Ontoloski pejzaz

7/26/2019 Ontoloski pejzaz

1/257

BIBLIOTEKA SAVREMENI ESEJ


2/257

MIROQUB JOKOVI]

ONTOLO[KIPEJZA@

POSTMODERNOGROMANA

ProsvetaBeograd

UrednikMilisav Savi}


3/257

Modern writers are the moons of literature; they

shine with reflected light, with light borrowed from theancient.

(James Boswell, Boswells life of Samuel Johnson,Oxford University Press, New York 1960, p. 979)

Dakle, ko o~ekuje da se po svetu {etaju|avoli sa rogovima i budale sa praporcima, bi-

}e uvek wihov plen ili wihova igra~ka.(Artur [openhauer, O sre}i, qubavi, filo-

zofiji i umetnosti, Svetovi, Novi Sad, 1999, str.56)

Maji, profesoru Mateji}u, profesoruNedeqkovi}u, svim mojim francuskim iameri~kim prijateqima koji doprine{e

iskrenom ~udu postojawu ove kwige.


4/257

1.UVOD

Postmoderna kwièvnost je bila jedna od gla-vnih kontroverzi kwièvne nauke druge polovineXX veka. Teorijska pri~a o postmodernoj kwiè-vnosti daleko je od toga da bude ispri~ana, iz pro-

stog razloga {to se wena iskustva uveliko kori-ste. Nekima se na pomen ovog pojma dizala/diè ko-sa na glavi i zato su likovali/likuju kako o postmo-dernoj kwièvnosti svi raspravqaju, a da niko nezna {ta je to postmoderna kwièvnost. Drugi suopet tvrdili da stvar o kojoj se raspravqa ne posto-jijasno i da je ona tvorevina nekolicine pisaca iistori~ara kwièvnosti sa ameri~kih univer-

ziteta. (Kao da su ostali izmi pali sa neba, kao daih neko nije stvorio iz nu`de i kao da wihovi tvo-rci nemaju nacionalnost.) Bez obzira {ta se mi-slilo o postmodernoj kwièvnosti, a mislilo se imisli sva{ta, bez obzira kakav je na{ vrednosnistav prema onome {to se de{avalo/de{ava u svetu

jezika, jedna stvar je jasna: postmoderna kwièv-nost ne postoji/nije postojala u smislu u kom pos-tojirenesansna iliromanti~arska ili klasicis-ti~ka kwièvnost; to je, po svemu sude}i, paradi-gma koja se uobli~ava, kwièvna paradigma kojabar za sada postoji ravnopravno sa zbirnom para-digmommoderna kwièvnost,1 otuda se ova poeto-lo{ka borba ne prikazuje apodikti~ki nego kriti-~ki.


5/257


6/257


7/257


8/257


9/257


10/257


11/257

2.KWI@EVNOST

POSTMODERNOG STAWA:PARADIGMA U PREVIRAWU

Najbrè se izliè ose}awe preko-

ra~ewa. Na naratolo{kom kao i na te-matolo{kom planu dràwe graduali-sta, ili kako kaè Tomas Pavel inte-gracionista, ~ini mi se realisti~ni-

jim nego sve forme odvajawa.(Grard Genette,Fiction et diction, Seuil

1991, 93)

1. Ako sa dana{we ta~ke gledi{ta bacimo po-gled na istoriju kwièvnosti, onda nam se Kwi-èvnost ukazuje kao mno{tvo koncepcija, mno{tvosistema koji se smewuju, prepli}u i potiru. Ta za-

jednica sistema razli~itih stepena validnosti,odnosno razli~itih operativnih vrednosti, nemametodolo{kog ili tematskog jedinstva. Druga~ijekazano, Kwièvnost predstavqa mno{tvo kwi-

èvnosti. U nekom polemi~kom àru, pre bi sereklo te`wi za legitimisawem, egzemplifikaci-ji, pretenzije svih koncepcija vodile su iskqu-~ivawu, me|usobnom potirawu zato {to je svakaèlela da se nametne kaojedinstvena, odnosno ne-ponovqiva i prava.

alnih crta u svakodnevnom iskustvu. U alegorijuulazi sve, ali bez me|usobne komunikacije. Sub-

jekat alegorije ìvi u razvalinama, u zatvore-

nom prostoru ma{te. Alegorija ìvi i na nega-cijama, ali na parodijski na~in.

Po svemu sude}i, postmoderni roman je pos-ledica modernog romana i karakteri{e ga odu-stajawe od realizma, napu{tawe reprezentacije,prikazivawe odsutnog, proizvoqnost forme, se-rijalnost, apstrakcija umesto informacije, ale-gorija umesto naracije. Reklo bi se ~ak da je po-

stmoderni roman naslednik radikalnog krilamodernog romana. U svakom slu~aju, svet postmo-dernog roman je eklekti~an svet, to je svet kojina nov na~in organizuje ono {to ve} postoji ukwièvnoj tradiciji.

Miroqub Jokovi}20


12/257


13/257


14/257


15/257


16/257


17/257


18/257


19/257


20/257


21/257


22/257


23/257


24/257


25/257


26/257


27/257


28/257


29/257


30/257


31/257


32/257


33/257


34/257


35/257


36/257


37/257


38/257

Miroqub Jokovi}76


39/257

5.

VIDQIVI TRAGOVINEVIDQIVIH STVARI

U mnogim domenima, preterivawe uambicijama je kriti~no, ali to ne vaìza literaturu. Kwièvnost ivi upra-

vo od èqe za velikim ciqevima, odno-sno, od onoga {to je nemogu}e ostvari-ti. Ako èlimo da kwièvnost i daqeispuwava funkciju, potrebno je da se pe-snici i pisci prihvate poduhvata kojeniko drugi ne moè zamisliti.

(Italo Calvino, Leons amricains, Galli-mard, Paris 1989, p. 179)

Globalna odlika kwièvnog pisma Itala Kal-vina jeste oduzimawe va`nosti, ili, preciznije re-~eno, preme{tawe tradicionalnih kwièvnih ka-

rakteristika kao {to su junak, fabula, topos, vreme.Svet ovog postmodernog klasika najboqe se moèopisati kao sistem sistema, kao sistem koji mewa

na{u percepciju sveta, kao sistem koji osporava.Izmestiti odlike kwièvne tradicije, o~u-diti ih, stvoriti jedan od najoriginalnijih umet-ni~kih poduhvata druge polovine XX veka, pro{i-riti granice imaginacije i imaginarnog bilo jemogu}e samo na osnovu novog prilaza jeziku, shva-tawa koje po~iva na uverewu da je jezik sistem zna-

tora i ~itaoca, tekst (kwiga) nije bi}e, ali jeste e-qa da to bude. Imaginacija nije istina, ali svakakojeste najboqi put prema wenom otkrivawu i pokazi-vawu na{eg lica.

Borhes-pisac je istovremeno i Borhes-~ita-lac. Wegova originalnost je izme|u ostalog i u to-me {to fikciji daje dimenziju teorijskog razmi-{qawa, odnosno {to sebi kao autoru namewujefunkciju junaka. Borhes mistifikuje sebe kao pis-ca, sebe kao ~itaoca i svaki svoj tekst ponaosob.Borhes je istovremeno i Pierre Mnard iz pri~e

Pierre Mnard autor Kihota i Mir Badur Ali izpri~e Pribliàvawe Almotasima. Eruditskikomentari, pozivawe na la`ne i istinite izvore,pribliàvawe i udaqavawe od realnih i izmi-{qenih dela, kritikovawe imaginarnih i stvar-nih dela, originalni pogledi na kwièvnost sveto doprinosi stvarawu sasvim osobene kwièvno-sti koja bi se mogla imenovati kao kwièvnost

drugog stepena ili palimpseisti~ka kwièv-nost, a to je kwièvnost koja priznaje da koristikwièvne tekstove u svoje svrhe, kwièvnost kojanegira realisti~ki mimezis, kopirawe stvarnos-ti. Kod Borhesa literatura nije vi{e kopirawesveta, ona je nezavisni, paralelni svet koji egzi-stira na sopstvenim zakonitostima.


40/257


41/257


42/257


43/257


44/257


45/257


46/257


47/257


48/257


49/257


50/257


51/257


52/257


53/257


54/257


55/257


56/257


57/257


58/257


59/257


60/257


61/257

6

najnih ograni~ewa, {to u krajwem slu~aju rezul-tira meditacijama.77 Kao {to se mo`e zakqu~iti,

j b j 3 | |

Miroqub Jokovi}122


62/257

6.

KWI@EVNI ZEMQOTRES:EGZIL KAO NAÎN SPASA,

OSPORAVAWA,STVARAWA

Bauk postmoderne kwièvnosti prikazan jekod nekih kriti~ara kao stilsko usmerewe koje jekomplikovano i koje nema veze sa kwièvnom tra-dicijom. Istina, svako eksperimentisawe, sa re-cepcijske strane posmatrano, i nije lako prihvat-qivo. Kao {to se ne moè postati dobar trka~stavqawem stopala u tu|e otiske, tako se ne moèpostati ni dobar pisac ako se slede ve} trasirani

putevi, {to ne zna~i da ne treba poznavati puteveonih koji su ve} jednom pro{li stazama kwièvno-sti. Ne{to sli~no se moè re}i i za novinu u kwi-èvnosti: apsolutne novine nema, ali je zato novi-na kao eksperiment uvek nagove{tena u kwièvnojtradiciji, pa se s te strane moè re}i da je kwi-èvna kritika uvek pripremqena na eksperiment.To {to kwièvni kriti~ari ne vole tragawe, du-

hovnu avanturu, otvoreni kwièvni sistem, pa okwièvnim zemqotresima sude proizvoqno, to jeve} predmet klasi~nog ukusa. U postmodernom on-tolo{kom pejzaù ima mnogo autora ~ije stvara-la{tvo moè posluìti kao ilustracija za tvrd-wu da postmodernisti~ki stilski potres i nije ta-

ìvot se odvija u znaku broja 3, izme|u ro|ewa ismrti, po~etka i kraja, rasta i pada. Uostalom i

Palomarova duhovna aktivnost je trodimenzion-alnog tipa, ona po~iva na konstrukciji, proveri ikorekciji modela, na naporu stvarawa iz Ni~ega,na muci ìvqewa i tragediji pretvarawa u Ni{-ta.

Palomar pokazuje da je Kalvino do posledwegtrenutka negovaoliteraturu negacije (pazite, nenegaciju literature!), literaturu prevazilaèwa

i propitivawa. Palomar po~iva na metajeziku, najeziku percepcije, sumwe i dedukcije, a to je ugla-vnom esejisti~ka i filozofska aktivnost. O Pa-lomarovom porodi~nom, dru{tvenom i psiholo-{kom ìvotu ni{ta se ne zna, a i da se zna verova-tno bi to bilo nesaglasno saliteraturom negaci-

je. Traìti od pisca Kalvinovog ranga, pisca sve-snog kompleksnosti jezika i promena koje su se de-

sile unutar ontolo{kog literarnog pejzaà nakraju XX veka, da pi{e na modernisti~ki na~in, ato zna~i u vlasti epistemologije, bilo bi ravnoubijawu proroka. Sa Kalvinom, literarna ontolo-gija slavi.


63/257


64/257


65/257


66/257


67/257


68/257


69/257


70/257


71/257


72/257


73/257


74/257


75/257


76/257


77/257

7.

sat kako glasom kukavice obznawuje kukuuu, ~i-talac shvata da stvarawe sveta jo{ uvek nije zavr-{eno i da je roman ispunio ulogu takvog upozore-wa.

Miroqub Jokovi}154


78/257

TEKSTUALNI LAVIRINTI

Francuski pisci èle ta~no zna-ti {ta ~ine: iz tog razloga boqi su odistori~ara literature. Engleska je, za-

uzvrat, zemqa individualista; isto-rija kwièvnosti Engleze ne interesu-

je, oni ne èle ~ak ni da je defini{u, ~i-ni se da se radije spontano izraàvaju. UFrancuskoj, qudi su inteligentni, lu-cidni, interesuju se za poredak i naro-~ito veruju u istoriju kwièvnosti.Francuska je zemqa kwièvnih manife-sta, kruòka, polemika () Englez jeindividua koja se malo brine za mesto

koje }e zauzeti u istoriji kwièvno-sti () To ne zna~i da francuski piscinemaju imaginacije, ali oni vole znati{ta ~ine, wih interesuje teorija wi-

hovog dela(Jorge Luis Borgs, u Osvaldo Ferrari,

Converzations avec J. L. Borgs, Gallimard,Paris, 1986, p. 143 144)

Klod Simon vaì za autora koji je teàk, ne-prevodiv, te{ko razumqiv, dosadan. To je ta~noako se za poetikom Simonovog pisma traga sa sta-novi{ta klasi~ne koncepcije romana (postojawapri~e, wenog po~etka i kraja, jasno izdiferenci-


79/257


80/257


81/257


82/257


83/257


84/257


85/257


86/257


87/257


88/257


89/257


90/257


91/257


92/257


93/257


94/257


95/257


96/257


97/257


98/257


99/257


100/257


101/257


102/257


103/257


104/257


105/257


106/257


107/257


108/257

9.KARNEVALSKE STRUKTURE

Mo`da je priroda fikcije, za raz-

ci jednog drugog pisca i romana iz koga Nabokovuzima moto za Bledu vatru. Re~ je o Xejmsu Boz-velu i wegovom romanu@ivot Semjuela Xonsona.Odnos izme|u Semjuela Xonsona i Xejmsa Bozvelaneodoqivo podse}a na odnos izme|u Kinbota i

[ejda. U oba slu~aja mla|i je nesigurniji i pri-vla~i ga starija osoba nesumwive kwi`evne rep-utacije u kojoj se sagledavaju crte besmrtnosti

Miroqub Jokovi}216


109/257

Mo`da je priroda fikcije, za razliku od izve{tavawa zaNew York Times,da dozvoli sve, sve forme i aspekte mi-{qewa, pona{awa i ose}awa. Fikcijanema granica, sve je otvoreno. Imate be-skrajnemogu}nosti da upoznate istinu.

Ali uvek postoje qudi koji vam kaù{ta ne smete u~initi, kud ne moètei}i. Svaki put kada pi{ete kwigu, nekokaè: Niste trebali uraditi ovo, ni-ste trebali uraditi ono. Uvek po-stoji nekakav komesar koji vam èli re-}i kakva su pravila. Kad pi{em bez ose-}awa da ~inim prekora~ewe, mo`da tada

stvaram najboqe.(E. L. Doctorow, A Spirit of Transgre-

ssion,E. L. Doctorow, Essays and Conversa-tions, edited by Richard Trenner, Ontario Re-view Press, Princeton, New Jersey, 1983. p. 47)

1. U dana{woj ameri~koj kwièvnosti EdgarLorens Doktorov vaì za pisca koji nije ni radi-

kalni postmoderni eksperimentator, ali ni tra-dicionalni modernisti~ki pisac. I zaista, ako sepogleda sve ono {to je do danas stvorio, lako seuo~ava da podjednaku pa`wu poklawa narativnimili poeti~kim problemima koji zaokupqaju savre-

utacije, u kojoj se sagledavaju crte besmrtnosti.Ne citira Bozvel tek tako, slu~ajno, Xonsona, ko-

ji kaè da su moderni pisci sli~ni mesecu oni senalaze u orbiti jezika zahvaquju}i lingvisti~kojsvetlosti koju pozajmquju od starih pisaca kao{to ni Nabokov ne uzima slu~ajno jedan odlomak

iz Bozvelovog romana za moto, odnosno [ejd jednu[ekspirovu sintagmu za naslov svog pesni~kog de-la. Niko sam sebi nije dovoqan, neke stvari se naovom svetu svima nama de{avaju, neke stvari sli-~no ose}amo, samo {to ih na razli~ite na~ine ar-tikuli{emo. Kinbotovi komentari i [ejdovapoema jesu dve strane istog odnosa prema tajnistvarawa, odnosno prema tajni ìvqewa. Put ko-

jim hodimo isto je tako zna~ajan kao i {uma krozkoju prolazimo; strukture koje stvaramo isto sutako zna~ajne kao i strukture na koje se oslawamo,bez obzira da li su lingvisti~ke ili ìvotne;stvarati zna~i i}i prema budu}nosti pozivaju}ise na iskustva pro{losti, jer pod kapom nebeskomnikada ni{ta ne propada, niti se ikada bilo {tazaboravqa.


110/257


111/257


112/257


113/257


114/257


115/257


116/257


117/257


118/257


119/257


120/257


121/257


122/257


123/257


124/257


125/257


126/257


127/257


128/257


129/257


130/257


131/257


132/257


133/257


134/257


135/257


136/257

fleksivno osvetqava svoju kwi`evnu karijeru,itd.).

U tre}em deluHimere, Belerofonijadi, Bart,opet, unutar jednog kruga pravi pet koncentri~nihkrugova-pri~a, po spiralnom principu: Belero-

fonovo obra}awe Melanipi, Belerofonovo obra-}awe Filonoi i jedna pri~a koja je sastavqena odtri dela, u kojoj se nalaze informacije o tome ka-ko je Polieidis napisao Himeru, odnosno kako seBelerofon upoznao sa Melanipinom majkom. Bartu ovim slojevima citira Roberta Grejvsa i na taj

Ontolo{ki pejza` postmodernog romana 273

qadu i jednoj no}i. Genije koji predstavqa Barta,pravi za sebe sedam koncentri~nih narativnihkrugova, zato {to je wegova devojka zakqu~ana izasedam brava: razgovor Daniezedijada sa {ahom Za-manom, pri~a o Daniezedijadu i [eherezadi, pri~a

o geniju, pri~a koju genije govori devojci koja jezakqu~ana iza sedam brava, a to su ni{ta drugo ne-go pri~e izHiqadu i jedne no}i, zatim dolaze pri-~e koje [eherezada pri~a kraqu, a to su iste pri~ekoje Bartov genije pri~a devojci, i na kraju dolaziZamanova pri~a Deniezedijadu U svemu ovome gla

Miroqub Jokovi}272


137/257

u o sloje a c ra ober a rej sa a ajna~in obja{wava ne samo drugi i ~etvrti sloj negose pribli`ava okvirnoj pri~i tre}eg dela, u kojoj

se pojedini junaci izjedna~avaju sa Xonom Bartom(Polieidis).

Zamanova pri~a Deniezedijadu. U svemu ovome gla-vna je strukturaHiqadu i jedne no}i, koja je potpu-no iskori{}ena u vremenskom razvijawu svih slo-

jeva, a ~italac toga postaje svestan tek na kraju ro-mana. Bart se prikriveno pojavquje u strukturiovog prvog dela sve dok {ahova okvirna pri~aHi-

qadu i jedne no}i ne pove`e i ne zavr{i pri~e izsvih prethodnih slojeva, gde se ve} jasno shvata da

je genije Bartova maska.U drugom deluHimere, koji nosi naslov Per-

seid, unutar sloja koji predstavqa sam Bart, na-laze se dve pri~e: pri~a koju Perseus pri~a Me-duzi, i pri~a koju Perseus govori Kaliksi, ali ko-

ja je prikazana posebnim jezikom, a to je Perse-usovo odslikavawe onoga {to ga mu~i na muralimakoje je pre wega osmislila Kaliksa. Izme|u Per-seusa i Kalikse, i wihovog dijaloga na muralima,dolazi do ~udnog preplitawa u formi spirala

(Perseus ironi~no osvetqava svoja ranija dela).Perseusov i Kaliksin dijalog otelotvoruje i Bar-tovu romanesknu strategiju koja zadobija formuspirale, {to je slu~aj i sa Kaliksinim i Perseu-sovim muralnim dijalozima (Bart, naime, autore-


138/257


139/257


140/257


141/257


142/257


143/257


144/257


145/257


146/257


147/257


148/257


149/257


150/257

Imena ruè, Fukoovog klatna i Ostrva dana pre-|a{wegpostalo je jasno da se romaneskna ontolo-{ka mapa na izmaku XX veka ne moè ozbiqnijerazmatrati bez wegovog proznog pisma. Ako je je-dna od glavnih karakteristika postmodernog auto-ra sposobnost da {iri granice umetnosti i dar dao tome teorijski prosu|uje, {to nije bilo izraè-no svojstvo modernog autora ili autora ranijihstilskih formacija, onda je Umberto Eko zaistaparadigmati~an stvaralac za situaciju u kojoj senalazio umetnik druge polovine XX veka: sve ve}i

jaz izme|u kulture konzumenata i kulture stvara-

12.PRO[LOST KAO FIGURA

SADA[WOSTI

Kwiga se sastoji od znakova koji go-vore o drugim znakovima, koji pak govo-

re o stvarima.(Umberto Eko, Ime ruè, Grafi~ki



151/257

laca, proizvodi potrebu da se autopoeti~kim is-

kazima teorijski osmisli sopstveno prozno pismo.U tom smislu Eko nije usamqen, jer sli~nim stra-tegijama pribegavaju i Dejvid Lox, Xon Bart,Alen Rob-Grije, Kristin Bruk-Rouz i mnogi drugi.Ono {to kod Eka impresionira jeste dubina pro-dora s druge strane modernisti~kog na~ina pri-povedawa. Istina, Eko ne koristi pojam postmod-erna literatura u istorijskom smislu kao poeti-

~ku karakteristiku u stvarala{tvu umetnika u ne-koliko posledwih decenija XX veka, jer smatra dase ovaj pojam proteè na sva{ta kako u ravni sin-hronije tako i u ravni dijahronije, i kako su sestvari u diskusijama odvijale ne bi ga za~udilo,kaè on, da se kategorija postmodernosti proteg-ne i do Homera. Za Eka je kategorija postmoderno-sti duhovna kategorija ili na~in rada, po wegovomose}awu svako doba ima svoj postmodernizam kao{to svaka epoha ima i sopstveni manirizam tako

da se pitam nije li post-moderno savremeno imeza manirizam kao metaistorijsku kategoriju.221

(Umberto Eko, me ruè, Grafi~kizavod Hrvatske, Zagreb, 1987, 429)

Kwige ne postoje zato da bismo imvjerovali nego da bismo ih podvrgli is-pitivawu

(Ibid., str. 343)

Ne pouzdavaj se u obnovu qudskog rodakad o wima govore kurije i dvorovi.

(Ibid., str. 134)

Nema napretka, nema prekretni~kihdoba u povijesti znawa, nego u najboquruku nespretnog i veli~anstvenog po-navqawa i saìmawa u pregled.

(Ibid., str. 433)

Sve do devedesetih godina XX veka UmbertoEko je u svetu literature bio poznat kao jedan odnajinventivnijih semioti~ara i lucidni poznava-lac masovnih komunikacija, a posle pojavqivawa


152/257


153/257


154/257


155/257


156/257


157/257


158/257


159/257


160/257


161/257


162/257


163/257


164/257


165/257

13.METAFORE ZA

NADGROBNI @IVOT

Fiktivna nadgradwa fiktivnog sveta, nasto-jawe literature da nadvlada svoje granice, kori-{}ewe poznatih kwièvnika kao kwièvnih juna-ka, kori{}ewe tu|ih kwièvnih dela ili wiho-vih delova kao osnove nad kojom se diè sopstvena

naci mogu emigrirati iz teksta u tekst, to zna-~i da su oni zadobili pravo gra|anstva u realnomsvetu osloba|aju}i se pri~e koja ih je stvori-

la,237 {to je jedan od vidova intertekstualnosti ipoku{aj da se status Kwièvnosti u~vrsti iz ugladruge paradigme. Kao romansijer, Eko nije toliko

radikalan kao kad razmi{qa iz ugla semioti~ara,pa radije pribegava ogoqavawu i sumwama u pripo-veda~ku strategiju. Da li je Roberto zaista napi-sao stranice nad kojima se Ekov narator mo`da isuvi{e zaneo, pita}e se znatièqni ~italac. Nijenemogu}e da ih je napisao neko drugi, ko je samoèleo da se pretvara kako pripoveda istinu. [tose Umberta Eka ti~e, on se zbiqa pretvara da pri-

Miroqub Jokovi}330


166/257

kwièvna gra|evina, kwi{ki govor kwièvnogjunaka, razgradwa poznatih intelektualnih mito-va XX veka, intertekstualnost, parodija i traves-tija kao osnovni kwièvni postupci prilikom uo-bli~avawa proznog pisma, istraìvawe same pri-rode umetnosti postupkom fikcionalizacije sve-ta i tematizovawem samog ~ina stvarawa, ingeni-ozno spajawe seksa, politike i istorije, me{awe

poezije i proze, pozivawe na najpoznatije ruskestvaraoce sa po~etka i sredine XX veka eto raz-loga da se govori o umetni~kom pismu DonaldaMajkla Tomasa, a pre svega o wegovim romanima odkojih Beli hotel predstavqa trajan umetni~ki be-leg u romansijerskoj riznici XX veka.

Kwièvnu karijeru zapo~eo je kao pesnik.Ve} od prvih kwiga, Moderni pesnici (1968), Qu-

bav i druge smrti (1975), Putovawe za medeni me-sec (1978), Snevawe u bronzi (1981), Tomas je nazna-~io pesni~ki postupak svoje narativne poezije apotom i proze: zasnovati sopstvenu mitologiju na

poveda istinite pri~e, i ~itaocu hrabro razot-kriva kako to stvarno radi, a romansijerski u~i-nak se ne poni{tava, naprotiv, on se uve}ava.


167/257


168/257


169/257


170/257


171/257


172/257


173/257


174/257


175/257


176/257


177/257


178/257


179/257


180/257


181/257


182/257


183/257


184/257


185/257


186/257


187/257


188/257


189/257


190/257


191/257

16.

LUCIFER PRATI MODU

Na{e vreme pretpostavqa izlazak izIgre, prezir prema sistemima vrednostiovoga sveta. Na prvom mestu negativne in-dividualnosti. Svi smo mi neuporedivo bez-na~ajniji nego {to i u najsmelijim snovimamoèmo sawati. Igra je i pre i posle Pro-povednikovih vremena ista: ta{tina. Me-waju se samo u~esnici. Sistem vrednostiovog sveta zasnovan je na pukim apstrakci-jama. Sa stanovi{ta op{teg kilogram zla-

j j b j

telektualna aktivnost danas neminovno suo~enasa propitivawima svojih funkcija i granica, daprave literature nema bez igre sa ne~astivim ipri~e o unutarwem egzilu u svetu jada i ~emera,onda bez dvoumqewa moèmo re}i da Savi} pripa-da upravo ovakvoj kwièvnosti i da stvara sasvimoriginalan kwièvni sistem u srpskoj litera-turi. Sa kakvom lako}om se u ovom romanu prepli-}u dominantni problemi kwièvnosti XX veka,kao {to su tema egzila, samo}e, totalitarizma, od-sustva vrednosnih sistema i sloboda, smisla in-telektualnog anga`mana; sa kakvom lako}om ovajpisac koristi iskustva trivijalne i ozbiqne kwi-èvnosti, literature erotskog, biografskog ikrimi-naboja; sa kakvom lako}om se me{aju kartefiktivnog i metatekstualnog!

Ukratko Milisav Savi} je na kwièvnu ma-

Miroqub Jokovi}382


192/257

ta nije ni vredniji ni bezvredniji od kilo-grama ilova~e.

(Svetislav Basara, Na ivici, Gradac,â~ak, 1987, str. 19)

U savremenoj srpskoj kwièvnosti poodavnonije bilo tako polemi~kog, parodi~nog i oksimo-ronskog duha kakav je Svetislav Basara. Ako ozna-ka gnoseolo{ko ontolo{ko pokazuje otklonjed-ne literarne paradigme koja je prevashodno bilausmerena na saznavawe ~ovekovog poloàja u sve-tu, samog sveta, i uspon druge paradigme koja prven-stveno ispituje granice jezika i wegovih struktura

u svetu znakova, paradigme koja je zasnovana nastrategiji igre, reciklaè, humora, osporavawa,onda se za Basarino pismo moè re}i da predsta-vqa aporiju tog sukoba. Basara sve osporava i ra-

pu savremene srpske kwièvnosti, uneo postupakomamquju}e lako}e i jednostavnosti pripovedawai nesvakida{we semanti~ke aktivnosti; postupakkoji kwièvnost i ~ini privilegovanom umetno-{}u, ali je istovremeno pokazao i delotvornost

formalisti~kog na~ela po kome se snaga kwièv-ne umetnosti nalazi u specifi~noj organizacijikwièvnog teksta, odnosno jeziku.


193/257


194/257


195/257


196/257


197/257


198/257


199/257


200/257


201/257


202/257


203/257


204/257


205/257


206/257


207/257


208/257


209/257


210/257


211/257


212/257


213/257

moderne paradigme i zagovara stvarawe nove kon-vencije. On se na parodi~an na~in odnosi premaumetnosti pro{losti, a u centar svojih preokupa-cija stavqa proces sopstvenog stvarawa i recep-cije, odnosno istovremeno osvetqava estetsku pred-stavu i sociolo{ku situaciju. Postmoderni stva-ralac ne ukida istoriju i kontekstualnost, kako

mnogi kriti~ari postmodernizma tvrde, on samoinsistira na tome da su fikcionalna, istorijskaili sociolo{ka realnostdiskurzivne stvarnosti.Autorefleksivnost jeste karakteristi~an znak je-dnog postmodernog rukavca, ali autorefleksivnostnije etiketa postmodernizma kao paradigme u nas-tajawu.

Postmoderni ontolo{ki pejza` je su{tin-

ski parodi~an i ironi~an pejza`: parodija i iro-nija su na~ini da se napravi veza izme|u sveta, ko-

ji ne veruje ni u kakve mitove, i umetnosti, koja~ezne za legitimisawem. To je na~in da se govori odiskursu iz wegove unutra{wosti Parodija je da-

17.PORTRET POSTMODERNOGONTOLO[KOG PEJZA@A

Na `alost, pojam postmodern, dobarje za sve. Imam utisak da se on danas pri-mewuje na sve {to korisnici vole. Daqe,taj pojam uveliko postaje retroakti-van: o~igledno je prvo bio pripisivan ne-kolicini pisaca i umetnika u posledwihdvadesetak godina, a onda se postepenoprotegao na po~etak veka, a potom jo{daqe. Ta se naopaka zapu}enost nastav-qa: uskoro }e kategorijapostmodern bitiprimenqiva i na Homera.

(Umberto Eco u Linda Hutcheon: A P



214/257

diskursu iz wegove unutra{wosti. Parodija je danas, bez sumwe, najsaobraznija strategija za uspos-tavqawe dijalo{kih odnosa, razume se uz ironiju,ali i za uspostavqawe distance (u postmodernom

dobu parodija je poprimila sasvim drugo zna~ewe:to nije aktivnost zasnovana na sme{nom imitira-wu, ve} kriti~ka delatnost koja stavqa i umetni-ka i publiku u centar hermeneuti~ke delatnosti).Ko danas moè biti ozbiqan, a da nije ironi~an?Ono {to je ve} re~eno, moè zasluìti pa`wu iponovno razmatrawe samo na ironi~an na~in.

Iako mnogi stanovnici postmodernog onto-

lo{kog pejzaà ne vole da se odre|uju prema pre-thodnoj umetni~koj paradigmi, mora se priznatida postmodernizam ima direktne veze sa onim

(Umberto Eco, u Linda Hutcheon:A Po-etics of Postmodernism, Routledge, New Yorkand London,1988, 42)

Oni koji stvarno èle da rade nagranicama znawa, moraju pre}i preko gra-nica svojih univerzitetskih departma-na.

(Walter Kaufman u Ihab Hassan: The RightPromethean Fire: Imagination, Science and Cul-tural Change, University of Illinois Press, Urbana1980, 124)

Postmoderni ontolo{ki pejza` je su{tin-ski paradoksalan poduhvat: umetnik se udaqava od


215/257


216/257


217/257


218/257


219/257


220/257


221/257


222/257


223/257


224/257


225/257


226/257


227/257


228/257


229/257


230/257


231/257


232/257


233/257


234/257


235/257


236/257


237/257


238/257


239/257


240/257

19. LITERATURA

A Writer in His Time: A Week with E. L. Doctorow, Davenport,Iowa, Visiting Artists, Inc., 1985.

Adorno Theodor W., The Jargon of Authenticity, Evanston,

Northwestern University Press, 1973Alexandrov Vladimir, Nabokovs Otherworld, Princeton, New

Jersey, Princeton University Press, 1991.Alter Robert, Partial Magic: The Novel as a Self-Conscious

Genre, Berkeley, University of California Press, 1975.Alter Robert, The Art of Biblical Narrative, New York, Basil

Books, 1981.Altizer Thomas J. J.,Deconstruction and Theology,New York,

Crossroad, 1980.Altizer Thomas J. J., Total Presence: The Language of Jesus andthe Language of Today,New York, Seabury Press, 1990.

Amery Jean,At the Minds Limits,New York, Schocken Books,1986.

Approaching Postmodernism, Douwe Fokkema and Hans Ber-tens eds., Amsterdam and Philadelphia, John Benjamins, 1986.

Attitudes Toward History, Berkeley, University of California,

324 Wladimir Krysinski, Carrefour de signes, essais sur le ro-

man moderne, Mouton, La Haye, Paris, New York, 1981, str. 55.325 Postmoderni odgovor moderni sastoji se u priz-

nawu da se pro{lost, po{to ne mo`e stvarno biti razore-na, zato {to destrukcija vodi }utawu (modernisti~kootkri}e), mora ponovo posetiti: ovog puta ironi~no, a nenevino (Umberto Eco, Postscript to The Name of the Rose, BraceJovanovich, New York and London, 1983,1984, str. 67).

326 Roland Barth,Image, Music, Text, Hill & Wang, New York,

1977, str. 124.327 Linda Hutcheon, A Poetics of Postmodernism, Rutledge,

LondonNew York, 1988, str. 154.328 Paul Ricoeur, Hermeneutics and the Human Sciences,

Cambridge University Press, Cambridge, 1981, str. 17980.329 Richard Kostelanetz,Esthetics Contemporary, Prometheus

Books, Buffalo, 1978, str. 375.330 Ihab Hassan, Paracriticism, University of Illinois Press,

Urbana, 1975, str. 44.

Beograd - Paris/Nancy (France) -Columbus(USA) - Beograd

1991-2001

Miroqub Jokovi}480


241/257

y y y1984.

Ayer A. J., The Central Question of Philosophy, New York, Pen-guin, 1978.

Ayer A. J., Philosophy in the Twentieth Century, New York,Random House, 1982.

Ayer A. J.,Ludwig Wittgenstein,New York, Penguin, 1986.Bader Julia, Crystal Land: Artifice in Nabokovs English Novels,

Berkeley, University of California Press, 1972.Barbarito Gennady,Aerial View: Essays on Nabokovs Art and

Metaphysics, Bern/New York, Peter Lang, 1993.Barrenechea Ana Maria, Borges, the Labyrinth Maker, NewYork, New York University Press, 1965.


242/257


243/257


244/257


245/257


246/257


247/257


248/257


249/257


250/257


251/257


252/257


253/257


254/257

SADR@AJ

1. Uvod 72. Kwièvnost postmodernog stawa:paradigma u previrawu 21

3. Teorijske osnove postmodernogkwièvnog zamka 304. Princ laòva 564.1. Ekumenska koncepcija kwièvnosti 584.2. Estetika fantasti~ke kwièvnosti 644.3. Sistem simbola 694.4. Tekst kao mesto susreta 755. Vidqivi tragovi nevidqivih stvari 77

5.1. Revan{ {izofrenih(diskontinuiranih) struktura protiv transparentnosti 102

5.2. Spre~eno hodo~a{}e 1115.3. Erotska dimenzija kulture 1186. Kwièvni zemqotres: egzil kao na~inspasa, osporavawa, stvarawa 1236.1. Every man is island? 124

6 2 B B j

an Literature, Ann Arbor, Michigan, Ardis, 1979.Worton Michael and Still Judith, Intertextuality, New York,

Manchester University Press, 1990.Writing Culture: The Poetics and Politics of Ethnography, eds.

James Clifford and George E. Marcus, Berkeley, University of Ca-lifornia, 1986.

Wyschogrod Edith, Saints and Postmodernism, Chicago andLondon, University of Chicago Press, 1990.

Wyschogrod Edith, Spirit in Aches: Hegel, Heidegger, and Man-Made Mass Death, New Haven, Yale University Press, 1985.

Zuckert H. Catherine,Postmodern Platos: Nietzsche, Heidegg-er, Gadamer, Strauss, Derrida, Chicago and London, The Universi-ty of Chicago Press, 1996

[omlo Ana,Hazari ili obnova vizantijskog romana,BIGZ, SKZ, Beograd, 1991.

Miroqub Jokovi}508


255/257

6.2. Bekstvo iz Bo`jih vinograda ispravqawe ~udesnog napitka fikcije 1376.3. Nedovr{eno stvarawe sveta iliputovawe u granicama uma 1487. Tekstualni lavirinti 1558. Smrt je pitawe stila 1648.1. Zovite an|ele 1678.2. na partiju {aha 1728.3. Tajna trajnih pigmenata 1778.4. Postoji neko ko je znao za

16. Lucifer prati modu 38316.1. Vapaji duha za slobodom 38916.2. Bekstvo od kauzalnosti 39316.3. Moj predak je ni{tavilo 39716.4. Svet kao mistifikacija ifalsifikat 40016.5. Lavirinti autobiografskog i

literarnog 40716.6. Teritorija nedoumica 41016.7. Razarawe simulakruma 41417. Portret postmodernog ontolo{kogpejza`a 42618. Bele{ke 44819. Literatura 481

Miroqub Jokovi}510

grivaste pavijane u ~izmama 1848.5. U potrazi za apsolutnom solucijom 1948.6.U projekcionoj dvorani bola i o~aja 2028.7. Svet kao tekst/tekst kaosvet ili different people see different

similarities and similar differences 2099. Karnevalske strukture 2179.1. Nazad u budu}nost 225

9.2. Narativni kameleon u svetu ogledala 2329.3. Yesterday will come tomorrow ili

migracija pri~a 23910. Budu}nost se ra|a iz pro{lostiili karta narativne ontologije 24310.1. Prema smrti metafizike 24911. Tamo gde se naziru granice jezika 27411.1 Nikad istim putem 287

12. Pro{lost kao figura sada{wosti 30012.1. Snaga krivotvorewa i mo} stvarawa 31412.2 Pro{lost kao figura sada{wostiili ve~nost jo{ uvek nije po~ela 32213. Metafore za nadgrobni `ivot 33113.1. Je li slatko spavati u {umi? 33313.2. Vrhovi {to ih krune svemirske ki{e 33914. Strategija intertekstualnosti u

M P } 344



256/257

proznom pismu Milorada Pavi}a 34415. Epifanijski momenti srpskekwi`evnosti 35915.1. Poligon na kome sepraktikuje mo} nevidqivih autoriteta 36015.2. Obrisi poetike Milisava Savi}a 36215.3. Malo dole, malo gore ili Savi}ev

moralni horizont 36515.4. Veli~anstvena ispratnica 37015.5. Diskurs postmodernog iskustva 374

Ontolo{ki pejza` postmodernog romana 513Miroqub Jokovi}512

Miroqub Jokovi}Ontolo{ki pejza` postmodernog romana

UrednikMilisav Savi}

Lektori i korektoriDivna Klan~nik

Qubica Naran~i}

Grafi~ko re{eweRatomir Dimitrijevi}

Izdava~IRO Prosveta, ^ika Qubina 1/IV

11000 Beograd

CIP Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije

82.09JOKOVI] Miroqub

Ontolo{ki pejza` postmodernog romana /Miroqub Jokovi} - Beograd : Prosveta, 2002

(Beograd : Janus). - 513 str. ; 21 sm(B b j / P )


257/257

(Biblioteka savremeni esej / Prosveta)

Bele{ke : str. 448-480. - Bibliografija : str. 481-508

ISBN 86-07-01332-7a) Kwi`evnost - Postmodernizam

COBISS-ID 98641676

Documents

Ontoloski pejzaz