DIVAC: Iskustvo za budu}nost

SPECIJALNO IZDANJE POSVE]ENO PRVIM LETNJIM OLIMPIJSKIM IGRAMA MLADIH U SINGAPURUAVGUST, 2010.

SPORTSKA MLADOSTSVETA U SINGAPURU

SRBIJA: 33 takmi~ara u 8 sportova

3

VLADE DIVAC, PREDSEDNIK OLIMPIJSKOG KOMITETA SRBIJE

Organizovanjem takmi~e-nja u Singapuru Me|u-narodni olimpijski komi-

tet ~ini mo`da i revolucionarnuideju u prezentaciji svega onoga{to vrednim ~ini ~itav olimpijskipokret. Sve vrednosti, ne samosportske, ve} i obrazovne i kul-turne bi}e na jednom mestu,pribli`i}e se onima kojima je sanda jednog dana budu vrhunskisportisti, u~esnici najve}eg tak-mi~enja na svetu.

Olimpijski pokret, najja~i usvetu, na ovaj na~in }e promovi-sati svoju ideju, jo{ vi{e }e se pri-bli`iti mladim ljudima kojimatalenat, `elja za radom, vera usebe i upornost garantuju da }eu narednim godinama sa jo{ vi-{e strasti u~estvovati u sport-skim nadmetanjima. U~e{}em u

Singapuru zaokru`i}e jedan,manji deo svoje karijere i dobitistimulans za dane koji im pred-stoje, za dane kada }e osokolje-ni Singapurom te`iti da svojesnove pretvore u realnost. U~e-{}em na prvim olimpijskim igra-ma mladi su deo snova ispunili.

Srbija {alje svoje mlade spor-tiste. @eljni su da se predstavesvojim vr{njacima na pravi na-~in, da u~estvuju i u takmi~ar-skom i svim drugim programi-ma na kvalitetan na~in, da dos-tojno predstave zemlju koja ovegodine obele`ava 100. ro|endansvog olimpijskog pokreta.

Bi}emo zadovoljni ako na{iatleti~ari, odbojka{i, pliva~i, te-niseri, vesla~i, basketa{i, d`udi-sti i biciklisti daju svoj trenutnimaksimum. Koliko je njima re-

zultat bitan toliko je bitnije daosete atmosferu velikog doga|a-ja, da vide snagu olimpijske ide-je i pokreta i da steknu neproce-njivo iskustvo bitno za njihovudalju karijeru. U~e{}em u prate-}im programima pokaza}e sna-gu svoje zemlje koja ima ~ime dase ponosi kada je sport u pitanju.

Siguran sam da }e Olimpijskeigre mladih u Singapuru biti izu-zetan doga|aj, ponavljam jedanod najva`nijih u olimpijskompokretu uop{te. Siguran sam da}e na kvalitetan na~in tome do-prineti i mladi sportisti Srbije.

@elim im mnogo uspeha, anajvi{e da se vrate zadovoljni, sasaznanjima koje }e preneti dru-gima, jer biti u~esnik ovakve ma-nifestacije jeste i privilegija, ali iobaveza. Vlade Divac

Osniva~ i izdava~PRESS DNEVNE NOVINE d. o. o. Beograd, Kraljice Marije 1/14Direktor Nenad Lazi}

Glavni i odgovorni urednik svih izdanja \oko Kesi}Urednik izdanja Dragutin Stojmenovi}Layout Borislav Bajki}

Mateja Miladinovi}[tampa PPG {tamparija

MEMBER OF PRESS PUBLISHING GROUP

SINGAPURPrve Olimpijske

igre mladih,davna{nji san

Me|una-rodnog oli-

mpijskogkomiteta, na ko-

rak su do realnosti. USingapuru 14. avgu-sta po~inju Igre zasportiste od 14 do 18godina sa ciljem dase spajanjem sporta,kulture i obrazovanjau konkretnim progra-mima i takmi~enjimapoku{a da prona|ere{enje najve}ih nevi-dljivih „neprijatelja“sportske zajednice:zloupotrebe u sportu inezainteresovanostiprema sportu.

Igre su igre mladih,koje su organizovalimladi ljudi, eljni daaktivno u~estvuju upromociji olimpijskihvrednosti. Singapurtreba da bude osnovai za re{enje drugihproblema me|u mla-dom populacijom,me|u kojima se pro-blem velike gojaznos-ti i zdravstvenih tego-ba, prouzrokovane fi-zi~kom neaktivno{}u,razvijanje svesti o {te-tnosti nedozvoljenihsredstava u sportu,kockanje kao pro-blem koji upravo na-rasta... Problemi suisti na svim kontinen-tima sveta, a posledi-ca su savremenog i-vota. gde svakodnev-na fizi~ka aktivnost irazvijena svest o do-brobiti bavljenja spor-tom mo`e i treba dabudu re{enje.

AKTIVNOSTIMA NA POLJU KULTURE I OBRAZOVANJA OKS VE] GODINAMA DELUJE ME\U MLADIMA

Olimpijski komitet Srbije od 2007.godine aktivnostima na polju ku-lture i obrazovanja {iri olimpijskevrednosti me|u mladima, imaju-}i u vidu jubilej veka postojanjaorganizacije. Ove godine, koja je uznaku 100 godina od osnivanja,aktivnosti je vi{e nego ikad. Seri-jom izlo`bi pod nazivom „Vek igre- sto godina olimpizma u Srbiji“po gradovima u na{oj zemlji, za-jedno sa vi{egodi{njim projektomKomisije za kulturu i olimpijskoobrazovanje pod nazivom „Olim-pijsko igrali{te“ i aktivnostima po-put „Arktosa“ protiv rasne diskri-minacije u sportu i olimpijskog fu-dbala promovi{e se ono najvred-nije {to olimpizam zna~i: va`nostbavljenja sportom, za{tita ivotneokoline, fer-plej u sportu, rodnaravnopravnost, sport u funkcijizdravlja, kulture, obrazovanja ihumanosti.

Vode}i se sa tri klju~ne re~i: TR-ADICIJA, SNAGA I VIZIJA, Olimpi-jski komitet Srbije zapravo podsti-

~e na tradicionalne stubove olim-pijskog pokreta, kulturu i obrazo-vanje pre svega, ali i na svoje po-~etke koji nezvani~no broje vi{eod jednog veka, a formalno od 23.februara 1910. Tog datuma u ho-telu „Moskva“ u Beogradu osno-van je Olimpijski komitet, a 1912.

godine tim Srbije predvo|en osni-va~em Svetomirom \uki}em i vo-|om tima Androm Jovi}em u~e-stvovao je na Olimpijskim igramau Stokholmu prvi put u istoriji. Sr-biju su tada predstavljali dvojicaatleti~ara, Du{an Toma{evi} i Du-{an Milo{evi}.

U saradnji sa lokalnim zajedni-cama, u mestima ro|enja prviholimpijaca, Ra`ani kraj Kosjeri}a,Petrovcu na Mlavi i u Stragarimakraj Kragujevca, ve} godinamaunazad se aktivnostima na poljuolimpijskog obrazovanja negujenasle|e ovih sportskih velikana.

Jedna od manifestacija ovog ti-pa sa najdu`om tradicijom u isto-riji MOK na svim kontinentima jeOlimpijski dan tr~anja, kada se za-pravo se}amo osnivanja Me|una-rodnog olimpijskog komiteta 23.juna 1894. OKS deceniju ve} obe-le`ava ovaj dan tr~anjem doskorana Adi Ciganliji,potom se ovajdan organizo-vao na U{}u uBeogradu i udrugim gradovi-ma u Srbiji, aove godine u ju-nu se „olimpij-ski“ tr~alo naKo{utnjaku.

Karavani olimpijskog duha

OLIMPIJSKI DAN TR^ANJA 2010.

nastavak na strani 4

Istorijski doga|aj

TRADICIJA SNAGA VIZIJA

4

Zajedni{tvom sporta, kulture i obra-zovanja, u saradnji sa brojnim partne-rima, olimpijska porodica i svi njeni~lanovi putem razli~itih aktivnosti {i-rom planete {ire - olimpijske vrednos-ti. To su: izgradnja mira, obrazovanje,rodna ravnopravnost, za{tita `ivotnesredine, negovanje olimpijske ba{tine...i brojne druge aktivnosti koje doprino-se milenijumskim ciljevima ~ove~an-stva koje su na po~etku tre}eg mileni-juma postavile Ujedinjene nacije.

Demonstracija olimpizma u na{im`ivotima i na svim olimpijskim takmi-~enjima mo`e se simboli~no izraziti utri re~i koje predstavljaju vrednost oli-mpijskog pokreta:

IZUZETNOST: Ova vrednost se dajeza davanje svega od sebe na polju fer-pleja i na sportskom terenu. Nije sve upobedi, ve} i u u~e{}u, a najvi{e zapra-vo u kontinuiranom razvoju svakog lju-dskog bi}a i uz sve to u`ivanje u zdra-vom sportskom `ivotu, kombinaciji ja-kog tela, volje i uma.

PRIJATELJSTVO: Sport slu`i za pos-tizanje me|usobnog razumevanja me-|u ljudima svuda u svetu. Olimpijskeigre inspiri{u humanost u nameri daprevazi|u politi~ke, ekonomske, rod-ne, rasne ili religijske razlike i pospe{eprijateljstvo i komunikaciju na svetu.

PO[TOVANJE: Po{tovati sebe, po{to-vati drugog, po{tovati pravila i propisesporta i okoline. Kada govorimo o spo-rtu, posebno moramo da vodimo ra~u-na o fer-pleju i borbi protiv dopinga,kao i svim drugim eti~kim merilimasvakog sportiste.

Sve ove vrednosti u jednom sportistidoprinose da on poseduje i {iri olimpi-jski duh, duh prijateljstva, ravnoprav-nosti i po{tenja, pravi~nosti i vite{tva,duh sporta i umetnosti, snaga volje,znanja i zajedni{tva, lepota razlika, ma-{te i osmeha, radost ljubavi i slobode.

Zami{ljene da promovi{u olimpijskevrednosti, Igre mladih su teorijski upotpunosti afirmacija i promocija su-{tinskih ideja Pjera de Kubertena, nje-govog amaterskog pristupa Olimpij-skim igrama i ogromnoj `elji da Igrebudu prava zajednicu sporta i kulture,ideje koja je tokom vi{e od 100 godinamodernog olimpijskog pokreta vi{e `i-vela u teoriji nego istinski u praksi.

Letnje Olimpijske igre mladih (YOG-internacionalna skra}enica za YouthOlympic Games) zami{ljene su da bu-du me|unarodno multisportsko takmi-~enje na svake ~etiri godine u me|u-sobno odvojenim zimskim i letnjimsportovima poput takmi~enja na Olim-pijskim igrama. Ovim Igrama olimpij-ski pokret ulazi u novu fazu svog pos-tojanja. Koliko }e dobrobiti za mlade isportiste zaista biti, kako }e za`iveti za-mi{ljeni programi, ostaje da vidimo.Sasvim sigurno sport ne}e izgubiti nasvojoj popularnosti, koliko su kulturno-zabavne radionice zaista zanimljivemladima, sa kojim novim po{astima sesuo~avaju generacije i kako }e se razvi-jati sportska kultura, na koji na~in sa-gledavati olimpijska krilatica „Br`e-vi-{e-ja~e“, na kojoj po~iva moderan oli-mpijski pokret, pitanja su za posle Sin-gapura.

Izuzetnost, prijateljstvo, po{tovanje

MLADI MLADIMA

LEO I MERLIN

O~ekuje se oko 5.000 sportista uzrasta od 14 do 18 godina i slu`benih lica iz 205 zemaljaSportski program podrazumeva 26 olimpijskih sportova, predstavnici Srbije takmi~e se u osam Bez uobi~ajenih protokola, sa puno kulturno-obrazovnih programa i radionica za sve

nastavak sa strane 3 PRVE LETNJE OLIMPIJSKE IGRE MLADIH - SINGAPUR, OD 14. DO 26. AVGUSTA

IGRA SE BASKET:Sportovi na progra-mu YOG, ukupno26, su isti kao naprogramu tradicio-nalnih Igara, saograni~enim brojemdisciplina i sporto-va. Na primer, svivodeni sportovi ni-su na programu,kao ni slalom u ka-nuu, biciklizam }ebiti sveden na sve-ga nekoliko discipli-na i dr. Ima izmenai u nekim sportovi-ma, primera radi,igra}e se tzv. uli~nibasket, odnosnoigra tri na tri ispodjednog ko{a.

Leo i Merlin su maskote Prvih igara mladih. Leo sanja daosvoji medalju na Svetskom prvenstvu u ko{arci, voli da svi-ra gitaru i bavi se sportom, a `ivotni moto mu je „Nikad nereci nikad“. Merlin je mlad i pun nemirnog duha koji voli daplovi morem oko Singapura, vegeterijanac je, iz po{tovanjaprema prirodi. Dru`eljubiv i dobar u slu{anju drugih, kadapostane tvoj prijatelj, on je to zauvek. Sanja da postane nau-~nik koji }e prona}i na~ine da za{titi okolinu. Moto mu je„Mo`e{ posti}i sve ukoliko svoje srce da{ u cilj“.

5

Me|unarodni olimpijski komitetprvi put je javno predstavio kon-cept Olimpijskih igara mladih naSesiji u Gvatemali jula 2007. go-dine kao doga|aj koji povezujesport, kulturu i obrazovanje. Sli-~nu ideju, okupljanja sportistauzrasta od 14 do 18 godina, svo-jevremeno je kao Svetske igremladih organizovala Moskva(1998), ali u Singapuru se poseb-na i jednaka pa`nja posve}uje irazvoju duha, odnosno integra-ciji mladih kroz komunikaciju.

Kulturno-obrazovni program(KOP) integralni je deo Igara i tre-ba da pru`i nezaboravno iskustvo,da bude inspiracija svim u~esnici-ma. Specijalno je napravljen zamlade sportiste, u saradnji sa na-juglednijim me|unarodnim insti-tucijama koje se bave ovim pita-njima sa ciljem podsticanja spor-tista da budu pravi {ampioni i dase dru`e izra`avaju}i olimpijskevrednosti kroz izuzetnost, prijate-ljstvo i po{tovanje.

Kroz zabavne i interaktivne ak-tivnosti, KOP je osmi{ljen da ola-k{a u~enje i oja~a olimpijski duh ida na taj na~in podstakne sporti-ste da shvate {ta je olimpizam i ka-ko se olimpijske vrednosti prime-njuju u svakodnevnom, li~nom idru{tvenom `ivotu. Kroz KOP }ese:

- saznati o olimpizmu, olimpij-skom pokretu i globalnim sport-skim pitanjima

- u~iti o odr`ivom razvoju i do-prinosu sporta pozitivnom utica-ju na ljude i prirodu

- dru`iti sa drugim u~esnicima,razmenjivati ideje i upoznati no-ve kulture

- slaviti olimpijske ideje i olim-pijski duh, razli~itost snaga kultu-ra da ujedinjuje ljude.

KOP }e biti organizovan u dvaprostora i sedam formi poput:

1. ]askaj sa {ampionimaU~esnici }e imati prilike da se

sretnu i bli`e upoznaju sa po-znatim sportistima i ~uju njiho-ve li~ne i inspirativne pri~e o oli-mpijskim vrednostima kao {tosu izuzetnost, prijateljstvo i po-{tovanje. Ti sportisti }e prenosi-ti svoje li~no iskustvo putem se-sija na kojima }e se na zabavanna~in voditi pri~a sa slu{aocimazajedno sa u~esnicima „velikih“Olimpijskih igara i ~lanova Spo-rtske komisije MOK.

2. Aktivnosti ‘otkrivanja’U~esnici }e istra`ivati teme va-

`ne na njihovom putu da posta-nu {ampioni u `ivotu, putem in-teraktivnih izlo`bi i radionica.Stru~no vo|ene radionice }e bi-

ti na raspolaganju sportistimai njihovim prijateljima uzabavnom anga`ova-nju od jednog sata,gde }e u~iti o tak-mi~enjima i zdra-voj ishrani i kakoda usklade sport-ska takmi~enja sau~enjem, kasnije istudiranjem.

„Olimpijska ku}a“}e biti doma}in intera-ktivnim izlo`bama gde }e

mladi sportisti saznati vi{e o oli-mpizmu i istoriji olimpijskog po-kreta. U „Koridoru karijere“ spo-rtisti }e mo}i da istra`uju opcijeu vezi sa karijerom u industrijisporta i da saznaju koje se kara-kteristike, znanje i stru~nost tra-`i za te profesije.

Kroz serije interaktivnih prika-za koje }e realizovati razli~iteme|unarodne organizacije spo-rtisti }e imati priliku da vi{e ~ujuo globalnim problemima ~ove-~anstva i na~ina re{avanja istih.

3. Selo svetske kultureSelo svetske kulture, sme{teno

na seoskom trgu, glavno je me-sto na kome }e posetioci mo}i da

me|usobno komuniciraju. Bi-}e postavljeni kulturni

{tandovi na kojima }edoma}ini biti singa-

purska omladina,koja }e predstavitisvih 205 NOK u~e-snika Igara. Doma-}ini }e pozivati pri-

sutne da u~estvujuu programima razli-

~itih kultura, zabav-nim aktivnostima i tradi-

cionalnim igrama.

4. Projekat zajedniceU~esnici }e udru`eno zabav-

nim aktivnostima kao {to su bu-bnjanje i cirkuska umetnost. Pu-tem ovih aktivnosti, u~esnici }ese zbli`iti sa lokalnim stanovni-{tvom, nau~iti o dru{tvenoj od-govornosti i biti podstaknuti dadaju doprinos i u sopstvenim za-jednicama kod ku}e.

5. Umetnost i kulturaSportisti }e mo}i da u`ivaju u

uzbudljivoj me{avini muzi~kogizvo|enja, igre i umetni~kih rado-va. Stanovnici sela mogu da se pri-dru`e zabavi tokom ve~ernjih do-ga|anja i da u`ivaju raznim pos-

tavkama na olimpijske teme. Oveaktivnosti slave mladost, kulturui prijateljstva ste~ena na Igrama.

6. Ostrvska avanturaSportisti koji zavr{e svoja ta-

kmi~enja mo}i }e da proveduneki dan van sela i da u`ivaju uonome {to ima da ponudi„Ostrvska avantura“. U~esnici}e raditi timski i pro}i kurseveza izgradnju poverenja, vodeneaktivnosti i fizi~ke izazove. Ti-mski rad, uzajamno po{tovanjei drugarstvo su najva`niji u pre-vazila`enju tih izazova. Progra-mi se odvijaju pod rukovod-stvom i nadzorom iskusnih in-struktora.

Avantura po~inje pre podnekratkom turom brodom na jed-no od singapurskih ostrva PulauUbin, na kome }e se odvijatiprogram u razli~itim zabavnimaktivnostima. Re{ava}e se zada-ci kao {to su izrada splavova oduljanih buri}a, granja i kanapa.Formira}e se timovi za takmi~e-nje u vo`nji ~amaca na pedale,degustira}e se lokalno vo}e,upoznavati sa florom i faunom.

7. Istra`iva~ko putovanjeU~esnici }e mo}i da u`ivaju u

„zelenom iskustvu“, i to u polu-dnevnom istra`iva~kom putova-nju do Parka hortikulture i Bara`marine, dve najnovije singapur-ske atrakcije na temu ~ovekoveokoline.

U Parku hortikulture sportisti}e pro}i kroz radionicu terari-jum i obi}i botani~ku ba{tu.

Terarijum radionica }e ista}iva`nost prirodnog ekosistema,dok prakti~ni sadr`i izradu miniba{te u staklenoj boci, koja }eimitirati ekosistem.

U turi po parku obilaze se dveba{te i razgovara}e se na temu~ovekove okoline. Predmet raz-govora }e biti i „zelene inicijati-ve“ u zemaljma sportista.

U Bara` marini sportisti }eu~iti o kori{}enju i upravljanjupitanjima vode putem razli~itihaktivnosti na jednom jedinstve-nom objektu i u`ivati u prelepimpogledima na Singapur.

Putovanje uklju~uje i turu na„Galeriju i zeleni krov“, gde }esportisti imati priliku da vide in-teraktivne prikaze koji govore otretiranju na{eg prirodnog eko-sistema i merama da se prirodaza{titi i o~uva.

Tako|e, mo}i }e da iskuse triizazova na temu vode i energije.Kroz eksperimentalne i zabavneaktivnosti u~esnici }e postatisvesniji o nesta{ici pija}e vode,posledicama zaga|enja vode i oprednostima kori{}enja novih i~istijih izvora energije.

KULTURA I OBRAZOVANJE, ZAJEDNO SA SPORTOM, SPECIFI^NOST PRVIH IGARA MLADIH

Inspiracija {ampionaAKTIVNOSTI DUHAU SINGAPURU

Motivacioni program „Izazov“ napravljen je da se u~esnici podstak-nu da dobiju {to vi{e li~nog iskustva na Igrama. Svaki sportista }e ka-da do|e dobiti u~esni~ku kartu, koja }e mo}i da se koristi za bele`enjenjegovog u~e{}a u aktivnostima i inerakciji sa drugim sportistima. Dabi zavr{ili „Izazov“ sportisti treba da ispune nekoliko zadataka koji suzabavni, interaktivni i mogu}i za ispunjenje od strane svih sportista, bezobzira na sport i raspored takmi~enja, a ti zadaci su: u~e{}e u kultur-no-obrazovnim aktivnostima, interakcija sa drugima, poziv na akciju

Program „Mladi ambasador“ za 30 mladih ljudi sa pet kontinenatapredvi|en je da ih obrazuje da sportiste inspiri{u da u~estvuju u KOPaktivnostima. Zajedno sa 60 singapurskih „kolega“, svaki mladi amba-sador }e biti dodeljen jednom NOK-u i bi}e klju~na kontakt osoba za tuzemlju za sva pitanja vezana za KOP.

IZAZOV SPORTISTA

PROMOTERI [AMPIONI: Olimpijski asovi Majkl Felps, Jelena Isinbajeva i Jusein Bolt su promoteri Igara u Singapuru

KOPAktivnosti su

podeljene u petrazli~itih te-matskih obla-sti. Sadr`aj ak-tivnosti je biransa ciljem dasportiste pod-stakne da razu-meju i iveshodno olimpij-skim vrednosti-ma. Programise odnose na:OLIMPIZAM -poreklo, filozofi-ja, struktura ievolucija moder-nih Olimpijskihigara sve do da-na{njeg danaRAZVOJ SPOSO-BNOSTI - razma-tra razli~ite aspe-kte profesionalnekarijere sportista,koja uklju~uje i li-~ni razvoj i snala-`enje u fazamapromena u ivotusportisteDOBROBIT I ZDR-AV @IVOTNI STIL -promovi{e zdravna~in ivota kojiuklju~uje i zdravuishranu i antidopi-ng u sportu.DRU[TVENA OD-GOVORNOST - po-di e svest o ulozisportiste kao od-govornog ~lanasvoje zajednice iotkriva kako spor-tista mo`e biti od-govoran gra|aninkoji doprinosi una-pre|enju okoline ineprekidnom na-pretku sveta.„IZRA@AVANjE“ -olak{ava u~enje iinterakciju putemkori{}enja digital-nih medija i u~e-{}em u festivalimai doga|ajima u oli-mpijskom selu.

Kulturno-obra-zovni program }ena ovaj na~in za-dovoljiti razli~iteinterese i potrebesportista, kako uselu tako i van nje-ga. Bi}e organizo-vano vi{e od 50 ra-zli~itih aktivnostiza 12 dana Igara.

6

DOMA]IN PRVIH OLIMPIJSKIH IGARA MLADIH OD 14. DO 26. AVGUSTA

MERLION-SIMBOL GR-ADA: Ime Singapur po-ti~e od sanskritskog„singa“ - lav i „pura“ -grad. Prema malaj-skim analima, ovo imeje ostrvu dao suma-transki princ iz 14. ve-ka Sang Nila Utama,koji je, nakon {to seiskrcao na ostrvo zbogoluje, primetio ~udnuzver na obali. Njegovglavni pomo}nik ju jepogre{no identifikovaokao „singa“ ili lav. Na-jnovija istra`ivanja Sin-gapura, me|utim, po-kazuju da lavovi nika-da nisu `iveli tamo(~ak ni azijski lav, azver koju je video Uta-ma je verovatno bio ti-gar, najverovatnije ma-lajski tigar). Na foto-grafiji je kip Merlion,za{titni znak Singapu-ra, koji je do 2002. biosme{ten u istoime-nom parku, a ondapreme{ten ispred ho-tela „Fuler ton“. Mer-lion je izmi{ljena `ivo-tinja koja ima glavu la-va, a telo ribe, a imeje kombinacija re~imore i lav, aludiraju}ina vreme kada je Sin-gapur bio riblji grad.

Prvi zapisi o naseobini u Si-ngapuru su iz 2. veka nove ere.Ostrvo je bilo ispostava suma-transke [rivi}aja imperije i svedo 14. veka bilo je zna~ajno tr-gova~ko naselje, centralno ujugoisto~noj Aziji. Godine 1377.razru{en je od vojske javanske

dr`ave Ma|apahit i sve do 17. ve-ka slu`io je kao uto~i{te piratima.Tokom malajsko-portugalskograta 1613. naselje je zapalila por-tugalska vojska koja je kontrolisa-

la mesto sve do dolaska Hola-n|ana u 17. veku.

Ser Tomas Stamfo-rd Refls se 1819. godi-ne iskrcao na glavnoostrvo i od tada po~i-

nje moderna istorija Sin-

gapura. Uo~iv{i njegov strate{kigeografski potencijal za trgova~-ku postaju u jugoisto~noj Aziji,Refls je potpisao sporazum sa su-ltanom Johora i u ime Britanskeisto~noindijske kompanije po~i-nje da razvija Singapur kao bri-tansku trgova~ku postaju i nase-lje. Singapur je postao britanskaprekomorska teritorija odgovor-na direktno „kruni“.

Rano planiranje grada se odvi-jalo uglavnom po principu „po-deli pa vladaj“, gde su razli~ite et-ni~ke grupe naseljavane u razli-~itim krajevima ju`nog dela ostr-va. Singapurska reka je ve}im de-lom bila komercijalna oblast ukojoj su dominirali trgovci i ban-kari iz razli~itih etni~kih grupaci-

ja, sa uglavnom kineskim i indij-skim najamnicima koji su utova-rivali i istovarivali robu iz brodo-va.

Tokom Drugog svetskog rataCarska japanska armija okupira-la je Malaju, {to je dovelo do bit-ke za Singapur. Lo{e pripremlje-ni Britanci bili su pora`eni za {e-st dana i predali su navodno neo-svojivu tvr|avu generalu Tomo-juki Jama{iti 15. februara 1942.Predaju je britanski premijer Vin-ston ^er~il opisao kao „najgorukatastrofu i najve}u kapitulacijuu britanskoj istoriji“. Japanci supreimenovali Singapur u [onan-to, {to zna~i „ostrvo na jugu osvo-jeno u doba [ove“, odnosno ro-manizovano „Svetlost juga“, i dr-

`ali su ga pod okupacijom svedok ga Britanci nisu povratili1945.

Singapur je 1959. postao dr`a-va sa samoupravom u okviru bri-tanske imperije. Nezavisnost odBritanije progla{ena je jednostra-no u avgustu 1963, po{to su se dr-`avni predstavnici priklju~ili Ma-lezijskoj Federaciji, odnosno oba-vili referendum o ujedinjenju iz1962. godine. Singapur je napu-stio federaciju dve godine kasni-je nakon usijanog ideolo{kog ko-nflikta izme|u dr`avne vlade i fe-deralne vlade iz Kuala Lumpura.Zvani~no suverenitet je dobio 9.avgusta 1965. Jusuf Bin I{ak jepostao prvi predsednik Singapu-ra u istoriji, a Li Kuan Ju premijer.

Nazivali su ga „najve}im pora-zom Britanije“, pa „svetlost Juga“,azijski je Gibraltar, a njegovo imezapravo zna~i - Lavlji grad.

Republika Singapur, kra}e Sin-gapur, je ostrvski grad u jugoisto-~noj Aziji na jugu Malajskog po-luostrva (na vrhu poluostrva Ma-lake). Nalazi se na 137 kilometa-ra severno od Ekvatora, ju`no odmalezijske dr`ave Johor i severnood Indonezije, to je jedna od ne-koliko preostalih gradova-dr`avana svetu i najmanja dr`ava u ju-goisto~noj Aziji. Ovo gusto nase-ljeno ostrvo ima oko 4,9 milionastanovnika, odnosno druga je na-jnaseljenija nezavisna dr`ava nasvetu posle Monaka, ne ra~una-ju}i Makao i Hongkong. U najve-}em broju ~ine je predstavnici trinaroda: Kinezi 77%, Malezijci14% i Indusi 8%. Taoizam i budi-zam su glavne religije (51% sta-novni{tva) dok su ostali musli-mani 14%, hri{}ani 15% i Indusi4%, koji svi, zajedno sa brojnimdoseljenicima iz ~itavog sveta, ~i-ne jednu bogatu i harmoni~nukulturnu i religioznu zajednicu.

Singapur je postao ~lan Ujedi-njenih nacija 21. septembra 1965.godine i s obzirom na dugu isto-riju punu uspona i padova u sa-mostalnosti, ponosan je na svojunezavisnost.

Karakteristika Singapura, po-red visokih nebodera, jeste i je-dinstvena priroda o kojoj se po-

sebno vodi ra~una. Svi gra|ani igosti su posve}eni o~uvanju ipo{tovanju `ivotnog prostora isvoje okoline, pa je grad poznat

kao ~ist i zeleni grad, toliko da sei voda sa ~esme mo`e piti. Te`e-}i da obezbedi visokokvalitetneuslove za `ivot, grad ima i 50%

zelene povr{ine koja se pa`ljivoodr`ava.

Singapur va`i i za jedan od na-jbezbednijih gradova na svetu.

NI @VAKA, NI CIGARETA

OSNIVA^ GRADA: Tomas Stam-ford Refls jeosniva~ mo-dernog Sin-gapura.Njegovastatuta po-dignuta jena mestugde seprvi putiskrcao uSingapu-ru 1819.godine

Lavlji grad Lavlji grad

BOGATA ISTORIJA

OBELE@JADR@AVNOS-TI: ZgradaParlamenta,grb i zastavaSingapura.Krilatica i na-slov himne je„Majulah Sin-gapura“ {tozna~i - Na-pred Singa-pure. Pred-sednik dr`a-ve je SelapanRamanatan,a premijer LiHsijen Lung

Uto~i{te pirata, kolonija, federacija i danas republika

AZIJSKI GIBRALTAR: Zbog strate{ki va`nog polo`aja Singapur zovu „azijski Gibraltar“

Zanimljivo je da su u Singa-puru zabranjeni uvoz i distri-bucija `vaka}ih guma jo{ od1992, a pu{enje je zabranjenona svim javnim mestima

77

EKONOMSKI TIGAR:Singapur ima visoko-razvijenu ekonomiju,koja je istorijski po-smatrano baziranana bescarinskoj trgo-vini. Pored Hongkon-ga, Ju`ne Koreje iTajvana, Singapur jejedan od tzv. ^etiriazijska tigra. Proi-zvodnja je prili~no ra-znolika i ~ine je elek-tronska industrija,prerada nafte, hemij-ska industrija, ma-{inska industrija ibiohemijska proi-zvodnja. Singapur jei vode}i proizvo|a~ usvetu elektronskihpodlo`aka za elek-tronska kola, najpro-metnija luka na sve-tu po pitanju utova-rene tona`e, ~etvr taje najve}a deviznaberza na svetu posleLondona, Njujorka iTokija i, {to je jedna-ko va`no, ocenjen jekao najprijateljskijazemlja za poslovanjeekonomija na svetu.

KROZ RE^ I FOTOGRAFIJU

Teritoriju dr`ave Singapur ~ine63 ostrva, uklju~uju}i i glavnoostrvo Singapur. Na dva mesta jepovezan sa Malezijom (na severui zapadu). Ostrva Jurong Pulau Te-kong i Pulau Ubin su najve}a odmnogih manjih ostrva. Na-jvi{a prirodna ta~ka uSingapuru je Bukit Ti-ma, brdo sa svojih166 metara. Ju`nideo Singapura, uokolini u{}a Si-

ngapurske reke i dela koji je danasposlovni centar grada, nekada jebio jedina naseljena urbana sredi-na, dok je ostatak ostrva bio ili ne-razvijena tropska ki{na {uma ili je

kori{}en za poljo-privredu.

Singapur koristizemlju iz sopstvenih

brda, sa dna morai iz susednih dr-

`ava, kao i na-sipanjem ot-

pada, pa se tako njegova povr{inapove}ala sa 581,5 km² na 704 km²danas od 1960. godine. Ima trop-sku klimu bez razlike u sezonamai karakteri{u je istovetna tempera-tura i pritisak, visoka vla`nost va-zduha i obilne ki{e. Temperaturase kre}e od 22 °C do 34 °C. U pro-seku relativna vla`nost je oko 90%ujutru i 60% posle podne. Du`inadana je gotovo identi~na tokom

cele godine zbog toga {to se nala-zi blizu ekvatora (137 km severno).

Oko 23% singapurske povr{inesa~injavaju {ume i prirodni rezer-vati. Urbanizacija je eliminisalamnoge oblasti pod ki{nim {uma-ma, pri ~emu je jedina preostalaki{na {uma Bukit Tima prirodnirezervat. Raznovrsni parkovi, kao{to je ~uvena singapurska Botani-~ka ba{ta, ve{ta~ki se odr`avaju.

SINGAPURSINGAPUR

Tropski raj, ki{ne {ume, rezervati...

5 X SINGAPUR

88

Jednostavno druga~ije Igre

OLIMPIJSKO SELO NA UNIVERZITETU, SME[TAJ KAO U HOSTELIMA

Singapur je doma}in Prvih olim-pijskih igara mladih. U~estvova}eoko 5.000 sportista i slu`benih li-ca iz 205 zemalja, 1.200 predstav-nika medija, 20.000 volontera i vi-{e od 500.000 gledalaca. Sportisti(izme|u 14 i 18 godina) takmi~i}ese u 26 olimpijskih sportova i u~e-stvova}e u kulturno-obrazovnomprogramu

Prve olimpijske igre mladih uSingapuru po mnogo ~emu se ra-zlikuju od „velikih“. Igra se basket,a ne ko{arka, sporta }e biti jedna-ko koliko i obrazovanja, nema pa-radiranja sportista na sve~anomotvaranju... Ali najtransparentni-ja razlika u odnosu na Olimpijskeigre jeste odsustvo luksuza, gla-mura ili manifestacija „posebnos-ti“ koje prate vrhunski sport i or-ganizaciju svakih Igara. Prema

svim dosada{njim informacijamaiz MOK-a i Organizacionog komi-teta Igara, ove Igre su zaista name-njene sportistima i ljubiteljima

sporta.Olimpijsko selo je sme{teno u

Tehnolo{kom univerzitetu Nanja-ng u sklopu nacionalnog Instituta

za obrazovanje. Selo je podeljenona dve zone: rezidencijalnu zonui seoski trg. Ulaz u svaku od zonaje kontrolisan i dozvoljen je spor-tistima, slu`benim licima i akredi-tovanom osoblju sela.

U rezidencijalnoj zoni se nalazi10 sme{tajnih zgrada, kao i resto-ran, sportska sala, prostor za me-dicinsku i doping kontrolu, re-kreaciju i digitalne medije. Tu je isala za sastanke {efova misija i in-formativni centar, biznis centar iodnosi sa nacionalnim olimpij-skim komitetima.

Seoski trg, koji se nalazi u okvi-ru nacionalnog Instituta za obra-zovanje, je srce sela, gde stanovni-ci mogu da u~estvuju u kulturno-obrazovnim i sportsko-rekreativ-nim aktivnostima. U ovom delusela se nalazi veliki izbor radnji idrugih usluga. U blizini Seoskogtrga nalaze se glavni restoran itransport mol sa koga se obavljasaobra}aj izme|u sela i sportskihobjekata za trening i takmi~enja.Selo se otvara 10. avgusta, a zatva-ra 28. avgusta 2010.

Pravila pona{anja za sve sta-novnike sela su da nema alkoho-la, nema pu{enja, nema vo`nje bi-cikala, rolera i dr, ne mo`e se uno-siti hrana kupljena spolja, ne mo-`e se kuvati u selu, nema ku}nihljubimaca, postoji va`e}i ku}nired.

Sme{taj za sve u~esnike Prviholimpijskih igara mladih je tipahostela. Jednokrevetne sobe supredvi|ene samo za {efa misije,svi ostali ~lanovi tima su sme{te-ni u dvokrevetnim sobama. Sani-tarni prostor i kupatila su zajedni-~ka, i nalaze se na svakom spratu.

Postoje ~etiri dr`avna univerzitetau Singapuru - Nacionalni singapurskiuniverzitet, Nanjang tehni~ki unive-rzitet, Singapurski poslovni univerzi-tet u SIM univerzitet. Obrazovni si-stem sadr`i neobavezno obdani{tekoje traje tri godine, a zatim sledi {e-stogodi{nje osnovno obrazovanje ko-je se zavr{ava zavr{nim ispitom zaosnovnu {kolu. Sledi ~etiri do pet go-dina srednjeg obrazovanja, {to vodido N nivoa ili singapurskog sertifika-ta op{teg obrazovanja - O nivo ispitakojima se ocenjuje nivo znanja u~e-nika i odre|uje koju vrstu vi{eg obra-

zovanja mogu da nastave. Ni`i kole-d`i obezbe|uju dve ili tri godine pre-duniverzitetskog obrazovanja na pu-tu ka univerzitetu. Politehni~ke {kolenude kurseve koji vode do diploma.Engleski je prvi jezik koji polovina de-ce u~i do pred{kolskog doba i glavnije jezik za {kolovanje u osnovnoj {ko-li, ali se u~e i maternji jezici.

400 $ ZAD`EPARAC

Svi sportisti, poodluci Predsedni-{tva OKS, dobijajud`eparac u iznosuod 400 ameri~kihdolara. Svaki ~lanmisije pre po~etkaputovanja dobijakombinovanu kartu,odnosno pre-validakreditaciju kojaima dvostruku ulo-gu: slu`i kao viza zaulazak u Singapur,odnosno po okon-~anju procesa vali-dacije postaje akre-ditacioni bed`.

Otvaranje Igara }e se odr`a-ti 14. avgusta u zalivu Marina,sa po~etkom u 21 ~as. Predce-remonija po~inje dva sata ra-nije. Ceremonija zatvaranjaIgara predvi|ena je na istommestu 26. avgusta. Zanimlji-vost je da za ove Igre ne}e bitiorganizovana parade delega-cija, ve} }e biti samo defile no-silaca zastave. U~esnici spor-tisti su i gledaoci ceremonije.

OTVARANJE U ZALIVU

SRCE IGARA: Olimpijsko selo sme{teno je na UniverzitetuNanjang u okviru nacionalnog Instituta za obrazovanje

PONOS SRBIJE: Velimir Stjepanovi}(plivanje) nosilac je zastave Srbije na defileu u Singapuru

Na ~etiri jezika

RED U [KOLI:^as u sin-gapurskojsrednjoj{koli

99

Sandra RAI^KOVI]U~enica Sportske gimnazije, ~lan je Crvene zvezde.Atletiku trenira od 2003, trener Ljubi{a Stevanovi}.Dr`avni je rekorder u troskoku u konkurenciji ispod16 godina. Bila je finalista EYOF-a u Tampereu, ali jeslabije skakala zbog povrede. Dvostruki je prvakSrbije. Ima tre}e mesto sa Balkanijade za mla|e ju-niorke. U slobodno vreme slu{a muziku, gleda fil-move, dopisuje se sa prijateljima. Omiljeni peva~iCvija i [akira, glumac Nikola \uri~ko i film „Kad po-rastem bi}u Kengur“. Omiljeni trenutak je obaranjerekorda dr`ave u troskoku i saznanje da je uradilane{to {to niko nije uspeo. Omiljeni sportista TatjanaLebedeva. Cilj da bude prvak sveta u troskoku. Mo-to za uspeh - „Upornost i postavljanje ciljeva“.

Katarina ILI]Atleti~arka Po`arevca. U~enica je gimnazije,prirodno-matemati~ki smer. Po~ela je da treni-ra 2004, trener Jovo Budimir. Najve}i uspeh jetre}e mesto na juniorskoj Balkanijadi na 400 mrezultatom 55,06. U slobodno vreme igra ko{ar-ku, stoni tenis, fudbal, voli da ~ita knjige i gledafilmove. Od peva~a voli Keli Klarkson, od glu-maca Adama Sendlera i Sandru Bulok. Najlep{itrenutak u karijeri je ulazak u seniorsku repre-zentaciju i slu{anje himne. Sportski heroj je Sa-nja Ri~ards zbog na~ina na koji predstavljaatletiku. San joj je olimpijska medalja.

Recept za uspe{nog sportistu - „ Biti uporani voleti ono {to radi{„.

Stefan POPOVSKI TURANJANINGimnazijalac, ko{arkuigra za FMP @eleznik.Trener mu je AleksandarGli{i}. Bio je ~lan ekipekoja je osvojila dr`avnoprvenstvo 2009. i repre-zentacije koja je bilatre}a na EP za kadete.U slobodno vreme ~itaknjige i igra odbojku.Omiljeni muzi~ar KarlosSantana, `anr rege i rok.Od glumaca ceni Denze-la Vo{ingtona i filmove„300“ i „Any given Sunday“.Najlep{i trenuci u karijeri su kada se osvoji zlato. IdolDejan Bodiroga. @eli da zavr{i fakultet i da igra na vrhun-skom nivou. Moto mu je vredan rad, naporan trening, ni-kada ne odustati i tada je rezultat zagarantovan.

Marko RADONJI]Ko{arka{Crvene zve-zde. U~enikje Drugeekonomske{kole, odsekposlovni ad-ministrator.Trener mu jeMarko Si-monovi}.Prvi put jeigrao 2005na doma}im terenima, a tri godine kasnije jeigrao na me|unarodnoj sceni. U slobodnovreme slu{a zabavnu muziku. Omiljeni film„Kad porastem bi}u Kengur“, glumac D`ord`Kluni. @eli da igra ko{arku kao uzor DejanBodiroga i postane vrhunski igra~.

Nemanja BEZBRADICAU~enik jeSportske gim-nazije u @ele-zniku, ~lanFMP-a. Trenerje AleksandarGli{i}, sa ko-jim radi od2009. Najve}iuspeh je bro-nza na EP zakadete 2009. Uslobodno vre-me ~ita knjige.Voli rep muziku i Acu Lukasa, odnosno film„Lajanje na zvezde“ i Mandu. Najvi{e ga ra-duje pobeda. Od idola ceni one koji su najbo-lji kada je najpotrebnije. @eli da se potpunoposveti onome {to radi, da bude odli~an ko-{arka{ i ~lan NBA.

Sa{aAVRAMOVI]^lan je ~a~anskeMladosti. U~enikSrednje ekonom-ske {kole. Trenermu je od 2009 De-jan Kolarevi}. De-bitovao je 2004, ana internacional-noj sceni 2007.Bio je ~lan ekipeprvaka dr`ave upionirskoj konku-renciji, druge ukadetskom {ampionatu i reprezentativac na ka-detskom EP, gde je osvojena bronzana medalja.Voli da ~ita, {eta, gleda filmove. Omiljeni peva~Haris D`inovi}, glumac Bred Pit. Najlep{e se ose-}ao na kadetskom EP posle osvojene bronze. Docilja, ka`e, sti`e se napornim i stalnim radom.Uzor mu je Dejan Milojevi}. Kada zavr{i karijeruvoleo bi da bude ko{arka{ki trener.

KO[ARKAA grupa: Srbija,Gr~ka, Portoriko,Indija, NoviZelandB grupa: Argen-tina, Iran, Litva-nija, Panama,EgipatC grupa: Izrael,Singapur, Tur-ska, SAD, Cen-tralna afri~kaselekcijaD grupa: Filipini,[panija, Ju`naAfrika, Devi~an-ska Ostrva,Hrvatska

Branislav JEVTI][EF MISIJE

1010

Aleksa VELI^KOVI]U~enik je Gimnazije „Mi-lo{ Savkovi}“ u NovomSadu. ^lan je kluba [u-madija Bioplan iz Aran-|elovca. Trener mu jeMarko Niki}ijevi} sa ko-jim radi od 2005. Debi-tovao je 2001. u Ni{u, anajve}i uspeh prvo me-sto na drumskoj trci uPtuju. U slobodno vremeu~i. Slu{a pop i rok mu-ziku, omiljeni peva~ LeniKravic. Omiljeni film„Lajanje na zvezde“, glumac Milan Lane Gutovi}. Voli ka-da dobro vozi na te{kim usponima. Idol mu je Mark Pan-tini, najbolji brdski voza~. @eli da zavr{i fakultet, da voziu profesionalnoj ekipi i postane svetski {ampion. Moto sumu kvalitetni treninzi i ozbiljnost.

Jovana CRNOGORACU~enica jeSrednje gra-|evinske{kole u No-vom Sadu.Vozi za istoi-meni klubkod treneraNemanje Vaj-sa. U slobod-nom vreme-nu se dru`isa prijatelji-ma, ~ita. Voli tehno muziku i Davida Getu. Omi-ljeni film „Perl Harbor“ i glumac D`o{ Harnet.Omiljeni trenutak je pobeda u trci. Idoli su LensArmstrong, Marko Pantani, Jasna [ekari}. Motosu vredan rad, dosta odricanja i `elja za uspe-hom. @eli da zavr{i fakultet, da se bavi strukom,ali i da bude trener i funkcioner u sportu.

Filip PAVLOVI]U~enik je op-{teg smeraSportske gim-nazije. Vozi zaPartizan. Tre-ner BrankoBanovi}. Od2007. vozi name|unarod-nim trkama.Prvi je bio natrci „Sajamskigradovi“, dvaputa prvak lige. Voli motor i u`iva u `enskomdru{tvu. Omiljena muzika haus, peva~i Kse-nija Paj~in i To{e Proeski, film „@ikina dina-stija“, glumac Miodrag Petrovi} ^kalja.Uzbu|uju ga svaki start i pobeda. Uzor IvanStevi}, a `eli da mu se uz naporan rad isplategodine treniranja.

Lazar JOVANOVI]U~enik je Srednjemedicinske {kole u^a~ku. Vozi za Bo-rac. Od 2006. tre-ner mu je DraganDostani}. Debitovaou Ligi za mla|e ka-dete 2006. Uspesi:drugi u B finalu EY-OF-a, prvak Srbijeu ciklo-krosu 2009,lige 2009, pobedniktrka u Slova~koj iMa|arskoj. U slobodno vreme izlazi sa dru{tvom.Voli „Riblju ~orbu“ i pesmu „Dva dinara dru`e“.Omiljeni film „Milioner iz blata“, glumac Sergej Tri-funovi}. Pamti finale EYOF-a. Idoli Fabijan Kan|e-lara, Lens Armstrong i Novak \okovi}. Moto suambicija, volja i rad. @eli da bude vrhunski voza~,plan profesionalnog tima, u~esnik Tur de Fransa...

Una TUBAU~enica je op{teg smera Sportske gimnazije. D`udistkinjazemunske Mladosti. Trenira od 1999. kod Srbislava Panti}a.Na doma}oj sceni se predstavila od 2000, a na me|unarod-noj je debitovala na turniru Turskoj 2009. Najve}i uspesi zla-to na Evropskom kupu u Istanbulu do 70 kg, druga na Bal-kanijadi 2009. u Larisi. U slobodno vreme voli da izlazi saprijateljima. Slu{a zabavnu muziku, voli Nata{u Bekvalac,@eljka Samard`i}a, film „Lajanje na zvezde“, glumce StivMartina i Hilari Daf. U sportu su joj najdra`i trenuci kada pri-ma medalju i kada je prva i slu{a himnu. Sportski heroj jeTo{ihiko Koga. Cilj - da postane olimpijski i svetski {ampion,a do toga se mo`e do}i svakodnevnim napornim treninzima.

MatejaGLU[ACD`udista Partizana je u~enik druge godine Sport-ske gimnazije. Trenira kod Milo{a Stankovi}a. Nanacionalnim takmi~enjima se pojavio 1998. a name|unarodnoj sceni u Sarajevu 2004. Najve}imuspehom smatra peto mesto na kadetskom prve-nstvu sveta 2009. u Budimpe{ti.U slobodno vreme svira klavir, voli Inu, grupu„Akcent“, film „Kad porastem bi}u Kengur“, odglumaca Sr|ana Todorovi}a i Denzela Vo{ingtona.Ima `elju da postane uspe{an takmi~ar uz mnogorada i velikog odricanja. Uzor mu je svetski prvakInue.

Mikio FUKUDAMENAD@ER MISIJE

1111

ODBOJKAA grupa: Srbija,DR Kongo iRusija

B grupa: Argen-tina, predstav-nik Azije i Kuba

Aleksa BR\OVI][kolarac, ~lan je kralje-va~kog kluba Ribnica.Trener mu je od 2006.Milan @arkovi}. Najve}iuspeh mu je osvojenasrebrna medalja naEvropskom prvenstvu. Uslobodno vreme se od-mara i ~ita knjige. Omi-ljeni peva~i Mia Borisa-vljevi} i Aca Lukas, film„Munje“ i glumac NikolaKojo. U sportu mu je na-jlep{e kada ostvari poeniz as servisa. Idol mu je Nikola @igi} jer je igrao u Crvenojzvezdi. Nada se da }e dugo da igra odbojku uz velikuupornost i odricanje.

Aleksandar FILIPOVI]Gimnazijalacje u VelikomGradi{tu.Igra za VGSKkod treneraMilana \uri-~i}a, sa ko-jim sara|ujeod 2003. Nainternacio-nalnoj scenidebitovao2007, a naj-ve}i uspeh je zlato na Balkanijadi. U slobodnovreme surfuje po netu. Voli Bajagu i pesmu„Plavi safir“. Omiljeni film „No} u muzeju“.Glumci Dragan Nikoli} i D`enifer Aniston. Idolmu je Slobodan Kova~. Veruje u sebe i uuspeh sa puno rada. @eli da se bavi odbojkomi bude profesor fizi~kog.

Ivan GLAVNINI]Srednjo{ko-lac u Ivanjici.Igra za Pute-ve. TrenerMirko Risti},sara|uju od2006. Najve}iuspeh je sre-brna medaljana EYOF-u2009. Omilje-ni muzi~ki`anr rok, pe-va~ Ejkon. Najlep{i trenutak u karijeri je do-bijanje poziva za reprezentaciju. Idoli VanjaGrbi} i Sa{a \or|evi}. Voleo bi da budestandardni reprezentativac i za tako ne{to supotrebni rad i upornost.

Ra{ko JOVANOVI]U~enik je Sedmebeogradske gim-nazije. ^lan je Cr-vene zvezde. Tre-ner Tomislav Ku-kanjac sa kojimradi od 2009. Naj-ve}i uspesi su zlatou Gu~i 2006, dvasrebra u Kraljevu iVranju. U slobodnovreme igra fudbal,ko{arku, voli davozi kola. Omiljeni muzi~ki `anr tehno i pesma Lo-renta Volfa „[etnja po ivici“. Najdra`i film „Kad po-rastem bi}u Kengur“. Pamti finale kadetskog prven-stva Srbije u Vranju sa Vojvodinom. Uzor mu je Go-ran Vujevi}. Poku{a}e da bude vrhunski odbojka{,da zavr{i fakultet, a uslov za uspeh je besprekornoslu{anje trenera, strpljenje i vera u sebe.

Milan KATI]Srednjo{kolac izNovog Sada, ~lanje Vojvodine. Od2009. trenira saSini{om Relji}em.U reprezentacijidebitovao na Bal-kanijadi u CrnojGori pro{le godi-ne. Ima srebro ibronzu sa balkan-skih {ampionata.U slobodno vremeigra tenis i ko{ar-ku. Omiljeni peva~ Zdravko ^oli}, glumac NikolaKojo. Najva`niji trenutak u karijeri je prelazak uVojvodinu. Idol mu je Ivan Miljkovi}, a `eli da budeuspe{an sportista.

Boris MARTINOVI]U~enik je Srednjehemijske {kole uNovom Sadu. ^lanje Vojvodine. SaSini{om Relji}emtrenira od 2008. Ureprezentacijiigrao 2009. na EY-OF-u. Osvaja~ zla-ta sa kadetskog ijuniorskog prven-stva Srbije. U slo-bodno vreme vozibicikl, gleda filmove. Omiljena pesma „Otkri}u ti taj-nu“, peva~ Dino Merlin. Voli film „Avatar“ i glumca Si-lvestera Stalonea. Se}a se trenutaka kada je pozvanu Vojvodinu i reprezentaciju. Idoli Ivan Miljkovi} i No-vak \okovi}. @eli da bude najbolji odbojka{. Smatrada uvek treba biti pozitivan i da se naporno radi.

Dimitrije PANTI]U~enik je gim-nazije jezi~kogsmera u Po`a-revcu. Igra zaMladi Radnikkod treneraDragana Boni}aod 2008. Debito-vao je za repre-zentaciju 2009.na Balkanijadi uCrnoj Gori, gdeje osvojio bron-zu. U slobodno vreme igra igrice, bavi se drugimgranama sporta. Omiljena grupa U2 i pesma „Di-van dan“, peva~ Bono, film „Profesionalac“, aglumac Milan Lane Gutovi}. Najdra`i trenutakpionirska titula i medalja sa Balkanijade. Idoli Va-nja Grbi} i Goran Vujevi}. Sebe vidi da uz mnogorada postane vrhunski odbojka{ i {ampion sveta.

^edomir STANKOVI]U~enike je Gim-nazije „IsidoraSekuli}“ u No-vom Sadu. ^lanje Vojvodine. Od2008. trener muje Sini{a Relji}.Osvojio je zlatona svetskomkadetskom pr-venstvu, srebroi bronzu na Bal-kanijadi. U slo-bodno vreme {eta, slu{a muziku, surfuje. Omiljenipeva~ Sa{a Kova~evi}, film „Hrabro srce“, glumciSergej Trifunovi} i Vesna Trivali}.Najlep{i trenutak u karijeri svetsko zlato u Italiji2009. Idoli bra}a Grbi} i Andrija Geri}. @eli da uznaporan rad posti`e zapa`ene rezultate sa repre-zentacijom.

Filip STOILOVI]U~enike je SrednjePTT {kole u Beogradu.Igra za Crvenu zvezdu.Od 2009. trener mu je@eljko Bulatovi}. Imasrebro sa kadetskogprvenstva Srbije. Uslobodno vreme ~ita.Voli „Red hot ~ili pe-pers“, omiljeni peva~Aksl, film „Ameri~kapita“ i glumica An|eli-na D`oli.Osvojena medalja muje najve}i uspeh u karijeri. Idol Ivan Miljkovi}, a `eljamu je da igra u Trentini.

Stefan VLADISAVLJEVU~enik jeSrednje eko-nomske {koleu Pan~evu.Igra za Bavani-{te. Trener muje od 2009. Go-ran Rako~evi}.Sa reprezenta-cijom Srbijeosvojio srebrona EYOF-u. Uslobodno vre-me surfuje po internetu, ~ita knjige. Omiljenipeva~ D`ejms Blant, glumci Tom Henks i D`esi-ka Alba, a filmovi „300“ i „Zelena milja“. Pamtidebi u reprezentaciji. Ho}e da bude dobar odbo-jka{, da zavr{i fakultet i da bude sa porodicom.Moto: I}i korak po korak, raditi i ne odustajati.

Sini{a @ARKOVI]U~enik jeSportske gi-mnazije. ^lanje beograd-skog Partiza-na. Trenermu je Milan\atkovi}. Ukarijeri je dosada bio vi-ce{ampionEvrope i sve-tski kadetskiprvak. Omiljeni peva~ mu je Jorgos Dalaros,film „Forest Gamp“, glumac D`oni Dep. Naj-lep{i trenutak osvajanje svetske titule. IdoliJusein Bolt i Majkl Felps. @eli da zavr{i faku-ltet i da uz naporan trening postane kvalite-tan odbojka{.

Nikola @IVANOVI]U~enik gimnazije uNovom Sadu. ^lan jeVojvodine, trenirakod Sini{e Relji}a.Osvajao je kadetskoi juniorsko prven-stvo Srbije i bio MVPkadetskog turnira. Uslobodno vremedru`i se sa prijate-ljima i bavi se dru-gim sportovima.Omiljeni film „Lo{imomci 2“, glumac Vil Smit. Najdra`i trenuci osvaja-nje kadetskog prvenstva Srbije. Idol Nikola Grbi}.@eli da uz vo|enje sportskog `ivota, davanje maksi-muma na svakom treningu i utakmicama, postanesvetski igra~.

Goran VASI]LEKAR MISIJE

12

Doroteja ERI]U~enica je tre}eg razre-da gimnazije u GornjemMilanovcu. ^lanica jebeogradskog Gemaksa.Od 2007. trenira sa po-znatim stru~njakom Ro-manom Savo~kinom. Triputa je bila prvak dr`avedo 16 i 18 godina, igralaje finale mastersa u Itali-ji 2007, do 16 godina i naBavarijan openu. U kari-jeri ima tri ITF trofeja.U slobodno vreme volida je sa porodicom, ~ita knjige. Omiljena grupa je „Ildivo“, voli sve vrste muzike. Omiljeni film „Seviljski be-rberin“. Najdra`i trenutak u karijeri osvajanje prvogITF turnira u Sloveniji 2008. Uzor joj je Rod`er Fede-rer. @eli da jednoga dana bude prva na WTA listi.

Vuk MATOVI]Vesla~ jePartizana,u~enik Spo-rtske gim-nazije. Od2008. trenirasa Aleksan-drom Ivkovi-}em. Godinudana ranijese takmi~io na prvenstvu Sr-bije, a 2009. je bio u~esnikBalkanskog {ampionata uOr{avi, gde je osvojio tre}emesto u osmercu i dvojcu.Trostruki je prvak dr`ave kao~lan ~etverca.U slobodno vreme igra video-igrice, gleda TV, ~ita, slu{amuziku. Najlep{e se ose}aokada je kao pionir pobedio na500 m. Cilj mu je da zavr{i fa-kultet i da se bavi veslanjem.

Nikola SIMOVI]U~enik PTT{kole u Beo-gradu, veslaza Partizan.Trener mu jeod 2008. Alek-sandar Ivko-vi}. Pojavio seprvi put na Vo-jvodina openu2008, a na me|unarodnoj regatina Balkanijadi u Or{avi je osvo-jio bronze u osmercu i dvojcu.Pro{le godine je bio prvak Srbijeu osmercu za kadete i juniore i~etvercu za kadete.U slobodno vreme slu{a muzi-ku, gleda TV, izlazi sa prijatelji-ma. Najlep{e se ose}ao poslepobede u ~etvercu 2009. Uzormu je Majkl Felps. @eli da za-vr{i fakultet i bude uspe{an uveslanju.

Jovana ARSI]Vesla~i-ca jeZrenek-sa 1995iz Zre-njanina.Trenirakod Ve-selina Vu~i}evi}a od2004. Debitovala je go-dinu dana kasnije na In-ternacionalnoj regati uBeogradu. Prvak je dr-`ave, osvaja~ bronze naBalkanijadi, a na SP zajuniore 2009. je bila 14.U slobodno vreme volida crta i da vozi bicikl.Veruje u sebe, u ono{to radi, a cilj joj je davesla na Olimpijskimigrama i da radi stvarikoje je ispunjavaju.

Dragan ILI]FIZIOTERAPEUT

KatarinaSIMONOVI]U~enica je prvog ra-zreda srednje {kole uZrenjaninu. ^lanicaProletera. Od 2007.trenira sa BranislavomKosti}em. Na interna-cionalnoj sceni debito-vala je na juniorskom EP u Pragu 2009.Najbolji rezultat je 2:05,89 na 200 slobod-no na gran priju u SAD. Najlep{i trenutakje vezan za pobedu na dr`avnom prven-stvu na 200 slobodno. Najve}a `elja je zla-to na Olimpijadi i Svetskom prvenstvu. Ho-}e da zavr{i fakultet i da ima dobar posao.

Marija JOKSIMOVI]Pliva~ica je Partizana, u~e-nica op{teg smera Sport-ske gimnazije. Od 2006.trenira kod Matije Koprivi-ce. Prvi put je plivala name|unarodnom takmi~e-nju u Kikindi 2006. Na EY-OF-u 2007. bila je 16.U slobodno vreme slu{amuziku. Omiljeni peva~i Robi Vilijams i BritniSpirs, a glumci D`oni Dep i An|elina D`oli. Naj-dra`i film „Gospodar prstenova“. Najlep{i tre-nutak u karijeri je postavljanje li~nog rekorda.Uzori su Dara Tores, Inge de Brin i Pol Bider-man. Uslovi za uspe{an rezultat su upornost irad. @eli da zavr{i fakultet i na|e dobar posao.

Stefan [ORAKU~enik je gimnazije dru-{tveno-jezi~kog smera u Ki-kindi. Pliva za Banat kodtrenera Vladimira Risti}a,sa kojim radi od 2007. godi-ne. Prvi put je plivao u svomgradu 2000, a na internacio-nalnom mitingu 2003. godi-ne u Kranju. Osvojio je zlatona Balkanijadi, u~esnik je juniorskog i senior-skog EP. U riznici ima 47 titula prvaka dr`ave,oborio 60 rekorda, od kojih {est seniorskih.Najlep{i trenutak je u~e{}e na seniorskom EPu Istanbulu 2009. Moto za uspeh su red, rad idisciplina. Uzor Pol Biderman. @eli da pliva iosvaja medalje na najve}im takmi~enjima.

VelimirSTJEPANOVI]Poha|a 12. razred D`umei-ra koled`a u Dubaiju. U Sr-biji je ~lan Partizana, a uEmiratima Hamilton akva-tiksa. Trener mu je Kristo-fer Tadej. Debitovao je nanacionalnom prvenstvu Engleske 2007. Osvo-jio je zlato i srebro na EYOF-u 2009.U slobodno vreme u~i. Najsre}niji je bio kadaje pobedio u Tampereu na EYOF-u. Uzor muje Jusein Bolt. Pliva zbog kondicije, ali `eli dajednog dana bude osvaja~ medalje na Olimpi-jskim igrama. Moto za uspeh je vera u sebe imnogo, mnogo rada.

14

U Srbiji se fragmenti istorije uklapajuu mozaik, slo`en i sofisticiran da oduzi-ma dah. Kulturno nasle|e na{e zemljesa korenima u evropskoj kulturi sa pra-vom je na ovim prostorima na{lo svojemesto. Na{a zemlja ~uva kolektivno gra-|ene ideje na kojima po~iva kulturniidentitet Srbije.

Na teritoriji dana{nje Srbije ro|eno je~ak 16 imperatora. Ovim putevima ko-ra~ale su rimske legije u pohodima navarvarska plemena na obalama Duna-va. Sirmijum, Singidunum, Cari~ingrad, Viminacijum, Naisus i Medijana,Trajanova tabla, Feliks Romulijana sa-mo su neki od tragova ba{tine iz ovogperioda.

Duhovni prostor Srbije ~ini nepre-gledno bogatstvo od preko 200 pravo-slavnih hramova sa monumentalnomarhitekturom i fresko-slikarstvom. U su-sretu Istoka i Zapada nastali su stubovivere koji odolevaju prolaznosti vreme-na: Stari Ras sa Sopo}anima, manastiri

Studenica, De~ani, srednjovekovni spo-menici na Kosovu, Gra~anica, Pe}ka pa-trijar{ija i crkva Bogorodice Ljevi{ke za-jedno sa Carskom palatom Feliks Ro-mulijana kod Gamzigrada. Svi oni se na-

laze na listi UNESKO Svetske kulturneba{tine. Versko putovanje po Srbiji bo-gatim ~ine i d`amije u Novom Pazaru,Ni{u i Beogradu, kao i brojne sinagoge,katedrale...

Srbija su, pre svega, ljudi, oni obi~ni ioni koji su zauvek ispisali stranice svet-ske istorije od Tesle, Mokranjca, Miha-jla Pupina, Mileve Ajn{tajn, Jovana Jo-vanovi}a Zmaja... Srbija je i jedinstvenipirotski }ilim, folklor, dobra kuhinja (gi-banica, razne pite, ro{tilj, pasulj, ajvar,sarma, gula{, riblja ~orba...), doma}in-sko poslu`enje, kafa kao izgovor za raz-govor. Srbija je i Sava i Dunav, Tisa i Mo-rava, uvek voljeni film koji je ovde stigao{est meseci posle prvog emitovanog uParizu davne 1895, muzika i festivali Eg-zit i Gu~a, Bemus i Ni{vil, predivna pri-roda gde se brda kupaju u tirkiznim je-zerima, rasko{ni nacionalni parkovi,planine, sela i prirodne atrakcije kao {toje \avolja varo{, Obedska bara.

Srbija je ve} decenijama najsre}nijakada posti`e dobre rezultate na sport-skoj sceni jer je ona zemlja sporta, od-nosno sportista, i svaki rezultat postig-nut u fer-pleju na terenu bilo gde naovoj planeti za nju je vi{e od trenutka.

ZNAMENITI SRBI I SRPKINJE

Naziv: Republika SrbijaHimna: Bo`e pravdePolo`aj: Jugoisto~na EvropaKlima: kontinentalnaVreme: GMT+01: 00Glavni grad: BeogradStanovni{tvo: 7.478.820Teritorija: 88.361 km 2Osnivanje Srbije: oko 850.Progla{enje kraljevine: 1217.Prvi srpski ustanak: 1804.Prvi srpski ustav: 1878.Me|unarodni priznanje: 1878.Osnivanje Kraljevine SHS: 1918.

BEOGRAD: Glavni i najve}i grad Srbije. Sme-{ten na u{}u reka Save i Dunava. U njemu `ivivi{e od 1,5 miliona stanovnika. U svojoj istori-ji dugoj sedam hiljada godina, Beograd je me-njao svoje ime vi{e od 10 puta. Od naziva Sin-gidunum, Singidon, Beogrados Poleos, AlbaGraeca, Nando fejervar, Nandor Alba, Alba Bul-garika, Nelgradum, Bjeligrad, Darul - Jihad, Ka-stelbianko, Griechisch Weissenburg, Belgrad.

Beograd je danas grad kulture (sa vi{e od 40muzeja), grad boema, zabave, sporta i biznisa.

NI[: Ili grad Vilina reka je 240 km jugoisto~nood Beograda, jedan je od najstarijih gradovana Balkanu, tre}i po veli~ini u Srbiji. Osnovalisu ga Kelti jo{ u 3. veku pre nove ere. Ime jedobio po reci Ni{avi koju su Kelti zvali Vilinareka. Ime Ni{a u istoriji je zapisano mnogoputa, a svaki osvaja~ mu je davao svoju verzi-ju: rimski Naisus, vizantijski Nasos, slovenskiNi{, turski Nis, nema~ki Nissa.

KRAGUJEVAC: Grad jastreb, kako zovu Kragu-jevac, sme{ten je 130 km ju`no od Beograda.Prva je prestonica moderne Srbije i ~etvrtigrad po veli~ini u zemlji. Kragujevac je po mno-go ~emu „prvi u Srbiji“. Jo{ je u 19. veku bioprestonica moderne srpske dr`ave, u njemusu osnovani: prvi sud, prva gimnazija i Licejkao prete~a Univerziteta Beograda, prvo pozo-ri{te „Knja`evsko-srbski teatar“ i prve novine„Novine srbske“, prvi izliveni topovi, prva elek-tri~na centrala, prva galerija slika, biblioteka...

NIKOLA TESLA (Smiljan,Austrijsko Carstvo, 10.jul 1856 - Njujork, Njujo-rk, SAD, 7. januar 1943)je jedan od najpoznatijihsvetskih pronalaza~a inau~nika u oblasti fizike,elektrotehnike i radiote-hnike. Najzna~ajniji Teslini pronalasci supolifazni sistem, obrtno magnetsko polje,asinhroni motor, sinhroni motor i Teslintransformator.

SVETI SAVA (po ro|enjuRastko Nemanji}; ro|enoko 1174. u de`eva~komkraju na planini Goliji,preminuo je 14. januara(po julijanskom kalenda-ru) 1236. u Trnovu u Bu-garskoj, pri povratku sahodo~a{}a u Jerusalimu). Bio je najmla|i sinvelikog upana Stefana Nemanje i prvi srp-ski arhiepiskop. Izborio se za samostalnostra{ke arhiepiskopije od Vizantije 1219. godi-ne i postavio temelje dana{nje srpske pra-voslavne crkve. Njegova najzna~ajnija pisa-na dela su „@itije Stefana Nemanje“, „Karej-ski tipik“, „Hilandarski tipik“ i „Studeni~ki ti-pik“, kao i „Nomokanon“. Na mestu za kojese veruje da su spaljene njegove mo{ti po-dignut je Hram Svetog Save. U Srbiji se dannjegove smrti po gregorijanskom kalenda-ru (27. januar) proslavlja kao Dan prosvete.

VUK STEFANOVI] KA-RAD@I] (Tr{i}, 6. novem-bar 1787 - Be~, 7. fe-bruar 1864) je bio srpskifilolog, reformator srp-skog jezika, sakuplja~narodnih pesama i pisacprvog re~nika srpskogjezika. Vuk je najzna~ajnija li~nost srpskeknji`evnosti prve polovine XIX veka. U Be-~u je po~eo prikupljanje srpskih narodnihpesama, reformu }irilice i borbu za uvo|e-nje narodnog jezika u srpsku knji`evnost.

NADE@DA PETROVI](^a~ak, 1873 - Valjevo,1915.), najzna~ajnija sr-pska slikarka s kraja 19.i po~etka 20. veka. Tvo-rac je Prve jugosloven-ske umetni~ke izlo-`be.Njeno slikarstvouvodi srpsku umetnost u tokove savreme-ne evropske umetnosti. Bila je ekspresio-nista, a ponekad se i pribli`ava tada jo{neafirmisanoj apstrakciji. U Prvom balkan-skom ratu u~estvovala je kao dobrovoljnabolni~arka.

IVO ANDRI] (1892, Dolackod Travnika - 1975,Beograd) bosansko-srp-sko-hrvatski knji`evnik ijugoslovenski kraljevskidiplomata, ro|en u Oto-manskom Carstvu (da-nas Bosna i Hercegovi-na). Dobitnik Nobelove nagrade za knji`e-vnost 1961. zbog svog celokupnog dotada-{njeg rada „o istoriji jednog naroda“, prve-nstveno za roman „Na Drini }uprija“ (1945).

ISIDORA SEKULI] (Mo-{orin, 1877 - Beograd,1958) poznata srpskaknji`evnica, pesnikinja,novelista, esejista, pre-vodilac i umetni~ki kriti-~ar. Najpoznatija delapored ostalog su „Pismaiz Norve{ke“, „Hronika palana~kog gro-blja“, „\akon Bogorodi~ine crkve“ i dr. Za`ivota je stekla uva`enje kao najobrazova-nija i najumnija Srpkinja svoga vremena.Prva `ena akademik.

SRBIJA - zemlja

na{a

NOVI SAD: Srpska Atina je 80 km severozapad-no od Beograda, drugi je po veli~ini grad u Srbiji,sedi{te Autonomne pokrajine Vojvodine. Prvobit-no je bio poznat pod imenom Racka Varo{, od-nosno srpski grad, i Petrovaradinski [anac, a1748. je dobio ime Novi Sad. Grad u kome je `i-veo Albert Ajn{tajn otmeno stoji na Dunavu, uisto vreme tradicionalan i moderan. Njegov mul-tikulturni duh ose}a se na svakom koraku, a ku-lturna blaga ovaj grad ~uva u zdanjima MaticeSrpske, Muzeju Vojvodine i Narodnom pozori{tu.