C M Y K

C M Y K

mart�april, 2001. 1

ssaaddrr`̀aajj

PPOOLLIITTIIKKAAJelica Kurjak

Rusija � Evropa � Balkan . . . . . . . . 3

Alan Djuks

[ta je uloga Evropskog pokreta naBalkanu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

Branislav Milinkovi}

Misije OEBS na Balkanu . . . . . . . . . 8

Georg Megl

Da li je ovaj rat dobar? . . . . . . . . . . 10

Ilija \uki}

Prilog gra|enju novespoljne politike Jugoslavije . . . . . . . . 19

Vlatko Sekulovi}

Jo{ jednom o Ha{kom tribunalu . . . . 24

Milan Sitarski

Na{e strankena politi~koj mapi Evrope . . . . . . . . 26

^edomir ^upi}

Od dezintegracije do integracije� odnosi Srbije i Crne Gore . . . . . . . 31

Du{an T. Batakovi}

Kosovo i Metohija: od te{kog

nasle|a do mogu}ih re{enja . . . . . . . 34

LLII^̂NNII SSTTAAVVMarinko Vu~ini}

Nema kolektivne krivice . . . . . . . . . 40

EEKKOONNOOMMIIJJAASandra Savanovi}

Za{to je potrebna reforma MMF-a . . 41

Predrag Bjeli}

SR Jugoslavija i Svetskatrgovinska organizacija . . . . . . . . . . 45

Mirko Stoj~evi}

Privrede balkanskih zemaljai perspektive regionalneprivredne saradnje . . . . . . . . . . . . . . 51

C M Y K

C M Y K

eurotranzicija2

Zoran Bogeti}

U susret liberalizacijitrgovine i tr`i{ta . . . . . . . . . . . . . . . . 58

Bo`o Stojanovi}

Tok i dinamika tranzicije . . . . . . . . . 62

Dejan Eri}

[ta mogu o~ekivati doma}apreduze}a u novimizmenjenim uslovima . . . . . . . . . . . . 64

KKUULLTTUURRAAMark Abeles

Hodo~a{}e na Solitre . . . . . . . . . . . . 68

Ana A. Jovanovi}

Abelesova antropologijadr`ave i analiza zna~enjadana{njih politi~kih rituala . . . . . . . 73

OOBBRRAAZZOOVVAANNJJEEIskra Maksimovi}

Evropsko obrazovanje i principdo`ivotnog u~enja . . . . . . . . . . . . . . . 75

Istorija Rusije obele`enaje periodima potrage za sop-stvenim identitetom. TokomXX veka ova zemlja na{la se dvaputa u takvoj prilici: prvi put1917. godine, kada je izvr{enrevolucionarni prevrat i carskaRusija preko no}i postala soci-jalisti~ka, i, drugi put, kada se1991. godine raspao SovjetskiSavez � i kao dr`ava i kao imper-ija, a Rusija krenula u dug ineizvestan period sklapanja poli-ti~kog, ekonomskog, nacional-nog, kulturnog, vojnog, spoljno-politi~kog i svekolikog mozaikasamobitnosti.

Kao i ve}ina zatvorenihdru{tava, i Rusija je posle raspa-da sovjetske dr`ave odabralamodel razvoja po ugledu nazapadnoevropske vi{epartijskeparlamentarne demokratije, upoliti~koj sferi, i tr`i{no modeli-ranje privrede po ugledu na ko-rigovani liberalizam zapadno-evropskog tipa, kako bi se {topre uklju~ila u ve} poodmakletokove integrisanja na evrop-skom i svetskom nivou.

Veza sa Evro-pom oduvek je, isto-rijski posmatrano,za Rusiju predstavl-jala strate{ku ori-jentaciju koja je os-tajala nedovr{ena usvom ostvarenju: ia-ko je Rusija bilaaktivni u~esnik ve}i-ne doga|aja koji suobele`ili promene ukonfiguraciji poli-ti~ke karte evrop-skog kontinenta,ona je, u osnovi,ostajala ome|enaokvirima borbe za samobitnostkoja je podrazumevala dvojstvo� evropsko i azijsko (odnosnoslovensko). Ta ome|enost pred-stavljala je najva`niji faktorograni~avanja razvoja zemlje ive~itog vra}anja na iskonskopitanje � za{to? Rusija se pomerikorak ka evropskoj civilizaciji, aonda se, pod uticajem izuzetnosna`nih snaga tradicionalizma,vrati nekoliko koraka unazad; i,umesto da nastavi sa traganjemza na~inima kako ostvariti zapo-~ete procese kretanja, Rusija sepita za{to je uop{te krenula utakvu avanturu. Ipak, i poredsvih ograni~avaju}ih momenata,Rusija je u periodima okretanjaka Evropi uzimala onoliki deocivilizacijskih tekovina koliko jemogla da �propusti� kroz �fil-ter� svoje specifi~nosti.

Posle raspada sovjetskeimperije, Rusija se na{la u veomadelikatnoj situaciji: smanjenateritorija, smanjenje mogu}ih

strate{kih sirovinskih izvora,manja vojna mo}, problemi saruskim `ivljem van ruskih grani-ca, potpuno nova konstelacijasnaga u me|unarodnim odnosi-ma, gubljenje pozicije supersile isl. Svi ovi momenti nametali sunovom ruskom rukovodstvu,ina~e liberalno orijentisanom,opredeljenje za, kako se sma-tralo, one strate{ke i takti~kesadr`aje pomo}u kojih bi semogao posti}i br`i ekonomskirazvoj i br`e uklju~ivanje uzapo~ete procese integracije naevropskom kontinentu. Prome-ne na unutra{njem planu najpresu se odvijale u domenu formi-ranja vi{epartijskog sistema iaktiviranja uloge parlamenta upoliti~kom sistemu. Politi~kapluralizacija je ponovo otvorilastaru civilizacijsku dilemu u ovojzemlji: za ili protiv pribli`avanjaEvropi, odnosno, koliko (iza{to) promena koje bi Rusijupribli`ile zapadnoevropskoj ci-vilizaciji. Dru{tvo se neminovno

C M Y K

C M Y K

mart�april, 2001.

politika

3

Jelica Kurjak

RRUUSSIIJJAA �� EEVVRROOPPAA �� BBAALLKKAANN

Veza sa Evropom oduvek je,istorijski posmatrano, za Ru-siju predstavljala strate{ku ori-jentaciju koja je ostajala ne-dovr{ena u svom ostvarenju:iako je Rusija bila aktivni u~e-snik ve}ine doga|aja koji suobele`ili promene u konfi-guraciji politi~ke karte evrop-skog kontinenta, ona je, uosnovi, ostajala ome|ena okvi-rima borbe za samobitnost.

polarizovalo na tzv. mondijalistei na tradicionaliste, odnosnoslovenofile.

U skladu sa politi~kom idru{tvenom polarizacijom uodnosu prema promenama, od-vijao se i proces opredeljivanja uodnosu na pona{anje Rusije name|unarodnoj sceni. Taj procesdoga|ao se paralelno sa raspa-dom SFR Jugoslavije i ratovimakoji su tim povodom zapo~eti. Stim u vezi, slobodno se mo`ere}i da je povratak Rusije name|unarodnu scenu bio u tesnojvezi sa njenom ulogom u proce-su traganja za na~inima re{avanjakrize na prostoru prethodneJugoslavije. Takav kontekst do-ga|anja u velikoj meri }e opre-deliti i rusku spoljnopoliti~kutaktiku, njen odnos premazapadnoevropskim partnerima,SAD, ali i drugim procesima kojisu obele`ili karakter me|unaro-dnih odnosa na kraju XX veka.

Opredeljenje ruskog ru-kovodstva za reformski karakterpromena podrazumevalo je pri-bli`avanje ove zemlje institu-cionalnim okvirima Evropskeunije i Severoatlantskog saveza.To je bila strategija koja je treba-lo da uka`e na opredeljenostRusije za novi put razvoja i naodlu~nost da se raskrsti sa sis-temskim okvirom u kome jezemlja `ivela sedam decenija.Rusija je, slede}i takvo oprede-ljenje, veoma brzo postala ~lani-ca gotovo svih relevantnih insti-tucija zapadnoevropskog sveta,

da bi krajem maja 1997. godinesklopila i specijalni ugovorRusija�NATO ~ime je bio zao-

kru`en put uklju~ivanja uEvropu. Mnogim anali-ti~arima ovakav razvojdoga|aja izgledao je pre-brz za zemlju koja se takosporo pokre}e, ali iprevi{e radikalan zazemlju sa slo`enim men-talnim, politi~kim, ver-skim i kulturnim sklo-pom, kakva je Rusija.Zbog toga su mnogi bili

skloni da takav tok doga|ajavezuju za opredeljenja i karakterpojedinih li~nosti (najpre zaministra inostranih poslovaAndreja Kozirjeva), {to u ruskojpoliti~koj kulturi nije nebitno,dok su drugi nastojali da proceseobja{njavaju kategorijalnim apa-ratom �novog svetskog poretka�u kome je Rusija postala `rtvomzapadnih zemalja (pre svegaSAD).

U skladu sa prozapadnomorijentacijom odvijao se i odnosRusije prema sukobima naBalkanu: Rusija se od samogpo~etka rata na prostoru pre-thodne Jugoslavije principijelnozalagala za re{avanje sukoba uokviru sistema Ujedinjenih naci-ja i posebno OEBS-a, {to ju jejo{ vi{e pribli`ilo zapadnim par-tnerima, a posebno od momentakada je (neo~ekivano za mnoge)po~etkom 1992. godine priznalanezavisnost Hrvatske i Slove-nije, a polovinom iste godine iMakedonije i Bosne i Hercego-vine. Ovakav razvoj doga|aja jo{vi{e je pribli`avao Rusiju evrop-skim procesima integracije a naunutra{njem planu stvarao iluzi-ju da se radi o ravnopravnim par-tnerima � {to je, nema sumnje,ruskom rukovodstvu i bilo cilj.

Tok promena na poli-ti~kom planu bio je mnogo br`ii o~itiji nego na ekonomskom, ato je, kako je vreme odmicalo,

dovelo do svesti da Rusija posta-je sve vi{e zavisna od stranogkapitala i gotovog novca, te danije u stanju da tezu o ravno-pravnom partnerstvu prenese naekonomski plan. Sudar ideologi-je i stvarnosti, po ko zna koji putu istoriji, doveo je ovu zemlju usituaciju ponovnog preispitiva-nja i realnog sagledavanja ~inje-nica. To je uticalo na ponovno,ovoga puta jo{ jasnije, polarizo-vanje izme|u �patriota� (u ~ijojgrupaciji su se sada nalazilizajedno i komunisti i patriotskesnage i ortodoksni tradicional-isti) i liberalno orijentisanihsnaga. Ovakva situacija mani-festovala se u dolasku na mestoministra spoljnih poslova Jevge-nija Primakova, koji je iza{ao sanovom doktrinom o potrebipromene strategije i prioriteta ukorist �prvih suseda�, {to jezapravo zna~ilo svest o tome daRusija nije u stanju da dr`i koraksa zapadnim zemljama, te da semora orijentisati na realnijupolitiku. Takva politika pred-stavlja neku vrstu blagog izola-cionizma: zapravo, radi se o ve}vi|enim istorijskim momentimakada se Rusija posle �izleta� ubudu}nost povla~i, kako bi�svarila�, odnosno prilagodilapreuzete inovacije sopstvenomcivilizacijskom kodu.

Orijentacija na regionalnusilu �respektabilnog karaktera�predstavlja, u stvari, i realnost izamku za ovu zemlju. Realnostutoliko {to Rusija danas jesteregionalna zemlja, sa doistaimpozantnim mogu}nostimakoje se moraju respektovati, alizemlja koja objektivno nije ustanju, zbog svoje ekonomskesituacije, da u~ini i{ta ozbiljnijena me|unarodnom planu. Zam-ku zbog toga {to orijentacija nabiv{e republike sovjetske dr`avemo`e, dugoro~no gledano, Rusi-ju uvu}i u lokalne procese nesamo pojedinih zemalja, ve} i

C M Y K

C M Y K

eurotranzicija

politika

4

pojedinih regiona koji su, zaproteklih deset godina od kakose razvijaju samostalno, u mno-go ~emu inkompatibilni sa ru-skim strate{kim, pa ~ak i takti-~kim interesima. Tu treba napo-menuti jo{ jedan veoma zna~ajanmomenat, a to je uklju~ivanjezemalja postsovjetskog regiona,bez obzira na tempo, sadr`aj ipoliti~ku nameru, u proces glo-balne ekonomske i bezbednosnepolitike. O~igledno je, zapravo,da Rusija u ovom momentunema dugoro~nu strategijuodnosa prema postsovjetskomprostoru, ali je nema ni premaEvropi. Rusija jo{ uvek reagujena posledice, a ne na uzroke. Toje posebno do{lo do izra`aja zavreme NATO intervencije naKosovu, odnosno u SR Jugo-slaviji. Rusija je, kao i u odnosuna rat u prethodnoj Jugoslaviji,dosledno zastupala stav da spo-rove treba re{avati mirnim pu-tem, u okviru odgovaraju}ih or-gana Ujedinjenih nacija, odno-sno OEBS-a. Diplomatska aktiv-nost u tom pravcu je bila vi{enego velika, ali se, na krajuispostavilo da je Rusija ostala nanivou odluka i re{enja svojihzapadnih partnera. Ali, postojijedan zna~ajan momenat koji bimogao imati uticaja na odnoseove zemlje sa evropskim part-nerima i posebno sa SAD. Nai-me, rusko rukovodstvo je iskori-stilo Kosovo kao neku vrstu stu-dije slu~aja i obnovilo rat u ^e-~eniji, dosledno, kao i NATO,ne po{tuju}i norme me|unaro-dnog prava, a pravdaju}i aktiv-nost �unutra{njom stvari�. Ru-sija je na taj na~in prihvatila�pravila igre� zacrtana na samituOEBS-a u Istambulu, 1999. go-dine, prema kojima zapadno-evropske zemlje, odnosno NATO,mogu intervenisati u lokalnimkonfliktima radi postizanja mira.

Mogu}nosti Rusije dauti~e na neminovno {irenje sis-

tema evropske bezbednosti natransatlantski prostor veoma suograni~ene: o tome svedo~i iveoma brzo normalizovanjeodnosa sa NATO posle inter-vencije na Kosovu, zapo~injanjerazgovora o SALT�3, ali iizra`ena bojazan u vezi sanajavom SAD o postavljanjunovog antiraketnog ki{obrana.

Osnovnestrate{ke polugeruske politike na-cionalne bezbed-nosti ti~u se presvega o~uvanjateritorijalnog in-tegriteta i terito-rijalne celovitostizemlje i stvaranjauslova u kojimase Rusija mo`erazvijati u rela-tivno mirnom okru`enju. S timciljem je doneta i nova Kon-cepcija nacionalne bezbednosti inova Vojna doktrina i novaDoktrina spoljne politike (to-kom 2000. godine). U tom kon-tekstu evropska politika je nadrugom mestu i nju karakteri{epragmati~ni odnos. Pribli`ava-nje Nema~koj otuda treba shva-titi u funkciji odr`avanja ravno-te`e prema drugim zapadno-evropskim zemljama koje imajumanje razumevanja za ruskeprobleme (Francuska, Engleska,pa i SAD), ali i stvaranje dobrihodnosa sa zemljom kojoj Rusijanajvi{e duguje. Uostalom, dobriodnosi sa Rusijom uvek suodgovarali i Nema~koj kada seova nalazila u specifi~nim odno-sima sa prvim evropskim su-parnikom � Francuskom � okonekih strate{kih pitanja (primatau Evropi, recimo). OdnosiRusije sa ostalim delovimaEvrope, u tom kontekstu iprema Balkanu i SR Jugoslaviji,u funkciji su ruske evropskepolitike.

Rusija je, kao i Balkan,potra`iva~ novca i kapitala i kaotakva u tom domenu malo togamo`e da pru`i ovim zemljama. Sdruge strane, postoje i neketradicionalne veze, kao {to jeenergija, gde se Rusija javlja kaoprimarni izvoznik. Treba, me-|utim, re}i da sa promenama uSR Jugoslaviji i ova komponenta

mo`e postati manje strate{kizna~ajna u odnosima izme|udve zemlje, {to zahteva preispiti-vanje sadr`aja i karaktera odnosai sa ruske i sa jugoslovenske,odnosno, srpske strane. Vreme�tradicionalnih odnosa� o~igled-no je davno zavr{eno, ako jeuop{te i postojalo kao realnost.^ini se da se vi{e radilo omitovima koji su odgovaraliodre|enim politi~kim elitama i uRusiji i u Jugoslaviji, koje sunjima ve{to manipulisale u svrhudnevnopoliti~kih potreba, kao{to je slu~aj sa re`imom Slo-bodana Milo{evi}a. Odnosi se,vi{e nema sumnje, moraju zasni-vati na pragmati~nim interesima.Stoga je veoma zna~ajno pratiti,analizirati i stvarati odnos premaprostoru tzv. Velikog Sredo-zemlja za koji Rusija ima itekakointeresa, jer je to �put nafte igasa�. ^ini se da }e ovaj �put�biti dugoro~nije u centru stra-te{kog interesa mnogih zemalja.

C M Y K

C M Y K

mart�april, 2001.

politika

5

Evropski pokret, osnovanna Kongresu u Hagu 1948. go-dine, ima kao svoj osnovni ciljpromovisanje politi~ke i eko-nomske integracije u Evropi, jerje to najbolji na~in da se ostvaremir, demokratija i napredak.Nacionalni saveti osnovani su utrideset jednoj zemlji. Svi onideluju u okviru osnovnih ciljevapokreta, koje promovi{u u skla-du sa njihovim nacionalnimpoliti~kim, ekonomskim i dru-{tvenim sistemima.

Osnovni ciljevi Evropskogpokreta veoma su relevantni zapodru~je Balkana.

^lanovi Evropskog pokre-ta su pojedinci koji dele osnovneciljeve pokreta. To su ljudi iz ra-zli~itih dru{tvenih krugova. Svinacionalni saveti trude se da,

~lanstvom u pokretu, budu za-stupljeni glavni pravci demo-kratskog politi~kog oprede-ljenja.

Neki nacionalni savetiimaju zajedni~ke ~lanove, spon-

zore, donatore ili sve troje ujed-no.

Na evropskom nivou,~lanstvo uklju~uje i brojnenevladine organizacije {iromEvrope.

Raznolikost ~lanstva va-`no je preimu}stvo Evropskog

pokreta. To je naro~ito poka-zano tokom 2000. godine nakursu me|unacionalnog dijalogao pro{irenju EU i njenoj institu-cionalnoj reformi. Na kursu jeu~estvovalo 20 nacionalnihogranaka Evropskog pokreta, akonsultovan je i veliki brojnevladinih organizacija, te dru-{tava koja se imaju smatraticivilnim.

Nacionalni saveti Evrop-skog pokreta postoje i u Hr-vatskoj, Srbiji i Sloveniji. Od-skora, nacionalni ogranci formi-rani su i u Bosni i Hercegovini,Makedoniji, Crnoj Gori, Bugar-skoj i Rumuniji.

Nedavno odr`ani me|u-nacionalni dijalozi jasno su po-kazali da su nacionalni savetispremni konstruktivno da sara-|uju. Iskustvo je pokazalo va`-nost postojanja mre`e naci-onalnih saveta, kao i nacionalnihsaveta i grupa koje na jedandobar na~in reprezentuju civilnisektor u njihovim zemljama.

U okviru samih nacio-nalnih saveta postoje zna~ajniizvori iskustva, ma{te i dobrevolje. Isti izvori nalaze se i ugrupama civilnog dru{tva.

Osnovni ciljevi Evropskogpokreta veoma su relevantni za

C M Y K

C M Y K

eurotranzicija

politika

6

Alan Djuks

[[TTAA JJEE UULLOOGGAA EEVVRROOPPSSKKOOGGPPOOKKRREETTAA NNAA BBAALLKKAANNUU??

Osnovni ciljevi Evropskog pokreta veoma su relevantni zapodru~je Balkana, ~ije su se zemlje, nakon decenije sukoba,opredlile za evropsku ideju i evropske vrednosti. Samit u Zagrebu,odr`an krajem 2000. godine, jasno je potvrdio da je normalizacijaodnosa u regionu neophodna. Kao organizacija koja pravi mre`ukroz grupe civilnog dru{tva, Evropski pokret mo`e da u~estvuje utom procesu

podru~je Balkana, ~ije su sezemlje, nakon decenije sukoba,opredelile za evropsku ideju ievropske vrednosti. Samit uZagrebu, odr`an krajem 2000.godine, jasno je potvrdio da jenormalizacija odnosa u regionuneophodna. Kao organizacijakoja pravi mre`u kroz grupecivilnog dru{tva, Evropski po-kret mo`e da u~estvuje u tomprocesu.

Budu}nost naroda balkan-skih dr`ava zavisi}e, ipak, prven-stveno od njih samih. Gra|anidr`ava ~lanica Evropske unije,zajedno sa dr`avama kandidati-ma za ~lanstvo, nadaju se da }eto biti mirna, demokratska, sta-bilna i uspe{na budu}nost.Vremenom }e se iskristalisatistav da miran, demokratski, sta-bilan i uspe{an region Balkana,bez obzira na konfiguracijudr`ava, treba da bude deopro{irene EU.

Do tog stava ne}e do}i svedok u regionu postoji nasilje isukobi.

Vlade ili narodi koji nepripadaju balkanskom regionumo`da i imaju ideje kako bi tre-balo da izgleda sistem odnosa naBalkanu, ali oni ne treba da ih{ire ili name}u ljudima koji mislesasvim druga~ije.

Evropska unija je ve}pokazala spremnost da obezbediznatna finansijska sredstva zaobnovu i razvoj regiona. ^lanoviUjedinjenih nacija znatno sudoprineli o~uvanju mira i admi-nistrativnog prestrukturiranjapodru~ja jugoistoka Evrope.Nadam se i verujem da }e takvoanga`ovanje trajati dokle god jeto potrebno.

Ipak, jasno je da politi~kesnage na balkanskom tlu trebada se odvoje od takve vrstespoljne intervencije {to je mogu-}e pre. Ovo se mora posti}imirnim i demokratskim re{ava-njem konflikata, politi~kim pri-lago|avanjem, uz po{tovanjeosnovnih demokratskih prava.

Deklaracija usvojena nasamitu u Zagrebu jasno proizlazi

iz ovih principa. Ona, pre svega,zahteva normalizaciju odnosa ususedstvu, a nakon toga i prijavuza ~lanstvo u EU. Deklaracijadaje niz postupaka i meravezanih za delovanje Pakta zastabilnost, trgovinu, politi~kidijalog, reforme i sigurnu sarad-nju. Ove mere obezbe|uju okvirza delovanje u regionu i podr{kuspolja za politi~ke i ekonomskerazvojne procese.

Evropska unija se zalo`ilada }e nastaviti da bude motiva-ciona sila Pakta za stabilnost.Kvalitet i su{tina reformi i, uokviru njih, izgledi i brzinanapretka, zavise isklju~ivo odljudi koji `ive na tom prostoru.Osnovna stvar jeste da je ljudi-ma omogu}eno da izra`avajusvoju veru i `elje demokratskitako da sami mogu da defini{upoliti~ka re{enja koja }eomogu}iti stvarni, mirni na-predak.

C M Y K

C M Y K

mart�april, 2001.

politika

7

Osnovni zadatak OEBS uperiodu posle okon~anja hlad-nog rata jeste rano upozoravanjena napetosti unutar i izme|udr`ava, spre~avanje sukoba,rukovo|enje krizama i pomo}prilikom izgradnje dru{tva posleokon~avanja oru`anih kon-frontacija. Kao najprepoznatlji-vija delatnost organizacije u os-tvarivanju ovog zadatka, u po-slednjih nekoliko godina, izdva-ja se raspore|ivanje dugoro~nihmisija u zemljama u kojima po-stoje potencijali za izbijanjenasilnih sukoba ili potrebapostkonfliktne rehabilitacije.Ovakvih misija ima ukupnodvadesetak i uglavnom su ras-pore|ene na prostorima biv{egSovjetskog Saveza i biv{e Jugo-slavije. Ipak, Jugoisto~na Evropapredstavlja region njihove naj-ve}e koncentracije.

Prve dve takve misije uistoriji OEBS ustanovljene su uSR Jugoslaviji i Makedoniji jo{ udrugoj polovini 1992. godine.Misija za Kosovo, Sand`ak iVojvodinu je na terenu delovalasvega devet meseci, a zatim joj jejugoslovenska vlada otkazala go-stoprimstvo, uslovljavaju}i nje-no prisustvo ukidanjem suspen-zije SRJ na ~lanstvo u OEBS.Misija u Skoplju postoji i danas.Obi~no se ocenjuje da je uspelada doprinese smanjivanju etni-~kih napetosti izme|u Make-donaca i predstavnika albanskemanjine.

Do sredine devedesetihgodina, misije OEBS bile su re-

lativno malobrojnog sastava,svega deset-petnaest diplomata.Velike misije OEBS tako|e su,po prvi put, raspore|ene naBalkanu � najpre u Bosni iHercegovini posle Dejtonskogmirovnog sporazuma (1995),potom u Hrvatskoj (1996), a nakraju i na Kosovu (Verifikacionamisija za Kosovo 1998. i misijaOEBS kao deo UNMIK od juna1999). Trenutno na Balkanudeluje i misija OEBS u Albaniji,koja je uspostavljena 1997.godine, posle prevremenih izbo-

ra do kojih je do{lo zbog haosaizazvanog raspadom piramidal-nih bankarskih {ema. Po~etkomjanuara 2001. godine Stalni savetOEBS je, na osnovu poziva novejugoslovenske vlade, ustanovio imisiju OEBS za SRJ.

Misija OEBS za Bosnu iHercegovinu predstavlja deosveobuhvatnih napora me|una-rodne zajednice na sprovo|enjuDejtonskog mirovnog sporazu-ma. Ona ima dva osnovna zadat-ka. Prvi se odnosi na organizo-vanje pregovora iz domenaregionalne stabilnosti koji supredvi|eni Aneksom 1-B Dej-tonskog sporazuma. U tomsmislu, ve} 1996. godine po-stignut je Sporazum o meramaza ja~anje poverenja unutarBosne i Hercegovine izme|uFederacije i Republike Srpske,kao i Sporazum o subregional-noj kontroli naoru`anja izme|uBosne i Hercegovine, Hrvatske iSR Jugoslavije. Jo{ uvek se vodepregovori o stabilizaciji ~itavog

C M Y K

C M Y K

eurotranzicija

politika

8

Branislav Milinkovi}

MMIISSIIJJEE OOEEBBSS NNAA BBAALLKKAANNUU

Misija OEBS koja je po-~etkom 2001. godine raspo-re|ena u SR Jugoslaviji ima}ezadatak da pru`i stru~nupomo} predstavnicima jugo-slovenskih vlasti, kao i za-interesovanim pojedincima,grupama i organizacijama uoblastima demokratizacije iljudskih prava, uklju~uju}i iprava lica koja pripadajunacionalnim manjinama.

regiona, u kojima u~estvuju svisusedi ove tri zemlje i ostalezainteresovane zemlje OEBS.Drugi zadatak OEBS u Bosni iHercegovini ti~e se organizacijei sprovo|enja izbora. Tu jeOEBS preuzeo izuzetna iprili~no kontroverzna ovla{}e-nja na osnovu kojih ima prava dastavi u podre|eni polo`aj, pa ~aki elimini{e, one stranke i poje-dince koji se protive sprovo-|enju Dejtonskog sporazuma.

Misija u Hrvatskoj zapo-~ela je svoju aktivnost sa sveganekoliko ~lanova i sa relativnoograni~enim mandatom. Me|u-tim, mandat joj je, postepeno,zna~ajno pro{iren, posebno uoblasti zakonodavnih reformi ikontrole nad radom policije,tako da se i ukupan broj ~lanovamisije popeo na 250. Sveaktivnosti ove misije bi se,tako|e, mogle svrstati u dvevelike grupe. Prva se ti~e nor-malizacije me|uetni~kih odnosau zemlji, posebno izme|uHrvata i Srba, kako bi seomogu}io povratak onih koji suu periodu 1991�1995 bili pri-nu|eni da napuste svoje do-move, ali i spre~io dalji egzoduspripadnika srpske zajednice. Udrugoj grupi su napori misijeusmereni u pravcu {ire demokra-

tizacije hrvatskog dru{tva, po-sebno u domenu izbornih za-kona i delovanja medija. Misijaje bila uspe{nija na ostvarenjurezultata iz druge nego iz prvegrupe. Promena vlade u Hr-

vatskoj, do koje je do{lo posleizbora odr`anih po~etkom 2000.godine, mo`e da poslu`i kaopotvrda ove ocene.

Zadatak Verifikacione mi-sije za Kosovo bio je da pratipovratak izbeglica i raseljenihlica, kao i po{tovanje prekidavatre. Mada je ova misija dopri-nosila pobolj{avanju bezbednos-nih prilika u pokrajini u vremedok je tamo bila raspore|ena(novembar 1998�mart 1999),ona je ipak povu~ena zbog opre-deljenja NATO da Kosovskukrizu re{i ultimatumom i silom.Posle okon~anja bombardovanjai raspore|ivanja me|unarodnihvojnih trupa na Kosovu u junu1999, ustanovljena je misijaUNMIK, ~iji je zadatak da orga-nizuje privremenu adminis-traciju pokrajine do kona~nog

re{enja njenog statusa. MisijaOEBS predstavlja komponentuUNMIK koja ima zadatak da sebavi razvojem demokratskihinstitucija na Kosovu, pitanjimaiz oblasti za{tite ljudskih prava iorganizacijom izbora. Uspe{nosu organizovani lokalni izbori ujesen 2000, ali je njihov velikinedostatak {to nije obezbe|enou~e{}e Srba.

Misija OEBS koja jepo~etkom 2001. godine ras-pore|ena u SR Jugoslaviji ima}ezadatak da pru`i stru~nu pomo}predstavnicima jugoslovenskihvlasti, kao i zainteresovanimpojedincima, grupama i organi-zacijama u oblastima demokrati-zacije i ljudskih prava, uklju-~uju}i i prava lica koja pripadajunacionalnim manjinama. Izovako {irokog polja u mandatu,nagla{eno je da }e misija poseb-no izdvojiti obuku sudija i pri-padnika policije, kao i aktivnostna planu medija. Ova misija,koja }e brojati nekoliko desetina~lanova, bi}e prinu|ena dasara|uje sa ostalim misijamame|unarodnih organizacija uSRJ, kao {to su misije SavetaEvrope, Evropske unije, Kome-srijata UN za izbeglice i druge.

Misija je uspostavljena zaperiod od jedne godine, ali semo`e o~ekivati da }e, kao i uslu~aju svih ostalih misija kojesu raspore|ene na terenu, do}ido rutinskog produ`avanja nje-nog mandata. Okon~anje man-data Misije, o ~emu odluku do-nosi Stalni savet OEBS u sara-dnji sa zemljom doma}inom,zavisi od procene politi~kih telaOEBS da li sama dr`ava doma-}in mo`e na sebe da preuzmezadatke misije. Kvalitet saradnjejugoslovenskih vlasti sa misijomOEBS sigurno }e uticati na pri-bli`avanje zemlje evropskimintegracionim tokovima.

C M Y K

C M Y K

mart�april, 2001.

politika

9

Misija OEBS za Bosnu iHercegovinu predstavlja deosveobuhvatnih napora me|u-narodne zajednice na spro-vo|enju Dejtonskog miro-vnog sporazuma.

Gotovo jednoglasna podr-{ka u Nema~koj ratu NATO-aprotiv Jugoslavije pripisuje seonome {to se naziva �humani-tarnim ciljem�. Cilj na{e huma-nitarne intervencije je zaustav-ljanje genocida � ili, kako se toponekad opisuje, spre~avanje�novog Au{vica�. Oni koji suprotiv Au{vica moraju podr-`avati ovaj rat. Ova teza je naj-sna`niji kalibar moralne artilje-rije koja je dejstvovala sa na{estrane u toku na{eg moralnograta. To je sigurno najefikasnijioblik artiljerije jer je univerzalnorazumljiv celom politi~komsvetu, uklju~uju}i biv{e paci-fiste. Ali, da li je ovaj argumentispravan? Da li je ovaj rat dobar?Da li, zaista, rat mo`e bitimoralno dobar?

Verujem da se na ovopitanje, ili bar na su{tinu proble-ma, mo`e odgovoriti relativnolako. Sigurno da je na ovo pita-nje mnogo lak{e dati odgovornego na mnoga druga moralnapitanja. I pored toga, mnogi odnas imaju dosta pote{ko}a daprona|u stvarno dobro baziranstav o eti~kom legitimitetu rataNATO-a protiv Jugoslavije �pod pretpostavkom da odpo~etka `elimo da imamo sop-stveni stav. Ja ne `elim nikomeda uskratim pravo na sopstvenomi{ljenje � ali }e mo`da mojikomentari olak{ati nekim ljudi-ma da zauzmu stav. Zato vaspozivam da zajedno, korak pokorak, razmotrimo fundamen-talne moralne odluke i ~inje-

ni~ne pretpostavke od kojih za-visi na{a moralna procena inter-vencije NATO-a. ^ak i akoostanete neodlu~ni u kona~nomstavu, ja sam postigao svoj ciljukoliko znate za{to ste ostalineodlu~ni.

Samoodbranai urgentna pomo}Hajde da po~nemo sa

uobi~ajenim primerom samood-brane i pomo}i u hitnim slu~aje-vima. Ako neko poku{a daugrozi moj `ivot i ne mogu daizbegnem njegov napad ni nakoji na~in, ja mogu poku{ati dase odbranim tako {to }u ubitinapada~a pre nego {to on ubijemene. Obratite pa`nju na re~�mogu� � ja nisam ni podkakvom prinudom da tako i pos-tupim. Mo`da svoj `ivot nevrednujem toliko da sam spre-man i da ubijem kako bih gasa~uvao. Samoodbrana je pravo,a ne obaveza.

Nasuprot tome, kad god jeu pitanju hitna pomo}, ne dovo-

di se u pitanje moj `ivot, ve}`ivot neke druge osobe. Recimoda ubica `eli da ubije bespo-mo}no dete. Ako ne postojidrugi na~in da se spasi detetov`ivot, mogu li ja poku{ati da ubi-jem ubicu? Naravno da mogu. Ustvari, to je na neki na~in i mojaobaveza. Iako mogu izabrati daizgubim svoj `ivot, mo`da ne}umo}i da se suzdr`im da nespasem `ivot deteta. Drugimre~ima, imamo pravo i nasamoodbranu, i na pru`anjepomo}i u hitnom slu~aju � aliovo poslednje je, mo`da, iobaveza. (Da li smo, i u kojojmeri, u obavezi da pomognemozavisi ne samo od stepenaugro`enosti, ve} i od stepenarizika kojem smo izlo`eni, pos-matrano sa aspekta na{eg sop-stvenog prava na `ivot. Dalje,rizik koji smo bezuslovnospremni da preuzmemo tako|ezavisi i od toga koliko je namasamima vredan `ivot `rtve.)

Ovaj pristup, zasnovan naprimeru samoodbrane i hitnepomo}i, gotovo uvek se odabirapri vaganju moralne oprav-danosti dozvole ili ~ak obavezeda se po~ini ubistvo. Tako|e sekoristi i u analizi drugihslu~ajeva � uklju~uju}i i rat.Slu`imo se njime ne samo da

C M Y K

C M Y K

eurotranzicija

politika

10

Georg Megl

DDAA LLII JJEE OOVVAAJJ RRAATT DDOOBBAARR??EEttii~~kkii kkoommeennttaarr

Da li je ova takozvana humanitarna intervencija bila dobra stvar �dobra u moralnom smislu? Za odgovor na ovo pitanje trebalo biprvo ra{~istiti sa tim {ta su zapravo humanitarne intervencijei koji su neophodni (i, mo`da, zajedno dovoljni) uslovi da bi onebile moralno opravdane. Odgovore na ta pitanja pru`am ovde, arezultat je da se NATO intervencija mo`e osporiti.

bismo opravdali mobilizaciju,ve} i samo ratovanje. Na kraju, upitanju je op{ti princip, jer se idr`ave mogu posmatrati kaopojedinci. Tako, bilo koji poje-dinac, bio on osoba ili kolektivljudi organizovanih u dr`avu,ima pravo da brani svoj opstanak� iako to mo`e zna~iti kraj zanapada~a. Odbrambeni ratovinisu ni{ta drugo do primerisamoodbrane dr`ave, a ratoviradi pomo}i (nezavisno od togada li se vode u okviru odbram-benog pakta) nisu ni{ta drugodo primeri hitne me|unarodnepomo}i. Sledstveno tome, poprincipu osnovne premise, onisu moralno opravdani. I kon-sekventno, bar {to se ti~e pravada se pristupi nekom ratu (jus adbellum), ovi ratovi se opisujukao �pravedni ratovi�. Dobro zasada � mo`da?

No, na ovom mestunailazimo na problem. Dr`ave,same po sebi, ~ine pojedinci,odnosno grupe pojedinaca. Iakobi glavni cilj dr`ave trebalo dabude za{tita sopstvenih gra|ana,sve dr`ave ne ispunjavaju tuobavezu. [ta je sa slu~ajevimagde se dr`avni aparat okre}eprotiv svojih gra|ana ili, {to je~e{}e, protiv pojedinih grupagra|ana? Da li i oni tako|e imajupravo na samoodbranu u slu~ajuda su im ugro`ene bitne stvari(opstanak i `ivot dostojan~oveka)? Naravno da imaju.Ovo je ~uveno pravo na otpor �moralno pravo koje ugro`enagrupa ima u odnosu na svojudr`avu, iako takvo pravo nijezapisano u zakonima dr`ave ilise decidirano zabranjuje.Konsekventno tome, grupeimaju pravo na pru`anje pomo}ispolja u hitnim slu~ajevima kadaugro`ena grupa nije u mo-gu}nosti da sama sebi pomogne.

Ipak, grupe � na primerpoliti~ke partije, etni~ke ili reli-

giozne grupe, itd. � mogu bitiugro`ene ne samo od stranedr`ave, ve} i od drugih grupa.Dr`ava dostojna po{tovanjaobavezna je da odgovori natakvo ugro`avanje u skladu sasvojom osnovnom ulogom, tj.ulogom za{titnika. Ali ova ulogase, ipak, ne ispunjava u pojedi-nim slu~ajevima; tako represija,proterivanje ili uni{tavanje jednegrupe od strane druge ponekadodgovara onima na vlasti, paumesto da je spre~avaju, oni jemogu ~ak zapo~injati ilipodr`avati. I u ovom slu~aju,tako|e, ako dr`ava ignori{esvoju obavezu, neko sa stranemo`e prisko~iti u pomo} onimakoji nisu dovoljno sposobni dase sami odbrane.

Dozvolite mi davam postavim pitanje:da li vam je bilo lakoda opravdanje samo-odbrane i urgentnepomo}i prihvatite uposlednja dva slu~ajakao i u prethodnadva? Ako jeste, vi steve} prekora~ili kriti-~nu granicu � granicujedne dr`ave. Onikoji se sla`u sa prin-cipom da mo`emoprisko~iti u pomo} ugro`enojgrupi ili populaciji i u poslednjadva slu~aja evidentno veruju daje pru`anje pomo}i samo po sebiveoma bitno � bitnije od izvoraove pomo}i, bila ona doma}a ilistrana.

I tu su u pravu. Da Hitlernije zapo~eo osvajanja u inos-transtvu i da se zadr`ao samo nakoncentracionim logorima uNema~koj, da li je ostatak svetatrebalo da ostane po strani samozato {to je firer svoju politikuistrebljivanja zadr`ao na lo-kalnom nivou? Svet je mogao dapostupi i na takav na~in. Ali toni u kom slu~aju ne bi bilo pri-

hvatljivo pona{anje. Tada paci-fizam postaje zlo~in, dok stav-ljanje stanovi{ta �nikad vi{eAu{vic� iznad stanovi{ta �nikadvi{e rat� postaje ispravno.

Jo{ jedna, trenutno ~estokori{}ena moralna premisa,tako|e je ispravna: ako se noviAu{vic mo`e spre~iti, ondamora biti spre~en, bez obzira namesto doga|aja. Ovo se lakomo`e generalizovati: kr{enjeljudskih prava nije unutra{njastvar jedne dr`ave. U pore|enjusa kr{enjem ljudskih prava,kr{enje dr`avnih granica jemanje zlo, a uop{te nije zlo uslu~aju zlo~ina na nivouAu{vica. Dr`avni suverenitetnije najvi{e dobro.

Ako odgovorimo da ljudikao takvi imaju pravo da se orga-nizuju u obliku dr`ave � drugimre~ima, ako ka`emo da je pitanjedr`ave samo po sebi pitanje ljud-skih prava � moramo imati naumu da postoje ozbiljna i manjeozbiljna ljudska prava. Pravo dase `ivi sa ove ili one stranebavarske granice zasigurno jemanje ozbiljno nego pravo nasam `ivot.

Humanitarna intervencija� koncept

Hajde da prionemo naposao. Intervencije stranihdr`ava mogu se opravdati ta~no

C M Y K

C M Y K

mart�april, 2001.

politika

11

na ovaj na~in. Ne govorimosamo o slanju paketa humani-tarne pomo}i i o snabdevanjuoru`jem, ve} tako|e o vojnimoperacijama u naju`em smislure~i, tj. operacijama u kojima jevojnim snagama stavljen naraspolaganje ~itav spektar ra-zli~itih sredstava. Takozvanahumanitarna intervencija, u kraj-njem slu~aju, mo`e se opravdatina ovaj na~in sve dok se taj ter-min koristi u zna~enju interven-cija koje blisko odgovaraju gorenavedenoj strategiji opravdanos-ti. Slede}a definicija odgovaranajbolje:

Humanitarna intervencija(HI) koju preduzima dr`ava iligrupe dr`ava (X) protiv drugedr`ave (Y) u korist Z (odre|enipojedinci ili grupe) je humanitar-na intervencija ukoliko X pre-duzme ovu intervenciju sanamerom da spre~i, zaustavi ilismanji trenutno ozbiljno kr{enjeljudskih prava vis-a-vis Z koje jeprouzrokovano, podr`avano ilinespre~avano od Y na teritoriji Y.

Vrlo je sporno pitanje da lije preduslov za intervenciju dapripadnici ugro`ene grupe Zbudu dr`avljani Y (ili da su bilidr`avljani Y). Da li se akcijaspasavanja u kojoj dr`ava Xpoku{ava vojnom silom da spasesvoje dr`avljane na kriznompodru~ju teritorije Y mo`e naz-vati humanitarnom intervenci-jom? Nemojmo odmah ulaziti uovo. U slede}em delu teksta ion-ako }u se baviti slu~ajem ukojem su oni zbog kojih sepokre}e intervencija pripadnicidruge dr`ave. Tada kori{}enjesimbola Y postaje znatno prik-ladnije.

Prema teoriji humani-tarnih intervencija (HI), to suakcije preduzete s odre|enomsvrhom. One imaju cilj: subjektX namerava da intervencijom uY za{titi grupu Z od ozbiljnog

kr{enja ljudskih prava sa kojomse suo~ava. To je ta humanitarnanamera koja intervenciju ~inihumanitarnom ili, bolje re~eno,koja bi trebalo da je u~inihumanitarnom. Iako prema HIintervencionist X (�interveni-{u}i subjekt�) veruje i nada se da}e intervencija posti}i namera-vani cilj, pitanje da li }e ga zaistai ostvariti zavisi od mnogo vi{estvari nego od snage njegovevere u uspeh. Iako se �inter-veni{u}i subjekt� prirodno uzdau uspeh intervencije, svi znaju danije svaka nameravana akcijauspe{na, pa ni intervencije nisuizuzetak.

Dobro bi, dakle, u~iniliako bi napravili razliku izme|uintervencija u smislu poku{aja iuspe{nih intervencija. Inter-vencija je uspe{na ako stvarnopostigne cilj na planirani na~in,tj. intervencijom. Osim akodruga~ije nije navedeno, �inter-vencijama� }u ubudu}e nazivatisamo poku{aj intervencije. Na-ravno, nije intervencija sama posebi ta koja koja se poku{ava;zapravo, ~ini se poku{aj ostvari-vanja zacrtanog cilja. Huma-nitarne intervencije su specijalnipoku{aji spa{avanja; poku{ajikoji, ako uspeju, zna~e spasugro`ene grupe.

Dalje, moramo napravitirazliku izme|u subjektivne iobjektivne interpretacije gorenavedene definicije humanitarneintervencije. Prema subjektivnojinterpretaciji, humanitarna in-tervencija postoji ako �inter-veni{u}i subjekt� X veruje da jeZ ugro`en i da se ta ugro`enostmora re{avati putem intervenci-je.

Humanitarne intervencijeu ovom smislu ne moraju bitiodgovor na stvarnu ugro`enost;bilo bi dovoljno da su oneodgovor na samo pretpostavljennapad. Pod tim okolnostima

intervencija bi se mogla smatratihumanitarnom a da pre inter-vencije nikome nije falila dlakasa glave. Prema ovom shvatanju,intervencija je humanitarna akoje �interveni{u}i subjekt� smatratakvom.

Sa druge strane, mnogi sudo sada shvatali da gornja defini-cija � a ovo odgovara objek-tivnoj interpretaciji � zna~i dahumanitarna intervencija postojijedino ako je Z stvarno ugro`en,a X veruje da je ugro`enostmogu}e re{iti intervencijom. Xne samo {to veruje da je Zugro`en, ve} da se to i doga|a.Po ovoj interpretaciji, humani-tarna intervencija je dopunjenaobjektivnim komponentamastvarne pretnje. X tada sprovodiintervenciju ne samo sa na-merom da re{i opasnu situaciju(koja je, mo`da, samo pret-postavljena od stane X) u kojojse nalazi `rtva; hitnost stvarnopostoji � i X sprovodi interven-ciju sa ciljem da `rtvi pru`iurgentnu pomo}.

Oni koji interveni{u pri-rodno veruju da je pretpostavlje-na opasnost stvarna. Sa ta~kegledi{ta intervencionog subje-kta, humanitarna intervencija jeuvek objektivna. Da li je ovostanovi{te ispravno, potpuno jedrugo pitanje.

Humanitarne intervencijemoraju (da bi bile takve) bitipovezane sa adekvatnim human-itarnim namerama (za pru`anjeurgentne pomo}i); prema sub-jektivnoj interpretaciji, humani-tarne intervencije su takve samozbog plemenitosti njihovihnamera. Ovo nije tako u slu~ajuakta samoodbrane i urgentnepomo}i, bar {to se ti~e krivi~nogzakona. Prema krivi~nom zako-nu, ove akcije su isklju~ivodefinisane objektivnim karakter-istikama samoodbrambene si-tuacije pra}ene postojanjem

C M Y K

C M Y K

eurotranzicija

politika

12

nezakonitog napada. Prema~lanu 32, stav 2 nema~kogkrivi~nog zakona, samoodbra-nom se naziva postupak za{titesebe ili neke druge osobe odnapada. Preciznije, prema stavu1 ~lana 32, oni koji se tako pone-su (brane) � ne kr{e zakon.Uop{te se ne spominju namere.One se uklju~uju samo u slu~ajupretpostavljenog ~ina samood-brane, tj. kada neko pogre{nopretpostavi potrebu za samood-branom.

Ova razlika izme|u ~inasamoodbrane i urgentne pomo-}i, sa jedne strane, i humanitarneintervencije kao posebnog(mo`da samo pretpostavljenog)slu~aja ne mo`e, stoga, bitiprevi{e nagla{ena. [ta ~ini ne{to

aktom samoodbrane isklju~ivoje definisano objektivnim karak-teristikama situacije; stavakcionog subjekta i njegovanamera su potpuno irelevantnepri proceni da li }e se, ili ne}e,njegovo ~injenje nazvati samo-odbranom. Ukratko, samo-odbrana je objektivna kategorija.Nasuprot tome, humanitarneintervencije su (u najmanjuruku) subjektivne. Intervencijaje humanitarna (pod pret-postavkom da se grupa Z nalazi

u urgentnoj situaciji) ukoliko jepovezana sa pravim humanitarn-im namerama.

Po{to smo razjasnili kon-cept humanitarne intervencije,hajde da se sada okrenemopitanju moralne opravdanosti.

Opravdanja humanitraneintervencije

Da bi bila moralno oprav-dana po analogiji urgentnepomo}i, humanitarna interven-cija mora tako|e korespondiratisa shvatanjem da je ona vidurgentne pomo}i. Dakle, u grupikoja se poku{ava za{tititi inter-vencijom mora postojati situaci-ja hitnosti. Ugro`ena grupamora patiti ili biti direkntougro`ena ozbiljnim kr{enjemljudskih prava.

Dalje, intervencija morabiti poslednji raspolo`ivi na~inkojim se mo`e otkloniti ilismanjiti pretnja Z-u. Interven-cija je, tako, jedino moralnoopravdana ako se opasnost nemo`e otkloniti bez intervencije.Hajde da sumiramo ova dvastava na slede}i na~in:

HI je jedino moralnoopravdana u slu~aju da seozbiljno kr{enje ljudskih prava nemo`e spre~iti ni na jedan drugina~in.

Bilo kakvo kr{enje ljud-skih prava ne pru`a nam nu`noopravdanje za intervenciju jer bise, u suprotnom, rat po principuhumanitrane intervencije mogaovoditi i protiv zemalja kao {to jeSAD. Naime, smrtna kazna uSAD se po mi{ljenju AmnestyInternacional smatra ~istimkr{enjem ljudskih prava. Time sepostavlja veoma te{ko pitanjekoliko ozbiljno mora bitiugro`avanje ljudskih prava da bise opravdala intervencija. Ja sug-eri{em da sada pro argumentou~inimo ne{to {to ina~e nebismo u~inili: da re{imo dilemuoko toga kakva su to kr{enjaljudskih prava u drugim dr`a-vama koja bi zahtevala interven-ciju po samoj njenoj definiciji.Mo`emo re}i, na primer, da suizvr{eni masovni zlo~ini protiv~ove~nosti u stepenu koji nas je

C M Y K

C M Y K

mart�april, 2001.

politika

13

naterao da verujemo da je torazlog NATO intervencije ukosovskoj krizi, uklju~uju}i svemasakre, sistematska silovanja imasovna izgnanstva koja su bilanavedena od strane SAD idrugih dr`ava kao razlog zaintervenciju. U slede}em, mi}emo stepen zlo~ina naveden uupravo takvim izve{tajima naz-vati kosovskom dimenzijom(KD). Onda je na{ prvi stav:

HI je jedino moralnoopravdana u slu~aju da se ma-sovni zlo~ini protiv ~ove~nostine mogu spre~iti na drugi na~in.

Pored toga {to }e mepo{tedeti muka preciznog kvan-tifikovanja zlo~ina, ova grubapretpostavka sigurno }e mepo{tedeti jo{ te`eg zadatka �verifikacije. (Odmah po{topo~nemo donositi odluke oodre|enom slu~aju, bi}e na-ravno nemogu}e da se izbegneova te{ka obaveza provere). Iakoje KD (kosovska dimenzija)sre}om na ne{to ni`em stupnjuskale zlo~ina u odnosu na onovi|eno u Au{vicu, KD � i ovo jeta~no ono na {ta ciljam � morada bude dovoljno stra{na kakobi postojao razlog za humani-tranu intervenciju. Drugimre~ima: KD treba da budeisklju~ivi razlog za humanitarnuintervenciju.

Fakat da je potrebno sred-stvo da bi se ostvario neki cilj jo{ne zna~i da je upotreba ovogsredstva tako|e razumna. Nijesvako neophodno sredstvoistovremeno i korisno. Dauzmemo jedan vrlo banalanprimer: ako `elite uloviti ribu ujezeru, morate zabaciti udicu ilimre`u, itd. Ali nijedna od ovihobaveznih mera ni{ta ne zna~iako od po~etka nema ribe ujezeru. Ili da uzmemo bli`iprimer: da bi bilo udobno uhladnoj ku}i, mora se upalitivatra. Me|utim, ovo ne}e do-

prineti mnogo komforu akoimate ku}u punu gasa koji }eeksplodirati pri prvoj varnici.Fakat da je sredstvo neophodnonije i dovoljan uslov; to morabiti prakti~no sredstvo koje }epomo}i u ostvarivanju cilja.Ovaj uslov bi tako|e trebalo dava`i i za humanitarne intervenci-je i njihovu moralnu dopus-tivost.

HI je moralno dopustivajedino ako je vrsta intervencije(a) pogodna za ostvarenje cilja.

Ovaj stav nas vodi u anal-izu uslova kojima se bavi teorijapravednog ratovanja, u okvirukategorije pravda u ratu (jus inbello). Prvi uslov kojim smo sebavili bio je kako da moralnoopravdamo po~etak intervencije;sada nas interesuju moralnaograni~enja vezana za interven-ciju kao na~in da se ne{tookon~a.

Ova ograni~enja tako|e nedolaze kao grom iz vedra neba.Ona su najvi{e rezultat kore-spondiraju}ih moralnih ograni-~enja za op{te slu~ajeve samood-brane i hitne pomo}i. ^ak i uslu~ajevima samoodbrane, `rtvai oni koji mu dolaze u pomo}mogu se odlu~iti da ne preduzi-maju bilo kakvu akciju samozbog toga {to se stvorilaodre|ena situacija. Mi tvrdimoda akcija mora biti �potrebna�,{to zna~i da nezavisno od prak-ti~nosti, koja je gore navedena,kontraakcija u datoj situacijimora biti preduzeta na najbla`imogu} na~in. Vratimo se naprimer bespomo}nog detetakome preti ubica: naravno, akomogu (ako moram) ja }u neu-tralisati ubicu, ali ne tako {to }umu prerezati grkljan u slu~ajukada sam dovoljno ve{t da gaonesvestim sa par karate potezadok policija ne stigne � i akotime {to se ne prihvatam no`a nepove}avam rizik za sopstveni

`ivot vi{e nego u slu~aju da gaupotrebim.

Zato {to bi u primeruvojnih intervencija fraza �naj-bla`a mogu}a reakcija� moglazvu~ati cini~no, ja }u formulisatinov uslov (b) na slede}i na~in:

HI je jedino moralnodopustiva ako tip intervencije (b)omogu}ava da se cilj intervencijeostvari sa najmanje {tete po metuintervencije.

Ova formulacija isklju~ivoje usmerena prema prethodnojpretpostavci, koja ka`e da stranaprotiv koje se usmerava urgent-na pomo} ne sme biti ozle|enavi{e nego {to je to neophodno.Sledstveno tome, nova situacija(b) odre|uje samo {tetu nara~un strane koja je dala povodza intervenciju � ukratko, nepri-jatelja protiv koga je (ili dabudem precizniji: protiv ~ijih jemasovnih zlo~ina protiv ~ove-~anstva) intervencija usmerena.

[teta koju snosi metaintervencije nije jedina vrsta{teta koja se mora uzeti u obzirpri moralnoj oceni intervencije.I svakako nije najva`nija {teta.Oni koji prete onima kojipru`aju urgentnu pomo} susamo spomenuti. Hajde da ihostavimo za neko vreme postrani. Oni koji se u toku nor-malne samoodbrane ili urgentnepomo}i ne smeju povrediti jasnosu definisani zakonskom regula-tivom rezervisanom za teslu~ajeve: samoodbrana iliurgentna asistencija mogu bitiusmereni samo ka agresoru,nikako prema legalnim interesi-ma drugih. Dobro naciljani snaj-perski metak protiv teroristekoji dr`i taoce, ako je to stvarnojedini na~in spasavanja otetih,mo`e biti opravdan po krivi-~nom zakonu, ali prestaje to dabude istog momenta kada drugaosoba bude ugro`ena ovimmetkom.

C M Y K

C M Y K

eurotranzicija

politika

14

Ova zabrana je potpunoprihvatljiva unutar okvira krivi~-nog zakona. Unutar moralnihrazmatranja (posao kojim seovde bavimo) bi}e ipak nemo-gu}e odr`ati ovu zabranu u svimsituacijama. Na ovom mestu bimogao zapo~eti proces vaganja,sli~an onom koji se primenjuje ubilo kom uvodnom seminaru uodlu~ivanju pro et contra koris-nosti. Da iskoristimo jednu odnaj~e{}ih ve`bi: pretpostavimoda je terorista uzeo 20 talaca i dasmo gotovo stopostotno sigurnida }e, po{to mu zahtevi nisuispunjeni, razneti sebe zajednosa ostalim taocima u narednihnekoliko sekundi. Ne bi li SASsnajperistu koji je naciljao teror-istu trebalo pustiti da puca, iakose ne mo`e sa stopostotnom sig-urno{}u isklju~iti mogu}nost da}e pogoditi nedu`nog prolazni-ka koji je iznenada zalutao umar{rutu njegovog projektila? Iako ste neodlu~ni, da li biste istotako bili da je terorista oteo 50ljudi? Ili 200? Ili 1.000? Ovesimulacione igre su grozne. Alietika i ne bi trebalo da budesme{na.

KD (kosovska dimenzija)ne mo`e se porediti ni sa jednimscenarijem plja~ke banke. Onekoji sa ovog aspekta posmatrajustvari prihvataju}i humanitarnuintervenciju koju sam definisaokao opciju prima-facie, ve} su seodlu~ili. Iz moralnih razloga onisu spremni da prekora~e granicukoju (shodno kontekstu)dopu{ta krivi~ni zakon. Mi timezalazimo u polje gde ono {to jezabranjeno zakonom postajemoralno dozvoljeno. Vojneintervencije koje ne dovodeosobe sa strane u rizik jednos-tavno ne postoje. ^ak ni vojneinetrvencije sa najplemenitijimhumanim namerama nisu izuze-tak. Nemogu}e je odobritihumanitarnu intervenciju i uisto vreme zanemariti one sa

strane koji su stavljeni u rizi~nupoziciju.

Ovo sigurno ne zna~i dase rizik mo`e zanemariti ubudu}nosti. Naprotiv: kada segod tokom intervencije opas-nost za ljude sa strane ne mo`eisklju~iti, sve se mora u~initikako bi se osiguralo da opasnostbude minimalna. Ovo konkret-no zna~i:

HI je jedino moralnodopustiva ako tip inetervencije(c) maksimalno smanjuje opas-nost po ljude sa strane.

Ma ko da su pomenutiljudi sa strane, oni sigurno nepodrazumevaju one protiv kojihje intervencija uperena (kako bise zaustavili njihovi zlo~ini), nitisam �interveni{u}i subjekt�.Pretpostavka (b) se bavilametom intervencije; �interve-ni{u}i subjekt� je bio zanemarenu prethodnim pretpostavkama.Ovaj propust se dopunjujeuslovom (d):

HI je jedino moralnodopustiva ako tip intervencije (d)minimalizuje {tetu ili opasnost posamog �interveni{u}eg subjekta�.

U ekstremnom slu~aju, naprimer, ova pretpostavka spre-

~ava dr`avu koja interveni{e dajednostavno iskoristi svoje gra-|ane kao topovsku |ulad kakobi intervenciju u~inila uspe-{nom. Naravno, ova opasnost nepostoji u na{em slu~aju � bar nesada. Ipak, koncept {tete iliopasnosti prirodno podrazume-va malo vi{e od izgubljenog`ivota. Ne biti ubijen nije jedinaljudska vrednost.

Pretpostavke od (a) do (d)obuhvataju su{tinu onoga {to se~esto opisuje kao obaveza da sestvari odr`e u proporciji. Ne

mogu ovde da ulazim u trik-pitanje da li gornje pretpostavkepokrivaju sve aspekte proporcije� i ako ne, kako bi mogli daispravimo nepravdu prema ovimnepokrivenim slu~ajevima. Ovonije veliki gubitak, jer su potreb-ni uslovi koji su do sada istaknu-ti dovoljni za analizu NATOintervencije.

Da bi, ipak, bili sigurni, ikako bi osigurali da niko negleda na zbir ovih uslova kao nasasvim dovoljan, ~ak i samo zasvrhu eksperimenta, ja bih voleoda uklju~im jednu sigurnosnuklauzulu (iako mnogi moguverovati da se radi o slu~ajnosti):

C M Y K

C M Y K

mart�april, 2001.

politika

15

HI je jedino moralnodopustiva sve dok sama po sebi nedovodi do masivnih zlo~ina pro-tiv ~ove~nosti.

Ovo zna~i da je humani-tarna intervencija jedino moral-no opravdana ako ne uklju~ujeiste stvari protiv kojih bi trebaloda se bori i iz kojih proizlazirazlog postojanja humanitarnihintervencija. Humanitarne inter-vencije koje, u pore|enju sazlo~inima koje treba da spre~e, isame dovode do ogromnihzlo~ina protiv ~ove~nosti, nemogu biti moralno dopustive.Humanitarne intervencije nesmeju davati povoda za moralnoopravdane humanitarne kontra-intervencije.

Humanitarne intervencije ime|unarodno pravo

Jo{ jedna pretpostavka zamoralnu prihvatljivost humani-tarne intervencije nedostajena{im neophodnim uslovima �ona ~ija je nu`nost bila temaklju~nih kotroverzi ~itave de-bate o ratu (protiv Jugoslavije):

HI je jedino moralnodopustiva ako je intervencijasankcionisana (a) me|unarod-nim pravom i (b) posebnomrezolucijom donetom u Savetubezbednosti UN.

Za{to ovaj uslov nedosta-je? Jednostavno zato {to svet jo{nije spreman da ovaj preduslovmomentalno bude smislen.Me|unarodno pravo jo{ nijedovoljno razvijeno, a proceduraza dono{enje rezolucije Savetabezbednosti ima jo{ punonedostataka.

Ovo je (kao {to je trebaloznati pre rata) veoma neizvesnasituacija. Ti~e se odnosa prava imoralnosti. Moralna pitanja sublisko povezana sa pravnimpitanjima � i zato moramonapraviti jasnu razliku izme|u

njih tako da njihova bliska vezane mo`e dovesti do bilo kakvekonfuzije. Ako je ne{to pravnoneophodno, ono je generalnotako|e i moralno neophodno.Obratite pa`nju: �generalno� �ne �uvek� (u suprotnom ne bibilo ikakve potrebe raspravljati omoralnoj opravdanosti zakon-skih regulativa). Postoje izolo-vani slu~ajevi u kojima nije samomoralno dozvoljeno ve} jemoralno neophodno prekr{itipostoje}e zakone, a to suslu~ajevi gde ono {to je zakon-ski neophodno mo`e ~ak bitimoralno zabranjeno. Naravno,uvek }e biti potrebni ~vrstirazlozi za takve izuzetke saaspekta moralnih vrednosti(koje se ne mogu previ{e vred-novati) i pravnih normi � i ovirazlozi najverovatnije stvarnopostoje u veoma retkim slu~aje-vima.

Ove potencijalne razlikeizme|u prava i morala javljaju seu svim oblastima prava �uklju~uju}i i trenutno va`e}eme|unarodno pravo. Mogu pos-tojati slu~ajevi u kojima kr{enjeva`e}eg me|unarodnog pravanije samo moralno dopustivo,ve} mo`e biti i moralnoneophodno. Takav slu~aj je mojfiktivni gore navedeni scenarioAu{vica: postojanje Au{vica isvih ostalih koncentracionihlogora isklju~ivo u Nema~koj,ali bez nema~kih osvaja~kihratova. [tavi{e, ako biste tako|epretpostavili da je nacisti~kaNema~ka i ~lan Saveta bezbed-nosti UN sa pravom veta,poka`ite mi one koji bi u odgov-oru na situaciju bili spremni dazahtevaju ono zbog ~ega bimnogi u sada{njem trenutku bilispremni da slepo potpisuju peti-cije: po{tovanje me|unarodnogprava � ma kakve bile posledice.Ako bi se svet pona{ao u skladusa trenutnim me|unarodnim

pravom, posledica bi bila da jesvet osu|en na ulogu posma-tra~a. Ipak, moralnost nala`epotpuno suprotno. DimenzijaAu{vica zahteva humanitarnuintervenciju � iako u suprotnostipostoje}em me|unarodnom pra-vu, o~igledno i bez odobrenjaSaveta bezbednosti (kojeg iona-ko ne bi bilo u ve} pretpostavlje-noj situaciji zbog prava na vetonacisti~ke Nema~ke). Kraj fikci-je.

Da bi ovu sumnjivu pret-postavku koja se ti~e me|unaro-dnog prava stvarno moglinapraviti neophodnim uslovom,me|unarodno pravo se morapromeniti tako da u slu~aju fik-tivnog scenarija Au{vica, moral-no neophodna humanitarnaintervencija protiv nacistickeNema~ke ne bi dalje mogla bitiblokirana i pored veta ~lanaSaveta bezbednosti.

Da bih pojasnio sebe, sadabih dodao par ta~aka.Ta~ka 1: Kosovska dimenzija,

kao {to je gore pomenuto,nije indenti~na dimenzijiAu{vica.

Ta~ka 2: Jugoslavija nije na-cisti~ka Nema~ka.Podta~ka 2.1: Niti je to Srbija.

Ta~ka 3: Jugoslavija nije ~lanSaveta bezbednosti.

U svetlu kosovske dimen-zije, jednostavno pozivanje naAu{vic nije dovoljno da se do|edo istog zaklju~ka za stvarnukosovsku krizu kao za fiktivnukrizu Au{vica.

Jo{ jedan aspekt do sada jebio potpuno zanemaren u debativezanoj za validnost trenutnograta pod me|unarodnim pra-vom. Ova debata jednostavnopretpostavlja da bi sve bilo uredu da su, pored NATO-a, iUN bile za ovaj rat. Ovo jetrenutno pravno ta~no, ali umoralnom smislu potencijalno

C M Y K

C M Y K

eurotranzicija

politika

16

pogre{no. Potrebno je mnogovi{e od podr{ke UN za interven-ciju (~ak i humanitarnu inter-venciju) da bi ona bila moralnoprihvatljiva. Kako smo gorevideli, jo{ neki uslovi morajutako|e biti ispunjeni. A i oni bitada mogli biti prekr{eni, ~ak i saodobrenjem Saveta bezbednosti.

Neka ovo bude dovoljnoglavnoj temi, bar {to se ti~e na{ediskusije o u~e{}u FederalneNema~ke u ratu. Ako se zakonme|unarodnog prava stvarnoprotivi ovom na{em ratu, kakose njegov duh mo`e odrediti nana~in da se su{tina ovog pravamo`e uskladiti sa na{om huma-nitarnom sve{}u i tradicijom?Ovo je pitanje oko koga se na{ipisci-humanisti, ministri skloniintervenciji i drugi stru~njacime|unarodnog prava sporesvakog dana otkako je rat(NATO-a protiv Jugoslavije)po~eo. U me|uvremenu avijacijaNATO-a obavila je vi{e od20.000 letova. Hajde da post-poniramo apologeti~nu odbranume|unarodnog prava do sutra.Dana{nje pitanje glasi: da li je ratmoralno dobar?

Da li je ovaj rat dobar �relevantna pitanjaDa li je ovaj rat dobar? Da

li je intervencija NATO-a uJugoslaviji moralno ispravna?Sada, po{to smo objasnili klju-~ne koncepte, a poznat nam je inajve}i deo moralnih zahteva,�sve� {to nam je potrebno zaodgovor na ovo pitanje su~injenice. Kao i do sada, one semogu podeliti u tri kategorije:~isti fakti, manje jasni i oni okojima jo{ ne znamo ni{ta. Mibismo, najpre, trebalo da poku-{amo da zasnujemo na{ slu~aj naprvoj grupi ~injenica, ~istim fak-tima. Ali, na`alost, ba{ je ovagrupa najskromnija � {to jenajverovatnije uvek i slu~aj, bar

kad su u pitanju relevantne~injenice koje se ti~u periodarata. Zato se u tim periodimamoramo slu`iti manje jasnim~injenicama � {to ~ini kona~nemoralne odluke manje vrednim.

Da li je na{a intervencija uJugoslaviji moralno dopustiva?Pitanje se sada mo`e formulisatipreciznije: da li su svi preduslovikoji se moraju ispuniti kako biintervencija bila moralno legi-timna stvarno ispunjeni? Znamokoji su to preduslovi. Pa, hajde,onda, da proverimo NATOintervenciju � od sada pa na daljeukratko }u je zvati intervenci-jom � testiranjem ovih preduslo-va.

Intervencija obuhvata mno-go toga. Mo`e zna~iti odluku dase vojno interveni{e, da sezapo~ne intervencija, da se onaizvr{i na odre|eni na~in (naprimer, napad avionima umestokopnene invazije ili da bombebudu ba~ene samo sa velike vi-sine, ~ime se pove}ava rizik odkolateralnih {teta), itd. Ovo suvrlo razli~ite stvari. Sli~no tome,moralno prosu|ivanje o tim ra-zli~itim stvarima tako|e mo`ebiti razli~ito. Ipak, uvek mora bitijasno {ta ove i druge stvari zna~ekada govorimo o intervenciji.

Moramo sebi postavitislede}a pitanja:� Da li je bila ili je trenutno

intervencija stvarno neophod-na kako bi eliminisala razlogza intervenciju?

� Da li je na~in intervencijestvarno koristan za njen cilj?

� Da li se intervencija sprovoditako da sami �interveni{u}isubjekti� uzrokuju sebi idrugima minimalnu {tetu?

� Da li se intervencija odvija natakav na~in da je pra}ena mi-nimalnim nano{enjem potreb-ne {tete meti intervencijekako bi se postigao `eljenicilj?

� Da li se intervencija sprovodina takav na~in da je rizik zaljude sa strane minimalan?

� Da li je intervencija sa na{estrane povezana sa zlo~inima{irokih razmera protiv ~ove-~nosti?

Analiza intervencije za-hteva odgovor na ovu listupitanja u celini.

[ta bi trebalo da zna~i�najmanje mogu}e {tete� u tripodru~ja {teta koja se uzimaju uobzir (�interveni{u}i subjekt�,meta intervencije, ljudi sa stra-

C M Y K

C M Y K

mart�april, 2001.

politika

17

ne), mogu}e je bli`e odreditijedino uzimaju}i u obzir mini-miziranje sveukupne {tete. Nataj na~in, ne}emo mo}i da izbeg-nemo moralno vaganje razli~itihuslova za minimiziranje {tete.Zar nas moralni razlozi ne terajuda posvetimo prioritet mini-miziranju {tete tre}im licima uodnosu na umanjivanje {tetenanete meti intervencije � ipreko umanjivanja {tete kojupodnosi �interveni{u}i sub-jekat�? Sigurno se ne mo`e re}ida je intervencija moralnija uko-liko onaj koji interveni{e pod-nosi manje {tete (na ra~un tre}ihlica).

Mi se bavimo moralnomevaluacijom konkretne interven-cije � procenjuju}i akciju, neaktere. Za ovu analizu su, stoga,pre svega bitne posledice inter-vencije, a ne (pretpostavljene ilistvarne) namere vezane za nju.Da li se mi stvarno stalnomoramo podse}ati da su to dverazli~ite stvari? I da istorijasadr`i dovoljno primera kakonajbolja namera mo`e dovestido najgorih posledica? I suprot-no tome, gde najgora nameramo`e ponekad dovesti dodobrog. Mi primarno uzimamou obzir namere kada procenjuje-mo aktera (li~nost, instituciju);a analiziramo posledice kada`elimo da prosu|ujemo osamom ~inu.

Ova razlika ima jasnu pri-menu. Sama ~injenica da je inter-vencija humanitarna (tj. da jepovezana sa humanitarnom na-merom) sama po sebi ne ~iniintervenciju dobrom � ni blizu.Razlog je naveden gore: uslov zamoralno opravdanje humani-tarne intervencije nije prostoispunjen postojanjem humani-tarne namere.

Razdvajanje procenjivanenamere i procenjivane poslediceuskra}uje veliki deo navodnog

moralnog aspekta prepostavka-ma o pravim namerama inter-veni{u}eg aktera. Za onoga ko jeu neprilici najbitnije je da dobijapravu pomo} � a ne motivi kojistoje iza akta pru`anja pomo}i(ili nepru`anja). Te namere imotivi u najboljem slu~ajupostaju relevantni ako ana-liziramo razloge za istovetnopona{anje u svim budu}imslu~ajevima.

Tokom moralnih procenaneko ~esto upada u zamku ficti-tous da capo. O`enili stepogre{nu zenu, u pravom steneredu i razmi{ljate {ta jenajbolje za sve, uklju~uju}i idecu. Poslednja stvar koja }epomo}i je (ne~ija) poruka �zar tinisam rekao� � kao da mo`etejednostavno iza}i iz trenutnesituacije i vratiti se u vreme kadaniste bili zajedno i ponovodoneti pravu odluku. Rele-vantno pitanje je {ta treba sadau~initi?

Svi dobronamerni savetikoji se ti~u onoga {ta je trebaloili nije trebalo da razli~ite straneu~ine ranije, tako da pitanje�intervencija da ili ne?� nije nitrebalo postavljati, jednako suirelevantni za moralnu procenu

trenutne situacije. Naknadnupamet treba iskoristiti ure{avanju sli~nih situacija ubudu}nosti; to nije dobro zamoralnu procenu trenutnesituacije, koju o~igledno nismouspeli da re{imo na bolji na~in.Referenca za uzrok trenutnesituacije poma`e nam da jerazumemo; ona ne re{ava moral-ni problem u trenutku kada sive} duboko u njemu.

G

Ovo nas dovodi blizu delamog komentara koji, osim akome ne mo`ete ubediti u suprot-no, nosi takore}i moje filozof-sko osiguranje. Ako je ovo bilofilozofsko izlaganje, onda sadadolazimo do onoga {to je MaksVeber nazvao li~nim mi{ljenjem.Ipak, ja mislim da bi svi slu{aocitrebalo da budu u stanju damogu do}i do sopstvenogodgovora koriste}i ovde opisanpristup.

Moj sopstveni test neop-hodnih uslova navedenih ovdeza moralnu opravdanost huma-nitarne intervencije koja je utoku (20. maj 1999), dovodi medo slede}ih rezultata:

C M Y K

C M Y K

eurotranzicija

politika

18

Svih proteklih godina svaalternativna, demokratsko-opo-ziciona promi{ljanja o spoljnojpolitici Jugoslavije polazila su ilise zavr{avala ukazivanjem da jepromena spoljne politike nemo-gu}a bez korenite promeneunutra{nje politike, unutra{njegstanja dr`ave i dru{tva, kao i bezpromene pravaca njihovog da-ljeg razvoja koji bi bili uskla|enisa dominantnim tokovimasavremene Evrope i sveta(umesto da idu u sve ve}i rasko-rak sa svetom i udaljavanje odEvrope).

Svako traganje za novomspoljnom politikom i nala-`enjem svog mesta u me|unaro-dnim, posebno u evropskimodnosima, mora � da bi biloplodotvorno � polaziti odzate~enih, odnosno stvorenihrealnosti u protekloj deceniji. Tozna~i od realnosti same Srbije iSRJ, kao i od realnosti Evrope isveta. Samo ona politika kojapolazi od realnog stanja ume|unarodnim odnosima, odrealnih procena pravaca razvojau me|unarodnim odnosima, odrealnog odnosa snaga (umestood `eljenih, subjektivnih, ira-cionalnih projekcija), mo`e bitiuspe{na, mo`e osiguratisavremene nacionalne i dr`avneinterese i biti prihvatljiva svomokru`enju i svojim partnerima.Jedino tako mo`e se izgraditime|unarodni polo`aj kojiomogu}ava da se uti~e na sop-stvenu sudbinu � sposobnostkoju su Milo{evi}eva Srbija i

Jugoslavija izgubile, pa su se~e{}e pojavljivale kao objektumesto kao subjekt me|unarod-nih odnosa.

Davno je zavr{eno vremehladnog rata, ravnote`e mo}i iravnote`e straha. Zavr{ena je erabipolarizma, stvaraju se noviodnosi, novi raspored snaga injihovih centara. Konfrontacijaje ustupila mesto partnerstvu,su~eljavanje dogovaranju i pre-govaranju. Svet je postao bolji,ali i dalje nije i ne mo`e biti ide-alan. Nije nikad ni bio. Samo-dovoljnost je ustuknula predtokovima integracije i regio-nalne saradnje. Jugoslavija jepostala manja, ona je jedna odzemalja u lancu novonastalihdr`ava na tlu nekada{nje Ju-goslavije i sastavni je deo izme-njene politi~ke karte Jugoisto-~ne Evrope, a pogotovo Balkana.Ona se danas okre}e svomprirodnom i civilizacijskomokru`enju, ali sa te{kim bre-menom ju~era{njice, sa potreba-ma ~ije zadovoljenje prevazilazinjene sopstvene privredno-finansijske resurse, sa razo-

renom strukturom dru{tva. Sr-bija i Jugoslavija izlaze iz izo-lacije i samoizolacije, ispodsankcija spolja i blokada iznutra,ali sa razorenom privredom, sanesre|enim unutra{njim dr`a-vnim pitanjima i delom teritorijekoji je pod fakti~kim protek-toratom. Njen unutra{nji dru-{tveni i politi~ki razvoj i dalje }ebiti presudan za njen me|unaro-dni polo`aj i spoljnu politiku.

Preduslovi za gra|enjenove spoljne politike

Nu`an je puni raskid,diskontinuitet sa politikomvo|enom proteklih deset godi-na. Upro{}eno govore}i, novapolitika mora u svemu bitisuprotna prethodnoj: otvaranjeprema svetu umesto kon-frontacije, saradnja i partnerstvoumesto samoizolacije, re{avanjeotvorenih i spornih pitanjaumesto njihovog umno`avanja,po{tovanje i izvr{avanje me|u-narodno-pravno preuzetih oba-veza; uva`avanje drugih zemaljai naroda umesto nacionalne sa-modovoljnosti i samoobmanji-vanja da su za sve neda}e krozkoje je prolazila Srbija i njenigra|ani krivi isklju~ivo drugi.

Spoljna politika mora bitiracionalna, vezana za realnostanje i tokove, za realan odnossnaga u me|unarodnim odnosi-ma, za realno ostvarive savre-mene dr`avne i nacionalne inte-rese a ne za subjektivne, ira-cionalne, ideolo{ke i kvazi-

C M Y K

C M Y K

mart�april, 2001.

politika

19

Ilija \uki}

PPRRIILLOOGG GGRRAA\\EENNJJUU NNOOVVEESSPPOOLLJJNNEE PPOOLLIITTIIKKEE JJUUGGOOSSLLAAVVIIJJEE

Svako traganje za novomspoljnom politikom i nala`e-njem svog mesta u me|unaro-dnim, posebno u evropskimodnosima, mora � da bi biloplodotvorno � polaziti odzate~enih, odnosno stvorenihrealnosti u protekloj deceniji.To zna~i od realnosti sameSrbije i SRJ, kao i od realnostiEvrope i sveta.

nau~ne projekte, mora da seoslanja na realisti~ne procenesopstvenog polo`aja, mogu-}nosti i mo}i. Drugi uvek ima naumu ono {to neko misli osamom sebi, ali postupa uvek uskladu sa onim {to on misli onekome. To va`i i za dr`ave i nji-hove odnose...

Uva`avanje me|unarod-no-pravno preuzetih obaveza injihova primena spada u nezao-bilazne preduslove izgradnjekredibiliteta Jugoslavije, uosta-lom kao i svakog drugog subje-kta u me|unarodnim odnosima.Uverljivost, prihvatljivost iuspe{nost spoljne politike direk-tno zavise od po{tovanja me-|unarodno prihva}enih obaveza.Ovo se odnosi kako na obavezekoje je preuzela prethodnadr`ava � SFRJ � tako i na spo-razume i obaveze koje jeme|unarodnim sporazumima iaktima Ujedinjenih nacijapreuzela SRJ, a posebno seodnosi na Dejton-Pariskimirovni sporazum za Bosnu iHercegovinu i na RezolucijuSaveta bezbednosti UN 1244 oKosovu. U takve me|unarodno-pravne obaveze spada i saradnjasa Tribunalom za ratne zlo~inena teritoriji biv{e SFRJ u Hagu.

Za razliku od obaveza koje pro-izlaze iz prethodna dva me|u-narodna dokumenta, saradnja saHa{kim tribunalom je po-liti~kim izjavama ~elnika evrop-skih zemalja i SAD, pa i samogTribunala, u kontekstu tekizvr{enih promena u Srbiji iJugoslaviji i potrebe konsoli-dacije nove, demokratske vlasti,�odgo|ena� na izvesno vreme,ali ostaje kao me|unarodno-pravna obaveza preuzeta upravood strane Milo{evi}a i biv{egre`ima. Ha{ki tribunal je me-|unarodnopravna ~injenica iorgan UN a saradnja sa njim jeneizbe`na.

Uspe{na spoljna politikasvake demokratske zemlje,odnosno njeno gra|enje, pa isprovo|enje, zahteva da buduzadovoljeni i neki va`ni uslovi,odnosno potrebe. To su javnostspoljne politike, jasne nadle-`nosti u sferi njenog �pravlje-nja� i odlu~ivanja i, razume se,kvalifikovana diplomatija.

U demokratskom dru{tvujavnost spoljne politike ne smebiti zamenjena odlu~ivanjem uzatvorenom krugu, a jo{ manjeprepu{tena mo}nom pojedincuili vladaju}oj porodici, {to jetipi~no za autoritarne re`ime

kakav je bio doskora{nji u Srbijii Jugoslaviji. Uz javnost, pose-ban zna~aj ima jasna podelauloga izme|u predstavni~kihtela (parlament) i izvr{nih(vlada) kao izraz odgovornostiprvih za izradu i usvajanjeosnovnih smernica spoljne poli-tike, a drugih za njihovu pri-menu i izvr{avanje.

O strate{kim pravcimadelovanja

Projektovanje i izgradnjame|unarodno-politi~kog polo-`aja zemlje i pravaca njenespoljne politike od primarnog suzna~aja za svaku ozbiljnu,celovitu i racionalnu spoljnupolitiku. Njeno formulisanje irazvijanje je ozbiljan i slo`enproces, a ona treba da zadovoljidva kriterija: da bude optimalnai ostvariva. Treba da se oslanja narealnu sliku sveta, na realisti~kozaklju~ivanje o pravcima razvojame|unarodnih odnosa, ali i dabude dovoljno fleksibilna za ost-varivanje dr`avno-nacionalnihinteresa date zemlje i njenogdru{tva.

Ima nekoliko spoljnopoli-ti~kih opcija Srbije, odnosnoJugoslavije, i svaka ima svojezastupnike. Jedna od njih je o

Srbiji u bloku sloven-skih ili pravoslavnihnaroda. Druga, rela-tivno novija, jeste kon-cepcija o bloku �slo-bodoljubivih i nezavis-nih naroda i dr`ava� saSrbijom u njegovim�prvim redovima� tj. upredvodni~kim redovi-ma. Proizvoljnost pro-jekcije sveta je vi{enego o~igledna u obaslu~aja. Prva opcija jeu`ivala razumevanje,ako ne i podr{kubiv{eg beogradskogre`ima, a u{la je u pro-

C M Y K

C M Y K

eurotranzicija

politika

20

gram Srpske radikalne strankekao njena �slovenska varijanta�.Svoju kulminacju ova varijanta jedo`ivela u kontekstu vojneintervencije NATO, izglasavan-jem odluke biv{e Savezneskup{tine o uklju~ivanju Jugo-slavije u Savez Rusije iBelorusije. Druga opcija,koja je u svojoj su{tiniprizivanje vremena kon-frontacija u me|unarod-nim odnosima, nadogra-|ena opcijom nesvrstanepolitike, bila je postalaoficijelna opcija, ~ak jepredstavljala osnovnuaktivnost zvani~ne Milo-{evi}eve diplomatije pre-ma tre}em svetu i zemlja-ma u razvoju. Danas,posle demokratskog pre-okreta u Srbiji i Jugo-slaviji, obe su marginali-zovane, ali nisu bez svojihzastupnika.

Postoji i koncept oneutralnom statusu, ili oaktivnoj neutralnosti Srbije name|unarodnoj, odnosno naevropskoj sceni. On zastupapoziciju nevezivanja, posebnougovornog, za bilo koju velikusilu odnosno bezbednosni pro-jekat dok se ne izgradi evropskabezbednosna politika i njen sis-tem, kako se time ne bi unapredograni~avala sloboda izbora sop-stvenih postupaka pa i nad-metanje ja~ih ili velikih okoprostora Srbije i Jugoslavije.Ovaj koncept, polaze}i odpitanja bezbednosne politike,me|utim, ne osporava evropskuopciju spoljne politike kao jedi-no optimalnu i realnu za Srbiju iJugoslaviju.

Sada, posle demokratskogpreokreta u Srbiji i Jugoslaviji,mo`e se slobodno zaklju~iti daje evropska opcija kao strate{koopredeljenje za me|unarodno-politi~ku poziciju i politiku

Srbije odnela ubedljivu prevagu.Ovo ne samo zato {to novodr`avno rukovodstvo ne pro-pu{ta priliku da to jasno i javnostavi do znanja, ve} zato {to jeona tekovina izvr{ene promeneu Srbiji i Jugoslaviji.

Ostvarivanje vitalnih inte-resa Srbije, posebno u vezi saekonomskim razvojem, ne mo`ese zamisliti mimo uklju~ivanja uevropske regionalne i kontinen-talne integracione tokove, bezulaska u Pakt stabilnosti zaJugoisto~nu Evropu, bez pove-zivanja sa Evropskom unijom iulaska u druge evropske organi-zacije i institucije kao OEBS,Savet Evrope itd. Srbija iJugoslavija moraju, u sopstve-nom interesu, da preuzmu svojdeo obaveza, odgovornosti isaradnje sa svojim neposrednimi {irim evropskim okru`enjem,sa vitalno va`nim partnerimakao {to su Nema~ka, Rusija,Francuska, Velika Britanija,Italija i sve druge evropskezemlje.

Izborno i fakti~ko plebis-citarno odbacivanje Milo{evi}a ire`ima koji je on stvorio i sim-

bolizovao, izvr{eno je ne samozbog nagomilanog nezadovolj-stva gra|ana, ve} i njihovimte`njama i programskim opre-deljenjima Demokratske opozi-cije Srbije da Srbija bude tamogde i pripada ekonomski i poli-

ti~ki � u Evropi. Posmatrano uistorijskom kontekstu, vekovnispor izme|u evropeizacije Srbijei njenog patrijarhalnog konzer-vativizma, iako ovim nijekona~no zavr{en, doveo je snagemodernizacije i evropeizacije uodlu~uju}e vo|stvo.

Bezbednosna politikaBezbednosna politika

Srbije i Jugoslavije kao sastavnideo ukupnog koncepta njenogme|unarodnog polo`aja imaposeban zna~aj. Jugoslavijate{ko mo`e osigurati realnubezbednost sama za sebe, bezobzira na impresivne efektive uljudstvu i u tehnici koje jeuglavnom nasledila od biv{eJugoslavije � zbog ~ega sepostavlja pitanje tehnolo{kemodernizacije armije, a uz to iodre|ivanja njenog mestaprimerenog polo`aju i ulozi u

C M Y K

C M Y K

mart�april, 2001.

politika

21

demokratskom sistemu. Rui-nirana i iscrpena privreda i finan-sije te{ko mogu osigurati tehno-lo{ko unapre|ivanje armije.Zato uklju~ivanje u evropski sis-tem bezbednosti treba da budecilj Srbije. Tu se, me|utim,postavljaju i neka druga pitanja.

Prvo je pitanje samogevropskog bezbednosnog kon-cepta, politike i sistema koji jejo{ uvek u ranoj fazi. Jo{ stojipitanje da li }e NATO prerasti usveevropski bezbednosni sistem,ili }e Evropa izgra|ivati svojbezbednosni identitet, politiku isistem. Uz to, ne treba potcenji-vati ni politi~ko-psiholo{kiefekat kosovskog rata i vojneintervencije NATO kako nagra|ane, tako i na postoje}evojno-bezbednosne strukture.Otuda je verovatna odre|enauzdr`anost Jugoslavije, tim pre{to odlu~ivanje o ovim pitanjimane spada u ovom trenutku uneposredne prioritete. Jasno je,ipak, ako se svi u Evropi na|uunutar NATO, odnosno unutarPartnerstva za mir, re{enje bi seonda moglo tra`iti u statusukakav imaju zemlje koje su seodlu~ile samo za ovu druguopciju tj. u~e{}e samo u progra-mu Partnerstvo za mir.

Uravnote`ename|unarodna saradnja

Ostvarivanje evropskeopcije podrazumeva odr`avanje iunapre|ivanje odnosa sa SAD,kao i sa drugim klju~nim fak-torima u me|unarodnim odno-sima i organizacijama. Isklju~ivovezivanje za SAD, kao primarnastrate{ka orijentacija, predstav-ljalo bi pretenciozno i anahronoiskakanje iz evropskog konteks-ta. Sa druge strane, ostvarivanjeevropske opcije podrazumevaneprekidno unapre|ivanje od-nosa sa SAD kako na bilateral-

nom planu tako i kroz drugeorganizacije, uklju~iv evropske ievroatlantske. Iako postojeta~ke u kojima se ne poklapajuili se ~ak razilaze interesi Evropei SAD, u sada{njem rasporedusnaga u svetu odnosi sa SAD, injihovo razvijanje, ~ine vitalniinteres Evrope, drugih klju~nihzemalja u svetu, uklju~iv Rusiju,pa to treba da bude sna`aninteres i Jugoslavije. Zato jeobnavljanje odnosa prekinutihtokom kosovskog rata, i njihovovra}anje u {to razvijeniji part-nerski odnos, ne samo po`eljnove} i nu`no.

Civilizacijski i istorijskirazlozi upu}uju Srbiju i Ju-goslaviju na svestrano razvijanjeodnosa sa Rusijom, koja i posleraspada SSSR spada me|u naju-ticajnije faktore u Evropi, a svo-jim odbrambeno-vojnim poten-cijalima i statusom spada uklju~ne faktore balansa snaga name|unarodnoj sceni. Osnova zasadr`ajne i stabilne odnose saRusijom ve} postoji, tim pre {toje i njen strate{ki interes ~vr{}epovezivanje sa Evropom i preu-zimanje njenih vrednosti i stan-darda, jer neke svoje razvojnepotrebe ne mo`e izolovano ost-varivati. Sve to ~ini solidnuosnovu realnih, stabilnih i prag-mati~nih odnosa, uz uva`avanjei negovanje tradicije i me|usob-ne bliskosti naroda.

Imaju}i u vidu stanje glo-balnih me|unarodnih odnosa,kao i pravce njihovog razvoja,razvijanje odnosa i sa klju~nimzemljama izvan evroatlantskogprostora zadr`ava svoj zna~aj zanovu spoljnu politiku Jugo-slavije. Postepen, ali vidljivprelazak sa monopolarnog svetaka multipolarizmu je o~igledan.Na tim osnovama dolazi i dopro{irivanja Grupe 7 plus Rusija,u koju }e, nesumnjivo u}i i Kina.

Uz to, o~igledan je porastzna~aja i uloge klju~nih zemaljaLatinske Amerike. Otuda optikanove spoljne politike mora sveto imati u vidu, iako ona, samapo sebi, vi{e ne mo`e imati glob-alni karakter kakav je imalaspoljna politika biv{e Jugo-slavije.

Odnosi sa susednimdr`avama

Po~etak i kraj XX veka nabalkanskim prostorima obele-`eni su nasiljem i ratovima.Promena do koje je do{lo uSrbiji ima sve izglede da budegrani~ni doga|aj koji ozna~avakraj serije ratova i nasilja, pre-vlast demokratije nad istorijomnasilja i kriza regionalnihrazmera koje su se prelivale idalje od samog regiona. Zajednosa ve} izvr{enim promenama uHrvatskoj, promena u Beogradui Srbiji ozna~ava razvoj u pravcustabilizacije celog prostoraJugoisto~ne Evrope. Uklonjenesu granice na kojima je bio zaus-tavljen tok demokratskih pro-mena koje vode Balkan u svet,Evropu i XXI vek.

Ovim razvojem, nisuuklonjene sve neuralgi~ne ta~kei mogu}e turbulencije kojeo~ekuju svoje re{enje. Ostajeslo`eno i prioritetno pitanjesre|ivanja odnosa Jugoslavije sanjenim susedima, a tu je iKosovo, koje je jo{ daleko odnormalnog `ivota, gde se jo{ nijeu{lo u nenasilne oblike `ivota ipunu primenu Rezolucije Savetabezbednosti Ujedinjenih Nacija1244, koja ostaje klju~nime|unarodno prihva}eni doku-ment za delovanje svih akterakosovske krize i razre{avanjekosovskog ~vora.

Sre|ivanje odnosa sanovim i starim susedima igra|enje me|usobnog poverenja

C M Y K

C M Y K

eurotranzicija

politika

22

treba da bude u vrhuprioriteta promen-jene Srbije i Jugo-slavije. Postizanje togcilja ne zavisi prostood uspostavljanja iodr`avanja normal-nih odnosa sa njima usvim sferama. Su{tin-sko ostvarivanje tak-vog cilja zahtevasvestrane i mnogo-struke napore, zbog~ega treba da te~e ikroz dalje unutra{njepromene u Srbiji,kroz sagledavanje iuklanjanje korenakoji su doveli doru{ila~ke politike uprotekloj deceniji, do otu|iva-nja, sukobljavanja i ratovanja, dozabluda i pogre{nih projekcijavlastitih i tu|ih interesa i,kona~no, do na~ina njihovogostvarivanja.

Nu`no je osloba|anje odratobornog, agresivnog nacio-nalizma i njegovih korena, kao iod stvorenog stanja �duha naci-je�. Razumljivo da }e sli~nih iliistih potreba biti i na drugimstranama, ali to ne sme bitirazlog odlaganja niti potcenji-vanja ove potrebe, a drugi nekare{avaju takve ili sli~ne potrebekod sebe. Ovakvo stvaranjeosnove za novo me|usobnopoverenje dalo bi sna`an kredi-bilitet ukupnoj novoj politici injenoj uverljivosti, ne samo uodnosima sa susednim zemlja-ma.

Uz to, kada su u pitanjuodnosi sa dr`avama i narodimakoji su nekad bili u sastavuzajedni~ke dr`avne tvorevine,ideje dr`avotvorstva, dr`a-votvorne reintegracije treba dabudu jasno odba~ene i zame-njene konceptom mira, stabil-nosti svih i svake dr`ave po-naosob. Cilj svih treba da bude

stabilizacija celog prostora i nje-govo pro`imanje konceptomrazvoja i zadovoljavanja savre-menih ekonomskih i politi~kihpotreba.

Najzad, kada je u pitanjugeostrate{ki polo`aj Jugoslavijena Balkanu, nema sumnje da i usavremenim uslovima ona zauzi-ma njegovo sredi{te, njegovuprirodnu �raskrsnicu�. To jepolo`aj koji daje zna~ajne pred-nosti, ali on name}e i ne manjezna~ajne obaveze prema ne-posrednom okru`enju, ali iprema evropskom i blisko-isto~nom prostoru. Gde vodioslanjanje samo na prednostiovog polo`aja, na tragi~an na~inje demonstrirala politika obo-renog re`ima i njegovog tvorca.Svaka demokratska vlast i njenapolitika to mora imati u vidu,upravo radi stabilnosti sop-stvene zemlje kao i {ireg prosto-ra u kome je ona sme{tena.

Ako se imaju u vidupobrojani faktori � suo~avanjesa samima sobom, odbacivanjedr`avotvorstva kao cilja reinte-gracije prostora biv{e Jugoslavijei uvo|enje sklada izme|u pred-nosti i obaveza koje name}e

geostrate{ki polo`aj Srbije iJugoslavije, uz ve} odba~enu aranije tvrdoglavo branjenu mi-lo{evi}evsku tezu o kontinuitetume|unarodnopravnog perso-naliteta sada{nje i biv{e Ju-goslavije � onda sva ostala pitan-ja iz odnosa sa susedima, inaro~ito sa novonastalim sa-mostalnim dr`avama na tlunekada{nje zajedni~ke, kolikogod bila zna~ajna i slo`ena,dobijaju status normalnih me-|udr`avnih pitanja i problemakoji se, onda, mogu re{avatidirektnim pregovorima u obo-stranu korist. [to je za bu-du}nost jo{ va`nije, to otvaraprostor za formulisanje i os-tvarivanje zajedni~kih interesa,{to Srbiji i Jugoslaviji onda ja~akredibilitet u me|unarodnimodnosima. Milo{evi}eva Srbija iJugoslavija su bile poznate ne potome {to su imale probleme sasusedima, ve} po tome {to su ihumno`avale. Nova Srbija iJugoslavija treba da budu po-znate po tome {to ih re{avaju nakonstruktivan, demokratski na-~in, uz o~uvanje sopstvenog, ali iuz uva`avanje i razumevanjeinteresa drugih.

C M Y K

C M Y K

mart�april, 2001.

politika

23

Jedan od osnovnih naci-onalnih interesa i dr`avnih cilje-va Srbije u narednom periodujeste borba protiv svih oblikakriminala, koji preti da ugrozi isamu bezbednost i ustavniporedak zemlje. U tom procesuneophodno je da se pre svegaprivedu pravdi oni koji su osum-nji~eni za najte`a krivi~na dela ioni koji su najodgovorniji zaop{te stanje u kome se na{edru{tvo nalazi. Najgora kate-gorija zlo~ina koji su po~injeni uproteklih deset godina sigurnosu krivi~na dela koja spadaju ukorpus ratnih zlo~ina. Ogromnakoli~ina materijalnih dokaza iiskaza svedoka govore o neza-mislivim patnjama kroz koje supro{li nedu`ni civili u sukobimana prostoru biv{e SFRJ u perio-du 1991�1999, a koji su ostaviliza sobom preko 200.000 mrtvih,preko 3.000.000 izbeglica, ogro-mne materijalne gubitke i ne-merljive socijalne i psiholo{keposledice po stanovni{tvo ~i-tavog regiona.

Dakle, ukoliko je nesum-njivo utvr|eno da je ratnihzlo~ina bilo, potrebno je utvrdi-ti individualnu krivicu za tezlo~ine. To je jedini na~in da sesa ~itavih etni~kih grupa skineodgovornost koja im se olakopri{iva za ono {to se desilo uproteklih deset godina. Naime,mo`e biti kolektivne samore-fleksije nad negativnim doga-|ajima iz pro{losti, ali ne mo`ebiti kolektivne krivi~no-pravneodgovornosti. Zato je potrebno

da se otkriju i privedu pravdi onikoji se kriju iza generi~kih nazi-va kako bi napokon bili os-tvareni ciljevi krivi~no-pravneza{tite osnovnih ljudskih vred-nosti i postavljeni osnovni te-melji postojanja svakog dru{tva,a to su za{tita `ivota, tela,imovine itd. Bez takvog delo-vanja, Srbija ne mo`e imatibudu}nost kao pravno ure|enazajednica, ve} }e nastaviti dabude talac siled`ija i zlo~inaca,tzv. �nacionalnih heroja�.

Krivi~no-pravna za{titaima tako|e i svrhu pru`anjakompenzacije `rtvama za patnjei gubitke koje su pre`ivele.Ukoliko toga nema, nema nipravde; ako nema pravde, nemani pomirenja; ako nema po-mirenja, nema ni mira; ako nemamira, nema ni budu}nosti. Po{tosu ratni zlo~ini po~injeni naprostoru koji ne obuhvata samopravosudni sistem Srbije, ve} idrugih dr`ava, to su i `rtvegra|ani i tih dr`ava, bez obzirana njihovu nacionalnost. Zato jepotrebno da se postupak utvr-|ivanja krivi~no-pravne odgo-vornosti izvede na na~in i predinstitucijama koje su op{te pri-

hva}ene. Jedina institucija kojazadovoljava navedene kriteri-jume je Me|unarodni krivi~nisud za biv{u Jugoslaviju � MKSJ,koji su osnovale Ujedinjenenacije i ~iji Statut obavezuje sve~lanice koje su pristupile tojorganizaciji. Po{to je pristupanjeUN dobrovoljno, onda i izvr-{avanje obaveza prema Ha{komsudu mora biti dobrovoljno zasve dr`ave nastale na prostorubiv{e SFRJ, uklju~uju}i i Srbiju.Pri tom, re~ je o veoma ozbiljnojinstituciji u kojoj su strogoodvojene nadle`nosti odbrane,sudija i tu`ila{tva, i koja po{tujesve principe modernog pravo-su|a. U Ha{kom sudu radipreko 1300 ljudi, a samo pred-met Mom~ila Kraji{nika imapreko dva miliona stranica. Ve} iovi podaci ilustruju koliko jesredstava i napora ulo`eno urasvetljavanje pojedinih tragedi-ja koje su se dogodile uoru`anim sukobima na prostorubiv{e SFRJ.

Iz navedenih razloga mo`ese zaklju~iti da MKSJ nemaalternativu. Ukoliko bi bilo kojeosumnji~eno lice za koje jeutvr|ena nadle`nost MKSJ, naosnovu Statuta, podignute optu-`nice i pokrenutog postupka,bilo izvedeno pred nacionalnisud za ta ista krivi~na dela, a bezodobrenja MKSJ, UN ne bimogle da prihvate presudunacionalnog suda. U suprot-nom, takav ~in bi derogirao svedotada{nje pravne akte koje jeMKSJ doneo, ~ime bi bio

C M Y K

C M Y K

eurotranzicija

politika

24

Vlatko Sekulovi}

JJOO[[ JJEEDDNNOOMMOO HHAA[[KKOOMM TTRRIIBBUUNNAALLUU

Ukoliko je nesumnjivo utvr-|eno da je ratnih zlo~ina bilo,potrebno je utvrditi individu-alnu krivicu za te zlo~ine. To jejedini na~in da se sa ~itavihetni~kih grupa skine odgo-vornost koja im se olakopri{iva za ono {to se desilo uproteklih deset godina.

uni{ten integritet ove institucijei otvorila se mogu}nost zapo~inioce ratnih zlo~ina daizbegnu odgovornost.

Naravno, to ne zna~i dautvr|ena odgovornost za kri-vi~na dela, za koja je predvi|enanadle`nost MKSJ, isklju~ujeodgovornost za druga krivi~nadela. Jedno isto lice mo`e bitioptu`eno i osu|eno za ratnezlo~ine pred MKSJ, a potom damu bude su|eno za drugakrivi~na dela za koja se pret-postavlja nadle`nost nacional-nog pravosu|a.

Dakle, u konkretnom slu-~aju Slobodana Milo{evi}a, ko-me su gra|ani Srbije ve} izreklimoralnu i politi~ku presudu 5.oktobra 2000, postoji osnovanasumnja da je taj pojedinacodgovoran i za ratne zlo~inezbog kojih je podignuta ioptu`nica pred MKSJ. Srbija,odnosno SRJ, mo`e da izru~i tolice Ujedinjenim nacijama, apotom, nakon okon~anja togprocesa, sprovede postupak iutvrdi eventualnu odgovornost iza ona krivi~na dela za koja jepredvi|ena nadle`nost nacio-nalnog pravosu|a, npr.: zlo-

upotreba polo`aja, korupcija,organizovanje politi~ki moti-visanih krivi~nih dela, itd.

Primedbe i osporavanja,prividno pravnog karaktera, kojese mogu ~uti na ra~un Ha{kogsuda, naj~e{}e su izraz politi~kevolje onih pojedinaca koji ne`ele da se suo~e sa odgovor-no{}u za katastrofalne posledicekoje su proizveli nacionalisti~kipokreti tokom devedesetih naprostoru biv{e SFRJ. Rad i pre-sude Me|unarodnog krivi~nogsuda za biv{u Jugoslaviju imajuizvesne politi~ke posledice. Takoje u presudi protiv Du{ka Tadi}autvr|en me|unarodni karaktersukoba u Bosni i Hercegovini,odnosno da je SRJ izvr{ila agre-siju nad tom dr`avom. Me-|utim, takva ocena zasnovana jena konkretnim dokazima kojipotvr|uju logisti~ku, pa ~ak idirektnu ume{anost jedinica VJna teritoriji Bosne i Herce-govine.

Razvoj me|unarodnogkrivi~nog prava doveo je doustanovljenja Nirnber{kog suda,koji je utvrdio krivi~no-pravnuodgovornost za jedan broj rat-nih zlo~inaca. Uporedo sa tim

procesima, u svimevropskim zemljamana stotine optu`enihpro{lo je kroz sudskipostupak kako bi seutvrdila njihova even-tualna individualnaodgovornost za po-~injena zlodela utoku Drugog svet-skog rata i izrekleadekvatne sankcije.Bez udaljavanja rat-nih zlo~inaca iz vlas-titih sredina i elimin-isanja njihovog pogu-bnog delovanja naustavni poredak, kaopravni izraz odre|e-nog sistema vredno-

sti, evropska dru{tva sigurno nebi mogla da se me|usobnopomire i krenu putem saradnje iintegracije. Dakle, u temeljimaEvropske unije nalazi se pobedanad nacional-socijalisti~komideologijom i njenim pseudo-vrednostima, kao i proces utvr-|ivanja pojedina~ne odgovor-nosti za ratne zlo~ine. NikakvaEvropska zajednica za ugalj i~elik ne bi bila mogu}a da suodnosi izme|u zemalja ugo-vornica bili i dalje optere}eninere{enim pitanjem odgovor-nosti za ratne zlo~ine. Evropskeintegracije zna~e pre svega si-stem ekonomske i politi~kesaradnje koji se zasniva naodre|enim osnovnim vrednosti-ma, a jedna od tih je vladavinaprava i krivi~no-pravna odgo-vornost koja iz nje proisti~e.Ukoliko `elimo Srbiju inte-grisanu u evropske tokove, ako`elimo bolju budu}nost za nas iza budu}e generacije, moramose hrabro i beskompromisnosuo~iti sa problemom ratnihzlo~ina, {to pretpostavlja i bez-uslovnu saradnju sa Me|unarod-nim krivi~nim sudom za biv{uJugoslaviju.

C M Y K

C M Y K

mart�april, 2001.

politika

25

Uz ~itavu deceniju zaka-{njenja u odnosu na ostaleisto~noevropske zemlje, ali ni{tamanje spektakularno od tamo-{njih zbivanja iz 1989, oktobar-ski doga|aji u Srbiji kona~no supokrenuli ~itav niz pitanja ve-zanih za pribli`avanje Evropskojuniji gotovo poslednje dr`ave nakontinentu koja se uklju~uje utaj proces. Pored ekonomskog,pravnog, bezbednosnog, kul-turnog i nekih drugih, ovaj pro-ces ima i nagla{en politi~kiaspekt, ~ak i ako politiku defi-ni{emo u naju`em mogu}emsmislu � kao delovanje politi~kihstranaka na javnoj sceni i nji-hovu borbu za vlast. Mo`e se~ak re}i da su organi vlastiformirani putem vi{estrana~kih,slobodnih i fer izbora � ustanovebez kojih nijedna dr`ava nemo`e o~ekivati prijem u savre-menu porodicu evropskih nacija.Stoga ne ~udi {to se prvizna~ajniji iskoraci Srbije kaEvropi u poslednjih nekolikodecenija, vremenski poklapaju saprvom izbornom smenom vlastiobavljenom 24.9.2000, kao iodr`avanjem prvih izbora uskla-|enih sa op{teprihva}enim kri-terijumima Evrope i ostalog slo-bodnog sveta � {to su gra|aniove zemlje najzad do`iveli 23.12.iste godine � a verifikovale za tokompetentne institucije, OEBSpre svih.

Proces je, me|utim, tek napo~etku, jer uvo|enje jednakihuslova za sve u~esnike strana~keutakmice i demokratskih pravila

igre nije samo po sebi dovoljnoza potpunu evropeizaciju poli-ti~kog `ivota zemlje. Uz te,zaista nu`ne uslove potrebno je iformiranje relativno stabilnestrana~ko-politi~ke scene, ~iji }eakteri, samim mestom koje nanjoj zauzimaju, biti obavezani dasvoje dnevnopoliti~ke potezevuku u skladu sa o~ekivanjimasvojih pristalica. To je, opet,uslovljeno stratifikacijom dru-{tva, tj. njegovim raslojavanjemna vi{e ili manje trajne grupe ~ijisu pripadnici povezani srod-no{}u interesa i pogleda na svet.Njihovo politi~ko artikulisanjejedan je od glavnih zadatakastranaka.

Ovi procesi su se u zemlja-ma razvijene i stabilne demo-kratije odigravali u poslednjihnekoliko vekova, a u nekima odnjih dru{tvena, pa i politi~kascena nekoliko decenija nijepretrpela ve}e izmene. Prili~nouporediv razvoj dru{tvenih ipoliti~kih prilika u velikombroju evropskih zemalja omo-gu}io je da se, u periodu nastan-ka zajedni~kih institucija, poli-ti~ke stranke pove`u i na nadna-cionalnom nivou, po principuprogramske i ideolo{ke blis-kosti. U Evropskom parlamen-tu, na primer, velika ve}inaposlanika je, bez obzira na svojunacionalnu pripadnost tj. dr`avu

C M Y K

C M Y K

eurotranzicija

politika

26

Milan Sitarski

NNAA[[EE SSTTRRAANNKKEENNAA PPOOLLIITTII^̂KKOOJJ MMAAPPII EEVVRROOPPEE

Kao i u najve}em broju evropskih nacionalnih parlamenata, pred-stavni~kim telom Evropske unije dominiraju poslani~ke grupeumerene levice i umerene desnice. Dominantni polo`aj stranakaumerene levice i desnice obezbe|uje Evropskom parlamentu, kao ive}ini evropskih parlamenata, neophodnu stabilnost, utoliko pre{to se glavni predstavnici obeju politi~kih struja ve} vi{e decenijastabilno zala`u za postepenu ali sna`nu evropsku integraciju.

~iji su dr`avljani i od ~ijih subira~a i dobili mandat, udru`enau parlamentarne grupe koje susli~ne odgovaraju}im grupamaunutar nacionalnih predstav-ni~kih tela.

Umerena EvropaKao i u najve}em broju

evropskih nacionalnih parlame-nata, predstavni~kim telomEvropske unije dominiraju po-slani~ke grupe umerene levice iumerene desnice. Prve su oku-pljene u grupi Partije evropskihsocijalista (PES), ~ije su ~lanicegotovo sve socijalisti~ke, soci-jaldemokratske i laburisti~kestranke koje deluju u dr`avama~lanicama EU. Me|u njima seposebno isti~u danas vladaju}estranke najve}ih zemalja na kon-tinentu � nema~ki socijalde-mokrati kancelara [redera, bri-tanski laburisti premijera Blera,francuski socijalisti premijera@ospena, gr~ki PASOK premi-jera Simitisa, dok Italiju pred-stavljaju socijalisti premijeraAmata i reformisani komunistidoskora{njeg premijera D�Ale-me. Iako trenutno nisu na vlasti,zna~ajnu ulogu na politi~kojsceni svojih zemalja igraju {pan-ski socijalisti biv{eg premijeraGonzalesa i austrijski socijal-demokrati biv{eg kancelara Vra-nickog. U ostalim ~lanicamaUnije tako|e deluju uglavnomsna`ne stranke umereno leveorijentacije. One ve} tradici-onalno, negde i du`e od veka,okupljaju ne samo radni{tvo,kao na po~etku svog delovanja,ve} i {ire slojeve stanovni{tvanaklonjene planskoj aktivnostidr`ave na smanjivanju socijalnihrazlika i razvla{}ivanju centaramo}i nasle|enih iz predemo-kratskih vremena (Crkva, ze-mljoposed i sl.), uz strogopo{tovanje pravila demokratskeparlamentarne borbe. Sa ovomparlamentarnom grupom ~esto

sara|uju, nekad i kao pridru`ene~lanice ili posmatra~i, ideolo{kibliske stranke iz biv{ih komu-nisti~kih zemalja, pa i iz republi-ka biv{e Jugoslavije. Re~ jeuglavnom o reformisanim na-slednicama tamo{njih komunisti~kih partija koje su se pri-lagodile novonastalim okolno-stima.

Stranke umerene desniceformirale su Evropsku narodnustranku (EPP) koja okupljastranke hri{}ansko-demokrat-ske orijentacije. Njene ~lanice suNarodna stranka aktuelnog{panskog premijera Aznara iistoimena stranka sada{njeg aus-trijskog kancelara [isela. Izbor-na sre}a nije u drugoj polovinipro{le decenije bila sklonamnogim ~lanicama EPP, tako dasu uprkos uglavnom sna`nojpoziciji na evropskim politi~kimscenama mnoge od njih danasvan vlada svojih zemalja. Sva-kako treba pomenuti nema~kuHri{}ansko-demokratsku uniju,koja je izgubila vlast posle{esnaestogodi{nje dominacijesvog lidera, biv{eg kancelaraKola, da bi danas bila suo~ena saozbiljnim skandalima, uklju~u-

ju}i i one direktno vezane uznjegovo ime. Ovoj grupaciji pri-padaju i gr~ka Nova demokratijakao i frakcije nekada jedin-stvenih i mo}nih italijanskihdemohri{}ana, koje, usled pot-pune redefinicije partijskog si-stema te zemlje u proteklojdeceniji, danas nalazimo unutarobe velike koalicije � vladaju}eKoalicije maslina i opozicionogBloka slobode. Ove stranke sumahom nastale kao plod nasto-janja zapadnoevropskih crkava,prvenstveno katoli~ke, da, uuslovima demokratizacije tihdru{tava, pru`e odgovor naglom{irenju levi~arskih pokreta,uglavnom izrazito ateisti~kogprofila. To je bio osnovni razlogda te crkve prakti~no raskinusvoj vekovni savez sa privilegov-anim slojevima koji je pretio daim radikalno smanji uticaj na{ire mase stanovni{tva. Hri{}an-sko-demokratske (~esto � naro-dne) stranke uglavnom iz tihrazloga zala`u se za nagla{enuulogu dr`ave u regulaciji dru-{tvenog `ivota i redistribucijibogatstva i beneficija u koristsiroma{nijih slojeva, ali se odstranaka levice bitno razlikujupo ideolo{kim motivima i pod-lozi takve politike. U poslednjihnekoliko godina, EPP se inte-grisala sa grupom evropskihdemokrata (ED) kojoj pripadajufrancuski degolisti predsednika[iraka i britanski konzervativcibiv{eg premijera Mejd`ora. Ove,i njima srodne stranke umerenedesnice, razlikuju se od hri{-}anskih demokrata po svojoj li-beralnijoj, mnogo manje so-cijalno orijentisanoj ekonom-skoj politici, kao i po svojojnereligioznoj, mada ne i anti-religioznoj ideologiji. Ve}inastranaka nastalih u Isto~nojEvropi posle pada Berlinskogzida sara|uje sa ovim grupaci-jama.

C M Y K

C M Y K

mart�april, 2001.

politika

27

U Srbiji se glavne odrednicenovonastale politi~ke scenedosta razlikuju u odnosu nave}inu isto~noevropskih ze-malja � uvo|enje i desetogo-di{nje trajanje autoritarnogumesto demokratskog sistema,u~e{}e u ratnim sukobima ususedstvu i na sopstvenoj teri-toriji, kao i visok stepen izo-lacije u odnosu na Evropu kaoprirodno okru`enje. Na po-~etku prve decenije 21. veka,mo`e se postaviti pitanje pri-bli`avanja stranaka sa poli-ti~ke scene Srbije srodnimstrankama iz zemalja ~lanicaEU i onih koje su na putupriklju~enja Uniji.

Radikalna Evropa

Dominantni polo`aj stra-naka umerene levice i desniceobezbe|uje Evropskom parla-mentu, kao i ve}ini evropskihparlamenata, neophodnu stabil-nost, utoliko pre {to se glavnipredstavnici obeju politi~kihstruja ve} vi{e decenija stabilnozala`u za postepenu ali sna`nuevropsku integraciju. Postoji,naravno, {irok manevarski pros-tor i za delovanje ostalih strana-ka i njihovih grupacija. Levustranu politi~kog spektra upot-punjuju dve zna~ajne poslani~kegrupe. Grupa zelenih okupljarelativno mlade stranke, uglav-nom nastale pre dve do tridecenije, sa glavnim ciljemo~uvanja `ivotne sredine uuslovima poja~ane industrijskeekspanzije u Evropi. Iako nijepravilo, uglavnom sara|uju sasocijalistima, pa su nema~kizeleni, koje vodi ministar spolj-nih poslova Fi{er, koalicionipartneri u [rederovoj vladi, kao{to i njihovi italijanski isto-mi{ljenici participiraju u vi{e-godi{njoj vladi levog centra,uprkos dve promene na njenom~elu.

Komunisti~ke, i njimasrodne partije, oformile suposlani~ku grupu zajedno saskandinavskim strankama eko-lo{ke orijentacije, ne{to bli`impogledima radikalne levice. Ugodinama pred nestanak tzv.realnog, bolj{evi~kog socijaliz-ma, a naro~ito posle toga do{loje do dubokih promena kodkomunisti~kih partija, kako nateoretsko-ideolo{kom tako i naprakti~no politi~kom planu. Da-na{nji polo`aj sna`nijih komu-nisti~kih partija Zapadne Evropenije ujedna~en � u [paniji senalaze u opoziciji prema de-sni~arskoj, a u Nema~koj premaumereno levoj vladi, u Fran-

cuskoj pripadaju vladaju}oj levojkoaliciji, dok u Italiji nere-formisano krilo nekada jedin-stvenih komunista naj~e{}epru`a podr{ku manjinskoj vladilevog centra iako u njoj neu~estvuje. Zanimljivo je da nemabitnijih stranaka iz biv{ih komu-nisti~kih zemalja zaintereso-vanih da sara|uju sa ovom gru-pacijom.

Na desnici tako|e nalazi-mo poslani~ke grupe nezane-marljivog zna~aja. Jedna od njihje grupa Evropskih liberala, ~ijesu zna~ajnije ~lanice strankebiv{ih nema~kih ministara spo-ljnih poslova Gen{era i Kinkela,kao i uglednog ali po svoj prilicive~ito opozicionog britanskogpoliti~ara E{dauna. Liberalnestranke su ukorenjene na poli-ti~koj sceni jo{ u vremenimakoja prethode uvo|enju op{tegprava glasa. Njihov uticaj je,me|utim, drasti~no opao uposlednjih pola veka zbognagla{enog elitizma i socijalneuskogrudosti, koja danas negdeprerasta i u etni~ku i kulturnu,kao reakcija na nagli porast imi-grantskih populacija.

Pored liberala, na evrop-skoj desnici deluju i grupeEvropa nacija i Evropa ra-

zli~itosti, koje okupljaju pro-tivnike daljih integracionih pro-cesa na zajedni~koj ideji o~uva-nja klasi~nog dr`avnog suvere-niteta, {to donekle protivre~injihovom u~e{}u u radu Evrop-skog parlamenta. Neke od njihsu u tolikoj meri ubla`ile svojeisprva ekstremne stavove da suulazile u koalicije sa strankamaizrazito proevropske orijentaci-

je. Tako je Finijeva Nacionalnaalijansa u Italiji pro{la kroz pre-obra`aj sli~an onom komu-nisti~kih partija posle slomaSSSR-a, ali polaze}i od stadiju-ma neofa{isti~kog pokreta.

Deo poslanika koji pri-padaju strankama radikalnedesnice nije pri{ao nijednoj odpostoje}ih grupa, ve} su seudru`ili u novu, radi tehni~kihpogodnosti koje donosi pripad-nost parlamentarnoj grupi, alinisu pokazali ozbiljnu nameruda formuli{u zajedni~ku ide-ologiju. Me|u pristalicama ovihstranaka neretko dolazi do ispo-ljavanja ksenofobije i izola-cionisti~kih stremljenja, ali su tepojave u velikoj meri suzile nji-hov koalicioni potencijal, pa nji-hov ulazak u trajnije ve}inskekoalicije danas nije izgledan uve}im evropskim zemljama.

C M Y K

C M Y K

eurotranzicija

politika

28

Tako Nacionalni front fran-cuskog politi~ara Le Pena neuspeva da uspostavi bilo kakvutrajnu me|ustrana~ku saradnjuni na nacionalnom, a pogotovone na evropskom nivou. Izu-zetak je danas austrijska Slo-bodarska partija kontroverznoglidera Hajdera, ~iji je ulazak uvladu doveo ovu zemlju u svo-jevrsnu diplomatsku izolaciju,vi{e zbog njegove ekstremneretorike nego zbog mogu}nostinjene prakti~ne realizacije, za {tane postoji skoro nikakav ma-nevarski prostor.

Srbija pred vratima EvropeU zemljama koje su u

poslednjoj deceniji 20. vekaodbacile bolj{evi~ku varijantutotalitarizma, i pristupile izgrad-nji demokratskog poretka prviili drugi put u svojoj istoriji,dru{tveno raslojavanje i njimeuslovljeno profilisanje politi~kescene odigravaju se raznoliko.Negde su u skladu sa nacional-nom tradicijom iz predkomu-nisti~kog perioda ili na zapaduoprobanim obrascima, dok sunegde do ja~eg izra`aja do{lelokalne specifi~nosti ili potpunooriginalna re{enja. U Srbiji seglavne odrednice novonastalepoliti~ke scene dosta razlikuju uodnosu na ve}inu isto~noevrop-skih zemalja � uvo|enje i dese-togodi{nje trajanje autoritarnogumesto demokratskog sistema,u~e{}e u ratnim sukobima ususedstvu i na sopstvenoj teri-toriji, kao i visok stepen izolacijeu odnosu na Evropu kao prirod-no okru`enje. Na po~etku prvedecenije 21. veka, mo`e sepostaviti pitanje pribli`avanjastranaka sa politi~ke scene Srbijesrodnim strankama iz zemalja~lanica EU i onih koje su naputu priklju~enja Uniji.

Stranke koje su dominiralesrbijanskom scenom devede-setih godina u velikoj meri su

doprinele tada{njoj neuklo-pljivosti Srbije u bilo kakve, pa ipoliti~ke integracione procese.Zbog toga, danas je dosta te{kozamisliti njihovo skoro povezi-vanje sa nadnacionalnim evrop-skim me|ustrana~kim organi-zacijama. Socijalisti~ka partijaSrbije (SPS) nije odr`avalanikakve veze sa evropskim soci-jalistima koji su slo`no osu|ivaliagresivno nacionalisti~ku kom-ponentu njene politike, a skoronikakve ni sa komunistima,me|u kojima su neki imalirazumevanja za o{tre stavovesrpskih socijalista prema politicizapadnih sila. Srpska radikalnastranka (SRS) do sada jesara|ivala isklju~ivo sa stranka-ma ekstremne desnice koje nisupriklju~ene nijednoj evropskojparlamentarnoj grupi, a i tasaradnja je jenjavala kada jenjena bliskost vladaju}im soci-jalistima bila suvi{e o~igledna.Srpski pokret obnove (SPO),uprkos svojoj javno prokla-movanoj evropskoj orijentaciji,propustio je da razvije zna~ajnusaradnju sa srodnim strankama,pre svega hri{}ansko-demo-kratskim i ostalima sa umerenedesnice. To je verovatno posle-dica na~ina rukovo|enja ovomstrankom koji prili~no odudaraod obi~aja ustanovljenih u ve}inistranaka u Evropi, kao i saradnjesa SPS na mnogim nivoima vlastiu drugoj polovini pro{le deceni-je, {to je predstavljalo drasti~anzaokret u odnosu na odlu~anopozicioni stav stranke s po-~etka devedesetih.

Tako u obzir za ozbiljnusaradnju sa evropskim stranka-ma dolaze prakti~no samo ~lani-ce sada{nje vladaju}e koalicije,Demokratske opozicije Srbije(DOS), koje se tokom ~itavogsvog delovanja zala`u za pri-bli`avanje Srbije EU sa perspek-tivom njenog u~lanjenja. Po{toje koalicija nastala radi ostvare-

nja prvog i nezaobilaznog cilja �slamanja autoritarnog i izola-cionisti~kog rezima koji je, ufazi slabljenja, po~eo da pokazu-je i totalitarne osobine � u njojse na{ao ~itav spektar stranakarazli~ite politi~ke orijentacije.Ova, za uobi~ajene prilikeneprirodna situacija, izgleda dane}e dugo potrajati, jer seme|usobne razlike, potisnutezbog ostvarenja pomenutogcilja, sve jasnije ocrtavaju kadana dnevni red dolaze pitanjastrate{kog opredeljivanja premaglavnim problemima srbijan-skog dru{tva. Po{to je, dakle,neminovno relativno skoro pro-filisanje politi~ke scene, tjformiranje blokova stranaka ukojima }e se one okupiti poprincipu programske bliskosti,postavlja se i pitanje njihovesaradnje, pa i ~lanstva u organi-zacijama evropskih stranaka.

Umerenu levicu na novojpoliti~koj sceni Srbije predstav-lja}e nekoliko stranaka koje suuspele da formuli{u i zastupajulevi~arske ideje, uz istovremenunagla{enu distancu prema ele-mentima nacional-bolj{evizmakoje je zastupao deo re`ima. Tu,pre svih, spada Socijaldemo-kratija (SD), stranka nastala re-lativno kasno, posle masovnihdemonstracija 1996/97 povo-dom kra|e na lokalnim izbori-ma, kada je re`im pretrpeo prvizna~ajniji poraz. Njeni osniva~i,uglavnom uspe{ni ljudi iz vre-mena jednopartijskog sistemakoji su napustili dosta visokefunkcije na po~etku Milo-{evi}evih ratnih avantura i izo-lacije, dali su stranci profil blizakbira~ima naklonjenim pre prila-go|avanju osnovnih tekovinatitoizma demokratskim uslovi-ma nego njihovom napu{tanju.Po tome je sli~na Socijal-demokratskoj uniji (SDU), na-staloj 1996, odvajanjem levogkrila Gra|anskog saveza Srbije

C M Y K

C M Y K

mart�april, 2001.

politika

29

kad je ova stranka u{la u koalici-ju Zajedno, umereno desnogusmerenja. Ove stranke se raz-likuju po tome {to SD, krozimid` svojih predstavnika, dis-kretno zastupa reafirmaciju mo-ralne strogosti karakteristi~ne zadeo, pre svega vojnih zvani~nikaprethodnog re`ima, uz nagla{enpozitivan odnos prema o~uvanjuSRJ, dok SDU naro~ito insistirana etni~koj toleranciji i otvore-nosti prema svetu kao glavnimtekovinama biv{e Jugoslavije injenog re`ima. Dve levi~arskestranke deluju i u okviru blokazagovornika ve}e autonomijeVojvodine. Reformska demo-kratska stranka Vojvodine(RDSV) nastala je iz vojvo-|anskog ogranka Saveza reform-skih snaga Jugoslavije posled-njeg premijera SFRJ Markovi}a,dok je Liga socijaldemokrataVojvodine autohtona strankakoju su osnovali ljudi iz sli~nihkrugova. U dosada{njem delo-vanju RDSV je pokazala vi{eumerenosti i sklonosti dasara|uje sa strankama ~ije jesedi{te van Vojvodine, dok jeLSV primetno radikalnija u zah-tevima za autonomiju Pokrajine.Sve do sada pobrojane strankemogle bi prostor za saradnjutra`iti u krugovima evropskihsocijalista, a autonomisti~ke i ugrupi zelenih koja okuplja istranke regionalisti~ke orijen-tacije. Saradnju sa tom grupommo`da }e razviti i regionalisti~ke

stranke bez levi~arskog pred-znaka. To, pre svih, va`i za Koa-liciju Vojvodina, tj. ~lanicu isto-imene koalicije Narodnu selja-~ku stranku koja je, po raspadukoalicije, zadr`ala ranije zajed-ni~ko ime, umereni Savez vojvo-|anskih Ma|ara kao i za Listu zaSand`ak, koaliciju stranaka kojezastupaju interese musliman-skog stanovni{tva ove regije.

Liberalnoj grupi verovat-no }e gravitirati vi{e ~lanicasada{njeg DOS-a. Dve me|unjima su osnovali nekada{njifunkcioneri biv{ih vladaju}ihpartija koji su se sa njima razi{li.Nova Demokratija (ND) nasta-la je od nekada{njeg Saveza soci-jalisti~ke omladine, na vi{estra-na~ku scenu stupila u savezu satada vode}om opozicionomsnagom � SPO, da bi u periodu1994�1998. bila u koaliciji sa SPSiz koje je istisnuta ulaskom SRS.Demokratsku alternativu (DA)osnovala je grupa pripadnikaumerene struje SPS posle iz-borne kra|e u kojoj je odbila dasau~estvuje. Obe ove stranke,uprkos ranijoj karijeri svojihosniva~a, bli`e su evropskim lib-eralima nego socijalistima, zbogprili~no elitisti~kog nastupa ipromovisanja menad`erskih vr-lina i imid`a. Liberalnom delupoliti~kog spektra nedvosmi-sleno pripadaju Demokratskicentar (DC), nastao 1996. odva-janjem elitisti~kog i ideolo{kiveoma umerenog krila od De-mokratske stranke, kao i Gra-|anski savez Srbije (GSS) kojivodi poreklo od Saveza reform-skih snaga za Srbiju i srodnihgrupa, ali se, posle izdvajanjaSDU, od umerene levice vidnopomerio ka centru. Najve}e~lanice DOS-a, Demokratskastranka (DS), najstarija postko-munisti~ka opoziciona stranka uSrbiji iz koje su, otcepljenjem,nastale mnoge njene sada{njekoalicione partnerke, i Demo-

kratska stranka Srbije (DSS) �upravo tako formirana, 1992,izlaskom konzervativnog krilaDS zbog odbijanja ve}ine da sestupi u koaliciju sa SPO(DEPOS) � ideolo{ki su naj-srodnije umernoj desnici i grupinjenih poslanika u Evropskomparlamentu � Evropskoj narod-noj stranci (EPP/ED). Kaone{to bli`a centru, DS bi mo`damogla da se koleba izme|u ove iliberalne grupe, ali njen masovnikarakter i ne{to nagla{eniji soci-jalni i nacionalni momenat ipakje pribli`ava umerenoj desnici. Sdruge strane, DSS bi mo`damogla da na|e zajedni~ki jezik isa grupom Evropa nacija, sobzirom na svoj konzerva-tivizam i privr`enost klasi~nomshvatanju suvereniteta. Ta dile-ma bi se mogla postaviti i predPokret za demokratsku Srbiju(PDS), koji je osnovala grupavisokih oficira ra`alovanih zbogprotivljenja ekstremno nacional-no neodgovornoj i avanturi-sti~koj politici re`ima poznihdevedesetih. Za Novu Srbiju(NS), nastalu odvajanjem istak-nutih lokalnih aktivista SPOkada je ova stranka otpo~elavi{e-manje otvorenu kolaboraci-ju sa re`imom, i za Demohri-{}ansku stranku Srbije (DHSS),formiranu razlazom sa DSS deladugogodi{njih ~lanova nezado-voljnih krutim nacionalnim sta-vovima vo|stva, EPP/ED sename}e kao najlogi~niji izbor.

Kona~ne rezultate procesauklapanja politi~kih stranakaSrbije u evropske organizacijeodredi}e, pre svega, dinamika itrajanje evropeizacije ove zemljei njenog okru`enja, sposobnostsvake od njih da opstane do tadana hirovitoj balkanskoj poli-ti~koj sceni, kao i za sada jo{nepredvidive okolnosti koje }ebiti dominantne u vreme dovr-{avanja ovog procesa.

C M Y K

C M Y K

eurotranzicija

politika

30

Kona~ne rezultate procesauklapanja politi~kih stranakaSrbije u evropske organizacijeodredi}e, pre svega, dinamika itrajanje evropeizacije ove zem-lje i njenog okru`enja, sposob-nost svake od njih da opstanedo tada na hirovitoj balkanskojpoliti~koj sceni, kao i za sadajo{ nepredvidive okolnosti koje}e biti dominantne u vremedovr{avanja ovog procesa.

Drama raspada druge Ju-goslavije ulazi u poslednji ~in.Jedan od najopasnijih i naj-mo}nijih aktera njenog razara-nja, Slobodan Milo{evi}, i njego-va vladavina kontrolisanog hao-sa si{li su sa scene na na~in kojiniko nije o~ekivao � gra|an-skom neposlu{no{}u i odlu-~no{}u. Formula bojkot�bloka-da�bager mo}no se suprotstavilarepresivnoj sili Milo{evi}eve vla-davine, zaustaviv{i je, umrtviv{ije do njenog okretanja i stavljan-ja u slu`bu gra|ana. Nije to biloni dobrovoljno, ni razumno, ve}je nametnuto kao nu`nost.Nema te policije ni armije kojamo`e krenuti na milionskuskupinu gra|ana.

U tom poslednjem ~inu,zavr{nu pastoralu i rolu treba daodsvira i odigra nova vlast kojapretenduje da uvede demo-kratske standarde ure|enja dru-{tva i dr`ave. Sada se razre{avajudva preostala problema raspada:Kosovo, povodom kojeg je iotpo~ela drama raspada, i CrnaGora, koju je jo{ krajem 1991.me|unarodna zajednica proz-vala i pozvala da se javi na ha{ki{alter. Da li taj {alter za nju jo{va`i, zna}e se tokom ove godine.U prvoj godini novog veka imilenijuma, na pomolu je sre-|ivanje i utemeljenje budu}ihodnosa na ovim prostorima, ilinjihovo prividno zata{kavanje.

Odnosi Srbije i Crne Goresu i te{ki i izazovni. Od pra-vi~nog, dobrog i korisnograzre{enja zavisi}e njihova bu-

du}nost, ali i budu}nost za-`ivljavanja demokratskog ob-rasca mi{ljenja, delovanja ipona{anja i kod jednih i koddrugih. Za sada su ti odnosi pre-optere}eni razli~itim nepovolj-nim okolnostima i uslovima izategnuti do kraja. To je razlogzbog kojeg se oni ne mogu jed-nostavno i jednostrano ni pos-matrati, ni analizirati, ni raz-re{iti. I jedna i druga strana pri-bavljaju i mogu pribaviti argu-mente za svoja vi|enja i pristupetom odnosu. ^ak i bolji argu-ment se u ovakvoj situaciji te{koprihvata. Preostaju poslednjasredstva � strpljenje, dijalog ivreme. Svaka brzina mo`e iza-zvati lo{e, ~ak pogubne posle-dice i po jedne i po druge. Tako-|e, granice mirnog razre{enja netreba, niti smeju da se prekora~e,potrebno je na miran na~in iza}iiz problema, nezavisno da li }euslediti razlaz ili zajedni~ki,kompromisni opstanak.

Razlaz Srbije i Crne Gorepo~inje u okviru vladaju}ih poli-ti~kih elita, odnosno izbijanjemsukoba Slobodana Milo{evi}a iMila \ukanovi}a oko procene iocene gra|anskog protesta1996/67. godine. Taj sukob seotvorio i pro{irio na unutra{nji

sukob u vladaju}oj Demokrat-skoj partiji socijalista CrneGore, {to je za posledicu imalonjeno cepanje i formiranje novestranke � Socijalisti~ke narodnepartije. Nova stranka, s Momi-rom Bulatovi}em na ~elu, po-dr`ala je Milo{evi}a i pona{ala sekao njegova ekspozitura u CrnojGori. Ona je imala zadatak dapotpuno blokira DPS, iz ~ega jeproizi{la velika netrpeljivost iotpo~eo verbalni rat � na ivicipretvaranja u oru`ani. To je jo{vi{e homogenizovalo DPS injene simpatizere u samood-brani, jer su, pored doju-~era{njih partijskih kolega, zaprotivnika imali i deo sta-novni{tva, kao i vojni vrh koji sestavio u li~nu Milo{evi}evuslu`bu.

C M Y K

C M Y K

mart�april, 2001.

politika

31

^edomir ^upi}

OODD DDEEZZIINNTTEEGGRRAACCIIJJEEDDOO IINNTTEEGGRRAACCIIJJEE

�� OOddnnoossii SSrrbbiijjee ii CCrrnnee GGoorree ��

Jedan od zna~ajnih, mo`da i presudnih ~inilaca razre{enja odnosaSrbije i Crne Gore i opstanka Jugoslavije jeste me|unarodna zajed-nica, posebno Evropska unija i Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave. Od nji-hove procene demokratskih procesa i u Srbiji i u Crnoj Gori, kao iod ispunjenja obaveza prema me|unarodnim organizacijama u ~ijesmo ~lanstvo primljeni ili vra}eni, prevashodno po pitanju Ha{kogtribunala, zavisi}e i podr{ka ponu|enim platformama.

Sukob je na razli~ite na-~ine intenziviran, uz stalne ver-balne napade, pretnje i inci-dente. Nad Crnom Gorom leb-dela je realna opasnost i pretnjauvo|enja vanrednog stanja ilidelimi~ne vojne intervencije, iliizazivanja oru`ane pobune delastanovni{tva, posebno na severurepublike. Vojska Jugoslavijeformirala je i Sedmi bataljonvojne policije, koji je bio tamosme{ten, bez konsultacija i pris-tanka jednog od ~lanova Vr-hovnog saveta odbrane SavezneRepublike Jugoslavije, {to je bilazakonska i ustavna uzurpacija.

Odluka Skup{tine CrneGore o predstavljanju u Ve}urepublika Savezne skup{tine SRJnije ispo{tovana i izabrana dele-gacija nije prihva}ena, zbog ~egasu se poslanici vladaju}e koalici-je Crne Gore povukli iz parla-menta. Ostali su samo poslaniciSNP i Srpske narodne stranke skojima je tajno pripremljenapromena Ustava SRJ u julu2000. Ustav je izmenjen s jed-nim, prethodno isklju~enim po-slanikom DPS, ~iji je poslani~kimandat izgubio legalnost. ^akni svi poslanici koji su dobilipoziv za tu sednicu parlamenta

do samog po~etka nisu znalidnevni red. Biv{i poslanik DPSdoveden je u Beograd posebnimavionom Vlade SRJ, {to se unormalnim okolnostima nikakone ~ini. Ustavna promena seodnosila na na~in izborapredsednika Jugoslavije bezsaglasnosti vladaju}e koalicije izCrne Gore.

U protekle tri godine,razni patriotski savezi, zavi~ajniklubovi Crnogoraca u Beogradui Srbiji i politi~ki kalkulanti ime{etari krstarili su CrnomGorom, sazivaju}i plemenske ibratstveni~ke zborove i skup-{tine. Prizvani su premodernioblici patrijarhalnog udru`ivanjaradi otvaranja sukoba i izaziva-nja zle krvi me|u gra|animaCrne Gore. Lepi obi~ajni obras-ci i tradicija su poslu`ili u ma-nipulativne svrhe opake Milo-{evi}eve politike.

Crnogorska vlast je optu-`ena i za pru`anje azila liderimai predstavnicima opozicionihstranaka iz Srbije. Ona je zbogtoga progla{ena izdajni~kom ineprijateljskom. Optu`ena je iza saradnju sa zemljama NATO-a tokom i posle bombardovanja.

Sve je to uticalo da sepogor{aju odnosi izme|u sa-vezne dr`ave i Crne Gore, ali iizme|u Crne Gore i Srbije.Paternalisti~ki odnos SRJ i Sr-bije prema Crnoj Gori, ustavneuzurpacije i napadi postali surealnost tih odnosa. Takav ambi-jent je opteretio i razumne iracionalne ponude koje se posle5. oktobra iz Srbije {alju CrnojGori. ^injenica je da su za sti-canje poverenja potrebni kon-kretni rezultati koji }e omo-gu}iti i garantovati poverenje, ane samo predlozi, ponude i pro-grami.

U savremenom politi~-kom `ivotu se pokazalo da nijedovoljno i da nije bitno samo

ponuditi institucionalni in`inje-ring da bi problemi bili razre{enii uspostavljeno poverenje. Us-lovi i situacija su naj~e{}e bitnijiod institucionalizacije. I kada seispune uslovi, bez postojanjapreduslova odre|eno re{enje nemo`e da profunkcioni{e. Na-ravno, bez institucionalizacije sene mo`e, ali treba biti obazriv iodmeriti kada je i u kom oblikunju mogu}e ponuditi.

I za najrazumniji i najra-cionalniji predlog, prethodnotreba stvoriti ambijent u kojemne}e dominirati ogor~enost,ucena i ultimativnost. Posebnotreba pripremiti javnost na raz-borito a ne emocionalno reago-vanje. Jer, tamo gde u politicidominiraju samo emocije, te{koje na}i pravedno, dobro i koris-no re{enje. Mediji su jednogmomenta, i u Srbiji i u CrnojGori, do histeri~nih reakcijapodgrevali lo{e i ekstremneemocionalne izlive gra|ana. USrbiji je po~ela ~ak i pretnjaonima poreklom iz Crne Goreili se izja{njavaju kao Crnogorci,da ih u slu~aju odvajanja CrneGore treba proterati. Tako|e, usvakodnevnim razgovorima bilaje primetna u najmanju rukunetrpeljivost prema Crnoj Gori iCrnogorcima, do konstatacija dasu oni najve}i krivci za lo{u poli-tiku u Srbiji i Jugoslaviji.

Dobro je {to posle tih ver-balnih iskaza nisu usledilekonkretne aktivnosti i delovanjakoja bi bila pogubna po gra|aneSrbije. Takav odnos se mo`eozna~iti diskriminatornim. Akoje Srbija dr`ava gra|ana u kojojsu gra|anska prava izvedena izprirodnih prava (na `ivot, naraspolaganje telom, na svojinu ina slobodu), temelj na kome segarantuju i kolektivna prava, pa ipravo na nacionalno poreklo iose}aj, onda se nikome ne smeprebacivati zbog razlike, poseb-

C M Y K

C M Y K

eurotranzicija

politika

32

nosti, kamoli pretiti ili tra`itiultimativno opredeljenje. Ne bismelo ni da se Crnogorci i onikoji se tako nacionalno opre-deljuju, ili oni koji se smatrajuSrbima-Crnogorcima ili Srbimaporeklom iz Crne Gore, u Srbijitretiraju kao taoci ili da seose}aju taocima. To je r|avo iopasno, jer se iz toga lako mo`eizroditi ose}anje nesigurnosti ifrustracije. Oni koji to zahtevajuili podr`avaju, lako bi se latili iekstremisti~kih fanati~nih pos-tupaka i delovanja prema svimakoji poti~u iz Crne Gore.Savremena vi{enacionalna zajed-nica, koja pretenduje da uspo-stavi dobro ure|en demokratskiporedak, to sebi ne sme dadozvoli. Oni koji druge obe-le`avaju na ovaj ili onaj na~in,ovakvim ili onakvim trakama,neka se na osnovu iskustava iz20. veka zapitaju ko su i kakozavr{avaju njihove namere.Jedno je ta~no � obele`eni nisukrivci za svoj beleg. Podjednakoje opasno i da oni poreklom izCrne Gore u Srbiji kre}u u akci-je optu`ivanja Crne Gore,posebno neodmerenim i neta~-nim podacima o broju Cr-nogoraca u Srbiji ili mini-miziranjem Crne Gore. Opakesu i otrovne izjave da u Srbiji `ivinekoliko stotina hiljada Crno-goraca (pogledati popise sta-novni{tva iz 1971, 1981. i 1991.godine) ili da je �Crna Gorametoh manastira cetinjskog�,odnosno Srpske pravoslavnecrkve. Ova poslednja izjava jekrajnje uvredljiva, cini~na i mali-ciozna, neta~na i nepravi~na.Ima tu ne{to od one ljudskenesre}e o kojoj pi{e AnatolFrans u �Savremenoj istoriji�, oJevrejima prognanim iz Austrije,koji iz straha od daljeg proga-njanja i da bi se udomili u novojdomovini Francuskoj, osnivajuantisemitska udru`enja i stavlja-

ju se na ~elo progona francuskihJevreja. Zbog toga bi bilo dobroda se zamisle svi poreklom izCrne Gore kada daju takveizjave � gde }e ih one odvesti igde }emo svi biti odvedeni, akoone prevladaju.

Jedan od sna`nijih argu-menata za opstanak SRJ, koji seposebno pote`e iz Srbije, deli-mi~no i iz opozicionih krugovau Crnoj Gori, vezan je zaevropske integracione procese.To je neosporno razuman, ra-cionalan i valjan argument, ali nevodi ra~una o tome {ta se i kakomo`e integrisati. Za dobru inte-graciju potrebni su odre|enipreduslovi i uslovi. Evropskeintegracije ne nastaju kao inte-gracije bilo ~ega i po svaku cenu,nego se integri{u samo dobroutemeljeni evropski poreci, kojisu prevashodno institucionalnostandardizovani i koji kao takvifunkcioni{u. To se ovde ~estogubi iz vida ili ne zna, a ako sezna, onda je iza toga naj~e{}e nadelu kalkulacija: neko treba dabude izigran i prevaren. Zbogtoga je va`nije i bitnije ureditiunutra{nje odnose premademokratskim principima, naosnovu kojih }e se pripremitinove konstitucije u Srbiji iCrnoj Gori i pokazati kakvuintegraciju je mogu}e ostvariti.^injenica je da se izgubljenopoverenje te{ko vra}a, posebnokad je u novim okolnostimaoptere}eno zadr`avanjem pre|a-{njih ustavnih uzurpacija. Da lije mogu}e zalagati se za legalitetizveden iz uzurpatorske konsti-tucije? Ne mo`e se uzurpatorskilegalitet smatrati legalitetom i nanjega se pozivati da bi se izbeglonamirenje pravde.

Ono {to je bitno i razbori-to jeste da su sva re{enja odnosabolja od sukoba i rata. Dobro bibilo da se konstitui{e federacijazasnovana na ravnopravnim

odnosima. Jedna od garancijaravnopravnosti trebalo bi dabude jednodomna Saveznaskup{tina sastavljena na paritet-noj osnovi. Naravno, ne trebapotpuno odbacivati ni savezdr`ava kao privremeno re{enje, ada potom usledi integracija navi{em, kvalitetnijem nivou.Prema svim varijantama trebabiti otvoren i strpljiv, da bi biloizna|eno {to optimalnije re{e-nje. To va`i i za Crnu Goru i zaSrbiju. Svaka isklju~ivost ili ulti-mativnost su lo{i po razvoj i`ivot ovih zajednica.

Jedan od zna~ajnih, mo`dai presudnih ~inilaca razre{enjaodnosa Srbije i Crne Gore iopstanka Jugoslavije jeste me-|unarodna zajednica, posebnoEvropska unija i SjedinjeneAmeri~ke Dr`ave. Od njihoveprocene demokratskih procesa iu Srbiji i u Crnoj Gori, kao i odispunjenja obaveza prema me-|unarodnim organizacijama u~ije smo ~lanstvo primljeni ilivra}eni, prevashodno po pitanjuHa{kog tribunala, zavisi}e ipodr{ka ponu|enim platforma-ma. Ako procene da procesitranzicije idu ka demokratizacijii da se ispunjavaju obavezeprema me|unarodnim organi-zacijama, podr{ka }e verovatnobiti za opstanak federacije ure-|ene prema standardima demo-kratskih federalnih dr`ava. Su-protno, ako se procesi demokra-tizacije zaustavljaju ili sporoodvijaju i ako se obaveze Srbijeprema me|unarodnoj zajedniciizbegavaju, Crna Gora }e dobitipre}utnu saglasnost za izlazak izJugoslavije i formiranje samo-stalne dr`ave. Pretpostavka je dana izborima u Crnoj Gori vlastosvoje partije koje su za formi-ranje samostalne dr`ave i da sena referendumu ve}ina gra|anaodlu~i za izlazak iz Jugoslavije.

C M Y K

C M Y K

mart�april, 2001.

politika

33

Na Balkanu je, sumnjenema, najte`e re{iv politi~kiproblem kosovsko-metohijskopitanje. On preti da, svojimeksplozivnim nabojima, ponovoizazove lan~anu reakciju sukobau ~itavom regionu. Tri dugastole}a intenzivnog me|uetni-~kog, me|uverskog i me|una-cionalnog sukobljavanja okoisklju~ive kontrole prostoraMetohije i Kosova, ostavila sudubok trag te{ko iskorenjivenetrpeljivosti izme|u Srba ietni~kih Albanaca. Od Velikeseobe Srba (1690), do Bal-kanskih ratova (1912�1913) �kada je Kosovo u{lo u sastavSrbije a Metohija u sastav CrneGore � preko utapanja, saobnovljenom Srbijom, u Kralje-vinu SHS (1918), potonjuKraljevinu Jugoslaviju (1929),kosovsko pitanje je, uprkosstrate{koj va`nosti i sna`nojnacionalnoj simbolici, ostajalo usenci krupnijih politi~kih pro-blema na Balkanu.

U dvadesetom vekukosovsko pitanje dobilo je, uznasle|ena politi~ka svojstva, idodatnu me|unarodnu dimenzi-ju; tada je, a pre svega u raz-doblju svetskih ratova, spirala

netrpeljivosti primala sve`e pod-sticaje. Austro-Ugarska u Pr-vom svetskom ratu i Italija sTre}im Rajhom u Drugom svet-skom ratu bile su one spoljnesile ~iji je regionalni intereszahtevao ponovno otvaranjekosovskog pitanja i njegovore{avanje na {tetu Srbije iJugoslavije. Poku{aji pomirenjau novom ideolo{kom klju~u �putem komunisti~ke solidarno-sti � nisu bili dovoljni da pre-vazi|u dubinsko rivalstvo izme-du dva sukobljena naroda.Kosovo je, s Metohijom, bilo,{tavi{e, jedan od va`nih razloganadolaze}eg sukoba formalnobratskih komunisti~kih partija,KPJ I KPA, na koncu Drugogsvetskog rata. Nacionalni i teri-torijalni sporovi iznova su, poslesukoba komunisti~ke Jugo-slavije s Kominformom (In-formbiroom) 1948, legitimisani,sada pre svega ideolo{kim raz-likama u pristupu njihovom

re{avanju, u sklopu lenji-nisti~kih postavki o pravi-ma malih naroda u sukobus nekom od znatnijihsusednih dr`ava.

Vremenom, kosov-sko pitanje, u sklopu ko-munisti~ke federacije, upr-kos ~injenici da je Kosovojedna od dve autonomnepokrajine u sastavu Srbije,

izgubilo je svoj prvobitni srpskiokvir postaju}i, posebno posle1968, a definitivno s usvajanjemUstava od 1974, upori{te veli-koalbanske ideologije. Ona se,uklopljena u ideolo{ki okvir

titoizma, hranila stereotipima oneprolaznosti borbe s tzv.velikosrpskom hegemonijom.Sistem nacional-komunizma ko-ji je bio uspostavljen Ustavomod 1974, vodio je na Kosovu iMetohiji ka stvaranju drugealbanske dr`ave na Balkanu, jersu komunisti~ke nomenklaturebrojno preovla|ujuce nacije usvakoj od jugoslovenskih repub-lika i pokrajina, postale nosiocidr`avnog, tj. republi~kog ipokrajinskog suvereniteta. Naprostorima s nagla{eno ne-ravnomernom etni~kom struk-turom, koja je na Kosovu iMetohiji ozna~avala zonu dodirai stalnih sukoba izmedu srpskih ialbanskih te`nji, re`im etni~kediskriminacije, inspirisan re`i-mom Envera Hod`e u Tirani,uspostavljen je kao logi~naposledica osnovnih postavkiUstava od 1974.

Ustavom od 1974, kao {toje poznato, Srbija nije bila obra-zovana kao klasi~na federalnarepublika � poput drugih petjedinica sa statusom republike �u okviru {ire jugoslovenske fe-deralne zajednice. Posebnim ti-pom ure|enja, u kojem pokra-jine imaju jednu vrstu liberum

C M Y K

C M Y K

eurotranzicija

politika

34

Du{an T. Batakovi}

KKOOSSOOVVOO II MMEETTOOHHIIJJAA:: OODD TTEE[[KKOOGGNNAASSLLEE\\AA DDOO MMOOGGUU]]IIHH RREE[[EENNJJAA

Tri duga stole}a intenzivnogme|uetni~kog, me|uverskog ime|unacionalnog sukoblja-vanja oko isklju~ive kontroleprostora Metohije i Kosova,ostavila su dubok trag te{koiskorenjive netrpeljivosti iz-me|u Srba i etni~kih Alba-naca.

veta � i pravo nadzora i pravoveta nad sredi{njim delomrepublike, Srbija je kao celina �ali i kao prostor definisanpone{to pejorativno U`a Srbija� bila li{ena standardnih (pojugoslovenskim merilima) fe-deralnih nadle`nosti. Tim poli-ti~kim presedanom bila je, naposredan na~in, ozakonjena ipolitika etni~ke diskriminacijesvih onih koji nisu slepo prih-vatali ideolo{ke floskule koje jeEdvard Kardelj, najbli`i saradnikJ. B. Tita na izradi naru~enogUstava, ugradio u poslednjuustavnu konstrukciju komu-nisti~ke Jugoslavije.

Eskalacija me|unaciona-lnih sukoba, pra}ena talasimanasilja � godine 1968, 1981,1989, 1999 � svojim ustaljenimritmom pokazivala je put kakona~noj katastrofi. U sukobukoncepta partijske dr`ave s for-malno nacionalisti~kom, a ustvari populisti~kom legitimaci-jom, kakvu je oli~avao re`imSlobodana Milo{evi}a (1987�2000), s etni~kim nacionaliz-mom kosovskih Albanaca, oviposlednji su i taj ideolo{ki okvir,kao i sve prethodne, uspe{noiskoristili za dalje ostvarenjesvojih dugoro~nih ciljeva � punopoliti~ko ovladavanje kosovsko-metohijskim prostorima. Ideo-lo{ki sukob na matrici � komu-nisti~ka Srbija protiv demo-kratskog albanskog Kosova,pokazao se zahvalnim za prido-bijanje {ire me|unarodne po-dr{ke. Kao klasi~an model dijas-porskog tipa nacionalizma,albanski nacionalizam na Ko-sovu i Metohiji je u sna`enjusopstvene zajednice � uronjeneu paradr`avni sistem paralelnog{kolstva, zdravstva i politi~kogdelovanja, a oslonjene na maticu� video jedini na~in da iza|epobedonosno iz sukoba koji je,zbog domino-efekta izazvanog

raspadom komunisti~ke Jugo-slavije, otvorio Pandorinu kutijunekontrolisanog politi~kog pre-komponovanja ~itavog prostorajugozapadnog Balkana.

Nagla{ena internaciona-lizacija jugoslovenske krizeunosila je novu dimenziju usukob koji je na Kosovu iMetohiji, vremenom, prerastaoregionalni okvir. Razre{en nasil-nim putem, kosovski problem jeiz hroni~no tinjaju}eg sukobapre{ao u fazu otvorenog oru-`anog sukoba okon~anogNATO intervencijom � radiza{tite interesa etni~kih Alba-naca na Kosovu i Metohiji, kaolegitimno pobunjenih a neza{ti-}enih `rtava u neravnopravnimsukobima sa srpskom policijom.Etni~ki motivisani progoni, uo~ii tokom NATO intervencije,delegitimisali su, zahvaljuju}iMilo{evi}evoj strategiji, dugo-ro~ne srpske interese na ovimprostorima. Svi planovi o re{a-vanju nagomilanih kosovskihproblema, od postepenog re-{avanja pitanja {kolstva domogu}e kantonizacije kaore{enja kojim }e se, uzajamnimkompromisima, izbe}i ratniobra~un, napu{teni su zaradavanturisti~ke politike Milo{e-vi}evog re`ima koji je, ve}prethodnih godina, izgubiosvaku kontrolu nad paralelnimpoliti~kim, a zatim i vojno-teroristi~kim strukturama na-stalim, u me|uvremenu, me|ukosovskim Albancima.

Bombardovanje NATO-a,zapo~eto 24. marta 1999, za-o{trilo je, do krajnjih granica ve}zategnute, neprijateljski defi-nisane srpsko-albanske odnosena Kosovu. Dok su se kosovskiAlbanci otvoreno poradovalikad su bombe po~ele da padajuna Beograd i druge gradove uSrbiji, usledilo je, kao odmazda,hitno proterivanje kosovskih

Albanaca iz mnogih velikihgradskih i ruralnih zona. Para-vojne i parapolicijske snageMilo{evi}evog re`ima proteralesu, ne ra~unajuci dobrovoljneizbeglice, smatra se, mo`da ipolovinu ukupnog albanskogstanovni{tva Kosova; mnogicivili su bili oplja~kani, neki ipobijeni, dok su sukobi izmeduvojske i U^K razre{eni tako {tosu albanske paravojne i terori-sti~ke snage uskoro potisnute naobronke planina na graniciprema Albaniji. Proterivanje kaokratkoro~nu odmazdu smislioje, smatra se u dobro obave-{tenim krugovima, sam Milo-{evi}, poveriv{i posao etni~kog~i{}enja specijalnim parapolicij-skim i policijskim snagama.Milo{evi}eva akcija protiv Alba-naca je jednoj neopravdanojvojnoj intervenciji dala nekuvrstu legitimiteta. Ponovo sepotvrdilo da politika Milo{evi}auvek donosi, zbog ne~istihmotiva, samo katastrofe srp-skom narodu.

Prva godi{njica me|unar-odnog protektorata na Kosovu iMetohiji je obele`ena svo|e-njem sumornih rezultata vojne icivilne misije. Vojna intervencija

C M Y K

C M Y K

mart�april, 2001.

politika

35

protiv Jugoslavije povedena je, umartu 1999, u ime za{tite mira uregionu i o~uvanja multietni~ke imultikulturne zajednice. Odsu-stvo pravnog osnova za ovajnapad, pravdano je rastu}omhumanitarnom katastrofom me-|u kosovskim Albancima, ipoku{ajem da se zaustavi jedangenocid. Progoni etni~kih Alba-naca u ju`noj srpskoj pokrajini,ma kako bili drasti~ni i nes-razmerni pre po~etka vojneagresije, dobili su masovankarakter tek posle zapo~injanjavojne kampanje NATO-a, vero-vatno u znak odmazde re`ima zasam napad. Ulaskom trupaKFOR-a i potpunim povla~e-njem vojske i policije SRJ, zave-dena je me|unarodna vojna icivilna uprava, s javno istaknu-tim ciljem da za{titi sve sta-novnike ju`ne srpske pokrajine ida, u dogledno vreme, svimizbeglicama obezbedi bezbedanpovratak. S obzirom na ~inje-nicu da je Vojno-tehni~kim spo-razumom u Kumanovu bilapredvi|ena potpuna nadle`nostKFOR-a, a pod fakti~kim vo|-stvom NATO-a, kao i usposta-

vljanje civilne misije (UNMIK),po Rezoluciji 1244 SB UN od10. juna 1999, odgovornost zarazvoj situacije u pokrajini upotpunosti je na pomenutiminternacionalnim snagama.

Prelazna administrativnamisija uspostavljena Rezo-lucijom 1244 imala je zadatak dana Kosovu i Metohiji obrazujeprivremenu prelaznu adminis-traciju za Kosovo pod kojom bi�narod Kosova� u`ivao �zna-~ajnu autonomiju� unutar SRJ.Prelazna administracija je, kaoslede}i korak, dobila zadatak dapripremi obrazovanje privre-menih demokratskih samo-upravnih organa koji bi obezbe-dili miran i normalan `ivot svihstanovnika ove okupirane po-krajine. Bernar Ku{ner, sve-mo}ni administrator Kosova,doneo je odmah niz uredbi koji-ma je, u nov~anom i pravnomsmislu, izdvojio Kosovo iMetohiju iz pravnog sistema SRJugoslavije.

Rezolucija SB 1244 dero-girala je, s jedne strane, pravaSrbije na Kosovu i Metohiji, nevezujuci vi{e ovu pokrajinu za

Srbiju, ~iji je integralnideo do tada bila, nego zapoliti~ki ve} nestabilnusaveznu dr`avu � uzdr-manu federalnu zajednicuSrbije i Crne Gore. Sdruge strane, Rezolucija1244 je nedvosmislenostavila u izgled nastavakprocesa pregovora izRambujea, po kojem jekosovskim Albancima bi-la ostavljena otvorenamogu}nost za radikalnupromenu statusa pokra-jine u godinama kojedolaze. Minimalni alban-ski zahtevi, vezani zaprelazni period od trigodine, uo~i procesa uRambujeu, polazili su od

vra}anja na pravni status Kosovapre 1989, odnosno na odredbeUstava od 1974, dok su za raz-doblje posle tri godine o~ekivalida se, voljom naroda, sprovedereferendum na samom Kosovu,o budu}em statusu ovogpodru~ja.

Jemstvo teritorijalne celo-kupnosti SRJ, po Rezoluciji1244, bilo je, u su{tini, samona~elne prirode, jer je ratnisukob jasno definisao kosovskeAlbance i njihove paravojnestrukture � tzv. Oslobodila~kuvojsku Kosova (U^K) � kaovojne saveznike i ratne drugoveNATO-a, a Srbiju pod Milo-{evi}evim vo|stvom kao dugo-godi{njeg, opasnog i nedovoljnopora`enog neprijatelja. Velikao~ekivanja da }e simboli~noprisustvo ruskih vojnih snaga napri{tinskom aerodromu, po{tosu preduhitrili trupe NATO-a,biti protivte`a snagama NATO-a unutar KFOR-a pokazala suse, u roku od nekoliko dana,ipak iluzornim, s obzirom na~injenicu velike broj~ane pre-mo}i NATO trupa i ovla{}enjaNATO komandanata da koman-duju KFOR-om.

Premda je Kosovo sMetohijom obimom ipak malateritorija, (10. 887 km2), na topodru~je je, odmah po potpisi-vanju Kumanovskog sporazuma,bilo upu}eno blizu 40.000 vojni-ka KFOR-a, od kojih jepremo}na ve}ina bila, i jo{ uvekjeste, iz zemalja NATO-a; onedeluju pod komandom zapoved-nika iz redova zapadne vojne ali-janse, dok je, uporedo s vojnimsme{tanjem na Kosovo i Me-tohiju, hiljade stranih ~inovnikapreplavilo pokrajinu, o~ekujucilak zadatak u uspostavljanjuprelazne administracije i saizvesnim o~ekivanjima da }e se upokrajini, posle skoro dvedecenije velikih etni~kih sukoba,

C M Y K

C M Y K

eurotranzicija

politika

36

brzo obrazovati jedno novodemokratsko dru{tvo. Povratakvi{e stotina hiljada albanskihizbeglica imao je, prema o~eki-vanjima, kao posledicu masovneprogone srpskog stanovni{tva �progone koje je U^K organizo-vala, uz podr{ku lokalnog alban-skog `ivlja � i pokazao je da tomteritorijom nije mogu}e uprav-ljati bez aktivne saradnje sa para-lelnom albanskom vla{cu. U^Kje nastojala da svuda uspostavisopstvene organe vojne i civilneuprave, podsti~u}i progone nesamo Srba, nego i drugih etni~-kih zajednica i grupa.

Bratstvo izme|u NATO-ai U^K, iskovano u vojnomsukobu, uprkos minimalnomdoprinosu albanske strane, uslo-vilo je strate{ku saradnju koja seogledala u dva uporedna pravca:U^K je imala pre}utnu sagla-snost da svuda popunjava vaku-um nastao povla~enjem jugo-slovenskih vojnih snaga i organacivilne uprave, i da neutrali{esvaki potencijalni srpski otporkoji bi, kroz pretpostavljenegerilske akcije, ugrozio op{tusigurnost i predvi|enu dinamikusme{tanja NATO snaga upokrajini. Potencijalna opasnostod novog srpskog sukoba saKFOR-om bila je, od straneU^K, namerno preuveli~ana, paje talas etni~kog ~i{}enja Srbadobio zabrinjavaju}e velikerazmere, izazivaju}i, kao reakci-ju, spontanu kantonizaciju �odnosno ubrzano grupisanjepreostalih Srba u zonama gde supred sukob bili ve}insko sta-novni{tvo. O~ekivanja da }eskoro svi Srbi pred takvim dra-mati~nim isku{enjem napustitiKosovo i Metohiju nisu seispunila, pa su progoni uzeli dra-mati~ne razmere. KFOR jepre}utno odobrio takvu odmaz-du, smatraju}i je neizbe`nom,dok su, kasnije, pojedini pred-

stavnici UNMIK-a, sa izne-na|enjem primili vest da se brojSrba koji su ostali ustalio na cifriod oko 100.000 ljudi.

Sumorni bilans: misijaUNMIK-a i KFOR-aProgoni Srba, Roma i

drugih etni~kih zajednica i grupana Kosovu i Metohiji nisu,uprkos mnogim obe}anjima,zaustavljeni, pa su se iz pre-laznih ustanova pod kontrolomUNMIK-a u vi{e navrata, i to uznak protesta, povla~ili pred-stavnici Srba iz Srpskog nacio-nalog ve}a (sada ve} podeljenogna gra~ani~ku i mitrova~ku gru-pu). Iseljavanje pod pritiskom,pra}eno sistematskim progoni-ma, ubistvima i zastra{ivanjima,ne sustaje, dok se talasi novihimigranata (jo{ uvek neodre-|enog broja) iz siroma{nih brd-skih predela severne Albanijeneometano naseljavaju u znatnobogatije i naprednije oblasti,upravo na srpska i druga neal-banska imanja u pokrajini.

Jedini izuzetak ostale suzone severno od Kosovske Mi-trovice gde su Srbe, organizova-ne za otpor etni~kim Albancima,spasli pre svega njihova brojnosti homogenost u op{tinamaZubin Potok, Leposavi} iZve~an, uklju~uju}i i jedan deomitrova~ke op{tine. Svudadrugde uspostavljen je paralelan

sistem vlasti koji ne kontroli{uni KFOR ni UNMIK, negobiv{a U^K, uz podr{ku narko-mafije i organizovanih kriminal-nih grupa, koje su, brisanjemgranica Srbije s Albanijom iMakedonijom, postale strah itrepet ne samo za Srbe, Rome,Muslimane, Gorance i drugeetni~ke grupe, nego i za oneetni~ke Albance koji osu|ujusistematske talase etni~ki mo-tivisanog nasilja.

Misija UN i KFOR-a naKosovu i Metohiji mora se,dakle, procenjivati u svetlu nave-denih ~injenica. Premda zapo-~eta s ciljem da se spre~i etni~ko~i{}enje i humanitarna katastro-fa, ona je, mo`da i mimo vlasti-tih o~ekivanja, zapala u velikete{ko}e, nespremna da u|e usukob sa svojim doju~era{njimsaveznicima. ^injenica da suetni~ki Albanci, proterani zavreme NATO bombardovanja,uspeli da se bezbedno vrate naKosovo i Metohiju zna~ila jepozitivno ostvarenje samo jedne

u nizu preu-zetih obave-za; progonpreko 200.000Srba, etni~kimotivisano pa-ljenje vi{e od50.000 srp-skih i rom-skih ku}a,ru{enje pre-ko devedesetsakralnih ob-jekata Srpske

pravoslavne crkve, preko hiljadunere{enih, a etni~ki motivisanihubistava, uz jo{ preko hiljadukidnapovanih i nestalih � sve jeto suprotno duhu RezolucijeSaveta bezbednosti 1244 iupu}uje na potrebu da se man-dat UN zna~ajno dopuni, kakobi se uspostavili sloboda kreta-nja, li~na, imovinska i pravna si-

C M Y K

C M Y K

mart�april, 2001.

politika

37

gurnost svih gra|ana ju`nesrpske pokrajine. Sumorni bilansme|unarodne uprave vi{epodse}a na ratni nego na poratnipoliti~ki saldo. Nasuprot politicietni~ke diskriminacije i nasilneasimilacije, treba politi~ki defi-nisati prava Srba i drugih neal-banskih zajednica: pravo na sop-stveno ime (ne postoji jednajedinstvena nacija Kosova, kakomnogi na Zapadu misle, negovi{e razli~itih nacionalnih i etno-lingvisti~kih zajednica), pravona jezik i pravo na lokalnuautonomiju.

Ako predstavnici me|u-narodne zajednice zaista stojeiza vlastitih, u vi{e prilikasve~ano proklamovanih na~ela ivrednosti � onih vrednosti nakojima po~ivaju ustrojstvoEvropske unije i UN � onda jemisija, skoro u potpunosti, poli-ti~ki neuspeh. Na Kosovu iMetohiji je, zbog neuspehaKFOR-a i UNMIK-a, uvedensistem etni~ke diskriminacije,gde je, uz narod, stradala srpska,ili kako se eufemisti~ki ka`e�nealbanska kulturna ba{tina�;ona se sistematski uni{tava,pravni sistem ne postoji, a

mnoge mere prelazne adminis-tracije, od uvo|enja druge valutedo neefikasne za{tite granica,stvorile su ra{ireno uverenje dase sve radi namerno i prevashod-no protiv Srba.

Nova politi~ka arhitektura:suzbijanje kolektivne odmazde

i za{tita multietni~kogkoncepta dru{tva

Odlu~an zaokret na poli-ti~koj sceni Srbije, s koje je,iznenada za ve}inu zapadnihanaliti~ara, nestao re`im S.Milo{evi}a, stvorio je prostor zanov pristup re{avanju kosov-skog pitanja. U okviru nove po-liti~ke konfiguracije na Balkanu,gde je Srbija s Crnom Goromiznenada postala potencijalnosredi{te stabilnosti koje treba dablagotvorno deluje na ~itavopoliti~ko okru`enje, kosovskopitanje je izgubilo dimenzijukoja ga je gurala ka uspostavlja-nju nezavisnosti kao jedinogre{enja koje }e, pre svega, Mi-lo{evi}a udaljiti s kosovsko-metohijskih prostora. S pojavomverodostojnog pregovara~a uBeogradu, kosovsko pitanje }ese, u slede}im godinama, vero-vatno re{avati u zavisnosti odishoda o~ekivanih pregovora utrouglu Beograd�Pri{tina�me-|unarodna zajednica. U tojnovoj bezbednosnoj arhitekturi,problem Kosova i Metohijeukazao se kao poslednji u nizunere{enih nacionalnih pitanja naBalkanu, koji preti da, ako nebude na vreme suzbijen, ponovopokrene spiralu netrpeljivosti ilan~ano izbijanje oru`anih suko-ba. Izazivanje novog domino-efekta na zapadnom Balkanu,po~elo bi, verovatno, {irenjemsukoba sa juga Srbije na BJRMakedoniju i Albaniju, ugro-`avaju}i pritom i bezbednostGr~ke i Bugarske. Jedno-vremeno, u Evropi je prevladaloshvatanje da je vreme da se

kona~no prekine s opasnim frag-mentacijama u kriznim `ari{timakako bi se, na novoj bezbednos-noj matrici, stvarali uslovi zapomirenje, saradnju i ukupnuregionalnu stabilnost na pro-storu Jugoisto~ne Evrope i takopripremilo njeno postepenouklapanje u sastav Evropskeunije.

Politi~ka klima za mirno idemokratsko re{avanje kosov-skog pitanja stoga je, u ovomtrenutku, povoljnija nego ikadado sada, posebno ako se ima uvidu goru}a potreba da se, posleza{tite albanskih interesa, koje jena sebe preuzela me|unarodnazajednica, sad obezbedi i za{titasrpskih i jugoslovenskih interesau ju`noj pokrajini Srbije.Premda pod me|unarodnimprotektoratom, Kosovo i Meto-hija, pokazalo se, ostaje najte`ievropski problem, sa`imaju}i usebi sve elemente iz prethodnihkriza, uz dodatnu snagu jednerazmahane, ni~im ograni~avanepolitike utemeljene u programuetni~ke netrpeljivosti. Nizaknivo politi~ke kulture, uz naj-ve}u etni~ku distancu me|usukobljenim nacionalnim zajed-nicama na Balkanu, dao jekosovskom pitanju dodatnurazornu snagu. Re{avanje ovekrize, stoga, zahteva ravno-pravno u~e{}e svih politi~kih~inilaca pozvanih i sposobnih dadoprinesu njenom postepenomsmirivanju.

S politi~kim uru{avanjemre`ima S. Milo{evi}a, nestao jeop{ti izgovor za razne ekstre-mizme, nasilje i korupciju, po-krivene op{tom mobilizacijomprotiv vladavine ozlogla{enogdiktatora. Naspram na~ela mo-noetni~ke dr`ave i kolektivneodmazde kakvu sprovode alban-ski ekstremisti na Kosovu,vreme je da se me|unarodnazajednica vrati konceptu mul-

C M Y K

C M Y K

eurotranzicija

politika

38

Odlu~an zaokret na politi~kojsceni Srbije, s koje je, iznenadaza ve}inu zapadnih analiti~ara,nestao re`im Slobodana Milo-{evi}a, stvorio je prostor zanov pristup re{avanju kosov-skog pitanja. U okviru novepoliti~ke konfiguracije naBalkanu, gde je Srbija s CrnomGorom iznenada postala po-tencijalno sredi{te stabilnostikoje treba da blagotvornodeluje na ~itavo politi~kookru`enje, kosovsko pitanje jeizgubilo dimenziju koja ga jegurala ka uspostavljanju neza-visnosti kao jedinog re{enjakoje }e, pre svega, Milo{evi}audaljiti s kosovsko-metohi-jskih prostora.

tietni~kog dru{tva koje garantu-je osnovna ljudska prava svakojetni~koj zajednici u skladu snjenim kulturnim, verskim ijezi~kim osobenostima.

Etni~ki Albanci na Ko-sovu i Metohiji ne mogu bitinagra|eni za politiku zbog kojesu, na primer, pre samo nekolikogodina bili bombardovani bo-sanski Srbi i etni~ki o~i{}eni srp-ski prostori od Kninske Krajinedo Slavonije i isto~ne Herce-govine. Uz opravdane primedbeme|unarodnoj zajednici zbogporaznih rezultata, treba na-pomenuti da je upravo odsustvosrpskog pregovara~a u re{avanjukrize, uz hroni~nu podeljenostSrba u razli~itim enklavama,dodatno doprinosilo ukupnomhaosu koji se neprestano {irio.Paralelna vlast UNMIK-a iKFOR-a, s jedne, i albanskihekstremista, s druge strane,pokazala je da se me|unarodnauprava najvi{e pribojavala suko-ba sa svojim doju~era{njim sa-veznicima. Nova re{enja, efikas-nija i dugoro~nija, sasvim sulegitimna u situaciji kada je, snestankom opasnosti pod ime-nom Milo{evi}, borba protivetni~ke getoizacije na Kosovu iMetohiji jedini na~in da seobezbede osnovna ljudska pravai odbrane zajedni~ke evropskevrednosti. Politi~ka aktivizacijasrpskog ~inioca u re{avanjukrize pokazuje se, u ovomtrenutku, kao klju~an element ujednom novom, prethodnimre{enjima neoptere}enom, pris-tupu re{avanju kosovske krize.Razli~ite politi~ke struje me|uSrbima na Kosovu i Metohijitreba prethodno objediniti ikoordinisati, a potom staviti podjedinstven dr`avni program koji}e se sprovoditi u punoj saradnjisa UNMIK-om i KFOR-om, alii u stalnom sporazumu sa vlasti-ma SR Jugoslavije.

Saradnjasrpske stranesa UNMIK-om i KFOR-om treba da seti~e re{avanjagoru}ih pita-nja opstanka iza{tite pre-ostalih Srba,kao i povratkaizbeglica (nesamo Srba ne-go i drugognealbanskogstanovni{tva,pre svega Ro-ma i Gora-naca) u sredinu koja treba, po-stepeno, da od zone punogbezvla{}a postane zona sno{ljiveme|unacionalne trpeljivosti, azatim i po`eljne oaze mira ukojoj ljudi, bez obzira na verskuili etni~ku pripadnost, bez obzi-ra na jezik i kulturu u kojoj suponikli, imaju pravo na `ivot, ipravo na slobodu kretanja, i naza{titu imovine i na svojulokalnu autonomiju. Da bi se dotoga do{lo neophodno je, osimuskladene politi~ke akcije SRJugoslavije, same dr`ave Srbije ikosovsko-metohijskih Srba,ponuditi novu viziju lokalnesamouprave za srpske enklave,uz prethodnu mogu}nost po-vratka izbeglica proteranih uime kolektivne etni~ki moti-visane odmazde. Osnovna jepotreba, radi o~uvanja multiet-ni~kog karaktera ju`ne srpskepokrajine, da se Srbima, svudagde su bili ili su jo{ uvekve}insko stanovni{tvo, posred-stvom lokalne samouprave � kaojednog vida redefinisanog,sada{njiim uslovima prilago-|enog oblika prethodno predla-gane kantonizacije, omogu}i daimaju sopstvenu administraciju,sa sudstvom, policijom i {kol-stvom na maternjem jeziku.

Iz tih inicijativa proisteklebi dodatne mogu}nosti da se, uzposredovanje Beograda, uskladepotrebe kosovskih Srba s napo-rima me|unarodne zajednice dase obezbedi trajan mir i punastabilnost na Kosovu i Metohiji.Ve} samim isklju~enjem nezavi-snosti Kosova kao jedinog pre-ostalog re{enja, projekat izakojeg }e stati me|unarodnazajednica je verovatno vi{estepe-na samouprava za etni~ke zajed-nice na Kosovu, uz mogu}nostda se srpska zajednica oslanjaisklju~ivo na Srbiju dok bi sealbanska samouprava vezala zaneku od federalnih ustanova. Utakvoj jednoj, slo`enoj regional-noj dr`avi stepenastog ure|enja,perspektive Kosova kao inte-gralnog dela SR Jugoslavije sasu{tinskom autonomijom, pro-pisanom rezolucijom 1244, osta-ju otvorene za svako kreativnodopunjavanje.

C M Y K

C M Y K

mart�april, 2001.

politika

39

Doga|aji koji su pratiliru{enje Berlinskog zida i real-socijalisti~kih sistema u isto~no-evropskim zemljama, pored svihtranzicionih izazova i velikihdru{tvenih promena, otvorili su ipitanje istorijske odgovornosti zadru{tvene procese koji su seodvijali u tzv. socijalisti~kombloku. Diskusija se odvija nes-manjenom `estinom i tempom, ito od sna`nih nostalgi~arskih to-nova do sveop{te osude dru{tvakoje se pozivalo na ideologijusocijalne pravde i jednakosti.Rasprave o istorijskim dometi-ma, dru{tvenim posledicama,socijalnom ustrojstvu i kultur-nom obrascu koji je razvijen to-kom trajanja real-socijalisti~kogsistema traja}e dugo i dobija}enov oblik i zna~aj. U proteklihdeset godina u isto~noevropskimzemljama desile su se epohalne idalekose`ne promene i reforme.Ali se ta dru{tva i dalje nalaze usenci rasprave o odgovornosti ikrivici za uspostavljanje autori-tarnog i antidemokratskog dru-{tvenog sistema. Pitanje odgo-vornosti je blisko vezano zaraspravu o krivici, i to su dva licaiste pojave. Ne mo`e se uspo-staviti princip elementarne odgo-vornosti bez jasne samospoznajeo vlastitoj krivici za nepo~instva izlo~ine koji su vr{eni u imeodre|ene nacionalne ili politi~keideologije. Jugoslovenski slu~aj,ipak, veoma je specifi~an, jer mitek ulazimo u eru dugoro~netranzicije a ve} je uveliko otvo-reno pitanje krivice i odgovor-nosti za doga|aje koji su pratiliraspad druge Jugoslavije. Da li jesvest o krivici najvi{i stepenodgovornosti ili samo nagove{tajsamorefleksije i samoispitivanja,{to je elementarni osnov za

stvarno suo~avanje sa svomte`inom protekle jugoslovenketragedije. Da bi bilo ostvarenoosnovno na~elo odgovornosti ispoznaje krivice u svoj njenojkompleksnosti i neumitnosti,potrebno je prevazi}i veomaprisutnu predrasudu o postojanjukolektivne krivice jednog naroda.Tako dolazimo do najslo`enijeg inajizazovnijeg pitanja. Do odno-sa individualne i kolektivneodgovornosti i krivice za svutragiku jedne istorijske epohe.Da li jedan narod mo`e snositikolektivnu odgovornost i krivicuza zlo~ine koji su ~injeni u njego-vo ime. Kako individualizovatiodgovornost, a da se pri tome neizgubi iz vida celina i slo`enostodre|ene istorijske situacije.Latinka Perovi} je najpreciznijeodredila sve izazove ove rasprave,zapisuju}i, u jednom tekstu,slede}e stavove: �Srbiji tek pred-stoji suo~avanje sa istinom, sarazmerama katastrofe. Pitanje jeda li ona ima snage da tosuo~avanje podnese.� Suo~avanjesa katastrofom ve} je u Srbijiotpo~elo i ono pretpostavljakompleksan i slojevit dru{tveni ipsiholo{ki pristup. Upravo je toono {to nedostaje u tekstu �^in�(koji je objavljen u prvom broju~asopisa Eurotranzicija) u suo-~avanju sa pitanjem krivice iodgovornosti za de{avanja u pro-tekloj deceniji. Autor teksta�^in� i sam izra`ava bojazan da}e ispasti jednostran, a ta slu}enajednostranost ve} se izra`ava unjegovom stavu da mi i daljestvaramo sukobe i mr`nju. Da lismo samo mi stvarali sukobe imr`nju i da li samo mi to ~inimoili se radi o slo`enom dru{tve-nom i politi~kom procesu kojitraje vi{e od jedne decenije?

Jednostranost i neobjektivnostprisutni su i u ozna~avanju ljudiiz zbegova sa Kosova kaokosovskih ljudi, jer se na taj na~inzamagljuje stvarno stanje me|uSrbima i Albancima na Kosovu.Nismo mi bili `rtve spasenja tzv.kosovskih ljudi ve} smo tokomNATO agresije na Jugoslavijubili izlo`eni vi{emese~nom bom-bardovanju koje se tako cini~nonaziva humanitarnom intervenci-jom. Priznajem da nisam sasvimrazumeo stav da zatra`imooprost u ime svih onih koji susvih ovih godina u na{e ime vr{ilizlo~ine i kako }emo se onda sazlo~inima suo~iti. Na ovaj na~in,u stvari, uvodi se princip kolek-tivne krivice. Mo`emo se pogle-dati u o~i samo ako bezrezervnopreispitamo ulogu ljudi koji sunajte`im zloupotrebama i zlo-~inima okaljali ime srpskog naro-da. Patriotsko pozivanje na srp-stvo ne mo`e nikoga osloboditiodgovornosti za zlo~ine koji suu~injeni u ime odbrane tzv. srp-skih nacionalnih interesa. Pozi-vanje na Brantovo tra`enje opro-sta za sve Nemce, krive i nevine,samo potvr|uje autorovo zala-ganje za princip kolektivne kri-vice koji ne mo`e da dovede dodubljeg i temeljnijeg suo~avanja ipreispitivanje nerazumne i iracio-nalne politike koja je vo|ena. Sa-mo objektivan pristup u suo~a-vanju sa pitanjem krivice i odgo-vornosti, li{en svake uskogrudo-sti i jednostranosti, mo`e biti za-loga za temeljnu raspravu o ovom,pre svega civilizacijski zna~ajnompitanju. Zato procesi tranzicijenu`no zahtevaju i tranzicionina~in mi{ljenja o svim relevan-tnim pitanjima na{eg socijalnog,kulturnog i politi~kog razvoja.

C M Y K

C M Y K

eurotranzicija40

li~ni stav

Marinko Vu~ini}

NNEEMMAA KKOOLLEEKKTTIIVVNNEE KKRRIIVVIICCEE

Me|unarodni monetarnifond (MMF), osnovan 1944.godine u Breton-Vudsu, zami{ljenje kao jedan od tri stuba noveglobalne trgovinsko-finansijskearhitekture, zajedno sa Svetskombankom (SB) i Svetskom trgo-vinskom organizacijom (STO).Njegova namena bila je ostvari-vanje saradnje u upravljanju de-viznim kursevima, me|unarod-nim pla}anjima i odobravanjekredita za kratkoro~na uravno-te`enja platnog bilansa. Vreme-nom je MMF prihvatao sve vi{ezadataka koji su odstupali odpo~etnih ciljeva i donosio amand-mane, koji su ozna~avali odstu-panja od pretpostavki na kojimaje zasnovan. Struktura MMF-a jeneefikasna, a na~in alociranjazajmova preterano obojen poli-tikom i pod uplivom birokratije.Generalno, MMF je ustanovazrela za reformu, jer njome nisuzadovoljni ni najve}i kreditori, ani du`nici.

Osnove me|unarodnogposleratnog finansijskog sis-tema, koje su reflektovale isku-stvo hiljadu devetsto dvadesetihi tridesetih, postavljene su 1944.godine na konferenciji u Breton-Vudsu, kada su formirane dveorganizacije za me|unarodnumonetarnu i finansijsku saradnju(takozvani �bretonvudski bli-zanci�): Me|unarodni mone-tarni fond � MMF i Me|unaro-dna banka za obnovu i razvoj �IBRD, koja je kasnije prerasla uSvetsku banku � SB.

MMF je trebalo da obez-bedi saradnju u oblasti me-|unarodnih pla}anja i politikedeviznih kurseva, kao i da odo-brava kredite za kratkoro~nouravnote`enje platnih bilansa,dok je Banka imala zadatak dadugoro~nim kreditima omogu}iobnovu (pre svega Evrope) irazvoj privreda zemalja ~lanica(to jest da ukloni navodnunespremnost za zajmove zemlja-ma u razvoju). Na taj na~in os-tvarena je komplementarnost uradu dve organizacije. Me|utim,situacija u svetskom finansij-skom sistemu zna~ajno se pro-menila u poslednjih pola veka, tese postavlja pitanje kakva jebudu}nost i ima li uop{te mestaza ova dva �blizanca� u novojarhitekturi globalnih finansija.

Istorijat MMF-aRazmi{ljanja i planovi o

budu}oj me|unarodnoj saradnjipo~ela su jo{ pre stupanja SAD uDrugi svetski rat. Prvo su ufokusu bila trgovinska pitanja,

da bi vremenom sve vi{e rastaozna~aj onih finansijskih. Isku-stva iz me|uratnog perioda bilasu sve`a i preovladavalo jeuverenje da pojedina~ne akcijenisu delotvorne, ve} da ~estoizazivaju retorzivne mere udrugim zemljama. Pojavila su se~etiri plana za organizaciju me-|unarodne finansijske saradnje:britanski, ameri~ki, francuski ikanadski. Britanski i ameri~kiplan dobili su imena po svojimautorima: Kejnzu i Vajtu i onjima se najvi{e raspravljalo.

Nakon dvogodi{njih ras-prava, jula 1944. godine, uBreton-Vudsu postignuta jesaglasnost o osnivanju MMF-a.U osnovi, prihva}en je Vajtovplan, uz izvesne dopune uzete izKejnzovog i kanadskog plana.Sporazum o osnivanju MMF-astupio je na snagu 27. decembra1945. godine, a Fond je po~eo saradom 1. marta 1947.

Na`alost, me|unarodni fi-nansijski sistem nije se razvijaoonako kako je bilo planirano.Vremenom se pokazalo da subila pogre{na mnoga verovanja ipretpostavke na kojima se sis-tem zasnivao. Stalne, visokesuficite, SAD su zamenile malimsuficitima, ili ~ak deficitimateku}eg bilansa, a te`ile su iglobalnom sni`avanju ranijevisokih carina. Prvih godina,dok su SAD imale najvi{esuficite, uloga MMF-a je bila re-lativno mala. Njegovo aktivnijedelovanje po~elo je sredinomhiljadu devetsto pedesetih inekoliko godina sistem je dobro

C M Y K

C M Y K

mart�april, 2001.

ekonomija

41

Sandra Savanovi}

ZZAA[[TTOO JJEE PPOOTTRREEBBNNAARREEFFOORRMMAA MMMMFF--aa

funkcionisao. Uve}avao se brojdr`ava-~lanica, bilo je sve vi{eonih koji si tra`ili (i dobijali)zajmove, a rasli su i iznosi zaj-mova. Fond se specijalizovao zadavanje relativno malih, kratko-ro~nih zajmova, a kako su se oniuredno vra}ali, Fond je uspevaoda obnavlja svoja sredstva.Nakon toga do{lo je do nizakriza i poreme}aja koji su po-godili najja~e valute (prvo funtu,a zatim i dolar). Fiksni deviznikursevi nekako su se odr`avalido 1971. godine, kada je ovaj sis-tem deviznih kurseva okon~an.Po prvobitnom planu, od tadavi{e nije bilo nijednog razloga zapostojanje MMF-a, iz prostograzloga {to je za kapitalne pozaj-mice bila zadu`ena SB.

Tokom hiljadu devetstosedamdesetih i osamdesetih, na-kon dva naftna {oka, zna~ajno jeporasla uloga Fonda u kapital-nim zajmovima, da bi se recikli-rali petro-dolari zemalja OPEC-a. MMF se, tako|e, bavio save-todavnim poslovima u vezi samakroekonomskom stabilizaci-jom zemalja u razvoju. Ovo sepre svega odnosilo na davanjekredita za olak{avanje prilago-|avanja strukturnih reformi kojeje predlagao sam Fond. Rezultatijedne interne studije MMF-a,koju je uradio Kan, isti~u daprogrami MMF-a uravnote`ujuteku}i bilans na taj na~in {tosni`avaju proizvod, dohodak iizvoz (Melcer, 1999). Tako|e,jedan od primarnih uslovaMMF-a za odobravanje zajmovajeste da vlade kontroli{u in-flaciju. Me|utim, vlade to naj-~e{}e nisu ispunjavale i ne pos-toje dokazi zna~ajnijeg uticajaprograma Fonda na inflaciju.

Tokom hiljadu devetstoosamdesetih, osnovna funkcijaMMF-a bila je odobravanje zaj-mova zemljama du`nicima, kakobi platile dospele kamate nadugove komercijalnim bankama

i samom Fondu. Rezultat je bioporazan � dug, pre svega lati-noameri~kih zemalja, porastaoje, dr`ave du`nici su nastavile dase mu~e sa konstantno rastu}imdugovima i opadanjem GDP percapita, dok su komercijalnebanke koje su davale krediteostale za{ti}ene.

MMF tokom ~itave svojeistorije ima problema sa spro-vo|enjem onoga {to je dogovo-reno sa vladama dr`ava-zajmo-tra`ilaca. Jedino {to fond mo`eda uradi jesta da �preti� da }esuspendovati program zajmova ipovu}i isplate. Te pretnje su bilei ostale prili~no neuverljive.Melcer (1999) smatra da za topostoje dva osnovna razloga,koji ukazuju na su{tinske prob-leme celog sistema; prvo, MMFje obavezan da njegov programbude uspe{an, pa bi se njegovopovla~enje iz neke zemljetuma~ilo kao neuspeh (vlade suto jasno uo~ile, te tako pretnjeMMF zna~ajno gube na snazi);drugo, rad visokoh slu`benikaMMF-a ocenjuje se na osnovunjihovih ostvarenih kontakata sapredstavnicima vlada dr`ava zaj-moprimaoca. Ukoliko Fond na-pi{e kriti~ki izve{taj, on gubiblagonaklonost i predusretlji-vost predstavnika te zemlje.Kako slu`benici MMF-a moguda napreduju u karijeri samo akoimaju dobre ocene i ne ostvaruju�gre{ke� u radu, negativan stavvlada nikako im ne ide u prilog.Tako MMF dolazi u �{ah-mat�poziciju, i primoran je da dajepovoljne ocene o radu vlade,iako dobro zna da to nije ta~no.

U protekle dve decenije,MMF je uveo dva nova instru-menta za zajam. To su ESAF(Extended Structural AdjustmentFacility) i STF (Structural Trans-formation Facility). ESAF nudisrednjoro~ne zajmove uz kamat-nu stopu od 0,5%, sa rokomotplate do deset godina. Dr`ava-

zajmoprimac obavezuje se da }eizvr{iti strukturna prilago|ava-nja (reformu fiskalnog i mone-tarnog sistema, privatizaciju, lib-eralizaciju spoljnotrgovinskihtokova i sl.). Istra`ivanja supokazala da su �ESAF zajmovidelovali negativno na smanjenjebud`etskih deficita i inflacije, ame{ovito po pitanju kredibil-nosti i unapre|enja stopa rastapo stanovniku� (citirano uMikesel 1998, s. 31).

STF slu`i kao pomo} zatransformaciju eks-komunisti-~kih zemalja, a najve}i deo jeoti{ao u Rusiju. Na`alost, uspe-{na transformacija ruske privre-de i dru{tva nije ostvarena zboglo{e vo|ene politike, korupcije ipogre{nog na~ina mi{ljenja.Najve}i problem, a ujedno iklju~na politi~ka gre{ka u Rusijije ignorisanje neophodnostistrukturnih reformi, kojima bise uspostavila vladavina prava iprivatno vlasni{tvo. MMF senije istakao u nastojanjima dapodstakne ove reforme. Posebanproblem ruskog dru{tva je du-boko rasprostranjena korupcija.MMF nigde nije osudio ovakvopona{anje, a znao je za te prob-leme. Rusija je tako jo{ jedan unizu primera kako vlade moguda �uhvate u klopku� MMF,znaju}i da on ne}e napisati nepo-voljne izve{taje i obustaviti sred-stva (mo`da }e samo malo kasni-ti sa uplatom pojedinih tran{i).Kako Melcer zaklju~uje, gre{ka jebila u uspostavljanju STF ineuspehu strukturne reforme.

[ta su gre{ke MMF-a?Melcer (1999) govori o tri

gre{ke ili problema MMF-a:1. Zajam za strukturnu

transformaciju Rusije. Nije po-stojalo ma kakvo ranije iskustvona kojem bi se mogla zasnivatipolitika transformacije Rusije.Vlade G-7 nisu, iz razli~itihrazloga, bile u mogu}nosti da

C M Y K

C M Y K

eurotranzicija

ekonomija

42

prikupe potrebna sredstva zatransformaciju, pa je MMFodlu~io da preuzme odgovor-nost. Ovo ne samo da nije bilo unadle`nosti MMF-a, ve} semo`e re}i da je Fond ozbiljnoprekora~io svoje kompetencije.Ponovila se ista stara pri~a: opas-nosti da MMF natera ruskuvladu da se dr`i prethodnihdogovora bile su male (ili boljere}i � gotovo nikakve), jerFondu nije odgovaralo da pro-gram propadne.

2. Moralni hazard. Moralnihazard se javlja kada je privatnirizik zajmodavca manji od rizikakoji stvara neko dru{tvo. Ovo jevrlo rasprostranjen problem, okojem se mnogo diskutovalo(najupe~atljiviji su primeri Ru-sije, Meksika, Tajlanda, Koreje iIndonezije). MMF se ni ovimproblemom nikada nije ozbiljnopozabavio, ve} je, naprotiv, uvekumanjivao njegov zna~aj. Narav-no da nijedna vlada ne `eli pre-vashodno da izazove krizu, jer ikriza ima svoje tro{kove (kakoka`e Melcer: �Kriza nije sigurnastvar�). Me|utim, subvencio-nisani krediti MMF-a, koji suuvek dostupni, uti~u na ubla`a-vanje stavova vlada o tro{kovimakoji im predstoje. MMF, narav-no, nije uvek odgovoran za svegre{ke vlade, kreditora i zajmo-davca, ali time {to umanjuje pro-blem moralnog hazarda MMFsvesno ne `eli da prizna da je i onjedan od uzro~nika problema.

3. Nejasni rezultati zajmo-va MMF-a i SB. Problem se sas-toji u dvosmislenosti efekatauslovnih zajmova. Zajmovi mo-gu i da podstaknu, ali i da uspore(~ak i odlo`e) reforme, na tajna~in {to dopu{taju vladama da idalje vode neodgovaraju}e poli-tike. �MMF-u upravo nedostajumehanizmi za sprovo|enje `e-ljenih promena i izbegavanje ret-rogradnih postupaka� (Melcer,1999).

Kako reformisati MMF?Stavovi o budu}nosti

MMF-a vrlo su razli~iti. Tako, naprimer, D`ord` [ulc (biv{i se-kretar Trezora) i Vilijam Sajmon(biv{i predsedavaju}i CiticorpWalter Wriston-a) zastupaju sta-novi{te da vi{e ne postoji potre-ba za MMF-om (Niskenen,1999). Niskenen (predsedava-ju}i Cato Instituta) smatra daKongres SAD vi{e na treba daodobrava dodatne fondove zaMMF, a Melcer (1999) predla`ereformu me|unarodnog finansi-jskog sistema u sedam ta~aka.

Niskenen je,nakon {to je Kon-gres SAD 1999.godine odobriododatni fond SADod 18 milijardiUSD, namenjenihreformi MMF-a,menjao svoje mi{-ljenje od � nemavi{e finansiranjabez reforme MMF-a, preko � nemavi{e finansiranja,do � nema vi{eMMF-a i na krajuzaklju~io da �MMF vi{e nemo`e da igra ulogu koju odnjega o~ekuju dr`ave ~lanice�(Niskenen, 1999). On za tonavodi tri razloga, koji imajudosta sli~nosti sa Melcerovimstavovima. Prvo, MMF je insti-tucionalno nesposoban da budeefikasan krajnji zajmodavac (ilipreciznije re~eno, zajmodavacposlednjeg pribe`i{ta). MMF neuspeva da kreira visokokvalite-tan novac i ne reaguje dovoljnobrzo da bi spre~io krize likvid-nosti. Tako|e, MMF-u nedosta-ju (i kvantitativno i kvalitativno)informacije da bi na~inio dis-tinkciju izme|u nelikvidnih inesolventnih banaka. Odnosno,kao {to ka`e profesor ekonomi-je sa UCLA, Dipek Lal, 1998:

�MMF mo`e da odobri zajamsamo nakon dugih pregovora savladom neke zemlje i odobrenjasvog borda. Me|utim, on nemana~ina za razvrstavanje �dobrih�od �lo{ih� zajmova...�

Drugo, MMF nije do sadapokazao da je generalno efikasanu promovisanju onog tipa eko-nomskih politika koje su neop-hodne za izbegavanje budu}ihfinansijskih rizika. MMF, koji jeosnovan da bi odobravao krat-koro~ne finansijske pomo}i radiprevazila`enja platno-bilansnihneravnote`a, vremenom je evo-

luirao u me|unarodnog eko-nomskog konsultanta za razvoj,koriste}i subvencionisane zaj-move da bi ubedio vlade zemaljau razvoju da usvoje politike kojesu u njihovom najboljem intere-su. Me|utim, Fond se nije po-kazao efikasnim ni u ovoj ulozi.Razlike u GDP per capita izme-|u bogatih i siroma{nih zemaljanastavile su da rastu, kao i u~e-stalost i ja~ina finansijskih kriza.

Tre}e, predugi pregovori ouslovima za dobijanje zajmovaMMF-a prete da krizu likvid-nosti pretvore u krizu solvent-nosti. Ukoliko brzo ne dobijuzajam od MMF-a, da bi se odr-`ao stabilan devizni kurs, do-ma}i zajmodavci mogu do}i usituaciju da vi{e duguju u do-

C M Y K

C M Y K

mart�april, 2001.

ekonomija

43

ma}oj valuti da bi ispunili oba-veze po osnovu dugovanja ustranoj valuti.

Niskenen zaklju~uje da zaMMF postoji potencijalna bu-du}a uloga � da bude me|unaro-dni krajnji zajmodavac, osim uslu~aju kreiranja novog pri-marnog novca. Me|utim, ovozahteva duboku promenu na~inana koji radi MMF. Uslovi zapodobnost za MMF zajmovetreba da se ustanove na ne-diskriminatornoj osnovi i da seobjave pre krize, umesto da sepregovara na diskriminatornojosnovi posle krize. To podra-zumeva da MMF odbije da dajezajmove vladama koje nisuispunile uslove objavljene prekrize. U skladu sa dobrim starimBagehotovim savetom, MMFtreba da se pripremi za brzoodobravanje velikih zajmovasolventnom, ali trenutno nelik-vidnom zajmotra`iocu, po kaz-nenoj kamatnoj stopi. Me|utim,ovo veoma li~i na promenuinstitucionalne kulture. MMF bimorao da zameni ve}inu svojihekonomista bankarima, da ume-sto konsultanta postane mena-d`er me|unarodne zajmodavnepomo}i i, ono {to je najte`e, dapostane spreman da ka`e �ne�nekim svojim ~lanicama koje neispunjavaju uslove za MMF zaj-move.

Druga alternativa, poNiskenenu, bila bi pustiti MMF

da nastavi svojim dosada{njim�bezbri`no-veselim� putem, alimu jasno staviti do znanja davi{e nema dodatnih fondova.Me|utim, ovo je upravo onaj tipregulatorne trpeljivosti koji vodikrizi likvidnosti i solventnosti(S&L krize). Bolja alternativa je,kako ka`e Niskenen, ukinutiMMF.

Melcer je, s druge strane,predlo`io sistem reformi me|u-narodnog finansijskog sistemakoji bi umanjio moralni hazard iizbegao subvencionisane zaj-move i regulatorna ograni~enjakoja zabranjuju odre|ene tipovezajmova.

Njegov predlog ima sedamta~aka:

1. Pove}ati oslanjanje naplivaju}e devizne kurseve. Melceristi~e da je iskustvo pokazalo dase te{ko mogu usaglasiti fiksnidevizni kursevi, mobilnost kapi-tala, stabilnost cena i punazaposlenost. Fluktuiraju}i devi-zni kursevi smanjuju odliv ipriliv kapitala i tro{kove pome-raju ka zajmoprimaocima.

2. Pobolj{ati upravljanjetokovima kapitala. Na central-nim bankama je da vode odgo-varaju}e monetarne politike ko-je }e omogu}iti da devizni kur-sevi odr`avaju cenovnu i eko-nomsku stabilnost i da ne dozvo-le da priliv ili odliv kapitala naru{istabilnost deviznog kursa.

3. Pove}ati oslanjanje nakonkurenciju na lokalnim ban-karskim tr`i{tima. Mnoge kom-panije diverzifikuju rizik (to jestupravljaju rizikom) u svojimme|unarodnim operacijama, nataj na~in {to otvaraju pogone urazli~itim zemljama, ali je ~estslu~aj da dr`ave ne dozvoljavajume|unarodnim bankama da nalokalnim tr`i{tima konkuri{udoma}im bankama. Me|utim,ako bi me|unarodne bankedr`ale portfolio u lokalnim

dobrima, onda bi rizik odre-|enih zemalja postao sastavnideo diverzifikovanog me|unar-odnog portfolija. Diverzifikacijabi smanjila cenu rizika, akonkurencija pobolj{ala radlokalnih banaka.

4. Pove}anje veli~ine iraznovrsnosti. Povr{ina mnogihzemalja isuvi{e je mala da bi seostvarila optimalna diverzifi-kacija finansijskih dobara. Do-pu{tanje stranim bankama dau|u na lokalno tr`i{te treba dabude pra}eno i odgovaraju}omlegislativom, koja }e spre~avatistrane banke da odu sa togtr`i{ta u slu~aju krize.

5. Uspostavljanje me|u-narodnog krajnjeg zajmodavca.Ovde se Melcer, kao i Niskenen,oslanja na Bagehotovo obja{-njenje iz 1873. godine, da finan-sijski sistem iziskuje nekog zaj-modavca krajnjeg pribe`i{ta(kao i neophodnost razlikovanjalikvidnosti od solventnosti).Ovaj zajmodavac treba da jenajve}im delom vremena nevid-ljiv. Zajmoprimci bi za svojzajam morali da daju zalogu, bezkoje ne bi mogli dobiti kredit.

6. Sprovo|enje zahteva zaotvaranje naloga imalo je stabi-lizuju}a dinami~ka svojstva.Centralne banke vi{e ne bimogle da zajme od krajnjeg zaj-modavca, ukoliko ne prika`udobra koja mogu biti predmetme|unarodne trgovine. Krajnjizajmodavac zakonom bi biospre~en da daje zajam central-nim bankama bez dobijanjatr`i{ne zaloge.

7. Razvojni zajmovi davalibi se preko tr`i{ta kapitala. Isku-stvo je pokazalo da kapitaldolazi u neku zemlju ako se onaliberalizuje, to jest ako otvoritr`i{te, smanji inflaciju i bud`et-ske deficite, izvr{i deregulaciju iprivatizaciju. Dakle, MMF isli~ne me|unarodne finansijske

C M Y K

C M Y K

eurotranzicija

ekonomija

44

institucije vi{e ne bi bile potreb-ne za razvojne zajmove. Onesamo treba da vr{e redistribu-tivnu ulogu u smanjenju siro-ma{tva.

Melcer ovih sedam ta~akaza reformu me|unarodnih fi-nansijskih sistema sumira u jed-noj re~enici: �Kombinovaniefekti plivaju}eg deviznog kursa,diverzifikovanih me|unarodnihbanaka, uslova za kapitalne zaj-move i Bagehetovog krajnjegzajmodavca smanjili bi potrebuza oslanjanjem na kratkoro~netokove kapitala i redukovalikrize do kojih dolazi kada vi{eme|unarodnih zajmodavaca od-bije da obnovi svoje zajmove.Bagehotov krajnji zajmodavacsmanjuje moralni hazard.�

Zaklju~akVreme je da se MMF

reformi{e, a mo`da ~ak i ukine,prevashodno zbog nejasnihrezultata njegovih zajmova, mo-ralnog hazarda i upliva MMF uoblasti koje definitivno nisu nje-gov domen, jer izlaze iz okriljakratkoro~nog. Nije ispunjenproklamovani cilj zaustavljanja{irenja jaza izme|u bogatih isiroma{nih. MMF, tako|e, neraspola`e instrumentima kojimabi efikasno naterao vlade zema-lja du`nika da sprovode reformeu pravom smeru, ve} njegovemere ~esto imaju retrogradneefekte. Prigovori sti`u od stranedu`nika da je instrument �po-robljavanja�, a {to je mnogova`nije i od kreditora, koji gasmatraju neefikasnom i rasip-ni~kom ustanovom. MMF morapre}i put od konsultanta zarazvoj ka pravoj tr`i{nojustanovi, koja }e biti u stanju dauskrati zajmove svima onimakoji ne ispunjavaju potrebneuslove i koja }e postati mena-d`er me|unarodne zajmovnepomo}i.

Status SR Jugoslavije uSvetskoj trgovinskoj

organizacijiOdmah mo`emo konsta-

tovati da trenutno (januar 2001.godine) SR Jugoslavija (SRJ)nije ~lanica Svetske trgovinskeorganizacije (WTO), odnosno saovom organizacijom nemauspostavljene institucionalneodnose.

Sa na{e strane bilo jeinteresa i napravljeni su koracida se ostvari saradnja sa WTO.Prvi zahtev za prijem u ~lanstvo,u obliku saop{tenja (Communi-cation) upu}enog Generalnomdirektoru, organi na{e dr`avepodneli su 30. septembra 1996.godine. Tada je situacija ume|unarodnim odnosima bilapovoljna za SRJ zbog potpisi-vanja Dejtonskog sporazuma,~iji je SRJ potpisnik i garant, iuspostavljanja mira u Bosni iHercegovini. Glavni sponzor zaprijem SRJ je bila Evropskaunija. Zahtev za prijem u ~lan-stvo WTO je sadr`ao, osimop{tih ocena Jugoslavije o uloziWTO u me|unarodnim eko-nomskim odnosima, a posebnoprocesima globalizacije svetskeprivrede, podse}anje na isklju-~enje Jugoslavije iz rada GATT-a1993. godine i izri~it zahtev zaregulisanje ~lanstva SRJ u WTOu skladu sa odredbama ~lana XIISporazuma o WTO. Me|utim,zahtev je sadr`ao i predlog na{estrane da se, zato {to nismo biliu mogu}nosti da reguli{emo

na{e ~lanstvo do 1. januara 1996.godine zbog objektivnih okol-nosti, to stanje prevazi|e �usva-janjem klauzule sa retroaktivnimva`enjem (clause of retroactiveeffect)� koja bi bila predmet spo-razuma izme|u SRJ i WTO.

To je zna~ilo da se na{azemlja poziva na pravni konti-nuitet sa SFRJ koja je, po na{emtuma~enju, bila suspendovana izrada GATT-a, ~iji je WTOsukcesor. Zbog toga, na{ zahtevje predlagao sporazum koji biomogu}io da SRJ nastavi ~lan-stvo SFRJ, ~ime bi se ukinulasuspenzija ~lanstva u GATT-u i,po skra}enoj proceduri (bezprocesa pristupanja) po kojoj sustrane ugovornice GATT-a, kojesu potpisale Sporazume iz Mara-ke{a, automatski postale ~lanicenove organizacije, i ona postala~lanica ove organizacije. Po{to jerok za tu proceduru istekao 1.januara 1996. godine, predlo-`eno je da taj eventualni spo-razum bude sa retroaktivnimva`enjem od tog datuma.

Ovom zahtevu se o{trousprotivila delegacija Slovenijepri WTO. U dokumentu do-stavljenom WTO 18. oktobra1996. godine, Slovenija je iznelasvoje stavove povodom zahtevaSRJ od 30. septembra 1996.godine, i to:� pristupanje (u~lanjenje) po

~lanu XII Sporazuma o WTOje jedini prihvatljiv na~in daSR Jugoslavija postane ~lani-ca WTO;

C M Y K

C M Y K

mart�april, 2001.

ekonomija

45

Predrag Bjeli}

SSRR JJUUGGOOSSLLAAVVIIJJAA IISSVVEETTSSKKAA TTRRGGOOVVIINNSSKKAA

OORRGGAANNIIZZAACCIIJJAA

� ne postoji pravna osnova zaizuzetan, specijalni ili privile-govani tretman SRJ u odnosuna druge zemlje koje pristu-paju WTO, posebno u odno-su na one koje su nastale ras-padom SFRJ;

� zahtev SRJ predstavlja poku-{aj da se zaobi|u pravne oba-veze u WTO i u suprotnostije sa tradicijom prijema novihstrana ugovornica u GATT i~lanica u WTO na osnovuprocesa vo|enja pregovora.

Na sugestiju Evropskeunije SRJ je 13. novembra 1996.godine predala drugi zahtev zaprijem u ~lanstvo koji, u stvari,predstavlja izmenu prethodnog.Ovaj zahtev je po sadr`aju iden-ti~an prethodnom, osim u delugde se izri~itio zahteva prijem aliovog puta sa slede}om formu-lacijom:

�Vlada Savezne RepublikeJugoslavije podnosi zahtev zaprijem u ~lanstvo Svetske trgo-vinske organizacije imaju}i uvidu odredbe ~lana XII, stav 1Sporazuma o osnivanju Svetsketrgovinske organizacije. VladaSavezne Republike Jugoslavije bipozdravila sa zadovoljstvomsvaki konkretni korak sa ciljemstvaranja uslova za realizaciju

ovog predloga koji bi omogu}iobrzu reintegraciju SavezneRepublike Jugoslavije u multi-lateralni trgovinski sistem, re-gulisan odredbama Svetske trgo-vinske organizacije, sa punimuva`avanjem ~injenice da zbogaktivnosti van njene kontroleSavezna Republika Jugoslavijanije mogla regulisati svoj statusu Svetskoj trgovinskoj organi-zaciji�.

Ovim zahtevom je zna-~ajno ubla`en zahtev za prizna-

vanje kontinuiteta SRJ sa biv-{om SFRJ i ne pominje se spo-razum koji bi sadr`ao klauzulusa retroaktivnim va`enjem.Me|utim, ovim zahtevom SRJugoslavija nije odustala od svoginsistiranja na pravnom konti-nuitetu sa SFRJ ve} je omogu}ilada se on mo`e dvostrukotuma~iti. U stvari ~ekao se potezWTO i njen predlog za reg-ulisanje ~lanstva.

I na ovaj zahtev delegacijaSlovenije je reagovala upu}iva-njem saop{tenja od 28. novem-bra 1996. godine koje je bilomnogo sadr`ajnije od njenogprethodnog saop{tenja po istompitanju. U ovom dokumentu,predstavnik Slovenije u WTOpodse}a na tekst odluke Saveta

GATT-a od 19. juna 1992. godi-ne, koja je izmenjena 16. juna1993. godine, a u kojoj se kon-statuje da SRJ ne mo`e auto-matski naslediti status SFRJ kaostrane ugovornice GATT-a ikojom se SRJ onemogu}avau~e{}e u radu organa GATT-a.Tako|e, iznosi se stav Slovenijeda se u zahtevu SRJ za ~lanstvood 13. novembra 1996. godineova odluka nepravilno tuma~i ikonstatuje se da SRJ nikada nijeu~estvovala u Urugvajskoj rundipregovora GATT-a ve} je to bilaSFRJ koja je, prema rezolucija-ma organa UN, prestala da pos-toji. Zbog ovako neosnovanihnavoda, po mi{ljenju Slovenije,ne mo`e biti nikakve �reinte-gracije� SRJ u WTO i zahtevSRJ u stvari tra`i preispitivanjestatusa SFRJ u GATT-u. Samimtim ovo je protivno jednom odosnovnih principa me|unarod-nog prava � principu neretro-aktivnosti. Stav Slovenije je da jepozivanje na ~lan XII, stav 1Sporazuma o WTO, u zahtevuSRJ, `elja da se zanemare drugistavovi ovog ~lana (odnosnodono{enje odluke o prijemunove dr`ave od strane Mini-starske konferencije dvotre}in-skom ve}inom glasova ~lanicaWTO). U ovom dokumentu setako|e napominje da rezolucijaSaveta bezbednosti UN broj1074, kojom se ukidaju trgo-vinske sankcije SRJ, ne uti~e napitanje ~lanstva SRJ u me|una-rodnim organizacijama. Zbogsvega iznetog konstatuje se daSlovenija ne mo`e dati svojusaglasnost na tako formulisanzahtev, jer to mo`e imati ozbiljnenegativne pravne implikacije, ve}SRJ mora zatra`iti prijem uWTO kao nova zemlja, na bazi~lana XII Sporazuma o WTO,{to bi Slovenija pozdravila.

Ne odustaju}i od kontinu-iteta ni u drugom zahtevu, a

C M Y K

C M Y K

eurotranzicija

ekonomija

46

zbog pogor{anja na{e pozicije uglobalnim politi~kim odnosimausled kosovske krize, taj zahtevnije razmatran od strane Op{tegsaveta WTO (nije ni stavljan nadnevni red).

Insistiranje na kontinuite-tu sa SFRJ bilo je u skladu satrenutnom spoljnom politikomSR Jugoslavije ali nije moglo dadovede do ~lanstva u ovoj orga-nizaciji ne samo zato {to nijebilo politi~ke volje kod naj-zna~ajnijih ~lanica WTO ve}zato {to je za sukcesiju ~lanstvaprethodne dr`ave u odre|enojme|unarodnoj organizaciji, odstrane jedne od dr`ava nastaleraspadom prethodne dr`ave,potreban sporazum dr`ava kojesu nastale tim raspadom kojimse to pravo priznaje jednoj odnjih. Po{to takav sporazum nijepostojao u odnosu na SRJugoslaviju, a budu}i da nam jepoznat stav Slovenije, do njeganije ni moglo do}i, istekao je rokza prijem strana ugovornicaGATT-a u WTO po skra}enojproceduri do 1. januara 1996.godine. ^ak i da je pravo nasukcesiju ~lanstva SFRJ priznatoSRJ, to bi se odnosilo samo nadeo prihvatanja GATT-a ali ne ina druge sporazume, dok proce-dura prijema u WTO obaveznouklju~uje i pregovore o trgovin-skim koncesijama (najzna~ajnijideo tog procesa) koji se nemogu zaobi}i.

Posle politi~kih promenakoje su dovele do formiranjanove savezne vlade, odlu~eno jeda se odustane od kontinuitetasa SFRJ. SR Jugoslavija je ubrzoprimljena u UN kao novadr`ava. Ve} 20. novembra 2000.godine je najavljeno da }e Sa-vezna vlada podneti novi, tre}i,zahtev za prijem u ~lanstvoWTO. On }e, verovatno, sadr-`ati izri~iti zahtev da SRJ budeprimljena u ~lanstvo WTO

prema odredbama ~lana XIISporazuma o WTO kao novadr`ava. Procedura za prijemnovih ~lanica obi~no traje neko-liko godina, u zavisnosti oddu`ine trajanja pregovora otrgovinskim koncesijama, dokse taj period mo`e u slu~aju SRJzna~ajno skratiti ako se iskoristitrenutni povoljan polo`aj SRJ ume|unarodnim odnosima.

Zna~aj ~lanstva u Svetskojtrgovinskoj organizaciji za

SR Jugoslaviju^lanstvo u WTO pru`a

zna~ajne koristi za sve njene~lanice. Dr`ave i osnivaju jednume|unarodnu organizaciju kojaobavlja funkcije od zajedni~koginteresa jer od toga imaju ko-risti. ^esto se razmatra pitanjeda li je ta korist, koja se ostvaru-je od ~lanstva u odre|enoj me-|unarodnoj organizaciji, jed-nako raspore|ena na sve njene~lanice. To je te{ko utvrditi alizna~ajno je da svaka ~lanica imakoristi od ~lanstva u odre|enojme|unarodnoj organizaciji.

^lanstvo u WTO SR Ju-goslaviji }e doneti niz ekonom-skih i politi~kih koristi. Glavneekonomske koristi bile bi:1. koristi koje poti~u od pri-

mene klauzule najpovla{}e-nije nacije izme|u svih ~lani-ca WTO, a ogledaju se umogu}nosti kori{}enja carin-skih koncesija koje sve ~la-nice odobravaju, recipro~no,drugim ~lanicama organizaci-je. To zna~i da ako se dve~lanice WTO dogovore oodobravanju ni`ih carina ume|usobnoj trgovini, te ca-rine se automatski primenju-ju i u trgovini sa drugim~lanicama WTO;

2. koristi koje poti~u od uki-danja necarinskih barijera,budu}i da }e time jugoslo-venska roba koja je kon-

kurentna na svetskom tr`i{tu(neki poljoprivredni proizvo-di, neki metali i deo opreme)imati bolju pro|u na tr`i-{tima dr`ava ~lanica WTO.Zabrana kori{}enja necarin-skih barijera i njihovo pre-vo|enje na carine (tzv. tari-fikacija) je obavljeno jo{ uvreme postojanja GATT-a;

3. koristi od �doma}eg� tret-mana jugoslovenske robe kojipoti~e od primene principanediskriminacije. Ovaj prin-cip omogu}ava da se doma}aroba ne mo`e stavljati u po-voljniji polo`aj na doma}emtr`i{tu obezbe|enjem boljihuslova prodaje (na primer,odobravanje prodaje na kre-dit samo za doma}u robu);

4. koristi koje }e proiste}i odeventualnog priznavanja sta-tusa zemlje u razvoju (iakosmo mi zemlja u tranziciji), akoje se ogledaju u primeniOp{teg sistema preferencijala(GSP) i principa nerecipro-citeta pri davanju carinskihkoncesija;

5. koristi koje proisti~u od uti-caja trgovine na br`i privred-ni razvoj a koje se dugujuu~e{}u SR Jugoslavije uWTO sistemu i, posebno,prihvatanju pravila o odnosutrgovine i investiranja. To }eumnogome dovesti do ve}egpriliva kapitala u obliku stra-nih direktnih investicija.

U politi~ke koristi od~lanstva SR Jugoslavije u WTOubrajamo:1. koristi koje proisti~u iz

~injenice da SR Jugoslavijavi{e ne}e morati svoje trgo-vinske odnose sa partnerimada ure|uje bilateralnim trgo-vinskim sporazumima, ve}kroz multilateralni trgovinskisistem WTO;

2. koristi od toga {to }e SRJugoslavija kao ~lanica WTO

C M Y K

C M Y K

mart�april, 2001.

ekonomija

47

mo}i da uti~e na kreiranjeglobalnih trgovinskih pravila.Zna~ajan uticaj svake ~laniceostvaruje se zbog odlu~iva-nja konsenzusom u okviruWTO;

3. koristi koje poti~u od trgo-vanja po pravilima pred-vidljivog i transparentnogtrgovinskog sistema kojipru`a mogu}nost za{titeinteresa putem mehanizma zare{avanje sporova;

4. koristi od boljeg uklju~enja uglobalni privredni sistem ime|unarodnu podelu radapreko ~lanstva u WTO,budu}i da je poznato da jeWTO jedan od glavnih pro-motora procesa globalizacijesvetske privrede;

5. koristi od ~lanstva u WTOkoje uti~u na porast ugledazemlje i ostvarenje boljepozicije u me|unarodnimekonomskim, ali i ukupnim,odnosima.

Me|utim, prilikom u~la-njenja u WTO, u procesu pre-govora o carinskim koncesijama,Jugoslavija mora da se obave`ena zna~ajne ustupke odobravan-jem carinskih koncesija drugim~lanicama WTO. Ali, sasvim jesigurno da bi koristi od ~lanstva

bile ve}e od ustupaka koji bi bilipru`eni kroz sni`enje carinskihstopa.

Procedura prijema uSvetsku trgovinsku

organizaciju u slu~ajuSR Jugoslavije

Procedura prijema u WTObi}e inicirana novim zahtevomza prijem u ~lanstvo, u kome seizri~ito zahteva prijem u ovuorganizaciju po ~lanu XIISporazuma o WTO. Na osnovuzahteva, koji se u oblikuobave{tenja (Communication)upu}uje Generalnom direktoruod strane Vlade SRJ, Op{ti savetWTO treba da donese odluku oosnivanju Radne grupe za prijemSR Jugoslavije u WTO, ~imeotpo~inje procedura prijema zaSR Jugoslaviju.

Proceduru prijema regu-li{e ~lan XII Sporazma o WTO,dok je sama procedura izlo`enau dokumentu Sekretarijata

WTO � Pristupanje Svetskojtrgovinskoj organizaciji: Proce-dure za pregovore po ~lanu XII(Accesion to the World TradeOrganization: Procedure forNegotiations under Article XII �WT/ACC/1). Ovo nije doku-ment o op{toj politici organi-

zacije ve} samo prakti~ni vodi~za zemlje koje podnose zahtevza prijem i postoje}e ~laniceWTO koje u~estvuju u ovimpregovorima. Ovaj dokument oproceduri prijema je zasnovanna sli~nim dokumentima koji supostojali u vreme GATT-a 1947.Me|utim, procedura prijema uWTO je komplikovanija (zbogvi{e nadle`nosti), postupnija itransparentnija od procedurepristupanja GATT-u. Uz doku-ment Sekretarijata WT/ACC/1proceduru prijema obja{njavaju idva tehni~ka dokumenta Sekre-tarijata WTO:1. Informacije koje se moraju

pru`iti o doma}oj podr{ci iizvoznim subvencijama upoljoprivredi (Information tobe Provided on Domestic Sup-port and Export Subsidies inAgriculture � WT/ACC/4);

2. Informacije koje se morajupru`iti o merama politikakoje tangiraju trgovinu uslu-gama (Information to be Pro-vided on Policy MeasuresAffecting Trade in Services �WT/ACC/5).

Sama procedura prijema sesastoji iz nekoliko faza. Akoproceduru prijema posmatramosa aspekta vremenskog redosle-da radnji onda mo`emo identi-fikovati tri faze:1. podno{enje zahteva za prijem

i osnivanje Radne grupe zaprijem (Working Party);

2. pregovori o pravilima i kon-cesijama; i

3. dono{enje nacrta izve{tajaRadne grupe i Protokola opristupanju, kao i odluke oPristupanju od strane Op{tegsaveta odnosno Ministarskekonferencije.

Ono na {ta bi hteli dauka`emo su specifi~nosti u tojproceduri u slu~aju SR Jugo-slavije.

C M Y K

C M Y K

eurotranzicija

ekonomija

48

Zbog uticaja sankcija me-|unarodne zajednice na{ spolj-notrgovinski sistem je postaorestriktivan i mnogo vi{e uneskladu sa pravilima GATT/WTO nego pre devedesetihgodina XX veka. Pre otpo~inja-nja pregovora o pravilima, mimoramo te`iti da {to vi{e uskla-dimo na{ spoljnotrgovinski sis-tem sa pravilima WTO, jer }emoina~e morati kasnije da ukratkom vremenskom perioduuskladimo veliki broj spoljnotr-govinskih mera sa pravilimaWTO. Ako se sa procesomuskla|ivanja odmah po~ne, onda}e se na{a privreda mnogo lak{eprilagoditi novim uslovima pri-vre|ivanja. Za vo|enje pregovo-ra neophodno je da na{a zemljapripremi Memorandum o trgo-vinskom re`imu i predlog carin-skih koncesija. Ti dokumenti,zajedno sa planom postepeneliberalizacije spoljne trgovine,bili su spremljeni pre nekolikogodina, ali oni moraju bitiizmenjeni i dora|eni u novimokolnostima.

U pregovorima koji }e sevoditi u toku procedure prijemau WTO, na{a dr`ava se moraizboriti da joj se prizna statuszemlje u razvoju. Na{a zemlja jeimala takav status u GATT-u alise sada te`i da se sve biv{e soci-jalisti~ke dr`ave tretiraju kaozemlje u tranziciji. Dr`avniorgani su pripremili elaboratkoji govori o {teti nanetoj usledsankcija me|unarodne zajednicekoje su zna~ajno uticale naspoljnotrgovinske tokove na{edr`ave sa svetom. Me|utim,jedan od argumenata za dobija-nje statusa zemlje u razvoju uokviru WTO, osim trenutnogstanja privrede, treba da bude iuticaj trgovine na budu}i razvojSRJ, kao zemlje veoma zavisneod spoljne trgovine usled raspa-da biv{e SFRJ.

Jedna od dominantnih te-ma u pregovorima SRJ sa WTOu toku procedure prijema bi}epoljoprivreda. Budu}i da jepoljoprivreda sada jedna od naj-zna~ajnijih privrednih grana na-{e privrede i da imamo zna~ajnerazvojne mogu}nosti u ovomsektoru, na{ interes }e biti da{titimo na{u poljoprivredu {tovi{e mo`emo. Okvir za prego-vore }e biti sporazum o po-ljoprivredi WTO. Treba imati uvidu da je tendencija da i u ovomsektoru do|e do potpune libe-ralizacije. Za to se zala`u ~laniceWTO udru`ene u CRAINSinteresnu grupu ali se njoj pro-tive neke od trgovinskih sila,kao {to je EU. Na{i predstavnicise moraju zalagati za maksimal-nu mogu}u za{titu ovog sektorai za {to du`i rok liberalizacije.

Subvencije su tema koja }ese sigurno na}i na pregova-ra~kom stolu prilikom prijemaSRJ u WTO. Biv{a Jugoslavija jedosta koristila ovaj instrument,jer je nameravala da za{titi sveindustrije a ne samo one koje suse razvijale. To vi{e ne}e mo}i dase ~ini. U vezi sa tim mora sedoneti jasna razvojna politikaJugoslavije u kojoj }e se identi-fikovati sektori na ~ijem razvoju}e se zasnivati budu}i razvoj celedr`ave. Ti sektori se morajuidentifikovati u skladu sa kom-parativnim prednostima Jugo-slavije na svetskom tr`i{tu, nera~unaju}i na veliku mogu}nostza{tite. Za taj odre|eni stepenza{tite se moramo izboriti napregovorima sa WTO.

U pregovorima o prijemuSRJ u WTO zna~ajnu ulogu }eimati EU. To je rezultat vi{e fak-tora, i to:� ~injenice da je EU najna~ajni-

ja privredna sila u na{emregionu i da smo u procesimaregionalne integracije usme-reni na ovu zajednicu, {to

uti~e na na{u spoljnu poli-tiku;

� EU je, prirodno, na{ naj-zna~ajniji trgovinski partner,zbog blizine tr`i{ta, posto-je}ih privrednih veza i posto-je}e tehnologije;

� u pojedinim oblastima, naprimer, poljoprivredi, imamouskla|ene interese;

� na{ privredni i politi~ki sis-tem u zna~ajnoj meri harmo-nizova}emo sa sistemom kojipostoji u EU.

Kao {to je do sada EU~esto bila sponzor niza odlukakoji se ti~u SRJ u raznim me-|unarodnim organizacijama,uklju~uju}i i WTO, tako }e biti iu budu}nosti.

Koliko god da je WTOorganizacija koja reguli{e me|u-narodnu trgovinsku saradnju dr-`ava ~lanica, mora se priznati dapostoji izvestan stepen �politi-zacije� u njenom funkcionisan-ju, odnosno, osim trgovinskih,prisutni su i drugi ineteresi ~lan-ica prilikom odlu~ivanja. To jeposebno zna~ajno u fazi otpo-~injanja pregovora i fazi dono-{enja odluke na Ministarskojkonferenciji o prijemu neke dr-`ave. ^esto neke ~lanice, naj-izrazitiji primer su SAD, koristeWTO radi ostvarenja nekihspoljnopoliti~kih ciljeva kojinisu u skladu sa obla{}u delo-vanja ove organizacije. Trebaimati u vidu da je potrebno i dapostoji politi~ka volja, posebnoveoma uticajnih dr`ava, da iz-vesna dr`ava postane ~lanicaWTO.

Povoljan polo`aj SRJugoslavije u me|unarodnimodnosima mo`e se iskoristiti zaskra}enje vremena potrebnog zaobavljanje procedure prijema uWTO. Polo`aj zemlje i njenugled u svetu umnogome mogupomo}i da se u~lanjenje ubrza,ali moramo imati u vidu da su

C M Y K

C M Y K

mart�april, 2001.

ekonomija

49

kod prijema u WTO najbitnijecarinske koncesije. Ulazak uWTO se mora �platiti�. Trebaimati u vidu da se proces mo`eskratiti i pravovremenom i sve-obuhvatnom pripremom na{ihpredstavnika za pregovore o pri-jemu. Treba na}i pravu meruizme|u koncesije i za{tite inte-resa, i ne zatezati u pregovorimagde nije potrebno, odnosno nepristajati na ustupke gde to nijeneophodno.

Mesto SR Jugoslavije uokviru Svetske trgovinske

organizacijeSFR Jugoslavija je bila, re-

lativno, zna~ajna, uticajna i ak-tivna strana ugovornica GATT-a.Me|utim, zbog promena u glob-alnim politi~kim odnosima, nas-tanka WTO kao me|unarodnetrgovinske organizacije i raspadaSFRJ, uticaj SR Jugoslavije uokviru WTO bi}e mnogo manjinego uticaj SFRJ u okviruGATT-a.

Specifi~an polo`aj SFRJ ume|unarodni odnosima, a sa-mim tim i u GATT-u, omogu-}avao je da ta dr`ava ima zna-~ajno ve}u specifi~nu �te`inu� ume|unarodnim odnosima nego{to je to uslovljeno njenim poli-ti~kim sistemom, ekonomskomsnagom i drugim faktorima.SFRJ je bila jedan od osniva~a i�predvodnika� Pokreta nesvr-stanih, koji je stajao izme|u dvabloka, a i sama je bila tamponzona ali i spojnica izme|u ta dva

bloka. Ona je bila jedina socija-listi~ka dr`ava koja je privrednosara|ivala sa Zapadom. Me|u-tim, nestankom Isto~nog blokanjen zna~aj se smanjuje a Ne-svrstani postaju manje uticajni.

SFRJ, koja je bila srednjazemlja po veli~ini i relativno do-bro ekonomski razvijena, po~et-kom devedesetih godina XXveka dezintegrisala se na petnovih dr`ava koje su dodatnooslabljene ratovima i ekonom-skom krizom. SR Jugoslavija,kao jedna od pet zemalja nasta-lih raspadom SFRJ, upola jemanja po teritoriji, ekonomski jeveoma zaostala u razvoju dok jetrgovinski �patuljak� usledsankcija me|unarodne zajednicei nesposobnosti da se prilagodinovim globalnim trgovinskimtokovima. Sve ovo je dodatnokomplikovao lo{ politi~ki polo-`aj SR Jugoslavije u me|unarod-nim odnosima. Ona nije bila~lanica ve}ine zna~ajnih me|u-narodnih organizacija a sa naj-zna~ajnijim dr`avama sveta odr-`avala je diplomatske odnose nanajni`em nivou (pa ~ak i preki-dala). Sve ovo je uticalo da uticaji zna~aj SR Jugoslavije u me-|unarodnim odnosima, a samimtim i u WTO kao globalnojtrgovinskoj instituciji, znatnoopadne.

SR Jugoslaviji sada sename}u va`ni zadaci, kao {to je:obnavljanje ~lanstva i u~lanjenjeu najzna~ajnije me|unarodneorganizacije, me|u koje spada iWTO, razvoj bilateralnih diplo-matskih odnosa sa ve}inom dr-`ava u svetu i stvaranje pred-uslova za razvoj otvorene tr-`i{ne privrede sa spoljnom trgo-vinom kao jednim od naj-zna~ajnijih razvojnih sektora. To}e uticati da se na{a zemlja br`eintegri{e u globalne razvojneprocese i uklju~i u me|unarod-nu podelu rada, zna~ajno pove-

}avaju}i svoje u~e{}e u svetskojtrgovini i svetskoj proizvodnji.To }e sigurno uticati i na po-ve}anje njenog zna~aja u me|u-narodnim odnosima.

Na{a dr`ava }e, po prije-mu, u WTO zauzeti mestopunopravne ~lanice, {to zna~i da}e raspolagati jednim glasom,kao i sve druge ~lanice, {to je uuslovima odlu~ivanja na prin-cipu konsenzusa veoma bitno.Ali mi tako|e znamo da u ovojorganizaciji postoji neformalniproces postizanja tog konsen-zusa gde sve ~lanice nisu ravno-pravne. Mnoge ~lanice ne u~e-stvuju u procesu �zelene sobe�.SR Jugoslavija kao srednja dr-`ava mora}e da na|e ~lanice sasli~nim interesima u WTO sakojima }e se udru`ivati u inte-resne grupe, zbog bolje prezen-tacije i o~uvanja svojih interesa.Neka od va`nih pitanja koja nasinteresuju su pitanja za{titepoljoprivrede, primene subven-cija i sli~no. Bi}e veoma zna-~ajno ako uspemo da izborimostatus zemlje u razvoju, jer }enam biti omogu}eno da koristi-mo niz pogodnosti po tompitanju, uklju~uju}i ekonomskekoristi i koristi od olak{ica usprovo|enju pravila WTO.

Kao manja zemlja kojaveoma zavisi od spoljne trgovine� a ona je na{a velika razvojna{ansa � na{u spoljnu politiku, pore{avanju va`nih politi~kih pita-nja, treba usmeriti ka o~uvanju iunapre|enju na{ih ekonomskihinteresa. Spoljnotrgovinska poli-tika treba da postane najzna-~ajniji segment na{e spoljnepolitike. WTO je organizacija ukojoj se kreira globalna eko-nomska politika uzimaju}i uobzir individualne trgovinskepolitike ~lanica, koje su harmo-nizovane sa pravilima ove orga-nizacije.

C M Y K

C M Y K

eurotranzicija

ekonomija

50

Politi~ke promene u Ju-goslaviji koje su nastupile posleseptembarskih izbora 2000. go-dine i ukidanje ve}ine sankcijakoje je potom usledilo, posledu`eg niza godina otvorilo jeprostor za unapre|enje privre-dne saradnje me|u balkanskimzemljama. Zbog toga, pitanjavezana za stanje u privredama iprivredna kretanja u susednimzemljama, kao i istra`ivanjeobjektivnih mogu}nosti me|u-sobne privredne saradnje, nisuvi{e samo od akademskog zna-~aja, nego imaju i prakti~nusvrhu.

Niz vanekonomskih fak-tora uticao je u poslednjoj de-ceniji na privrede balkanskihzemalja. Oni su dali osnovnipe~at privrednim kretanjima iostavili dugoro~ne posledice naprivredni razvoj. Ti faktori su:raspad prethodne Jugoslavije,rat i ratna razaranja u Jugoslaviji,Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj,ratno okru`enje u ostalim bal-kanskim zemljama, nestabilnapoliti~ka situacija u svim zemlja-ma, sem Gr~ke, i problemivezani za tranziciju u jednombroju zemalja.

Najve}e ekonomsko naza-dovanje ostvareno je u zemljamau kojima je bilo najve}ih ili naj-dugotrajnijih ratnih razaranja ikojima su bile uvedene sankcije,u Jugoslaviji i Bosni i Her-cegovini. To nazadovanje je udaleko preovla|uju}oj meridirektna posledica tih ~inilaca.Hrvatska i Makedonija su od

1994 i 1995. godine zaustavilepad dru{tvenog proizvoda i odtada krenule sa pozitivnim ras-tom. U Sloveniji je pad dru-{tvenog proizvoda zaustavljenjo{ 1993. godine i Slovenija jejedina balkanska zemlja koja jedo sada uspela da prevazi|e vi-sinu dru{tvenog proizvoda iz1989. Na privredna kretanja uBugarskoj i Rumuniji najvi{e suuticali problemi vezani zatranziciju i u manjoj meri te-{ko}e proistekle iz jugoslo-venske krize i ratnog okru`enja.

AlbanijaPrivreda Albanije je od

po~etka devedesetih godina uhaoti~nom stanju. Kolaps indus-trijske proizvodnje takvih jerazmera da je 1998. godineindustrijska proizvodnja bila nanivou jedne ~etvrtine proizvod-nje iz 1989. i uglavnom je kon-centrisana u rudarstvu i ekstrak-ciji sirovina, sa vrlo malo pre-ra|iva~kih aktivnosti. Kolaps

bankarskog sistema, kao posle-dica pada piramidalnih {ema uprvoj polovini 1997, i kolapsprivrednih i politi~kih institucijakoji je potom usledio, doveli sudotle da privredni sistem prak-ti~no ne mo`e da funkcioni{ebez strane pomo}i i kredita.

Od devedesetih godina,deficit bud`eta se kre}e godi{njeiznad 10% dru{tvenog proizvo-da a vrednost uvoza se pove}alaizme|u tri i ~etiri puta, uz izvozkoji ne prevazilazi nivo iz 1989.Deficit teku}eg bilansa pla}anjafinansira se pove}anjem zadu-`enosti, doznakama iz inostran-stva i inostranom pomo}i. Iako jeAlbanija po~etkom devedesetihbila zemlja prakti~no bez spoljnihdugova, u 1998. godini spoljnidug se pribli`io 40% dru{tvenogproizvoda, {to je jo{ ne svrstavau visoko zadu`ene zemlje, aliako se brzina rasta zadu`enostinastavi kao do sada � ona }e tovrlo brzo postati.

C M Y K

C M Y K

mart�april, 2001.

ekonomija

51

Mirko Stoj~evi}

PPRRIIVVRREEDDEE BBAALLKKAANNSSKKIIHH ZZEEMMAALLJJAA IIPPEERRSSPPEEKKTTIIVVEE RREEGGIIOONNAALLNNEE

PPRRIIVVRREEDDNNEE SSAARRAADDNNJJEERealni dru{tveni proizvod balkanskih zemalja, 1989-1999.

(Indeksi, 1989=100)

Izvor: Economic Survey of Europe, 1999, No 3, UN Geneve, p. 18 i 128.G Procene na osnovu rezultata u prvih devet meseci* Procena IMF

Investicije u albansku pri-vredu, naro~ito posle kolapsa iz1997, vrlo su male. Inostranaulaganja, koja su po~etkom de-vedesetih imala tendenciju rasta,posle 1997. su prestala. Budu}ida su politi~ka i privredna si-tuaciju u zemlji jo{ uvek hao-ti~ne, nema indicija da }e inves-ticije, i strane i doma}e, uskoropo~eti da rastu. Zbog toga superspektive za privredni rast unarednom periodu dosta nepo-voljne. Iako je albanski du{tveniproizvod u 1998. godini poras-tao za 8%, to se desilo posle pri-bli`no istog tolikog pada uprethodnoj godini. Sli~na jestvar i sa industrijskom pro-izvodnjom. Imaju}i u vidu i do-sta nisku statisti~ku osnovu,koja u principu omogu}ava br`iekonomski napredak kada pri-vreda krene u tom smeru, ipakperspektive dugoro~nijih viso-kih stopa rasta albanske privredenisu realne dok god ne do|e dostabilizacije i rekonstrukcije po-liti~kog i privrednog sistema.

BugarskaNajve}i pad dru{tvenog

proizvoda od 1989. ostvaren je1996. godine � 10,1%. Uvo|enjevalutnog odbora sredinom 1997.dovelo je do stabilizacije cena ideviznog kursa ali nije dovelo dostabilizacije privrednog rasta. U1999. godini ponovo je ostvare-na negativna stopa rasta, mada sesmatra da su na to najvi{e uticali

eksterni faktori, finansijska kri-za u Rusiji, koja je jo{ uvek vrlozna~ajan bugarski spoljnotrgo-vinski partner, i posledice agresi-je na Jugoslaviju.

Za razliku od ve}ine bal-kanskih zemalja i zemalja utranziciji, bugarski trgovinskibilans i teku}i bilans pla}anja suu osnovi bili balansirani, ali suod 1988. po~eli da se pogor-{avaju. Spoljnotrgovinski deficitnije vi{e mogu}e pokrivati no-

vim zadu`ivanjem u inostran-stvu, budu}i da je zemlja visokozadu`ena, ukupan dug je 1999.dostigao oko 85% dru{tvenogproizvoda.

Uvo|enjem valutnog od-bora situacija u oblasti javnihfinansija po~ela je da se po-bolj{ava. Deficit bud`eta sma-njen je sa nivoa od preko 10%od dru{tvenog proizvoda u1996. na 2,5% u 1999. godini.Pored ve}e finansijske disci-pline, tome je doprinelo i sma-njenje inflacije sa preko 1.000%u 1996. na 5% u 1998. i 1999,kao i povratak jednog dela siveekonomije u legalne tokove.Me|utim, u slu~aju da se unarednim godinama privrednirast ne nastavi zadovoljavaju}imtempom i ako nezaposlenost neprestane da raste, ne mo`e seo~ekivati dugoro~nije stabilizo-vanje javnih finansija.

Budu}i da je doma}a aku-mulacija dosta niska i budu}i daje zemlja prakti~no dostiglagornji prag zadu`ivanja u ino-stranstvu, izvori daljeg rasta }e

morati da do|u uglavnom izstranih direktnih investicija. Utom smislu, dr`ava je pripremilaambiciozni plan privatizacije ukoju je uklju~ena i prodaja bana-ka i ve}eg dela preduze}a udr`avnom vlasni{tvu. Me|utim,realizacija plana privatizacijetekla je vrlo sporo i do sada nijemnogo postignuto. U slu~aju da

C M Y K

C M Y K

eurotranzicija

ekonomija

52

Albanija: osnovni ekonomski pokazatelji

Izvor: Economic Survey of Europe, 1999, No 3, i N. Sundstrom, V. Gligorov,The Costs of Kosovo Crisis, WIIW, Viena 1999.

Bugarska: osnovni ekonomski pokazatelji

Izvor: Economic Survey of Europe, 1999, No 3, i N. Sundstrom, V. Gligorov,The Costs of Kosovo Crisis, WIIW, Viena 1999.

* procene** prognoze

u narednom periodu ne do|e dorasta stranih direktnih investici-ja, bugarska privreda }e ponovozapasti u vidne te{ko}e.

RumunijaRumunska privreda je ve}

du`e vreme u krizi, koja senaro~ito produbila poslednjihgodina. Sprovo|enje elemenatapolitike tranzicije, koje je zapo-~elo posle smene na kormilu

dr`avne uprave 1996, na ve}ionako lo{u privrednu situacijudodalo je nepovoljna kretanjakoja su karakterisala po~etnefaze tranzicije i u ostalim biv{imsocijalisti~kim zemljama. Dru-{tveni proizvod tri uzastopnegodine ima negativne stoperasta, kao i industrijska pro-izvodnja, a nezaposlenost ispoljni dug rastu. Inflacija jetako|e relativno velika. Ono {toje tako|e nepovoljno je to {tosu, zbog politi~ke nestabilnosti inesloge unutar vladaju}e koalici-je, za ~etiri godine promenjenetri vlade, program tranzicijesprovo|en je izuzetno sporo inedosledno a korupcija se jo{vi{e razmahala nego za vremeprethodne Ilijeskuove vladavine.

Rumunija prakti~no vi{enije u stanju da servisira spoljnidug. U 1999. vidno je smanjen iobim spoljnotrgovinske razme-ne, izvoz je opao za 7% a uvoz

za 11,5%. Rumunijauglavnom zavisi odinostranih investicijaza odr`avanje teku-}eg bilansa pla}anja iza programe restruk-turiranja privrede.Bez daljeg rasta stra-nih investicija i iz-voza, Rumunija }ebiti suo~ena sa daljimpogor{anjem privredne situacije.

MakedonijaPosle raspada Jugoslavije,

makedonska privreda je, kao iostale zemlje u regionu, upala uduboku depresiju koja je za tre-}inu smanjila dru{tveni proizvodi industrijsku proizvodnju zem-lje. Tome je doprineo i trgovins-ki embargo od strane Gr~ke,uveden 1994. i koji je trajao

skoro dve godine. Od 1996.zaustavljen je dalji pad dru-{tvenog proizvoda i ~injeni su unekoliko navrata napori da se

naprave odlu~niji koraci upravcu makroekonomskog pri-lago|avanja i oporavka privrede.Me|utim, oni nisu urodili plo-dom uglavnom zbog politi~kenestabilnosti i spolja{njih {oko-va. Kao posledica toga, tek je u1998. godini ostvaren zna~ajnijiprivredni rast, 2,9%, i rast indus-trijske proizvodnje od 4,5%. Ali,ve} naredne godine, zbog ko-sovske krize, makedonska pri-vreda je ponovo u{la u stagnaci-ju. Posle rasta izvoza od 11% iuvoza od 9% u 1998. godini,do{lo je do drasti~nog padaizvoza u iznosu od 22,2% auvoza u iznosu od 19,1% u1999. Trgovinski deficit je izno-sio 6,7% dru{tvenog proizvoda,a negativan saldo teku}eg bilansapla}anja � 10%. Istovremeno,nezaposlenost je vrlo visoka,preko 30%.

Za razliku od ve}inezemalja u regionu Makedonija jeod 1994. godine uspela da odr`irelativnu stabilnost cena. Nizakbud`etski deficit, u rasponu od 0do 3% dru{tvenog proizvoda i

C M Y K

C M Y K

mart�april, 2001.

ekonomija

53

Rumunija: osnovni ekonomski pokazatelji

Izvor: Economic Survey of Europe, 1999, No 3, i N. Sundstrom, V. Gligorov,The Costs of Kosovo Crisis, WIIW, Viena 1999.

* procene** prognoze

Makedonija: osnovni ekonomski pokazatelji

Izvor: Economic Survey of Europe, 1999, No 3, i N. Sundstrom, V. Gligorov,The Costs of Kosovo Crisis, WIIW, Viena 1999.

* procene** prognoze

re`im fiksnog deviznog kursa,uveden 1994, doprineli su da seposlednjih godina inflacija kre}eu rasponu od samo 0,8 do 5%godi{nje.

Negativan saldo teku}egbilansa pla}anja, koji ima stalnutendenciju rasta i koji je 1999.dostigao 10% dru{tvenog pro-izvoda, posledica je prvenstvenovisokog trgovinskog deficita,koji je 1997. iznosio 15,5% oddru{tvenog proizvoda, 1998. �17%, da bi u 1999. pao na 6,7%,kao posledica velikog smanjenjaukupnog obima spoljnotr-govinske razmene. Budu}i datransferi nisu dovoljni da pokri-ju razlike, one se pokrivaju ras-tom zadu`enosti prema inos-transtvu. Ukupni dug Make-donije prema inostranstvu je nakraju 1999. bio ne{to ve}i odpolovine vrednosti dru{tvenogproizvoda, {to jo{ uvek nijezabrinjavaju}e. Me|utim akospoljni dug nastavi da raste istimtempom kao u nekoliko posled-njih godina, po godi{njoj stopiod 15% ili vi{e, Makedonija }evrlo brzo postati prezadu`enazemlja.

Investicije u makedonskuprivredu su male, naro~ito str-ane investicije. Iako je Make-donija uspela da sa~uva makro-ekonomsku stabilnost, veliki

stepen rizika ulaganja i malotr`i{te su glavni uzroci niskognivoa stranih investicija. Nedo-voljne strane investicije su jednaod najve}ih prepreka pokretanjuzamajca privrednog razvoja uMakedoniji, a perspektive nji-hovog rasta u narednim godina-ma nisu optimisti~ke.

Bosna i HercegovinaO privredi Bosne i Herce-

govine te{ko se mo`e govoritikao o samostalnoj i jedinstvenojprivredi. Privredne odluke supod jakim uticajem stranog fak-tora, a ekonomski prostor je

podeljen na dva dela. Privreda je,od Dejtonskog sporazuma, ufazi posleratne obnove i izgrad-nje institucionalnog sistema.Privredna obnova uglavnomzavisi od strane pomo}i, a naizgradnju privredne infrastruk-ture, ekonomskog zakonodav-stva, finansijskog i monetarnogsistema zna~ajno uti~e stranifaktor.

Privreda se od 1996. opo-ravlja i ostvaruje visoke stoperasta, ali na vrlo niskoj sta-tisti~koj osnovi, tako da jo{ nijedostigla ni polovinu predratnognivoa. Obnova te~e br`e u Fe-

deraciji zbog ranijeg i ve}eg pri-liva inostranih sredstava, dok jeu Republici Srpskoj ubrzanijirast krenuo od 1998. Svetskabanka procenjuje da je rast GDPu Federaciji u 1996. iznosio 62%a u Republici Srpskoj 25%, u1997. 35% i 0% respektivno,dok se za 1998. procenjuje da jerast u Federaciji ostao na nivouprethodne godine a da je u Re-publici Srpskoj znatno ubrzan,zbog ve}eg priliva sredstava izinostranstva tokom te godine.

Napredak je u~injen uosposobljavanju klju~nih eko-nomskih institucija za rad i pri-menu strukturnih i ekonomskihreformi. Izme|u ostalog, krajem

C M Y K

C M Y K

eurotranzicija

ekonomija

54

Bosna i Hercegovina: osnovni ekonomski pokazatelji

Izvor: US Aid, Country Profile: Bosnia-Herzegovina, Economic Survey ofEurope, 1999, No 3, i N. Sundstrom, V. Gligorov, The Costs of KosovoCrisis, WIIW, Viena 1999.

* proceneG podaci Svetske bankeV januar�jun

1997. ustanovljena je Centralnabanka a sredinom 1998. uvedenaje nova valuta, konvertibilnamarka. Tako|e su uspe{nookon~ani pregovori sa London-skim klubom krajem 1997. i Pa-riskim klubom u oktobru 1998.

Zakon o privatizaciji usvo-jen je u Federaciji 1998. godine ioformljene su kantonalne (bo-{nja~ka i hrvatska) agencije zaprivatizaciju. U Republici Srp-skoj ukinut je stari zakon o pri-vatizaciji i donet novi, sredinom1998. Novi zakon predvi|a ma-sovnu vau~ersku privatizacionu{emu i harmonizovan je sazakonom o privatizaciji u Fe-deraciji.

I pored vidnog napretka,makroekonomska situacija jekrajnje zategnuta i u mnogimelementima neodr`iva bez inos-trane pomo}i. Javne finansije suu zna~ajnom deficitu, trgovinskideficit je vrlo visok, kao i teku}ibilans pla}anja i, kao posledica,spoljni dug ubrzano raste.

Nezaposlenost je tako|evelika. Poslednjih godina, rastzaposlenosti se ostvaruje uglav-nom u dr`avnoj administraciji ijavnim slu`bama a mnogo manjeu privredi. Rasprostranjena je isiva ekonomija ali o njenomobimu nema podataka.

Privredna stagnacija uHrvatskoj i posledice NATOagresije u jugoslovenskoj privre-di (Hrvatska i Jugoslavija sunajzna~ajniji trgovinski partneriBosne i Hercegovine) svakako}e imati odre|ene negativneefekte na privredni rast u Bosni iHercegovini. Perspektive budu-}eg rasta u najve}oj meri su ve-zane za inostranu pomo}.

HrvatskaHrvatska privreda je u

1994. godini uspela da zaustavitrend pada dru{tvenog proizvo-da na nivou od oko 60% pre-

dratnog nivoa i od tada ostvaru-je neprekidan rast. Taj rast je do1998. iznosio prose~no iznad6% godi{nje da bi 1998. pao na2,7% i na 1% u 1999. Podsticajrastu dru{tvenog proizvoda jedo{ao od prestanka ratnih dej-stava i po~etka ve}eg prilivainostranih kredita.

Relativno uspe{no susprovedene mere na makroeko-nomskoj stabilizaciji privrede,inflacija je svedena na jednocif-ren broj i normalizovani suodnosi sa kreditorima, a zapo~etje i program privatizacije i re-forme privrednog sistema.

Program privatizacije te~esporo i sa dosta te{ko}a i afera.U 1999. godini oko 70% velikihdr`avnih preduze}a jo{ uvek nijebilo privatizovano.

Javna potro{nja je velika,oko 60% dru{tvenog proizvoda,a postoji i problem likvidnostizbog velikih me|usobnih dugo-vanja privrednih subjekata.Bud`etski deficit je u 1999. sve-den na 3%. Stopa nezaposlenos-ti ima tendenciju rasta i u 1999.je dostigla 20%.

U 1998. godini Hrvatskaje napravila napredak u smanje-nju deficita teku}eg bilansapla}anja sa 12% u prethodnojgodini na oko 7,5%, ali samoprivremeno. U 1999. deficitteku}eg bilansa pla}anja ponovoje pre{ao 10%. Glavni izvor

deficita teku}eg bilansa pla}anjaje trgovinski deficit koji je 1997.iznosio 24,3% od GDP, 1988. �17,7%, a 1999. � 17,5%. Odr-`avanju visokog deficita teku}egbilansa pla}anja doprinosi i stal-ni podba~aj u prihodima od tu-rizma. Posledica takve situacijeje rast zadu`enosti, koja se od1995. pove}ala za tri puta i pri-bli`ila se polovini vrednostidru{tvenog proizvoda.

Usporavanje privrednograsta u poslednje dve godineprene}e se, po svemu sude}i, i na2000. Pored ostalog, recesija jenanela ozbiljan udar javnim

finansijama, tako da je vlada bilaprinu|ena da od sredine 1999.godine sprovodi program {ted-nje. Smanjen je obim javnihinvesticija a Centralna banka jeuvela restriktivne mere u mone-tarnu politiku kako bi spre~ilarast deviznog kursa.

Slovenija

Pro{la, 1999. godina, sed-ma je godina zaredom u kojojSlovenija ostvaruje privrednirast. Najdublju recesiju Slo-venija je do`ivela 1992. godine,kada je dru{tveni proizvod paona nivo od 79% od nivoa prepo~etka jugoslovenske krize.Od tada, slovena~ka privredaostvaruje konstantan rast poprose~noj godi{njoj stopi odoko 4% godi{nje. Slovenija je,pored Poljske, najuspe{nija zem-lja u tranziciji.

C M Y K

C M Y K

mart�april, 2001.

ekonomija

55

Hrvatska: osnovni ekonomski pokazatelji

Izvor: Economic Survey of Europe, 1999, No 3, i WIIW Data base, Viena.

* procene** prognoze

Slovenija nema problemasa bud`etskim deficitom a teku-}i bilans pla}anja prakti~no jeuravnote`en. Deficit teku}eg bi-lansa pla}anja ostvaren u 1999.godini ~ini svega 0,25% dru-{tvenog proizvoda. Deficit kojise ostvaruje u robnoj trgovinipokrivaju prihodi od turizma iostalih usluga. Nema~ka je slo-vena~ki najva`niji spoljnotr-govinski partner, na nju otpada28% slovena~kog izvoza, azatim slede Italija sa 14% i Hr-vatska sa 9%. Na zemlje Evrop-ske unije otpada oko dve tre}ineslovena~kog izvoza i blizu 70%uvoza.

Direktne strane investicijesu 1999. godine iznosile 160 mi-liona dolara, {to je pribli`no istokao i prethodne, ali dva putamanje nego 1997. Ukupan obimdirektnih stranih investicija od1990. godine dostigao je oko 1,5milijardu dolara.

Za evropske pojmove jo{uvek relativno visoka, inflacija jeu Sloveniji smanjena sa rekord-nih 201% u 1992. godini na oko6% u 1999.

Perspektive balkanskeekonomske saradnje

Raspad prethodne Jugo-slavije, raspu{tanje SEV-a i poli-ti~ke promene koje su se desile uposlednjoj deceniji stvorile sunovu realnosti u balkanskomekonomskom prostoru. Me|u-

tim, i pre toga Balkan nije imaokarakteristike privrednog regio-na. Dve balkanske zemlje bile su~lanice SEV-a, jedna � ~lanicaEvropske zajednice, dok suJugoslavija, Turska i Albanija bilislu~ajevi za sebe. Regionalni pri-stup Evropske unije, kao i Ini-cijativa za saradnju u Jugo-isto~noj Evropi (SECI), pred-vi|aju da Balkan u doglednovreme dobije karakteristike eko-nomske regije. Me|utim, per-spektive nisu optimisti~ke. Bal-kan u sada{njem trenutku nijeekonomska regija, niti se kre}e utom pravcu.

Me|usobna trgovina bal-kanskih privreda je vrlo mala. Nijednoj balkanskoj zemlji nekadruga balkanska zemlja nijeme|u glavnim spoljnotrgovin-skim partnerima (vidi tabeluBalkanska regionalna trgovina).Relativni izuzeci su trgovina iz-me|u Jugoslavije i Bosne i Her-cegovine (Republike Srpske),trgovina izme|u Hrvatske i Bo-sne i Hercegovine i trgovinaizme|u Jugoslavije i Makedo-nije. Me|utim, ne{to ve}i obimtrgovine izme|u tih zemaljanego izme|u njih i ostalih balka-nskih zemalja prvenstveno jeposledica vanekonomskih fakto-ra, sankcija, rata i ratnog okru-`enja, i u odre|enoj meri nasle-|enih trgovinskih veza iz biv{eJugoslavije. Tu se dobrim delomradi o trgovini iz nu`de a ne onormalnim trgovinskim tokovi-ma. Potvrda da je to uglavnomtako vidi se iz primera me|usob-ne trgovine Slovenije i Hrvatske.Hrvatska i Slovenija su i pre ras-pada prethodne Jugoslavije ima-le visok nivo me|usobne razme-ne. U prvim godinama posle ras-pada, budu}i da nisu bile uve-dene neke zna~ajnije trgovinskebarijere, obim me|usobne trgo-vine jo{ uvek je bio na zavidnomnivou. Me|utim, kako su poli-ti~ke i ekonomske prilike u timzemljama po~ele da se sre|uju, inaro~ito posle potpisivanja me-

C M Y K

C M Y K

eurotranzicija

ekonomija

56

Slovenija: osnovni ekonomski pokazatelji

Izvor: Economic Survey of Europe, 1999, No 3, i Statisti~ni urad republikeSlovenije http://www.sigov.si/zrs/slfig99/slovenia.htm

* procene** prognoze

Me|usobna trgovina Bugarske i Rumunije (stope rasta u %)

Izvor: V. Gligorov, Trade and Investments in the Balkans, s. 15.

|usobnog ugovora o slobodnojtrgovini 1997, obim me|usobnetrgovine je opadao, sa nivoaizme|u 15 i 20% u~e{}a u ukup-noj spoljnotrgovinskoj razmenitih zemalja na nivo ispod 10%.Za obe zemlje me|usobna trgo-vina postajala je sve manje imanje va`na, bez obzira nageografsku bliskost i nasle|eneekonomske veze iz prethodneJugoslavije. Sli~an primer je itrgovina izme|u Bugarske iRumunije.

Ovi primeri ukazuju na toda smirivanje politi~ke i eko-nomske situacije i vra}anje uneke normalnije privredne to-kove vodi ka smanjenju me|u-sobnih trgovinskih veza a ne kanjihovom ja~anju.

Za sve balkanske privredekarakteristi~no je da su njihovinajzna~ajniji trgovinski partnerivan Balkana. Sve one imaju naj-razvijenije trgovinske veze sazemljama Evropske unije, pr-venstveno sa Nema~kom i Ita-lijom, i sa Rusijom.

Pored relativno niskogobima me|usobne trgovine, bal-kanskom prostoru nedostaje jo{niz elemenata da bi predstavljaoekonomski region. Nijedna bal-kanska zemlja ne predstavlja

optimalno valutno podru~je. Ni-jedna balkanska valuta ne pred-stavlja, niti ima izgleda da }e udoglednoj budu}nosti predstav-ljati referentnu valutu koja bimogla da poslu`i kao zamajacintegracionih procesa. Glavnabalkanska valuta je nema~kamarka. Pored toga, nedostajeregionalni platni i bankarski sis-tem koji bi finansijski ujediniobalkanski prostor.

Izgleda da je najve}a pre-preka integracionih procesa naBalkanu nedostatak tzv. loko-motive razvoja. Gr~ka ima naj-ve}i dru{tveni proizvod me|ubalkanskim zemljama, ve}i odzajedni~kog dru{tvenog proiz-voda svih balkanskih zemalja za-

jedno, izuzevTurske. Me-|utim, obimgr~ke spolj-notrgovinskerazmene do-sta je mali,gr~ki izvoz jesamo ne{tomalo ve}i odslovena~kog,a gr~ki trgo-vinski bilansstalno je udeficitu. Zbogtoga, najve}aprivreda u re-

gionu ne mo`e da bude centargravitacije i da privla~i trgo-vinske tokove u regiji. Centargravitacije balkanskih privreda jeEvropska unija.

Te{ko je verovati da se udoglednoj budu}nosti stvarimogu bitnije izmeniti. Verovat-no je realisti~nije o~ekivati da nabalkanskom prostoru do|e doodre|ene generalne liberalizacijetrgovine nego do nekih dubljihintegracionih procesa.

C M Y K

C M Y K

mart�april, 2001.

ekonomija

57

Trgovina balkanskih zemalja sa Nema~kom, Italijomi Rusijom, 1997. (u~e{}e u ukupnoj trgovini u %)

Izvor: IMF directions of trade statistics i V. Gligorov, Tradeand Investments in the Balkans.

Bal

kans

ka r

egio

naln

a tr

govi

na, 1

998.

(ud

eo u

uku

pnom

izvo

zu i

uvoz

u u

%)

Izvo

r: W

IIW

Suprotnosti savremenetrgovine razvijenog sveta

i doma}e trgovineSa predstoje}im otvara-

njem doma}e nacionalne eko-nomije i liberalizacijom trgovinei tr`i{ta, dominantan uticaj nao~ekivanu promenu strukturedoma}e trgovine treba o~ekivatiprvenstveno, zbog blizine tr`i-{ta, od strane igra~a iz razvijenihevropskih zemalja, koji }e, zah-valjuju}i svom kapitalu i po-slovnom znanju i logici, dubokouzdrmati postoje}e, tradicio-nalne poslovne modele i odnoseu na{im kanalima distribucije.Treba o~ekivati te{ke dane zadoma}e trgovce.

Da bi se jasnije sagledalepolazne pretpostavke budu}e tr-`i{ne utakmice u trgovini neop-hodno je dati kratak osvrt nastanje i kretanje, odnosno raz-like u savremenoj trgovinizapadnih zemalja u odnosu nadoma}u trovinu.

Savremena trgovinaTrgovina u razvijenim ze-

mljama predstavlja u zna~ajnojmeri razli~it razvojni i struk-turni model u odnosu na do-ma}u trgovinu zahvaljuju}i, iz-me|u ostalog: stabilnim uslovi-ma razvoja u du`em vremen-skom periodu, povoljnim za-konskim regulativama, razvi-jenoj poslovnoj infrastrukturi,relativno slobodnoj tr`i{nojutakmici, relativno ograni~enojtra`nji u odnosu na ponudu,

tehnolo{koj revoluciji, tretmanutrgovine kao statusne poslovnedelatnosti, razvoju pokreta po-tro{a~a, lokalnim i {irim integra-cijama nacionalnih ekonomija isvetskog tr`i{ta, slobodnom to-ku roba i usluga, slobodnomtransferu znanja i tehnologija isl.

Osnovne karakteristikesavremene trgovine razvijenihzemalja mogu se sa`eti u sle-de}em:� koncentracija kapitala u

trgovini i dominacija mno-gofilijalnih sistema;

� smanjuje se broj trgovinskihradnji, pove}ava povr{inaprose~ne trgovinske radnje,sve je {iri asortiman roba iusluga po trgovinskim rad-njama, smanjuje se broj za-

poslenih po kvadratnom me-tru prodajnog prostora i sl.;

� veliki je uticaj tehnolo{ke re-volucije na dalji razvoj i pozi-ciju trgovine i trgovinskihpreduze}a;

� trgovina sve vi{e postajetehnolo{ki-intenzivna privre-dna delatnost;

� trgovina dominira na poljuinformacija o tr`i{tu i tr`i-{nim tokovima;

� razvija se i afirmi{e savreme-ni trgovinski menad`ment,marketing i logistika;

� dolazi do ekspanzije trgovin-skih marki poizvoda;

� potro{a~i se lojalizuju trgo-vinskim preduze}ima i proda-jnim objektima;

� sve je ve}i zna~aj marketingana mestu prodaje;

C M Y K

C M Y K

eurotranzicija

ekonomija

58

Zoran Bogeti}

UU SSUUSSRREETT LLIIBBEERRAALLIIZZAACCIIJJIITTRRGGOOVVIINNEE II TTRR@@II[[TTAA

� sve je ve}i uticaj pokretapotro{a~a na trgovinskupraksu;

� menja se logika funkcionisa-nja kanala distribucije;

� intenzivira se kooperacija iintegracija u kanalima dis-tribucije;

� dolazi do preraspodele uobavljanju poslovnih funkcijau savremenim kanalima dis-tribucije;

� dolazi do preraspodele mo}iu kanalima distribucije i do-minacije krupnih malopro-dajnih trgovinskih preduze}au odnosu na proizvodna;

� mo} krupnih trgovinskihpreduze}a ispoljava se na-ro~ito na polju nabavneaktivnosti i cenovne kon-kurencije;

� trgovinska preduze}a koristesvoju mo} za dalji aktivan,strategijski uticaj na razvojkanala distribucije i nacional-nih privreda;

� trgovinska mre`a postaje je-dna od osnovnih infrastruk-turnih okosnica daljeg razvo-ja nacionalnih ekonomija;

� raste socio-ekonomska odgo-vornost trgovine;

� trgovina, u prodaji i nabavci,prevazilazi lokalnu orjentaci-ju;

� internacionalizuje se malo-prodajno poslovanje, itd.

Doma}a trgovinaDoma}u trgovinu karak-

teri{e tradicionalna, prevazi|enastruktura trgovinske mre`e i re-lativno pasivna pozicija u na-cionalnoj privredi.

Brojni su razlozi pasivnepozicije i zaostajanja doma}etrgovine u odnosu na poziciju idostignuti nivo razvoja savre-mene trgovine razvijenih zema-lja. U neke od klju~nih razlogasvrstavamo:

� dugogodi{nji ideolo{ki, pot-cenjiva~ki odnos dr`ave pre-ma trgovini;

� posledi~no, ra{ireno shvatan-je trgovine kao neproduk-tivne i ne ba{ stru~ne i ~asnedelatnosti;

� shvatanje trgovine kao �br-zog� biznisa;

� nerazumevanje zna~aja kon-centracije i odgovaraju}estrukture kapitala u trgovini;

� lo{a, nestabilna i selektivnoprimenjivana zakonska regu-lativa;

� nedostatak odgovaraju}ihposlovnih infrastrukturnihpretpostavki razvoja trgo-vine;

� dugogodi{nji direktan i privi-legovan anga`man dr`avnih iparadr`avnih preduze}a u tr-govini;

� uticaj predrasuda o trgovinina lako}u zapo~injanja trgo-vinskog posla;

� siva ekonomija i njeno pod-sticanje lo{im merama eko-nomske politike;

� lo{ spoljno-trgovinski re`im,koji se i kao takav selektivnopo{tovao;

� korumpiran carinski sistem;

� problemi vezani za deviznikurs i paradr`avne aktivnostiu {ticungu;

� dugogodi{nje zloupotreberobnih rezervi;

� zatvorenost privrede;� privatizacija putem sitnih

veleprodajnih firmi;� dugogodi{nji neobjektivizi-

ran i nestabilan sistem uspe-ha, gotovo isklju~ivo baziranna li~nim i partijskim kon-taktima; i sl.

Kao posledica navedenih idrugih okolnosti pod kojima serazvijala, doma}a trgovina sena{la u okolnostima koje semogu na slede}i na~in opisati:� tradicionalna struktura trgo-

vinske mre`e;� dominantan je sitan i neza-

visan trgovinski kapital, kakou maloprodaji, tako i uveleprodaji;

� trgovina je kod nas izrazitoradno-intenzivna privrednadelatnost;

� nefokusiran kapital, znanje ive{tine;

� problemi poslovne neefikas-nosti najve}eg dela trgovaca;

� slaba nabavna snaga doma}ihtrgovaca i ~esta cenovna ne-konkurentnost;

C M Y K

C M Y K

mart�april, 2001.

ekonomija

59

� trgovinska aktivnost u sivojzoni je izrazito razvijena;

� paralelno, aktivno u~e{}e re-gularnih trgovaca u sivojekonomiji (plasmani, zapo-{ljavanje);

� paradoksalan odnos brojaregistrovanih veleprodajnih imaloprodajnih preduze}a (ido 3:1);

� paradoksalan odnos regi-strovanih i aktivnih trgovin-skih preduze}a;

� paradoksalna profitabilnostodre|enog broja veoma sit-nih veleprodajnih preduze}a

� nedovoljno poznavanje sa-vremenih koncepata trgovin-skog menad`menta, mar-ketinga i logistike;

� nedovoljan uticaj na trgovinu(slabo razvijenog) pokretapotro{a~a ;

� egzistiranje klasi~nih kanaladistribucije u kojima je nizaknivo kooperacije i integracije;

� dominacija doma}ih proiz-vo|a~a i uvoznika u kanalimadistribucije;

� primarna orijentacija doma-}ih trgovaca na doma}e iz-vore snabdevanja;

� lo{a struktura anga`ovanogkapitala u trgovini;

� trgovci ne razumeju dokakvih }e promena do}i saliberalizacijom tr`i{ta i trgo-vine;

� nespremnost doma}e trgovi-ne za predstoje}e promene,itd.

Imaju}i u vidu stanjerazvijenosti doma}e trgovine,njene strukturne karakteristike inespremnost za predstoje}idolazak stranog trgovinskogkapitala, osvrnimo se na moda-litete nabavnog pona{anja�novih� igra~a i mogu}e efektepo doma}u proizvodnju.

Prodor stranih trgova~kihkompanija na doma}e

tr`i{te i �problem� punjenjanjihovih radnji

Internacionalizacija ma-loprodajnog po-slovanja predstavljadeo {ireg procesaglobalizacije, defrag-mentacije svetskeekonomije. To je da-nas veoma aktuelanproces koji pred-stavlja re{enje zaopstanak, rast i raz-voj krupnog trgo-vinskog kapitala. Su-{tina ovog strategij-skog pristupa razvojutrgovinskih kompa-nija sadr`ana je utrgovinskoj aktiv-nosti razvijanja pro-daje i nabavke vannjihovih mati~nih tr-`i{ta.

Ovakvim po-na{anjem dominant-nih krupnih igra~a utrgovinskoj utakmi-

ci, s jedne strane, menja se logi-ka konkurencije u svetskimrazmerama, dok se, s drugestrane, menja i logika konkuren-cije kako na tr`i{tima zemaljanastanka, mati~nosti krupnih tr-govinskih kompanija, tako i natr`i{tima zemalja u koje dolazi,prodire strani trgovinski kapital.

Bez integrativnih tokova usvetskoj ekonomiji, odnosnoglobalizacije svetskog tr`i{ta,sigurno da bi bila nemogu}a afir-macija ovakvog razvoja kon-kurencije u trgovini a strukturnepromene u trgovini bile bi bitnodruga~ije i po tempu i po rezul-tatima.

Na{e iskustvo po ovompitanju gotovo da ne postoji, jerse period intenziviranja interna-cionalnog maloprodajnog nastu-pa (prodora na �strana� tr`i{ta)poklapa sa zao{travanjem do-ma}e politi~ke krize i poste-penom, a kasnije i potpunomizolacijom na{e zemlje. Sankcije,politi~ka nestabilnost, manjkavai nestabilna pravno-ekonomskaregulativa, korupcija, nepoti-sti~ka ekonomija, kao i drugibrojni razlozi doveli su dotle dana{a zemlja nije bila atraktivnopodru~je za nastup ozbiljnogtrgovinskog kapitala. Nivo i evi-dentnost lokalnog rizika poslo-vanja ostavili su na{u zemljumimo ovih klju~nih tokova urazvoju savremene konkurent-ske utakmice u trgovini.

Kako je doma}a trgovinaprili~no zaostala za aktuelnimstandardima razvijenosti, veomaje bitno dobro sagledati {ta dao~ekuje od otvaranja doma}egtr`i{ta i neminovnog dolaskastranih igra~a. Nepripremljenaza dolazak krupnog i fleksi-bilnog trgovinskog kapitala, po-red o~ekivanog boljitka, doma}aprivreda, ali i ukupno dru{tvomo`e se suo~iti i sa vrlo nepri-jatnim i bolnim iskustvima.

C M Y K

C M Y K

eurotranzicija

ekonomija

60

Dolaskom stranih trgo-vinskih kompanija, treba o~eki-vati promene u trgovini, pro-izvodnji, uslu`nom sektoru,potro{nji, zaposlenosti, itd.Afirmacija o~ekivanih pozitiv-nih strana njihovog dolaska nadoma}e tr`i{te podrazumevapreciziranje realnih sopstvenihambicija i njihovih namera, azatim i pa`ljivo usmeravanjeprocesa u `eljenom pravcu.

Razumevanje razli~itihpristupa trgovinskih kompanijainternacionalizaciji poslovneaktivnosti neophodan je pre-duslov kvalitetnog upravljanjapredstoje}im promenama.

Tako, na primer, u mno-{tvu maloprodajnih kompanijakoje su me|unarodno aktivne, akoje se mogu o~ekivati kaointeresenti za na{e prili~no�prazno� i nesaturirano tr`i{te,postoje dijametralno suprotnipristupi respektu na{ih pro-izvodnih resursa, {to mora bitipa`ljivo razmotreno u smislunamere da se favorizuju naj-prihvatljiviji investitori.

Kao �najproblemati~nije�trgovinske kompanije, koje su uovoj fazi liberalizacije doma}egtr`i{ta zainteresovane za na{etr`i{te, ~ine se one kompanijekoje internacionalizuju svojeposlovanje startuju}i iz susednihzemalja u kojima, polaze}i odkulturnih sli~nosti, po pravilurealizuju nabavku roba za plas-man na susedna tr`i{ta. [ta tozna~i za izvoznu akivnost�mati~ne� ekonomije i svo-jevrsnu pasivizaciju �pose}ene�privrede � suvi{no je komen-tarisati. Pitanje je da li drugipozitivni efekti od dolaskaovakvih krupnih igra~a moguprevazi}i njihov evidentno nega-tivan uticaj na dobavlja~e lo-kalne privrede.

Za doma}u privredu veo-ma je bitno da favorizuje onestrane investicije u domenu ma-loprodaje koje ne}e u svojojnabavnoj aktivnosti bitnije do-voditi u pitanje opstanak doma-}ih proizvo|a~a. Od budu}ihinvestitora, naprotiv, treba o~e-kivati da daju doprinos podsti-canju razvoja doma}e industrije.

Dobar {kolski primer tr-govinskih kompanija koje svo-jom aktivn{}u daju niz {irihpodsticaja industriji zemalja ukoje u|u jeste kompanija Sears& Roebuck, koja i do 99% svojihnabavki realizuje iz lokalnihizvora, dok istovremeno otvara isvoja izvozna odeljenja nastoje}ida se bavi i izvozom proizvodalokalne privrede.

Posebno interesantne zadoma}u privredu jesu i onestrane trgovinske kompanijekoje kao primaran motiv investi-cionog nastupa imaju obezbe-|ivanje izvora snabdevanja, od-nosno one kompanije koje natim tr`i{tima vide mogu}nostrealizacije (proizvodnje) sop-stvene, trgova~ke marke pro-izvoda za nastup na drugimtr`i{tima. Treba napomenuti dasu nabavne kancelarije zapadnih

trgova~kih kompanija bile i rani-je kod nas prisutne i veomaaktivne.

Zna~aj budu}e �pozicije�doma}e proizvodnje naro~itotreba imati u vidu, jer se u nared-nom periodu mo`e o~ekivatipropast velikog broja prenam-no`enih sitnih, nezavisnih deta-ljista i drugih doma}ih trgovacakoji su nespremni za predsto-je}u konkurentsku utakmicu, asvoje izvore snabdevanja pri-marno su nalazili u doma}ojindustriji.

�Selektivan� pristup dr`a-ve stranim investicijama u trgo-vini, ne samo po pitanju rela-tivne za{tite doma}e proizvod-nje, ve} i po drugim razli~itimsocio-ekonomskim pitanjima,

bio bi, naravno, prihvatljiv samokratkoro~no u prvom perioduotvaranja tr`i{ta. Na du`u stazu,u selekciji investicija u trgoviniprimarna uloga mora se datitr`i{tu. Samo na taj na~in mo`ese, dugoro~no, adekvatno razvi-jati doma}a trgovina.

C M Y K

C M Y K

mart�april, 2001.

ekonomija

61

Proces tranzicije (neki au-tori preferiraju termin �transfor-macija�), koji je zahvatio ve}inusocijalisti~kih dru{tava, trajejednu deceniju. To je ve} do-voljno dug vremenski period dabi se mogle utvrditi neke nje-gove bitne karakteristike � kakodobri, tako i nepovoljni rezul-tati. Cilj tranzicije je etabliranjetr`i{ne privrede i institucijademokratskog dru{tva. Radi se,dakle, o procesu istovremenepromene ekonomskog i poli-ti~kog sistema. Problem je po-sebno uslo`njen i ote`an ~inje-nicom da su ove reforme me|u-zavisne. Tranzicione mere bi semogle grubo sumirati kao:mikroekonomska liberalizacija;makroekonomska stabilizacija;promena institucija sistema (tuje, pored ostalog, uklju~ena iprivatizacija). Ono {to se raz-likovalo od zemlje do zemlje bioje vremenski raspored konkret-nih mera i intenzitet kojim suprimenjivane.

Dinamika transformacio-nog procesa mo`e da se ilustrujetakozvanom �transformacio-nom krivuljom� (videti sliku).Radi se o krajnje jednostavnojilustraciji gde je na apscisi pred-stavljen vremenski period (t), ana ordinati kretanje (indeks)realnog bruto doma}eg proizvo-da (GDP). Nivo s kojim seupore|uje (100) je predstavljenstanjem ekonomske aktivnostikoje je bilo na po~etku transfor-macionog procesa. Oblik trans-formacione krivulje (velikoslovo J) nije proizvoljan, ve}

opisuje o~ekivani tok ovog pro-cesa. Na po~etku je u svimprivredama dolazilo do naglogsmanjenja ekonomske aktivno-sti. To je, pre svega, bilo posle-dica strukturnih promena iuvodjenja ekonomskih kriteriju-ma u zate~enu privrednu struk-turu. Vremenom dolazi do sta-bilizovanja privredne situacije(stvaraju se nove tr`i{ne institu-cije i nova privredna infrastruk-tura), tako da privredna akti-vnost po~inje da raste. Ona sedinamizira i prevazilazi nivo koji

je postojao na po~etku reform-skog procesa. Mo`e da se po-stavi pitanje da li je ovakvatransformaciona krivulja (ova-kav njen oblik) primenjiva nasve privrede u reformi, odnosnoda li ona predstavlja �zakoni-tost�? Ne treba ulo`iti mnogonapora da bi se primetilo daovakav oblik transformacionekrivulje ne predstavlja nikakvunu`nost. Nije neo~ekivano da jenjen konkretan izgled razli~it zapojedine privrede. To je posledi-ca nekoliko faktora. Pre svegatreba da se ima u vidu da supolazna stanja bila razli~ita (op-tere}enost makroekonomskimneravnote`ama � inflacijom,spoljnjim dugom, neadekvat-nom privrednom strukturom).Zemlje su se, tako|e, razlikovalepo raspolo`ivim potencijalima,kako materijalnim tako i nema-terijalnim (kvalitet radnog re-sursa, kulturni nivo, razli~itetradicije i nasle|a, itd.). Razli-kovale su se i u izboru reform-

C M Y K

C M Y K

eurotranzicija

ekonomija

62

Bo`o Stojanovi}

TTOOKK II DDIINNAAMMIIKKAA TTRRAANNZZIICCIIJJEE

GDP

100

Jtransformacionakrivulja

t (vreme)

skih mera i dinamici njihoveprimene. Stoga nije nikakvoiznena|enje da je u nekim zem-ljama nivo privredne aktivnostiposle blagog porasta ponovoulazio u zonu nestabilnosti i sta-gnacije, ili je pak krivulja imalaoblik slova L (posle pada pri-vredne aktivnosti do odre|enognivoa dolazi do njenog �stabili-zovanja� na tom nivou).

[ta nam ka`u statisti~kipodaci? U zemljama Isto~ne iCentralne Evrope, po~etak tran-zicije bio je pra}en �privrednim{okom�, a u periodu od 1992. do1993. godine do{lo je do stabili-zovanja stanja i preokretanjatrenda. Rezultati ipak ne dajurazloga za euforiju. Do sada susamo Poljska i Slovenija uspeleda ostvare nivo privredne akti-vnosti koji je vidljivo iznad ni-voa na po~etku reforme (iznad100). Slova~ka Republika je nasamoj granici, pribli`avaju seMa|arska i ^e{ka Republika, ane{to je udaljenija od tog stanjaEstonija. Zemlje Zajednice neza-visnih dr`ava (ZND) trenutnosu daleko od tog nivoa privredneaktivnosti. Kada se upore|ujeprosek, tada za Balti~ke zemljeon iznosi 68, za zemlje Cen-

tralne i Isto~ne Evrope 95, a zaZND svega 53. Kada se upo-re|uju stope privrednog rastaprime}uje se slede}e. Poljskaostvaruje pozitivne stope rastave} od 1992. godine, Slovenija i^e{ka Republika od 1993(^e{ka je imala negativnu stopurasta 1998. godine), Ma|arska,Slova~ka Republika i Hrvatskaod 1994 (Hrvatska je imala ne-

gativnu stopu rasta pro{legodine), a Estonija i Litvanija od1995. Ve}ina zemalja ZND ost-varuje pozitivne stope rasta tekposle 1996. godine. Prema po-dacima Svetske banke o kretanjubruto nacionalnog proizvoda(GNP) per capita u 2000. godini,stanje je slede}e. U zemlje vi-sokog dohotka od zemalja utranziciji jedino je uspela da seuklju~i Slovenija (9890 USD). Uzemlje srednjeg dohotka spadaju^e{ka Republika (5060 USD),Ma|arska (4580 USD), Poljska(3960 USD), Slova~ka Repu-blika (3590 USD) i Estonija(3480 USD). Sve ostale zemljespadaju u zemlje ni`eg srednjeg iniskog dohotka.

Vredno je skrenuti pa`njuna jo{ jednu statisti~ki identi-fikovanu ~injenicu, koja je,

prema na{em mi{ljenju, klju~na.Prime}en je visok stepen direk-tne korelacije izme|u stepenaliberalizacije i stope rasta real-nog GDP. One zemlje koje su seranije odlu~ile za radikalne re-forme i liberalizaciju tr`i{ta ost-varile su i stabilniji privrednirast. Sve zemlje su u ovomistra`ivanju bile podeljene u trigrupe. Prva grupa (rane refor-

matorske zemlje) uk-lju~uje ^e{ku Repu-bliku, Estoniju, Ma-|arsku, Poljsku, Slo-va~ku Republiku iSoveniju. Bitno jeimati u vidu ~injenicuda su upravo to izemlje koje prednja~e,me|u tranzicionimprivredama, u stepenuekonomskih sloboda.One su kompletiralereformske mere dokraja 1993. godine.Drugu grupu (kasnireformatori) sa~inja-vaju Albanija, Jerme-

nija, Bugarska, Hrvatska, Make-donija, Gruzija, Kazahstan, Kir-gistan, Latvija, Litvanija, Mol-davija, Rumunija i Rusija. Utre}u grupu (nereformatorskezemlje) spadaju Azerbejd`an,Belorusija, Tad`ikistan, Turk-menistan, Ukrajina i Uzbe-kistan. Upravo te zemlje nalazese na listi zemalja rangiranihprema indeksu ekonomske slo-bode pri samom dnu. Ovo su, uznekoliko izuzetka, i tri grupezemalja klasifikovane prema ste-penu uspe{nosti u tranzicionomprocesu.

C M Y K

C M Y K

mart�april, 2001.

ekonomija

63

Jugoslavija spada u redonih zemalja u kojima procesitranzicije privrede iz jednog (una{im uslovima socijalisti~kog isamoupravnog) u drugi (tr`i{ni)privredni sistem nikada nisu dokraja zavr{eni. Oni su otpo~elijo{ krajem osamdesetih godina uonda{njoj SFRJ, ali su u SRJtokom devedesetih vi{e putaprekidani, ponovo zapo~injani,ponovo prekidani, itd� Slo-bodno mo`emo re}i da se i sada,

u prvoj godini XXI veka, na{azemlja nalazi na po~etku.Tranzicija je jo{ uvek otvorenopitanje, sa �puno iskustva� po-ku{aja, gre{aka i nedore~enosti.

Te{ko je dati precizan od-govor na pitanje za{to tranzi-cione promene nikada nisu dokraja sprovedene. Mo`da jedanod najva`nijih razloga le`i uodsustvu politi~ke volje. Zaljude ekonomske struke takvoobja{njenje je sasvim nelogi~no,

kada se zna da svako odla-ganje donosi mnogo vi{e{tete nego koristi. Ipak, onoje verovatno najbli`e real-nosti u na{im uslovima.Sada, kada su neophodnepoliti~ke promene izvr{ene ikada je najavljena demo-kratizacija dru{tva, �zapo-~eti� posao na ekonomskojtranziciji privrede kona~notreba privesti kraju.

U okviru aktivnostina transformaciji na{e pri-vrede i dru{tva u celini,jedno od posebno osetljivihpitanja ti~e se uloge privred-nih subjekata. Ili, preciznije,o ~emu na{a preduze}aposebno treba da vodera~una u novim i izmenje-nim uslovima? Od velikogbroja stvari, pa`nju ~italacakoncentrisa}emo samo nanekoliko bitnih momenta,koji, kao {to }emo videti,imaju jedan zajedni~ki ime-nitelj � kvalitetan menad`-

ment. Drugim re~ima, u okviruovoga ~lanka isti~emo tri bitnapitanja o kojima na{a preduze}ai menad`eri u njima treba pose-bno da vode ra~una:� re{avanje pitanja svojinskih

odnosa,� liberalizacija i pove}anje ni-

voa konkurencije,� organizacione promene.

Re{avanje svojinskihodnosa

Pitanje vlasni{tva, naro-~ito preduze}a u dru{tvenoj svo-jini, jedno je od najosetljivijihpitanja jugoslovenske privrede.Ono je ujedno i posebno bolno,po{to se pokazalo da je dru-{tvena svojina provereno neefi-kasna i po{to je u praksi dolazilodo mogu}nosti pojave velikihmanipulacija. Naime, takav ob-lik svojine, ina~e popularno na-zvane �sva~ija i ni~ija�, u posled-njih desetak godina dovodio jedo spoja veoma mo}nih me-nad`erskih struktura (direktori-ma je ogromna mo} dataZakonom o preduze}ima) i vrhaodgovaraju}ih politi~kih struk-tura. Velika zabluda i gre{kanove vlasti bilo bi i dalje odr-`avanje u `ivotu dru{tvene svo-jine i nastavljanje prakse po-stavljanja �svojih ljudi� po tojosnovi. Direktore ne treba dapostavljaju ili razre{avaju poli-ti~ke partije, krizni {tabovi,sindikati ili raznorazni mo}nici.Menad`erske strukture moraju

C M Y K

C M Y K

eurotranzicija

ekonomija

64

Dejan Eri}

[[TTAA MMOOGGUU OO^̂EEKKIIVVAATTIIDDOOMMAA]]AA PPRREEDDUUZZEE]]AA

UU NNOOVVIIMM IIZZMMEENNJJEENNIIMM UUSSLLOOVVIIMMAA

da postavljaju jedino i isklju~ivopredstavnici vlasnika. Ukoliko jere~ o dr`avnim preduze}ima,onda se u procese morajuuklju~iti odgovaraju}i organivlasti. Ukoliko je pak re~ o pri-vatnim preduze}ima, tu poli-ti~ke partije nemaju {ta da tra`e,naravno izuzev ~lanova tih parti-ja, ali samo i isklju~ivo ukolikose nalaze u ulozi akcionara tihpreduze}a.

Pitanje svojinske transfor-macije, privatizacije, vlasni~kihpromena�(kod nas su se sretalirazli~iti termini za istu su{tinu)bilo je kamen spoticanja svihdosada{njih poku{aja reformi.Socijalisti to pitanje nisu uspelida re{e na adekvatan na~intokom vi{e od deset godina.Sada, neki njihovi predstavnicikukaju kako se de{avaju svako-jake stvari u vezi sa smenamadirektora, ina~e njihovih ljudi,~esto partijski veoma eksponi-ranih u javnosti u pro{loj de-ceniji. Dono{eni su zakoni,menjane vlade i ministri za svo-jinsku transformaciju, ali efektitransformacionih procesa bili su,i ostali, izuzetno skromni. Re-lativno mali broj preduze}a jecelokupan proces privatizacijeisterao do kraja. Uz to, odre-|ene institucije, kao {to suCentralni depo, Akcijski fond isli~no, nikada nisu za`ivele.Pored toga, ljudi iz Fonda pen-zionog i invalidskog osiguranja(PIO) nisu znali ({to je najgore,ni sada ne znaju) {ta }e sa 10%preba~enih akcija po osnovutrenutno va`e}eg Zakona o svo-jinskoj transformaciji. Institu-cioni investitori, tipa investi-cionih kompanija, penzionihfondova i osiguravaju}ih dru-{tava, nisu uklju~eni, finansijskaberza jo{ uvek ne funkcioni{ekao tr`i{te kapitala. Postojebrojna ograni~enja prometa ak-cija i dva veoma izra`ena straha

� da }e se neko obogatiti prekono}i i da }e drugi naprasnoosiroma{iti. To je, na`alost,tu`na slika procesa svojinsketransformacije preduze}a uSrbiji na kraju XX veka.

Ukoliko nove vlasti ne`ele da neki novi reformisanisocijalisti, u slu~aju da za pargodina dobiju na izborima, spro-vedu neku novu �~istku� i po-krenu nove �krizne {tabove� zasmene direktora � najozbiljnijemoraju da se pozabave re{ava-njem pitanja jasnog definisanjavlasni~kih odnosa i za{tite svihoblika svojine nad privrednimsubjektima.

Za{to je bitno jasno defin-isanje vlasni~kih odnosa? Postojivi{e potencijalnih odgovora naovo pitanje. Ve} klasi~no obja-{njenje, koje poznaje skorosvaki student ekonomije, nalazise u te`nji ka pove}anju efikas-nosti poslovanja. U savremenimuslovima, kao vrhovna ciljnafunkcija javlja se � kreiranjevrednosti ili blagostanja za vlas-nike. Ona predstavlja novijuverziju klasi~ne ciljne funkcijekoja je dominirala u ekonom-skoj teoriji skoro dva veka �maksimiranje profita. Kako vla-snici mogu biti privatna lica,

dr`ava, menad`eri, zaposleni,institucionalni investitori, itddolazimo do jednog zajedni~kogimenitelja koji izjedna~ava svenjihove interese � to je vrednost,odnosno blagostanje vlasnika.

Jasno definisanje vlasni~kih od-nosa stvara osnovu za pove}anjeodgovornosti svih zaposlenih imenad`era u ostvarivanju togvrhovnog cilja. Njega je mogu}eostvariti samo preko dobrihposlovnih rezultata. Na tajna~in, uspe{no poslovanje po-staje imperativ menad`era, od~ega zavisi i njihova egzistencijana menad`erskim mestima. Oni}e na njima ostati, bez obzira napoliti~ku orijentaciju, strana~kupripadnost ili navike, samo isamo ako su uspe{ni, to jestukoliko su rezultatima pre-duze}a koja vode zadovoljni nji-hovi vlasnici. Sa druge strane,lo{e poslovne rezultate, neu-speh, gubitke vlasnici ne}e to-lerisati, po{to se time ne stvaravrednost za njih.

Na kraju, poku{a}emo vr-lo jednostavno da zaklju~imo �re{avanje vlasni~kih odnosa mo-ra dovesti do efikasnijeg poslo-vanja. Jasni vlasni~ki odnosistvara}e velike interne pritiskena menad`ere da uspe{nije

C M Y K

C M Y K

mart�april, 2001.

ekonomija

65

posluju. Oni menad`eri koji neshvate da }e novo vreme stvorititakve vrste pritiska � bi}e uvelikim problemima.

Liberalizacija i pove}anjenivoa konkurencijeDruga promena, sa kojom

}e se vrlo brzo suo~iti doma}apreduze}a, jeste pove}anje nivoakonkurencije. Zatvorena privre-da zasniva se na po{tovanjujedne grupe pravila. Mnogi do-ma}i menad`eri, bar oni koji susebe smatrali uspe{nim u pro-tekloj deceniji, veoma dobro suih upoznali. Jake veze sa nad-le`nim partijskim strukturama,�podmazivanje� dr`avne admi-nistracije radi dobijanja konti-genata ili kvote, veze na carini,niz prate}ih usluga, kao i dobriodnosi sa mo}nim finansijskim

krugovima. I to bi bilo to! @ivi ipusti druge da `ive. [ta je sastrategijom, vizijom, misijom,ciljevima, tokovima globalizaci-

je i inter-nacionaliza-cije, hiper-konkurenci-jom? To os-taje za stu-dente eko-nomije i bi-znisa i ubo-gu sirotinjuraju. Va`anje bio samojo{ ovaj {le-per, samoovaj vagon,jo{ samo je-dna cisternai isporuka.[leper po{leper � mar-ka na marku� i eto sim-bola uspe-{nosti � ro-leks, ku}a,d`ip, zlatnilanac...

Refor-ma privredemora pod-

razumevati zna~ajne tokove li-beralizacije. Promene spoljno-trgovinskog poslovanja i otva-ranje zemlje prema svetu izaz-va}e niz promena u poslovanjumnogih doma}ih preduze}a.Otvorena privreda sa svojestrane podrazumeva sasvim dru-ga pravila poslovanja i pona{anjasvih privrednih subjekata. Oovome doma}i menad`eri mora-ju posebno da vode ra~una,po{to su mnogi od njih poslovalidaleko od �normalnih� uslova.

Liberalizacija i otvaranjezemlje dove{}e, neminovno, dopove}anja nivoa konkurencije nadoma}em tr`i{tu. To }e stvoritipotrebu za druga~ijim pristu-

pom, ve}om ozbiljno{}u u radu ivi{im nivoom odgovornosti.Konkurencija }e, sa svoje strane,stvarati pritisak eksterne prirodena doma}e menad`ere da pre-ispituju svoje dosada{nje ciljeve,poslovne politike i strategijerasta i razvoja. Oni koji budu ustanju da usklade svoje poslo-vanje sa promenama u okru-`enju imaju {anse na opstanak.Ostali }e polako stagnirati i nes-tajati iz privrednog `ivota.

U novim, promenjenimuslovima od menad`era }e sezahtevati konstantno osmatra-nje okru`enja, brzo reagovanje iodlu~ivanje. Jedan od klju~nihfaktora predstavlja}e i sposob-nost razvijanja i odr`avanjakonkurentskih prednosti, kojetrenutno malo koje preduze}e uJugoslaviji poseduje. U skladu satim, doma}i menad`eri }e svevi{e morati da vode ra~una onajva`nijim trendovima u savre-menom menad`mentu. Tako|e,bi}e prinu|eni i da inovirajusvoja i znanja svojih saradnika,{to je mnogima tako te{ko pada-lo proteklih godina. Bez inovi-ranja znanja, ne mogu se pratitinovi trendovi ni u jednoj oblastiljudske aktivnosti, pa ni umenad`mentu.

Neophodnostpreduzimanja {irih

organizacionih promena

U savremenom biznisu imenad`mentu, promene su re~koja se mo`e skoro svakod-nevno ~uti. One postaju sastavnideo `ivota privrednih organi-zacija u svim delovima sveta.Promene mogu imati razli~iteuzroke, pojavne oblike, forme,dubinu i {irinu. Teorijski posma-trano, da bi do{lo do promena ujednoj organizaciji, neophodnoje da postoje najmanje ~etiriklju~na dogadjaja:

C M Y K

C M Y K

eurotranzicija

ekonomija

66

� pritisak ka promenama,� potreba za promenama,� iniciranje promena, i� njihova primena.

Pritisak ka promenamamo`e dolaziti iz dve gruperazloga � eksternih pritisaka izokru`enja i internih snaga uokviru organizacije. O ovommomentu menad`eri doma}ihpreduze}a treba posebno davode ra~una, po{to je do{lo dostvaranja novih i potpuno iz-menjenih uslova. Kao {to smomogli videti, re{avanje vlasni-~kih odnosa stvori}e nove struk-ture i odnose snaga u kojima }ebiti sna`no izra`en pritisak vla-snika da se kreira blagostanjekroz {to uspe{nije poslovanje. Sadruge strane, otvaranje zemljeprema svetu i najavljeni tokoviliberalizacije dove{}e do pove-}anja eksternih pritisaka usledmnogo ve}eg nivoa konkurenci-je. Uz sve to, treba dodati idruge faktore koji }e stvaratipotrebe za promenama. Pojediniod njih }e tako|e dolaziti izeksternog, a pojedini iz internogokru`enja. Pomenimo samo ne-ke � pritisci zaposlenih, sindika-ta, o~ekivanja menad`era, zahte-vi poverilaca i kreditora, o~eki-

vanja javnosti, poslovnih part-nera, potro{a~a i mnogih drugihsteikholdera.

Pritisci ka promenama,pred menad`ere doma}ih pre-duze}a, stavlja}e potrebe za pre-duzimanjem razli~itih vrstaorganizacionih promena. Takvasituacija ve} postoji u mnogimpreduze}ima. Na primer, kolikopreduze}a ve} ose}a potrebu zatehnolo{kim promenama ili ino-vacijama, modernizacijom, re-strukturiranjem, rein`injerin-gom poslovnih procesa, organi-zacionom transformacijom, po-slovnim zaokretom, promenamau poslovnoj ili strategijskoj ori-jentaciji i saradnjom sa stranimpartnerom?

Kriti~an doga|aj u ostvari-vanju organizacionih promenapredstavlja iniciranje promena.On podrazumeva iniciranje idejakako realizovati promene i nji-hovu implementaciju u smislu�ko {ta treba da radi�. Na ovommestu treba ponoviti, jo{ jed-nom, da malo ko ide u promene�tek tako�. Organizacione pro-mene naj~e{}e su iznu|ene, uzavisnosti od stepena pritisakafaktora iz internog i eksternogokru`enja preduze}a. Otuda,

iniciranje promena i njihova kas-nija realizacija su ~inioci kojipresudno uti~u na brzo i pra-vovremeno prilago|avanje pre-duze}a svim vrstama pritisaka.

G

Na kraju, mora se konsta-tovati da niko ne sme da imailuziju da politi~ke promenekoje su se desile u dru{tvu ne}etangirati poslovanje doma}ihpreduze}a. Vreme letargije,opravdavanja sankcijama, bloka-dom, izolacijom i te{kom poli-ti~kom situacijom, nerada ineodgovornosti mora zauvekostati iza nas. Neophodno je {topre se okrenuti novom vremenu,shvatiti savremene trendove ume|unarodnom okru`enju i pri-hvatiti se napornog rada, orijen-tisati se ka modernizaciji, ino-vacijama, podizanju kvaliteta iobrazovnog nivoa kako bi {topre uhvatili korak sa svetom. To

nam je potrebno u {tokra}em roku, kako bi {topre po~eli da smanjujemoogroman zaostatak kojiimamo za tim istim sve-tom. U svim tim aktivno-stima klju~nu ulogu ima}emenad`eri doma}ih pre-duze}a. Oni moraju posta-ti pravi lideri, novi tipuspe{nih srpskih mena-d`era � pravih doma}ina.

C M Y K

C M Y K

mart�april, 2001.

ekonomija

67

(...) Zna~enjska slojevitostpoliti~kog rituala svakako jeposledica mno{tva upotrebljenihregistara s jedne strane, a sadruge i ~injenice da je posve}eni~in uklju~en u komunikacionopolje namenjeno dru{tvu u celi-ni. Ve{tina predsednika Miteranaogleda se u njegovom bri`ljivomsaobra`avanju tradicionalnimrepublikanskim uzorima, kao i uznala~kom kori{}enju odre|e-nih simbola, postupaka i vreme-na da bi se izrazilo ne{to sasvimrazli~ito od onoga {to se ka`e uzvani~nom govoru ili na konfe-renciji za {tampu. Stoga je po-u~no uporediti, na ovoj ravni, F.Miterana i generala De Gola:kao stru~njak u oblasti komu-nikacije, De Gol nikada nijepokazivao previ{e zanimanja zaklasi~ne predsedni~ke aktivnosti(sve~ane inauguracije, komemo-racije i sli~no). On naravno nije

zanemarivao posete unutra{njo-sti, kako nas podse}a Pjer Vjan-son-Ponte u svojoj knjizi po-sve}enoj degolisti~kim rituali-ma: �Obilazak svih krajeva udr`avi smatrao je toliko va`nimda je sistemati~no, premda je tozahtevalo puno vremena i biloveoma zamorno, posetio svedepartmane � jedan za drugim,do poslednjeg� (Viansson-Pon-té, 1963, 35).

Me|utim, ova putovanja izose}anja du`nosti nisu bilapogodna za ispoljavanje njegovevatrene komunikativnosti: zatoDe Gol u televiziji otkriva ideal-no sredstvo za opredme}enjesvoje privr`enosti zemlji. Jo{jednom }emo navesti Vjanson-Pontea (1963, 46) i upe~atljivopis veli~anstvenih generalovihobra}anja javnosti: �Njegovakonferencija za {tampu je pravasvetkovina duha, klju~na cere-

monija u ritualu kojeg prate savonaj sjaj i rasko{ praznovanja�.Za razliku od De Gola, FransoaMiteran nije nastojao da razvijeovu vrstu medijske aktivnosti.Neve{tiji od svoga prethodnikau neposrednom obra}anju Fran-cuzima, Miteran je zauzvratpostao majstor u ume}u oko-li{nog stavljanja do znanja svojihmisli i ovla{nog skiciranja svojihnamera, u prilikama kada se ono{to je kazano (kratke izjave,razmi{ljanja, poveravanja) samonadovezuje na niz ritualnih pos-tupaka dovoljno re~itih po sebi,to jest punih onih zna~enja kojase ne mogu verbalno izraziti. Oovom njegovom majstorstvusvedo~i jedan sasvim osoben ri-tual, prava tvorevina ex nihilo: ato je hodo~a{}e na Solitre. Tuprotokolarne krutosti ustupajumesto radosnom slavlju koje seprvobitno odvijalo u uskom po-

rodi~nom krugu, dabi nakon 1981. do-bilo sasvim novaobele`ja i u~inke.

Naime, posle10. maja 1981. po-stao je obi~aj da senovinari jednom go-di{nje, ponedeljkomna Duhove, oda-zovu pozivu pred-sednika Miterana iobrazuju mu pratnjupri njegovom poho-du na Solitre. Re~ jeo jednom od glavnihobreda u politi~kom`ivotu Francuske,ali razli~itom odsvih ostalih utoliko

C M Y K

C M Y K

eurotranzicija

kultura

68

Mark Abeles

HHOODDOO^̂AA[[]]EE NNAA SSOOLLIITTRREE

{to ga je, da tako ka`emo,izumeo njegov protagonista.Stena u Solitreu je praistorijskonalazi{te u srcu Burgonje, auzdi`e se iznad vinograda Pujia idoline Sone. [eta~ koji se zaputiveoma strmom stazom da bi seuspeo do vrha, na}i }e se na visi-ni od 495 metara sa koje se pru`aumiruju}i pogled na plodnozemlji{te, na tle koje je ~uvarpreda~ke ba{tine. (Ispod ovestene otkrivena je 1864. gomilakonjskih kostiju i kamenih alat-ki iz doba paleolita. Po legendi,ovi praistorijski konji survali suse, iz nepoznatog razloga, sa ovestenovite vrleti.)

Jo{ od 1946. Miteran sva-ke godine pose}uje ovo mesto, uspomen na ratno razdoblje kadaje po bekstvu iz Nema~ke na{aouto~i{te nedaleko odatle, kodporodice Guz koja je udomila imnoge druge ~lanove Pokretaotpora: recimo Anri Frenea iBerti Albreht. Poznato je da sepotom budu}i predsednik o`e-nio jednom od k}eri ovih svojihdoma}ina. Sve do 1981, usponna stenu u Solitreu spadao je uone li~ne rituale kakve svi minegujemo, u `elji da zadr`imose}anje na neke presudne do-ga|aje u na{em `ivotu. U pratnjisvojih najbli`ih, F. Miteran biodatle razgledao poznatu oko-linu: �Volim da dugo posmatrampredele koji se odavde moguobuhvatiti pogledom. Sa ovogvidikovca bolje zapa`am {ta od-lazi, {ta dolazi, a ponajvi{e ono{to je nepomerljivo� (Mitter-rand, 1976, 177-178). Kao mestopodesno za sanjarenje, Solitre jebio odstupnica, odmori{te odpotresa i nemira kakve sobomnosi javni `ivot.

I kada je postao predsed-nik Republike, F. Miteran jeostao veran ovom svom obredu.Nije ga naizgled nimalo izme-nio, osim {to je od tada pozivao

novinare da ga prate na njego-vom hodo~a{}u. Ritualni ras-pored dnevnih aktivnosti sastojise od tri odvojena dela.

Prvi je sam uspon na stenuSolitre u pratnji �vernika�: to jeprilika fotografima da napravebezbroj snimaka slavnog {eta~a.Nastale reporta`e nude sliku opredsednikovoj fizi~koj izdr`lji-vosti: kao da jednom godi{nje,tokom ovoga uspinjanja, on nadelu dokazuje svoju izvanrednutelesnu kondiciju. I sama ode}aF. Miterana predmet je mnogob-rojnih opisa i komentara. Pan-talone od rebrastog somota iliplatna, kako koje godine, sport-ska jakna, ka~ket ili platneni{e{iri}, {tap: sve su to oznakedr`avnika koji je odbacio pro-tokolarne stege i provodi po-slednje jutarnje sate u neoba-veznoj {etnji. �^ovek koji ko-ra~a na ~elu povorke, sa {tapomu ruci i platnenim ribarskim{e{iri}em na glavi, ~ini se vedrimi na trenutak li{enim svih briga.Vreme je lepo� (Le Monde, 24. 5.86).

Predsednik ribar? Bilo ka-ko bilo, u ovom slu~aju odeloipak ~ini ~oveka: somot i platno,`u}kaste ili sme|e boje, ozna-~avaju bliskost za zemljom iseosku jednostavnost, podse-}aju}i na predsednikovu privr-`enost vrednostima zavi~aja. Utom pogledu, dovoljno namkazuje slede}a sitna pojedinost:po{to su prethodnih godina no-vinari primetili da je predsednikna nogama imao kalja~e, F. Mi-teran im na hodo~a{}u 1985.saop{tava da je ovoga puta ucipelama drugog modela �izra-|enog u [ato-[inonu, u fabricikoja se, ako se ne varam, zoveMorvan-Obu}a� (Le Monde, 28.5. 85). Izbor lokalnog proizvodanapravljenog u obli`njem mestu,u Miteranovom biv{em izbor-nom okrugu, re~ito upu}uje na

teritorijalnu zna~enjsku dimen-ziju rituala.

Kao se}anje na gostoprim-stvo u te{kim ~asovima i na~vrstu vezu uspostavljenu nesamo sa porodicom Guz nego isa ~itavim ovim predelom Bur-gonje, taj prvi deo ritualnoguspinjanja na stenu Solitre nosiu sebi dvostruki smisao. Najpre,predo~en nam je ~ovek koji sezavetovao da ne}e zaboravitipro{lost, mra~nu ali ujedno islavnu, i koji na ovo mestodolazi kako bi se predao uspo-menama; osim toga, F. Miteranmo`e na vrhu spokojno darazmi{lja o sudbini zemlje. Paipak, prizor koji nam se nudinipo{to nije slika osame. Na-protiv, sve nas podse}a na bra~nei porodi~ne vrednosti, na ver-nost i odanost. Zbog prisustvapredsednikove porodice i pri-jatelja, supru`ni~kih parova sadecom u veselom prole}nomizletni~kom raspolo`enju, ovajje obred slika i prilika blago-tvornog zajedni{tva. Upravo gatako i opisuje jedan od novinaraiz pratnje:

�@ilber Miteran i deca, g|aErni i ostali prijatelji iz uliceBijevr, prepu{taju se na vrhusun~evim zracima. Oko polajedan dolazi prethodnica. Ro`eAnen, savr{eno preplanuo. G|aLang i njena k}i, @or` Filju, @anRibu. Iz bezbednosnih razlogapodeljeni su u dve grupe, kako biomogu}ili Fransoa Miteranu dastigne neopa`eno. Ribu, savelikim nao~arama za sunce,hvata Filjua pod ruku: �@or`,kako na{i posli}i?� Koji minutkasnije, najavljuje se dolazakpredsednika. Na ~elu druge po-vorke je Fransoa Miteran, azatim Erni, Atali, Franseski...Predsednik se obra}a deci: �Pa-zite, opasno je, morate bitiveoma oprezni�. A novinarimakoji su ga okru`ili zamera:

C M Y K

C M Y K

mart�april, 2001.

kultura

69

�Zaklonili ste mi vidik� (Li-bération, 11. 6. 84).

Drugi deo obreda okupljau~esnike na ru~ku, u obli`njemrestoranu �Drveni ambar�: po-novo vlada umerena razdraga-nost, kao i na Solitreu. Uosta-lom, na jelovniku stoji zapis:�Ru~ak porodice Miteran na pri-jatnom odmori{tu u `ivopisnimvinogradarskim krajevima�. Pozavr{etku obeda uprili~enog saonima koje novinari nazivajupredsednikovim �najbli`ima�,vreme je za tre}i deo, glavnimedijski doga|aj dana koji nijeni konferencija za {tampu, nibezazlen dijalog. Naime, raz-govor F. Miterana sa pred-stavnicima raznih novinskihku}a, koji neobavezno sede okonjega, daje predsedniku mogu}-nost da o svim goru}im pitanji-ma ka`e ono {to misli � spoko-jnim i vedrim, ponekad ~akispovednim tonom.

Primetimo da je Solitreujedno prilika za slanje izvesnihporuka, na osnovu kojih seunapred mo`e predvideti daljirazvoj politi~ke situacije. Naprimer, 1986. {ef dr`ave iznosisvoje vi|enje kohabitacije sadesnicom, provukav{i da }e se

javiti problemi oko potpisivanjauredbi o denacionalizacijama inovim izbornim jedinicama. Ne-koliko meseci kasnije, Francuzisu se osvedo~ili u predsednikovudoslednost izre~enim stavovima.I ostale izjave F. Miterana izprethodnih godina pokazale susvoju predskaziva~ku vrednost.Kada je 1984. upitan o {efuvlade, predsednik odgovara:�Premijer ima mnogo vrlina,mnogo zasluga, mnogo hra-brosti i ose}ajnosti. Mnogo radi.Nije lako na}i drugu osobu kojabi imala toliko kvaliteta. Ali senadam da takva ipak postoji� (LeMonde, 12. 6. 84). Mesec danapotom, Loran Fabijis smenjujePjera Moroa... koji je zaceloakumulirao odve} mnogo ovih�mnogo�. Naslovi izve{taja sahodo~a{}a na Solitre dovoljnojasno pokazuju na kakav prijem ituma~enje nailaze ove anticipira-ju}e poruke. Nave{}emo neke iz

1985: �Miteran: znam kako }eizgledati razdoblje posle 1986�(Libération, 2. 5. 85); �Miteranna svojoj steni: ne}e odustati niod jednog od svojih prava� (LeQuotidien de Paris, 27. 5. 86). Tegodine je prilika da se osvojepoeni na ra~un politi~kih pro-

tivnika, na primer gosp. @iskarad�Estena koji pri`eljkuje da sepredsednik budu}e koabitacijepovu~e u Rambuje. Miteran:�Mislim da mu se dopao Ram-buje (aluzija na prethodnikoveomiljene odlaske u lov). U nje-govom slu~aju se to nije dogodi-lo (@iskar je dobio skup{tinskeizbore 1978); za{to bi se desilo umome� (Le Monde, 27. 5. 85).Mogli bismo navesti i drugepredsednikove re~i, neke odonih �kratkih izjava� o kojimasu komentatori i stru~njaci zaunutra{nju politiku kasnije na-{iroko raspredali. Zahvaljuju}ijedinstvenom, neponovljivomtonu ovih razgovora na Solitreu,tom kolopletu meditacija ousamljeni~kom polo`aju navlasti i sasvim konkretnih stavo-va o teku}im problemima Fran-cuske, hodo~a{}e je postalo�klasi~na udarna vest� svihmedija.

^udne li sudbine ovog ri-tuala, najpre sasvim li~nog, koji}e tridesetak godina docnije bitiunapre|en u strategiju za op-{tenje s javno{}u... Nije li on,time {to je u potpunosti politi-zovan, zapravo �izopa~en�: jer,postao je izgovor za jedan odonih komunikacionih manevarakoji su najsla|i zalogaj savre-menim stru~njacima za dru-{tvena pitanja. Ali, mo`da nijenu`no da se usredsredimo samona poslednji deo predsedni-kovog dana u Solitreu: da li sezaista ono {to je re~eno ovimobredom mo`e svesti na Mite-ranove re~i upu}ene novinari-ma? Ako sledimo predsednikaod po~etka do kraja na njego-vom hodo~a{}u, moramo kaoantropolozi osporiti takav prist-up, koji bi znatno osiroma{iozna~enje ove svetkovine. [tasmo, naime, mogli primetiti?Najpre, za miteranovsku simbo-liku veoma su va`ne teme

C M Y K

C M Y K

eurotranzicija

kultura

70

uspona i vertikalnosti. U tre-nutku svog progla{enja napolo`aj predsednika dr`ave,maja 1981, F. Miteran se u prat-nji mnogih Pari`ana pe{ke po-peo na brdo Sent-@enevjev, da bise poklonio slavnim precima uPanteonu. Vertikalna prirodaove {etnje pre svega ukazuje napredsednikovo mesto u poli-ti~koj hijerarhiji. Jer, mogli smozapaziti da spu{tanje sa Solitreanije bilo predmet nikakvihkomentara: ono je samo neiz-be`an element predsednikoveritualne putanje. Osim toga, kao{to smo ve} pomenuli, uspinja-nje je dokaz o njegovom izvr-snom zdravstvenom stanju ikondiciji. Najzad, ovaj obrednam otkriva i karakter li~nostikoja obavlja najvi{u mogu}ufunkciju: pokazuje nam ~ovekakoji voli da pe{a~i, okru`enogporodicom i prijateljima. S dru-ge pak strane, jasno je da penja-nje na stenu ne predstavlja samoprikaz ljudskih osobina: ono jeuvod u dublja razmi{ljanja. Kao iu Panteonu, mada na sasvimrazli~it na~in, Miteran na vrhuima susret sa Istorijom: veomadrevnom, onom koju istra`ujuarheolozi na ovom podru~ju, alii skorijom, koja se odnosi nadoba Pokreta otpora. U oba jeslu~aja re~ o Francuskoj, onjenoj slavi, veli~ini i zna~aju.

Ovde }emo izdvojiti reli-gijsku dimenziju politi~kog ritu-ala, koji uklju~uje element sa-kralnog. Miteran, kao ~ovekpodlo`an prolaznosti, uspo-stavlja dijalog sa transcendent-nim: sa neprolaznim vrednosti-ma istorijske Francuske. Aliobred uspinjanja na Solitre, osim{to doprinosi izgradnji predsed-ni~kog legitimiteta, ima tu oso-benost da uvodi novu tradiciju~ije je sve simbole izumeo sam F.Miteran: i ritualno mesto oli-~eno u vrletnoj steni, i neo-

bavezni stil prijatne {etnje, i ~inmeditacije na vrhu... Time {topovezuje razne registre, srda~nubliskost sa sakralnim i duhov-nim, ovaj obred upe~atljivo isa`eto pokazuje razli~ita lica F.Miterana, ujedno ga uzdi`u}i umitolo{kog junaka kroz zadiv-ljuju}e suo~enje sa Nacijom iIstorijom. Tu nema nikakvepompe, rasko{i ni sjaja: nudinam se samo slika besprekorneodanosti zavi~aju, i ljudima sakojima se predsednik borio za~ast Francuske.

Zahvaljuju}i ~injenici da sena Solitreu javna li~nost stapa saprivatnom a dimenzija svetostisa svakodnevicom, predsednikMiteran postaje verodostojnija,nepatvorena li~nost. Zato mo-`emo re}i da ovaj ritual gradibogatiju i slo`eniju predstavu osvom protagonisti od one koja jestvorena na osnovu obi~nih nas-tupa u medijima, gde su strasti i`ar ostajali prikriveni. Tamo gdeje general De Gol, u veli-~anstvenim televizijskim svet-kovinama duha, uspe{no poka-zao svoju duboku privr`enostzemlji, F. Miteran je bio nedo-voljno upe~atljiv, neko kogagledaoci prvenstveno do`ivljava-ju kao velikog politi~ara. Uhodo~a{}u na Solitre, naprotiv,politi~ka �poruka� samo je pukinastavak razmi{ljanja o stvarimavi{eg reda. Naravno da se raz-govor sa novinarima, kao po-slednji deo rituala, mo`e u~initidonekle ve{ta~ki pridodatim ele-mentom. Zar on ne naru{ava, uneku ruku, sklad ovog danaprovedenog u �krugu poro-dice�? Zar posle duhovne usred-sre|enosti i meditacije ne na-me}e ponovo pitanja prolazno-sti i svakodnevice? Ukratko,zbog ~ega su ba{ Duhovi po-desni za javno saop{tavanje mislikoje zaokupljaju {efa dr`ave?

Da bismo na ovo odgovo-rili, moramo se podsetiti zna-~enja tog verskog praznika uhri{}anskoj tradiciji. Zna se daDuhovi, to jest Pentekosta, pe-deset dana nakon Uskrsa obe-le`avaju se}anje na izlivanjeSvetog Duha na Hristove apos-tole i u~enike. Prema Delimaapostolskim (2. 1-41), grupaIsusovih sledbenika osipa se irazilazi po njegovom hap{enju,da bi se zatim ponovo okupila ivratila u Jerusalim gde provodivreme u molitvi. Pedesetog danapo vasrsnu}u Hristovom njihsto dvadeset u~estvuje u zajed-ni~koj molitvi: iznenada ihispunjava Sveti Duh, pa progo-varaju na stranim jezicima kojenikada nisu u~ili. U Jerusalimuse u tom ~asu nalaze Jevrejiprido{li radi slavlja s raznihstrana sveta, koji su sada kadrida apostole i u~enike razumejuna svojim maternjim jezicima.Ne shvataju}i najpre ovu ~u-desnu pojavu, obja{njavaju jepijanstvom i izruguju se Isu-sovim sledbenicima zbog oda-vanja pi}u. Tada re~ uzima Petar,koji u odgovoru na ove optu`beodr`i takav govor da tri hiljadeljudi odmah prihvata njegovuveru. Stoga ~udo koje se dogodi-lo pedesetog dana po Vaskrsu,dakle na Duhove, ozna~avapo~etak novoga doba: jezici suse razvezali, pa se proro~anstvome|u preobra}enicima {iri va-trenom brzinom.

Mada nam nipo{to nije ciljda u ovom odlomku Dela apos-tolskih tra`imo klju~ za tu-ma~enje rituala u Solitreu, jer bito zna~ilo odve} pojednostavitistvari, ipak se moramo na~aszadr`ati na slede}oj pojedinosti:spu{tanje Svetog Duha o~itujese u iznenadnoj sposobnostime|usobnog razumevanja i spo-razumevanja. Bilo da je slu~ajnaili namerna, Miteranova odluka

C M Y K

C M Y K

mart�april, 2001.

kultura

71

da sa predstavnicima informa-tivnih ku}a razgovara otvorenogsrca ba{ na Duhove, dobija ukontekstu ovog verskog prazni-ka posebno zna~enje. Iako naprvi pogled susret sa novinarimaizgleda kao profanisanje obreda~ija je sadr`ina ~ovekov odnosprema transcendentnom, simbo-lika jezi~kog ~uda kakvo seprema apostolskom predanjudogodilo na ovaj dan uspostavljakontinuitet i sklad me|u razli-~itim delovima predsednikovogrituala. Uz to, ona nudi upravoonu podlogu koja je podesna zana~in op{tenja kakav je {efdr`ave odabrao, obra}aju}i senovinarima poverljivim i natrenutke ako ne ba{ propoved-ni~kim a ono donekle pro-ro~kim tonom, re~ima koje deli-mi~no predskazuju budu}nost.

Bli`e izu~avanje ove ispre-pletenosti religioznog i pro-fanog omogu}ava nam da boljerazumemo koliko je politi~kiritual slo`ena tvorevina. Jasno jeda se njime uvodi u igru odnosprema sakralnom: jer, time {to jeproglasila odvajanje Crkve odDr`ave, lai~ka Francuska nijeizbrisala religioznu dimenzijukoja je, od samog po~etka, pri-sutna u zamislima o republikan-skom poretku. ^injenica da da-nas vi{e nema one sprege izme-|u teolo{kog i politi~kog kakvaje preovla|ivala u monarhijamautemeljenim na bo`anskom pra-vu, nipo{to ne zna~i da su religi-ja i politika sasvim razdvojene.

Vidljiva je, naprotiv, pojava sa-kralizacije Republike, kao i svihpredstava koje ona podrazume-va. Miteranova poseta Solitreupru`a priliku za podse}anje natranscendentne vrednosti kao{to su Nacija, Republika, Ze-mlja, Porodica, Istorija. Prematome, nema su{tinskih razlikaizmedju politi~kih rituala utradicionalnim dru{tvima i onih~iji smo svedoci i savremenici.Poput ostalih istaknutih poli-ti~ara, i predsednik Republikeprilago|ava se prethodno posto-je}oj logici predstavni~kog sis-tema koja ure|uje odnoseizme|u centralne uprave i raznihteritorijalnih segmenata, te nudisliku onih obele`ja koja treba daima republi~ki poslanik. U timokvirima, primenom i ko-ri{}enjem rituala stvara se poli-ti~ki legitimitet.

Premda u dana{njim poli-ti~kim obredima nalazimo isteone postupke koje su etnoloziopisali u prostorno a ponekad ivremenski veoma udaljenimdru{tvima, razlikuju ih ipak dveosobenosti: najpre, videli smo dasaobra`avanje postoje}im vred-nostima i oblicima ne isklju~ujeizumevanje novih rituala. U tompogledu dovoljno je re~it primerSolitrea gde se javna svetkovina,koja doprinosi afirmaciji pred-sednikove li~nosti i izgradnjinjegovih mitolo{kih svojstava,izrodila iz jednog svojevremenostrogo li~nog, privatnog ~ina.Zatim, videli smo da obrazova-nje znakovnog sistema u ritualumo`e poprimiti oblik poruke ilistvoriti uslove za oda{iljanjeporuke posebne vrste: tako serazgovor sa novinarima u So-litreu ~ini kao prirodni nastavak,i tonom i sadr`inom, pret-hodnog uspona na vrh stene.

Ove dve osobenosti, izu-mevanje novog i slanje poruke,izgledaju nam svojstvene samo

savremenom politi~kom ritualu� iako rado priznajemo da suobredi i u drugim dru{tvenimzajednicama lako podlo`ni pro-menama. Kada je re~ o uskojvezi izme|u poruke i obreda, netreba je shvatiti isklju~ivoinstrumentalisti~ki: jer, to bipoliti~ki ritual svelo na jedanme|u ostalim elementima glo-balne strategije op{tenja sjavno{}u. Ve} smo primetili darituali stvaraju mnoga razli~itazna~enja, a ne samo ona koja odnjih o~ekuju njihovi protago-nisti. ^injenica da ih koriste usvrhu izgradnje politi~ke re-prezentativnosti ne zna~i da supuko i donekle arhai~no oru|e uslu`bi politike i politi~kog spek-takla. Naprotiv, to zna~i da seobredima utemeljuje jedan vidistorijskog legitimiteta, kao ipredstava o demokratski izabra-nom predstavniku dru{tva kojuogledala masovne komunikacijesamo dalje prenose u iskriv-ljenom obliku. Bilo da se javlja usvom ogoljenom vidu protoko-larne posete ili pak u sasvimnovom ruhu tek smi{ljene sim-bolike, politi~ki ritual nipo{tone predstavlja slu~ajno pre`ivelizaostatak pro{losti: on je iz-vanredna zamka za dana{nji,savremeni um.

Prevod s francuskogAna A. Jovanovi}

(Odlomak je preuzet iz knjigeMarka Abelesa Antropologijadr`ave, koja }e se pojaviti uizdanju biblioteke XX vek.Naslov izvornika: Marc Abéles,Anthropologie de l�Etat, izd.Armand Colin, Pariz, 1990)

C M Y K

C M Y K

eurotranzicija

kultura

72

Da li je umesno, i uop{temogu}e, antropolo{ko prou~a-vanje mehanizama vlasti u savre-menim zapadnim demokratija-ma? Da li su metode i pojmovniinstrumentarij politi~ke antro-pologije � izgra|eni na istra-`ivanju egzoti~nih dru{tava bezdr`ave � primenjivi na dana{njepoliti~ke zajednice sa dugomdr`avnom tradicijom? Da li se ikod prvih i kod drugih sre}usli~ni politi~ki rituali i da li su imu~inci manje-vi{e isti?

Abelesov odgovor na ovapitanja, u njegovoj knjizi Antro-pologija dr`ave (Marc Abéles,Anthropologie de l�Etat, izd.Armand Colin, Pariz, 1990),nesumnjivo je potvrdan. Po{to uprvom delu studije poka`e da jedr`ava uvek bila jedna odosnovnih preokupacija antropo-logije, ~ak njena opsesivna tema,Abeles u drugom poglavljuosporava uvre`enu podelu nadru{tva sa dr`avnim ustrojstvomi ona bez njega, smatraju}i da seu oba slu~aja politi~ki mehaniz-mi prepli}u sa ostalim vidovimadru{tvenog `ivota. Iako je naprvi pogled u savremenimdemokratijama politika institu-cionalizovana i izdvojena kaoposeban sistem, Abeles }edokazati, na osnovu izu~avanjamehanizma �prohodnosti� naizborima za lokalnu vlast u jed-nom francuskom departmanu,da je politika duboko ukorenje-na u dru{tveno telo. Naime, ona

je tu uslovljena nizom socijalnih~inilaca kao {to su ro|a~ke veze,kulturno nasle|e, prihva}eniobrasci pona{anja, i tako dalje.

Ilustraciju ove teze nalazi-mo i u Abelesovoj analizi poli-ti~kog klijentelizma na Korzici,gde glasanje nije izraz ideo-lo{kog opredeljenja nego, presvega, klanske pripadnosti. Unevelikoj dru{tvenoj zajednici,gde svako svakoga poznaje,izbori su zapravo re`iranjeodnosa izme|u osoba koje ve}svojim ro|enjem sti~u ugled imo}, a samim tim mogu}nostpristupa politi~kim funkcijama i� s druge strane � onih koji seodre|uju kao njihovi {ti}enici.Dva navedena primera nisu niizuzetak ni anahroni zaostatakspecifi~nih dru{tveno-politi~kih

odnosa, smatra Abeles. Napro-tiv, njihov model mehanizma sti-canja i odr`anja vlasti treba raz-matrati kao odraz univerzalne

povezanosti dru{tva, politike ikulture u slo`enu celinu, te je tojo{ jedna potvrda da ne mo`ebiti strogog razgrani~enja izme-|u polja istra`ivanja politi~keantropologije i ostalih disciplina:etnologije, sociologije, poli-ti~kih nauka i politi~ke filozofi-je.

Predmet tre}eg poglavljaAbelesove knjige su politi~ki ri-tuali, preko kojih se istra`ujedimenzija trajanja � to jestprenosa i perpetuiranja vlasti. Iovde je dragoceno pore|enjepoliti~kog materijala kakav nudisavremeno francusko dru{tvo, sagra|om koju je politi~ka an-

C M Y K

C M Y K

mart�april, 2001.

kultura

73

Ana A. Jovanovi}

AABBEELLEESSOOVVAA AANNTTRROOPPOOLLOOGGIIJJAADDRR@@AAVVEE II AANNAALLIIZZAA ZZNNAA^̂EENNJJAA

DDAANNAA[[NNJJIIHH PPOOLLIITTII^̂KKIIHH RRIITTUUAALLAA

tropologija sakupila u prostornoi vremenski udaljenim dru{tve-nim zajednicama. Jer, u obaslu~aja se sa jednakom o{trinompostavlja pitanje odr`anja navrhu vlasti, mada se u prvi mah~ini da su razlike mnogobrojne.U �primitivnim� dru{tvima, nai-me, nagla{eni su elementi sa-kralnog, tradicionalnog, kolek-tivnog, teritorijalnog. Savre-mene demokratije, pak, kao dasu oti{le u sasvim drugomsmeru: laicizacija je obavljenaodavno, individualne vrednostizamenile su kolektivizam i pop-ulizam, mas-mediji su takomo}ni da je proces globalizacijegotovo doveden do kraja. Ipak,analiza jezika i simbolaMiteranovih politi~kih rituala, urazdoblju dok je bio na funkcijipredsednika dr`ave, pokaza}e dasu prisutni � ~ak itekako delatni� i elementi sakralizacije, i tradi-cije, i teritorijalizacije.

Duboke sli~nosti sa zajed-nicama zasnovanim na sro-dni~kim odnosima, koje olakoodre|ujemo kao �egzoti~ne� irazli~ite od na{ih, izlaze na vide-lo i nakon Abelesovog prou-~avanja naizgled bezazlenihmetafora kakve koriste sve poli-ti~ke partije u Francuskoj. Takosvoj dalekose`niji smisao dobi-jaju metafore �porodice� ili�duhovnog srodstva�, koje suzapravo odraz relacionih mre`avidljivih na svim nivoima vlasti,od lokalnih do Nacionalneskup{tine, i operativnih ne samoza sticanje legitimiteta, nego i zaperpetuiranje odnosa mo}i. A tiodnosi mo}i, smatra Abeles,danas se nipo{to ne svode nasukob jedinki sa svemo}nimdr`avnim institucijama, nego sudakle oli~eni u simboli~komustrojstvu dostupnom svima:njime naime manipuli{u, i premapotrebama ga prestrukturi{u,

kako oni kojiupravljaju, tako ioni kojima seupravlja.

Zadatak jeantropologa, poAbelesovom mi-{ljenju, da ne-prekidno produ-bljuje istra`iva-nje takvih sim-boli~kih sadr`a-ja, kojima se po-liti~ka delatnostpretvara u jedin-stvenu drama-tur{ku tvorevi-nu. Primer ova-kve suverene re-`ije jednog poli-ti~kog doga|ajapar excellence, saizvanrednom or-kestracijom nizakomponenti dabi se preko me-

dija izvr{io uticaj na javnu sferu,nudi ritualno Miteranovo �ho-do~a{}e na Solitre�. Abelesovaanaliza njegovih zna~enjskihdimenzija, koju smo ovde pre-neli u celini, postaje mogu}iobrazac za tuma~enje sli~nihpoliti~kih obreda ili spektakla.Recimo, obilje materijala zanekog doma}eg antropologanudi svakako proslava {estogo-di{njice kosovske bitke, kada setada{nji �gospodar� Srbije he-likopterom, poput pozori{nogdeus ex machina, spustio naKosovo polje, na Vidovdan.Ovakva spektakularna insce-nacija spu{tanja s nebeskih visi-na u masu, uz sve {to je potomsledilo, upravo je potvrdaAbelesove teze da savremeni ri-tuali imaju dve specifi~nosti uodnosu na politi~ke obrede svo-jstvene drevnim dru{tvenimzajednicama: a to su izumevanjenovog i slanje poruke. Ne-sumnjivo je ta~no da, iz tog uglaposmatran, politi~ki ritual pred-stavlja sjajnu klopku za dana{njium, kako ka`e Abeles. Na namaje odgovornost da takve zamkena vreme uo~imo, i da ne dozvo-limo da u njih masovno upad-nemo.

C M Y K

C M Y K

eurotranzicija

kultura

74

Pravci razvoja evropskogobrazovanja u poslednje

dve decenije XX vekaStalna priprema mladih

ljudi za svakodnevne kontakte samultikulturalnom i multilingval-nom realno{}u Evrope i njihovoprihvatanje odgovornosti za bu-du}i razvoj Evrope � temelji suna kojima se zasniva i uspostav-lja evropsko obrazovanje.

Sredinom osamdesetihgodina zapo~eli su prvi razgo-vori me|u ~lanicama Evropskeunije o zajedni~kim evropskimstandardima u daljem razvoju iusavr{avanju sistema obrazova-nja. Ve} 1989. godine doneta jePreporuka generalnog sekretaraSaveta Evrope kojom se jasnopreciziraju osnovni okviri ukojima treba da se kre}e daljirazvoj evropskog obrazovanja.

Budu}e evropsko obrazo-vanje trebalo je da obezbedi iomogu}i:� takvu pripremu mladih ljudi

koja }e im omogu}iti sticanje,u li~nom `ivotu, pozitivne irealisti~ke slike o samomsebi, a koju }e realizovati uli~nim, dru{tvenim i zaje-dni~kim prilikama;

� pripremu za `ivot u de-mokratskom dru{tvu, {touklju~uje prava, osnovne slo-bode, du`nosti i odgovornos-ti gra|ana i pru`anje pomo}imladim ljudima pri uklju-~ivanju u javni `ivot;

� pripremu za rad koja treba daomogu}i {irok pogled na rad iuklju~i teorijski uvod u priro-

du i oblike rada i radnogiskustva;

� pripremu za kulturni `ivot �kako bi mladi ljudi znali dana|u izvore za boga}enjeli~nosti i uklju~e se u du-hovno, kulturno i istorijsko-nau~no nasle|e � kao ipripremu za `ivot u multikul-turalnom dru{tvu.

U skladu sa ovako po-stavljenim okvirima razvojapostavljeni su i globalni ciljevikojima treba da te`i evropskoobrazovanje. To su:

Multikulturalna Evropa.Razvoj evropske dimenzije unastavi, promocija nastave stra-nih jezika uz uva`avanje kul-turnih razli~itosti u obrazovanjui sistemima osposobljavanja.

Mobilnost u Evropi. Ra-zvoj sistema priznavanja diplo-ma i ekvivalencija kvalifikacija;podr{ka razmenama mladih irazmeni nastavnika, u~enika,

studenata i administratora; uvo-|enje propisa koji omogu}avajunastavnicima da privremenopredaju u drugim zemljama.

Sistem osposobljavanja koji}e va`iti za sve u Evropi. Mereprotiv opadanja kvaliteta {kola,za smanjenje regionalnih dis-pariteta, adekvatno osposoblja-vanje hendikepirane dece, jed-nakost upisa na visoko obrazo-vanje.

Ve{tine za Evropu. Ostva-rivanje kvalitetnog bazi~nogobrazovanja, adaptacija obuke

za mlade koja je u skladu saekonomskim, tehnolo{kim, dru-{tvenim i kulturnim razvojem.Razvoj svih sektora obrazovan-ja, posebno tehni~kog stru~nog ivisokog obrazovanja. Inoviranjesadr`aja i metoda koji bi biliuskla|eni sa tehnolo{kim prom-enama. Ostvarivanje po~etnognastavni~kog obrazovanja i stru-~no usavr{avanje nastavnika.

C M Y K

C M Y K

mart�april, 2001.

obrazovanje

75

Iskra Maksimovi}

EEVVRROOPPSSKKOO OOBBRRAAZZOOVVAANNJJEEII PPRRIINNCCIIPP DDOO@@IIVVOOTTNNOOGG UU^̂EENNJJAA

Otvorenost Evrope premasvetu. Ja~anje veza sa drugimdr`avama; saradnja sa me|una-rodnim organizacijama. Noveforme uzajamne podr{ke ze-mljama u razvoju.

Nakon mnogo razgovora iprou~avanja, po~etkom deve-desetih godina, uobli~en je {irokiokvir budu}eg obrazovanja, kojije obuhvatio:� definisanje ciljeva obrazova-

nja; ciljevi budu}eg evrop-skog obrazovanja su: obrazo-vanje za `ivot, za u~e{}e u de-mokratskom dru{tvu, zasaradnju u Evropi, promocijasvih talenata, kreativnosti,li~ni razvoj, kriti~ko mi{ljen-je, samostalan rad, po{tovan-je vrednosti kao {to sudemokratija i ljudska prava,hri{}anske i humanisti~kevrednosti;

� uspostavljanje krite-rijuma za selekcijusadr`aja, koji trebada budu zasnovanina `ivotnim iskustvi-ma u~enika; u izborukriterijuma treba uva-`avati potrebu �do-`ivotnog obrazova-nja�;

� ~vrsto povezivanjeplana i programa sanastavnom praksomu razredu; za to jezna~ajna motivacijanastavnika i kvalitetnjihovog rada;

� uvo|enje zajedni~kognacionalnog jezgra uprograme (uz uva`avanje na-cionalnih pristupa koji zna~eja~anje lokalne i nastavni~keautonomije u realizaciji pro-grama);

� ocenjivanje i evaluacija znanjai postignu}a u~enika je jednood klju~nih pitanja kvalitetaobrazovanja;

� zalaganje za uvo|enje {irokogop{teg obrazovanja kojeobuhvata predmete: maternjijezik, strani jezici, elementimatematike i prirodnih nau-ka, istorija, geografija, filo-zofija i znanja o religijama icivilizacijama;

� ugradnja �evropske dimenzi-je� u sve predmete koji trebada ilustruju kulturno i in-telektualno nasle|e Evrope.

U ciljevima obrazovnihpolitika to je zna~ilo da obrazo-vanje mo`e da garantuje svakompojedincu {ansu u okviru koje }emo}i da iska`e sve svoje potenci-jale, da se formira kao odgovornigra|anin koji }e, kako u svomli~nom tako i u profesionalnom`ivotu, mo}i da pomogne ja~anjedru{tvene kohezije i demokratskesigurnosti.

Ovako postavljeni ciljevibili su osnova za pripremu~itavog niza strate{kih i pro-gramskih dokumenata koji su,direktno ili indirektno, uslovilirazli~ite promene, reformskeprocese, usavr{avanja, moder-nizaciju kako pojedinih nivoa isegmenata obrazovanja tako iukupnih obrazovnih sistema.

Ovi procesi su bili razli~itogtempa, obima i kvaliteta, a u za-visnosti od strukture sistemaobrazovanja, ekonomskih, poli-ti~kih, kulturnih prilika i drugihfaktora koji na taj proces uti~u usvakoj zemlji. Sve ove promene,bez obzira na obrazovni nivo ilitempo ili obim, imale su neko-liko zajedni~kih klju~nih ta~aka:� tra`enje balansa me|u obra-

zovnim sistemima, posebno udomenu srednjeg obrazova-nja;

� pobolj{anje kvaliteta kroz ipomo}u usavr{avanja obra-zovnih sistema; to je ~estoobuhvatalo ve}i stepen de-mokrati~nosti, mnogo boljepartnerske odnose i uklju-~ivanje razli~itih ~inilaca(vidljivo posebno u ciljevimai zadacima obrazovnih nivoa,

ve}a nezavisnost i autonomi-ja {kola ali i odgovornost,reforme kurikuluma);

� identifikaciju i re{avanje ba-zi~nih problema (sve vrste istepeni reformskih procesa);

� redefinisanje odgovornostisvih ~inilaca obrazovanja isvih onih koji direktno iliindirektno uti~u ili su odgo-

C M Y K

C M Y K

eurotranzicija

obrazovanje

76

vorni za obrazovanje �ukupnog dru{tva, porodice,nastavnika, gra|ana, politi-~kih snaga, finansijskog sve-ta, medija.

Ostvarene promene subile, delom, strukturalno kon-cipirane i obuhvatile su ~itaveobrazovne sisteme, a delom �korektivne i zna~ile su promenesamo pojedinih aspekata obra-zovnih sistema. U ovim procesi-ma bilo je mnogo sli~nosti izajedni~kih karakteristika, ali ibrojnih razlika. Generalno, pro-mene se mogu svesti na 4 tipa:strukturalne, korektivne, mo-dernizacijske i globalne. Njihovarealizacija je veoma razli~ita.Me|utim, u ve}ini zemalja, bezobzira na tip reformi insistiralose na procesima decentralizacije(u nekim evropskim zemljamabili su aktuelni procesi centra-lizacije), pove}anju zna~aja ba-zi~nog obrazovanja, osposoblja-vanju mladih da kriti~ki misle ire{avaju konflikte; uklju~ivanjuevropske dimenzije u nastavneplanove i programe, uvo|enjuinformacionih tehnologija i isti-canju njihovog zna~aja za obra-zovanje; internacionalizaciji ipovezivanju evropskih zemalja uoblasti obrazovanja; sticanju{irokog op{teg obrazovanja kaoosnove razvoja dru{tva; razvojudemokratije. Prema nivoimaobrazovanja, promene su obu-hvatile:� u pred{kolskom obrazovanju

(obuhvat dece pred{kolskimobrazovanjem, reforme pro-grama i metoda rada);

� u obaveznom obrazovanju(promene ciljeva, kurikulu-ma, strukture ovog nivoaobrazovanja, ocenjivanje ievaluacija, savetodavne slu-`be i profesionalna orijen-tacija);

� u op{tem srednjem obrazo-vanju (ciljevi, kurikulumi,

ocenjivanje i evaluacija,struktura obrazovanja, di-plome i sertifikati);

� u srednjem stru~nom obrazo-vanju (struktura i modeliprograma i kurseva, ciljevi,kurikulumi, diplome i serti-fikati, ocenjivanje, profesio-nalna praksa, odnos op{teg isrednjeg obrazovanja, pro-hodnost na vi{e obrazova-nje);

� u visokom obrazovanju(uslovi upisa na studije, di-verzifikacija programa, oce-njivanje i evaluacija, mobil-nost, diplome);

� u okviru povezivanja obrazo-vanja, osposobljavanja i rada(fleksibilno povezivanje tr`i-{ta rada sa stru~nim obrazo-vanjem i osposobljavanjem,uspostavljanje standarda ustru~nom obrazovanju iosposobljavanju; pribli`ava-nje op{teg i stru~nog obrazo-vanja; obrazovni profili i pro-fesije).

Princip do`ivotnogobrazovanja

Krajem devedesetih godi-na razvoj evropskog obrazova-nja dobija novi zamah i pravackoji se posebno koncentri{e naoblast stru~nog obrazovanja isistem osposobljavanja u Evropi.Kamen temeljac ovim promena-ma postavio je dokumenat BELIPAPIR O OBRAZOVANJU(1996. godine), ~iji je glavni ciljbio usagla{avanje obrazovanja,sistema osposobljavanja, zapo{lja-vanja, potreba i njihovog daljegrazvoja u okvirima ukupnogbudu}eg razvoja Evrope.

BELI PAPIR je postavioklju~ni princip moderne Evrope� kompatibilnost socijalne inte-gracije, zapo{ljavanja i li~neispunjenosti svakog gra|anina.Obrazovanje treba da u~estvujeu obezbe|ivanju takve kompati-

bilnosti i da vodi ka izgradnjiu~enog dru{tva Evrope. Klju~nuulogu na tom putu ima uva-`avanje principa do`ivotnogobrazovanja. Kako evropske si-steme obrazovanja i osposoblja-vanja odlikuje niz specifi~nosti irazlika koje se u nekim slu~ajevi-ma pojavljuju i kao nefleksibil-nost i parcelizacija bez povezi-vanja ili mogu}nosti za to, BELIPAPIR je trebalo da {to br`euspostavi te neke �zajedni~keblokove� izgradnje u~enog dru-{tva Evrope.

BELI PAPIR je, prakti~-no, zna~io po~etak promena usistemima stru~nog obrazovanjai osposobljavanja u zemljamaEvropske unije. Ali, konkretnipravci budu}ih zajedni~kih akci-ja Evropske unije u obrazovanju(inovacije, istra`ivanje, obrazo-vanje i osposobljavanje) u perio-du 2000�2006. godine utvr|enisu u dokumentu koji je ubrzousledio � Towards a Europe ofknowledge (PREMA U^ENOJEVROPI).

^itav taj proces promenadobio je generalni cilj � razvojdo`ivotnog obrazovanja, odnosnopromocija {irokog pristupa obra-zovanju i njegovom permanent-nom usavr{avanju i osavremenja-vanju.

U stvaranju takvog otvo-renog i dinami~nog evropskogobrazovanja posebno su izdvo-jene tri dimenzije:� Znanje. Da bi bili sposobni da

se aktivno uklju~e u sada{njeprocese promena, evropskigra|ani }e razvijati svoje fon-dove znanja, {ire}i i obnavlja-ju}i ih kontinuirano i poste-peno.

� Ja~anje prava gra|anstva.Zajedni~kim vrednostima irazvojem ose}anja pripadno-sti zajedni~koj dru{tvenoj ikulturnoj sferi ja~a}e se gra-

C M Y K

C M Y K

mart�april, 2001.

obrazovanje

77

|anska pripadnost. To zna~iprakti~no shvatanje pravagra|anstva, ~ije su osnove uaktivnoj solidarnosti i uza-jamnom razumevanju kul-turnih razlika.

� Kompetencije � sposobnosti.Razvoj zapo{ljavanja stica-njem potrebnih kompetencija� sposobnosti kroz promeneu sistemu rada i njegovojorganizaciji. To zna~i da trebapromovisati, na bazi do`i-votnog obrazovanja � krea-tivnost, fleksibilnost, adap-tivnost, sposobnost u~enja ire{avanja problema.

Ovo su prakti~no bili iklju~ni principi daljeg razvojaevropskog obrazovanja u tre}emmilenijumu. I BELI PAPIR idokumenat PREMA U^ENOJEVROPI svojim principima po-stavljali su temelje kako budu}ihpromena u oblasti stru~nogobrazovanja i osposobljavanja,tako i neka polazi{ta u razvojuekonomije i ~itavog dru{tva uevropskim zemljama.

Princip do`ivotnog obra-zovanja je kamen temeljac u obaova dokumenta � polazi{te i

krajnji rezultat. Me|utim, naLisabonskoj konferenciji SavetaEvrope (mart 2000) do`ivotnoobrazovanje je dobilo jo{ ve}izna~aj, jer je zaklju~eno da je toglavni okvir i princip daljegrazvoja, ne samo evropskogobrazovanja, ve} i ~itavog evrop-skog dru{tva.

Memorandum odo`ivotnom obrazovanju

^lanovi Saveta Evrope suse saglasili, na Lisabonskoj kon-ferenciji, da je budu}i razvojzemalja ~lanica okrenut �kado`ivotnom obrazovanju koje

}e biti propra}eno uspe{nomtranzicijom ka u~enom dru{tvu iekonomiji zasnovanoj na zna-nju�. Evropsko obrazovanje isistemi osposobljavanja pred-stavljaju �srce� predstoje}ihpromena.

Definicija i cilj do`ivotnogobrazovanja

Realizuju}i zaklju~ke Lisa-bonske konferencije, EvropskaKomisija je, krajem 2000. go-dine, pripremila celovit bazi~nidokumenat MEMORANDUMO DO@IVOTNOM OBRA-

ZOVANJU, ~iji je osnovni ciljda pokrene {iroku evropskudebatu o strategijama ostvari-vanja do`ivotnog obrazovanja.Predvi|eno je da ova raspravaobuhvati sve segmente dru{tva �od pojedina~nih obrazovnihinstitucija, preko nacionalnihorganizacija do svih ~inilacajavnog i privatnog `ivota u svimzemljama ~lanicama Evropskeunije.

Polaze}i od Evropske stra-tegije zapo{ljavanja (1997) iLisabonske konferencije, autoriMEMORANDUMA nude rad-nu definiciju principa do`i-

votnog obrazovanjakao �promi{ljenu ak-tivnost u~enja koja seostvaruje a ima za ciljpobolj{anje znanja,ve{tina i kompe-tencija�. Ovako shva-}eno do`ivotno ob-razovanje nije samojedan od aspekataobrazovanja ve} je-dan od vode}ih prin-cipa koji omogu}avasticanje i u~e{}e uukupnom procesuu~enja. Kako prvadecenija XXI vekatreba da ostvari ova-kvu viziju, MEMO-RANDUM }e otvo-riti put {irokim raz-

govorima u kojima }e seiskristalisati ta zavr{na vizijado`ivotnog obrazovanja.

Postoje dva jednako va`narazloga za uvo|enje principado`ivotnog obrazovanja kaojednog od najve}ih prioriteta uobrazovanju u zemljama Evrop-ske unije. To su:� Evropa se razvija i kre}e ka

dru{tvu i ekonomiji koji sebaziraju na znanju i u~enju;pristup savremenim informa-cionim tehnikama i znanjima,motivacija i ve{tine kori{-

C M Y K

C M Y K

eurotranzicija

obrazovanje

78

}enja ovih izvora postaju, vi{enego ikada ranije, klju~ zaja~anje evropske konkurenci-je i pobolj{anje zapo{ljavanjai adaptivnost radne snage;

� Evropljani danas `ive u slo-`enom dru{tvenom i politi~-kom svetu; pojedinci, vi{enego ikada ranije, `ele daplaniraju svoje `ivote, daaktivno doprinose dru{tvu,da u~e, da `ive zajedno sakulturnim, etni~kim i jezi~-kim razlikama. Obrazovanjeje, upravo, klju~ za u~enje irazumevanje kako da seodgovori na ove izazove.

Ova dva aspekta direktnoizdvajaju i dva jednako va`nazadatka do`ivotnog obrazova-nja: promociju aktivnog gra|an-stva i promociju zapo{ljavanja.

Aktivno gra|anstvo pod-razumeva � da li i kako ljudimogu da u~estvuju u svim sfera-ma dru{tvenog i ekonomskog`ivota, {anse i rizike sa kojima seoni susre}u, njihov ose}aj pri-padnosti dru{tvu ~iji su ~lanovi iu kome `ive.

Zapo{ljavanje, shva}enokao sposobnost da se sa~uva izadr`i zaposlenje, nije samozajedni~ka dimenzija aktivnoggra|anstva ve} ozna~ava i: prin-cip jednakosti koji podrazumevastvaranje uslova za obezbe|iva-nje punog zapo{ljavanja, kao ija~anje evropske konkurencije iputa u �novu ekonomiju�.

I zapo{ljavanje i aktivnogra|anstvo zavise od adek-vatnog i savremenog znanja ive{tina koje poseduju pojedinci.Zbog toga je, prema stavovimaMEMORANDUMA, do`ivot-no obrazovanje su{tinska politikarazvoja gra|anstva, ja~anjadru{tvene kohezije i pove}anjazapo{ljavanja.

U~enje tokomcelokupnog `ivota

Vode}i akteri u~enog dru-{tva su ljudi. Oni ~ine humaneresurse jer kreiraju i koristeznanje i kontinuirano menjajudru{tvo oko sebe. Da bi se tajkapacitet {to bolje razvio, autoriMEMORANDUMA smatrajuda ljudi treba da `ele i da budusposobni da rukovode svojim`ivotima, ukratko: da buduaktivni gra|ani. Obrazovanje isistem osposobljavanja pru`ajuu tome najbolje na~ine. Zbogtoga se i princip do`ivotnogobrazovanja bazira na shvatanjuceline u~enja �od kolevke dogroba�, odnosno u~enje uzrelom dobu ~ini}e kontinuitetsa procesom sticanja znanja,ve{tina i razumevanja u ranomperiodu `ivota i tokom mla-dosti. Visokokvalitetno obrazo-vanje koje se sti~e u ranom de-tinjstvu predstavlja su{tinskuosnovu na koju se nadogra|ujebazi~no obrazovanje, pa zatimpo~etno stru~no obrazovanje iosposobljavanje. Ovi segmentiobrazovanja treba da pru`e svimmladim ljudima nove bazi~neve{tine koje zahteva ekonomijazasnovana na znanju. Mladi ljuditreba, tako|e, da nau~e da u~e ida imaju pozitivan pristupu~enju. Jer individualna motiva-cija za u~enje i spektar mogu}-nosti za u~enje su �apsolutniklju~ za uspe{nu implementacijudo`ivotnog obrazovanja�. Zbogtoga se autori MEMORANDU-MA zadr`avaju na zahtevu dasvaki pojedinac treba da budesposoban da radije sledi otvo-rene puteve u~enja koje sambira, nego da bude obavezan daide utvr|enim dominantnimputevima. [to zna~i, da obrazo-vanje i sistemi osposobljavanjatreba da se radije prilago|avajuindividualnim potrebama izahtevima, nego obrnuto.

MEMORANDUM raz-likuje tri bazi~ne kategorijesmislenih aktivnosti u~enja:� formalno u~enje koje se os-

tvaruje u obrazovnim institu-cijama i institucijama zaosposobljavanje i koje sezavr{ava dobijanjem pri-znatih diploma i kvalifikacija;

� neformalno u~enje, koje serealizuje izvan glavnih si-stema obrazovanja i neobezbe|uje na kraju for-malne sertifikate; neformalnou~enje mo`e se ostvarivati ina radnom mestu i u okviruaktivnosti organizacija civil-nog dru{tva i grupa (na pri-mer: omladinske organizaci-je, sindikati i politi~ke parti-je); ovaj oblik u~enja mo`e seostvarivati i u okviru institu-cija ili slu`bi koje su komple-mentarne formalnom sistemu(kao {to su umetni~ki, sport-ski, muzi~ki razredi ili privat-na nastava koja se ostvarujeradi pripreme za ispite itd.);

� svakodnevno u~enje je prirod-na �pratnja� svakodnevnog`ivota; za razliku od for-malnog i neformalnog u~enja,svakodnevno u~enje ne tra`ismi{ljeno u~enje i ne moraju~ak ni pojedinci da ga prizna-ju kao doprinos sopstvenompove}anju znanja i ve{tina.

Za razliku od dosada{njedominatne uloge formalnogu~enja, princip do`ivotnogobrazovanja ravnopravno uklju-~uje i ostale dve kategorijeu~enja (neformalno i svakod-nevno). Neformalno u~enje se,do sada, realizovalo i ostajaloizvan {kola, fakulteta, centara zaosposobljavanje i univerziteta.Naj~e{}e, ono nije bilo vidljivokao {to se videlo �stvarnou~enje� i njegovi rezultati senisu mogli meriti na ekonom-skom tr`i{tu. Tako je neformal-

C M Y K

C M Y K

mart�april, 2001.

obrazovanje

79

no u~enje ostajalo nedovoljnovrednovano ili ~ak potcenjeno.U ukupnoj dosada{njoj tradi-cionalnoj slici u~enja nedostaja-lo je i svakodnevno u~enje, iakoje ono kao oblik uvek postojalo iostvarivalo se, ali bez vredno-vanja. Razvoj informacionihtehnologija, posebno kompju-tera pokazao je da ovaj obliku~enja ima svoj zna~aj. Sva-kodnevno u~enje danas postajeogroman rezervoar u~enja imo`e biti zna~ajan izvor ino-vacija i metoda u~enja. Uva-`avaju}i sve to, MEMORAN-DUM nastoji da pove`e ukupanproces u~enja tokom ~itavog`ivota pojedinca u komplemen-taran proces koji ~ine formalno,neformalno i svakodnevno u~e-nje, bez obzira da li se ostvarujukontinuirano ili povremeno.

Pored definisanja ciljeva ipolitike do`ivotnog obrazova-nja, autori MEMORANDUMA

su posebno pred-lo`ili i pravce nje-govog uvo|enja upraksu i realizaci-ju. Kako je ME-MORANDUMpredlog za ras-pravu, o ~ijoj sa-dr`ini treba da sevode razgovori{irom Evrope, tosu i akcije za nje-govu realizacijudate kao klju~napitanja ~ije odgo-vore treba da po-ka`e javna ras-prava.

Postavljeno je{est klju~nih po-ruka, s tim {tosvaka poruka nosikonkretna pitanjana koja u~esnicirasprave treba dadaju odgovore.

1. Nove bazi~ne ve{tine za sve.MEMORANDUM defini{enove bazi~ne ve{tine koje supotrebne pojedincima kakobi se uklju~ili i u~estvovali ubudu}em dru{tvu zasnova-nom na znanju.

2. Vi{e investiranja u ljudskeresurse. Lisabonska konferen-cija je donela zaklju~ak opotrebi razmi{ljanja o pove-}anju dosada{njih stopa do-prinosa za obrazovanje uzemljama ~lanicama. ME-MORANDUM pokre}e i po-trebu ponovnog razmi{ljanjao principima i osnovamainvestiranja u obrazovanje.

3. Inovacije u nastavi i u~enju.MEMORANDUM postavljapitanja o razvoju efikasnihnastavnih metoda i metodau~enja u kontekstu do`i-votnog obrazovanja.

4. Vrednovanje u~enja. Kako semogu zna~ajno pobolj{ati

na~ini vrednovanja, a time iostvarivanja neformalnog isvakodnevnog u~enja?

5. Reafirmisanje savetovanja.MEMORANDUM postavljapitanja o na~inima koji bisvima obezbedili lak{i pristupkvalitetnim informacijama isavetovanje o mogu}nostimau~enja {irom Evrope i u svimperiodima `ivota pojedinaca.

6. ^vr{}e povezivanje u~enja iku}e. Kako obezbediti boljemogu}nosti za u~enje kodku}e uz podr{ku odgovara-ju}ih informaciono-tehno-lo{kih sredstava.

O svim ovim pitanjimarazgovara}e se do sredine 2001.godine u zemljama ~lanicamaEvropske unije. Za to vreme,Evropska komisija }e nastavitirad na izradi indikatora do-`ivotnog obrazovanja.

U jesen ove godine, naosnovu rezultata javne rasprave,bi}e pripremljen zavr{ni doku-menat koji }e doneti ciljeve,zadatke, konkretne pravce akcijai kriterijume za realizaciju do`i-votnog obrazovanja.

C M Y K

C M Y K

eurotranzicija

obrazovanje

80