzistora• Ibog parazirski otpornosti naelektrisanje sa kondenzatora JcuriK pa se

on #remenom prazni (#eoma malo #reme pra&njena! tako da jeneopodno os#e&a#ati kondenzator kako bi se zadr&alo memorisanostanje


23/95

Hard disk • %astoji se od jednog ili #iše magnetni disko#a enkapsulirani u

metalno kućište• ?oristi se za skladištenje podataka koji su #alidni i kada nestane

napajanje (non-#olatile storage!

• Podaci se upisuju magnetizacijom feromagnetnog materijala

(direktna magnetizacijaLA$ in#erznaL@!


24/95

Hard disk • Pored magnetni disko#a H::

sadr&i meaniku kojaomoguća#a rotiranje ti disko#a• ;la#u koja slu&i za upisi#anje

odnosno čitanje magnetnisektora na disko#ima

• Meaniku koja omoguća#a pomeranje gla#e

• lektroniku koja kontrolišemeaniku

• lektroniku koja omoguća#akomunikaciju H:: sa

matičnom pločom• Priključke za napajanje i

komunikaciju• 7lok d&ampera za podeša#anje

parametara H::-a


25/95

Hard disk


26/95

Hard disk • Podaci se smeštaju po koncentričnim

kugo#ima (tracks! koji su podeljeni

na elementarne jedinice sektrore(sectors!• %ektori sadr&e fiksan broj bajto#a

npr B12$ 1@B• %ektori mogu biti grupisani u celine$

klastere$ bilo na fizičkom ni#ou ili

logičkom ni#ou (u ok#iruoperati#nog sistema!• ormatiranje diska na najni&em

ni#ou predsta#lja procesusposta#ljanja treko#a i sektora uok#iru magnetni ploča O#aj proces priprema disk za skladištenje bloko#a bajto#a

• ormatiranje diska na #išem ni#oudefiniše strukturu fajlo#a koji će seskladištiti na H:: O#aj proces priprema H:: za skladištenjefajlo#a


27/95

Hard disk-interfejsi• ?omunikacija izme'u H:: i matične

ploče je omogućena njio#om fizičkom

#ezom• Pored fizičke po#ezanosti postojinekoliko standardni protokola premakojima se o#a komunikacija ost#aruje

• Paralelni )*) interfejs (P)*)-)d#anced *ecnolog+ )ttacment! koji je e#oluirao od 3: (3ntegrated :ri#electronics! (često se )*) i 3: koristekao sinonimi! Podaci se prenose pomagistrali širine @2 bita$ ma.imalnom brzinom do @FFMb8s 6a )*) interfejs

se mogu priključiti maksimalno Bure'aja od koji jedan mora biti podešen kao master drugi kao sla#e(pošto dele istu magistralu da ne bidošlo do konflikta! Po#ezi#anje seost#aruje preko A pinskog ribon kabla

d di k i f j i


28/95

Hard disk-interfejsi• %erijski )*) interfejs (%)*)-)d#anced

*ecnolog+ )ttacment! od BAAF

potiskuje P)*) interfejs ?omunikacijase ost#aruje serijskom #ezom pri čemu je brzina prenosa podataka znatno #ećanego u slučaju P)*) interfejsaPriključi#anje ure'aja na %)*)kontroler se mo&e #ršiti po principu

Jot pluggingK$ ne mora se isključi#atinapajanje (isto kao i kod


29/95

Hard disk-interfejsi• ?onektori za %)*) aritekturu sadr&e G

pino#a ?abl za po#ezi#anje %)*)ure'aja sa kontrolerom mo&e imatimaksimalnu du&inu od @m (P)*) kabl je mogao imati maksimalnu du&inu od1cm! ?ako bi se izbegao uticajšumo#a prilikom prenosa koristi se

tenika Jdiferencijalnog signaliziranjaKsa upredenim paricama

H d di k 4)3: t kt


30/95

Hard disk-4)3: strukture• 4)3: - redundant arra+ of independent disks• Predsta#ljaju strukture po#ezani H:: koji su

neza#isni i čine sistem za skladištenje podataka• Podaci su u ok#iru 4)3: strukture distribuirani uok#iru različiti H:: ali i operati#ni sistem #idikao da se nalaze na jednom disku

• 6ajzastupljenije su 4)3:A i 4)3:@ struktura• 4)3:A struktura po#ezuje H:: tako da se po#eća

ukupan kapacitet i brzina pristupa pri čemu ukolikodo'e do otkaza na samo jednom H:: s#i podaci u4)3: strukturi se gube

• 4)3:@ struktura po#ezuje H:: tako da se po#eća pouzdanost (podaci su redudantni!


31/95

C:-4OM N :>:• C:-4OM - compact disc read-

onl+ memor+

• @B mm disk od polikarbonske plastike sa tankim slojemaluminijuma koji omoguća#arefleksiju

•


32/95

C:-4OM N :>:

• :>:-4OM - :igital >ersatile:isc ili :igital >ideo :isc read-onl+ memor+

• 3sti su dimenzija kao i C:-4OM• Ia razliku od C:-a$ laserske diode

za očita#anje :>:-a generišu

s#etlost du&ine 2EAnm (GEAnm zaC:!$ što doz#olja#a izradu manjiudubljenja čime se po#eća#anjio#a gustina a samim tim

posti&e #eći kapacitet skladištenja podataka

• 6ačin očita#anja je isti kao kodC:-a• ?apacitet standardnog :>:-

4OM-a je G;7$ odnosnoE1;7 za double la+er


33/95

C:-4OM N :>: dri#es

• Ia #ezu sa matičnom pločom koristi 3: ()*)! ili %)*)interface (e#entualno %C%3-%mall Computer %+stem3nterface-%cuzz+!

• Poseduje priključke za napajanje kao i d&ampere zakonfiguraciju


34/95

• CP< (Central Processing Unit) je srce s#akogračunara

• 3ako centralni procesor nije jedini procesor(njega imaju grafička i z#učna kartica kaomnogi drugi delo#i! pod imenom procesornajčešće se misli na CP<

• Po mnogima pr#i čip koji se moze naz#ati procesorom napra#ljen je @0G@ 3ntel AA$

koji je mogao samo da sabira i oduzima$ ali je po pr#i put na jedan čip smešteno mnošt#ointegrisani kola i tranzistora

• Poslednji godina u dizajnu procesora aktuelnisu procesori sa 2-bita

• 6jio#a naj#eća prednost jeste #eći adresni

prostor FBbitni procesori mogu da pristupesamo nekoliko gigabajta 4)M memorije O#oi nije #eliki problem za personalne kompjuteredok pra#i probleme ser#erima 2-bit cipnema o#a ograničenja

Procesor-CP< (Central Processing


35/95

Procesor-CP< (Central Processing


36/95

CP< aritektura• )rtimetričko logička jedinica ()5

(:eo zadu&en za s#e matematičke proračune!

• 4egistri (jednosta#ni flip-flop o#i$slu&e za pri#remeno smeštanje podatakakoji učest#uju u operacijama koje procesor oba#lja!

• 7


37/95

CP< keš memorija• %#e informacije koje obra'uje CP< se upisuju

ili čitaju iz memorije 6a perfomanse sistemautiče to koliko brzo informacije putuju izme'uCP< 3 memorije Ibog toga se koristi kešmemoriju

• ?eš memorija (Cace memor+! je memorijamalog kapaciteta i #elike brzine koja se nalazi#eoma blizu CP


38/95

CP< kućište• ?ućište za procesor (CPU socket / CPU

slot! je u suštini konektor koji po#ezuje

procesor sa matičnom pločom• >ećina procesora pa samim tim i kućistadanas ima takoz#anu pin grid arra+strukturu Pino#i su sa donje strane procesora i ulaze u kućište

• ZIF socket je akronim za zero insertionforce$ koncept u#eden da bi se izbegli

mogući problemi pri posta#ljanju čipa• ?od obični kućišta čipo#i se prostouguraju u kućiste ?ada integrisano koloima stotine pino#a sila kojom čip guramo ukuciste mo&e do#esti do ostećenja Qak isa malim brojem pino#a #adjenje iz kućista je prilično nepraktično i mo&e da do#ededo kri#ljenja ili lomljenja pino#a!

• %a I3 socket-om$ pre posta#ljanja 3C-a$ podigne se mala poluga koja omoguća#ada 3C pod sopst#enom te&inom legne ukućište zatim se poluga #raća čime seusposta#lja kontakt sa pino#ima i čip

ostaje prič#ršćen za kućište

k i


39/95

CP< kućište

?arakteristike I3 socketa za različite 3ntelo#e Procesore

Socket Pins Processor(s) Voltage

0 @2E E2:, 1 >

1 @20 E2:,$%, 1 >

2 BFE E2:,$%,$:,B 1 >

3 BFGE2:,$%,$:,B$:,

F> or 1 >

4 BGF2A or 22 MHzPentium

1 >

FBA Pentium F >

! BF1 E2:, F >

" FB@ Pentium F >

# FEG Pentium Pro F >

CP< napajanje disipacija


40/95

CP< napajanje$ disipacija

• < no#ijim procesorima se

koristi d#ostruko napajanje(dual #oltage! %amo jezgro procesora se napaja ni&imnaponom BE> dok 38O

jedinica u ok#iru procesoraradi na FF>

• %tariji procesori su radili na1> %a po#ećanjem brzinerada procesora$ po#eća#a se i

disipacija pa je zbog togasmanjena #rednost naponakojim se napaja procesorsko

jezgro


41/95

CP< napajanje$ disipacija


42/95

CP< zagre#anje la'enje


43/95

CP< zagre#anje$ la'enje• 5okalno la'enje komponenata mo&e

biti pasi#no i akti#no• Pasi#no la'enje podrazume#a

montiranje profilisani metalniladnjaka neposredno uz po#ršinukomponente koja se zagre#a(3ntegrisano kolo! pri čemu se koristetermopro#odne paste za po#ećanjetermičkog kontakta izme'u čipa iladnjaka

• )kti#no la'enje mo&e biti #azdušno pomoću #entilatora$ koji se montirajuneposredo iznad komponenata koje selade$ odnoso uz pomoć tečnosti gde sela'enje ost#aruje strujanjem #ode ilineke druge tečnosti sistemom ce#čicakoji se montira uz komponentu koja seladi

• ?od #ećina komponenata koje koristeakti#no la'enje ono se ost#aruje putem #entilatora koji usmera#aju#azdu čijim se strujanjem od#odi#išak toplote sa zagrejani čipo#a


44/95

Pasi#no la'enje

)kti l ' j d


45/95

)kti#no la'enje #odaHla'enje se ost#aruje stimulisanom cirkulacijom tečnosti (#ode! postoji

pumpa


46/95

)kti#no la'enje tečnostHla'enje se ost#aruje prirodnom cirkulacijom tečnosti (#ode! ne postoji

pumpa Iagrejana tečnost zbog manje gustine sa #relog kraja ladnjaka prelazi na ladni da bi se po la'enju #raćala opet u #reli kraj

CP< multicore


47/95

CP< multicore• Multi-core procesor je procesorski

sistema sasta#ljen od d#a ili #iše procesorski jezgara koji

funkcionišu neza#isno a integrisanisu u jednom čipu• :ual-core sadr&i d#a jezgra$ Ruad-

core sadr&i četiri jezgra• %a poja#om multicore procesora

paralelizam postaje i fizičkiost#arlji# (multiprocessing!

• >eza izme'u jezgara mo&e bitič#ršća ili slabija$ u nekimslučaje#ima dele isti keš$ u nekims#ako jezgro ima s#oj keš

• Performanse sistema koji koristimulticore procesore za#ise umnogome od realizacije soft#era$ukoliko je soft#er tako napisan dakoristi prednosti multiprocesoreske platforme učinak će biti najbolji


48/95

CP< multicore• :a bi se maksimalno iskoristio

multiprocesorski sistemsoft#er treba da bude napisantako da u iz#rša#anju koristinekoliko tread-#a ili niti kojeće se isto#remeno iz#rša#ati narazličitim jezgrima u toguiz#rša#anja soft#era 6a taj

način se ne #rši preraspodela procesa nitima$ #eć s#aka nitima s#oj procesor na kojem seiz#rša#a što znatno ubrza#a#reme iz#rša#anja celog

programa


49/95

CP< parallel programming paradigma:istribuirana memorija

:eljena memorija

lopp+ disk dri#e


50/95

lopp+ disk dri#e• lopi disk je magnetni

medijum koji slu&i zatrajno skladištenje

podataka Magnetnimedijum je enkapsuliran u

plastično kućištek#adratnog oblika <

početku je dimenzijaflopp+ diska bila 1S-incda bi kasnije standard

postao FT-inc• %tandardni kapacitetflopp+ diska je @M7


51/95

lopp+ disk dri#e

lopp+ disk dri#e controller


52/95




53/95


• lopi disk kontroler je po#ezan sasistemskom magistralom računara i poja#ljuje se kao set 38O porto#a u odnosuna CP<

4% BFB (4ecommended %tandard BFB!


54/95

4% BFB (4ecommended %tandard BFB!• 6ajčešće korišćen kao standard za serijski port PC

računara• :ugi niz godina 4%-BFB je korišten kao standard zaserijsku komunikaciju

• %tandard je do&i#eo mnogo izmena u odnosu na početnu

definiciju (poslednja @00G!• :anas se s#e manje koristi$ i no#iji PC računariugla#nom nemaju serijski port$ #eć gla#nu ulogu userijskom po#ezi#anju PC-a sa periferijama oba#lja


55/95

4% BFB (4ecommended %tandard BFB!• 4%-BFB propisuje samo naponske ni#oe signala i funkcije

pino#a na ni#ou interfejsa• %erijski port PC računara se mo&e jednosta#no iskoristitiza direktno kontrolisanje nekog jednosta#nog ard#eraobzirom na naponske ni#oe i jednosta#nost kontrole ti

ni#oa na pino#ima serijskog konektora• O#o nije moguće kod


56/95

4% BFB (4ecommended %tandard BFB!• PC mo&e koristiti kontrolne signale serijskog porta kako

bi upra#ljao nekim jednosta#nijim ure'ajem (npr


57/95

4% BFB (4ecommended %tandard BFB!• %tandard ne definiše frejmo#e koji odre'uju karakter

unutar niza bito#a niti način kodiranja karaktera• 4% BFB definiše naponske ni#oe koji odgo#araju logičkoj jedinici i logičkoj nuli za komunikacionu i kontrolnuliniju

• >a&eći naponski ni#oi su WF> do W@1>$ naponski ni#oi blizu nule nisu #alidni• %tandard definiše maksimalan napon od B1>• Ia komunikacione linije (*.:$ 4.:! logička jedinica je

definisana kao negati#ni naponski ni#o u definisanomopsegu$ dok je logička nula poziti#ni naponski ni#o

• ?ontrolni signali su logički in#erto#ani u odnosu nasignale na komunikacionoj liniji



58/95

4% BFB (4ecommended %tandard BFB!• :akle kada je neki od kontrolni signala akti#an napon

na toj kontrolnoj liniji će biti XF - X@1>• ?ako se naponski ni#oi razlikuju u odnosu na naponske

ni#oe integrisani kola (**5$ CMO%! koriste se posebnikon#ertori koji treba da obezbede transliranje naponski

ni#oa i obezbede komunikaciju



59/95

4% BFB (4ecommended %tandard BFB!• 4% BFB ure'aji se mogu klasifiko#ati kao :* ili kao

:C (:ata *erminal Ruipment$ :ata CommunicationsRuipment!$ na o#aj način je definisano preko koji pino#a se šalju podaci$ odnosno primaju

• ećina ure'aja koristi samo neke tako da su

konektori kojima se ost#aruje serijska #eza sa manje pino#a

• PC ugla#nom koristi :-0 konektor$ mada se čestokoristi i EPEC (E Position E Contact ili 4Y 1!



60/95




61/95

4% BFB (4ecommended %tandard BFB!• : 0 pinout sa strane :* ure'aja



62/95

4% BFB (4ecommended %tandard BFB!• *ransmitted :ata (*.:!

Podaci poslati od :* ka :C• 4ecei#ed :ata (4.:!Podaci poslati od :C ka :*

• 4eRuest *o %end (4*%!

Posta#lja (posta#lja na logičku @$ poziti#an napon! :*kako bi pripremio :C za prijem podataka

• 4ead+ *o 4ecei#e (4*4!Posta#lja :C kao odgo#or na 4*% i doz#olja#a :*

početak prenosa• :ata *erminal 4ead+ (:*4!

Posta#lja :* kao indikaciju da je spreman zakonekto#anje



63/95

4% BFB (4ecommended %tandard BFB!• :ata %et 4ead+ (:%4!

Posta#ljen od :C kako bi signalizirao da je :Cuključen i spreman da pri#ati komandu odnosno podatak od :*

• :ata Carrier :etect (:C:!

Posta#lja :C kada se usposta#i #eza sa :*• 4ing 3ndicator (43!

Posta#lja :C kada detektuje signal pozi#a sa telefonskelinije (u slučaju modema!

• %tandard ne definiše maksimalnu du&inu kabla za po#ezi#anje :* i :C #eć definiše maksimalankapacitet koji draj#ersko kolo mo&e da pri#ati

4% BFB (4 d d %t d d BFB!


64/95

• Opšte pri#aćeno pra#ilo je

da se ne koriste kablo#i du&iod @1m osim ako se koristespecijalni kablo#i sa manjim

podu&nim kapacitetom• %a posebnim kablo#ima

(manje kapaciti#nosti! mo&ese ost#ariti #eza i na B1Am

• Minimalna 4% BFBkonekcija se ost#aruje

pomoću F &ice$ *.:$ 4.: i;6:$ mo&e se koristiti isamo B &ice ako jekomunikacija jednosmerna

• < #ećini slučaje#a do#oljna je #eza sa 1 &ica$ *.:$ 4.:i ;6: i 4*%$ C*%


4% E1


65/95

4% E1• %tandard specificira multi-point komunikacionu

aritekturu$ sa FB predajnika i FB prijemnika na jednoj

d#o&ičnoj magistrali %a upotrebom automatskirepeater-a i #isokoimpendansni predajnika-prijemnikao#o ograničenje mo&e biti pre#azi'eno i broj učesnika ukomunikaciji po#ećan na nekoliko stotina$ čak i iljadu

• Maksimalna du&ina kabla za umre&a#anje učesnika u 4%E1 komunikaciji je @Bkm• ?oristi se diferencijalno signaliziranje• 7rzina signaliziranja je @AA?bps - @AMbps

• 5ogička jedinica predsta#ljena negati#nim naponom• 5ogička nula predsta#ljena poziti#nim naponom• :ostupni signali *.X$ *.-$ 4.X$ 4.- (ull :uple.!

• *ip konektora nije specificiran

4% E1


66/95

4% E1• Ia po#ezi#anje učesnika u komunikaciji preporučuje se point to

point #eza (lančano u#ezi#anje! ne z#ezda ili prsten• I#ezdaste i prstensate strukture nisu preporučlji#e zbog refleksijesignala

•


67/95

4% E1• Pred#i'a i full duple. komunikaciju$ tada se koriste

&ice (plus referenca!

• Master na magistrali inicira komunikaciju$ s#i

učesnici pri#ataju niz podataka koji se šalje pomagistrali i samo jedan koji je adresiran odgo#ara (iliinterpretira pri#aćenu poruku! (u principu postojimogućnost i broadcast adresiranja kada su s#i ure'ajiadresirani!

4% E1


68/95

4% E1• Primer komunikacije po 4% E1 liniji

•


69/95

4% BFB 4% E1Pore'enje

4% BFB-4% E1


70/95

4% BFB 4% E1• Ibog različiti naponski ni#oa ne mo&e se direktno priključiti 4%

BFB port na 4% E1 aritekturu #eć preko odgo#arajućegkon#ertora


71/95

4% BFB-4% E1


72/95


73/95


74/95


75/95

Operati#ni sistem• Operati#ni sistem predsta#lja interfejs izmedju ard#era i

korisnika koji je odgo#oran za kontrolisanje ikoordinaciju akti#nosti na računaru Yedna od namenaoperati#nog sistema je da u potpunosti upra#lja radomard#era$ tako da korisnički programi ne moraju time da

se ba#e što olakša#a njio#o pisanje• Operati#ni sistem obezbedjuje razne usluge korisničkimaplikacijama preko sistemski funkcija ili )P3-ja(application programming interfaces! Pozi#anjem o#ifunkcija korisnička aplikacija zate#a neku usluguoperati#nog sistema pri čemu mo&e proslediti iodgo#arajuće parametre a takodje i pri#atiti rezultateiz#rša#anja o#i funkcija

O ti i i t


76/95

Operati#ni sistem

Operati#ni sistem


77/95

Ope a # s s e• Operati#ni sistem sadr&i kernel kao s#oj centralni deo koji je

zadu&en za koordinaciju izmedju korisničke aplikacije i

obrade podataka koja se #rši na ard#erskom ni#ou• ?ernel #odi računa i o sistemskim resursima$ doz#olja#a

korsničkim programima iz#rša#anje i korišćenje ti resursa• Pod resursima se podrazime#aZ

• CP


78/95

p• 3nput8Output (38O! komponente$ tastatura$ miš$ H::$ štampač$

monitor itd9?ernel alocira zate# od aplikacija za iz#rša#anje

38O pozi#a odgo#arajućoj komponenti• %#aki program (aplikacija! se u ok#iru operati#nog sistemaiz#rša#a unutar procesa (proces je jedinica iz#rša#anja!

• Proces inkorporira s#e neopodne resusrse za iz#rša#anje programa

• < ok#iru procesa mogu postojati niti koje su manje jediniceiz#rša#anja i koje dele istu memoriju u ok#iru procesa• Procesi ne J#ideK jedan drugog u ok#iru operati#nog sistema

tako da ne mogu bez obraćanja operati#nom sistemu pristupatimemorijskom prostoru koji je dodeljen drugom procesu

• Prilikom pokretanja programa operati#ni sistem učita#a program u operati#nu memoriju računara$ dok kernel formira proces za pokrenuti program kojem dodeljuje potrebnememorijske resurse$ i usmera#a iz#rša#anje programa na

početak koda

Multitasking


79/95

g• Multitasking predsta#lja način kontrole simultanog

iz#rša#anja programa na istom kompjuteru$ pri čemu

se dobija utisak kao da se s#i programi iz#šra#ajuisto#remeno

• ?ako se na jednom procesoru (jedno procesorsko jezgro! naj#iše jedan program u nekom #remensku

trenutku mo&e iz#rša#ati$ multitasking se ost#aruje#remenskim deljenjem zauzeća procesora izme'u programa

• ?ernel poseduje sceduler$ koji odre'uje koliko će

procesorskog #remena dodeliti s#akom programu ikojim redosledom će se koji program iz#rša#ati• ?ontrolu nad procesorom procesu dodeljuje kernel$ na

kraju se kontrola #raća preko istog meanizma$ tako danaredni proces (program! mo&e koristiti CP<

Multitasking


80/95

g• Preusmera#anje kontrole nad procesorom i memorijom

sa jednog na drugi proces se nazi#a conte.t s=itc• Cooperati#e multitasking - model deljenja resursa gde

procesi dobijaju kontrolu nad CP< i memorijom odkernela$ poseduju tu kontrolu proiz#oljno dugo

#remena da bi je na kraju opet #ratili kernelu Problemu o#om modelu mo&e biti neograničeno posedo#anjeresursa od nekog procesa tako da se drugi procesi utom slučaju ne iz#rša#aju

• Preempti#e multitasking model deljenja resursa gde procesi dobijaju kontrolu nad CP< i memorijomodre'eno #reme$ kada istekne to #reme kernel imoduzima dodeljenu kontrolu i predaje drugom procesu

ile s+stem


81/95

+• Predsta#lja metod za skladištenje i organizo#anje

fajlo#a i podataka koje oni sadr&e kako bi im se olakšao

pristup• 3me fajla je ime dodeljeno fajlu kako bi se osigurao

odgo#arajući memorijski kapacitet za skladištenjenjego#og sadr&aja

• :isk file s+stem je namenjen za skladištenje fajlo#a nadisk dri#e-u Primer su )*$ 6*%$ H%$ itd ile)llocation *able ()*!$ definiše tabelu u kojoj senalaze informacije o oblastima medijuma (sektorima! u

kojima se nalaze delo#i fajla :akle fajlo#i sufragmentisani 6*% je znatno unapre'en file s+stem uodnosu na )*$ znatno je sigurniji$ poseduje kompresijučak i enkripciju u nekim slučaje#ima

ile s+stem


82/95

+• ormatiranje diska predsta#ljaproces usposta#ljanja file sistema i

instalacije boot sekora :akle na o#aj način se priprema medijum

za skladištenje podataka• 7oot sektor je deo diska koji sadr&i programski kod za boot-o#anje programa (ugla#nom operati#nog sistema! koji se nalazena drugim mestima na disku

• Postoji nekoliko #rsta boot sektora Master boot record M74 je pr#i sektor na ure'aju za skladištenje podataka koji je podeljen(particionaisan! O#aj sektor sadr&i kod za lociranje akti#ne

particije (koja sadr&i O%! i pozi#anje njenog >olume 7oot4ecord sektora

• >olume 7oot 4ecord je pr#i sektor na ure'aju za skladištenje podataka koji nije particionisan ili pr#i sektor na pojedinačnoj particiji podeljenog disk dri#e-a On sadr&i kod za pozi#anje O%koji je instaliran na toj particiji

Particionisanje diska


83/95

j• Particionisanje diska predsta#lja proces podele

skladištenog prostora diska na od#ojene celine koje se

nazi#aju particije• Ia o#u operaciju se koristi poseban program koji mo&e

pored podele diska da iz#rši i druge modifikacijeizdeljeni celina

• ?ada se jednom izdeli na particije$ fajlo#i se mogusmeštati na nji na potpuno identičan način kao i na

početku (kada medijum nije bio izdeljen!

• :a bi neki sistem bio mult+-boot$ sadr&ao #išeoperati#ni sistema$ potrebno je da ard disk bude particionisan na celine koje će sadr&ati fajlo#e za s#akiO% (s#aka celina sadr&i fajlo#e samo jednog O%!

Particionisanje diska


84/95

j• Prilikom usposta#ljanja mult+-boot sistema 7oot Manager #odi

računa o instaliranim O% i korisniku u toku booto#anja nudimogućnost selekto#anja odgo#arajućeg O% koji će biti starto#an

• Ia Dindo=s 6* (uključujući i Dindo=s ,P! proces booto#anjau jednom momentu preuzima 6*5:4 koji iščita#a sadr&aj

bootini fajla koji se nalazi u root direktorijumu akti#ne particije•

< ok#iru bootini fajla se nalazi lista instalirani O%odgo#arajćim redosledom booto#anja$ kao i drugim parametrima(npr #reme čekanja prilikom odabira odgo#arajućeg O%!

• Primer [boot loader\

timeoutLFAdefaultLmulti(A!disk(A!rdisk(A!partition(@!]D36:OD%[operating s+stems\multi(A!disk(A!rdisk(A!partition(@!]D36:OD%L^MicrosoftDindo=s ,P Professional^ 8fastdetect

7ooting


85/95

g• 3 ostali medijumi za skladištenje podataka mogu posedo#ati boot

sektor$ npr C:-4OM$ :>:-4OM$ lopp+ disk$ :$


86/95

g• Proces boot-o#anja je za#ršen kad je PC spreman za interakciju sa

korisnikom$ ili kada je O% spreman za pokretanje korisnički

aplikacija• 7oot de#ice je komponenta sa koje se učita#a operati#ni sistem73O%-i sa#remeni PC računara podr&a#aju booto#anje sa razniure'aja (H::$ C:$ :>:$


87/95

g• %oft reboot je reseto#anje PC-a soft#erski$ u o#om slučaju

se sistem u potpunosti pripremi za pono#no ukljčenje tako

da ne dolazi do neki anomalija u pogledu strukture filesistema

• Ye program koji omoguća#a jednosta#nu komunikacijuizme'u korisničkog programa i ard#era ?ada pozi#ajući program pozo#e proceduru u ok#iru draj#era$ draj#er na

odogo#arajući način interpretira taj pozi# i generiše nizkomandi ard#erskom ure'aju ?ada ure'aj pošalje podatke nazad draj#eru$ draj#er mo&e poz#ati procedure pozi#ajućeg programa

:e#ice dri#er

:e#ice dri#er


88/95

• :raj#eri su za#isni i od ard#era i od operati#nogsistema


89/95

• Postoje i #irtuelni draj#eri koji treba da emulirajuard#erski ure'aj 6pr ukoliko se koristi


90/95

g +• Dindo=s 4egistr+ je baza podataka koja ču#a

podeša#anja za Dindo=s O% %adr&i informacije i

podeša#anja za ard#er$ soft#er u ok#iru O%$ korisničkisoft#er i podeša#anja za s#akog korisnika O%-a ponaosob

• < početku su o#a podeša#anja bila u ok#iru ini$ kako

bi se izbeglo mnošt#o o#ak#i fajlo#a u#eden jeregistr+• 4egistr+ sadr&i d#a osno#na elementa ke+s i #alues• ?e+s su slični direktorijumima$ s#aki ke+ mo&e sadr&ati

subke+ (kao podirektorijum! Hijerarija se obele&a#a backslase-#ima (]!• H?_`5OC)5`M)CH36]%oft=are]Microsoft]Dind

o=s

4egistr+


91/95

g +• Postoji šest osno#ni ke+s u registr+-ju• H?_`C5)%%%`4OO*

• H?_`C


92/95

g +• H?_`C5)%%%`4OO* sadr&i informacije o

registro#anim aplikacijama (kada se neka aplikacija

instalira ona se registruje u ok#iru O%-a o#de i mogu jojse pridru&iti klase fajlo#a npr jpg$ bpm$ fajlo#i koji su pridru&eni nekom programu za obradu slika!

• H?_`C


93/95

g +• H?_`:_6`:)*) postoji samo na Din01$ Din0E i

DinMe %adr&i informacije informacije o ard#erskimkomponentama

• Podaci u ok#iru registr+-ja se mogu edito#ati manuelnokorišćenjem regedit programa koji je sasta#ni deo O%-aPrilikom edito#anja registr+-a se mora #oditi računa da ne do'edo trajnog naruša#anja performansa sistema

• Podaci se tako'e mogu menjati injekto#anjem sadr&aja iz regfajlo#a (4egistration entries! 4; fajlo#i su tekstualni fajlo#ikoji se mogu edito#ati bilo kojim t.t editorom

• Primer [H?_`5OC)5`M)CH36]%O*D)4]Microsoft\

^>alue )^L^U%tring #alue dataVJ^>alue 7^Le.ZU7inar+ dataV^>alue C^Ld=ordZU:DO4: #alue integerV^>alue :^Le.(G!ZUMulti-string #alue dataV^>alue ^Le.(B!ZU.pandable string #alue dataV

4egistr+


94/95

g +• Prednosti korišćenja 4egistr+-ja suZ• *ipizacija podataka koji se mogu smeštati• 4azd#ajanje podeša#anja #ezani za korisnika i mašinu• %tandardizacija načina smeštanja podataka u odnosu na razne

aplikacije• 4egistr+-ju se mo&e pristupati i preko mre&e u slučaju

daljinskog (remote! konfigurisanja

• 4egistr+ se ceo mo&e backup-o#ati i posle rekonstruisati• Pošto je formiran kao baza podataka postoje meanizmi kojiomoguća#aju atomičan pristup odgo#arajućim resursima uok#iru 4egistr+-ja i njio#o bezbedno modifiko#anje

• Mane korišćenja 4egistr+-ja• Pošto je sadr&aj 4egistrija u binarnom formatu$ e#entrualna

oštećenja na fajlo#ima koji mu pripadaju se teško mogu popra#iti

4egistr+


95/95

• %#aka aplikacija koja se ne deinstalira na propisan način i neukloni s#oje zapise iz 4egistr+-ja mo&e da napra#i

potencijalan problem• 3nstalacioni programi aplikacija postaju kompliko#ani jer pored kopiranja fajlo#a treba da obezbede i odgo#arajuća podeša#anja u 4egistr+-ju

Documents

Opsirno2 Delovi Pc A