''On'', VI lirski krug

''On '' je zaveštajna pesma Momčila Nastasijevića.Kao i sve pesme iz lirskog kruga ''Magnovenje'' i ova pesma ima 4 dela,4 celine.

1. deo: ''Triput ko prutem/prasnulo o o vrata. Na samrtni rodio se znak,/da živi mrenjem.'' Šta znači ovaj strofoid? On je pesnik.Kad se rodio sudbina je,u znak pozdrava, tri puta zakucala na vrata,a on se rodio u znaku smrti.On je onaj koji će živeti mrenjem ( conuctio oppositorum ).Ko je ''on''?Pesnik,za kog je Branko Miljković u pesmi ''Ohridski trubaduri'' rekao :'' Isto je pevati i umirati.''

2. deo: ''Sin a koprivom,/kao kćer je, triput,za alčicu od zlata,/nažari mu baba uvo, i životom kao smrću/da je jak.'' Znači da je kao dete obeležen,dečak je a probušili su mu uvo.Zašto?Podareno mu je da bude dečak i devojčica,maskiraju dete da bi ga sakrili od smrti.

3.deo: ''I od kamen mu sudbine,/i od čelik-veka mekano da paperje,/da zlatali zvek.'' Opet nalzimo conuctio oppositorum folklornog porekla,''čelik-vek''.To je posebna stilska figura ENDIJADIS ( dva za jedan,npr. kad se u narodnoj pesmi kaže ''sila i svatovi'' što znači on vodi silne svatove )

4.deo: ''I da sila mu je data,/Bodar iz neprebol-dubine ( endijadis ), izroni li,/svima da je za lek.''

U ovoj pesmi ''on'' je obrnutu ''ja''.''On'' koji je ''ja'' izlaže svoj kredo,svoje vjeruj.To je pesma o muškom kome je dato da bude žensko,to je ''on'' koji je čeličnog veka i koji nosi duboki,neprebolni bol.Endijadis jeste folklornog porekla ali sama osnova pesme seže mnogo dublje u mitsku starinu.Pojam dvopolnosti,travestiranja,hermafrodit kod Nastasijavića ima ritualni karakter.Poznato je da kod Nastasijevića ima mnogo incestuoznosti,kao i kod Stankovića gde se peva: ''Ubava moma,rod nema'',što znači ako je toliko lepa zaboravljaju se rodbinske veze.Ta incestuoznost to je nešto drevno i duboko,za ljudsku kulturu nema starije i značajnije zabrane,otuda je Pepeljuga najstarija bajka.Pepeljugin princ je prihvatio egzogamiju,prihvatio je zabranu i tako izazvao gnev žena njegovog plemena.

Dvopolna bića ili androgini,potomci su Hermesa i Afrodite,ljudi sa 4 ruke i 4 noge vrlo ponosni i gordi.Njih Platon pominje u

1

''Gozbi''.Zbog njihove gordosti Zevs ih je kaznio i uzduž ih presekao tako da su licem okrenuti prema polnim organima.Oni se,te dve polovine jednog bića,stalno traže a kada se pronađu to je ostvarenje velike ljubavi ili erosa.Ove dve polovine bića psihologija naziva Anima i Animus,oni pripadaju istoj celini i večito tuguju što pravog povratka i sjedinjenja nema.

Kod Nastasijevića incestuoznost je u samom središtu ali to nije prava incestuoznost,to nije plotska ljubav,nije konkretna već mitološka zato kod Nastasijevića nigde nema telesnog kontakta,pripovedač iz ''Zapisa o darovima...''svoju rođaku Mariju nikada nije video,o njoj je saznao posle njene smrti,kontakt između dvoje rođaka ostvaruje se preko boja sa veza ( prepočetka ),to su boje koje se javljaju kada se noć povlači a dan pojavljuje,to je cvet dan i noć ili ( u ruskom jeziku ) ''Ivan i Marija''.Ova tema spada u tzv. orfičke teme,teme o mrtvoj dragoj.

Nastasijević veruje da je suština pesnika dvopolnost,jedino on ima u sebi Animu i Animusa i jedini on ih može izvući iz podsvesnih dubina i jedino je on svima lek za dušu.Pesnik peva o prabolu koji svi nosimo u sebi.Niče je govorio da iz prabola ističe muzika,poezija i tragedija.Taj bol je bol zbog podele bića na dve polovine i jedino pesnik može doneti lek.Mi se ne možemo vratiti u to stanje sjedinjenja ali možemo objasniti prirodu tog prabola,prirodu ljudske kulture,a ko se ne pridržava zakona ljudske kulture biće izopšten iz nje.O ovom odnosu čovek – kultura pisao je Frojd u knjizi ''Nelagodnost u kulturi''.Kultura pred čoveka postavlja velike zahteve i velike zabrane,čovek pokušava da postigne ravnotežu između tih zabrana i ličnog zadovoljstva.Nagoni koji su dopušteni moraju biti realizovani.

Na kraju,Nastasijević u pesmi ''On'' opisuje rođenje pesnika koje sudba pozdravi sa tri udarca u vrata.On je onaj koji će živeti mrenjem.On je onaj koji je u isto vreme i sin i kćer,koji nosi minđušu u uhu ( kao stari pesnici Šekspir npr. )On je jak,oličava i život i smrt,on je čelik života ali je i zlatan i fin i mekan kao paperje.On je taj koji donosi spasenje umesto Hrista.Ovo je Nastasijevićev portret ali i portret svakog pesnika.Pesnik je taj koji donosi duševnu sreću,leči i pomaže zato je ovo zaveštajna pesma.

Nastasijević je izdao dve zbirke pripovedaka,1927. ''Iz tamnog vilajeta'' i ''Hroniku moje varoši koja je izdata posthumno zbog prevelike hermetičnosti.Nastasijević je jedini naš prozni pisac koji je

2

zbog jezika doživeo osudu,oštra kritika usledila je od Belića u časopisu ''Naš jezik'',a potom i od Dučića u okviru ogleda o Bori Stankoviću.

Nastasijevićeva pripovetka ''Zapis o darovima...'' spada u red najpoetičnijih autorovih pripovedaka.Pisana je pod uticajem E.A.Poa,pod čijim je uticajem Nastasijević inače stvarao.

''Lagarije po noći'' su ciklus od 4 pripovetke koje je Nastasijević jako dugo pisao,zapravo 4. pripovetku nije ni završio.Lagarija je poseban prozni žanr kojeg kod nas nema pre Nastasijevića,pojavljivao se doduše u narodnoj prozi ali ne imenovan kao ''lagarija'' npr.''Laž za opkladu''.Lagarija je priča o onome što nije bilo.Kao žanr potiče iz nemačke književnosti – čarobna pripovetka posebno negovana u doba romantizme.

Pripovetke iz ovog ciklusa nemaju svog naziva već su označene brojevima,samo poslednja ima naziv.Umesto naziva ispod broja stoji nešto kao moto ili apostrofa,stih iz narodne poezije: u 1. ''Marijano,Marijano,cvete ubavi,u 2. ''U popove Stojane ruse kose kažu'',u 3. ''Ej,zar da umrem kad mi vreme nije''.Očigledno ključnu ulogu u ovim pripovetkama ima melodija,i to ne bilo koja nego Nastasijevićeva ''maternja''.

U 1. po redu pripovetku nas uvodi pripovedač u 3. licu jednine tj. autorski pripovedač koji se oglašava sa ''Rekao bih...'' i ''Čini mi se...''On komentariše ono što će personalizovani pripovedač pričati.Kako se uvodi personalizovani pripovedač?Naporedo sa trošnom kafanom,traje i – Kača.U opisu njegovog lika i eksterijera kafanice postoji saglasnost,to je tzv.prostorna karakterizacija lika ( to srećemo kod Gončarovog Oblomova,a potom i kod Rastka u ''Otkrovenju'' – intrauterusno stanje,junak ne želi u svet kom ne pripada,koji mu je stran i tuđ ).

U opisu Kačinog izgleda prisutna je realistična motivacija – on ima dve grbe,kratko telo i visoke noge ( ujedno je visok prag a niska vrata u kafanicu te jedino Kača u nju ulazi neometano ).Ono čto je čudno jeste da Kača dolazi samo noću kad izgreje mesec,kad nestane mesečine,nestane i Kačine priče.Kad malo bolje osmotrimo mesto pripovedanja ( čudna,trošna zgrada sa lavorom s vodom ispred ) i vreme ( noć kad se ispredaju čudne,muške priče ) nama je jasno da je Nastasijevićev prototip zapravo bila vodenica.I zaista u Gornjem Milanovcu,na mestu današnje autobuske stanice postojala je vodenica

3

nekakvih Kačaverda sa grbavim vodeničarom.Mesto je bilo okruženo ševarom,te Nastasijević mesto svoje pripovetke naziva Ševarište.Nastasijević je od stvarne vodenice načinio kafanu a stvarne likove sačuvao.

Kad kreće priča? Kad Kača namigne.Ali kakva je Kačina priča ( upozorova nas autorizovani pripovedač ) – ''on grozno laže'',to je priča o ženi koja se nikada nije rodila,niti je umrla,čije ime počinje svim slovima azbuke.Ona mu se javlja u snovima ali nikada do kraja,u celini svoga tela pa bi je mogao dosanjati samo kad bi doveka bio mlad.Ko je ona?Ona je Anima,žena o kojoj se sanja i mašta,koja se želi.Kača – lažov govori šaljivo ali on i plače ( što je zbilja ) pa se lagarija može definisati i kao šalozbilja,priča koja je i kroz šalu i kroz zbilju vezana za graničnu situaciju smrti.

Kad Kača počinje pripovedanje prvo mu zasvira levo uvo a na Ženskom zavodu 8 prozora,parno,ne valja.Šta ono znači?Sav je Kača ogrezao u sujeverje,levo je zlo,a paran broj znači nema produžetka,kraj,smrt.

Kača pominje i kuću koja je nalik jektičavoj babi,kuću iz koje jednom godišnje iznose mrtvaca dakle mrtvačnicu.

Kad je već stvoren sablasan ambijent za očekivati je pojavu nečeg strašnog i užasnog.Opet imamo na sceni kategoriju ružnog,kategoriju koju u umetnost unose savremene stilske formacije,ovde ružno objedinjuje užasno i fantastično odnosno groteskno.

Kača vene i odlazi psihijatru,tamo saznaje da je on nesrećnom rukom presađena biljka.Ovde prepoznajemo temu egzistancijalne bačenosti,temu koja početkom veka zauzima važno mesto u književnosti.Kača u stvari traži svoj zavičaj što pokreće još jednu važnu temu književnosti XX veka,on traži svoju rodinu ( rodinu prepoznajemo i u I lirskom krugu ).

Melodija,pesma o Marijani je ta koja Kaču vodi ka rodini.U prvoj verziji svoje pripovetke Nastasijević je izabrao voz kao prevozno sredstvo,međutim,u konačnoj verziji voz će zameniti kočijom zbog folklorne atmosfere.Kočijaš,dok,putuju peva o Marijani.Vrlo je simptomatično da Kača putuje noću,po mesečini.

Najzad Kača stiže do mesta gde se ne peva u vreme u kom se ne peva.Ko je je to mesto i vreme?Vreme u kom se ne peva je gluvo doba noći,od ponoći do prvih petlova,a mesto je nečisto mesto.Nečisto

4

mesto se pominje svuda u našim bajalicam a,svaki urok i uročica nešto loše uvek šalju tamo,na to mesto a to je svet mrtvih.Kača se sa kočijašem kreće ka tom mestu.Kako znamo da se Kača baš tamo uputio?On stalno ide u levu stranu,a znamo da je to nečista,đavolja strana.

Kakva je to varoš i njeni stanovnici?To je varoš ispod brda,u dolini čiji stanovnici ne napuštaju svoju varoš a ako se zadese van varoši posle svitanja oni zakukute i lipšu kao pile.Njihove žene su nerotkinje.Kočijaš beži sa tog mesta a Kača oseća da je to zemlja koju traži i upućuje se u dolinu.Ko su ti ljudi?Oni su vampiri.A naseobina?Ona je ispod brda,dole,i tu se vidi neko čkiljavo svetlo – to je groblje obasjano svetlošću sveća.Kača je dakle došao na groblje.Čitava atmosfera je ispunjena tajanstvom i strahom od neobičnog kao kod Poa,ništa se imenuje otvoreno.

Neki otuda usvoji Kaču kao posinka,znači njie Kaču usvojio kočijaš.

Povodom usvojenja priredi se veliko veselje.Kača tu prepoznaje zaboravljene srodnike,roditelje,svoj dom,pa mu je milo proći između njih ''u redu''.Sasvim je jasno da su to Kačini umrli preci.

Nastasijević ovu pripovetku piše 20-ih godina XX veka,upravo u vreme kada Veselin Čajkanović objavljuje svoje studije o precima u SKG.Prvi naš pisac koji je sledio Čajkanovićevu studiju o vrhovnom Bogu kod Srba bio je Vasko Popa u knjizi poezije ''Vučija so'',60-ih godina XX veka.Vasko Popa pripada struji naših modernih,učenih pesnika koji su puno i neprekidno učili i čitali.Tako je on za knjigu ''Sporedno nebo'' dobio Herderovu nagradu,najvažniju evropsku nagradu za književnost,u kojoj je uneo sva mitološka i folklorna znanja o nebeskim pojavama.

Linija Čajkanović – Nastasijević – Popa je dakle evidentna ali pronalazimo sličnost između Pope i Crnjanskog u erotizaciji pejzaža npr. kaže Popa da su devojke kao cvetale voćke od golicanja muškog semena.To je ta kosmička poezija koju nalazimo i kada Crnjanski kaže da je morska obala kao rezbludna žena.

Dalje o Kači...Kaže se da se radnja zbiva 27. novembra a da Kača pri tome oseća i vidi rascvetali jargovan ( jorgovan,Nastasijević koristi arhaičniju tursku reč ).Kako je moguća ovakva omaška u tekstu?Ona je naravno hotimična i ona je anahronizam ( kao kad kod Rastka u Burleski svi puše u XIII veku pre nego što je duvan donešen

5

u Evropu,takođe radnja romana traje i pošto je roman odštampan – to je anahronizam koji postaje poetska činjenica ).

Ko je Marijana?Čim se pomene Marijana ponovo se pojavljuje autorski pripovedač koji komentariče u zagradama.Stendal je u romanu ''Crveno i crno'' gotovo čitav jedan drugi roman napisao u zagradama komentarišući.Ovaj roman je preteča modernog romana,a sličan postupak primenjuje i Kiš.Kada se pojavi autorski pripovedač,Kača ide napolje da se okrepi mesečinom i nastavi pripovedanje.Okrepljenje mesecom predstavlja prelomno mesto u pripovedanju.Moramo se zapitati kakva je uloga meseca u ovoj pripoveci jer Kača priča samo kad izađe mesec,putuje pod mesečinom,okrepljuje se mesečinom.Mesec i njegova uloga,značenje poznati su nam još iz Rakićeve rodoljubive poezije.''Nesuštastvena mesečina'' je veza sa svetom umrlih predaka,a Kača je povezan sa mesecom jer odlazi u svet mrtvih.

Visoko iznad mesta gde su pripovedač Kača i slušaoci nalazi se neobična kuća.Ona je bez prilaza,opasana visokim zidom iza koga cveta jargovan.Opet se pojavljuje jargovan,čim se nešto ili nešto više puta ponovi da postaje sasvim uočljivo pripada tzv.kompozicionoj motivaciji ( tako npr. u ''Ljudi govore'' kada pripovedač dolazi na jezero pričaju o čamdžiji čija je žena trudna a kada se pripovedač ponovo vrati saznajemo da se žena porodila,tako imamo kompozicini motiv koji nam jasno otkriva vremenski razmak između dve pripovedačeve posete,9 meseci,iako to nigde u romanu nije eksplicitno rečeno. ).Kada Kača dođe do tog zida javiće se jedna od najupečatljivijih sinestezija.Kaže Kača mirisom,glasom ili obojenošću nazire nešto drugo kao kada u leleku nad umrlim čuje pesmu koja nije pesma.On oseća miris kao glas koji peva otuda i privlači ga silno.Čista sinestezija:Kača sluti nosom,sluhom i očima i sve se to ukršta u jedan upečatljiv doživljaj.Zašto je sinestezija važna?Zato što imamo jedan čulni podatak koji pripada svetu fizičkom i fiziološkom,a kada se ti čulni podaci ukrste onda se dobija utisak koji ne pripada fizičkom već metafizičkom svetu.Zato je sinestezija postala tako značajna u vreme simbolizma jer nas uvodi u metafizičko.

Prvi simbol se javlja kod starih Grka.To je bio komad crepa,crepić koji bi čovek prelomio na pola i drugu polovinu dao nekom dragom,tako da kada se ponovo sretnu posle dugo godina mogu da se poznaju spajan jem crepića.Teorija simbola se prvi put

6

javila kod Platona,a potom i kod Plotina,a to je isti onaj simbol kome se vraćaju evropski pesnici.Svet simbola je svet s one strane fizičkog.Nastasijević je pesnik u vezi sa simbolističkom tradicijom i po tome je on poseban u avangardi.

Kad Kača preskoči zid pred njim će se pojaviti Marijana.Ona je vezana za melodiju i sinesteziju koja vodi prema jargovanu.

Tu se pojavljuju nekakva železna vrata na koja Marijana upozorava Kaču jer ne zna da li će se ili neće otvoriti pred njim.Vrata su ulevo,znači nečista.Motiv železnih vrata je motiv iz bajke,obeležava prelaz između dva sveta.

Marijanina kuća je u stvari grobnica,Kača je u stvari ušao u groblje.Marijana je umrla devojka dakle Kača traga za mrtvom dragom.U ovoj pripoveci srećemo tzv. orfejski motiv,potragu Orfeja za Euridikom,mrtvom dragom.Marija je dakle folklorna stilizacija grčkog mita,a Kača je Orfej koji kod nas ide za melodijiom,ne proizvodi je.

Nastasijević uvek transformiše mit i unosi sumnju,ironiju,sve relativizuje jer Kača je lažov,probisvet,nije junak.Zanimljivo je poreklo Kačino.Kača je sin kovača koji je rođen između dva sela pod čergom,dakle on je Ciganin.Zašto je to bitno?Nastasijeviću je bio potreban junak koji je lutalica,neko koga bi vezao za svet namernika i lutalica a oni u našoj tradiciji dolaze sa onog sveta.Ranije je bio običaj da kada Ciganin prolazi čaršijom svi viđeni ljudi ustaju da ga pozdrave,kao i božjaku kod Bore Stankovića.Zašto?Najveća zabluda je verovanje da su Stankovićevi južnjaci bili ljudi široke ruke,blagodarni,naprotiv,oni su bili strašne cicije a ono što sve njih tera da goste i dvore božjake jeste strah.To je biblijski usvojen model ponašanja uvek opominje na Avramove i Sarine posetice,putnike – namernike.

Po svemu ovome Nastasijevićeve pripovetke su jedinstvene u našoj književnosti,one imaju tu specifičnu humorističnu stranu.Naime,u njima tj. u ovoj je spojena svetost i grešnost ili kako je Nastasijević tvrdio što veća svetost to veća grešnost.

7