Okvir za partnerstvo sa Republikom Srbijom za period 2016-2020

Izveštaj br. 100464-YF

REPUBLIKA SRBIJASTRATEŠKI OKVIR ZA PARTNERSTVO2016-2020

Dokument

Grupe Svetska banka

Izveštaj br. 100464-YF

MEĐUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ

MEĐUNARODNA FINANSIJSKA KORPORACIJA

MULTILATERALNA AGENCIJA ZA GARANTOVANJE INVESTICIJA

STRATEŠKI OKVIR ZA PARTNERSTVO

ZA

REPUBLIKU SRBIJU

ZA PERIOD OD 2016. DO 2020. FISKALNE GODINE

maj 2015.

Jugoistočna Evropa Menadžment jedinica za zemlju Evropa i centralna Azija

Međunarodna finansijska korporacija

Evropa i centralna Azija

Multilateralna agencija za garantovanje investicija

EKVIVALENTI VALUTA Efektivni kurs na dan 1. aprila 2015.

Jedinica valute – Srpski dinar (RSD) 100.00 = USD 0.895

SKRAĆENICE I AKRONIMI

AAA Analitičke i savetodavne usluge MIGA Multilateralna agencija za garantovanje investicija

IPF Investiciono projektno finansiranje MF Ministarstvo finansija BEEPs Anketa o poslovnom okruženju i

rezultatima preduzeća NALED Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski

razvoj B40 Najsiromašnijih 40 procenata populacije NBS Narodna banka Srbije ALMPs Aktivni programi tržišta rada NSZ Nacionalna služba za zapošljavanje CPF Okvir za partnerstvo sa zemljom NPLs Nenaplativi krediti CMU Menadžment jedinica za zemlju OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i

razvoj CPS Strategija za partnerstvo sa zemljom PEFA Procena javnih rashoda i finansijske

odgovornosti DLIs Pokazatelji vezani za povlačenje

sredstava IFKJ Interna finansijska kontrola u javnom

sektoru AOD Agencija za osiguranje depozita PLR Analiza učinka i znanja ECA Evropa i centralna Azija UJN Uprava za javne nabavke EK Evropska komisija JPP Javno-privatno partnerstvo RRD Rani razvoj dece RK Republička komisija za zaštitu prava u

postupcima javnih nabavki EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj SAA Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EIB Evropska investiciona banka DRI Državna revizorska institucija EPS Elektroprivreda Srbije SCD Sistematska dijagnostička procena EU Evropska unija JIE Jugoistočna Evropa SDI Strane direktne investicije SEIO Kancelarija za evropske integracije KFS Komitet za finansijsku stabilnost SILC Anketa o prihodima i uslovima života GCI Globalni indeks konkurentnosti DP Državna preduzeća BDP Bruto domaći proizvod SORT Standardizovani alat za ocenu operativnih

rizika ABD Anketa o budžetu domaćinstava TFs Poverenički fondovi HBS Anketa budžeta domaćinstava UAE Ujedinjeni Arapski Emirati IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj UN Ujedinjene nacije IEG Grupa za internu evaluaciju UNDP Razvojni program Ujedinjenih nacija IFC Međunarodna finansijska korporacija SB Svetska banka MFI Međunarodne finansijske institucije GSB Grupa Svetska banka MMF Međunarodni monetarni fond Železnice

Srbije Železnice Srbije

LITS Anketa život u tranziciji LPI Indeks logističkih rezultata LSMS Anketa merenja životnog standarda

IBRD IFC MIGA

Potpredsednik: Direktor za zemlju: Rukovodilac tima:

Laura Tuck Ellen A. Goldstein Tony Verheijen Lazar Šestović

Karin Finkelston Tomasz A. Telma Thomas Lubeck George Konda

Keiko Honda Ravi Vish Franciscus Linden

Prethodnu Strategiju partnerstva za Srbiju, Izveštaj br. 65379-YF, od dana 15. novembra 2011. razmatrao je Odbor izvršnih direktora 15. novembra 2011. god. Datum poslednjeg Izveštaja o napretku izvršenja Strategije bio je 25. avgust 2014. god.

SADRŽAJ

I. UVOD ...................................................................................................................... 1 II. KONTEKST ZEMLJE I RAZVOJNI PROGRAM ........................................................ 3

A. Socijalni i politički kontekst ................................................................................ 3 B. Najnoviji razvoj ekonomske situacije .................................................................. 4 C. Profil i trendovi siromaštva ................................................................................ 7 D. Determinante siromaštva i razvojni izazovi ....................................................... 9

III. STRATEGIJA ZA PARTNERSTVO GRUPE SVETSKE BANKE ........................... 13

A. Program Vlade i srednjoročna strategija .......................................................... 13 B. Predložen Okvir GSB za partnerstvo sa zemljom ............................................ 15 B.1 Lekcije iz Izveštaja o analizi rezultata i učenja CPS, evaluacija Grupe za

internu evaluaciju i konsultacija sa interesnim stranama .................................. 15 B.2 Pregled Strategije Grupe Svetska banka.......................................................... 18 B.3 Ciljevi koje podržava program GSB .................................................................. 23 C. Implementacija Okvira za partnerstvo u periodu 2016-2020. ............................. 36 C.1 Pregled sistema nabavki i finansijskog upravljanja u zemlji ............................. 40 C.2 Partnerstvo i koordinacija ................................................................................. 41

IV. UPRAVLJANJE RIZICIMA ..................................................................................... 43 ANEKS 1. MATRICA REZULTATA OKVIRA ZA PARTNERSTVO SA ZEMLJOM (CPF) .................... 47 ANEKS 2. IZVEŠTAJ O ZAVRŠETKU CPS-a 2012-15 I POUKE ........................................................ 69 ANEKS 3. SB – INDIKATIVNI PROGRAM IFC ZA FG 2016-21............................................................ 111 ANEKS 4. INDIKATIVNO ODOBRAVANJE KREDITA MEĐUNARODNE BANKE ZA OBNOVU I

RAZVOJ (IBRD) PO GODINAMA * ...................................................................................... 117 ANEKS 5. RAZVOJNI PARTNERI U SRBIJI I OBLASTI ANGAŽOVANJA ........................................... 119 ANEKS 6. SORT (STANDARDIZOVANI ALAT ZA OCENU RIZIKA OPERACIJA ZA SRBIJU) .......... 121 ANEKS 7. ODABRANI POKAZATELJI UČINKA I UPRAVLJANJA PORTFOLIOM BANKE ................. 123 ANEKS 8. PORTFELJ OPERACIJA (IBRD/IDA I GRANTOVI) ............................................................. 125 ANEKS 9. IZVEŠTAJ O UGOVORENOM I ISPLAĆENOM PREOSTALOM IZNOSU PORTFOLIJA

MEĐUNARODNE FINANSIJSKE KORPORACIJE (IFC) .................................................... 127

STRATEŠKI OKVIR ZA PARTNERSTVO SA REPUBLIKOM SRBIJOM ZA PERIOD OD 2016. DO 2020. FISKALNE GODINE

Uvod

1

I. UVOD

1. Ovaj programski dokument predstavlja program i okvir rezultata GSB za Okvir za partnerstvo sa Republikom Srbijom (CPF) za period od 2016. do 2020. fiskalne godine. Prethodna Strategija za partnerstvo sa Srbijom (CPS) pokrivala je period od 2012. do 2015. fiskalne godine (FY), a Izveštaj o napretku CPS je dostavljen 25. avgusta 2014. godine. Tajming novog CPF prati pripremanje Sistematske dijagnostičke procene (SCD) koja navodi prioritete i pravac CPF kako bi se dostigli dvostruki ciljevi Grupe Svetske banke (GSB) u vidu smanjenja siromaštva i povećanja zajedničkog prosperiteta za najsiromašnijih četrdeset procenata populacije (B40). 2. Novi CPF dolazi u pravom trenutku. Srbija po prvi put od 2001. godine, kada je počelo ubrzanje ka tržišnoj ekonomiji, ima Vladu sa čvrstom većinom u Narodnoj skupštini, što joj pruža mogućnost da otpočne i sprovede duboke reforme neophodne za stvaranje konkurentne ekonomije i povećanje prihoda za najsiromašnijih četrdeset procenata stanovništva. Pored toga, Srbija je 2014. godine započela pregovarački proces o pristupanju EU, stvarajući dodatni podsticaj za reforme i mogućnosti za privlačenje investicija. Katastrofalne poplave u maju 2014. godine su preusmerile pažnju Vlade tokom prvih 100 dana mandata. Od tada se beleži stabilan napredak u razvijanju okvira strukturnih reformi koji će omogućiti makro-fiskalnu održivost i stvoriti tržišno orijentisanu i konkurentnu privredu. Srednjoročna fiskalna strategija, usvojena u februaru 2015. godine, predstavlja strateški oslonac za ovaj reformski program.

3. Bez obzira na novi zamah ekonomskih i strukturnih reformi, Srbija se suočava sa ozbiljnim izazovima, pre svega u vidu pada životnog standarda. Stopa siromaštva beleži ubrzan rast od početka globalne ekonomske krize 2008. godine, uglavnom kao rezultat trostruke recesije. Kao što je prikazano u SCD, najsiromašnijih četrdeset procenata populacije je posebno pogođeno. Strukturne reforme bi, u kratkom roku, verovatno mogle da pogoršaju ovaj trend. Povraćaja rasta je osnovni uslov za promenu ove dinamike: period pre krize je pokazao da rast donosi koristi za B40 mnogo više nego za ostale segmente društva. Okretanje ka izvozno orijentisanom modelu ekonomije bi trebalo da pomogne Srbiji da dugoročno ostvari brži rast. SCD navodi da većina od najsiromašnijih 40 procenata populacije verovatno neće imati direktne koristi od izvozno orijentisanog rasta. Iako radna mesta otvorena u visoko produktivnim izvoznim sektorima mogu imati efekat umnožavanja u stvaranju radnih mesta u nerazmenljivim sektorima, to možda neće biti dovoljno kako bi se stvorila radna mesta za najsiromašnijih 40 procenata populacije. Stoga su potrebne dodatne reformske mere kako bi se otvorile mogućnosti za zapošljavanje i povećao zajednički prosperitet.

4. Cilj Okvira za partnerstvo sa zemljom (CPF) je pružanje podrške Srbiji u stvaranju konkurentne i inkluzivne ekonomije i kroz takav pristup postizanje integracije u EU. CPF je u potpunosti usklađen sa dvostrukim ciljevima GSB, oslikava prioritete SCD i gradi se na komparativnoj prednosti GSB. SCD pokazuje da dostizanje smanjenja siromaštva i zajedničkog prosperiteta u Srbiji zahteva ekonomsku strategiju koja je pravedna i izvozno orijentisana, i trebalo bi da se snažno fokusira na stvaranje radnih mesta, sa akcentom na one politike i mere koje mogu da stvore značajnu stopu zapošljavanja za najsiromašnijih 40 procenata populacije.


Uvod

2

5. Okvir za partnerstvo sa zemljom (CPF) je izvukao koristi od opsežnih konsultacija sprovedenih tokom pripreme Sistematske dijagnostičke procene (SCD), uključujući konsultacije sa akterima širom zemlje i niz sastanaka tima iz zemlje, uključujući timove IFC, MIGA i IBRD. Okvir je takođe dopunjen Analizom rezultata i učenja CPS, koja je navedena u Aneksu 2.


Kontekst zemlje i razvojni program

3

II. KONTEKST ZEMLJE I RAZVOJNI PROGRAM

A. Socijalni i politički kontekst

6. Srbija, sa populacijom od 7.2 miliona stanovnika, se nalazi u ključnoj fazi političkog razvoja. Po prvi put nakon više od deset godina Srbija ima Vladu koja može da računa na jasnu većinu u Narodnoj skupštini i pokazala je posvećenost u sprovođenju dugo odlaganih reformi. Ukoliko se održi društveni konsenzus oko ovih reformi, to će pomoći položaju Srbije u kapitalizovanju svoje strateške lokacije i napretku u procesu pristupanja EU. 7. Politička i ekonomska tranzicija Srbije je uhvatila tempo 2001. godine, kada je koaliciona Vlada na čelu sa premijerom Zoranom Đinđićem stupila na dužnost. BDP po glavi stanovnika u Srbiji je u tom trenutku iznosio značajno manje od nivoa zabeleženog 1989. godine. Nova Vlada je 2001. godine predstavila ambiciozan program reformi za brzu tranziciju ka tržišno orijentisanoj ekonomiji, normalizaciji odnosa sa stranim kreditorima i integraciji u regionalno, evropsko i svetsko tržište.

8. Politička putanja Srbije od 2001. godine se odvijala u znaku dva glavna obeležja: domaće političke fragmentacije i napora usmerenih ka međunarodnoj reintegraciji. Na domaćem planu, nakon ubistva premijera Đinđića u martu 2003. godine, stvaranje koherentnih političkih koalicija je postalo sve teže, što je dovelo do niza vlada kratkog daha kojima je nedostajala koherentnost potrebna za sprovođenje ambicioznih reformskih napora započetih 2001. godine. Izbori održani u martu 2014. godine doveli su do formiranja Vlade sa snažnom većinom, što je Srbiji dalo novu priliku za prevazilaženje rastuće fragmentiranosti koja je karakterisala prošlost i da iskoristi zamah za reforme. Na međunarodnom planu, nakon decenije isključenosti, Srbija je zatražila reintegraciju sa Evropom i širom međunarodnom zajednicom, što je složen proces koji se odužio.

9. Domaća fragmentacija politike je delimično posledica neslaganja oko najtežeg političkog izazova Srbije, a to je odnos Srbije sa Kosovom. Kosovo je zvanično proglasilo nezavisnost 2008. godine, i mada ga Srbija ne priznaje kao nezavisnu državu, prethodnih godina je potpisano nekoliko sporazuma, koji su omogućili Srbiji dalji napredak u procesu pristupanja EU.

10. Osim Kosova, druga ključna pitanja u unutrašnjoj politici vezana su za proces rešavanja sistema državnih i društvenih preduzeća. Inicijalni proces privatizacije i transformacije vlasništva stvorio je zarobljenu ekonomiju u kojoj su interesi blokirali ili usporavali reforme kako bi zadržali kontrolu nad privredom. Nedostatak odlučne političke akcije kako bi se uklonio uticaj posebnih interesnih grupa dodatno je produžio bolnu ekonomsku tranziciju Srbije.

11. Srbija je zabeležila napredak u integraciji sa evropskim i međunarodnim strukturama. U novembru 2007. godine, Srbija je parafirala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. EU je u martu 2012. godine Srbiji odobrila status zemlje kandidata.



4

Evropski savet je u junu 2013. godine odlučio da otvori pristupne pregovore sa Srbijom, dok je pregovarački okvir usvojen u decembru 2013. Prva Međuvladina konferencija je održana 21. januara 2014. označivši zvaničan početak pristupnih pregovora Srbije. Od zvaničnog početka pregovora, proces pristupanja EU se u velikoj meri kreće predviđenom putanjom. Srbija je sama sebi postavila cilj pristupanja EU 2020. godine. Međutim, odnos sa Kosovom je i dalje osetljiv i predstavlja izazov za Srbiju.

12. Srbija je takođe angažovana u obnovi tradicionalnih odnosa sa istorijskim partnerima iz Pokreta nesvrstanih, kao i u proširenju odnosa sa partnerima koji traže mogućnosti za investiranje u Evropi. U poslednjih nekoliko godina, ovo se pokazalo kao korisno sa prilivom investicija od netradicionalnih partnera koji sve više dobijaju na značaju, recimo partnerstvo sa UAE po raznim pitanjima.

B. Najnoviji razvoj ekonomske situacije

13. Privreda Srbije je ušla u recesiju 2014. godine, treći put u poslednjih šest godina. Dok je recesija 2009. godine uglavnom bila rezultat snažnog uticaja međunarodne ekonomske krize, recesije koje su pogodile zemlju 2012. i 2014. godine su prvenstveno izazvane prirodnim katastrofama. Pored toga, slaba domaća tražnja i razni strukturni problemi, uključujući odloženu privatizaciju preostalih državnih preduzeća, nereformisana javna preduzeća i loš učinak bankarskog sektora, sprečili su oporavak ekonomije. 14. Ekonomija je zapala u poslednju recesiju pre svega zbog poplava iz maja 2014. godine. Procenjuje se da su poplave izazvale štetu u iznosu od oko EUR 864 miliona, kao i EUR 648 miliona u gubicima. To se prevodi u 2.7 procenta BDP u šteti i 2 procenta BDP u gubicima tokom 2014. Energetski sektor je najteže pogođen, jer su dva najveća površinska kopa lignita koji služe kao izvor goriva za termoelektrane bila poplavljena. Između maja i decembra 2014. godine, rezultati energetskog sektora su bili za jednu trećinu niži u poređenju sa istim periodom 2013. godine.

15. Recesija iz 2014. godine je široko rasprostranjena, pokrivajući sve sektore osim poljoprivrede i telekomunikacionih usluga. Energetski sektor, proizvodnja i građevinski sektor su zabeležili značajno smanjenje aktivnosti 2014. godine. Rezultati u energetskom sektoru su bili 17 procenata niži u 2014. u odnosu na 2013. godinu, dok su rezultati proizvodnje bili 1.4 procenta niži, a građevinskog sektora 4.1 procenata niži u odnosu na isti period. Dodata vrednost u uslužnom sektoru smanjena je za 0.5 procenata u realnom iznosu 2014. godine u poređenju sa 2013. godinom. 16. Rast izvoza – iako još uvek pozitivan – je usporen i nije mogao da spreči dalju recesiju 2014. godine. Od 2010. godine, a posebno 2013. godine kada je proizvođač automobila FIAT pokrenuo proizvodnju u Srbiji, izvoz je predstavljao značajan pokretač rasta. Međutim, 2014. godine izvoz beleži usporavanje, što je negativno doprinelo rastu BDP od trećeg i četvrtog kvartala. Glavni razlozi za usporavanje izvoza su bili: niža proizvodnja u energetskom sektoru; niže strana tražnja i prodaja FIAT-a; i smanjenje učinka u državnim preduzećima koja čekaju privatizaciju. Oporavak izvoza je započet u prvoj četvrtini 2015.



5

godine, kada je izvoz zabeležio rast od 5.2 procenata (u poređenju sa istim kvartalom 2014. god).

17. Recesija još nije dovela do daljeg povećanja stope nezaposlenosti. Tačnije, stopa nezaposlenosti je smanjena na 16.8 procenata1 u četvrtom kvartalu 2014. godine, u odnosu na 20.1 procenata iz prethodne godine, jer je otvoreno 80,000 radnih mesta, mada uglavnom u neformalnom sektoru. U okviru neformalnog sektora, većina novih radnih mesta je otvorena u poljoprivredi. Nezaposlenost mladih je opala na 42 procenta, ali je i dalje veoma visoka. Mnogi mladi ljudi napuštaju zemlju u potrazi za mogućnostima zapošljavanja – posebno u zapadnoj Evropi.

18. Inflacija je bila niska tokom cele 2014. godine. Od marta 2014. godine, inflacija je bila ispod donje granice ciljane inflacije od 4±1.5 procenata, sa prosekom od 2 procenta (na godišnjem nivou). Niža inflacija je prvenstveno rezultat niskih cena hrane u prvoj polovini godine i odsustva usklađivanja regulisanih cena u drugoj polovini godine. Inflacija je do kraja godine dostigla 1.7 procenata. Bazna inflacija je u proseku iznosila samo 0.4 procenata 2014. godine. Inflacija u prvom kvartalu 2015. godine je prosečno dostigla 0.9 procenata. 19. Nominalni i realni kurs beleže konstantni pad tokom 2014. godine. Dinar je oslabio nominalno za 5.2 procenata tokom godine, sa rastućim pritiskom na devizni kurs u drugoj polovini. Narodna banka Srbije (NBS) je redovno intervenisala kako bi sprečila promenljivu potrošnju na depresijaciju u ukupnom iznosu od EUR 1.6 milijardi do decembra. U prvom kvartalu 2015. god, dinar je ojačao za 0.6 procenata u odnosu na oslabljeni evro, a NBS je intervenisala kupovinom EUR 170 miliona u tom istom periodu. Okvir inflacije i posvećenost održavanju fleksibilnog kursa NBS se smatra odgovarajućim, iako smanjenje inflacije predstavlja izazov zbog značajnog deviznog kursa i visokog nivoa evroizacije.

20. Finansijski sistem je stabilan, iako su prisutne slabosti u nekim državnim bankama. Srpski finansijski sistem je prebrodio prvi talas finansijske krize relativno dobro. Međutim, slab ekonomski oporavak i značajna depresijacija doveli su do značajnog povećanja nenaplativih kredita (NPL) koji se od septembra 2014. godine nalaze na 23 procenta i smanjene profitabilnosti. Iako je bankarski sistem dobro kapitalizovan i likvidan, pojavile su se poteškoće, posebno u segmentu domaćih banaka. Četiri banke su propale od 2011. godine. Krediti privatnim preduzećima su u padu u periodu od između septembra 2012. i maja 2014. godine, mada je kreditna aktivnost zabeležila oporavak u drugoj polovini 2014. godine, pre svega kao rezultat uvođenja subvencionisanih kredita.

21. U pogledu fiskalne politike, konsolidovani fiskalni bilans države je pogoršan od 2008. godine. Prihodi su pali u periodu od 2008-11, a nakon ponovnog pada 2013. godine je usledio oporavak 2014. godine, delimično kao posledica povećanja stope PDV (Tabela 1). Potrošnja je sa druge strane zabeležila stabilan rast nakon krize. Rezultat je stalno pogoršanje opšteg državnog fiskalnog deficita sa oko 2.6 procenata BDP 2008. godine do vrhunca od oko 7.2 procenata BDP 2012. godine, koji je zatim opao na 5.6 procenata 2013. Smanjenje fiskalnog deficita 2013. godine je usledilo uglavnom kao posledica smanjenja kapitalnih

1 Za starije od 15 godina. Izvor Anketa o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku.



6

rashoda i subvencija i uvođenja novih pravila za indeksiranje plata i penzija u javnom sektoru, što je umanjilo masu zarada i potrošnju na penzije. Fiskalni deficit je 2014. godine ostao na visokih 6.7 procenata BDP (uključujući amortizaciju garancija na poziv). Tabela 1. Glavni makroekonomski pokazatelji i projekcije

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

Realni rast BDP-a -3.1 0.6 1.4 -1.0 2.6 -1.8 0.0 1.5 2.0

Doprinosi (u procentnim poenima):

Potrošnja -0.5 -0.4 0.9 -1.2 -0.6 -1.0 -3.2 -0.2 0.4

Investicije -11.5 -1.3 2.6 0.6 -0.6 -0.7 0.9 1.1 1.1

Neto izvoz 8.9 2.3 -2.1 -0.4 3.8 -0.1 2.3 0.6 0.5

Izvoz -2.1 4.3 1.6 0.3 7.4 1.6 1.4 2.2 3.1

Uvoz -10.9 2.0 3.8 0.7 3.6 1.7 -0.8 1.6 2.6

Stopa nezaposlenosti, prosek 16.1 19.2 23.0 24.0 22.1 18.9 19.0 18.0 17.0

BDP deflator 8.3 5.9 9.6 6.3 5.4 1.9 2.7 4.1 4.1 Inflacija, Indeks potrošačkih cena (kraj perioda) 6.6 10.2 7.0 12.2 2.2 1.7 4.2 4.0 4.0

Fiskalni računi Procenat BDP, osim ako nije drugačije naznačeno

Rashodi 44.2 44.6 43.1 46.6 43.5 46.6 44.2 42.4 40.7 Prihodi 39.8 39.9 38.2 39.4 37.9 40.0 38.9 37.7 36.9 Bilans opšte države (uključujući amortizaciju garancija na poziv) -4.3 -4.7 -4.9 -7.2 -5.6 -6.7 -5.3 -4.7 -3.8

Javni dug (kraj perioda) 36.0 43.7 46.6 58.3 61.4 71.0 77.3 78.6 78.1

Izabrani monetarni računi Godišnja promena procenta, osim ako nije drugačije naznačeno

Krediti nedržavnom sektoru 16.0 26.9 7.7 9.8 -4.5

Kamata (referentna kamatna stopa) 9.5 11.5 9.8 11.3 9.5 8.0

Platni bilans Procenat BDP, osim ako nije drugačije naznačeno

Bilans tekućeg računa -6.1 -6.5 -8.6 -11.5 -6.1 -6.0 -4.3 -4.7 -4.4

Uvoz -37.5 -42.4 -43.2 -44.2 -42.9 -44.6 -44.9 -43.9 -43.9

Izvoz 19.4 24.8 25.2 26.5 30.8 32.2 34.2 33.6 34.3

Strane direktne investicije, neto 4.4 3.0 5.5 2.1 3.6 3.7 4.0 3.8 4.0 Bruto rezerve (u USD milijardama, kraj perioda) 15.2 13.3 15.6 14.4 15.4 12.0

Devizni kurs, USD (prosek) 67.6 77.9 73.3 87.9 85.2 88.5

Nominalni BDP u milijardama USD 42.7 39.4 46.5 40.7 45.5 43.6 a) Podaci platnog bilansa korišćenjem BPM6 su dostupni samo od 2012. god, za period 2009-2011podaci su zasnovani na ranijem priručniku o Platnom bilansu. Izvor: Ministarstvo finansija, NBS, MMF; procene stručnjaka SB

22. U naporima da reši gore pomenute ekonomske izazove, Vlada je postigla dogovor sa MMF-om u vidu 3-godišnjeg aranžmana iz predostrožnosti. Program, koji je odobrio Odbor MMF-a 23. februara 2015. god, predviđa sprovođenje ambiciozne fiskalne konsolidacije



7

i strukturnih reformi radi smanjenja javnih rashoda, sprečavanja rasta javnog duga i stavljanje javnog duga na silaznu putanju do 2017. god. Projektovani fiskalni ciljevi za period 2015-17. godina u Tabeli 1 su u skladu sa dogovorenim programom konsolidacije. 23. Značajni eksterni i domaći negativni rizici ostaju prisutni u fiskalnom okviru. Eksterni negativni rizici uključuju slabiji ekonomski oporavak evrozone od očekivanog ili eksterne finansijske šokove. Ključni domaći negativni rizici uključuju probleme u sprovođenju neophodnih strukturnih reformi usmerenih ka fiskalnoj konsolidaciji. Ta pitanja obuhvataju osetljive reforme državnih preduzeća koje čine samu suštinu programa MMF-a. Imajući u vidu ograničenja ekonomske politike oko ovih reformi, rizik od nedovršavanja ili nesprovođenja programa MMF-a ostaje značajna pretnja za makroekonomsku i fiskalnu stabilnost Srbije.

C. Profil i trendovi siromaštva

Trendovi siromaštva 24. Iako je ekonomski rast pre krize doprineo smanjenju siromaštva i zajedničkom prosperitetu, ovaj napredak je zaustavljen od 2008. godine. Broj siromašnih je opao za gotovo polovinu sa 14 procenata 2002. godine na 6.6 procenata 2007. god, prema podacima Studije merenja životnog standarda (videti Sliku 1). Značajan i održiv ekonomski rast tokom ovog perioda, kao i rast penzija, drugih socijalnih transfera i međunarodnih doznaka doveli su do značajnog pada stope siromaštva u Srbiji tokom 2002-2007. Siromaštvo u Srbiji je ipak ostalo na nivou većem od novih zemalja članica EU. Slika 1: Broj siromašnih (procenat) i realan BDP po glavi stanovnika

Slika2: Pokazatelj zajedničkog prosperiteta zasnovan na agregatnoj nacionalnoj potrošnji

Izvor: Republički zavod za statistiku; ECAPOV portal podataka.

Izvor: Procena na osnovu podataka iz Ankete o budžetu domaćinstava RZZS

Napomena: Zvanična procena siromaštva 2012. je zasnovana na prihodima (podaci EU-SILC). Procene iz prethodne godine su zasnovane na potrošnji (podaci Studije za merenje životnih standarda i Ankete o budžetu domaćinstava). Procene zasnovane na različitim instrumentima nisu uvek uporedive.



8

25. Silazni trend siromaštva je preokrenut nakon početka globalne finansijske krize2. Srbija je 2012. godine usvojila relativnu liniju siromaštva EU – deo stanovništva koji živi ispod 60 procenata srednjeg prihoda – kao svoju zvaničnu stopu siromaštva. Prva EU-SILC anketa (Anketa o prihodima i uslovima života) za Srbiju izmerila je ovaj pokazatelj relativnog siromaštva na 24.6 procenata za 2012. godinu, što je procenat viši u odnosu na sve nove zemlje članice EU. 26. Rast pre krize je posebno pogodovao siromašnima i populaciji koja spada u B40, ali su ove grupe takođe neproporcionalno pogođene tokom nedavnog ekonomskog usporavanja i recesije (Slika 2). Oni koji se nalaze na samom dnu distribucije dobrobiti pre krize su doživeli veći rast od prosečnog. Između 2008. i 2010. godine, međutim, uglavnom zbog nedostatka ukupnog rasta, ali i pogoršanja nejednakosti siromašni su bili u lošoj situaciji, što je potvrđeno incidencom krive rasta i preraspodelom rasta. Između 2005. i 2010. godine, pad prihoda za najsiromašnijih 40 procenata je u Srbiji bio među najgorima u Evropi i centralnoj Aziji.

27. Trendovi siromaštva direktno odražavaju šta se dešava u ruralnom siromaštvu. Povećanje stope siromaštva nakon krize je naročito izraženo u ruralnim područjima, penjući se sa 7.5 procenata 2008. godine na 13.6 procenata 2010. Kada se promene u siromaštvu dekomponuju prema urbanom-ruralnom stanovništvu, promene u ruralnom siromaštvu čine većinu: 93 procenata nacionalnog smanjenja siromaštva u periodu od 2006-2008. godine i 85 procenata nacionalnog povećanja siromaštva u periodu od 2008-2010. 28. Gubici u zapošljavanju i prihodima od rada su najviše doprineli povećanju siromaštva i smanjenju dobrobiti za najsiromašnijih 40 procenata (B40) nakon krize. Mogućnosti na tržištu rada su se značajno pogoršale između 2008. i 2012. god, posebno za one sa niskim primanjima. Od 2008. do 2010. godine, domaćinstva u kojima je glava porodice nezaposlena ili samozaposlena su beležila veće stope siromaštva i registrovala su značajan rast siromaštva. Profil siromaštva 29. Siromašni i najsiromašnijih 40 procenata uglavnom stanuju u ruralnim i slabo naseljenim područjima. Tokom 2012. godine, 36.2 procenata populacije u slabo naseljenim oblastima i 23.6 procenata populacije u drugim oblastima niske gustine naseljenosti su bili u riziku od siromaštva, u poređenju sa 13.8 procenata u gusto naseljenim oblastima (urbanim). Skoro polovina stanovništva koje se nalazi u najniža dva kvintila prihoda žive u slabo naseljenim, ruralnim oblastima. Stopa rizika od siromaštva (tj. udeo populacije koji živi ispod 60 procenata srednjeg prihoda) je bila najviša u južnom i istočnom regionu Srbije, a najniža u Beogradu. 2Izvođenje dužih i novijih trendova siromaštva i zajedničkog prosperiteta je teško imajući u vidu da je Srbija promenila sistem zvaničnog merenja siromaštva sa merenja zasnovanog na potrošnji, tj. apsolutne metode siromaštva koristeći Anketu o budžetu domaćinstava, na metodu zasnovanu na prihodima, metoda relativnog siromaštva koja koristi SILC anketu.



9

Okvir 1. Rešavanje pitanja rodnog jaza u Srbiji: Dijagnostika i integracija načela rodne ravnopravnosti Postojeća rodna dijagnostika i dokazi ukazuju na uporan problem rodne nejednakosti u Srbiji. Iako su stope upisa u osnovne i srednje škole slične, na tržištu rada rodna nejednakost postaje daleko vidljivija. Stopa zaposlenosti žena u Srbiji od 33 procenata zaostaje za stopom zaposlenosti muškaraca u Srbiji, kao i žena u regionu ECA za 16, odnosno 13 procenata, što dovodi do 16 procenata gubitka prihoda po glavi stanovnika. Rodni jaz u zaradama postoji i najveći je među nisko-kvalifikovanim radnicima, gde taj procenat iznosi više od 20 procenata (Avlijaš i saradnici, 2013. god). Kao u mnogim drugim zemljama, rodne razlike u korišćenju vremena, ograničenom upisu dece i profili veština doprinose segregaciji u zaposlenosti i deluju kao prepreka na mogućnost žena da rade i budu preduzetnice (USAID 2010. god). Stopa učešća u radnoj snazi opada za žene tokom reproduktivnih godina, a samo 13 procenata dece mlađe od tri godine u Srbiji je upisano u predškolske ustanove između 2010. i 2011. god (UNECE 2010. god). Ovakva situacija je još gora među Romima, gde je stopa zaposlenosti žena na posebno niskom nivou. Iako dokazi o rodnoj nejednakosti u mogućnostima za zapošljavanje stalnog rastu, analitički rad se fokusira na istraživanje prepreka za učešće na tržištu rada sa kojima se suočavaju žene. Banka rukovodi povereničkim fondom (koji podržava Švajcarska agencija za razvoj i saradnju) koji je usmeren ka izgradnji baze znanja i promovisanju donošenja odluka na osnovu dokaza kako bi se rešila pitanja rodne nejednakosti. Takođe, u Srbiji se sprovodi Program za merenje veština (STEP) kako bi se prikupili podaci o sticanju veština i potrebnim veštinama na tržištu rada. Drugi projekat, Šta funkcioniše za žene se bavi prikupljanjem i rezimiranjem informacija o dizajnu intervencija, troškovima, praćenju i rezultatima rodnih aktivnosti u Srbiji i širem regionu zapadnog Balkana. Pored toga, trenutno se sprovodi studija kako bi se bolje razumele prepreke za učešće žena na tržištu rada vezane za negu dece i starijih lica, i sa strane potražnje i ponude nege. Takođe, program obuke Više od liderstva radi na razvijanju predloga reformi kako bi pomogli privatnim kompanijama da se usklade sa zakonom vezanim za rodnu ravnopravnost. Na raju, u saradnji sa Vladom Srbije, Svetska banka takođe sprovodi Ocenu rodnih pitanja za zemlju. Ocena će koristiti najnovije dostupne podatke iz SILC (Anketa o prihodima i uslovima života) ankete i fokusiraće se na to koliko su ženama dostupne ekonomske mogućnosti, iz ugla siromaštva i zajedničkog prosperiteta.

30. Siromašni i najsiromašnijih 40 procenata beleže slabije rezultate na tržištu rada u poređenju sa ostatkom populacije i u velikoj meri se oslanjaju na socijalne transfere. Generalno, Srbija ima slabo učešće radne snage, strukturnu nezaposlenost veću od 20 procenata i neformalnu ekonomiju značajnog obima. Veliki deo siromašnih i najsiromašnijih 40 procenata su koncentrisani među neaktivnom, nezaposlenom populacijom ili populacijom koja je zaposlena u poljoprivredi i nekvalifikovanim zanimanjima. Stoga je 37 procenata od najsiromašnijih 40 procenata nezaposleno, u poređenju sa 13 procenata gornjih 60 procenata stanovništva, dok 17 procenata najsiromašnijih 40 procenata (u poređenju sa 50 procenata gornjih 60 procenata) predstavljaju plaćeni radnici. Romska populacija – najosetljivija manjinska grupa – ima mnogo veću stopu siromaštva, niži nivo obrazovanja i lošije rezultate na tržištu rada u poređenju sa ne-romskim stanovništvom. Oko jedne trećine Roma je suočeno sa apsolutnim siromaštvom na osnovu prihoda (žive sa manje od PPP$ 4.30 na dan), u poređenju sa samo 8 procenata među ne-romskom populacijom, prema istraživanjima koje su sproveli Svetska banka/UNDP/EK 2011. godine. Stopa upisa u škole i obrazovna dostignuća su niža kod romske dece. Oko 49 procenata Roma radne dobi su nezaposleni.

D. Determinante siromaštva i razvojni izazovi

31. Sistematska dijagnostička procena naglašava dvostruki izazov sa kojim je Srbija suočena u građenju konkurentne i inkluzivne ekonomije. To uključuje završetak tranzicije sa ekonomije kojom dominira država ka ekonomiji koju predvodi privatni sektor, i sa modela



10

zasnovanog za potrošnji ka izvozno orijentisanom modelu. Imajući u vidu ekstremno nisku stopu učešća na tržištu rada od samo 49 procenata 2014. godine, blizak odnos između zapošljavanja i izgleda mogućnosti za prosperitet, obezbeđujući šire učešće u formalnom tržištu rada je od ključnog značaja u reagovanju na oba izazova.

32. Dok strukturne reforme mogu imati kratkoročne negativne posledice na rast i zajednički prosperitet, one će ipak ponuditi održive nove mogućnosti u srednjem roku. Na primer, suočavanje sa nasleđem preko 1,000 preduzeća koja na ovaj ili onaj način ostaju u rukama države će podrazumevati značajne viškove radne snage. Istovremeno, privatizovana ili korporatizovana državna preduzeća mogu ponuditi nove mogućnosti za zapošljavanje kada dobiju nove vlasnike, i mogu imati koristi od novih tehnologija i pristupa međunarodnim tržištima. U procesu rešavanja pitanja ovih preduzeća, potrebno je obratiti pažnju na mere ublažavanja socijalnih pitanja. Istovremeno treba primetiti da većina radnika u ovim preduzećima ne spadaju u najsiromašnijih 40 procenata populacije (B40).

33. Koristi od reformi u smislu porasta životnog standarda će biti brže vidljive ukoliko se reforme brzo sprovedu. Međutim, s obzirom na potencijalne negativne efekte na neke siromašne grupe, važno je da se kratkoročno uspostave prateće politike, kao što je targetirana socijalna pomoć, podrška službama za zapošljavanje i manje strogo oporezivanje rada kako bi se pomoglo slabo kvalifikovanim radnicima da nađu čak i povremene poslove koji će ublažiti distributivne posledice reforme državnih preduzeća i fiskalne konsolidacije, pružajući kratkoročnu zaštitu najosetljivijim grupama. 34. Vlada treba da se uključi u snažan i koordinisan napor kako bi se poboljšalo opšte poslovno okruženje. Ekonomski memorandum za Srbiju iz 2012. godine naglasio je potencijal Srbije u razvijanju modela rasta zasnovanog na izvozu. Izvoz Srbije trenutno čini oko 44 procenata BDP, dok je u naprednijim privredama u tranziciji ovaj odnos iznad 80 procenata. Sektori poput automobilske i hemijske industrije, agrobiznisa i uslužni sektor se smatraju sektorima visokog izvoznog potencijala, a Fond za inovacionu delatnost Srbije je pokazao mogućnosti generisanja novoosnovanih (start-up) kompanija koje mogu da se takmiče na međunarodnom tržištu. 35. Prisutne su prepreke koje sprečavaju dostizanje ovog pozitivnog preokreta. Srpska poslovna klima (rangirana na 91. mestu globalno prema Doing Business studiji) još uvek obeshrabruje investitore, kao rezultat neprijateljskog administrativnog okruženja i ograničenog pristupa finansiranju. Kada je reč o povezanosti infrastrukture – što obuhvata telekomunikacije i električnu energiju, kao i saobraćajnu infrastrukturu – Srbija se nalazi na 111. mestu prema Globalnom indeksu konkurentnosti, što je niže od ukupnog plasmana Srbije u konkurentnosti (94.). 36. Tokom svih konsultacija sa interesnim stranama u Srbiji su isticani osnovni upravljački i institucionalni izazovi. Uprkos unapređenjima, poverenje u Vladu i institucije, kao što je Narodna skupština je i dalje nisko (prema Eurobarometru iz 2012. godine samo 23 procenata anketiranih stanovnika Srbije navode poverenje u Vladu, što je do 2014. godine poboljšano na 39 procenata). Nizak nivo poverenja u institucije otežava građenje društvenog konsenzusa oko reformi, te stoga predstavlja rizik za sprovođenje programa Vlade. Pored



11

niskog nivoa poverenja u institucije, Srbija se takođe suočava sa značajnim ograničenjima kapaciteta, i u javnom sektoru i u pravosuđu. Apsorbovanje ekonomije, a posebno pitanje državnih preduzeća, dovelo je do značajnih izazova za prakse korporativnog upravljanja u širem državnom sektoru. Unapređeno korporativno upravljanje će biti presudan uslov za privlačenje investicija i znanja i veština za ključna državna preduzeća kao što su EPS i Srbijagas.

37. Pored slabog ekonomskog rasta i institucionalnih izazova, Srbija je suočena sa značajnim pitanjima inkluzije. Ovde su prisutna tri glavna elementa: i) rešavanje urbano-ruralnog razdvajanja; ii) stvaranje mogućnosti za marginalizovane grupe; i iii) integrisanje onih koji su ostali bez posla na tržište rada.

38. Ruralna populacija, koja čini oko 41 procenata od ukupne populacije, je posebno pogođena ekonomskom krizom i prirodnim nepogodama. Odsustvo finansijskih mogućnosti za investiranje u poljoprivredu malog i srednjeg obima sprečava sitna gazdinstva da proizvode predvidljive količine koje zahtevaju velike maloprodajne kompanije. Modernizacija poljoprivrednog sektora bi mogla da pomogne u rešavanju te odvojenosti urbanog i ruralnog stanovništva. Međutim, godine zanemarivanja i lošeg upravljanja subvencijama i podsticajnim programima su stvorile duboku krizu u ovom sektoru, što je situacija koja nosi rizik da će se nastaviti imajući u vidu slab apetit za reforme u sektoru.

39. Iako jačanje zajedničkog napretka predstavlja glavni izazov za Srbiju, ipak postoje segmenti ekstremnog siromaštva, posebno među romskom populacijom. Razvojni partneri su opredelili sredstva za rešavanje isključenosti Roma i nedostatak mogućnosti, ali ti programi još uvek nisu doveli do željenog uticaja. Vlada do sada nije pridavala dovoljan značaj ovom pitanju, s obzirom na brojne druge izazove sa kojima je suočena. Potreban je sveobuhvatniji pristup u rešavanju glavnih prepreka koje sprečavaju ovu zajednicu da radi na ličnom razvoju i stvara prilike. 40. Kada je reč o podršci nezaposlenima, neophodna je preorijentacija državnih programa kako bi se podržali oni koji traže posao. Reforma Nacionalne službe za zapošljavanje, povećanje obima i bolje targetiranje Aktivnih politika na tržištu rada, reforma doprinosa za socijalno osiguranje i strateško korišćenje sredstava radi privlačenja novih investicija su ključni elementi pristupa koji je potreban za rešavanje ovog rizika. 41. U tom smislu, posebnu pažnju treba posvetiti poboljšanju mogućnosti za žene. Učešće ženske radne snage od 40.6 procenata (Q4 2014) je izuzetno nisko, delimično zbog zakona o doprinosima za socijalno osiguranje, nedostatka priuštivog pristupa programima ranog obrazovanja dece i brige o deci za žene tokom reproduktivnih godina i kulturološkim stavovima o jednakosti polova. Mada je postizanje univerzalnog pristupa ranom obrazovanju dece suštinski dugoročni razvojni program, povećan pristup grupama sa niskim prihodima i Romima bi trebalo da predstavlja prioritet. Međutim, kratkoročno je moguće sprovesti mere koje rešavanju ograničenja za honorarni posao. 42. Srbija se suočava sa značajnim rizicima u ostvarivanju održivog smanjenja siromaštva i napretka ka zajedničkom prosperitetu, a ti rizici se uglavnom odnose na tri



12

šire kategorije: 1) spoljno okruženje; 2) ekološki rizici, i 3) socijalni i politički rizici. Što se tiče spoljnih rizika, srpska ekonomija je blisko povezana sa ekonomijama EU i jugoistočne Evrope, a dugotrajno usporavanje u tim ekonomijama bi moglo da ugrozi makroekonomsku stabilnost i učinak rasta u Srbiji. Kada je reč o životnoj sredini, Srbija je sklona nizu prirodnih katastrofa koje mogu da nanesu ozbiljnu štetu ekonomiji i blagostanju, posebno za osetljive grupe. Klimatske promene naglašavaju ove rizike, a ključno pitanje je dizajniranje i sprovođenje programa za ublažavanje rizika. Konačno, postoje brojni socijalni i politički rizici koji mogu da ugroze održivost smanjenja siromaštva i zajedničkog prosperiteta, kao što su tenzije između evropskih ambicija Srbije i njene politike prema drugim geostrateškim partnerima.


Strategija za partnerstvo Grupe Svetska banka

13

III. STRATEGIJA ZA PARTNERSTVO GRUPE SVETSKE BANKE

43. Sistematska dijagnostička procena (SCD) pruža sveobuhvatnu analizu i procenu razvojnih izazova i ograničenja Srbije, a ističe jedanaest širih prioritetnih oblasti za dostizanje održivog i inkluzivnog rasta, sa ciljem postizanja većeg zajedničkog prosperiteta. Okvir za partnerstvo (CPF) odgovara na ove utvrđene prioritetne oblasti, istovremeno razmatrajući fiskalna ograničenja sa kojima će Vlada biti suočena tokom većeg dela perioda implementacije CPF. CPF takođe uzima u obzir komparativnu prednost Banke kao vodeće institucije u generisanju i širenju znanja u Srbiji, kao i informacije navedene u Analizi rezultata i učenja CPS, anketama klijenta, izveštajima Grupe za internu evaluaciju i konsultacijama sa akterima. 44. Nakon nekoliko godina loše političke stabilnosti i čestih promena Vlade, Srbija trenutno ima Vladu sa širokom političkom podrškom. Vlada je pokazala snažnu posvećenost tržišno orijentisanim reformama. Stoga CPF dolazi u pravom trenutku, i pokrivaće petogodišnji vremenski okvir koji je Srbija postavila kao period pripreme za pristupanje EU. 45. Postoji bliska veza između prioritetnih ciljeva koji proističu iz SCD i standarda koje Srbija mora da ispuni za pridruživanje EU. Funkcionalna i konkurentna tržišna ekonomija i snažne institucije su ključne za članstvo u EU, kao i podsticajna poslovna klima i sigurna imovinska prava i poštovanje pravne tekovine EU u važnim oblastima politika, kao što su energetika i saobraćaj. Nacionalna strategija ekonomske reforme odražava ove ključne prioritete. Socijalna inkluzija i jednakost polova su glavni elementi programa evropskih integracija, a otpornost na klimatske uslove sve više dobija na značaju u internoj agendi EU. Korišćenje finansijskih resursa i resursa znanja GSB može da pruži važnu dodatu vrednost u procesu pristupanja EU, kao što su pokazali prethodni procesi pristupanja.

A. Program Vlade i srednjoročna strategija

46. Okvir za partnerstvo (CPF) dolazi u trenutku kada je Vlada odobrila tešku, ali realističnu trogodišnju fiskalnu strategiju i pripremila je Nacionalni program ekonomske reforme. CPF ističe da će zemlja biti u procesu pregovora o pristupanju EU tokom perioda implementacije programa. Treba napomenuti da iako ove odobrene strategije i programi, zajedno sa procesom pregovora o pristupanju, definišu opšti pravac politika, one ne predstavljaju sveobuhvatnu nacionalnu strategiju razvoja. 47. Fiskalna strategija i program ekonomskih reformi naglašavaju sprovođenje strukturnih reformi. Ove reforme imaju dvostruki cilj dostizanja fiskalne održivosti i stvaranja podsticajnog okruženja za investicije i stvaranje radnih mesta. Prvi prioritet programa strukturnih reformi je smanjenje otiska države u ekonomiji, kroz završetak procesa privatizacije društvenih i državnih preduzeća, i kroz korporatizaciju velikih javnim preduzeća i transportnih kompanija tako da mogu da funkcionišu na komercijalno i finansijski održivoj osnovi. Druga prioritetna oblast je efektivnija upotreba javnih resursa, uključujući reformu sistema za pružanje javnih usluga, jačanje finansijskog upravljanja u javnom sektoru i



14

upravljanje javnim investicijama. Treća prioritetna oblast je poboljšanje poslovne klime, kroz poresku politiku, sistem za izdavanje dozvola i preuređenje sistema državnih podsticaja radi promovisanja investicija. Ovo takođe uključuje reformu finansijskog sistema i olakšan pristup kreditima za preduzetnike. Ne postoji sveobuhvatni politički okvir za stimulisanje inkluzivnog rasta u razvojnom okviru Srbije, što predstavlja važan jaz.3 48. Ključni izazov sa kojim je Srbija suočena je slaba sposobnost i kapaciteti za sprovođenje reformi. Iako postoji snažna politička posvećenost gore navedenom reformskom programu, sistematska slabost javne uprave često izaziva kašnjenje u sprovođenju, čak i nakon donošenja političke odluke. Kao rezultat toga, Srbija često beleži slab učinak u ključnim aspektima svog reformskog programa. Ovaj nedostatak sprovođenja predstavlja strukturni problem, koji je aktuelna Vlada prepoznala i posvećena je rešavanju tog pitanja.

Sistematska dijagnostička procena: Prioriteti za rast i inkluziju Srbije 49. Grupa Svetska banka je angažovana u intenzivnom dijalogu o programu reformi vlade, sa fokusom na rešavanje pitanja ekonomskog nasleđa, reformisanja i jačanja javnog sektora i dizajniranje sveobuhvatnog pristupa za povećanje konkurentnosti i stvaranja radnih mesta. S obzirom na prirodu izazova sa kojima je Vlada suočena, i njenim fiskalnim ograničenjima i ograničenim kapacitetima, ključan korak je definisanje prioritetnih aktivnosti. U tom smislu, SCD zaključuje da je ponovno uspostavljanje i održavanje rasta neophodan, ali nedovoljan uslov za smanjenje siromaštva i zajednički prosperitet. Rast takođe mora da obuhvata stvaranje radnih mesta za siromašne, ukoliko je namera postizanje optimalnog uticaja u smanjenju siromaštva i povećanju blagostanja za najsiromašnijih 40 procenata stanovništva. Srbija zasniva svoju strategiju rasta na povećanju izvoza i povećanju investicija u izvozne sektore visoke produktivnosti, što predstavlja uslov za inkluzivan rast i stvaranje radnih mesta za najsiromašnijih 40 procenata populacije. Komplementarne reforme politika i investicije u druge sektore (uključujući nerazmenljive sektore) su takođe potrebne za uklanjanje prepreka za nisko-kvalifikovane; polu-kvalifikovane radnike i honoraran rad, što je glavni izvor zaposlenja za najsiromašnijih 40 procenata stanovništva. Zaključak je da ponovno uspostavljanje rasta u kombinaciji sa posebnim merama za rešavanja prepreka sa kojima se suočava najsiromašnijih 40 procenata populacije kroz zapošljavanje predstavlja najdelotvorniji način za povećanje zajedničkog prosperiteta u Srbiji. 50. Na osnovu ove procene, SCD je identifikovala jedanaest prioritetnih oblasti, koje su rangirane na osnovu njihovog uticaja na dvostruke ciljeve. Vežba postavljanja prioriteta dovela je do tri grupe različitih prioriteta: osnovni prioriteti, prioriteti visokog uticaja i prateći prioriteti. Među sedam najvažnijih prioriteta u SCD prva dva su osnovna, bez kojih će postizanje rezultata u drugim prioritetnim oblastima biti izuzetno teško. Ostalih pet se smatraju prioritetima visokog uticaja, a preostalih četiri su prateći prioriteti.

3Najvažnije višesektorske strategije koje rešavaju pitanje inkluzije su: Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije; Strategija za unapređenje položaja Roma u Republici Srbiji i Nacionalna strategija za unapređenje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti.



15

Tabela 2: Ukupna procena uticaja prioriteta politika SCD na dvostruke ciljeve Ograničenja/Srednjoročni cilj politike Uticaj na dvostruke

ciljeve Osnovni prioriteti

Fiskalna održivost, finansijska i makro stabilnost: Ponovno uspostavljanje održivosti duga i održavanje makro i fiskalne stabilnosti.

• Visok

Upravljanje i institucionalni kapaciteti: Stvaranje delotvornog institucionalnog mehanizma u okviru Vlade za koordinaciju, sprovođenje i praćenje reformi.

• Visok

Prioriteti sa najvećim uticajem na dvostruke ciljeve

Reforma državnih preduzeća: Smanjenje otiska države u ekonomiji i stvaranje efikasnijeg javnog sektora kroz privatizaciju komercijalno orijentisanih preduzeća, restrukturiranje velikih javnih preduzeća i optimizaciju javnog sektora.

• Visok

Reforma poslovne klime: Stvaranje podsticajnog okruženja za investicije, rast i stvaranje radnih mesta predvođene privatnim sektorom.

• Visok

Institucije tržišta rada: Jačanje ovih institucija kako bi se olakšalo formalno zapošljavanje, stvorile mogućnosti za zaradu za manje dobrostojeće slojeve i pomoglo u ublažavanju negativnih posledica reformi državnih preduzeća.

• Visok

Poljoprivreda, samozapošljavanje: Pružanje podrške poljoprivrednoj produktivnosti i ruralnim prihodima radi unapređenja blagostanja za B40 i smanjenja siromaštva.

• Visok

Infrastruktura: Unapređenje kvaliteta javne infrastrukture kako bi se na bolji način podržala međunarodna, regionalna i domaća povezanost.

• Srednji - visok

Drugi prateći prioriteti

Voda i kanalizacija: Unaprediti upravljanje vodnim resursima Srbije, kao i preradu otpadnih voda i ekološku održivost.

• Srednji

Obrazovanje i veštine: Proširiti pristup i kvalitet obrazovanja za sve, posebno marginalizovane grupe; smanjiti nejednakost i povećati produktivnost radne snage kroz unapređenje veština i ishode učenja.

• Srednji

Zdravstvo: Proširiti pristup uslugama za marginalizovane grupe, smanjiti razlike i unaprediti kvalitet nege i zdravstvene ishode, i smanjiti fiskalne rizike vezane za ličnu potrošnju na zdravstvo.

• Srednji

Socijalna zaštita: Unaprediti pokrivenost, jednakost, efikasnost i fiskalnu održivost penzija i programa socijalne pomoći.

• Srednji

B. Predložen Okvir GSB za partnerstvo sa zemljom

B.1 Lekcije iz Izveštaja o analizi rezultata i učenja CPS, evaluacija Grupe za internu evaluaciju i konsultacija sa interesnim stranama

51. Cilj Strategije za partnerstvo za period fiskalna 2012-15 je bio pružanje podrške Srbiji u pristupanju EU i pomoć Vladi u jačanju konkurentnosti i unapređenju efikasnosti i ishoda socijalne potrošnje u kontekstu strogih budžetskih ograničenja. CPS se fokusirao na podršku Grupe Svetske banke u dve oblasti angažovanja: (i) jačanje konkurentnosti; (ii) unapređenje efikasnosti i ishoda socijalne potrošnje. Pored toga, izražena je posvećenost u nastavku podrške u oblasti ekološke održivosti kroz nadzor portfolija u dve aktivnosti. 52. Ukupan učinak u okviru prethodnog CPS je procenjen kao umereno zadovoljavajući. Kada je reč o stubu konkurentnosti, postignut je dobar napredak u infrastrukturnim elementima programa. Međutim, socijalno i politički osetljive reforme, uključujući rešavanje pitanja gubitaša među državnim i društvenim preduzećima, su zahtevale mnogo vremena za sticanje vlasništva. Napori Grupe Svetske banke u pružanju podrške su



16

takođe bili ugroženi slabom makro-fiskalnom situacijom. Kada je reč o stubu Efikasnosti socijalne potrošnje, program je obezbedio sredstva i kvalitetne savetodavne usluge tokom perioda CPS. Kada je reč o angažovanju oko teme ekološke održivosti, snažan učinak energetske efikasnosti je pomešan sa slabim učinkom u rešavanju pitanja nasleđa u oblasti životne sredine. 53. Uprkos izazovima u sprovođenju CPS-a tokom perioda fiskalna godina 2012-15, Banka prema izboru Vlade ostaje partner u sprovođenju složenih reformi. Sledeće ključne lekcije mogu biti uzete u obzir u dizajniranju Okvira za partnerstvo period 2016-20.

• Bliska usklađenost sa ciljevima Vlade, i drugih ključnih partnera, je bila važna za uspeh programa GSB. Program GSB je pružio snažnu podršku u ključnim aspektima reforme državnih preduzeća i investicione klime, kao i u unapređenju delotvornosti potrošnje na socijalne programe, što odgovara ključnim ciljevima Vlade. Usklađenost strateških ciljeva CPS sa regionalnom strategijom EU pružila je osnovu za uspešnu interakciju GSB sa EU, posebno na poboljšanju iskorišćenosti Pretpristupnih fondova (IPA), kao i jačanje veza sa drugim razvojnim partnerima.

• GSB treba da zadrži svoj strateški fokus na pružanju pomoći Vladi u ponovnom uspostavljanju rasta i stvaranju mogućnosti za manje bogate. Banka je bila u prvom planu dijaloga o rešavanju ekonomskog nasleđa i tranzicionih pitanja i povećanju konkurentnosti. Dugo i dosledno angažovanje se vremenom isplatilo, jer je Vlada otpočela ključne reforme koje treba da pomognu u prekidanju kruga spiralnog duga i slabih investicija. Kako ovaj proces napreduje, potrebno je dalje usmeriti pažnju na stvaranje mogućnosti za najsiromašnijih četrdeset procenata.

• Fleksibilnost i prilagodljivost u korišćenju instrumenata je od kritičnog značaja. U kontekstu sličnom Srbiji, gde sprovođenje politika često predstavlja najveći izazov, i gde fiskalni prostor smanjuje obim investicionog zaduživanja, povećana upotreba finansiranja na osnovu rezultata predstavlja logičan put napred. Međutim, klijenti još uvek nisu potpuno upoznati niti sigurni u finansiranje na osnovu rezultata kao modela investicionog kreditiranja i budžetske podrške.

• GSB je u dobroj poziciji da pruži visoko kvalitetne, pravovremene i relevantne analitičke i savetodavne usluge, koje dalje mogu da formiraju solidnu osnovu za kreditne operacije. Ovo je, na primer, dokazano kroz Projekat upravljanja svojinom, kome je prethodila detaljna tehnička pomoć koja je pomogla u mapiranju relevantnih problema u sektoru i upotpunila dizajn projekta, a takođe je pomogla u uokvirivanju inputa GSB u procesu izrade nacrta Zakona o planiranju i izgradnji. Angažovanje koje nije vezano za kreditiranje je potrebno nastaviti, čak i kada kreditiranje kasni, jer ono često omogućava kontinuirano angažovanje partnera i bazu znanja, koje su ključne za brzo sprovođenje kada dođe vreme za to.

• Sledeći CPF treba da predstavlja nadogradnju na fokusirane ciljeve i jasne ishode, koji će se pratiti pomoću jasnih pokazatelja. Veliki broj ishoda u ranijem okviru rezultata CPS su bili teški za fokusiranje i korišćenje CPS kao praktičnog alata za dinamički monitoring i usklađivanje.

• Poboljšano i strukturo partnerstvo sa EU, posebno u širem domenu ekonomskog upravljanja, je od ključnog značaja u procesu približavanja Srbije članstvu u EU. Značaj ovog partnerstva će se povećati tokom CPF kako Srbija bude napredovala ka



17

pregovaranju o novim poglavljima pravne tekovine. Zajedničke inicijative za finansiranje u ključnim oblastima reforme (ili kroz paralelno finansiranje ili kroz korišćenje okvirnog sporazuma Svetske banke – EU) ili možda zajednička sektorska podrška budžetu mogu da budu potencijalni instrumenti za pojačavanje zajedničkog angažovanja.

• Izazovno makroekonomsko okruženje i loše korporativno i finansijsko upravljanje predstavljaju prepreku za investicione aktivnosti IFC. Iako su rezultati generalno bili zadovoljavajući, kvalitet portfelja IFC u Srbiji je zabeležio pogoršanje kao rezultat slabijeg finansijskog učinka nekih klijenata koji su pogođeni slabijim rastom.

54. Lekcije naučene iz CPS-a za period 2012-15 za Srbiju ističu mnoge lekcije navedene u nedavnim završnim izveštajima CPS iz drugih zemalja, kao što su Albanija, BJR Makedonija i Gruzija. Važnost: usklađenosti sa prioritetima zemlje; kontinuiranog dijaloga i partnerstva sa kolegama i partnerima; fleksibilnost i odgovor na promenjene okolnosti; jasan fokus na ograničen broj prioriteta; i vrednost proizvoda znanja su obično navedeni u ovim izveštajima. 55. Proces dizajniranja CPF je imao koristi od velikog broja konsultacija. Održano je sedam konsultativnih skupova, uključujući posebne fokus grupe sa privatnim sektorom. Ove diskusije su pružile uvid u bogat spektar perspektiva interesnih strana i fokusirale su se uglavnom na kapacitete za implementaciju upravljanja/reformi, model rasta Srbije, pitanje poslovne klime, inkluziju i kvalitet usluga u zdravstvu i obrazovanju, poljoprivredu i energetiku. Konsultacije održane van Beograda su ponovo istakle ruralni-urbani jaz u ekonomskim prilikama, osećaj da su lokalne zajednice prepuštene same sebi. 56. Prema nalazima Istraživanja o mišljenju u zemlji za Srbiju 2014, interesne strane imaju pozitivno mišljenje o načinu poslovanja Svetske banke u Srbiji. Akteri veruju da postoji velika mogućnost da će GSB podržati prioritetne oblasti i institucije Srbije kroz investicije i izgradnju kapaciteta. Dok se saradnja sa Vladom smatra veoma snažnom, veće angažovanje sa građanima proizilazi kao ključna oblast koju je potrebno ojačati u radu GSB na terenu. Iako ispitanici imaju veoma pozitivno mišljenje o načinu poslovanja GSB u Srbiji, ipak je moguće uvesti neka unapređenja u načinu na koji se organizacija angažuje izvan saradnje sa Vladom. 57. Evaluacija projekata koju je sprovela Grupa za internu evaluaciju ističe faktore rizika i nesigurnost politika kao ključne faktore koji negativno utiču na rezultate projekata. Kada je reč o podršci kroz investiciono finansiranje, česte promene vlasti i promene prioriteta sektorskih politika dovele su do značajnog kašnjenja u sprovođenju projekata i negativno su uticale na ishode projekata. Slabost pripremnih procesa i početni kvalitet se takođe javljaju kao ključna pitanja. Ovo je u skladu sa opštim problemima vezanim za upravljanje javnim investicijama sa kojima se Srbija suočava, a projekti finansirani od strane Svetske banke ipak beleže malo bolji učinak u odnosu na druge eksterno finansirane projekte. Međutim, kada je posvećenost snažna i dosledna, moguće je postići snažne rezultate, kao što je slučaj u Projektu energetske efikasnosti. Razvijanje boljih sistema za praćenje implementacije unutar Vlade, kako za reforme politika tako i za investicione projekte, je ključni uslov za unapređenje učinka u implementaciji portfolija.



18

B.2 Pregled Strategije Grupe Svetska banka

58. Opšti cilj CPF je pružanje podrške Srbiji u stvaranju konkurentne i inkluzivne ekonomije, a, samim tim, promovisanje integracije u EU. SCD pokazuje da je transformacija ekonomskog modela zemlje jedini održiv put za ekonomski razvoj Srbije, uključujući postizanje cilja zajedničkog prosperiteta. Ova transformacija je takođe od ključnog značaja za strateški cilj evropskih integracija zemlje, imajući u vidu da Srbija još uvek ne ispunjava kriterijum EU o postojanju potpuno funkcionalne tržišne privrede sposobne da izdrži konkurentne pritiske u okviru Evropske unije. Stoga CPF teži da pomogne zemlji u naporima usmerenim ka prelasku na izvozno orijentisani model rasta, kroz transformaciju uloge države, promovisanje konkurentnosti i unapređeno funkcionisanje investicione klime i tržišta rada, dok će ovo poslednje posebno podržati veću ekonomsku inkluziju. 59. Struktura CPF je dizajnirana kako i podržala šest glavnih prioriteta navedenih u Sistematskoj dijagnostičkoj proceni (SCD). U okviru ovih prioriteta, selektivnost programa je zasnovana na sledećim dodatnim filterima: i) vlasništvo i vođstvo zemlje, sa fokusom na oblasti koje imaju visok uticaj i snažno vođstvo države u reformskom procesu; ii) komparativna prednost, pažljivim razmatranjem komparativne prednosti GSB u poređenju sa drugim partnerima, a posebno EU, EBRD i EIB, i u smislu oblasti gde svaka institucija ima najveći uticaj i u smislu rezultata u implementaciji programa; i iii) strateško programiranje, uključujući strateško sekvencionisanje podrške. Pristup sekvencionisanju je u skladu sa akcentom Vlade na fiskalnu konsolidaciju i reformu državnih preduzeća, a samim tim i stvaranje prostora za kasnije investicije. Strateško programiranje će biti pokrenuto nivoom posvećenosti reformama; ukoliko taj nivo ostane visok, veći akcenat će biti stavljen na angažovanje u smislu transformacije i sveprožimajućih problema, korišćenjem instrumenata budžetske podrške i finansiranja na osnovu rezultata. Ako posvećenost reformama oslabi, obim angažovanja će biti sužen na one oblasti gde postoji posvećenost, a veći naglasak će biti stavljen na korišćenje konvencionalnog investicionog kreditiranja.

60. Obrazloženje da se CPF izgradi oko šest osnovnih prioriteta i prioriteta visokog uticaja je zasnovano na dodatnim filterima selektivnosti. Angažman GSB će se fokusirati na sledeće prioritetne oblasti navedene u SCD:

• Fiskalna održivost, finansijska i makro stabilnost – Ovo je oblast u kojoj GSB ima komparativnu prednosti i dugogodišnje angažovanje, gde GSB donosi makro-fiskalnu analizu i detaljnu reformsku dijagnostiku. Konkretno, u podeli rada sa MMF, GSB fokusira svoju analitičku podršku, podršku u dizajniranju politika i implementaciji na strukturne aspekte programa fiskalne konsolidacije i upravljanja potrošnjom.

• Upravljanje i institucionalni kapaciteti. Slabi kapaciteti Srbije da sprovede reforme i politike, kao i da pruži kvalitetne usluge, predstavlja ključnu prepreku rastu i inkluziji. Bez rešavanja sistemskih pitanja u upravljanju javnim sektorom, nije moguće sprovesti programe fiskalne i sektorske reforme, u potpunosti ni pravovremeno, što predstavlja rizik za sve druge definisane ciljeve. Sistemska pitanja uključuju slabu koordinaciju politika i kapaciteta za implementaciju reformi, preterano složenu organizaciju centralne državne administracije, uključujući preklapanje i dupliranje institucija i funkcija, kao i neefikasnu organizaciju struktura za pružanje usluga. GSB i EU zajedno predvode



19

napore u ovoj oblasti, gde se Banka fokusira na ciljane elemente programa reformi navedene u Vladinoj Strategiji reforme javne uprave i Akcionom planu.

• Reforma državnih preduzeća – GSB je angažovana u pružanju podrške Vladi Srbije u privatizaciji komercijalnih državnih preduzeća više od jedne decenije. Ovo je oblast u kojoj je važan dugoročan angažman, a gde je GSB jedna od nekoliko partnera Vlade. Ovo je veoma osetljivo područje reforme, ali je prepoznato kao glavni uslov za konkurentnu i stabilnu putanju razvoja. Drugi aspekt ovog programa vezan je za reformu javnih komunalnih preduzeća i transportnih preduzeća kojima je potrebno upravljati na finansijski i fiskalno održivoj osnovi. GSB će predvoditi napore u korporatizaciji i povećanju učinka tri glavna državna preduzeća: EPS (Elektroprivreda Srbije), Železnice Srbije i Putevi Srbije.

• Reforma poslovne klime. Angažovanje GSB u Srbiji odražava globalnu komparativnu prednost u ovoj oblasti, kao i uspešno angažovanje GSB u susednim zemljama, i koristi komplementarnost IBRD i IFC. To angažovanje dovodi eksperte GSB koji će pomoći Vladi u dostizanju pravnih i regulatornih reformi usmerenih ka unapređenju poslovnog okruženja. U širem smislu, uključujući podršku vezanu za registrovanje imovine, građevinske dozvole, olakšavanje trgovine, pristup finansijama i olakšano plaćanje poreza. Pored toga će biti nastavljena podrška srpskim sistemima inovacija i transfera tehnologija. Pilot napori u ove dve oblasti dali su obećavajuće rezultate i potrebno je povećati njihov obim kako bi se stvorio širi uticaj na otvaranje novih radnih mesta.

• Infrastruktura. Bolja regionalna povezanost kroz razvoj infrastrukture je od ključnog značaja za povećanje investicija i rasta u Srbiji. GSB je veoma angažovana u razvoju infrastrukture, kako kroz investicionu podršku na izgradnji autoputeva i nacionalne mreže puteva, unapređenjima u sistemima za upravljanje putnim i železničkim sektorom, tako i kroz podršku u izgradnji i obnovi energetskog sektora. Unapređena efikasnost potrošnje i bolje održavanje infrastrukture će biti nastavljeno, kao i bolje definisanje prioriteta u javnim investicijama i olakšavanje investicija u privatnom sektoru. Angažovanje u razvoju infrastrukture će biti nastavljeno u bliskoj saradnji i koordinaciji sa drugim međunarodnim finansijskim organizacijama, kao i sa EU.

• Institucije tržišta rada. SCD naglašava značaj zapošljavanja kao glavnog sredstva za podizanje prihoda najsiromašnijih 40 procenata stanovništva. SCD takođe ističe prepreke koje trenutni propisi na tržištu rada, politike i upravljanje predstavljaju za cilj stvaranja radnih mesta, posebno za marginalizovane grupe sa niskim učešćem na tržištu rada. SCD ističe značaj izgradnje ljudskog kapitala kako bi se povećala produktivnost rada i inkluzija, uključujući premošćavanje jaza u upisu u škole za grupe sa niskim prihodima i Rome u predškolskom i tercijarnom obrazovanju. GSB je vodeći partner Vlade u znalačkom radu vezanom za otvaranje radnih mesta i veština, jer radi na velikom broju reformi počevši od reforme Nacionalne službe za zapošljavanje i propisa na tržištu rada do rešavanja trenutnog i budućeg jaza u potrebnim veštinama. Ove reforme su kritične za stvaranje mogućnosti za mlade, žene, marginalizovane grupe, kao i radnike koji su izgubili posao nakon zatvaranja državnih preduzeća.

61. U četiri prateće prioritetne oblasti podrške definisane u okviru SCD, mi ćemo se angažovati samo u užem smislu, kao podrška za šest prioriteta, kako bi se dalje podržala fiskalna konsolidacija, reforma javne uprave, unapređenja u poslovnoj klimi i učešće na tržištu rada i inkluzija. Prioritetne oblasti iz SCD koje nisu izabrane za direktnu



20

podršku u okviru CPF takođe sadrže jednu oblast visokog prioriteta: poljopriveda i ruralni razvoj. Ova oblast je identifikovana u okviru SCD kao važna dimenzija zajedničkog prosperiteta. Međutim, Vlada gleda u druge partnere, posebno EU, koji će predvoditi napore za unapređenja u učinku poljoprivrednog sektora i poboljšati ruralni razvoj. Srbija takođe ima važne bilateralne partnere koji investiraju značajne resurse u navodnjavanje i proizvodnju useva, što čini angažovanje GSB u ovoj oblasti nepotrebnim. 62. Struktura CPF se sastoji od dve šire oblasti fokusa koje obuhvataju jedanaest ciljeva CPF. Oblasti fokusa CPF i ciljevi su navedeni ispod:

• Oblast fokusa 1: Ekonomsko upravljanje i uloga države se posebno bavi

preprekama za delotvorno ekonomsko upravljanje: veličina i upravljanje budžetom, obim i kapaciteti administracije za implementaciju reformi i pružanje usluga i otisak države u ekonomiji, kao i učinak javnih komunalnih preduzeća. GSB će biti usmerena na pet ciljeva u okviru ove oblasti fokusa, što odgovara ključnim uslovima identifikovanim u SCD. Te oblasti su: (i) podrška održivom upravljanju javnih finansija, i; (ii) pomoć u stvaranju delotvornije javne uprave i unapređenje pružanja usluga. Sledeća tri cilja odgovaraju lancu reforme državnih preduzeća; (iii) delotvornije i održivije preduzeće za snabdevanje energijom; (iv) efikasnija javna saobraćajna preduzeća, i; (v) transfer imovine produktivnih državnih preduzeća u privatno vlasništvo.

• Oblast fokusa 2: Rast privatnog sektora i ekonomska inkluzija se posebno bavi značajnim preprekama za razvoj privatnog sektora i ekonomsku inkluziju: finansiranje, investicije, povezanost i prepreke na tržištu rada. Konkretno, ciljevi i intervencije su osmišljeni tako da ojačaju bankarski sistem, unaprede upravljanje zemljištem, unaprede infrastrukturne mreže, povećaju kapaciteti obnovljive energije i razviju bolje veštine i smanje prepreke za ulazak na tržište rada. Identifikovano je šest ciljeva CPF u ovoj oblasti fokusa: i) doprineti prioritetnim unapređenjima poslovne klime; ii) pružiti pomoć u kreiranju stabilnijeg i dostupnije finansijskog sektora; iii) podržati razvoj efikasnijeg tržišta zemljišta i imovine; iv) unaprediti infrastrukturne mreže; v) smanjiti prepreke za učešće na tržištu rada i; vi) pomoći u zatvaranju srednjoročnih i dugoročnih jazova.

Opšte teme

63. Odgovor na klimatske promene i rizike od katastrofa će biti opšte teme u dve oblasti fokusa, imajući u vidu visoke rizike koje prirodne katastrofe predstavljaju za ekonomski razvoj i uticaj klimatskih promena na siromašne. Kombinacija suša, jakih zima i katastrofa izazvanih klimatskim promenama, kao npr. poplave, je značajno uticala na produktivni potencijal Srbije, posebno u važnim sektorima kao što je poljoprivreda. Ovakvi događaji imaju nesrazmeran uticaj na ruralna područja, koja, prema analizi SCD, predstavljaju najosetljiviji segment srpskog društva. Ublažavanje uticaja klimatskih promena i stvaranje ekonomije otporne na klimatske promene će postati važan deo programa razvoja Srbije. Ovo se poklapa sa rastućom pažnjom posvećenom klimatskim promenama u EU, a Srbija mora da se u skladu sa propisima EU tokom perioda sprovođenja CPF. Angažovanje u ovoj oblasti će imati nekoliko aspekata.



21

64. Vodeća uloga GSB u Upravljanju rizikom od katastrofa, zajedno sa sistemima EU i UN, čini instituciju ključnim partnerom u dizajniranju i sprovođenju mera za ublažavanje rizika. Upravljanje rizikom od katastrofa je sastavni deo programa koordinacije politika i racionalizacije (Cilj 1b), kao i ublažavanje finansijskog rizika kroz Instrument za osiguranje od klimatskih rizika (Cilj 2b). Ublažavanje klimatskih rizika će biti takođe obrađeno kroz angažovanje u reformi energetskog sektora (Ciljevi 1c i 2d), uključujući veće korišćenje obnovljivih izvora energije, i kroz tekući Zajam za hitnu sanaciju posledica od poplava, koji sadrži komponentu vezanu za zaštitu od poplava. Vlada je takođe izrazila interesovanje za moguću Opciju povlačenja sredstava u slučaju katastrofe (CAT DDO) u kasnijim godinama programa kreditiranja. Biće razvijen analitički program rada kako bi se bolje razumeli rizici za razvoj koji su izazvani klimatskim promenama, a potencijalne naknadne aktivnosti će biti integrisane u jedanaest ciljeva CPF. 65. Okvir rezultata CPF će služiti kao alat za nadgledanje implementacije. Okvir rezultata CPF, izgrađen na dve oblasti fokusa sa 11 ciljeva CPF i 18 pokazatelja ishoda su predstavljeni u Aneksu 1 i služiće kao alat za upravljanje tokom implementacije. Napredak prekretnica navedenih u CPF će biti nadgledan na godišnjem nivou sa klijentom i kroz srednjoročni pregled u okviru Pregleda rezultata i učenja. 66. Slika 3 prikazuje vezu između odabranih prioriteta SCD i oblasti fokusa i ciljeva CPF.



22

Slika 3: Okvir rezultata: Veza između CPF ciljeva i SCD prioriteta

CPF Okvir rezultata SCD Glavni prioriteti

Napomena: CPF ciljevi su obeleženi različitim nijansama sive boje kako bi prikazali vezu sa glavnim prioritetima SCD

Oblast fokusa 1: Ekonomsko upravljanje

i uloga države

Cilj 1a-‐P1: Podrška održivom upravljanju javnih

rashoda

Cilj 1b-‐P2: Pomoć u stvaranju delotvornije javne

uprave i unapređenje u pružanju usluga

Cilj 1c-‐P3: Efikasnije i održivije

preduzeće za snabdevanje energijom

Cilj 1d-‐P3: Efikasnija javna

saobraćajna preduzeća

Cilj 1e-‐P3: Imovina produkGvnih državnih preduzeća prenesena u privatno

vlasništvo

Oblast fokusa 2: Rast privatnog sektora i ekonomska inkluzija

Cilj 2a-‐P4: Doprinos prioritetnim

unapređenjima poslovne klime

Cilj 2b-‐P4: Pomoć u stvaranju

stabilnijeg i dostupnijeg

finansijskog sektora

Cilj 2c-‐P4: Podrška u razvoju efikasnijih tržišta zemljišta i imovine

Cilj 2d-‐P5: Unapređene

infrastrukturne mreže

Cilj 2e-‐P6: Smanjene prepreke za učešće na tržištu rada

Cilj 2f-‐P6: Pomoć u zatvaranju srednjoročnih i

dugoročnih jazova u vešGnama

Angažovanje na pitanju klimatskih promena i upravljanja rizikom od katastrofa

Prioritet 1: Fiskalna održivost, finansijska i

makro stabilnost

Prioritet 2: Upravljanje i institucionalni kapacitet

Prioritet 3: Reforma državnih preduzeća

Prioritet 4: Reforma poslovne klime

Prioritet 5: Infrastruktura

Prioritet 6: Institucije tržišta rada



23

B.3 Ciljevi koje podržava program GSB

Oblast fokusa 1: Ekonomsko upravljanje i uloga države CPF Cilj 1a: Podrška održivom upravljanju javnim rashodima CPF Cilj 1b: Pomoć u stvaranju delotvornije javne administracije i unapređenjima u pružanju odabranih

usluga CPF Cilj 1c: Efikasnije i održivije preduzeće za snabdevanje energijom CPF Cilj 1d: Efikasnija javna saobraćajna preduzeća CPF Cilj 1e: Transformacija aktive produktivnih državnih preduzeća u privatno vlasništvo CPF Cilj 1 – Podrška održivom upravljanju javnim rashodima 67. Kao što je definisano u SCD, održive javne finansije predstavljaju ključni preduslov za snažniji rast u Srbiji i napredak ka ispunjenju dvostrukog cilja. Štaviše, održiva fiskalna konsolidacija i upravljanje rashodima neophodni su i za stvaranje dodatnog fiskalnog prostora i makroekonomske stabilnosti, što predstavlja ključne uslove za postizanje drugih ciljeva definisanih u okviru programa GSB. 68. Osim što predstavlja preduslov za rast i napredak drugih CPF ciljeva, angažovanje u ovoj oblasti će takođe pomoći da se poveća inkluzija i borba protiv siromaštva, povećavajući tako zajednički prosperitet. Unapređenja u oblasti upravljanja javnim rashodima mogu da poboljšaju kvalitet i predvidivost postojećih rashoda u ključnim oblastima, kao što su socijalna davanja, aktivne politike zapošljavanja i infrastruktura i da stvore i fiskalni prostor za dodatna ulaganja u ovim oblastima. 69. Pretnja makroekonomskoj stabilnosti i dalje je izražena, usled rasta javnog duga uzrokovanog sve većim fiskalnim deficitom i izdavanjem garancija državnim preduzećima u prethodnom periodu. Fiskalni deficit Srbije porastao je sa 2,6 procenta BDP-a koliko je iznosio na početku ekonomske krize na oko 6,7 procenata BDP-a u 2014. Uloženi su napori da se rashodi ograniče u nekim važnim sektorima (uključujući penzije i masu zarada), ali su ti napori u velikoj meri nadoknađeni kroz povećanje subvencija državnim preduzećima. Pored toga, prihodi su zabeleži pad usled ponovljenih recesija kroz koje je ekonomija prolazila. Postoji hitna potreba da se javne finansije postave na održive osnove. Potrebno je smanjiti skupe i neefikasne programe i državne garancije koje se izdaju javnim i društvenim preduzećima i potom ih, u većini slučajeva, postepeno ukinuti, a s druge strane proceniti cenu pružanja javnih usluga i smanjiti je tamo gde je to moguće. Takođe je potrebno postići bolje upravljanje rizicima, uključujući tu i one rizike koji se odnose na planiranje prihoda. 70. Fiskalna konsolidacija i bolje upravljanje rashodima predstavljanju središnju tačku Fiskalne strategije i Nacionalnog programa ekonomskih reformi Srbije, i obuhvataju stabilizaciju odnosa duga prema BDP-u do kraja 2017, završetak procesa privatizacije i obustavljanje izdavanja garancija za preostala državna preduzeća za potrebe likvidnosti. Subvencije za preduzeća, kao što su Železnice, biće omogućene samo za potrebe obezbeđivanja usluga od javnog značaja. Sistem subvencija za poljoprivredne proizvođače će takođe biti analiziran zbog moguće racionalizacije.



24

71. U cilju postizanja održivih javnih finansija, Vlada treba da ostane posvećena planiranom smanjenju javnih rashoda, unapređenju upravljanja ovim rashodima i smanjenju odnosa javnog duga prema BDP-u. Grupacija Svetska banka će nastaviti da podržava Vladu u njenim naporima usmerenim ka postizanju održive fiskalne konsolidacije i upravljanju rashodima i pružiće značajnu analitičku i savetodavnu podršku kao i finansiranje zasnovano na politikama ili rezultatima, u saradnji sa drugim razvojnim partnerima.

72. Doprinos GSB naporima Vlade u ovoj oblasti će se prvenstveno fokusirati na podršku u racionalizaciji rashoda, i obuhvataće mere vezane za transparentnost i efikasnost u upravljanju masom zarada u javnom sektoru, reformu penzijskog sistema, reformu državnih preduzeća i odabrane aspekte reformi subvencija. Posebna pažnja će biti posvećena promenama u rashodima radi boljeg targetiranja B40 u ruralnim oblastima. Racionalizacija rashoda će stvoriti fiskalni prostor koji će omogućiti obimnije pružanje osnovnih usluga (npr. u zdravstvu, obrazovanju, snabdevanju vodom, zaštitom od poplava) u ruralnim područjima gde stanuje većina najsiromašnijih 40 procenata stanovništva. Reforma subvencija će takođe omogućiti promenu orijentacije subvencija i testiranje podobnosti korisnika socijalne pomoći kako bi se na bolji način obuhvatili siromašni i B40. Na primer, postojeće poljoprivredne subvencije najviše pogoduju velikim mehanizovanim proizvođačima u relativno dobrostojećim delovima zemlje. Kada bi ove subvencije bile smanjene, to bi stvorilo prostor za veću podršku prihodima malih poljoprivrednih proizvođača u siromašnim ruralnim krajevima, a to bi zatim pomoglo u jačanju zaštitnih mreža za ovaj važan segment B40.

CPF Cilj 1b – Pomoć u stvaranju delotvornije javne uprave i unapređenjima u pružanju odabranih usluga

73. Efikasno upravljanje u javnom sektoru je važno kako za implementaciju Vladinog reformskog programa tako i za pružanje kvalitetnih javnih usluga. Srbija kaska za drugim zemljama u regionu po pitanju raznovrsnosti mera koje se odnose na upravljanje u javnom sektoru i pružanje usluga. Na primer, Izveštaj o globalnoj konkurentnosti 2014-2015, navodi ‘neefikasnost birokratskog aparata’ kao najproblematičniji faktor za poslovanje. 74. Srbija se loše kotira po pitanju koordinacije politika i efikasnosti državne uprave, što ometa realizaciju ključnih reformi i pružanje usluga. Slaba vertikalna i horizontalna koordinacija ozbiljno ograničava sposobnost Vlade da realizuje reforme i pruži usluge. Niska efikasnost Vlade uzrokovana je, između ostalog, i sledećim: i) neefikasnim procesima donošenja odluka koji usporavaju implementaciju i odgovornost; ii) preterano kompleksnom strukturom državne uprave, i iii) sistemom zarada koji se ne bazira na principima jednakosti i fiskalne transparentnosti. 75. Slabe prakse upravljanja javnim sektorom dovode do slabih rezultata po pitanju isporuke usluga, uprkos visokim izdacima. Na primer, u poređenju sa drugim zemljama, Srbija troši znatno više na zdravstvo, a rezultati su isti. Na 1.000 stanovnika Srbija ima pet bolničkih kreveta, što je manje od proseka u Evropi i Centralnoj Aziji (posmatrane su samo zemlje u razvoju), uprkos činjenici da Srbija troši znatno više. Slično tome, značajni rashodi koji se odvajaju za obrazovanja ne podrazumevaju i bolje rezultate. Rezultati PISA testiranja (2012) pokazuju da su sve OECD zemlje postigle bolje rezultate u poređenju sa Srbijom u



25

oblasti čitanja, matematike i prirodnih nauka. Napori usmereni ka racionalizaciji rashoda uvođenjem sistema kapitacije još uvek se nisu pokazali kao uspešni. Međutim, novi stimulans stvoren Vladinim naporima na polju fiskalne konsolidacije daje priliku za reforme u ovoj oblasti. 76. Strategija reforme javnog sektora i akcioni plan usvojeni 2014. odnosno 2015. godine definišu široku reformsku agendu u čijem centru su racionalizacija i optimizacija. GSB će selektivno pomoći implementaciju Vladine reformske agende kombinacijom različitih instrumenata, fokusirajući se na dijagnostički rad vezan za osnovne elemente strukturne i funkcionalne organizacije sistema javne uprave i odabrane aspekte implementacije. 77. Kada je reč o dijagnostičkom radu, GSB će pomoći Vladi u sprovođenju sveobuhvatne dijagnostike u sistemu javne uprave, sa ciljem da se ukine dupliranje i preklapanje, kao i suvišne institucije nasleđene iz prošlosti. Takođe će biti sprovedena analiza o tome kako upravljanje direktnim uslugama u zdravstvu, socijalnoj zaštiti i obrazovanju može biti unapređeno, sa posebnim akcentom na usluge koje stvaraju mogućnosti za B40. Takođe će biti sprovedene funkcionalne analize Ministarstva finansija i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. 78. Nakon što analize budu završene, podrška u implementaciji reformskih mera će biti pružena u odabranim oblastima pružanja usluga, kao što je navedeno ispod, uz mogućnost dodavanja drugih sektora kada bude završen program funkcionalnih analiza. Odabir ovih oblasti je zasnovan na prethodnom angažovanju i komparativnoj prednosti Grupe Svetske banke. 79. Prvi aspekt implementacije reformi koje će biti podržane je analiza sistema za podsticanje investicija i izvoza. Eliminisanjem komercijalnih državnih preduzeća kao obeshrabrujućeg faktora za strane i domaće investicije, uloga i učinak agencija zaduženih za podsticaje u promovisanju investicija i izvoza dobijaju na značaju. Vlada se posvetila implementaciji rezultata funkcionalne revizije i revizije učinka tri glavne agencije uključene u sistem podsticaja za promovisanje investicija i izvoza.

80. Kao druga oblast fokusa, usluge u sektoru pravosuđa su od posebne važnosti za program konkurentnosti i inkluzije, kao i za pristupanje EU. Poslovne investicije i ekspanzija su ograničene slabim učinkom u pružanju usluga u pravosudnom sistemu i njegovom nemogućnošću da nepristrasno, efikasno i transparentno izvršava prava i posreduje u poslovnim sporovima. Visoke sudske takse i troškovi angažovanja advokata, opterećujući procesi, duga odlaganja, neadekvatno izvršenje i stalne promene zakona neproporcionalno utiču na MSP i ugrožene građane. Potrebno je postići veću efikasnost kako bi se pravosuđu omogućilo da pruža usluge B40 u udaljenijim, ruralnim krajevima zemlje. Nedavno sprovedena Funkcionalna analiza pravosuđa u Srbiji pokazuje da je poverenje u pravosuđe nisko, zbog percipirane korupcije, neefikasnosti i nedoslednosti. Neefikasni procesi izazivaju kašnjenje za strane u sporu, kao i procesne zloupotrebe koje se ne proveravaju. Srpski sudovi su takođe manje dostupni u poređenju sa sudovima u zemljama članicama EU i susednim zemljama, zbog visokih sudskih i advokatskih taksi. Višedonatorski poverenički fond za podršku sektoru pravosuđa u Srbiji (MDTF-JSS) će nastaviti da pruža podršku sektoru pravosuđa radi unapređenja učinka i usklađivanja sa standardima EU.



26

81. Podrška u implementaciji reformi će takođe biti pružena sektoru zdravstva, gde je GSB bila angažovana na konstruktivan način u okviru prethodnog perioda CPS. Drugi projekat razvoja zdravstva Srbije uključuje podršku u racionalizaciji troškova sektora i detaljnije restrukturiranje sektora zdravstva. Konačno, GSB će pružiti podršku u izgradnji kapaciteta u okviru Višedonatorskog povereničkog fonda u oblasti ublažavanja rizika od katastrofa, što je ključni element u rešavanju izazova vezanih za klimatske promene. Poverenički fond je uspostavljen nakon katastrofalnih poplava iz maja 2014. godine, i pruža širok spektar podrške u izgradnji institucija i alata za analiziranje i sprečavanje prirodnih katastrofa uslovljenih klimatskim promenama, kao i smanjenje ekonomskih rizika povezanih sa klimatskim promenama.

Cilj 1c: Efikasnija javna komunalna preduzeća

82. Slab učinak državnih preduzeća u oblasti energetike negativno utiče na poslovnu klimu i predstavlja odliv budžetskih resursa. Stalno pogoršanje njihove finansijske situacije u sprezi sa propadanjem energetske infrastrukture predstavlja jedan od ključnih faktora koji sve više opterećuju budžet, predstavljaju pretnju za pružanje ključnih usluga neophodnih za rast i obeshrabruju investicije u privatnom sektoru. 83. GSB je obnovila saradnju sa energetskim preduzećem “EPS” nakon poplava koje su pogodile zemlju 2014. godine i pružila pomoć preduzeću u obnovi i sanaciji kritične infrastrukture kako bi se ublažio uticaj katastrofe. Ovo je bila prilika i da se pokrene dijalog o korporatizaciji i finansijskoj održivosti preduzeća, koji je sproveden u saradnji sa MMF-om i EBRD-om. Ukoliko restrukturiranje EPS-a bude uspešno, preduzeće će biti glavni kapital za Srbiju, dajući doprinos državi (kao svom akcionaru) i potrošačima (bolja usluga) i doprinoseći fiskalnoj stabilizaciji.4 Ukoliko restrukturiranje propadne, negativni rizici bi mogli da unište svu napornim radom postignutu uštedu dobijenu procesom fiskalne konsolidacije.

84. S obzirom na komparativnu prednost GSB, restrukturiranje EPS-a će biti ključna oblast angažovanja kako kroz obezbeđivanje savetodavne podrške tako i putem finansijske pomoći koja će biti bazirana na politikama ili rezultatima. Moguće je angažovanje IFC-a kada kompanija bude finansijski održiva. Angažovanje GSB i EBRD-a sa EPS-om je dodatno dopunjeno podrškom koju EBRD i EU pružaju Srbijagasu, a oba angažovanja će biti detaljno koordinirana.

85. Ako bude usvojen komercijalno prihvatljiv ugovor o kupovini struje, IFC će podržati SDI u obnovljivu energiju, što će pomoći Srbiji da ispuni svoje obaveze u oblasti obnovljive energije u okviru Energetske zajednice sa EU. Povećan udeo električne energije generisane kroz obnovljive izvore će takođe ublažiti rizike klimatskih promena. Kontinuirana podrška uvođenju mera energetske efikasnosti će biti pružena kako bi se smanjilo rasipanje i intenzitet energije u proizvodnji.

4 Vreme i troškovi potrebni za priključenje na sistem snabdevanja električnom energijom i dalje su i suviše visoki u poređenju sa zemljama sa sličnim obimom energetskog sistema: 131 dan u Srbiji u poređenju sa 38 dana u Sloveniji i 30 dana u Čileu.



27

CPF Cilj 1d – Efikasnija javna saobraćajna preduzeća

86. GSB je istorijski veoma angažovana u oblasti institucionalnih reformi i investiranja u puteve, s obzirom na važnost pristupa infrastrukturi za postizanje konkurentnost i otvaranje radnih mesta. Unapređena povezanost puteva je identifikovana kao ključni faktor u stvaranju rasta i zapošljavanja u ruralnim oblastima, što je posebno važno pitanje za B40. U tom smislu, integrisanje agencija koje deluju u sektoru puteva (a posebno Puteva Srbije i Koridora Srbije) započeto 2015. godine, će stvoriti snažniji, isplativiji i bolje integrisan sistem upravljanja za javne puteve. Pored toga, strategija Srbije koja se odnosi na bezbednost na putevima i uvođenje održavanja koje se bazira na valjano obavljenom poslu su sve inicijative čije kreiranje je GSB u velikoj meri pomogla. Sprovođenje ovih reformi će dovesti do unapređenog upravljanja u sektoru uz niže troškove u narednim godinama, što će omogućiti veće investicije u unapređenje povezanosti. 87. Pored reforme sektora puteva, GSB je takođe obezbedila analitičku i savetodavnu podršku reformi železnice, posebno po pitanju korporatizacije i finansijske konsolidacije Železnica Srbije. Orijentacija preduzeća na obezbeđivanje komercijalno održivog teretnog i racionalizaciju putničkog saobraćaja je važna kako s makro-fiskalnog tako i sa stanovišta konkurentnosti. 88. U budućnosti će se podrška GSB fokusirati na podršku u implementaciji planova strukturne i finansijske konsolidacije za preduzeća u sektoru puteva i železnice, što je gore navedeno, kroz pružanje finansijske podrške za pokretanje reformi i direktnu savetodavnu podršku. Ova podrška će biti pružena u saradnji sa EBRD-om, EU i MMF-om. Podrška IFC-a u kreiranju i implementaciji javno-privatnog partnerstva i potencijalnih koncesija, naročito u sektoru puteva, dopunjuje angažovanje IBRD-a u oblasti korporatizacije i finansijske konsolidacije.

Cilj 1e: Transfer imovine profitabilnih državnih preduzeća u privatno vlasništvo

89. Potrebno je smanjiti učešće države u privredi, kako bi se stvorio prostor za rast vođen privatnim sektorom. Okončanje privatizacije u preostalim komercijalnim državnim preduzećima predstavlja ključni element ove agende. Postizanjem ovog cilja, doći će do realokacije sredstava sa sadašnjeg neproduktivnog korišćenja na produktivnije unutar privatnog sektora. 90. Komercijalna državna preduzeća u Srbiji uzrokuju značajan odliv već ograničenih fiskalnih resursa. 140 preduzeća koja su u restrukturiranju koštala su Srbiju milijardu evra u direktnim i indirektnih subvencijama u proteklih pet godina. Preduzeća u portfelju Agencije za privatizaciju ukupno su napravila 690 miliona evra gubitaka u 2013, što je preko 2 procenta BDP-a i stvara značajan negativan efekat prelivanja na velika javna komunalna preduzeća, kojima je posledično potrebna skupa pomoć države. Pored toga, ona drže “pod ključem” potencijalno vrednu imovinu, koja ne može ekonomski da se iskoristi.

91. Ono što je još važnije za razvoj Srbije je činjenica da komercijalna državna



28

preduzeća predstavljaju ograničavajući faktor i kada je reč o privatnim investitorima. Prisustvo velikog broja preduzeća u restrukturiranju u skoro svim privrednim sektorima, od kojih su neka zaštićena od stečaja, stvorilo je izraženu percepciju o nepravednoj utakmici i obeshrabruje privatne investitore. Ovakva situacija ugrožava prelazak Srbije ka izvozno orijentisanom modelu rasta koji je ključan za povećanje zajedničkog prosperiteta.

92. Od ključnog je značaja da proces rešavanja pitanja državnih preduzeća bude nastavljen uzimajući u obzir pogođene radnike. Prvi zajam za razvojne politike za reformu javnih preduzeća (PER DPL) podržao je dizajniranje i implementaciju važnog seta mera za ublažavanje socijalnih pitanja za radnike koji će biti otpušteni iz preduzeća koja se nalaze u portfelju Agencije za privatizaciju. Ove mere će biti nastavljene u narednoj fazi reforme i predstavljaju sastavni deo državnog budžeta. Treba navesti da radnici iz ovih državnih preduzeća generalno ne pripadaju kategoriji B40.

93. GSB je angažovana u oblasti privatizacije državnih preduzeća već dugi niz godina i ona je glavni razvojni partner koji podržava Vladu u ovoj osetljivoj i finalnoj fazi procesa, u koji je uključeno preostalih 526 preduzeća koji su u portfelju Agencije za privatizaciju. Na osnovu dijaloga vođenog na visokom nivou i tehničkih saveta, kreiran je i usaglašen program privatizacije i prodaje. Implementacija programa podržana je od strane serije kredita za razvojne politike (DPL) za reforme javnih preduzeća. Prva operacija u seriji je odobrena 24. marta 2015. Druga operacija se planira za decembar 2015. i daće podršku Vladi u finaliziranju prodaje preduzeća iz portfelja Agencije za privatizaciju kroz pružanje finansijske podrške za rešavanje troškova reformi, i kroz pružanje saveta o tehničkim aspektima sprovođenja reforme.

Oblast fokusa 2: Rast privatnog sektora i ekonomska inkluzija CPF ciljevi: Cilj 2a: Doprinos prioritetnim unapređenjima poslovne klime Cilj 2b: Pomoć u stvaranju stabilnijeg i dostupnije finansijskog sektora Cilj 2c: Podrška u razvijanju efikasnijih tržišta zemljišta i imovine Cilj 2d: Jačanje infrastrukturnih mreža Cilj 2e: Smanjenje prepreka za učešće na tržištu rada Cilj 2f: Pomoć u zatvaranju srednjoročnog i dugoročnog jaza u veštinama CPF Cilj 2a – Doprinos prioritetnim unapređenjima poslovne klime

94. Stvaranje konkurentnog poslovnog okruženja u značajnoj meri će pomoći smanjenju siromaštva i stvoriti novu priliku za najsiromašnijih 40% populacije. Pojednostavljenje poreskih procedura; reformisanje procedura za izdavanje građevinskih dozvola i unapređenje učinka carinske uprave trebalo bi da pomogne u promovisanju novih investicija, i to posebno u sektorima koji su okrenuti izvozu i nerazmenljivim sektorima koji su ključni za otvaranje radnih mesta za najsiromašnijih 40% populacije (B40). Pored toga, rešavanje problema vlasništva treba da pomogne svim građanima, ali posebno siromašnijem sloju, da definišu i zaštite svoja imovinska prava. To bi zatim trebalo da bude osnov za jednostavniji pristup kreditima i promovisanje preduzetništva. 95. Kao mala, otvorena ekonomija sa srednjim nivoom prihodima, jedini put ka



29

prosperitetu za Srbiju je značajno unapređenje poslovne klime koja vodi ka povećanju investicija koje će omogućiti uspešniju međunarodnu integraciju, posebno sa Evropom. Ova oblast je od ključne važnosti za rast i smanjenje siromaštva, kao i za povećanje prihoda kroz zapošljavanje. U Izveštaju o poslovanju Srbija je bila nisko rangirana u odnosu na svoje susede i zauzela je 91. od ukupno 189 privreda, ispod susednih zemalja kao što su BJR Makedonija (30), Crna Gora (36), Bugarska (38) i Rumunija (48). U regionu, Srbija se nalazi ispred Bosne i Hercegovine (107). Srbija se suočava sa posebnim izazovima u četiri oblasti koje Izveštaj pokriva: i) izdavanje građevinskih dozvola (186), ii) plaćanje poreza (165), iii) prekogranična trgovina (96) i; iv) sprovođenje ugovora (96).

96. Prema Istraživanju o poslovnom okruženju i ekonomskom učinku (BEEPS) iz 2013. godine, tri glavne prepreke za preduzeća su regulatorna i politička nestabilnost, poreske stope i konkurencija u neformalnom sektoru. Druge velike prepreke su korupcija, pristup finansijskim sredstvima, poreska uprava, sudstvo, kriminal, carina i trgovinska regulative. Reforme poslovne klime koje će biti važne za preduzeća svih vrsta i veličina su: (a) smanjenje vremena potrebnog za dobijanje građevinske dozvole; (b) učiniti da politike i regulative budu predvidljivije i obezbediti konzistentno sprovođenje zakona i regulative putem bolje adminstrativne koordinacije i supervizije, uključujući tu i reformu inspekcijskih službi, pojednostavljenje poreskih procedura i otklanjanje administrativnih barijera; (c) borba protiv neformalne ekonomije i nastavak restrukturiranja državnih preduzeća; i (d) unapređenje mehanizama za sprovođenje ugovora i nesolventnosti.

97. Kada je reč o olakšicama za trgovinu i prelazak granice, Srbija je na 63. mestu od ukupno 160 zemalja obuhvaćenih Indeksom logističkog učinka Svetske banke za 2014.5, što predstavlja značajan napredak sa 83. mesta na kome se nalazila 2010. Srbija je najniže rangirana po pitanju carine (113.), što se negativno odražava na vreme i troškove prelaska granice. U okviru Indeksa logističkog učinka, Srbija je rangirana niže od svih zemalja sa kojima se vrši poređenje, što ukazuje na činjenicu da su poboljšanja moguća.

98. Pojednostavljenje trgovine i prelaska granice je od posebne važnosti za velika preduzeća i preduzeća koja se bave izvozom. Sve ove mere su od ključne važnosti za Srbiju kako bi se obezbedila tekuća ulaganja; privuklo više investicija, stvorio rast na širim osnovama i mogućnost zapošljavanja i povećao izvoz i konkurentnost. Pored toga, imajući u vidu očekivani pristup Srbije Evropskoj uniji kao i jake trgovinske odnose, reforma poslovnog okruženja bi morala da uzme u obzir približavanje srpskog zakonodavstva zakonodavstvu Evropske unije.

99. GSB će kroz svoje savetodavno i kreditno angažovanje doprineti unapređenju učinka Srbije u tri ključna aspekta u oblasti poslovne klime; plaćanju poreza; prekograničnoj trgovini i rešavanju pitanja nesolventnosti. Neki drugi ključni aspekti poslovne klime, a posebno pristup finansijama i planiranje i izgradnja, su definisani u okviru CPF ciljeva 2b i 2c, imajući u vidu dubinsko angažovanje GSB u ovim oblastima. Instrumenti

5 Svetska banka je 2007. inicirala Indeks logističkog učinka (LPI), instrument za poređenje, kojim se meri učinak unutar logističkog lanca snabdevanja. Na osnovu međunarodnog istraživanja globalnih špeditera i kurirskih službi, LPI pomaže u identifikovanju izazova i mogućnosti unutar lanca snabdevanja. Koristeći skalu od 5 nivoa, LPI analizira šest oblasti: (i) carinu; (ii) infrastrukturu; (iii) međunarodnu otpremu; (iv) logističke sposobnosti; (v) praćenje; i (vi) pravovremenost.



30

koji će pomoći kod tri elementa poslovne klime su pokriveni u okviru ovog cilja, i to su savetodavne usluge IFC i IBRD i pilot inicijative (npr. Fond za inovacionu delatnost i Centar za transfer tehnologija), koji će se primenjivati selektivno. Pilot inicijative će biti proširene, ako se pokažu kao uspešne.

CPF cilj 2b: Pomoć u kreiranju stabilnijeg i dostupnijeg finansijskog sektora

100. GSB je u velikoj meri angažovana u finansijskom sektoru, uključujući i tekući Projekat podrške Agenciji za osiguranje depozita (koji će se nastaviti do sredine 2016. god), kao i široki spektar savetodavnih aranžmana i investicija IFC u privatne banke i državne banke koje prolaze proces privatizacije.. Pitanja finansijskog sektora su višeslojna. Podrška u okviru novog CPF-a predstavlja nadogradnju na prethodno angažovanje i ima za cilj da reši pitanje reforme državnih banaka i pristupa finansijama. Neadekvatan pristup finansijama je istaknut kao ključna prepreka za ekonomski rast i razvoj, što posebno utiče na MSP. Svi ovi aspekti su ključni za dostupniji i stabilniji finansijski sektor, što će zauzvrat stimulisati ekonomsku aktivnost i otvaranje radnih mesta što su oblasti koje su, kako je navedeno u SCD, ključni faktori za povećanje zajedničkog prosperiteta u Srbiji. 101. Usled hronično visoke stope problematičnih kredita u Srbiji u iznosu od 23% od ukupnog broja kredita, banke su nevoljne da se izlažu riziku, slabi rast kredita, ugrožava se profitabilnost bankarskog sektora koji se izlaže sistemskom riziku. Domino efekat uzrokovan nelikvidnošću preduzeća sprečavajući vraćanje kredita kao i potencijalne uštede i investicije, dodatno povećava predostrožnost banaka. Unapređenje regulatornog okvira koji se odnosi na rešavanje problema problematičnih kredita je preduslov za smanjenje internih rizika sa kojima se finansijski sistem u Srbiji suočava. 102. Rešavanje pitanja problematičnih kredita je opterećeno dugim postupcima, nejasnom pozicijom klasa poverilaca, regulativom koja štiti dužnika a ne poverioce, slabom supervizijom stečajnih upravnika i nedostatkom tehničkog znanja u sudovima gde sudski postupci i izvršenje obezbeđenja mogu da traju i godinama. MMF, kao deo svog sadašnjeg stand-by aranžmana, koordinira radnom grupom međunarodnih finansijskih institucija među kojima su i IFC, EBRD i Svetska banka kako bi se rešio problem problematičnih kredita u Srbiji. 103. Osim rešavanja pitanja problematičnih kredita, strategija GSB u finansijskom sektoru ima takođe za cilj da omogući malim i srednjim preduzećima kao i pojedincima ponovni pristup finansiranju. U kontekstu šireg angažovanja GSB, IFC će direktno pomoći finansijski sektor primenom niza proizvoda i instrumenata: kao prvo, IFC je započeo u novembru 2014. savetodavni projekat sa Vladom Srbije u okviru koga će se primeniti program regulisanja dugovanja, u čijem primarnom fokusu je zakonska regulativa kojom će se obezbediti bolje regulisanje dugovanja, omogućavajući bolje vansudsko restrukturiranje i podršku održivim preduzećima. Savetodavna komponenta se fokusira i na obuku za sudije iz oblasti prinudne naplate. Tokom angažovanja u ovoj oblasti, posebna pažnja će biti posvećena unapređenju pristupa finansijama za MSP i agrobiznise.



31

104. Kao drugo, IFC će pružiti pomoć stvaranju sekundarnog tržišta za nenaplative aranžmane i problematične kredite. Slično strategiji primenjenoj u zemljama Latinske Amerike i Azije, IFC-a će u Srbiji pomoći putem mreže partnera u ECA regionu koji IFC-u omogućava da pronađe, struktuira i sufinansira sve klase nenaplativih aranžmana. Međutim, u zavisnosti od viška likvidnosti banaka, postoji rizik da će banke oklevati s prodajom portfelja po ponuđenom diskontu. Ipak, rešavanje problematičnih kredita pokušajem otkupa portfelja problematičnih kredita od banaka bilo bi moguće ukoliko bi program rešavanja dugovanja bio sproveden paralelno sa regulatornim izmenama, koje se rade u saradnji sa gore pomenutom grupom razvojnih partnera. 105. Treće, kada se situacija sa problematičnim kreditima bude popravila i u zavisnosti od tražnje na tržištu, IFC će uložiti u finansijski sektor primenom finansiranja dugova i kapitala, kao i kratkoročnim finansiranjem kojim se podržava finansiranje trgovine. Finansiranje IFC-a biće usmereno na sektore u okviru srpske privrede koji ne dobijaju dovoljno pomoći kako bi se poboljšao njihov pristup finansiranju. Koristeći niz proizvoda, IFC će raditi sa odabranim bankama kako bi pomogli MSP da reše problem ograničenog pristupa finansiranju iako predstavljaju glavni sektor koji generiše nova radna mesta u zemlji. IFC će nastaviti da pruža podršku vlasništvu imovine kroz pružanje dugoročnih zajmova bankama za potrebe hipoteka. Kako bi se omogućilo povećanje dinarizacije privrede kao jednog od ključnih ciljeva Vlade, IFC će podstaći kreditiranje u domaćoj valuti i nastaviće dijalog sa NBS o IFC dinarskim obveznicama. Nakon nedavne uspešne privatizacije Čačanske banke, IFC će u saradnji sa EBRD-om, nastaviti dijalog sa Vladom o privatizaciji državne banke u kojoj IFC ima udeo, Komercijalne banke, kao i o okončanju privatizacije u sektoru osiguranja. 106. Dodatni element jačanja finansijskog sektora, direktno povezan sa rizicima od klimatskih promena, je regionalni Projekat osiguranja od posledica prirodnih nepogoda. Taj fond je pokrenut 2012. god, a u Srbiji je taj fond u funkciji od 2014. godine. Ovaj projekat pruža zaštitu od nepogoda vezanih za klimatske događaje koja ranije nije postojala, a namenjena je preduzećima i građanima. 107. Konačno, MIGA će nastaviti se angažuje u pružanju garancija Banci i drugim institucijama finansijskog sektora, koje čine glavni deo angažovanja MIGA u Srbiji.

CPF cilj 2c: Podrška razvijanju efikasnijih tržišta zemljišta i imovine

108. Problemi koji se odnose na zemljište i nepokretnosti u Srbiji predstavljaju jednu od glavnih prepreka za investicije i ekonomski rast u Srbiji. Sigurnost vlasničkih prava predstavlja ključni element za uspostavljanje uspešne tržišne ekonomije. Nepokretnosti daju ključni doprinos najvećem broju proizvodnih i investicionih procesa, kao i osnov socijalne stabilnosti i dobrobiti stanovništva. Rešavanje imovinskih pitanja treba da pomogne stanovništvu, ali posebno onima koji spadaju u grupu najsiromašnijih 40 procenata populacije, kako bi mogli da reše vlasnička pitanja i zaštite svoja vlasnička prava. To bi predstavljalo osnov za lakši pristup kreditima i promovisanje preduzetništva. Delotvoran i transparentan sistem registrovanja zemljišta je posebno važan za oživljavanje ekonomskih aktivnosti u ruralnim oblastima, uključujući poljoprivredu, te će stoga ispunjavanje ovog cilja imati direktan pozitivan uticaj na povećanje zajedničkog prosperiteta.



32

109. Tokom protekle decenije, postignut je važan napredak u oblasti upravljanja zemljištem u Srbiji, kao što je formiranje jedinstvenog registra nepokretnosti i prava na nepokretnosti (uz pomoć Projekta za katastar nepokretnosti i upisa prava koji je finansirala Svetska banka). Međutim, podaci o zemljištu, vlasništvu, objektima, vodovima, itd. – koji su od vitalne važnosti za većinu usluga koje pruža država – treba da budu kompletirani i pristupačniji. Potrebna je modernizacija sistema upisa i povećanje efikasnosti samog procesa upisa. Ova poboljšanja bi mogla da se postignu pojednostavljivanjem procesa upisa, rešavanjem starih predmeta, unapređenjem kvaliteta podataka i ažuriranjem IT sistema koji bi omogućio jednostavan internet pristup podacima i uslugama. 110. Reformisanje procedura za izdavanje građevinskih dozvole je od ključne važnosti kako bi se omogućio priliv investicija namenjenih zemljištu i nepokretnostima. Investitori budno motre dešavanje po pitanju izdavanja građevinskih dozvola, s obzirom da bi to mogao da bude odlučujući faktor prilikom odlučivanja da li će investirati i Srbiju ili ne. Već nekoliko godina je pitanje izdavanja građevinskih dozvola jedno od najkritikovanijih oblasti u Savetu stranih investitora. Novi pravni okvir o planiranju i izgradnji, usvojen u decembru 2014. god, se smatra važnim korakom u pravom smeru, iako se trenutno nalazi u ranoj fazi implementacije. 111. Efikasniji sistem izdavanja građevinskih dozvola pružio bi podršku privatnom sektoru prilikom širenja poslovanja. Pojednostavljivanje procesa izdavanja građevinskih dozvola, stvaranje sistema unificiranih procedura i redefinisanje uloge institucija u procesu izdavanja građevinskih dozvola stimulisaće povećanje zapošljavanja u građevinarstvu i drugim povezanim sektorima u srpskoj privredi. Skorašnje pokretanje elektronskog izdavanja dozvola predstavlja važan napredak, ali ovakav trend treba i da se nastavi. 112. Za postizanje cilja u ovoj oblasti, od velike je važnosti rešavanje rodnog pitanja kada je reč o upisu prava. Ovaj problem posebno pogađa žene preduzetnice, s obzirom da je imovina skoro uvek registrovana na muškarca, što u značajnoj meri otežava ženama preduzetnicima pristup kreditnom finansiranju.

113. Obezbeđivanje podrške u okviru ovog cilja biće organizovano uglavnom kroz nedavno odobreni Projekat upravljanja nepokretnostima, kojim se pomaže kako poboljšanje upisa nepokretnosti, tako i procena vrednosti i implementacija odabranih aspekata novog zakona o planiranju i izgradnji.

114. Pored toga, MIGA je započela angažovanje u oblasti garancija u sektoru nepokretnosti, što bi trebalo da dodatno proširi angažovanje GSB u okviru ovog cilja.

CPF Cilj 2d – Unapređenje infrastrukturnih mreža

115. Još jedan ključni pokretač konkurentnosti je povezanost i kvalitet infrastrukture, uzimajući u obzir cilj Srbije da privredu orijentiše ka izvozu. Postoji i potreba i veliki potencijal za unapređenje kvaliteta transportne infrastrukture u Srbiji. Prema Globalnom indeksu konkurentnosti (GCI) 2014-15, sveobuhvatnom indeksu koji sadrži 12 stubova konkurentnosti, Srbija je na 94. mestu od 144 rangirane zemlje. Po pitanju infrastrukture—što podrazumeva telekomunikacije i električnu energiju kao i transportnu infrastrukturu—Srbija je na 111. mestu, što je ispod opšte ocene.



33

116. Tokom procesa konsultacija u okviru ovog novog Strateškog okvira za partnerstvo je jasno naglašen značaj povezanosti infrastrukturnih mreža za razvoj malih gradova, ruralnih oblasti i zajednica, gde živi veći deo stanovnika koji pripadaju grupi od 40 najsiromašnijih procenata stanovnika. U slučajevima gde takvim gradovima i mestima nedostaje pristup infrastrukturnim mrežama, ekonomski pad je bio znatno dublji, a broj ljudi koji su zapali u siromaštvo veći, što pokazuje direktan uticaj infrastrukturne povezanosti na ruralni ekonomski razvoj. 117. Doprinos GSB unapređenju infrastrukturnih mreža će se fokusirati na puteve, železnicu i energetske mreže. Kada je reč o sektoru puteva, GSB će raditi zajedno sa EIB-om i EBRD-om na finalizaciji autoputa duž Koridora 10 i uspostavljanju delotvornog sistema za upravljanje i održavanje glavnih puteva. Ovo angažovanje se nadovezuje na dugoročni dijalog koji GSB vodi u sektoru transporta. Kada je reč o Koridoru 10, mnoge deonice autoputa Koridor 10, južno od Beograda se grade i očekuje se da budu završene tokom narednih par godina, sa izuzetkom deonice od 6 km koju je trebalo da finansira Hellenic fond. Osim te deonice, sredstava za izgradnju autoputa obezbedila je Vlada Republike Srbije i međunarodne finansijske institucije. Završetak izgradnje ovog velikog autoputa i unapređenja u povezivanju puteva će pomoći u unapređenju ekonomskih mogućnosti za ruralne oblasti i male gradove, i na taj način će pomoći povećanju zajedničkog prosperiteta.

118. Pored toga, GSB će biti angažovana na reformi železničkog sektora, prvenstveno pružajući podršku reformi Železnica Srbije, sa fokusom na stvaranje efikasnog kargo servisa. Iz tog razloga neophodna su ulaganja u rehabilitaciju pruga, posebno onih duž koridora 10 i rute 4 koja povezuje sa lukom Bar u Crnoj Gori. Iako su EIB, EBRD i Rusija obezbedili kreditna sredstva za infrastrukturu duž Koridora 10, potrebno je realizovati te investicije zajedno sa reformama železničkog sektora kako bi se u najvećoj mogućoj meri iskoristile prednosti fizičkog unapređenja. I na kraju, biće ponuđeno angažovanje IFC-a u oblastima javno-privatnog partnerstva i infrastrukturnih koncesija za puteve, aerodrome i druge strukture. 119. Za razvoj energetskog sektora će od presudnog značaja biti povezivanje EPS-a sa regionalnim energetskim mrežama i na taj način doprinosi ekonomskom rastu jačajući međunarodnu i lokalnu povezanost. Uz godišnju krajnju potrošnju od oko 28 TWh, Srbija je jedno od najvećih energetskih tržišta u Jugoistočnoj Evropi, a njena strateška geografska pozicija u srcu Balkana daje joj važnu ulogu u trgovini električnom energijom u Jugoistočnoj Evropi. Glavni regionalni model trgovine, koji povezuje osam zemalja, prestavlja protok električne energije od zemalja članica EU ka susednim zemljama i unutar regiona. Tokom 2014, oko 12 TWh je prošlo kroz Srbiju, što predstavlja 44 procenta godišnje energetske potrošnje u Srbiji. Pored toga, značajni deo hidro potencijala Srbije dolazi od reka koje se graniče sa susednim zemljama.

120. Odluke o upravljanju vodama imaju s toga i domaće i regionalne implikacije na sigurnost snabdevanja električnom energijom, kvalitet voda, ublažavanje klimatskih promena i adaptaciju, kao i zaštitu životne sredine. Unapređena povezanost mreže će biti uparena sa naporima za povećanje energetske efikasnosti, kao elementa programa za



34

adaptaciju. Planirani projekat upravljanja energetskim sektorom će se fokusirati na unapređenje postojeće mreže, kako bi ona mogla da postane deo integrisane regionalne energetske mreže. Ovaj projekat će takođe doprineti povećanju energetske efikasnosti i ublažavanju rizika od klimatskih promena, kroz podršku u sprovođenju nacionalnog akcionog plana energetske efikasnosti. CPF Cilj 2e – Smanjenje prepreka za učešće na tržištu rada

121. Srbija se suočava sa situacijom u kojoj je preko 60 procenata odrasle populacije nezaposleno. Ne iznenađuje da ova grupa stanovništva predstavlja i većinu u 40% najsiromašnijeg sloja stanovništva, a nedostatak prihoda takođe predstavlja ključnu prepreku za izlazak iz siromaštva. Nezaposleni se mogu podeliti u dve grupe: (i) pred-tranziciona generacija, 40 godina starosti i stariji, koji su ili izgubili zaposlenje tokom tranzicije ili nikada nisu pronašli adekvatno novo zaposlenje ili su ušli na tržište rada tokom početka tranzicije i nikada nisu dobili jako uporište; i (ii) određene grupe, posebno manjine, kao što su Romi, ali i žene, koje nikada nisu bili jako vezani za tržište rada sve do danas. Najvažniji element jačanja izgleda za rast Srbije predstavlja zapošljavanje velikog dela ove odrasle populacije, što bi dalo i značajan impuls rastu privrede u Srbiji. 122. Napredak po pitanju ove agende zahteva reformu tržišta rada kao i otklanjanje prepreka za ulaganje u nerazmenljive sektore, poljoprivredu i mikro i mala preduzeća. Uzimajući u obzir profil veština koji poseduje najsiromašnijih 40% stanovništva, strategija rasta vođena izvozom fokusirana na visoko produktivne poslove neće biti dovoljna da se generišu nova radna mesta za ovu grupu stanovništva. Sadašnji profil najsiromašnijih 40% populacije koji su zaposleni, otkriva nam da većina njih radi u nerazmenljivom sektoru, posebno u sektoru usluga, u mikro ili malim preduzećima. Pored toga, u naprednim OECD zemljama, mnogi u najsiromašnijih 40% rade na fleksibilnim, nestandardnim poslovima, a posebno na poslovima sa skraćenim radnim vremenom. Oslobađanje potencijala ovog nepostojećeg segmenta srpskog tržišta rada predstavlja rešenje za ovu populaciju. CPF će se fokusirati na set reformi koje će posebno pomoći u stvaranju mogućnosti za zapošljavanje za najsiromašnijih 40 procenata populacije. 123. Prioritet u okviru reforme tržišta rada je promena politike koja se odnosi na minimalne doprinose za socijalno osiguranje, uzimajući u obzir fiskalni uticaj. Postojeća struktura doprinosa stavlja veliki pritisak na radnike sa niskim primanjima, posebno na radnike zaposlene na poslovima sa skraćenim radnim vremenom. Osnova za minimalne doprinose za socijalno osiguranje iznosi 35 procenata minimalne zarade, što znači da svako radno mesto na kome se zarađuje manje od 35 procenta prosečne zarade potpada u istu grupu i plaća isti iznos minimalnih doprinosa. Ovakav model je posebno skup za povremene poslove zato sto minimalni doprinosi nisu prilagođeni stvarnoj satnici koju radnik odradi. Za neka radna mesta sa niskom zaradom, na primer, zarađena suma ne bi bila dovoljna da se plate minimalni doprinosi, usled čega je svaki oblik rada sa niskom zaradom i skraćenim radnim vremenom u formalnom sektoru nemoguć. S druge strane, upravo ova vrsta poslova bi najviše odgovarala velikom broju nezaposlenih i neaktivnih iz grupe najsiromašnijih 40 procenata populacije, koja bi im pomogla da pristupe formalnom tržištu rada i iskoriste ekonomske mogućnosti. Jasno je da je važno sprovesti ozbiljnu analizu fiskalnog uticaja pre nego što se kreira jedna ovakva



35

reforma. 124. Pored toga, postoji i dodatna potreba za reformama strukture socijalnih naknada. Brojne naknade u velikoj meri destimulišu formalno zapošljavanje i na taj način zatvaraju jedini najbolji put za izlazak iz siromaštva za B40. Za mnoge korisnike, prihvatanje bilo koje vrste formalnog zaposlenja bi (i) značajno smanjilo neto prihode zato što zarađena svota ne bi mogla da nadoknadi gubitak od izgubljenih naknada i bila bi opterećena poreskim obavezama; ili (ii) samo u manjoj meri povećalo neto prihode tako da bi razlika između nezaposlenosti i zaposlenosti bila nepovoljna. Ponovno koncipiranje ovih naknada kojima bi se zaista nagradio formalni rad takođe predstavlja preduslov za aktiviranje ovog ključnog dela najsiromašnijih 40% populacije. 125. Zajedno, ove reforme bi trebalo da predstavljaju prvi krucijalni korak ka oslobađanju potencijala novog segmenta na srpskom tržištu rada, koji do sada nije postojao. To je segment uglavnom slabo plaćenih poslova sa skraćenim radnim vremenom, koji u mnogim zemljama OECD čine značajan deo tržišta rada. Ovaj segment treba da pomogne da ponovo zaposli starije od 40 godina, ali isključene grupe, kao što su Romi, i, što je još važno, žene. Za žene će verovatno biti potrebno obezbediti i dodatne mere, kao što su strukture za brigu o deci i starijima, kako bi im se pomoglo da usklade dnevne poslove sa karijernim ciljevima. 126. I dalje su potrebne reforme glavnih institucija na tržištu rada, kao što je Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ). Potrebno je staviti akcenat na obezbeđivanje efikasne kompatibilnosti između nezaposlenih koji traže posao i poslodavaca, kao i na pružanje visoko kvalitetnih usluga korisnicima i poslodavcima, što zahteva prikupljanje informacija o slobodnim radnim mestima, profilisanje korisnika, angažovanje većeg broja kvalitetnih rukovodilaca koji rade sa nezaposlenima, uz posebnu pažnju koju je potrebno pokloniti onima koji aktivno traže posao (a ne onima koji su samo registrovani na evidenciji) i boljem targetiranju i praćenju aktivnih programa tržišta rada.

127. Kada je reč o pomoći koja će biti obezbeđena, Projekat podrške unapređenju konkurentnosti i podizanje zaposlenosti (rezultati u 2016.) finansiraće implementaciju ključnih aspekata reformske agende koja je ovde data, sa fokusom na unapređenje delotvornosti programa za promovisanje investicija i izvoza, razvijanje sistema za promovisanje inovacija i transfera tehnologija i rešavanja prepreka za ulazak na tržište rada. Pošto će biti potrebno vreme za generisanje održivog uticaja ovih reformi, u kasnijim godinama CPF je moguće razmotriti naknadni projekat.

CPF cilj 2f – Pomoć u zatvaranju srednjoročnih i dugoročnih jazova u veštinama 128. Ključni uslov za dostizanje dugoročnog rasta zaposlenosti je zatvaranje jaza u oblasti veština, i u kratkom i u dugom roku. Kratkoročne mere obuhvataju reforme sistema stručnog i, u manjoj meri, tercijarnog obrazovanja kako bi se programi na bolji način uskladili sa potrebama tržišta rada. Reforma sistema stručnog obrazovanja kako bi se bolje odgovorilo na potrebe tržišta rada može potencijalno biti korisno za B40. Iako će za implementaciju takvih reformi i njihov pun uticaj biti potrebno vreme, važno je da se te aktivnosti započnu sada, tako da investitorima budu dostupne relevantne veštine kako se ekonomija bude širila. Reforma



36

programa zasnovana na unapređenom predviđanju potreba tržišta rada u srednjem roku će biti nastavljena kroz dijalog sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. 129. Rešavanje pitanja dugoročnog jaza u veštinama kroz poboljšan pristup ranom razvoju deteta nije samo važno za sveukupan rast zapošljavanja, već takođe uklanja ključne prepreke za učešće žena na tržištu rada. Stoga će zatvaranje jazova upisa u programe vezane za rani razvoj deteta – posebno za grupe sa malim prihodima i osetljive grupe – predstavljati “dvostruku pobedu”. Obrazovanje dece u ranom uzrastu je ključno za povećanje dugoročne produktivnosti i inkluzije, ali će takođe doneti koristi u kratkom roku kroz smanjenje prepreka na tržištu rada za majke male dece. Domaćinstva samohranih majki imaju veće verovatnoće da dospeju u B40, a ova reforma bi otvorila mogućnosti za ovu grupu posebno.

130. Planirani Projekat veština će pomoći u rešavanju kratkoročnih i dugoročnih jazova u veštinama, sa fokusom na stručno obrazovanje, ali posebno na veću dostupnost programa za rani razvoj deteta, što je ključna prepreka za dugoročan razvoj veština, posebno među osetljivim i ugroženim grupama. Tražiće se partnerstvo sa drugim razvojnim partnerima, uključujući potencijalne partnere u NVO sektoru, kako bi se obezbedila sveobuhvatna podrška ovom programu.

C. Implementacija Okvira za partnerstvo u periodu 2016-2020.

131. CPF za Srbiju za period 2016-20. zasniva se na postojećem portfelju GSB, koji je dobro usklađen sa predloženim ciljevima za novi CPF. Kada je reč o podršci IBRD-a, trenutno postoji sedam aktivnih projekata ukupne vrednosti od USD 1.1 milijarde. Ovi projekti podržavaju investicije u oblastima puteva, zdravstva, finansijskog sektora, energetike, vodosnabdevanja, zaštite od poplava i upravljanja zemljištem i nepokretnostima. Uzimajući u obzir CPF prioritete, angažovanje u sektoru vodosnabdevanje i zdravstva će se postepeno okončati tokom CPF perioda, dok će angažovanje u sektoru zdravstva biti sprovedeno u kontekstu ciljeva fiskalne konsolidacije i delotvornog pružanja usluga. Učinak portfelja Srbije je malo ispod poseka za ECA region, sa stopom isplate u proseku od 16,2 procenata u proteklih deset godina. Potrebno je primetiti da će nivo povučenih sredstava za fiskalnu godinu 2015. verovatno dostići 50 procenata, kao rezultat okretanja ka operacijama finansiranja na osnovu rezultata. Kada je reč o podršci IFC-a, u prethodnom periodu IFC je izgradio portfelj zahvaljujući svom snažnom programu tokom perioda prethodne strategije, doduše uz lošiji kvalitet u sektoru proizvodnje i agrobiznisa. Postojeći portfelj IFC-a iznosi USD 417 miliona (USD 414 nepovučeno), raspoređeno na 24 projekta, uglavnom u sektorima proizvodnje, usluga i poljoprivrede (USD 216 miliona) kao i na finansijskim tržištima (USD 198 miliona). Samo 1% (USD 3 miliona) portfelja IFC-a dodeljen je sektoru infrastrukture, i to u okviru jednog razvojnog projekta. Pored toga, IFC ima 10 aktivnih projekata u okviru kojih se pružaju savetodavne usluge i koji su fokusirani na trgovinu i konkurentnost, obnovljive izvore energije, efikasnost resursa, korporativno upravljanje, pojednostavljivanje sistema poreza, MSP, bankarstvo, investicionu klima u agrobiznisu i javno-privatno partnerstvo. Kroz svoj portfelj investiranja i savetodavnih usluga, IFC bi mogao da nastavi da radi na brojnim strateškim ciljevima koji su identifikovani u CPF za period 2016-20. Jedna od najvećih izloženosti MIGA-e je prema Srbiji sa angažovanjem posebno izraženim u finansijskom sektoru.



37

132. Po pitanju obima programa, vlasti su zahtevale napredan program, imajući u vidu potrebu za finansiranjem važnih reformi i usklađivanja. Program kreditiranja naveden u Tabeli 3 je indikativan, a stvarno kreditiranje će zavisiti, između ostalog, od zahteva zemlje, učinka i finansijskog kapaciteta IBRD-a. U slučaju odustajanja od reformi i/ili u slučaju da srednjoročni makro-fiskalni okvir bude van utvrđenih okvira, program kreditiranja IBRD-a će shodno biti korigovan, a instrumenti će biti prilagođeni, a iskoristile bi se preostale reforme i mogućnosti investiranje koje su jasno povezane sa postizanjem dvostrukog cilja. Tokom 2015. godine, IBRD se obavezao na sumu od USD 444 miliona, uključujući i USD 300 miliona kredita za Projekat hitne sanacije od poplava koje su pogodile zemlju u maju 2014, ali je otvoren prostor za obnovu dijaloga o politikama u energetskom sektoru. Vlada je tražila zajam za 2016. fiskalnu godinu u iznosu od 475 miliona USD. Indikativni plan zaduživanja Vlade za 2017. fiskalnu godinu dostiže 320 miliona USD, dok je za 2018. fiskalnu godinu taj iznos 280 miliona USD.

133. Očekuje se da će ulaganje IFC-a iznositi USD 400-600 miliona tokom petogodišnjeg perioda CPF, a ovaj iznos zavisi od rešavanja problema sa problematičnim kreditima, Vladine implementacije pozitivne regulative kao podrške investicijama u privatnom sektoru u oblasti obnovljive energije, daljeg unapređenja poslovnog okruženje i rasta u Evropi. 134. MIGA će nastaviti da ispituje i diversifikuje mogućnosti izdavanja garancija. U ovom trenutku, angažovanje MIGA-e fokusira se na finansijski sektor, što odražava potražnju za njenim proizvodima i uslugama. U narednom periodu, MIGA će istražiti mogućnosti angažovanja u drugim sektorima, što je prikazano kroz tekuće angažovanje na projektima izgradnje nepokretnosti.



38

Tabela 3: CPF indikativni program kreditiranja IBRD-a za 2016-20.

FG PROJEKAT IBRD (USD miliona)

2016

.

Projekat jačanja konkurentnosti i zapošljavanja (RBF)* Zapošljavanje i učinak u javnom sektoru RBF Projekat restrukturiranja javnih preduzeća DPL 2 Reforma javnih rashoda i komunalnih preduzeća DPL 1

100 75

100 200

Ukupno 2016. 475

2017

. Reforma javnih rashoda i komunalnih preduzeća DPL 2 Projekat inkluzivnog obrazovanja i veština Projekat namenjen finansijskom sektoru (rešavanje problematičnih kredita)

200 50 70

Ukupno 2017. 320

2018

. Javni rashodi i upravljanje javnim finansijama ili program za rezultate (PforR) Projekat za razvoj energetskog sektora

180 100

Ukupno 2018. 280

2019

. Projekat upravljanja sektorom transporta Zajam za razvojne politike ili CAT DOO

130 130

Ukupno 2019. 260

2020

. Drugi projekat jačanja konkurentnosti i zapošljavanja Zajam za razvojne politike ili program za rezultate (PforR)

100 160

Ukupno 2020. 260 UKUPNO 1.595

135. CPF donosi veću usredsređenost na rezultate. Izbor instrumenata u datom periodu obuhvata dodatno finansiranje za operacije koje su uspešno realizovane, kreditiranje na osnovu politika kao podrška makro-fiskalnim i strukturnim reformama i investiciono projektno finansiranje, uključujući nekoliko projekata sa aspektima finansiranja na osnovu rezultata, u različitim sektorima, kao što je reforma zapošljavanja i zarada u javnom sektoru, obrazovanje, transport, konkurentnost i veštine. 136. S obzirom na kontinuirani fokus na veće i transformativne operacije, broj operacija u portfelju IBRD-a će verovatno ostati stabilan sa oko 6-8 aktivnih operacija. GSB će se truditi da svojim ulaganjima sredstava, operacijama zasnovanim na rezultatima i kreditiranjem razvojnih politika privuče i bespovratna sredstva drugih partnera koja bi se koristila za tehničku pomoć i savetodavne usluge. Na primer, angažovanje Svetske banke na reformi politika zapošljavanja i zarada u javnom sektoru biće praćeno i podržano od strane IPA fondova Evropske unije koji će obezbediti bespovratnu savetodavnu i tehničku pomoć. 137. CPF se trudi da u najvećoj mogućoj meri poveća sinergiju između IBRD-a, IFC-a i MIGA-e. Trenutno postoji snažna saradnja između IBRD-a i IFC-a u oblasti poslovnog okruženja i u toj oblasti timovi zajednički rade. Tokom CPF perioda, predviđa se aktivna saradnja u oblasti transporta, konkurentnosti, razvoja veština i zdravstva. IFC će ojačati postojeća ulaganja i savetodavne usluge u oblasti energetike i bankarstva, a obezbediće pomoć za agrobiznis, obnovljive izvore energije, MSP, transport, zdravstvo i upravljanje



39

otpadom. Sve tri institucije obezbeđuju komplementarnu pomoć u energetskom i finansijskom sektoru. MIGA je angažovana u 4 sektora, uključujući i finansijski. Podrška stranim investicijama kroz obezbeđivanje garancija za politički rizik, u tesnoj saradnji sa IFC-om i IBRD-om, ostaje strateški prioritet aktivnosti MIGA-e u Srbiji. 138. Operativno relevantan analitički rad, podrška sticanju znanja i tehnička pomoć biće ključni segmenti CPF programa i biće strateški usaglašeni sa CPF ciljevima i predloženim portfoliom projekata. Analitički rad u okviru programa ima za cilj da, tamo gde je to moguće, popuni praznine u znanju koje su identifikovane u okviru SCD, i to uglavnom u oblastima potražnje radne snage, klimatskih promena, pitanja Roma i sticanja veština, kako bi se obezbedila analitička osnova za predložene operacije u okviru CPF, za tekući dijalog o politikama i za implementaciju pomoći, kao i da uspostavi analitički osnov za sledeću SCD. Tradicionalni oblici objavljivanja analitičkog rada (na primer, pres konferencije i radionice) kombinovaće se sa inovativnim kanalima komunikacija, uključujući tu i društvene medije. 139. Kao i u prošlosti, detaljan međusektorski analitički rad biće praćen “just-in-time” analizom kako bi se Vladi pomoglo u naporima koje ulaže da reši određeni izazovi sa kojima se zemlja suočava. Primeri “just-in-time” analize mogu da obuhvate analizu jačanja okvira vansudskog restrukturiranja i nesolventnosti i procenu reforme energetskih tarifa i njihovog uticaja na blagostanje stanovništva. Pored toga, biće realizovana koordinacija politika i praćenja implementacije koja je povezana sa CPF monitoringom. Tok detaljnog analitičkog rada na temu ključnih prepreka za rast i zajednički prosperitet biće zasnovan na saznanjima iz tekućeg Pregleda javnih finansija. Preostali predloženi analitički rad obuhvata programski analitički rad o siromaštvu, ocenu finansijskog sektora, strategiju energetskog sektora i analitički rad o upravljanju javnim investicijama i finansiranju socijalnog sektora. 140. Problem nedostatka znanja u nekim oblastima, uključujući i one koje su identifikovane u SCD, biće rešen regionalnim analitičkim radom. Banka planira da inicira nekoliko regionalnih izveštaja i tehničku pomoć kako bi se obradile različite teme – Romi; obrazovanje; klimatske promene; rodna pitanja; konkurentnost; energetika i penzije. Novi pristup analitičkom radu treba da bude isplativiji; da obezbedi sinergiju, a mogao bi i da stimuliše saradnju kao odgovor na neke od izazova koji su zajednički za ceo region. 141. Progresivna integracija portfelja Trust fondova u sveukupni program GSB, kao što je bilo predviđeno prethodnim CPS-om, biće dodatno razrađena. Trenutno postoji deset povereničkih fondova vrednosti USD 22,8 miliona koji su usmereni na reformu pravosuđa, inovacije i tehnološke transfere, ocenu upravljanja javnim finansijama, inkluziju Roma i upravljanje rizicima od katastrofa. Aneks 1 prikazuje na koji način ovi poverenički fondovi podržavaju jedanaest ciljeva CPF-a.

142. Matrica rezultata CPF-a predstavljen u aneksu 1 koristiće se tokom implementacije kao instrument za upravljanje. Napredak u postizanju CPF ciljeva pratiće se na godišnjem nivou zajedno sa klijentom i na sredini CPF perioda u okviru revizije učinka (PLR). Okvir rezultata CPF-a pripremio je multi-sektorski tim. Radiće se i godišnji pregled postignutog napretka prema pokazateljima.



40

143. Ponovno uspostavljanje redovne revizije učinka portfelja na nivou zemlje pomoći će u stvaranju višeg stepena i kvalitetnijeg praćenja rezultata programa i omogućiće pravovremeno rešavanje uskih grla koja se mogu pojaviti. Revizije učinka portfelja sprovodiće se na dva nivoa: i) godišnju reviziju portfelja sprovodiće Ministarstvo finansija; ii) kvartalna revizija će se sprovoditi sa nadležnim ministarstvima kako bi se pronašla rešenja za probleme koji se javljaju ili visoko-rizične projekte. Pored toga, radiće se i godišnja revizija sa posebnim akcentom na ocenu napretka prema dopunskim pokazateljima iz Strateškog partnerstva. Akcenat će biti stavljen na podršku implementaciji orijentisanu ka rezultatima, koja će podupreti pregled portfelja i podstaći veću proaktivnost u slučaju operacija sa slabim učinkom.

C.1 Pregled sistema nabavki i finansijskog upravljanja u zemlji

Javne nabavke 144. Republika Srbija je 29. decembra 2012. usvojila novi zakon o javnim nabavkama (“zakon”), koji je stupio na snagu 1. aprila 2013. godine. Zakon predstavlja značajan napor u nameri da se sistem javnih nabavki u Srbiji približi međunarodnim standardima u oblasti nabavke, ali još važnije predstavlja korak ka usaglašavanju sa Direktivama o nabavkama Evropske unije (2004/18), kako i nalaže Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji (“SAA”) između EU i Srbije. Kako bi se obezbedilo sprovođenje zakona, tokom 2013. godine usvojen je niz regulativa potrebnih za sprovođenje zakona i modela tenderske dokumentacije. 145. Zakon definiše važne ciljeve obezbeđivanja efikasnosti i delotvornosti, konkurentnosti i transparentnosti, prevencije korupcije kao i drugih zloupotreba u procesu javnih nabavki. Gore navedene primedbe sadržane su u brojnim članovima zakona, uključujući i obavezu objavljivanja poziva na portalu javnih nabavki, uvođenje obaveznog planiranja nabavki, stvaranje registra ponuđača, angažovanje građanskog nadzornika, odredbe o prevenciji korupcije i konflikta interesa, itd. Slično tome, u zakon je uvrštena i dobra međunarodna praksa po pitanju žalbenih mehanizama. 146. Bez obzira na gore navedena postignuća, i dalje postoji prostor za dodatna poboljšanja, uključujući i unapređenja institucionalnog okvira. Trenutno, dve institucije koje obezbeđuju sprovođenje zakona su Uprava za javne nabavke i nezavisno telo odgovorno za žalbe (Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki). Međutim, uloga Uprave za javne nabavke u pokretanju izmena i dopuna primarne regulative nije jasno definisana u zakonu. Pored toga, ciljevi zakona bi bili bolje ispunjeni ukoliko bi se proširila primena zakona na sve naručioce, proširilo delovanje odredbi o konfliktu interesa, definisali slučajevi u kojima se ponuđač stavlja na listu negativnih referenci6 i ograničila primena prednosti domaćih ponuđača samo u slučaju povoljnije cene, a ne prema ponderu/bodovima, i definisali “domaći inputi”. I dok s jedne strane zakon omogućava primenu elektronskih licitacija, još uvek nije izrađena platforma za e-nabavke koja bi podržala ove zahteve. 147. Svetska banka će nastaviti da obezbeđuje tehničku pomoć za jačanje sistema javnih nabavki u Srbiji. Ova podrška će biti u skladu sa četvorogodišnjom Strategijom Vlade

6 Kompleksnost procedure dodele “ negativne reference” dovelo je do situacije da se ni jedna kompanije ne nalazi na toj listi.



41

o javnim nabavkama za period 2014-2018. i akcionim planom za 2015. Potrebno je detaljno ispratiti proces izmena i dopuna zakona o javnim nabavkama i Svetska banka bi trebalo da obezbediti tehničku pomoć kako bi se povećala transparentnost, efikasnost i konkurentnost sistema javnih nabavki kao i jačanje eksterne revizije koju obavlja Državna revizorska institucija.

Upravljanje javnim finansijama 148. Sprovedene su mnogobrojne reforme sistema upravljanja javnim finansijama u poslednjih nekoliko godina. Ipak, prema Proceni javnih rashoda i finansijske odgovornosti (PEFA), postoje oblasti kojima je potrebno značajno dodatno poboljšanje. Godišnja priprema budžeta kao i višegodišnje planiranje ostaju slabe strane i kontinuirano se suočavaju sa problemima po pitanju procesa i pravovremenosti. Kapitalne investicije moraju da budu bazirane na preciznijoj i sadržajnijoj analizi troškova i koristi i povezane sa sektorskim strategijama kako bi se omogućilo efikasno korišćenje sredstava i postigli bolji rezultati. Okvir javne interne finansijske kontrole (PIFC), onako kako je predviđeno Poglavljem 32 Evropske unije o finansijskoj kontroli, uspostavljeno je odredbama Zakona o budžetskom sistemu, ali funkcije interne revizije i finansijskog upravljanja i kontrole u praksi tek treba da se značajno razviju. 149. Usled navedenog, Svetska banka koristi sisteme u Srbiji u ograničenom obimu. Projekti Svetske banke se od 2012. godine oslanjaju na postojeće sisteme u zemlji samo u oblasti tokova sredstava sa namenskim projektnim računom koji se otvara u NBS. Ovo takođe doprinosi jačanju Vladinog budžetiranja i finansijskog izveštavanja, s obzirom da projekti međunarodnih finansijskih institucija sa novčanim tokovima u komercijalnim bankama, često ostaju isključeni iz državnog budžeta i u nekim slučajevima čak i iz godišnjih finansijskih izveštaja. Sistemi u zemlji u drugim oblastima se trenutno ne koriste, ili usled već velike opterećenosti nekih institucija (kao što je Državna revizorska institucija) ili potrebnih poboljšanja unutar samih sistema (kao što je Javna interna finansijska kontrola).

C.2 Partnerstvo i koordinacija

150. Uz angažovanje GSB koje će privući pomoć i drugih partnera, saradnja i koordinacija sa razvojnim partnerima će i dalje biti na visokom nivou. Srbija, kao zemlja sa srednjim nivoom prihoda, ima mali broj aktivnih razvojnih partnera i u velikoj meri se oslanja na međunarodne finansijske institucije i bilateralne kreditore za finansiranje svojih razvojnih potreba. Jedini značajan izvor bespovratne pomoći obezbeđuju IPA fondovi Evropske unije, u očekivanom godišnjem iznosu od 200 miliona evra tokom perioda implementacije CPF-a. Deo sredstava bi mogao biti korišćen kao budžetska pomoć, ali najvećim delom sredstva će se koristiti za izgradnju kapaciteta. U postojećem fiskalnom kontekstu, od posebne je važnosti iznalaženje komplementarne bespovratne pomoći EU i sredstava i investicija međunarodnih finansijskih institucija. GSB i EU su već bili partneri u brojnim prioritetnim sektorima, npr. u reformi javne uprave, ublažavanju rizika od prirodnih nepogoda, jačanju statističkog kapaciteta, inovacijama i transferu tehnologija i reformama u oblasti železnica i putnog sektora. Očekuje se da će se ovo partnerstvo nastaviti. Saradnja i koordinacija sa bilateralnim partnerima (posebno sa Švajcarskom, Norveškom, Švedskom i USAID-om) ostaje jaka i u brojnim sektorima postoji koordinirano finansiranje i MDTF aranžmani, uključujući reformu



42

javnog sektora, ublažavanje rizika od katastrofa, konkurentnost i inovacije i reformu pravosuđa. 151. Vlada ima dvostruki mehanizam koordinacije donatora, u okviru kojeg bespovratnim sredstvima upravlja SEIO (Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije) a kreditima Ministarstvo finansija. Koordinacija finansiranja bespovratnim sredstvima i kreditima predstavljala je u prošlosti izazov, ali su mehanizmi koordinacije ojačani, kada je Ministarstvo finansija preuzelo na sebe vodeću ulogu.


Upravljanje rizicima

43

IV. UPRAVLJANJE RIZICIMA

152. Opšti rizik za ispunjenje razvojnih ciljeva navedenih u CPF je značajan. Generalno gledano, kategorije koja predstavljaju visoki rizik za postizanje CPF ciljeva uključuju: makroekonomske izglede; političke i upravljačke i ekološke i socijalne faktore. Institucionalni kapaciteti za sprovođenje javnih politika predstavljaju značajan rizik za dostizanje ciljeva CPF. Sve drugo spade u kategoriju umerenog rizika. Rizici koji se odnose na postizanje CPF ciljeva dati su opširnije ispod u tabeli SORT – standardizovan instrument za vrednovanje rizika operacija (SORT). 153. Makroekonomski rizici koji se odnose na nove i već postojeće domaće i eksterne disbalanse su visoki. Ono što je još važnije je da Vlada ima veoma visok fiskalni deficit u prethodnih nekoliko godina (varirao je od 4 do 7,2 procenta BDP-a), što je uzrokovalo rast javnog duga (od manje od 40 procenata pre krize do preko 70 procenata krajem 2014). Pored toga, deficit tekućeg računa od 6 procenata BDP-a je i dalje visok, a izgledi za značajniju ekspanziju izvoza su limitirani, uzimajući u obzir ekonomsku situaciju u Evrozoni i CEFTA regionu, a to su glavni trgovinski partneri Srbiji. Usled toga, očekuje se da spoljni dug ostane visok u periodu CPF. Dok se s jedne strane Vlada trudi da ublaži makroekonomski rizik, privreda u Srbiji i dalje je osetljiva na eksterne šokove i sporiji rast posebno u Evrozoni, koja predstavlja glavnu eksportnu destinaciju i izvor stranih direktnih investicija i doznaka za Srbiju. Povezani rizik je neuspeh u sprovođenju programa MMF-a, najverovatnije zbog socijalnih pritisaka koji bi blokirali reformu državnih preduzeća i druge osetljive fiskalne reforme. Ukoliko bi se makroekonomski rizici povećali (posebno eksterni rizici), a implementacija programa MMF-a bude neadekvatna ili neuspešna, to će predstavljati visok rizik za program CPF, a posebno za CPF Cilj 1a (Podrška održivom upravljanju javnim rashodima) imajući u vidu da značajan deo planiranih finansijskih operacija predstavljaju zajmovi za razvojne politike (DPL), koji zahtevaju stabilni makroekonomski okvir kodifikovan u programu MMF-a. Ukoliko izbledi posvećenost reformi, a makroekonomska situacija se pogorša, program kreditiranja će biti smanjen u skladu sa tim, sa fokusom na investiciono projektno finansiranje ili program za rezultate kao podršku oblastima gde vlasništvo zemlje nad ovim pitanjima ostaje visoko i koje su ključne za napredak Srbije u dostizanju dvostrukih ciljeva GSB. 154. Uprkos dobrom stepenu političke stabilnosti u zemlji, postoji i velika verovatnoća da bi politički faktori i faktori koji se odnose na upravljanje mogli imati negativan uticaj na CPF razvojne ciljeve u srednjoročnom periodu. Trenutno Srbiju karakteriše visoki stepen političke stabilnosti, s obzirom da jedna politička partija ima apsolutnu većinu u parlamentu. Vlada sprovodi ambicioznu reformsku agendu i GSB se smatra ključnim partnerom. U skladu sa tim, procenjuje se da je trenutni politički rizik umeren, ali se može povećati tokom perioda trajanja CPF. Međutim, rizik koji se odnosi na upravljanje je visok usled slabosti u sistemu upravljanja u javnom sektoru, što se negativno odražava na implementaciju politika i održivost reformi. Regulatorni okvir koji se odnosi na korupciju i etičke norme u javnom sektoru postoji i usklađen je sa evropskom dobrom praksom. Ipak, primena nije ujednačena. Usled toga, opšti rizik koji proističe iz političke situacije i upravljanja ocenjuje se kao značajan. Kao i u slučaju makroekonomskog rizika, pogoršanje stepena političke stabilnosti i kvaliteta upravljanja bi imalo implikacije na dostizanje ciljeva CPF i na program GSB, koji bi u ovom slučaju bio



44

preorijentisan na podršku onim oblastima gde posvećenost reformi ostaje visoka i koje su relevantne za dvostruke ciljeve GSB. Ciljevi koji bi bili najviše pogođeni povećanim političkim i upravljačkim rizicima uključuju Cilj 1b (Pomoć u stvaranju delotvornije javne uprave i unapređenju pružanja odabranih usluga) i Cilj 1e (Transfer imovine produktivnih državnih preduzeća u privatno vlasništvo), jer bi dostizanje bilo kog od navedenih ciljeva uključivalo otpuštanje zaposlenih iz javnog sektora što zahteva snažnu političku podršku i dobro upravljanje.

Tabela 4: SORT Tabela

Kategorije rizika Ocena

Politički i upravljački H (visok) Makroekonomski H (visok) Sektorske strategije i politike M (umeren) Tehnički dizajn projekata i programa M (umeren)

Institucionalni kapacitet za implementaciju i održivost

S (značajan)

Fiducijarni M (umeren) Ekološki i socijalni H (visok) Zainteresovane strane M (umeren)

Ukupno Značajan

155. Srbija je doživela velike suše i poplave koje su izazvale značajnu materijalnu štetu i gubitke, što ukazuje na veliku verovatnoću da bi egzogene okolnosti životne sredine mogle negativno da utiču na dostizanje ciljeva CPF. Iako je uticaj prethodnih prirodnih katastrofa bio koncentrisan u nekim delovima zemlje, ekonomija je dva puta zapala u recesiju zbog negativnih vremenskih prilika (2012. i 2014. god). Ekološki rizici, uključujući suše, poplave, nepogode, zemljotrese i klizišta će se povećavati zbog uticaja klimatski promena, kao i nekih aktivnosti građana vezanih za korišćenje zemljišta, vode i drugih prirodnih resursa. Pored toga, neke od predviđenih reformi (smanjenje penzija i plata u javnom sektoru; reforma državnih preduzeća, uključujući Cilj 1a: Podrška održivom upravljanju javnim rashodima; i Cilj 1e: Transfer imovine produktivnih državnih preduzeća u privatno vlasništvo) mogu imati značajan negativan socijalni uticaj na siromašne i druge osetljive grupe i potencijalno mogu direktno doprineti povećanoj socijalnoj osetljivosti.

156. Institucionalne slabosti agencija zaduženih za implementaciju mogle bi da ugroze napredak uprkos jakoj političkoj volji da se reforme sprovedu. S implementacijom teških reformi, koje je Vlada planirala, često se ili kasni ili se staje zato što zahtevaju koordinaciju različitih agencija i različitih nivoa vlasti. Nadležna ministarstva imaju relativno dobre interne kapacitete, ali i dalje eksterni konsultanti imaju važnu ulogu u kreiranju, a ponekad i u implementaciji politika i odluka. Još jedan problem koji slabi kapacitete Vlade je značajan odliv kadrova. U državnoj upravi zarade nisu konkurentne i nisu u skladu sa vrstom posla koja se obavlja. Postojeći kapaciteti bi se bolje koristili ukoliko bi se bolje definisala operativna pravila, procesi i sistemi. Mehanizmi koji se odnose na nadzor i kontrolu ostaju slabi i u javnom sektoru



45

u Srbiji manje prevare i korupcija su uobičajena pojava. Ukoliko rizik od institucionalne slabosti ne bude rešen, neki od ciljeva CPF bi mogli da budu pogođeni, najvažnije: Cilj 1b: Pomoć u stvaranju delotvornije javne administracije i unapređenju pružanja odabranih usluga; i Cilj 2b: Pomoć u stvaranju stabilnijeg i održivijeg finansijskog sektora.

157. Vlada Srbije ulaže značajne napore da reši gore navedene rizike i GSB će obezbediti značajnu podršku u tom smislu. Kako bi se makroekonomski rizici sveli na najmanju moguću meru, Vlada je potpisala trogodišnji stand-by aranžman sa MMF-om koji je pripremljen u tesnoj saradnji sa timom Svetske banke. Rizici koji se odnose na institucionalne kapacitete i upravljanje, biće u izvesnoj meri rešeni obezbeđivanjem podrške nadležnim ministarstvima kroz trust fondove, tehničku pomoć i uključivanje ciljane pomoći za izgradnju kapaciteta u budućim projektima IBRD-a. Institucionalni rizik će biti ublažen i kroz pažljivo organizovan redosled projekata, čime se prepoznaju i rešavaju slabosti u zemlji i obezbeđuje fleksibilna korekcija u toku trajanja projekta. U cilju promovisanja održivosti, biće povećano korišćenje Vladinih struktura tokom implementacije. Operacije će sve više inkorporisati jake aranžmane koji se odnose na monitoring i evaluaciju i jačanje sistema praćenja.

46


Aneks 1

47

ANEKS 1. MATRICA REZULTATA OKVIRA ZA PARTNERSTVO SA ZEMLJOM (CPF) (2016 – 2020)

OBLAST FOKUSA 1: EKONOMSKO UPRAVLJANJE I ULOGA DRŽAVE SCD je identifikovala jedanaest prioritetnih oblasti aktivnosti koje su potrebne radi ponovnog uspostavljanja rasta i radi stvaranja inkluzivnog rasta, a samim tim i napretka ka postizanju dvostrukih ciljeva. Od ovih jedanaest, dva prioriteta su osnovna, dok je definisano 5 prioriteta visokog uticaja. Oblast fokusa 1 se odnosi na dva osnovna i jedan prioritet visokog uticaja. Ovi prioriteti direktno podržavaju ciljeve navedene u programu fiskalne strategije i ekonomske reforme zemlje koji se fokusira na fiskalnu održivost i bolje upravljanje javnim resursima, strukturne reforme vezane za državna preduzeća i korporatizaciju velikih javnih energetskih preduzeća i putnih preduzeća. Ovi prioriteti takođe podržavaju značajne prioritete Strategije za reformu javnog sektora i Akcionog plana koje je Srbija usvojila 2014. odnosno 2015. godine. Oblast fokusa 1 se stoga posebno bavi identifikovanim preprekama za delotvornost i veličinu javnog sektora: obim i upravljanje državnim budžetom, veličina i organizaciona struktura javne uprave, kapacitet uprave da implementira reforme i pruža usluge, veliki otisak države u ekonomiji i pružanje javnih komunalnih usluga. Ova Oblast fokusa je osmišljena kako bi se smanjile prepreke za rast i zajednički prosperitet izazvane fiskalnom nestabilnošću države, ograničenim administrativnim kapacitetima i strukturnom neadekvatnošću i neefikasnošću. Pet ciljeva CPF su grupisana u okviru ove Oblasti fokusa: CPF Cilj 1a: Podrška održivom upravljanju javnim rashodima CPF Cilj 1b: Pomoć u stvaranju delotvornije javne uprave i unapređenju pružanja odabranih usluga CPF Cilj 1c: Efikasnije i održivije preduzeće za energetske usluge CPF Cilj 1d: Efikasnija javna putna preduzeća CPF Cilj 1e: Prenošenje imovine produktivnih državnih preduzeća u privatno vlasništvo CPF Cilj 1a: Podrška održivom upravljanju javnim rashodima Logika intervencije: Održiva fiskalna konsolidacija i upravljanje potrošnjom su ključni preduslov za makroekonomsku stabilnost i rast, kao i za stvaranje pozitivnog okruženja za ispunjavanje drugih ciljeva CPF. Vlasti su usvojile ambiciozan plan (podržan od strane MMF) u januaru 2015. godine kako bi zaustavile rast javnog duga i postavile taj dug na silaznu putanju do 2017. godine. Ovaj program je prikazan u nedavno usvojenoj Fiskalnoj strategiji za period 2015-17. god i sadrži aktivnosti usmerene


Aneks 1

48

ka: i) unapređenju efikasnosti javnih rashoda, povećanje mera prihoda, obezbeđivanje finansijske održivosti velikih državnih preduzeća (komunalnih i putnih), samim tim smanjujući potrebu za novim subvencijama i ukidajući kvazi fiskalne deficite; ii) jačanju upravljanja javnim finansijama, uključujući upravljanje javnim investicijama i upravljanje javnim dugom; i iii) održavanju stabilnosti finansijskog sektora kroz smanjenje problematičnih kredita i rešavanje dugova, jačanje nadzornih institucija u finansijskom sektoru i delotvorno upravljanje državnim vlasništvom u bankarskom sektoru. Ukoliko ne dođe do fiskalne konsolidacije, postoji jasan rizik da će državni dug doći na nestabilnu putanju, povećavajući premije rizika i finansijske troškove, uz potencijalne prekid pristupu finansiranja i povećanoj makroekonomskoj nestabilnosti. Takav scenario bi imao negativan uticaj na rast i rizikovao bi buduća smanjenja u ključnim javnim rashodima ukoliko bude potrebno oštro fiskalno usklađivanje. GSB će podržati napore vlade usmerene ka fiskalnoj konsolidaciji i upravljanju potrošnjom kroz niz instrumenata, uključujući finansiranje kroz razvojne politike i finansiranje na osnovu rezultata, tokom perioda trajanja CPF kako bi se omogućilo da proces konsolidacije ne bude ugrožen kroz neefikasnu ad hoc potrošnju, i kako bi se osiguralo da je program potrošnje u skladu sa srednjoročnom fiskalnom strategijom. Niz Zajmova za razvojne politike za javne rashode i reformu državnih preduzeća, kao i zajmovi za razvojne politike/finansiranje na osnovu rezultata za upravljanje javnom potrošnjom će doprineti ovom cilju CPF. Oblasti prethodnih aktivnosti za budžetsku podršku su takođe podržana kroz nekoliko projekata tehničke pomoći finansiranih kroz povereničke fondove u bliskoj koordinaciji sa EU, MMF i drugim evropskim razvojnim partnerima. Dizajn finansijskih operacija će biti dopunjen dubinskim analitičkim radom i aktivnostima tehničke podrške koji takođe direktno doprinose ovom cilju. Na primer, angažovanje na temu ušteda na masi zarada u javnom sektoru će dodatno doprineti srednjoročnoj fiskalnoj održivosti. Unapređeno upravljanje javnim investicijama i upravljanje JPP je važno kako bi se omogućilo da povećanje javnih investicija podrži makro-fiskalnu stabilnost i rast. Racionalizacija i delimično preusmeravanje poljoprivrednih subvencija bi doveli do fiskalnih ušteda, a takođe bi obezbedili da veći deo subvencija bude dodeljen B40 u ruralnim oblastima. Pokazatelji cilja CPF Dodatni pokazatelji napretka Program GSB Smanjenje javnih rashoda kroz niže direktne subvencije i garancije državnim preduzećima. Direktne subvencije (milioni evra):

Polazna osnova: prosek za 2010-2014): 250 Cilj (2020): manje od 150

Zamrzavanje indeksacije plata u javnom sektoru u godinama u kojima se očekuje da će udeo plata opšte države (ne računajući otpremnine) nadmašiti 7 procenata BDP. Zamrzavanje indeksacije penzija u javnom sektoru u godinama u kojima se očekuje da će potrošnja na penzije nadmašiti 11 procenata BDP.

Aktuelni portfelj: Prvi zajam za razvojne politike za restrukturiranje javnih preduzeća DPL 1 (FG 2015) U proceduri:


Aneks 1

49

Godišnje garancije za likvidnost preduzeća (milioni evra): Polazna osnova (prosek 2012-2014): 265 Cilj (2015): manje od 50

Prirodni odliv i ciljano smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru u skladu sa usvajanjem Fiskalne strategije prema budžetskom kalendaru.

Drugi zajam za razvojne politike za restrukturiranje javnih preduzeća DPL 2 (FG 2016) Niz DPL za reformu javnih rashoda i javnih preduzeća (2 operacije, FG 2016. i FG 2017.) Predloženi: Zajam za razvojne politike ili Finansiranje na osnovu rezultata za Upravljanje javnim rashodima/Program za rezultate (FG 2018) CAT DOO (FG 2019) Tekuća tehnička pomoć:

Procena javnih rashoda i finansijske odgovornosti (PEFA) Pregled javnih finansija Ažurirani Izveštaj o poštovanju standarda i propisa u Srbiji – Računovodstvo i revizija (ROSC) Makro-ekonomski nadzor Predložene analitičke i savetodavne aktivnosti: Politike javne potrošnje za rast Ekonomski memorandum za zemlju Programska procena siromaštva


Aneks 1

50

CPF Cilj 1b: Delotvornija javna uprava i unapređenja u pružanju usluga Logika intervencije: Nedostaci u implementaciji, zamršeni procesi donošenja odluka i institucionalna fragmentacija ističu se kao osnovni izazovi u pogledu sposobnosti Srbije da sprovede suštinske reforme koje su potrebne kako bi se izgradila konkurentna inkluzivna ekonomija. Isti faktori takođe izazivaju slab učinak sektora u pružanju usluga, bilo da su u pitanju socijalne usluge ili pružanje usluga kompanijama i investitorima. Nizak stepen poverenja u institucije i visok stepen politizacije dodatno pogoršavaju sistemske probleme. Rešavanje strukturnih problema u upravljanju javnim sektorom je najvažniji uslov za sprovođenje programa vlade i implementaciju samog programa GSB. Strategija za reformu javnog sektora i Akcioni plan, usvojeni 2014. odnosno 2015. godine, definišu opsežan reformski program. Važna tema u Strategiji reforme je racionalizacija celokupne arhitekture vlade (kroz horizontalnu funkcionalnu analizu) i pravilno dimenzioniranje ključnih sektora. Vlada kroz Strategiju želi da unapredi kvalitet javne uprave i pružanja usluga. Ove napore zajedno podržavaju GSB i EU. CPF će selektivno podržati reformski program vlade kroz kombinaciju instrumenata, fokusirajući se na oblasti u kojima je vlada pokazala najveću opredeljenost za reforme. Nadograđujući se na tekuće analitičke aktivnosti u okviru Pregleda javnih finansija, Procene javnih rashoda i finansijske odgovornosti (PEFA), tehničke pomoći na temu mase zarada i funkcionalne analize, CPF će unaprediti vladin program racionalizacije kroz pružanje podrške elementima strukturne i funkcionalne organizacije sistema javne administracije, GSB će se angažovati u pružanju podrške za unapređenje usluga u odabranim sektorima. Projekat zapošljavanja i učinka javnog sektora će se fokusirati na podršku unapređenjima osnovnih usluga. Prvi sektorski fokus će biti reforma u sistemima podsticaja investicija i izvoza, koji su u velikoj meri bili nedelotvorni u privlačenju investicija. Vlada je spremna za sprovođenje funkcionalne analize i analize učinka u tri agencije uključene u podsticanje investicija i promociju izvoza. Drugi fokus, Višedonatorski poverenički fond za podršku sektoru pravosuđa u Srbiji (MDTF-JSS) će nastaviti da pruža usmerenu tehničku podršku sektoru pravosuđa kako bi se ovaj sektor uskladio sa standardima EU. Konačno, Drugi projekat razvoja zdravstva Srbije obuhvata podršku racionalizaciji rashoda u sektoru, uključujući šire restrukturiranje sektora zdravstva, i takođe će biti jedan od prioritetnih sektora u vladinim naporima usmerenim ka pravilnom dimenzioniranju. Razvijanje kapaciteta i izgradnja institucija u oblasti upravljanja rizikom od nepogoda će takođe biti omogućeno kako bi se unapredili kapaciteti Vlade za predviđanje i odgovaranje na katastrofe izazvane klimatskim promenama.

Pokazatelji cilja CPF Dodatni pokazatelji napretka Program GSB Plan za jačanje sistema za donošenje odluka i koordinaciju pripremljen do kraja 2016. god, a sproveden do 2019.

Planovi za pravilno dimenzioniranje (organizacionu racionalizaciju) za

Aktuelni portfelj: Drugi projekat u sektoru zdravstva (FG 2014)


Aneks 1

51

Pokazatelj: Poboljšan rejting na Metcalfe skali

Osnova (2015): 2

Cilj (2019): 4 Smanjenje procenta nemedicinskog osoblja zaposlenog u državnim zdravstvenim ustanovama u Srbiji (za 15 procenata)7

Osnova: 30 procenata radnika u zdravstvenom sektoru nisu medicinski obučeni (procena na osnovu podataka iz 2013. god) Cilj: 25 procenata ili manje radnika u zdravstvu nisu medicinski obučeni

najmanje 4 sektora dizajnirani i sprovedeni do kraja 2017. Racionalizovana celokupna institucionalna arhitektura administracije do kraja 2017. Sektor pravosuđa započeo implementaciju preporuka navedenih u Funkcionalnoj analizi pravosuđa u Srbiji počevši od zamrzavanja popunjavanja upražnjenih radnih mesta pre nego što bude završena analiza o optimizaciji. Sve preporuke treba da budu sprovedene do kraja 2018. Završena funkcionalna analiza za zdravstveni sektor u Srbiji, koja identifikuje prioritete i ciljeve za smanjenje nemedicinskog osoblja, uključujući potvrđivanje polazne osnove i ciljeva vezanih za smanjenje 15% nemedicinskog osoblja

U proceduri: Sistem zapošljavanja i plata u javnom sektoru (Finansiranje na osnovu rezultata) (FG 2016) Predloženi: Zajam za razvojne politike ili Finansiranje na osnovu rezultata za Javne rashode i upravljanje javnim finansijama (FG 2018) CAT DDO (FG 2019) Tekuća tehnička pomoć Poverenički fond za upravljanje masom zarada u Evropi i centralnoj Aziji Upravljanje javnim finansijama Tehnička pomoć za pravilno dimenzioniranje (finansirano kroz IPA) Višedonatorski poverenički fond za podršku sektoru pravosuđa u Srbiji PF za Upravljanje rizikom od katastrofa Predložena tehnička pomoć Sistemi finansiranja po glavi stanovnika u socijalnim sektorima Predložena analitička i savetodavna aktivnost: Procena praćenja procesa upravljanja politikama i implementacije

7 Rodno razloženi podaci za ovaj pokazatelj trenutno nisu dostupni, ali će biti prikupljeni tokom sprovođenja Drugog projekta razvoja zdravstva Srbije i dodati tokom procesa Analize učinka i znanja CPF.


Aneks 1

52

CPF Cilj 1c: Efikasnije i održivije preduzeće za energetiku Logika intervencije: Velika komunalna državna preduzeća u sektoru energetike strukturno pokazuju loš učinak zbog loših postrojenja, mešanja države u njihovo upravljanje i nedostatak profesionalnog rukovodstva. Vlada je u svojim programima i politikama navela finansijsku održivost preduzeća u energetskom sektoru i drugim državnim preduzećima kao važan element. Pred kraj sprovođenja Strategije za partnerstvo za period 2011-2015, odlučan napredak je postignut u oba aspekta ovog programa. Uvedene su ključne zakonodavne reforme, a planovi za reformisanje najvećih javnih preduzeća su uokvireni i usvojeni. Sveobuhvatnost pristupa i politička posvećenost predstavljaju jedinstvenu priliku za postizanje napretka u ovom glavnom elementu programa ekonomskih reformi u Srbiji. Pored toga, reformisanje javnih preduzeća treba da pomogne povećanju pristupa komunalnim uslugama za marginalne grupe (posebno za Rome) i stanovništvo u ruralnim oblastima (gde je siromaštvo mnogo veće). Konačno, angažovanje radi povećanja udela električne energije dobijene iz obnovljivih izvora će ublažiti rizike od klimatskih promena i pomoći Srbiji u ispunjavanju svojih obaveza u okviru Evropske energetske zajednice. U okviru CPF, GSB će uložiti dodatnu podršku u finansijskoj konsolidaciji preduzeća u energetskom sektoru, sa fokusom na EPS, a druge MFI i međunarodni partneri će pružiti podršku sličnim procesima u preduzeću Srbijagas. Imajući u vidu složenost reformi, kao i troškove implementacije, biće razmotreno finansiranje kroz budžetsku podršku ili na osnovu rezultata, kao i savetodavna podrška. Niz Zajmova za razvojne politike ili Finansiranja na osnovu rezultata bi trebalo da pomogne u uklanjanju prepreka u politikama i kapacitetima za delotvorne infrastrukturne investicije, koje bi u kasnijim godinama CPF perioda mogle biti praćene posebnim aktivnostima kako bi se rešila preostala pitanja u sektoru energetike. Pokazatelji cilja CPF Dodatni pokazatelji napretka Program GSB Završena korporatizacija EPS i dostignuta finansijska održivost

Pokazatelji: Stopa naplate povećana sa 93% (2014) na 95% (2019) Gubici u prenosu smanjeni sa 14% (2014) na 12,1% do 2019. god

EPS formiran kao akcionarsko društvo (2017) Identifikovan strateški partner za EPS, a udeo u kapitalu prodat do 2019. god Dug/EBITDA racio da se spusti na ispod 3 do kraja 2016

Aktuelni portfelj: Zajam za hitnu sanaciju posledica od poplava (FG 2015) U proceduri: Serija zajmova za razvojne politike za reformu javnih preduzeća (2 operacije u FG 2016 i FG 2017)


Aneks 1

53

Povećani kapaciteti Srbije za generisanje energije iz obnovljivih izvora za 100 MW

Osnova (2015): Energija vetra: 0 MW Cilj (2019): Energija vetra: 100 MW

Nema dalje akumulacije državnih preduzeća i budžetskih institucija koje imaju dugovanja/docnje prema EPS do kraja 2017. god Usvojena pozitivna regulativa za investicije u obnovljive izvore Usvojen Ugovor o kupovini električne energije

Predloženi: Razvoj energetskog sektora IPF (FG 2018) Angažovanje IFC u JPP u transportnom i energetskom sektoru Predložena analitička i savetodavna aktivnost: Strategija za energetski sektor u Srbiji Reforma tarifa električne energije u uticaj na najsiromašnijih 40 procenata populacije Investicije IFC u projekte vezane za snagu vetra

CPF Cilj 1d: Efikasnija javna preduzeća u sektoru saobraćaja Logika intervencije: Velika državna preduzeća u sektoru saobraćaja strukturno pokazuju loš učinak zbog hroničnog nedostatka finansiranja, mešanja države u njihovo upravljanje i nedostatka profesionalnog rukovodstva. Ovo predstavlja ozbiljan izazov za poslovnu klimu, jer loša infrastruktura obeshrabruje investicije i ekonomsku aktivnost, što posebno utiče na mogućnosti velikog dela B40 koji žive u ruralnim područjima i malim gradovima. Vlada je definisala finansijsku stabilnost državnih preduzeća u sektoru saobraćaja kao važan element svog programa i politika. Pred kraj perioda CPF za 2011-2015. god su uvedene ključne zakonodavne reforme u sektoru transporta, a planovi za državna preduzeća u sektoru železnica i saobraćaja su uokvireni i usvojeni. Sveobuhvatan pristup i politička posvećenost pružaju jedinstvenu mogućnost za postizanje napretka u ovom centralnom elementu reformske agende srpske ekonomije. GSB će uložiti dodatna sredstva kako bi podržala korporatizaciju državnih preduzeća u sektoru transporta, kao i njihovu finansijsku konsolidaciju. S obzirom na složenost ovih reformi, i troškove sprovođenja, biće razmotrena budžetska podrška ili finansiranje na osnovu rezultata uz savetodavnu podršku. Podrška IFC u dizajniranju i implementaciji JPP i potencijalnih koncesija će dopuniti angažovanje IBRD-a u korporatizaciji i finansijskoj konsolidaciji. U ovim sektorima bi niz zajmova za razvojne politike (DPL) ili finansiranja na osnovu rezultata (RBF) trebalo da pomogne u rešavanju prepreka vezanih za politike i kapacitete,


Aneks 1

54

a koje stoje na putu delotvornim investicijama u infrastrukturu, što će uslediti u kasnijim godinama CPF perioda kroz posebne operacije usmerene ka rešavanju pitanja u sektorima železnica i puteva. Pokazatelji cilja CPF Dodatni pokazatelji napretka Program GSB Restrukturirane Železnice Srbije, a teretna kompanija funkcioniše bez subvencija

Subvencije teretnoj kompaniji RSD 10.4 milijarde u 2014. god i nula u 2019. god

Održavanje puteva zasnovano na učinku dostiglo je 3000 kilometara

Kilometri puta koji se održavaju na osnovu učinka u 2015. god: 0 Cilj za 2018: 3000

Formiranje nezavisnih kompanija za infrastrukturu, teretni saobraćaja i prevoz putnika Broj saobraćajnih jedinica (putnik km + tona km) po broju zaposlenih

Osnova (2013): 206.500 Cilj (2017): 290.000

Transformisanje Puteva Srbije u nezavisnu agenciju sa garantovanim budžetom i odgovornošću za rezultate

Prekretnica: potpisan ugovor o nivou usluga koji je stupio na snagu do kraja 2016.

Aktuelni portfelj: Projekat rehabilitacije puteva (FG 2013) Koridor X (FG 2010) U pripremi: Niz Zajmova za razvojne politike za reformu javnih rashoda i javnih preduzeća (2 operacije u FG 2016. i FG 2017.) Predloženo: Upravljanje u sektoru transporta IPF (FG 2019.) IFC angažovanje u sektoru transporta i javnih preduzeća u oblasti JPP, uključujući upravljanje otpadom u Beogradu IFC Projekat korporativnog upravljanja u regionu Evrope i centralne Azije Tekuća tehnička pomoć: CFRR regionalni EU-REPARIS8 i EQ-FINREP9 projekat za zemlju

8 Put ka Evropi: program računovodstvene reforme i institucionalnog jačanja. 9 Unapređenje kvaliteta finansijskog izveštavanja.


Aneks 1

55

IFC Projekat korporativnog upravljanja u regionu Evrope i centralne Azije Sektor železnica TP Predložena tehnička pomoć/analitička i savetodavna aktivnost: WBIF Infrastrukturni fond za zapadni Balkan Javne investicije u sektoru transporta

CPF Cilj 1e: Imovina produktivnih državnih preduzeća prenesena u privatno vlasništvo Logika intervencije: Država igra preveliku ulogu u srpskoj ekonomiji, a njeno prisustvo je potrebno smanjiti kako bi se stvorio prostor za rast predvođen privatnim sektorom. Kontinuirano prisustvo velikog broja neefikasnih i uglavnom nesolventnih komercijalnih državnih preduzeća destimuliše potencijalne investitore, što dovodi do ozbiljnih poremećaja u investicionoj klimi i predstavlja značajne troškove za budžet. Oskudni resursi koji mogu biti iskorišćeni za privlačenje investicija i stvaranje radnih mesta se, umesto toga, preusmeravaju kao podrška gubitaškim državnim preduzećima. Ta ista državna preduzeća stvaraju gubitke javnim preduzećima i transportnim preduzećima (tako što ne plaćaju svoje dospele račune) i fondovima za zdravstveno i socijalno osiguranje (tako što ne uplaćuju doprinose). Fiskalno gledano, državne garancije koje ova državna preduzeća zahtevaju stvaraju začarani krug lošeg učinka i fiskalnog odliva. Vlada je u sam centar svojih politika i programa postavila privatizaciju komercijalnih državnih preduzeća. Imajući u vidu suštinski izazov koji državna preduzeća u svom trenutnom obliku predstavljaju za rast i inkluziju, podrška ovom programu će biti centralni element analitičkog programa i programa kreditiranja GSB. Instrumenti za budžetsku podršku kao podrška reformama će biti korišćeni kako bi se podržao reformski program u onoj meri u kojoj je to izvodljivo. Ovo obuhvata niz Zajmova za razvojne politike za reformu državnih preduzeća kako se završila privatizacija komercijalnih državnih preduzeća, Zajam za razvojne politike ili Finansiranje na osnovu rezultata za Upravljanje javnim rashodima kako bi se rešilo pitanje viška radnika. Direktna tehnička pomoć i savetodavna podrška će biti nastavljena kroz programski period, uključujući podršku nakon privatizacije. To obuhvata savete i podršku vezanu za povećanje broja učesnika u javnim radovima u regionima gde je lociran najveći broj državnih preduzeća. Prema SOE DPL1, broj učesnika u javnim radovima će se povećati sa 2,882 u 2013. god (1,187 žena i 1,695 muškaraca) na najmanje 6,000 u 2015. god.


Aneks 1

56

Pokazatelji cilja CPF Dodatni pokazatelji napretka Program GSB Komercijalna državna preduzeća u okviru Agencije za privatizaciju privatizovana

Pokazatelj: Broj preostalih kompanija u portfelju Agencije za privatizaciju: Osnova (2015): 526 Cilj (2019): < 50

Broj kompanija u portfelju Agencije za privatizaciju rešenih kroz prodaju imovine i kapitala: 178 do kraja 2017. god (od trenutnog ukupnog broja koji iznosi 526 kompanija) Broj učesnika u javnim radovima u regionima gde je lociran najveći broj državnih preduzeća će se povećati sa 2,882 u 2013. god (1,187 žena i 1,695 muškaraca) na najmanje 6,000 u 2015. god (biće rodno razloženo). Podrška nakon privatizacije za dva državna preduzeća realizovana kroz savetodavnu podršku i/ili investicije

Aktuelni portfelj: Prvi Zajam za razvojne politike za restrukturiranje javnih preduzeća (FG 2015) U pripremi: Drugi Zajam za razvojne politike za restrukturiranje javnih preduzeća (FG 2016) Predloženo: Podrška IFC u vidu investicija i/ili savetodavnih usluga

OBLAST FOKUSA 2: RAST PRIVATNOG SEKTORA I EKONOMSKA INKLUZIJA SCD identifikuje jedanaest prioritetnih oblasti u kojima je neophodno sprovesti aktivnosti koje će dovesti do ponovnog rasta, učiniti ga inkluzivnim i na taj način učiniti napredak ka ostvarenju dvostrukog cilja. Od jedanaest oblasti, dve su od suštinske važnosti, a 5 ima veliki uticaj. Oblast fokusa 2 pokriva tri prioriteta sa velikim uticajem koji imaju direktan uticaj na ciljeve definisane u programu fiskalne strategije i ekonomskih reformi koji se fokusira na stvaranje povoljnog okruženja za investiranje, uključujući održivost finansijskog sektora, povezivanje i stvaranje novih radnih mesta. Oblast fokusa 2 se konkretno bavi važnim identifikovanim preprekama za razvoj privatnog sektora: neadekvatnosti koje se odnose na investiranje, finansiranje, povezivanje i tržišta radne snage i nepokretnosti. Konkretno, ciljevi i intervencije kreirani su tako da osnaže konkurentnost, stabilizacijom bankarskog sistema, unapređenjem upravljanja zemljištem i infrastrukturnim mrežama, razvojem boljih veština i smanjenjem prepreka i destimulišućih faktora za ulazak na tržište rada. Pet CPF ciljeva u okviru ove oblasti fokusa: CPF cilj 2a: Doprinos prioritetnim unapređenjima poslovne klime CPF cilj 2b: Pomoć u stvaranju stabilnijeg i pristupačnijeg finansijskog sektora


Aneks 1

57

CPF cilj 2c: Podrška u razvijanju efikasnijih tržišta zemljišta i nepokretnosti CPF cilj 2d: Jačanje infrastrukturnih mreža CPF cilj 2e: Smanjenje prepreka za učešće na tržištu rada CPF cilj 2f: Pomoć u zatvaranju srednjoročnog i dugoročnog jaza u veštinama CPF cilj 2a: Doprinos prioritetnim unapređenjima poslovne klime Logika intervencije: Stvaranje konkurentnog poslovnog okruženja zajedno sa jačanjem tržišta rada pomoći će u postizanju osnovnih ciljeva koji se odnose na stimulisanje rasta i prosperiteta značajnim generisanjem zapošljavanja, uključujući i zaposlenja za najsiromašnijih 40% stanovništva. Kao mala, otvorena ekonomija sa srednjim nivoom prihoda, jedini put ka prosperitetu za Srbiju je značajno unapređenje poslovne klime koja vodi ka uspešnijoj međunarodnoj integraciji, posebno sa Evropom, kroz povećanje investicija. Poslovno okruženje se posmatra u širem smislu tako da obuhvati administrativne i regulatorne prepreke koje su definisane u izveštaju o poslovanju ‘Doing Business’ i BEEPS, ali uzimajući u obzir i šire probleme, kao što su povezivanje, trgovinske olakšice i pristup finansijama za MSP. Važnost holističkog pristupa unapređenju poslovnog okruženja u cilju stimulisanja ekonomskog učešća i rasta je teško preceniti. Vlada je kao potvrdu svoje posvećenosti preduzimanju sveobuhvatnog pristupa razvoju konkurentnije poslovne klime, nedavno oformila radnu grupu za koordinaciju i sistemsko bavljenje reformama poslovne klime, koju predvodi jedan od potpredsednika Vlade. GSB će pružiti podršku u rešavanju odabranih aspekata programa poslovne klime, a u okviru ovog cilja fokus će biti usmeren na plaćanje poreza, prekograničnu trgovinu i stečajne postupke. Neki od kritičnih prioritetnih oblasti su navedene u okviru ciljeva 2b i 2c. Glavni instrumenti podrške u ove tri oblasti će biti savetodavna podrška IFC, dok će projekat IBRD Podrška unapređenju konkurentnosti i podizanje zaposlenosti podržati celokupne napore Vlade u rešavanju regulatornih i administrativnih prepreka, olakšavanje inovacija i transfera tehnologija i unapređenje ekonomskog učešća za sve, a posebno za najsiromašnijih 40 procenata populacije. Pokazatelj cilja CPF Dodatni pokazatelji napretka Program GSB Poboljšanje pokazatelja Udaljenost od najboljih (DTF) u okviru Izveštaja o poslovanju (Doing Business) DB2015: 62.57; Cilj DB2019: 72, Poseban akcenat stavlja se na:

Prekograničnu trgovinu DTF:

Trgovinske olakšice - međukoraci: - unapređenje informacionog sistema carine kojim bi se pojednostavile

Aktuelni portfelj: IFC Regionalni projekat za Jugoistočnu Evropu iz oblasti poreza i povećanja transparentnosti (2012-2015) U proceduri:


Aneks 1

58

Polazna vrednost DB 2015 – 72.13; Cilj DB2019 – 85 Plaćanje poreza DTF: Polazna vrednost DB2015 – 48.9; Cilj DB2019 - 64 Rešavanje stečaja: Polazna vrednost DB2015 – 57.9 Cilj DB2019 – 74

procedure i automatizovalo carinjenje do kraja 2017. god -Pojednostavljivanje poreskih procedura boljim korišćenjem on-line podnošenja dokumenata i otklanjanjem nepotrebnih procedura do 2018. god -Izmene i dopune zakonskih i podzakonskih akata o stečaju; obuka i kampanje podizanja svesti namenjene stručnjacima, sudovima i drugim zainteresovanim stranama do kraja 2015. god

Projekat podrške unapređenju konkurentnosti i podizanja zaposlenosti RBF (FG 2016) Drugi projekat podrške unapređenju konkurentnosti i podizanja zaposlenosti (FG 2020) Tekuća tehnička pomoć: IFC Program konkurentnosti u agrobiznisu u Zapadnom Balkanu Trust fond CFFR Projekat namenjen računovodstvu i reviziji IFC Projekat namenjen rešavanju dugova IFC ECA Projekat korporativnog upravljanja

CPF Cilj 2b: Pomoć u stvaranju stabilnijeg i pristupačnijeg finansijskog sektora Logika intervencije: Stabilan, efikasan i pristupačan finansijski sektor predstavlja neophodan uslov za rast vođen privatnim sektorom i prosperitet. Bankarski sektor u Srbiji prolazi kroz težak period, neke banke su zatvorene; broj problematičnih kredita se povećao; uloga države u bankarskom sektoru ostaje značajna. Usled hronično visoke stope problematičnih kredita u Srbiji, banke su nevoljne da se izlažu riziku, slabi rast kredita, ugrožava se profitabilnost bankarskog sektora koji se izlaže sistemskom riziku. Unapređenje regulatornog okvira koji se odnosi na rešavanje pitanja problematičnih kredita je od ključne važnosti za smanjenje internih rizika sa kojima se finansijski sektor u Srbiji suočava. Neadekvatni stečajni postupci, slaba supervizija stečajnih upravnika i nedostatak tehničkih znanja sprečava rešavanje pitanja problematičnih kredita u Srbiji. U okviru ambicioznog usvojenog programa (uz podršku MMF-a), Vlada se obavezala da će održati stabilnost finansijskog sektora, smanjenjem količine problematičnih kredita i rešavanjem dugovanja, jačanjem institucija koje se bave nadzorom u finansijskom sektoru i delotvornim upravljanjem državnim udelom u bankarskom sektoru. MMF, kao deo svog sadašnjeg stand-by aranžmana, koordinira radnom grupom međunarodnih finansijskih institucija među kojima su i IFC, EBRD i Svetska banka kako bi se rešio problem problematičnih kredita u Srbiji. GSB je veoma angažovana na reformi finansijskog sektora, kroz ulaganja IFC-a u dve državne banke u procesu privatizacije, podršku


Aneks 1

59

projektu koji ima za cilj jačanje Agencije za osiguranje depozita i kroz različite savetodavne inicijative koje se odnose na nadzor banaka i regulative kako bi se smanjilo visoko učešće problematičnih kredita. Ovo angažovanje će se nastaviti tokom CPF perioda, i biće dopunjeno predloženom operacijom koja je usmerena na rešavanje pitanja problematičnih kredita i dodatnim analitičkim radom po pitanju rešavanja pitanja stečaja. Strategija GSB u finansijskom sektoru u Srbiji ima takođe za cilj da omogući malim i srednjim preduzećima kao i pojedincima ponovni pristup finansiranju. U kontekstu angažovanja GSB, IFC će direktno pomoći finansijski sektor primenom niza proizvoda i instrumenata: kao prvo, IFC će tražiti mogućnosti da pomogne u sistemskom restrukturiranju i rešavanju problematičnih kredita u Srbiji. IFC je započeo u novembru 2014. savetodavni projekat sa Vladom Srbije u okviru koga će se primeniti program regulisanja dugovanja koji će se baviti gore navedenom problematikom, u čijem primarnom fokusu je zakonska regulativa kojom će se obezbediti bolje regulisanje dugovanja, omogućavajući bolje vansudsko restrukturiranje i podršku održivim preduzećima. Jedna komponenta savetodavnih aktivnosti baviće se obukom za sudije iz oblasti prinudne naplate. Savetodavni projekti IFC-a se trenutno realizuju u okviru Globalne finansijske i tržišne prakse. Pokazatelj cilja CPF Dodatni pokazatelji napretka Program GSB Smanjenje udela problematičnih kredita (NPL) u ukupnom broju kredita

Polazna vrednost: 22,5 procenata (2014.) Cilj: manje od 18 procenata (2019)

Povećanje raspoloživosti finansiranja preduzeća koje obezbeđuju banke

Procenat finansiranja koji obezbeđuju banke 2013: 15 procenata 2019: 29 procenata10

Broj državnih banaka je smanjen na maksimalno 3 do kraja 2018 Sredstva su ponovo obezbeđena za Fond za osiguranje depozita i i njihov nivo je stabilan Povećana je stopa povraćaja dugova putem vansudskih postupaka i stečaja

Pokazatelj: postupci Polazna vrednost: 29.2 % (2014)

Cilj: 40% procenata (2018) Rast kredita premašuje rast BDP-a od 2018.

Aktuelni portfelj Projekat podrške Agenciji za osiguranje depozita (FG 2014) IFC investicije za državne banke SEE CRIF Projekat osiguranja od posledica elementarnih nepogoda (FG 2012)

U proceduri: IFC Program za Zapadni Balkan za rešavanje dugovanja i izlazak iz poslovanja Predloženo: Projekat u finansijskom sektoru (FG 2017)


Aneks 1

60

Podrška IFC-a privatizaciji državnih banaka

Tekuća tehnička pomoć: Tehnička pomoć finansijskom sektoru na Zapadnom Balkanu CFRR regionalni EU-REPARIS11 program i EQ-FINREP12 projekat za Srbiju Tehnička pomoć po pitanju problematičnih kredita Tehnička pomoć za implementaciju okvira za osiguranje depozita i rešavanje pitanja banaka Pomoć IFC-a za bankarski sektor Predloženi AAA (analitička i savetodavna pomoć): Ocena finansijskog sektora

CPF cilj 2c: Podrška razvijanju efikasnijih tržišta zemljišta i nepokretnosti Logika intervencije: Regulativa i upravljanje tržištima zemljišta i nepokretnosti u Srbiji ostaje ispod evropskih standarda, stvarajući ozbiljnu prepreku za ulaganje i privredni rast. Sigurnost vlasničkih prava je od ključne važnosti za izgradnju uspešne tržišne privrede. Nepokretnost predstavlja ključni input za većinu proizvodnih i investicionih procesa, kao i osnov socijalne stabilnosti i dobrostanja. Tokom protekle decenije, postignut je važan napredak u oblasti upravljanja zemljištem u Srbiji,

5 Istraživanje BEEPS; 2008. ova vrednost je iznosila 29 procenata i cilj je da se vrednost vrati na period pre krize 11 Put ka Evropi: program reforme računovodstva i institucionalno jačanje 12 Jačanje kvaliteta finansijskog izveštavanja


Aneks 1

61

kao što je formiranje jedinstvenog registra nepokretnosti i prava na nepokretnosti (uz pomoć Projekta za katastar nepokretnosti i upisa prava koji je finansirala Svetska banka). Međutim, podaci o zemljištu, vlasništvu, objektima, vodovima, itd. treba da budu kompletirani i pristupačniji. Reformisanje procedura za izdavanje građevinskih dozvola je od ključne važnosti kako bi se omogućio priliv investicija namenjenih zemljištu i nepokretnostima, s obzirom da investitori prate razvoj situacije sa izdavanjem građevinskih dozvola, s obzirom na njihovu povezanost sa zapošljavanjem i kreditiranjem. U ovoj oblasti, od velike je važnosti rešavanje rodnog pitanja kada je reč o upisu prava. Ovaj problem posebno pogađa žene preduzetnice, s obzirom da je imovina skoro uvek registrovana na muškarca, što u značajnoj meri otežava ženama preduzetnicima pristup kreditnom finansiranju. GSB će nastaviti da pruža pomoć u ovoj oblasti u okviru Projekta upravljanja nepokretnostima i savetodavnih usluga IFC-a. Pokazatelj cilja CPF Dodatni pokazatelji napretka Program GSB Poboljšanje pokazatelja Udaljenost od najboljih (DTF) u okviru Izveštaja o poslovanju (Doing Business) Izdavanje građevinskih dozvola DTF: Polazna vrednost DB2015 – 29.14; Cilj DB2019 - 44

Poboljšana je efikasnost sistema upisa nepokretnosti.

Broj dana potrebnih za evidentiranje kupoprodaje nepokretnosti u sistemu katastra nepokretnosti 2005: 48 2019: 4

Sistem elektronskog izdavanja građevinskih dozvola je uspostavljen i primenjuje se Pravila, procedure, metodologije i informacije o upisu nepokretnosti su vrlo jednostavne i pristupačne i građani imaju mogućnost provere informacija Operativno pet mobilnih timova u velikim kancelarijama za registraciju koji će pomagati osobama sa invaliditetom; Romima; ženama u ruralnim područjima i drugim licima sa poteškoćama u dobijanju usluga vezanih za upravljanje zemljištem.

Aktuelni portfelj: Projekat upravljanja nepokretnostima (FG 2015) U proceduri: MIGA garancije za razvijanje nepokretnosti


Aneks 1

62

CPF cilj 2d: Jačanje infrastrukturnih mreža Logika intervencije: Još jedan ključni pokretač konkurentnosti je povezanost, što se posebno odnosi na kvalitet infrastrukture, uzimajući u obzir cilj Srbije da privredu orijentiše ka izvozu. Srbija i dalje ima problem velikog nedostatka infrastrukture, koji onemogućava sposobnost zemlje da privuče i zadrži investicije i koji ugrožava mogućnosti u ruralnim područjima gde živi veći deo stanovnika koji spadaju u grupu najsiromašnijih 40 procenata. Postoji i potreba i veliki potencijal za poboljšavanjem kvaliteta transportne infrastrukture i usluga u Srbiji. I dok su, s jedne strane, neka pitanja iz ove oblasti vezana za rad državnih preduzeća (i obrađeni su u okviru CPF ciljeva 1c i 1d), postoje i širi aspekti na koje treba obratiti pažnju, kao što je upravljanje sektorom, fizičke investicije i partnerstvo sa privatnim sektorom. Tokom CPF, GSB će nastaviti rad na dva ključna tekuća infrastrukturna projekta, Koridor 10 i Projekat rehabilitacije puteva i unapređenja bezbednosti u saobraćaju. GSB će se angažovati kako bi se autoput Koridor 10 okončao i kako bi se uspostavio efikasan sistem upravljanja i održavanja drugih glavnih putnih pravaca. Ovo angažovanje se nadovezuje na dugoročni dijalog koji GSB vodi u sektoru transporta. Kada je reč o Koridoru 10, mnoge deonice autoputa Koridor 10, južno od Beograda se grade i očekuje se da budu završene tokom narednih par godina, sa izuzetkom deonice od 6 km koju je trebalo da finansira Hellenic fond. Osim te deonice, sredstava za izgradnju autoputa obezbedila je Vlada Republike Srbije i međunarodne finansijske institucije. Ovaj angažman biće dopunjen savetodavnim uslugama IFC-a o mogućnostima javno-privatnog partnerstva i infrastrukturnim koncesijama za puteve, aerodrome i druge strukture. Pored povezanosti železnice i putne infrastrukture, GSB će takođe pružiti podršku Srbiji u daljoj integraciji sa evropskim energetskim mrežama. Ovo će povećati efikasnost i smanjiti troškove, a kroz taj postupak će se pružiti podrška u unapređenju finansijske stabilnosti EPS-a i ublažavanju uticaja klimatskih promena. Pored kreditiranja IBRD u upravljanju energetskim sektorom, IFC će razmotriti mogućnost angažovanja na polju diversifikacije u energetskom sektoru. Pokazatelj cilja CPF Dodatni pokazatelji napretka Program GSB Završeni radovi na Koridoru 10

Kilometri završeni do kraja 2017: 46

Finansiranje za sve deonice Koridora 10 obezbeđeno do kraja 2015. god Obim trgovine na SEEPEX-u treba da dostigne 5 procenta domaće potrošnje do kraja 2017.

Aktuelni portfelj: Koridor 10 (FG 2010) Projekat rehabilitacije puteva i unapređenja bezbednosti saobraćaja (FG 2013) U proceduri:


Aneks 1

63

Berza električne energije SEEPEX do trećeg kvartala 2016 i 4M MC (Mađarska, Rumunija, Češka i Slovačka) do drugog kvartala 2017.

Reforma javnih rashoda i komunalnih preduzeća DPL (FG 2016. i FG 2017.) Predloženo: IPF Upravljanje sektorom transporta (FG 2019) IPF Razvijanje energetskog sektora (FG 2018) IFC javno-privatno partnerstvo za infrastrukturu Tekuća tehnička pomoć:

IFC savetodavna pomoć i finansiranje za javno-privatna partnerstva Predložena tehnička i savetodavna pomoć Strategija energetskog sektora u Srbiji Upravljanje javnim investicijama Reforma cena električne energije i uticaj na najsiromašnijih 40 procenata stanovništva

CPF cilj 2e: Smanjenje prepreka za učešće na tržištu rada Logika intervencije: Preko 60 procenata odrasle populacije u Srbiji je nezaposleno i mali je procenat onih koji su formalno zaposleni. Ne iznenađuje da ova grupa predstavlja i većinu u 40% najsiromašnijeg sloja stanovništva, a nedostatak prihoda takođe predstavlja ključnu prepreku za izlazak iz siromaštva. Nezaposleni se mogu podeliti u dve grupe: (i) pred-tranziciona generacija; i (ii) određene grupe, posebno manjine, kao što su Romi, ali i žene i mladi, koji nikada nisu bili jako vezani za


Aneks 1

64

tržište rada. Najvažniji element povećanja izgleda za rast Srbije predstavlja zapošljavanje velikog dela ove odrasle populacije, što bi dalo i značajan impuls rastu privrede u Srbiji. Napredak po pitanju ove agende zahteva reformu tržišta rada kao i otklanjanje prepreka za ulaganje u nerazmenljive sektore i mikro i mala preduzeća. Prioritet u okviru reforme tržišta rada je promena politike koja se odnosi na minimalne doprinose za socijalno osiguranje. Postojeća struktura doprinosa stavlja veliki pritisak na radnike sa niskim primanjima, posebno na radnike zaposlene na poslovima sa skraćenim radnim vremenom. Pored toga, postoji i dodatna potreba za reformama strukture socijalnih naknada, s obzirom da brojne naknade u velikoj meri destimulišu formalno zapošljavanje. Ove reforme zajedno bi trebalo da predstavljaju prvi korak ka aktiviranju potencijala novog segmenta tržišta rada u Srbiji i omogući ponovno zapošljavanje populacije starije od 40 godina, ali i isključenih grupa, kao što su Romi, i, što je još važno, žene. Za žene će verovatno biti potrebno obezbediti i dodatne mere, kao što su strukture za brigu o deci i starijima i savladavanje veština koje im nedostaju. Potrebno je značajno jačanje institucija, kao što je Nacionalna služba za zapošljavanje kao i aktivnih programa tržišta rada koje ona organizuje. Potrebno je staviti akcenat na obezbeđivanje efikasne kompatibilnosti između nezaposlenih koji traže posao i poslodavaca, kao i na pružanje visoko kvalitetnih usluga korisnicima i poslodavcima. Angažovanje GSB u ovoj oblasti biće usmereno na ugrožene grupe na tržištu rada, a posebno na tranzicionu generaciju, žene, mlade, radnike koji su otpušteni iz državnih preduzeća i Rome. Socijalni stub DPL serije namenjen državnim preduzećima kao i RBF projekat namenjen konkurentnosti i zapošljavanju predstavljaće glavne instrumente kojima će se podržati reformska agenda tržišta rada. Program GSB će nastaviti sa radom na jačanju sistema inovacija i tehnoloških transfera u Srbiji, kao prilike za dugoročno jačanje tržišta rada, posebno za mlade. Pokazatelj cilja CPF Dodatni pokazatelji napretka Program GSB Sistem socijalnih doprinosa je racionalizovan tako da stimuliše poslove sa skraćenim radnim vremenom i one sa niskim primanjima

Procenat ukupnog broja formalnih radnih mesta sa skraćenim radnim vremenom 2014 (Q3): 106.000 (Izvor: ARS) 2020 (Q3): 150.000 (Izvor: ARS)

Usvojena zakonska regulativa kojom se reformiše sistem socijalnog osiguranja Smanjeno poresko opterećenje za najniže zarade

Pokazatelj: Poresko opterećenje na prihod od zaposlenja sa pola radnog vremena sa minimalnom zaradom za osobe same bez dece smanjena je sa 44,6

Aktuelni portfolio: Projekat restrukturiranja javnih preduzeća u Srbiji DPL 1 (FG 2015) U proceduri: Projekat restrukturiranja javnih preduzeća u Srbiji DPL 2 (FG 2016) Projekat podrške unapređenju konkurentnosti i podizanje zaposlenosti u Srbiji RBF (FG 2016) Predloženo: IFC finansiranje i savetodavne usluge


Aneks 1

65

Osnažene usluge NSZ: Pokazatelji rezultata:

Broj lica koja aktivno traže posao po savetniku za zapošljavanje: 2014: 1.238 (registrovanih nezaposlenih) 2019: 800 (lica koja aktivno traže posao) Povećan broj nezaposlenih na evidenciji koji su pronašli formalno zaposlenje13 Polazna vrednost: 232.280 (2014) Od kojih: Muškaraca: 109.789 Žena: 122.491 Povećan broj žena na evidenciji koje su pronašle formalno zaposlenje Polazna vrednost: 122.491 (2014) Povećan broj nezaposlenih mladih na evidenciji (15-24) koji su pronašli formalno zaposlenje Polazna vrednost: Muškarci: 19.100 (2014)

procenta (2015) na 37,1 procenata ili manje do 2019.

Broj novih radnih mesta zadržan kroz investicije i savetodavne usluge IFC: 2,500 Broj sertifikovanih menadžera koji rade sa nezaposlenima (“case manager”) dostigao je 600

Predložena tehnička pomoć i savetodavne usluge: Veštine, zapošljavanje i tržišta rada Jačanje sektora IKT za investicije i zapošljavanje

13 U svim navedenim ciljevima se očekuje povećanje brojeva, a ciljevi će biti identifikovani tokom već započetog rada na unapređenju kapaciteta NSZ.


Aneks 1

66

Žene: 22.498 (2014) Povećan broj nezaposlenih Roma na evidenciji koji su pronašli formalno zaposlenje Polazna vrednost: Muškarci: 959 (2014) Žene: 633 (2014)

CPF cilj 2f: Pomoć u zatvaranju srednjoročnih i dugoročnih jazova u veštinama Logika intervencije: Zatvaranje jazova u veštinama je važan element programa ekonomske transformacije Srbije. Iako kratkoročna ponuda veština ne predstavlja ključnu prepreku za investicije i ekonomski razvoj, bilo kakvo povećanje potražnje će dovesti do nedostataka veština u sektorima koji su potencijalni pokretači rasta. Iako u srednjem roku jaz u veštinama može biti zatvoren kroz reformisanje i unapređenje stručnog obrazovanja i programa obuke, najbolja dugoročna investiciona strategija za Srbiju je unapređenje pristupa i kvaliteta ranog razvoja deteta u kome, iako je obavezno, učestvuje samo deo siromašnih i ugroženih domaćinstava. To bi takođe imalo pozitivan uticaj na učešće žena u radnoj snazi, jer bi univerzalni program ranog razvoja deteta olakšao ženama da traže posao, posebno onim ženama koje same vode svoje domaćinstvo. Sveobuhvatni pristup, uključujući oba elementa programa unapređenja veština treba da bude uspostavljen. Predloženi projekat veština će pomoći u rešavanju srednjoročnih i dugoročnih prepreka za inkluziju i produktivnost. Kontinuirano angažovanje kroz tehničku pomoć i ekonomski i sektorski rad u oblasti veština, regulative za tržište rada i tehnička pomoć za rodna pitanja i pitanja Roma će podržati politike Vlade i dizajniranje instrumenata. Pokazatelj cilja CPF Dodatni pokazatelj napretka Program GSB Do 2019, 98 procenata sve dece je uključeno u predškolsko obrazovanje sa 6 godina14

Formirano telo za akreditaciju predškolskih institucija i programa

Aktuelno: Projekat podrške inovacijama (finansirano iz IPA, FG 2012)

14 Trenutno ne postoje rodno razloženi podaci za ovaj pokazatelj, ali će takvi podaci biti prikupljani tokom angažovanja GSB i uvedeni u okviru srednjoročne Analize učinka i lekcija CPF.


Aneks 1

67

Polazna vrednost: 92 procenta (školska godina 2012/13) Cilj: 98 procenata (2019)

Projekat transfera tehnologija u Srbiji (finansirano iz IPA, FG 2015) Predloženo: Projekat veština i inkluzivnog obrazovanja (FG 2017) Aktuelna tehnička pomoć: STEP anketa o veštinama Tehnička pomoć za zapadni Balkan za pitanja Roma, uključujući inicijativu za adolescentkinje Predložena tehnička pomoć: Veštine, zapošljavanje i tržišta rada Regionalna savetodavna pomoć u oblasti obrazovanja

68


Aneks 2

69

ANEKS 2: IZVEŠTAJ O ZAVRŠETKU CPS-a 2012-15 I POUKE

CPS razmatran na Odboru: 15. novembar 2011. god CPS Izveštaj o napretku (predstavljanje Odboru) 25. avgust 2014. god Period obuhvaćen Izveštajem o završetku CPF: novembar 2011 – jun 2015

UVOD

1. Ovaj Izveštaj o završetku i naučenim lekcijama Strategije za partnerstvo sa zemljom (CPSCLR) prikazuje pregled iskustava u implementaciji Strategije partnerstva Svetske banke za Republiku Srbiju (Izveštaj br. 65379-YF, 15. novembar 2011.). Ovaj dokument predstavlja sopstvenu ocenu: (i) u kojoj meri je CPS bila uspešna u dostizanju definisanih ciljeva; (ii) učinka GSB u smislu dizajniranja i sprovođenja programa; (iii) doprinosa CPS korporativnim dvostrukim ciljevima usmerenim ka iskorenjivanju siromaštva i povećanju zajedničkog prosperiteta za najsiromašnijih četrdeset procenata populacije; i (iv) lekcija naučenih iz sprovođenja programa CPS koje je potrebno razmotriti tokom pripreme novog Okvira za partnerstvo sa zemljom za period FG 2016 – 2020. Pored razgovora sa timom u zemlji i saradnicima u Vladi, ocena je zasnovana na referentnim dokumentima kao što su CPS, Izveštaj o napretku CPS, Dokumentacija za ocenu projekta, Izveštaji o statusu implementacije, Izveštaji o završetku implementacije i rezultatima, izveštaji supervizije i izveštaji vezani za ekonomski i sektorski rad. Nalazi CPSCLR su korišćeni u pripremi CPF za period FG 2016 – FG 2020.

I. ZBIRNI PRIKAZ KLJUČNIH NALAZA I OCENA

2. Cilj CPS FG 2012-15 se ogledao u pružanju podrške Srbiji u pristupanju EU i pružanje pomoći Vladi u jačanju konkurentnosti i unapređenju efikasnosti i ishoda socijalnih rashoda. CPS je sproveden u kontekstu nekoliko ograničenih budžeta i političke nestabilnosti, a oba ova faktora su imala ograničavajući efekat na dostizanje ciljeva navedenih u CPS. Makro-fiskalna održivost Srbije je zabeležila pogoršanje tokom perioda trajanja programa. Politička neodlučnost i usvajanje politika u korist interesa pojedinačnih grupa glasača u prvim godinama programskog perioda, u kombinaciji sa zastojem u ekonomskim reformama su pogoršali već negativnu fiskalnu situaciju. Iako je veća politička stabilnost u drugoj polovini perioda programa zaustavila u određenoj meri ekspanzivne politike, pokazalo se teško preokrenuti stečena prava, što znači da će u scenariju statusa kvo nivo duga nastaviti da raste. Projektovano je da će do sredine 2015. godine dug narasti na preko 70 procenata BDP-a. 3. Program CPS je doprineo postizanju pozitivnih razvojnih ishoda u oblasti konkurentnosti, socijalne potrošnje i ekološke održivosti. Pružanje podrške pristupanju Srbije EU je predstavljalo prožimajuću temu CPS. CPS program se fokusirao


Aneks 2

70

na dva stuba angažovanja: (i) jačanje konkurentnosti; i (ii) unapređenje efikasnosti i ishoda socijalne potrošnje. Pored toga, dogovorena je posvećenost nastavku pružanja podrške za održivost životne sredine kroz dve operacije sprovedene u okviru prethodnog perioda CPS. Doprinos CPS posebnim razvojnim ishodima u ove tri oblasti angažovanja je rezimiran u Prilogu 1. Doprinos u ovim ishodima je bio posledica kombinacije intervencija sprovedenih u periodu CPS FG 2008-11. godine, i novih operacija, posebno u poslednje dve godine programa, kao i značajnog analitičkog rada i nefinansijske tehničke podrške. Prilog 2, Tabele 2, 2a i 3 prikazuju razložene podatke o planiranim i sprovedenim operacijama i aktivnostima razmene znanja i saveta u okviru perioda CPS za FG 2012-15.

4. Ukupni razvojni ishod CPS je ocenjen kao Umereno zadovoljavajući. Ova ocena je zasnovana na: (i) agregatnoj i sveobuhvatnoj oceni dostignuća u svakoj od tri oblasti rezultata i pojedinačnih ishoda, što je predstavljalo osnovu za Okvir rezultata CPS (Prilog 1); (ii) doprinosu CPS objektivnoj podršci Srbiji u procesu pristupanja EU; i (iii) podršci koja je pružena kao direktan odgovor nakon poplava 2014. godine.

5. Napredak u odnosu na razvojne ishode u okviru stuba Jačanje konkurentnosti je ocenjen kao Umereno zadovoljavajući. Od 12 ishoda u ovom stubu, 8 je dostignuto, 2 su uglavnom dostignuta, dok su 2 delimično dostignuta. Program je doveo do važnih razvojnih rezultata u širem nizu pitanja koja utiču na konkurentnost. Ključni fokus programa je bio usmeren na podršku Vladi u naporima da se pokrene od ekonomskog modela koji predvodi država ka modelu predvođenom privatnim sektorom, zasnovanom na unutrašnje orijentisanim i eksternim investicijama. Kada je reč o ovom sveobuhvatnom cilju, podrška se fokusirala na zatvaranje ključnih infrastrukturnih jazova, unapređenja u upravljanju institucijama u sektoru transporta, otvaranje potencijala u oblasti inovacija i transfera tehnologija, jačanje finansijskog sektora, unapređenje poslovne klime, reformu pravosuđa, unapređenje efikasnosti u poljoprivredi i unapređeno upravljanje vodnim resursima. Podrška u svim ovim oblastima je podržana kroz finansijsku i savetodavnu podršku uz korišćenje instrumenata IBRD, IFC i MIGA.

6. Iako je postignut napredak u infrastrukturnim elementima programa, za definisanje vlasništva nad socijalno i politički osetljivim reformama kao što su privatizacija i zatvaranje gubitaških državnih preduzeća je bilo potrebno mnogo vremena. Osim dugotrajnog procesa izgradnje konsenzusa oko reformi u državnim i društvenim preduzećima, napori GSB za pružanje podrške su otežani zbog slabe makro-fiskalne situacije i suspenzije programa MMF-a, što je isključilo mogućnost pružanja budžetske podrške tokom većeg dela perioda CPS. Bez obzira na to, značajan napredak je postignut u okviru ovog najosetljivijeg, ali ključnog elementa programa pred kraj perioda CPS. Impuls koji je generisan obnovljenim procesom privatizacije i rešavanja pitanja državnih preduzeća stvorio je dodatne mogućnosti za rešavanje pitanja korporativnog upravljanja i održivosti za strateška preduzeća koja će ostati u rukama države, uključujući javna preduzeća u sektoru energetike, železnice, itd. Reforma i rešavanje pitanja državnih preduzeća će takođe biti ključan faktor u izjednačavanju pravila igre i dovođenju potrebnih investicija.


Aneks 2

71

7. Napredak u okviru razvojnih ciljeva u okviru stuba Unapređenje efikasnosti u socijalnoj potrošnji je takođe ocenjen kao Umereno zadovoljavajući. Od 8 ishoda u okviru ovog stuba, 5 je dostignuto, 1 je skoro dostignut, 1 je delimično dostignut, dok 1 ishod nije dostignut. Program je pružao finansijsku i visokokvalitetnu savetodavnu podršku tokom perioda CPS, fokusirajući se u početku na sve aspekte socijalne potrošnje. Pred kraj programa je fokus detaljnije usmeren ka sektoru zdravstva, imajući u vidu posvećenost aktera reformama u ovom sektoru.

8. Treća oblast rezultata, angažovanje u oblasti održivosti životne sredine, je ocenjena kao Umereno nezadovoljavajuća. Ovakva situacija odražava snažan učinak u unapređenju energetske efikasnosti (gde je dostignut jedan ishod), ali slab učinak u rešavanju pitanja nasleđa u oblasti životne sredine (gde jedan ishod nije dostignut). U ovoj drugoj oblasti, otpor zbog određenih interesa je blokirao sprovođenje jedinog projekta u portfoliju koji se fokusirao na pitanje ekološkog nasleđa. Projekat je otkazan u februaru 2015. god.

9. Program CPS je delotvorno podržao proces pristupanja EU. Iako to nije prikazano u posebnim ishodima u Okviru rezultata, GSB je uspešno pružila obimnu podršku u procesu pristupanja EU, kroz direktno angažovanje u upravljanju i podržavanju programa finansiranih iz IPA i kroz Višedonatorski poverenički fond za sektor pravosuđa koji je u velikoj meri finansiran od strane EU, kao i kroz pružanje savetodavne podrške relevantnim ciljevima pristupanja EU.

10. Na kraju, značajan deo resursa programa je opredeljen kao odgovor na poplave iz 2014. god. Banka je pokazala fleksibilnost i mogućnost brzog odgovora i pružila je snažnu, ključnu podršku u oceni i rešavanju pitanja štete i ublažavanju rizika nastalih kao posledice katastrofalnih poplava koje su pogodile zemlju u maju 2014. Opredeljeno je USD 300 miliona kao podrška Srbiji u rešavanju ključnih potreba u sektoru energetike i poljoprivrede, popravljaju štete na infrastrukturi za zaštitu od poplava i pružanju pomoći zemlji da na bolji način odgovori na prirodne katastrofe. Do sada je povučeno USD 103.7 miliona. Ova operacija je posebno pomogla u ublažavanju potencijalnih rizika za ekonomski razvoj u vidu nedostataka energenata (s obzirom da je bio ugrožen rad glavne termoelektrane) i uništavanja sredstava za život poljoprivrednika što se proširilo na veće područje od prvobitno pogođenog. Pored toga, Banka je preusmerila resurse u okviru postojećeg portfolija nepovučenih sredstava kako bi se ispunile hitne potrebe sanacije, počevši od prioritizacije sredstava u iznosu od USD 100 miliona u okviru Projekta rehabilitacije puteva i unapređenja bezbednosti na putevima za potrebe sanacije teško oštećenih putnih deonica i kupovinu vozila hitne pomoći, prenosivih EKG aparata i opreme za ultrazvuk od preostalih USD 2.7 miliona iz Projekta pružanja unapređenih usluga na lokalnom nivou. Iako to nije izraženo kao zvanični pokazatelj rezultata, ovo je predstavljalo ključno dodatno dostignuće programa koje treba uzeti u obzir prilikom ocenjivanja programa.

11. Ukupna ocena učinka GSB je Dobar. Grupa Svetska banka je dala značajan doprinos ispunjavanju ciljeva CPS, od kojih je većina ispunjena ili uglavnom ispunjena. S


Aneks 2

72

obzirom na političke poteškoće koje su se pojavile tokom prve polovine perioda CPS, i izazova nastalih usled ekonomske krize i poplava, ovo predstavlja snažan rezultat, koji odražava posvećenost i fleksibilnost. Rad tokom perioda CPS je bio zasnovan na snažnom angažovanju u oblasti analitike kao i oslanjanju na nove instrumente Banke u situacijama kada tradicionalni instrumenti budžetske podrške nisu mogli da budu korišćeni. GSB je razvila dobru saradnju sa Vladom i drugim donatorima i međunarodnim organizacijama, a njeni proizvodi znanja (uključujući, ali ne ograničavajući se na Pregled javnih finansija, Ekonomski memorandum za zemlju, itd.) su bili veoma relevantni i često su činili osnovu za dizajniranje reformi i podršku dobijenu od drugih razvojnih partnera.

12. Dizajn i kvalitet CPS je ocenjen kao Dobar. Ciljevi CPS su dobro usklađeni sa razvojnim prioritetima Vlade Srbije. Zajednička ocena na kojoj je CPS zasnovana je bila relevantna tokom perioda sprovođenja. Međutim, treba primetiti da je originalni Okvir rezultata CPS bio suviše složen i ponekad nemerljiv. GSB je u potpunosti iskoristila prednost Izveštaja o napretku kako bi izmenila i pojednostavila Okvir rezultata i uskladila ga sa ciljevima CPS.

13. Iako je CPS prethodila definisanju korporativnih dvostrukih ciljeva, angažovanje GSB u Srbiji u periodu CPS je detaljno usklađeno sa dvostrukim ciljevima iskorenjivanja siromaštva i povećanja zajedničkog prosperiteta. Oba stuba CPS su se bavila ovim ciljevima. Konkurentnost je centralno pitanje u eliminisanju siromaštva i promovisanju zajedničkog prosperiteta. U zemlji gde veliki deo najsiromašnijih 40 procenata populacije živi u ruralnim područjima, ishodi vezani za povezanost infrastrukture i modernizaciju poljoprivrede imaju veliki značaj. Druge oblasti ishoda koje su direktno relevantne za povećanje zajedničkog prosperiteta su vezane za Fond za inovacionu delatnost i uspostavljanje Institucije za osiguranje od klimatskih rizika, koji ublažava potencijalne rizike za poljoprivrednike povezane sa klimatskim promenama. Unapređenje socijalnih usluga je posebno važno za smanjenje siromaštva i povećanje zajedničkog prosperiteta. Naglasak na dostupnost zdravstvenih usluga romskoj deci, unapređenja u funkcionisanju Fonda za osobe sa invaliditetom i unapređeni učinak institucija u zdravstvenom sektoru imaju direktan uticaj na mogućnosti za siromašne i osetljive grupe kako bi stekli sredstva i izašli iz siromaštva. 14. Štaviše, u definisanju korporativnih ciljeva, GSB dalje navodi da bi dvostruke ciljeve trebalo ispuniti na načine koji obezbeđuju sigurnu budućnost planete i njenih resursa, promovišu socijalnu inkluziju i ograničavaju ekonomsko opterećenje koje će buduće generacije naslediti. Opšta oblast CPS vezana za rešavanje ekološkog nasleđa i održivost dalje povezuje CPS sa korporativnim ciljevima.

15. Postoji određeni broj ključnih lekcija iz CPS za period 2012-15 koje treba primeniti u CPF za period fiskalne godine 2016-20. Te lekcije uključuju važnost usklađivanja programa GSB sa ciljevima Vlade i ključnih partnera, potrebu za kombinovanjem dugoročnog angažovanja i fleksibilnosti i prilagodljivosti i ključne uloge tehničke podrške i analitičkog rada u prevazilaženju otpora ka teškim reformama, značaj fokusiranja na mali broj ishoda koje je moguće delotvorno pratiti i potrebu za većim partnerstvom sa EU, uključujući partnerstvo kroz zajedničke finansijske inicijative.


Aneks 2

73

II. VAŽNI DELOVI OCENE RAZVOJNIH ISHODA

16. Tokom perioda CPS, IBRD je obezbedila USD 784 miliona u novim zajmovima, od kojih je USD 690 miliona bilo odobreno u okviru investicionog projektnog finansiranja, a USD 100 miliona u vidu budžetske podrške. Tokom perioda CPS, IFC je sa USD 682 miliona finansirala 16 projekata, USD 610 miliona (povučeno USD 519 miliona) iz sopstvenih izvora i USD 72 miliona kroz mobilisanje resursa poslovnih banaka. Pored toga, IFC je finansirala tri regionalna projekta, koji sadrže komponentu Srbije, sa ukupno USD 120 miliona opredeljenih za 3 projekta u te svrhe (ova tri regionalna projekta uključuju finansiranje za: kompaniju za proizvodnju građevinskog materijala, investicioni fond usmeren na MMSP i osiguravajuću kompaniju) koji su pokrivali između tri i pet zemalja uglavnom u regionu jugoistočne Evrope, uz mogućnost proširenja broja zemalja u nastavku. 17. Tokom perioda CPS, Vlada Srbije je bila usmerena ka opštem cilju zemlje – integraciji u EU, sa fokusom na tri grupe ciljeva koji tome doprinose: unapređena konkurentnost, efikasno i delotvorno pružanje socijalnih usluga i ekološka i socijalna održivost. Ova tri klastera su razložena na deset strateških ciljeva: (i) premošćavanje ključnih infrastrukturnih jazova; (ii) jačanje sistema za navodnjavanje i institucionalnog okvira za pružanje podrške povećanju poljoprivredne proizvodnje; (iii) poboljšana investiciona klima; (iv) stimulisanje i korišćenje inovacionih kapaciteta; (v) jačanje bankarskog sistema; (vi) jačanje fiskalnog učinka; (vii) održivo unapređenje ishoda ljudskog razvoja; (viii) informisano i delotvorno kreiranje politika za smanjenje siromaštva i veća socijalna kohezija i jednakost; (ix) rešavanje pitanja ekološkog nasleđa; i, (x) povećanje energetske efikasnosti. Dodatni detalji o napretku u dostizanju ciljeva na nivou zemlje su navedeni u Prilogu 3.

18. Tri oblati rezultata CPS su blisko usklađene sa prioritetima zemlje, i posebno su okrenuta ka strateškim ciljevima Vlade, kao što je navedeno u CPS. 22 ishoda u Okviru rezultata CPS direktno odražavaju ove ciljeve (novi model rasta; fiskalna disciplina i EU integracije) i logično su povezani sa prioritetima zemlje. Od tih 22 ishoda, 14 (63%) je dostignuto, 3 (14%) je u velikoj meri dostignuto, 3 (14%) je delimično dostignuto, dok 2 (9%) nisu dostignuta. Ovakav učinak, u kombinaciji sa doprinosom CPS u procesu pristupanja Srbije i brz odgovor GSB na poplave, doveli su do ukupne ocene Umereno zadovoljavajući.

Stub I. Jačanje konkurentnosti 19. Slab makroekonomski učinak Srbije je uticao na dostizanje programa u okviru ovog stuba. Makroekonomski učinak je vođen ekonomskom krizom u evrozoni i nedovoljno čvrstim odgovorom na krizu u prvim godinama perioda CPS. Slab makroekonomski učinak uticao je na program na dva načina. Direktno, nemogućnost pružanja budžetske podrške je onemogućila korišćenje zajmova za razvojne politike kao potencijalno najdelotvornijeg instrumenta koji GSB ima na raspolaganju za pružanje


Aneks 2

74

podrške makro-fiskalnim reformama i konkurentnosti. U vezi sa tim, imperativ Vlade da sprovede korektivne mere smanjio je politički prostor za mere koje bi povećale konkurentnost, ali bi nametnule socijalne troškove u kratkom roku. U indirektnom smislu, ograničeni resursi izazvani fiskalnom krizom suzili su prostor za investiranje u mere i programe koji bi pozitivno uticali na konkurentnost. 20. Bez obzira na ova ključna ograničenja, CPS je doprinela jačanju konkurentnosti i unapređenju poslovnog okruženja u Srbiji. To je dostignuto kroz podršku u vidu investicija i politika radi sprovođenja reformi u finansijskom sektoru, u razvoju preduzeća, upravljanju zemljištem, razvijanjem infrastrukture, uslugama pravosuđa i, najvažnije, u rešavanju dugoročno nerešenog reformskog programa vezanog za državna i društvena preduzeća. Kada je reč o agendi vezanoj za državna i društvena preduzeća, dijalog o politikama i savetodavna podrška je sprovođenja tokom 2.5-godišnjeg perioda, što je dovelo do: a) jačanja pravnog okvira za upravljanje, privatizaciju i stečaj u državnim preduzećima; b) početka procesa rešavanja pitanja 502 preduzeća u portfoliju Agencije za privatizaciju po fazama; i c) razvijanja programa restrukturiranja za ključna velika javna i transportna preduzeća. Tokom ovog perioda, Vlada se u velikoj meri oslanjala na tehničke podatke i savete Grupe Svetske banke. Uprkos kašnjenjima u pružanju budžetske podrške, iz makro-fiskalnih razloga, u ovoj agendi je postignut opipljiv napredak. Ishodi u oblasti jačanja konkurentnosti i unapređenja poslovnog okruženja su delimično dostignuti. 21. U finansijskom sektoru, GSB je pomogla u stvaranju stabilnog i urednog procesa u kome bi mogla da budu rešena složena pitanja sa kojima se suočava bankarski sektor. Ovo je dostignuto kroz kombinaciju investicija na osnovu rezultata usmerenih ka jačanju Agencije za osiguranje depozita, strateških investicija IFC u dve velike državne banke i intenzivnog dijaloga o ključnim aspektima finansijskog sektora i reforme u bankarskom sektoru tokom perioda CPS (uključujući rešavanje pitanja problematičnih kredita, reformu državnih banaka, okvira za superviziju i rešavanje pitanja banaka). Ove mere usmerene ka jačanju Agencije za osiguranje depozita i domaćih banaka će vremenom pomoći u ponovnom uspostavljanju kreditnog rasta i pružanju podrške ekonomskim aktivnostima. Ishodi vezani za ovu oblast angažovanja su delimično dostignuti.

22. Kada je reč o razvoju preduzeća, investicije i savetodavna podrška IFC agrobiznisu i drugim preduzećima pomogla je ovim preduzećima da prevaziđu negativne ekonomske nedaće. Iako je uspeh bio pomešan, stalno prisustvo IFC u velikim preduzećima u Srbiji poslužio je kao signal drugim potencijalnim zainteresovanim investitorima. Kroz klijente iz svog portfolija, IFC pruža oko 12,000 direktnih radnih mesta (od kojih je više od 2000 radnih mesta za žene), dolazi do 63,000 poljoprivrednika i pruža 48,000 zajmova za MSP.

23. Fond za inovacionu delatnost i centri za transfer tehnologije finansirani iz sredstava IPA kojima je upravljala Grupa Svetska banka, pomogli su u stvaranju preduzetničkih mogućnosti za inovatore vođene tehnologijama. Iako je potrebno povećati obim ove inicijative kako bi ona imala uticaj na ekonomsku aktivnost, ona je


Aneks 2

75

uspela da pomogne preduzetnicima u razvoju. Ishodi vezani za ovo angažovanje su dostignuti.

24. Projekat unapređenja zemljišne administracije je odobren tek pred kraj perioda CPS. Međutim, tom projektu je prethodila detaljna tehnička pomoć u oblasti upravljanja zemljišnom administracijom i nepokretnom imovinom, što je pomoglo u mapiranju svih relevantnih pitanja u sektoru i informisanja dizajna projekta. Tehnička pomoć i savetodavno angažovanje su pomogli u definisanju inputa Grupe Svetske banke u proces definisanja Zakona o planiranju i izgradnji, koji treba da reši oblast u kojoj Srbija najviše zaostaje kada je reč o pokazateljima vezanim za investicionu klimu. Ishodi vezani za ovo angažovanje su delimično dostignuti.

25. Što se tiče premošćavanja ključnih infrastrukturnih jazova, Koridor X i Projekat rehabilitacije puteva su implementirani u bliskoj koordinaciji i partnerstvu sa drugim MFI, i pružaju integrisani odgovor na strateške ciljeve Vlade usmerene ka unapređenju položaja Srbije kao trgovinske i tranzitne zemlje. Iako su problemi u koordinaciji i logistički problemi ugrožavali implementaciju u ranoj fazi perioda CPS, učinak je značajno poboljšan u poslednje dve godine, što dovodi do mogućnosti da Koridor X bude završen do kraja 2016. god, a da ključni radovi na rehabilitaciji putne mreže budu završeni ubrzo nakon toga. Oba projekta su takođe stvorila osnovu za unapređenja u upravljanju putnim sektorom. Konačno, analitičko i savetodavno angažovanje u reformi sektora železnica dovelo je do [podržane] mapa puta za reformu državnog železničkog preduzeća, čiji učinak koči izvozni potencijal Srbije i njenu ulogu u tranzitu i trgovini u jugoistočnoj Evropi. Ishodi vezani za ovo angažovanje su dostignuti.

26. Angažovanje u oblasti reforme pravosuđa, kroz Višedonatorski poverenički fond kojim upravlja Banka, je dovelo do detaljne ocene učinka sektora pravosuđa, koja je uspostavila osnovu oko koje su se svi složili na osnovu napretka koji će biti meren od stran EU i Vlade. To bi trebalo da pomogne u rešavanju značajnih problema u sprovođenju ugovora što je zadatak u kome pravosuđe trenutno beleži slab učinak.

Stub II. Unapređenje efikasnosti i delotvornosti socijalne potrošnje 27. Kreditiranje u ovoj oblasti je ograničeno na dve operacije, od kojih su obe bile usmerene ka rešavanju neefikasnosti u upravljanju socijalnim sektorom i finansiranju ključnih investicija. Prva operacija, Projekat pružanja unapređenih usluga na lokalnom nivou (DILS) se fokusirala na rešavanje slabosti u okvirima za finansiranje sektora u zdravstvu, prosveti i socijalnoj zaštiti. 28. Drugi projekat razvoja zdravstva Srbije zalazi u srž problema identifikovanih tokom sprovođenja DILS projekta i daje dodatnu dimenziju, kao što je dubinsko angažovanje u oblasti centralizovane nabavke lekova, koja se smatra primernom u regionu ECA. Stoga, iako je ovde angažovanje bilo usmereno, ono je dobro targetirano i rešava ključna pitanja u finansiranju socijalnih sektora i pružanju usluga. Neki od aspekata sektorskog finansiranja podržanih kroz DILS i povezani analitički rad tek treba


Aneks 2

76

da budu u potpunosti sprovedeni. Stoga je ishod u ovoj oblasti delimično dostignut.

29. Produbljeno angažovanje u zdravstvenom sektoru je upotpunjeno kroz podršku reformama usmerenim ka većoj transparentnosti i jednakosti u sistemu plata i zapošljavanja u javnom sektoru. U veoma teškoj fiskalnoj situaciji koja se protezala tokom trajanja perioda CPF, a koja je negativno uticala na rast prihoda za najsiromašnijih 40 procenata stanovništva, rezultati efikasnosti u socijalnim rashodima su bili ključni kako bi se obezbedio stalni pristup osnovnim uslugama za grupe sa prihodima nižeg procenta. Angažovanje finansirano kroz EU IPA u oblasti razvijanja Ankete o prihodima i uslovima života (SILC) će pružiti unapređenu osnovu za praćenje uticaja socijalnih rashoda u narednim godinama.

30. Angažovanje u okviru ovog stupa CPS je podržano kroz bogat niz analitičkog i savetodavnog rada, uključujući: a) podršku u oceni siromaštva i podrška finansirana kroz IPA za sprovođenje prve dve Ankete o prihodima i uslovima života (SILC); b) detaljan rad na inkluziji Roma u obrazovanje i pružanje usluga u zdravstvu; c) angažovanje u socijalnoj odgovornosti; i d) rad na platama u javnom sektoru i finansijama lokalnih samouprava. Kao rezultat ovih napora, Vlada je opremljena boljim alatima kako bi mogla da razume i dijagnozira dinamiku siromaštva, oceni svrsishodnost i dizajn politika za podsticanje uključivanja romske populacije, i ima mogućnost da dizajnira sveobuhvatni program reformi u oblasti zapošljavanja i plata u javnom sektoru. Analitički rad na temu finansija lokalnih samouprava će biti iskorišćen za tekuće reforme u okviru finansiranja lokalnih samouprava. Većina ishoda analitičkog angažovanja u okviru ovog stuba CPS je dostignuto.

Opšte oblasti: rešavanje pitanja ekološkog nasleđa i održivosti 31. Učinak programa u ovoj sveprožimajućoj opštoj oblasti je pomešan. Pokušaji rešavanja pitanja ekološkog nasleđa u području oko RTB Bora nisu doveli do rezultata, zbog otpora usled različitih interesa i nedovoljne posvećenosti saradnika u Vladi da se sprovedu preostali elementi programa. Preostala sredstva kredita su otkazana u februaru 2015. god. Ishod nije dostignut u ovom aspektu programa. 32. Što se tiče energetske efikasnosti, prvi projekat u oblasti energetske efikasnosti je završen tokom FG 2014, a dostigao je većinu svojih ciljeva. Projekat je imao značajan uticaj, postavljajući primer u prikazivanju kako reforme u oblasti energetske efikasnosti mogu da funkcionišu u Srbiji, bez obzira na rasprostranjeni skepticizam. Nažalost, nastavak projekta nije sproveden zbog fiskalnih ograničenja. Međutim, ciljevi vezani za prvi projekat su dostignuti.

Pristupanje Evropskoj uniji 33. Srbija je zabeležila značajan napredak ka članstvu u EU tokom perioda programa. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je stupio na snagu 1. septembra 2013.


Aneks 2

77

god, a pregovori za članstvo u EU su započeti 21. januara 2014. god. Istorijski je brzina napredovanja Srbije u procesu pristupanja zavisila od političkih faktora. Međutim, kako put ka članstvu napreduje, ekonomsko upravljanje i jačanje institucija će dobijati na značaju. 34. Grupa Svetska banka je pružila Vladi savetodavnu podršku i podršku u sprovođenju ključnih aspekata agende za evropske integracije tokom perioda CPS. To je uključivalo rad na pitanjima ekonomskog upravljanja, socijalne inkluzije, konkurentnosti i inovacija i pravne i pravosudne reforme. Pored toga, Banka je u oblasti inovacija i transfera tehnologija, kao i pravne i reforme pravosuđa upravljala projektima finansiranim iz sredstava IPA. Posebno kada je reč o zakonodavnoj i pravosudnoj reformi, sprovođenje detaljne funkcionalne analize pravosudnog sistema i njegovog učinka je pomoglo u definisanju objektivnih repera za proces pregovaranja o pristupanju EU.

Reagovanje u vanrednoj situaciji i zaštita od poplava

35. Iako to nije bio jedan od ciljeva CPS, reagovanje Grupe Svetska banka u vanrednoj situaciji nakon poplava 2014. god je apsorbovalo USD 300 miliona (oko jedne četvrtine budžeta za kreditiranje), podržavajući ključne mere za ublažavanje u sektorima energetike, poljoprivrede i vodoprivrede. Brz odgovor Banke je pomogao u formulisanju sveobuhvatnog programa podrške tokom zimske sezone 2014-2015. god, što je smanjilo rizik za osetljive grupe u smislu nedovoljne dostupnosti električne energije za grejanje i pružilo podršku malim i srednjim poljoprivrednicima koji su pogođeni poplavama. Angažovanje na pitanju zaštite od poplava usledilo je iz Projekta navodnjavanja i odvodnjavanja, koji je zatvoren 2014. god, a koji je finansirao ključne radove na zaštiti od poplava širom Srbije, ali posebno na rekama Dunavu i Savi. Učinak ovih zaštitnih radova sprečio je oštećenja od poplava u tim oblastima tokom poplava 2014. god. Ishodi vezani za ovaj projekat su dostignuti.

III. UČINAK GRUPE SVETSKA BANKA

36. Ukupna ocena učinka GSB je Dobar. Grupa Svetska banka je dala snažan doprinos ispunjavanju ciljeva CPS, od kojih je većina u potpunosti ili delimično dostignuta. S obzirom na političke poteškoće tokom prve polovine perioda CPS, i izazova nastalih zbog ekonomske krize i poplava, ovo je snažan rezultat. Rad tokom perioda CPS je pokazao snažno angažovanje zasnovano na znanju, kao i prilagodljivost u slučajevima kada tradicionalni instrumenti budžetske podrške nisu mogli da budu korišćeni. Rezultati Ankete o mišljenju za zemlju iz FG 2014. god pokazuju da Grupa Svetska banka beleži visok rejting za većinu aktivnosti koje sprovodi u zemlju. Interesne strane veruju da postoji velika mogućnost da GSB podrži prioritetne oblasti i institucije Srbije kroz investicije i izgradnju kapaciteta. Dok se saradnja sa Vladom smatra snažnom, veće uključivanje građana se javlja kao ključna oblast za jačanje rada GSB na terenu. Rezultati ankete prikazuju da oni akteri koji su više upoznati sa radom GSB i koji sarađuju


Aneks 2

78

sa GSB imaju daleko pozitivniju ocenu od onih koji nisu sarađivali sa GSB. 37. Kvalitet CPS na početku je ocenjen kao Dobar, uz neke slabosti, posebno Okvir rezultata, koje treba primetiti i razmotriti za potrebe sledećeg CPF. Analitička ocena na kojoj je CPS zasnovana ostaje relevantna tokom perioda sprovođenja. Ciljevi su dobro usklađeni sa razvojnim prioritetima zemlje, a više do polovine praćenih ishoda se poklapa sa ciljem Vlade vezanim za povećanje konkurentnosti. Snažna podrška je pružena u procesu pristupanja EU, kroz direktno angažovanje u upravljanju i podržavanju programa finansiranih iz IPA, i kroz pružanje savetodavne podrške relevantne za ciljeve pristupanja EU.

38. Dizajn CPS karakterišu kontinuitet, fleksibilnost, komplementarnost i sinergija u okviru programa kreditiranja i između finansijskih i nefinansijskih elemenata. GSB je koordinirala planirane intervencije sa razvojnim partnerima, a posebno EU, drugim MFI i MMF-om.

39. Program je nastavio da se kreće ka većoj selektivnosti vezanoj za sektore angažovanja i konsolidaciji portfolija, uz korišćenje širokog spektra instrumenata. Selektivnost u smislu sektora kojima Banka pruža podršku, je u velikoj meri pokrenuta zahtevima klijenta, komparativnom prednošću GSB i ograničenjima izloženosti. Zatvaranje ili restrukturiranje nekih projekata je pomogao u konsolidaciji portfolija kako bi se fokusirali na manji broj projekata. S obzirom na fiskalne izazove, pitanja nasleđa i kapacitet apsorbovanja sa kojima je Srbija suočena, u drugoj polovini perioda CPS su više korišćeni instrumenti finansiranja na osnovu rezultata (što je slučaj sa Projektom jačanja Agencije za osiguranje depozita), što će se verovatno nastaviti i u budućnosti. Potencijal za korišćenje budžetske podrške ostaje značajan, posebno ukoliko sprovođenje programa fiskalne konsolidacije bude uspešno. Blisko partnerstvo sa EU se vrtelo oko pitanja vezanih za ekonomsko upravljanje, uključujući IPA projekte kojima je upravljala Banka i kroz paralelno finansiranje programa i reformskih napora.

40. Okvir rezultata CPS ima neke slabosti. Iako je uhvatio suštinu programa Banke, okvir rezultata sadrži previše pokazatelja i ishoda, koji nisu svi vidljivi. Nedostatak podataka nije dovoljno razmotren kao potencijalni rizik. Neki pokazatelji su bili teški za praćenje, jer klijent nema dovoljno kapaciteta da pruži podatke o tim pokazateljima. GSB je sprovela korake kako bi otklonila te slabosti u Izveštaju o napretku CPS.

41. Dok su važni rizici na nivou zemlje identifikovani i rešeni, CPS nije razmatrala rizike za program GSB. Strateški dokument navodi rizike kao što su kriza u evrozoni, stalni fiskalni pritisci i odlaganje reformi. Intervencije CPS su uspešno ublažile rizike finansijske nestabilnosti koja je naglašena kroz krizu u evrozoni i doprinele su naporima za smanjenje nezaposlenosti. Gledajući unazad, glavni izazovi za program su bili: (a) uvođenje budžetskih limita, što je uticalo na brzinu sprovođenja projekata i povlačenja sredstava; (b) politička nestabilnost; (c) ograničeni kapaciteti agencija koje su sprovodile projekte, što je dovelo do sporijeg od očekivanog pokretanja i sprovođenja nekih projekata; i (d) u slučaju infrastrukturnih projekata, pitanja kao što je otkup zemljišta i


Aneks 2

79

dostupnost kvalifikovanih izvođača radova. Iako su ovi izazovi doveli do kašnjenja u implementaciji, većina projekata je dostigla svoje razvojne ciljeve ili su na pravom putu da to dostignu. Program GSB je koncentrisan u oblastima snažne posvećenosti klijenta koje su usklađene sa prioritetima Vlade, što je pomoglo u ublažavanju rizika za operacije koje je podržala GSB. 42. Kvalitet implementacije je ocenjen kao Dobar. Detaljno praćenje i podrška u implementaciji su pomogli da se prevaziđu problemi u sprovođenju programa koji su komplikovali sprovođenje u prvim godinama perioda CPS. Kašnjenja u implementaciji i postizanju rezultata su se dešavali uglavnom u prvoj polovini perioda CPS i uglavnom su izazvani čestim promenama u vlasti, dugim procesima formiranja vlade nakon izbora i prekidanjem programa sa MMF-om početkom 2012. god. Ova kašnjenja su u velikoj meri eliminisana nakon formiranja stabilne koalicione Vlade krajem 2012. god, gde se broj problematičnih projekata smanjio na jedan do početka 2014. god, a finansiranje je dostiglo projektovane iznose za period CPS. Kako bi se olakšala implementacija, svakom projektu je dodeljena kontakt osoba u lokalnoj kancelariji, a neki projekti su dobili vođe radnog tima na terenu. Ovo detaljno i kontinuirano upravljanje portfoliom je dovelo do usklađivanja sa lekcijama iskustva i promenljivim potrebama; osim onih koji su nedavno odobreni, svaki projekat iz portfelja Banke je restrukturiran najmanje jednom.

43. CPS odražava partnerstvo između Svetske banke i IFC, definisano kao Zajednički plan poslovanja za Srbiju.

44. Banka je definisala svoju podršku kao odgovor na promenljive okolnosti. Pravovremena podrška je delotvorna u rešavanju novih izazova i pružanju pravovremene pomoći Vladi uz pružanje doprinosa dostizanju većine ishoda. Banka je uspevala da ponudi Vladi visokokvalitetna razvojna rešenja uz brzo pripremanje novih kreditnih operacija kao odgovor na promenljive okolnosti. Banka je takođe uspevala da prilagodi svoje instrumente uslovima koji se menjaju, posebno u situacijama kada operacije budžetske podrške nisu mogle da budu korišćenje zbog makro-fiskalnog učinka. Konačno, Banka je pokazala fleksibilnost i brz odgovor nakon poplava u Srbiji. Tim Banke je učestovao u oceni potreba nakon prirodne katastrofe, a Banka je odobrila Zajam za hitnu sanaciju posledica poplava u iznosu od USD300 miliona kako bi pomogla u ublažavanju uticaja poplava.

45. Koordinacija sa razvojnim partnerima je bila stalna i delotvorna. Kao zemlja kandidat za članstvo u EU sa srednjim dohotkom, Srbija ima relativno mali broj aktivnih razvojnih partnera, a većina bilateralnih donatora smanjuje svoje prisustvo u zemlji tokom vremena. Koordinacijom donatorske pomoći upravlja Vlada kroz Ministarstvo finansija (kreditno finansiranje) i Kancelariju za evropske integracije (SEIO). Tim Svetske banke održava redovan kontakt sa ovim koordinacionim telima i aktivno učestvuje u događajima vezanim za razmenu informacija/koordinaciju sa razvojnim partnerima, između ostalog i kao deo pripreme nove CPS. Redovne konsultacije sa MMF-om, drugim MFI i EU se takođe održavaju. Svetska banka takođe delotvorno sarađuje sa timom UN u zemlji.


Aneks 2

80

IV. USKLAĐENOST SA KORPORATIVNIM CILJEVIMA GSB

46. Iako CPS prethodi definisanju dvostrukih ciljeva GSB vezanih za smanjenje siromaštva i promovisanje zajedničkog prosperiteta, ona je usklađena sa ovim ciljevima. Ekonomski rast, posebno onaj koji promoviše otvaranje radnih mesta predvođeno privatnim sektorom i mogućnosti za zapošljavanje za šire segmente populacije, je neophodan za održivo smanjenje siromaštva i povećanje zajedničkog prosperiteta u Srbiji. 47. Ekonomski memorandum za zemlju koji je objavljen na početku perioda CPS naglašava značaj transformisanja modela ekonomskog rasta Srbije ka pristupu vezanom za privatni sektori i orijentisanost ka izvoz. Sistematska dijagnostička procena (SCD) koja je završena paralelno sa ovim izveštajem izvlači dodatne zaključke o tome na koji način zajednički prosperitet može biti povećan u Srbiji, i naglašava značaj obimnog zapošljavanja u tom kontekstu. Formalno zapošljavanje je najvažniji pokretač rasta prihoda i izgradnje sredstava za najsiromašnijih 40 procenata stanovništva. Stoga je ključno pitanje za Srbiju kako da dostigne održiv rast i kako da obezbedi da se taj rast prevede u veće ekonomsko učešće, kroz značajno zapošljavanje.

48. S obzirom na profil siromaštva u Srbiji, gde većina (36 procenata) iz grupe 40 procenata najsiromašnijih stanovnika živi u ruralnim područjima, ishodi vezani za povezanost infrastrukture i modernizaciju poljoprivrede imaju presudan značaj. Povezanost sa transportnim koridorima unapređuje mogućnosti za ruralni ekonomski razvoj i veću otpornost poljoprivrede, a unapređeni poljoprivredni prinosi imaju direktan pozitivan uticaj na smanjenje ruralnog siromaštva. Ishodi u obe oblasti su ili u potpunosti ili delimično ispunjeni. Druge oblasti ishoda relevantnih za povećanje zajedničkog prosperiteta su mogućnosti koje se stvaraju za mlade preduzetnike kroz Fond za inovacionu delatnost i formiranje Fonda za osiguranje rizika od klimatskih promena, koji ublažava potencijalne rizike vezane za vremenske uslove za poljoprivrednike.

49. Ishodi navedeni u drugom stubu CPS su posebno važni za smanjenje siromaštva i povećanje zajedničkog prosperiteta. Akcenat je stavljen na pristup zdravstvenim uslugama za romsku decu, unapređenja u funkcionisanju Fonda za osobe sa invaliditetom i unapređen učinak institucija u sektoru zdravstva, jer sve ove aktivnosti imaju direktan uticaj na mogućnosti za siromašne i osetljive grupe kako bi imali osnovna sredstva za život i izašli iz siromaštva.

V. LEKCIJE I SUGESTIJE ZA CPF ZA PERIOD 2016 – 2020. GOD

50. Banka, po izboru Vlade, ostaje partner u sprovođenju složenih reformi, kao što se vidi u analizi implementacije za CPS 2012-15 i u okviru Ankete o mišljenju u zemlji sprovedene 2014. godine koja je utvrdila da je Grupa Svetska banka veoma cenjena u većem delu aktivnosti koje obavlja u zemlji. Banka mora da iskoristi iskustvo ovog partnerstva i nastavi da se angažuje sa Vladom u fokusiranju na oblasti u kojima može da doprinese najvećoj koristi u ispunjavanju svojih ciljeva smanjenja


Aneks 2

81

siromaštva i zajedničkog prosperiteta. Anketa o mišljenju za zemlju takođe naglašava upravljanje javnim sektorom i oblasti povezane sa rastom, kao što su razvoj privatnog sektora i otvaranje radnih mesta, zapošljavanje i izgradnju kapaciteta kao glavne razvojne prioritete u zemlji u kojima Banka može imati značajan doprinos. 51. Naučene lekcije iz CPS za Srbiju za period FG 2011 – FG 2015. odražavaju mnoge lekcije koje su naučene u nedavno sprovedenim izveštajima o završetku implementacije CAS/CPS u drugim zemljama, kao što su Albanija, Makedonija i Gruzija. Važnost: usklađivanja sa prioritetima zemlje; nastavka dijaloga i partnerstva sa akterima u zemlji i partnerima; fleksibilnost i reagovanje ukoliko se okolnosti promene; jasan fokus na ograničen broj prioriteta; i vrednost proizvoda znanja se u velikoj meri ogledaju u svim ovim izveštajima. 52. Sledeće ključne lekcije treba uzeti u obzir u procesu dizajniranja Okvira za partnerstvo sa zemljom (CPF) za period FG 2016-2020.

Usklađenost sa ciljevima Vlade i ključnih partnera, je bila važna za uspeh

programa GSB. Usklađenost strateških ciljeva CPS sa regionalnom strategijom EU pružila je osnovu za uspešnu interakciju GSB sa EU, posebno kada je reč o boljoj iskorišćenosti IPA fondova, i takođe je ojačalo vezu sa drugim razvojnim partnerima.

GSB treba da zadrži svoj strateški fokus na pružanju pomoći Vladi u ponovnom uspostavljanju rasta i unapređenju mogućnosti za manje dobrostojeće slojeve stanovništva. Banka je bila na čelu dijaloga o rešavanju ekonomskog nasleđa i pitanja tranzicije i unapređenja konkurentnosti. Dugo i dosledno angažovanje se vremenom isplatilo, jer je Vlada započela ključne reforme koje bi trebalo da prekinu niz sve većeg duga i slabih investicija. Kako ovaj proces bude napredovao, potrebno je posvetiti stalnu pažnju stvaranju mogućnosti za najsiromašnijih četrdeset procenata stanovništva, a posebno za marginalizovane i osetljive grupe. Vlada je pokazala snažnu svest o ovom pitanju u načinu na koji je dizajnirala program fiskalne konsolidacije, i takođe razmatra mere koje će na bolji način targetirati programe socijalne zaštite, kao i aktivne politike tržišta rada. Stoga je presudno kontinuirano angažovanje u rešavanju strukturnih prepreka koje stoje na putu rasta, stvaranja radnih mesta i konkurentnosti i targetiranja socijalne pomoći.

Složeni ekonomski problemi Srbije zahtevaju dugoročno angažovanje.

Pristup u razmišljanju GSB u smislu projektnih ciklusa nije dobro prilagođen složenosti i dugotrajnosti problema sa kojima se Srbija suočava. Rešavanje složenih i socijalno bolnih reformi zahteva dugoročno angažovanje u dijalogu i podršci, za koje fokus Banke usmeren na brze rezultate kreditnih operacija nije podesan. Korišćenje nefinansijske tehničke pomoći je delimično pomoglo u rešavanju ovog izazova, ali sa smanjenjem budžeta za analitički rad, održivost


Aneks 2

82

ovakvog modela je dovedena u pitanje, ali je sa druge strane taj model ključan za izgradnju značajnog partnerstva sa zemljama kao što je Srbija.

Fleksibilnost i prilagodljivost u korišćenju instrumenata je presudna. U

kontekstu kao što je Srbija, gde pitanja sprovođenja politika često predstavljaju najveći izazov, i gde fiskalni prostor smanjuje obim investicionog kreditiranja, veće korišćenje finansiranja na osnovu rezultata je logičan put. Međutim, klijenti još uvek nisu dovoljno upoznati sa ovim instrumentom, za razliku od instrumenata tradicionalnog investicionog kreditiranja i budžetske podrške. Potrebno je uložiti veće napore kako bi se izgradilo razumevanje o koristima ovih instrumenata u specifičnom kontekstu Srbije.

GSB je dobro pozicionirana za pružanje visokokvalitetne, pravovremene i relevantne savetodavne i analitičke pomoći, koja zatim može biti solidna osnova za kreditne operacije. To se najbolje vidi na primeru Projekta zemljišne administracije i upravljanja, kome je prethodila detaljna tehnička pomoć koja je pomogla u mapiranju relevantnih problema sektora i informisala je dizajn projekta, a takođe je pomogla da se uokviri input GSB u procesu pravljenja Zakona o građevinskim dozvolama. Nefinansijski rad treba da se nastavi čak i kada je finansiranje odloženo, jer ovakve aktivnosti često pružaju kontinuirano angažovanje aktera u zemlji i bazu znanja, što je ključno za brzo reagovanje kada dođe vreme za to. Rezultati Ankete o mišljenju za zemlju (2014) takođe pokazuju da su proizvodi znanja GSB veoma cenjeni u smislu kvaliteta i korisnosti za razvoj.

Sledeća CPS treba da bude nastavljena na ciljeve i jasne ishode, uz praćenje merljivih pokazatelja. Zbog velikog broj ishoda u okviru rezultata CPS je bilo teško koristiti ih kao praktičan alat za dinamičko praćenje i usklađivanje, što je komplikovalo fokusiranje na ključne prioritete.

Dijalog o politikama na visokom nivou je bio ključan za dostizanje određenog

broja ishoda, posebno u oblasti reforme državnih i društvenih preduzeća, reforme plata i zapošljavanja u javnom sektoru i reformi u sektoru energetike i transporta. Takav dijalog treba da bude osetljiv na promenljive političke okolnosti i da iskoristi mogućnosti predstavljene novih vladama kada se opredeljuju za revidirane strategije i nove politike.

Unapređeno i strukturno partnerstvo sa EU, posebno u širem domenu

ekonomskog upravljanja, je ključno u procesu približavanja Srbije članstvu u EU. Značaj ovog partnerstva će se povećavati tokom CPF kako se Srbija bude okretala pregovaranju u različitim poglavljima pravne tekovine EU. Zajedničke inicijative za finansiranje u ključnim reformskim oblastima (ili kroz paralelno finansiranje ili kroz korišćenje okvirnog sporazuma između Svetske banke i EU) ili moguća zajednička sektorska budžetska podrška su potencijalni instrumenti za unapređenje zajedničkog angažovanja.


Aneks 2

83

Izazovno makroekonomsko okruženje ili slabo korporativni i finansijsko upravljanje predstavljaju prepreku za investicione aktivnosti IFC. Iako su ukupni rezultati bili zadovoljavajući, a portfolio IFC u Srbiji je ostao profitabilan, njegov kvalitet je zabeležio pad kao rezultat slabijeg finansijskog učinka nekih klijenata koji su pogođeni okruženjem slabijeg rasta.


Aneks 2

84

CPSCLR Prilog 1 Tabela 1: Rezime samo-procene Programa Strategije za partnerstvo sa zemljom (CPS)

Ishodi/Klasteri ishoda, pokazatelji ishoda i prekretnice CPS Rezime statusa i evaluacije

Kreditne i nefinansijske aktivnosti koje su doprinele ishodu

Lekcije i sugestije za novu CPS

Stub I – Jačanje konkurentnosti

Razvojni ciljevi za zemlju Infrastruktura Sistemi za navodnjavanje i institucionalni okvir za podršku povećanju poljoprivredne proizvodnje Investiciona klima Kapaciteti za inovacije Jačanje fiskalnog učinka uz održivo unapređenje ishoda u ljudskom razvoju kroz efikasniju i delotvorniju socijalnu potrošnju Informisano i delotvornije donošenje politika kako bi se smanjilo siromaštvo i povećala socijalna kohezija i jednakost Jačanje bankarskog sistema Pitanja i prepreke Nedostajuće veze na srpskom delu Koridora X (jednog od Panevropskih koridora na kojima je Srbija glavna tranzitna zemlja); Bezbednost na putevima je zabrinjavajuća. Dotrajali sektor vodoprivrede negativno utiče na funkcionisanje osnovnu infrastrukturu za drenažu i kontrolu od poplava. Potreban snažan Zakon o vodama; i bolja odbrana od poplava. Uloga države u korporativnom sektoru je sveprisutna, uz fiskalne implikacije u vidu direktnih i indirektnih subvencija i posledica na rast i konkurentnost: Neadekvatna infrastruktura i nedovoljni institucionalni kapaciteti i kapaciteti za izvršenje u pravosuđu urušavaju poverenje javnosti i poslovnog sektora. Potrebno je ojačati kapacitete za planiranje, budžetiranje, raspoređivanje, izvršavanje i kontrolu javnih sredstava. Korporativno finansijsko izveštavanje je poboljšano, ali zaostaje za praksama EU. Nizak nivo osiguranja od prirodnih katastrofa. Trenutni sistem i sastav finansiranja istraživanja i razvoja ne podržava program Srbije usmeren ka modernizaciji i unapređenju konkurentnosti zemlje.

Putni transport

Putna mreža proširena kao osnova za buduća unapređenja u efikasnosti transporta, kao što je naznačeno kroz: Pokazatelj: Broj km izgrađenih na dva autoputa (E-75 i E80): Osnova (2009): 0 km Cilj (2016): 40.57 km

Uglavnom dostignuto: Sve četiri deonice na autoputu E-75 su dodeljene u martu 2012. Radovi otpočeti u maju 2012. i još uvek se očekuje završetak radova do oktobra 2015. Očekuje se da će izgradnja puta na E80 biti završena do decembra 2015.

Implementacija: FY10 Projekat Koridor X (P108005) Analitičke i savetodavne usluge (AAA): Podrška reformi politike o železnici (Ekonomske i sektorske analize) Novo finansiranje od CPS: FY13 Projekat rehabilitacije puteva i unapređenja bezbednosti u saobraćaju

Značaj snažnog institucionalnog kapaciteta i veština za pripremanje i upravljanje projektima kako bi se održao odgovarajući napredak u implementaciji i smanjila potreba za varijacijama, skupim odštetnim zahtevima od strane izvođača radova i provizijama za odobrena, a neiskorišćena sredstva iz zajmova. Važnost autonomije sektora na osnovu jasnog sporazuma o nivou


Aneks 2

85




TF: Podrška reformi politike o železnici (Ekonomske i sektorske analize)

usluga sa vladom kako bi se osigurala odgovornost i unapredile usluge

Akcioni plan za reformu JPPS (Javno preduzeće: Putevi Srbije) usvojen do 2015.g god.

Dostignuto: Spajanje Puteva Srbije i Koridora Srbije je stvorilo reformisanu jedinstvenu instituciju za puteve

Nacionalna strategija bezbednosti saobraćaja na putevima razvijena i pokrenuta do 2015. god. Prekretnica: Usvajanje Nacionalne strategije za bezbednost saobraćaja na putevima i implementacija pilot projekata za bezbednost saobraćaja. Osnova (2009): Ne postoji strategija Cilj (2015): Usvojena Strategija i realizovana četiri pilot projekta. Pokazatelj(i) rezultata u ovoj oblasti treba da budu razvijeni u okviru novog CPF.

Dostignuto: Formirana je vodeća agencija u okviru novog Zakona o bezbednosti u saobraćaju; a Nacionalna strategija bezbednosti saobraćaja na putevima, model troškova bezbednosti na putevima i projektni zadatak za bazu podataka o saobraćajnim nesrećama su pripremljene. Završena dva pilot projekta bezbednosti u saobraćaju na putevima.

Navodnjavanje

Poboljšana otpornost poljoprivrednog sektora na poplave i unapređeni poljoprivredni prinosi, kao što je naznačeno kroz: Pokazatelj: Broj dodatnih sistema za zaštitu od poplava: Osnova (2006): 0 novih ili obnovljenih sistema Cilj (2013): 42 sistema za zaštitu od poplava koji pokrivaju 550,000 ha i 1.8 miliona ljudi duž obala Dunava, Save, Tise i Tamiša

Delimično dostignuto: Aktivnosti na obnovi infrastrukture za kontrolisanje poplava i drenažu završeno na 44 sistema koji pokrivaju 440,000 hektara širom zemlje, pružanje unapređenog nivoa zaštite za oko 1.1 miliona ljudi. Ciljani broj sistema za kontrolisanje poplava i navodnjavanje je smanjen zbog kasnog usvajanja Zakona o vodama. Nedavne poplave su pokazale da još uvek nedostaje popunjavanje kritičnog jaza.

Implementacija: FY06 Projekat navodnjavanja i drenaže (P087964) Investicije IFC u nedovoljno obuhvaćenim segmentima privrede: MSP, agrobiznis, energetska efikasnost i obnovljiva energija, opštine i ruralna područja.

Zavisnost projektnih komponenti od usvajanja određenih zakona predstavlja značajan vremenski rizik. Formulacija ili izmena zakona su politički procesi gde Banka samo ograničeno može da utiče i ovim procesom najviše upravlja lokalna politika. Ovo je tačno čak i u slučajevima kada vlada prepozna potrebnu za zakonodavnim izmenama, ali se reformama mogu protiviti brojne interesne grupe koje se oslanjaju na status quo kako bi održale svoj ekonomski položaj. Složenost uključivanja više aktera u zemljama u kojima nema konsenzusa oko srednjoročnog razvoja, i sa nejasnim razdvajanjem

Unapređeni kapaciteti za povećane prinose u poljoprivredi Osnova (2006): Prinos pšenice 3.5 tone/ha, prinos kukuruza 2.2 tone/ha Cilj (2013): 20% povećanje prosečnih prinosa

Dostignuto: Intervencije u okviru projekte usmerene ka unapređenju navodnjavanja i drenaže doprinele su povećanju proizvodnje useva od oko 25%, uzimajući u obzir ukupni efekat povećanih prinosa i smanjenih


Aneks 2

86




troškova, konvertovanih u nivo povećanja prinosa.

dužnosti i odgovornosti, predstavlja značajan rizik za implementaciju. Nedostatak zajedničke vizije o sektorskim reformama posebno kada je reč o institucionalnim nadležnostima i organizacionoj strukturi vode do značajnog organizovanog otpora prema promenama. Jedinica za implementaciju projekta koja imam značajnu moć u donošenju odluka pomaže u realizaciji projekta kada je nadležno ministarstvo suočeno sa stalnim promenama rukovodstva. Međutim, iako relativno uspešan projekat može biti sproveden, opšti uticaj na institucionalni sistem ostaje ograničen.

Reforma državnih preduzeća

Unapređenje modela korporativnog upravljanja za državna preduzeća, kroz uvođenje pravila za imenovanje rukovodstva, povećanje odgovornosti i transparentnosti njihovog učinka, a to treba da implementira posvećena jedinica popunjena odgovarajućim resursima u okviru vlade zadužena za portfolio državnih preduzeća

Dostignuto: Narodna skupština usvojila novi Zakon o javnim preduzećima, uvodeći objektivna pravila za imenovanje, unapređujući upravljačke strukture i povećavajući transparentnost kroz različite poboljšane zahteve za izveštavanje.

Kreditiranje: Zajam za razvojne politike za reformu državnih preduzeća (SOE DPL) IFC: privatizacija u bankarskom sektoru i sektoru osiguranja; IFC: JPP u infrastrukturi; Podrška infrastrukturnim projektima na nivou lokalnih samouprava; Investicije IFC: (i) kratkoročno finansiranje i trgovinski

Zakonodavne reforme često predstavljaju “jednostavan deo” reformi, dok pravi izazovi leže u implementaciji. Kada su suočeni sa poteškoćama u implementaciji, često je prva reakcija vlasti da se upuste u zakonodavne promene, umesto da reše postojeće slabosti u institucijama i procedurama koje bi trebalo da sprovedu reforme. Prilikom definisanja operacija u


Aneks 2

87




Potencijalni socijalni uticaj reforme državnih preduzeća će se kontrolisati kroz isplatu opredeljenih sredstava za viškove radnika: Osnovan: RSD 0 u budžetu za 2013. god Cilj: Ukupna opredeljena sredstva u budžetu za 2014. god iznose 2.8 milijarde RSD, a u budžetu za 2015. god 16 milijardi RSD (oko EUR 130 miliona)

Dostignuto: Vlada opredelila dovoljno sredstava u budžetu za isplatu otpremnima viškovima radnika. U okviru budžeta za 2014. god, paketi otpremnina su isplaćeni za oko 4500 radnika. Opredeljena sredstva u budžetu za 2015. god su dovoljna da se isplati dodatnih 20,000-25,000 radnika koji su proglašeni viškom.

proizvodi; (ii) mezzanine investicije i investicije u kapital; (iii) podrška u finansiranju MSP kroz finansijske posrednike. AAA: FY12 Ekonomski memorandum za zemlju; AAA. Pregled finansija i rashoda u lokalnim samoupravama, 2013, (P145374) Savetodavne usluge IFC: investiciona klima; korporativno upravljanje.

okviru novog CPF, najviše pažnje je potrebno posvetiti izboru instrumenata i razvijanju programa koji će olakšati implementaciju.

Učinak pravosuđa

Unapređena efikasnost i usluge u pravosuđu kroz podršku vladinom programu za reformu sektora pravosuđa i procesu pristupanja Srbije EU, što se meri kroz: Napredak u pregovorima u okviru poglavlja 23 i 24 pristupne agende EU.

Uglavnom dostignuto: Izveštaj EK o napretku za 2014. god navodi “neki napredak” u pravosuđu. Funkcionalna analiza pravosuđa u Srbiji predstavlja osnovu za Akcioni plan za otvaranje pregovora u okviru poglavlja 23, obuhvatajući takođe i pitanja koja će biti otvorena u okviru poglavlja 24. Uz podršku Višedonatorskog povereničkog fonda za podršku sektoru pravosuđa u Srbiji (MDTF-JSS), Svetska banka je završila Funkcionalnu analizu pravosuđa u Srbiji u julu 2014. godine, koja je poslužila kao ključni analitički input za vladin Akcioni plan za otvaranje pregovora u okviru poglavlja 23. Srpsko pravosuđe je finaliziralo ovaj Akcioni plan koji trenutno pregleda Komisija EU. Akcioni plan će biti korišćen kao osnova za prioritizaciju aktivnosti navedenih u Nacionalnoj strategiji za reformu pravosuđa 2013-2018

TF: FY11 Podrška sektoru pravosuđa TF: FY12-16 Podrška sektoru pravosuđa (MDTF) AAA: FY11-14 Upravljanje javnim finansijama na zapadnom Balkanu & projekti podržani kroz poverenički fond AAA: FY11-14 Programska tehnička pomoć finansijskom sektoru na zapadnom Balkanu

Obezbediti lokalno vlasništvo. Nije jasno ko je vođa u reformskom procesu. Vođstvo u srpskom pravosuđu je podeljeno između nekoliko institucija. Da bi se dostigle značajne i održive promene, važno je da svi akteri budu konsultovani u identifikovanju reformskih prioriteta i uključeni u dizajniranje i implementaciju reformskih aktivnosti. SB je pružila pomoć koju veoma cene lokalni akteri i partneri Banke. MDTF će nastaviti da pruža podršku Srbiji u procesu pristupanja EU. Promena prakse poslovanja. Nakon početne faze, gde je fokus bio usmeren ka obezbeđivanju nezavisnosti, sada se fokusiramo na efikasnost i kvalitet usluga koje pruža pravosudni sistem. Prethodni pokušaji da se reše ovi problemi kroz zapošljavanje više ljudi nisu doveli do željenih rezultata, a čak su i pogoršali problem. Najbolji


Aneks 2

88




Na osnovu Funkcionalne analize, i u koordinaciji sa nacionalnim akterima i razvojnim partnerima u okviru MDTF-JSS, SB će iskoristiti MDTF kako bi dalje pomogla u procesu pristupanja EU i podržala implementaciju Nacionalne strategije za reformu pravosuđa 2013-2018.

način da se ova pitanja reše jeste da se pregledaju postojeće prakse poslovanja u sudovima i tužilaštvima i da se te prakse promene na takav način da doprinesu efikasnosti i kvalitetu pravosudnih usluga. To će zahtevati da rukovodstvo promeni percepciju o problemu, kao i da međunarodni partneri budu snažnije uključeni u proces.

Upravljanje javnim finansijama

Postoji pravni okvir za jačanje transparentnosti korporativnog finansijskog izveštavanja u skladu sa standardima EU.

Dostignuto: Dva zakona, Zakon o računovodstvu i Zakon o reviziji, su usvojena u julu 2013. god, označavajući tako vidljiv napredak u približavanju zakonodavnog i institucionalnog okruženja pravnoj tekovini EU. Međutim, stvarne prakse u računovodstvu i reviziji zaostaju za reformama u pravnom okviru, a nedavne promene u pravnoj tekovini EU će zahtevati dodatno usklađivanje srpskih zakona koji regulišu finansijsko izveštavanje.

AAA: Redovni ekonomski izveštaji AAA: FY12 Regionalni REPARIS

Kreiranje odgovarajućeg zakonodavnog i institucionalnog okvira je tek prvi korak u jačanju upravljanja javnim finansijama, dok sprovođenje zakona i dostizanje razvojnih rezultata u praksi i dalje predstavlja izazov u reformskom procesu. Održiva reforma korporativnog finansijskog izveštavanja zahteva višeslojne napore uključujući unapređenja u obrazovanju i profesionalnoj obuci; unapređenje regulatornog okvira; i jačanje profesionalnih tela. Od ključnog je značaja obezbeđivanje inputa i podrške od aktera u korporativnom finansijskom izveštavanju kako bi se podržao ovaj kompleksan napor.

Osiguranje od rizika u slučaju elementarnih nepogoda

Finansijski uticaj poplava je smanjen kroz pružanje usluga osiguranja od rizika u slučaju elementarnih nepogoda,

Delimično dostignuto: Izmene Zakona o osiguranju koje su omogućile angažovanje Europe Re u

Implementacija: Projekat osiguranja od rizika u slučaju elementarnih nepogoda u

Politička podrška je nedovoljna kako bi se osigurale aktivnosti. Definicija pokazatelja za buduće


Aneks 2

89




kao što je naznačeno kroz: Pokazatelj: Povećanje ukupnog pokrića kompanija i pojedinaca kroz angažovanje Europa Re. Osnova: 2% Cilj: 15%

Srbiji, usvojene su tek na kraju decembra 2013. god. Finansijski proizvodi Europa Re su predstavljeni. Prodaja osiguranja za zaštitu od rizika od poplava otpočela je na kraju septembra 2014. god, nakon katastrofalnih poplava. Mada je program osiguranja rizika u slučaju elementarnih nepogoda za jugoistočnu Evropu (SEE CRIF) učinio proizvode osiguranja od poplava i zemljotresa dostupnim za domaćinstva i MSP, promene u vladinim politikama su neophodne kako bi se povećala potražnja za proizvodima osiguranja.

jugoistočnoj Evropi (SEE CRIF) (P110910)

projekte treba da uzme u obzir ovu poteškoću. Kampanje informisanja javnosti mogu da budu korisne u građenju podrške i u povećanju pokrivenosti osiguranjem od rizika. Uprkos uspešnom završetku tehničke pomoći i sklapanju sporazuma o poslovnom partnerstvu sa lokalnim osiguravajućim kompanijama koje će distribuirati proizvode osiguranja, Europa Re verovatno neće dostići početno definisane ciljeve prodaje do kraja 2014. god zbog kašnjenja u primeni izmena Zakona o osiguranju i nemogućnosti da pruži pravovremeno odobrenje za proizvode osiguranja razvijene u okviru programa SEE CRIF.

Inovacioni kapacitet

Uspostavljen institucionalni kapacitet kako bi se stimulisale inovativne aktivnosti u sektoru preduzeća, kao što je naznačeno kroz: Pokazatelj 1. Fond za inovacionu delatnost Srbije je sakupio dodatna sredstva za podršku inovacijama: Osnova 2011: €0 Cilj 2014: €20 miliona Pokazatelj 2. Start-ap kompanije se finansiraju, a kompanije korisnice sredstava su pokrenule nove proizvode i procese. Osnova (2011): 0 start-ap kompanija finansirano i nema novih proizvoda Cilj (2014): 10 start-ap kompanija finansirano i 8 novih proizvoda i procesa

Dostignuto: Formiran i potpuno operativan Fond za inovacionu delatnost uspešno je razvio pilot finansijske instrumente koji su doveli do finansiranja start-ap kompanija i preduzeća. Ukupna sredstva iskorišćena do sada: €35 miliona. 64 start-ap kompanije su finansirane, a predstavljeno je 10 novih proizvoda.

Novo finansiranje: FY12 Fond za inovacionu delatnost Srbije (P126229); AAA: FY11-14 TA za zapadni Balkan u oblasti obrazovanja, istraživanja i razvoja/inovacija (TF); AAA: FY13Studija o zapošljavanju i inovacijama na zapadnom Balkanu (TF); FY 12-FY 15 Inovacije (TF) Ključni partneri: Delegacija EU

Institucija izgrađena od temelja sa snažnim kapacitetima zasnovana na dobrim međunarodnim praksama: Izrael, Finska Čvrsta upravljačka struktura uz međunarodno kritičko razmatranje + nezavisna Ekspertska komisija Vidljivi rezultati u izgradnji preduzetničkog okruženja i start-ap kompanija sa novom intelektualnom svojinom, proizvodima na tržištu i prihodima, povećanim investicijama + ~ 600 otvorenih/održanih znalačkih radnih mesta Vlasništvo na nivou ministarstva je ključno za sprovođenje reformi, pojedinačni projekti u istraživačkim


Aneks 2

90




institutima zahtevaju posebnu pažnju kako bi transakcije komercijalizacije postale realnost

Jačanje bankarskog sektora

Unapređeni finansijski i institucionalni kapaciteti u sistemu osiguranja depozita, kao što je naznačeno kroz: Pokazatelj 1: Kumulativni priliv u Fond za osiguranje depozita Osnova: NA Cilj: USD150 miliona Pokazatelj 2: Agencija za osiguranje depozita sprovodi svoje zakonski određene tehničke funkcije u bilo kojim budućim problemima u bankarskom sektoru u kojima se koriste sredstva Fonda za osiguranje depozita Osnova: Ne Cilj: Da

Dostignuto. Priliv u Fond za osiguranje depozita je premašio USD150 miliona. Nedavno rešavanje je sprovedeno na odgovarajući način i dostignut je cilj.

Novo kreditiranje: Jačanje osiguranja depozita Investiciono projektno finansiranje (IPF) (FY14) TA: Centar za savetodavne usluge u finansijskom sektoru (FINSAC) IFC: Podrška u privatizaciji dve državne banke (Čačanska banka i Komercijalna banka) Ključni partneri: EBRD i MMF

Finansiranje na osnovu rezultata može biti delotvoran instrument za jačanje institucije u periodu od nekoliko godina kroz postizanje pokazatelja vezanih za povlačenje sredstava (DLIs). Veliki deo našeg angažovanje u prošlosti (kroz kreditiranje i tehničku pomoć) je bio fokusiran na stabilizovanje finansijskog sektora, a Banka sada treba više da se fokusira na mere politika koje će stimulisati kreditni rast i doprineti finansijskom sektoru radi ukupnog rasta u zemlji.

Stub II – Unapređena efikasnost i ishodi u socijalnoj potrošnji

Nacionalni prioriteti Jačanje fiskalnog učinka Informisanije i efektivnije donošenje politika radi smanjenja siromaštva i povećane socijalne inkluzije Pitanja i prepreke Potrošnja u zdravstvu je neefikasna Program reforme penzija ostaje nedovršena Javni sektor je prevelik; potrebno reformisati finansijske potrebe na osnovu inputa. Potrebna potpunija procena podataka o siromaštvu Pitanja rodne ravnopravnosti je potrebno bolje usmeriti


Aneks 2

91




Potrošnja u zdravstvu

Unapređena odgovornost i kvalitet javne potrošnje u zdravstvu, kao što je naznačeno kroz: Pokazatelj 1: Procenat Domova zdravlja (DZ) koji su usvojili kliničke puteve Osnova: 0% DZ usvojilo kliničke puteve Cilj: 25% Pokazatelj 2: DZ koriste potpuno operativnu platformu sistema za upravljanje informacijama u zdravstvu (HMIS). Osnova (2008): 0% Cilj (2014): 85%

Dostignuto: Odgovornost i kvalitet: 39.62% DZ usvojilo klinične puteve, a 95.7 procenata DZ koriste potpuno operativnu platformu sistema za upravljanje informacijama u zdravstvu (HMIS).

Implementacija: FY08 Projekat pružanja unapređenih usluga na lokalnom nivou (DILS) (P096823) AAA: Obrazovanje TA, Faza 2 (P118286) IFC: Investicije i savetodavne usluge u JPP u zdravstvu. Nove operacije: Drugi projekat razvoja zdravstva Srbije: Očekuje se promena rezultata iz prve godine do kraja CPS.

Zbog relativno čestih promena vlade koje dovode do nedoslednosti u strategiji i prioritetima, potrebno je uložiti napore kako bi reforme bile postepene i podeljene u manje, korake koji će dovesti do rezultata i za koje će biti lakše da se osigura posvećenost vlade. Te manje reforme kada budu potpuno razvijene mogu da stvore efikasan kompletan sistem. MZ je u određenoj meri nevoljno da reši pitanje neefikasnosti, posebno kada je reč o zaposlenima ili povećanju obima plaćanja po učinku, uglavnom zbog uticaja ovih promena na politički kapital, uticaja na medije i javnost (koji je neretko izokrenut), ali ponekad iz zbog socijalnih razloga. MZ i vlada bi mogli da iskoriste pomoć u formulisanju i slanju odgovarajuće poruke koju bi javnost dobro razumela i prihvatila (Primeri: (i) za pružaoce zdravstvenih usluga – oni koji imaju bolji učinak i bolje rezultate treba da budu nagrađeni, umesto da “plate budu smanjene svima”; (ii) za javnost – želite da se vaš novac od zdravstvenog osiguranja troši za pružanje bolje nege, npr. da ima više lekara, medicinskih sestara, bolje i modernije opreme i savremene dijagnostike umesto da se novac troši na mehaničare, računovođe, itd.). Do sada vlada nije bila uspešna u prenošenju ovih poruka,

Rešene potrebe osetljivih grupa uz pomoć obučenog medicinskog osoblja i saradnika, kao što je naznačeno kroz: Pokazatelj: Broj vakcinisane romske dece kroz program zdravstvenih posrednika za Rome: Osnova (2008): 0 Cilj (2014): 18,795

Dostignuto: Skoro 500 medicinskog osoblja i saradnika je obučeno kako bi prepoznali potrebe osetljivih grupa; 15 zdravstvenih medijatora za romsku decu je finansirano iz sredstava zajma što je dovelo do rezultata od 19,818 vakcinisane dece, više od 2,500 registrovanih kod lekara primarne zdravstvene zaštite, 600 trudnica i porodilja prolaze zdravstvene preglede, a više od 1,200 žena imaju odabranog ginekologa. Tokom 2012. god, vlada je institucionalizovana zdravstvene posrednike (medijatore) za Rome kroz finansiranje njihovih plata iz republičkog budžeta. Prema podacima koje MZ prikuplja o zdravstvenim medijatorima za Rome, oko 41,559 dece uzrasta od 0-15 godina u 60 opština je pokriveno programom. Cilj predstavlja 45% ovog ukupnog broja.


Aneks 2

92




pa možda taj problem treba da bude rešen.

Finansiranje usluga za osobe sa invaliditetom

Inovativne usluge za osobe sa invaliditetom su razvijene, pilotirane i proširene na nivou cele zemlje, kao što je navedeno kroz: Pokazatelj: Usluge tumača znakovnog jezika za gluve i usluge pratnje za slepe i ljude sa oštećenim vidom su dostupne Osnova: Nije dostupno Cilj: Dostupno širom zemlje

Dostignuto: Interne operativne procedure za Fonda za osobe sa invaliditetom Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu zaštitu su reformisane kako bi se omogućilo finansiranje projekata orijentisanih ka rezultatima. Inovativne usluge su razvijene, pilotirane i proširene na teritoriji cele zemlje (usluge tumačenja znakovnog jezika za gluve i usluge pratnje za slepe i ljude sa oštećenih vidom).

Implementacija: FY08 Projekat pružanja unapređenih usluga na lokalnom nivou (DILS) (P096823)

Penzijska administracija

Delotvornost penzijske administracije je unapređena, kao što je naznačeno kroz: Pokazatelj: Smanjenje administrativnih troškova/potrošnje na penzije Osnova (2005): 2.2% Cilj: 1.5%

Dostignuto: Postignuta unapređenja u efektivnosti administracije kroz administrativne troškove/rashode za penzije. Dostignut revidirani cilj od 1.5%. Originalna polazna osnova iz 2005. god je revidirana sa 4% na 2.2% (u 2005.).

Implementacija: FY08 Projekat pružanja unapređenih usluga na lokalnom nivou (DILS) (P096823) Implementacija: FY05 Projekat konsolidacije naplate i reforme penzijske administracije (P090418) Serija PEDPL (P108759 i P120399)

Uprkos činjenici da su sprovedene neke reforme, stvarni rezultati potrošnje možda nisu vidljivi dugoročno, jer penzijske reforme obično imaju ograničen kratkoročni uticaj. Kako bi se uklonile prepreke administrativnih troškova i postigli efikasniji poslovni procesi, potrebno je da se centralni registar koristi tako da bude funkcionalan i delotvoran za socijalne sektore, poreske vlasti i poslodavce koji registruju svoje zaposlene.

Unapređena dugoročna održivost, adekvatnost i transparentnost penzijskog sistema, kao što je naznačeno kroz:

Nije dostignuto: Potrošnja na plate i penzije se povećala, iako su primenjene formule indeksiranja. Potrošnja na penzije je povećana na 13.8 procenata BDP u 2013. god (u


Aneks 2

93




Pokazatelj: Odnos ukupnih rashoda za penzije prema BDP Osnova (2005): 13.4% Cilj: 12%

poređenju sa 12.4 procenata BDP u 2008. god). Potrošnja na plate u javnom sektoru takođe beleži povećanje – 11.2 procenata BDP 2013. god u poređenju sa 11 procenata 2008. Primarni instrument za podršku Banke u ovoj oblasti je bila serija PEDPL, od kojih je trećina otkazana. U slučaju penzija, pošto je BDP zabeležio pad nakon ekonomske krize, to je otežalo smanjenje udela penzija kao procenta u BDP uprkos pozitivnim promenama u indeksaciji.

Ostala socijalna potrošnja

Bolje informisano donošenje odluka o javnoj potrošnji, kao što je naznačeno kroz: Pokazatelj: Fiskalni savet uspostavljen i operativan Osnova: Fiskalni savet nije operativan Cilj: Operativan Fiskalni savet, a Državna revizorska institucija sprovela eksternu reviziju završnih računa za RS i najmanje 10 drugih eksternih revizija.

Uglavnom dostignuto: Fiskalni savet je sada formiran i operativan. Državna revizorska institucija (DRI) vrši reviziju završnih računa RS neprestano od 2008. god. DRI je povećala svoje kapacitete i broj godišnjih revizija tokom poslednjeg perioda CPS. Najnoviji podaci vezani za finansijske izveštaje iz 2012. god, za koje je DRI izdala više od 60 revizorskih izveštaja, uključujući one o završnim računima RS, samostalne finansijske izveštaje različitih ministarstava, lokalnih samouprava, državnih preduzeća, Narodne banke Srbije, itd.

Serija PEDPL (P108759 i P120399) Implementacija: FY08 Projekat pružanja unapređenih usluga na lokalnom nivou (P096823)

Mada je postignut određeni napredak u oblasti socijalne inkluzije kroz definisanje strategija, planova i politika za rešavanje pitanja inkluzije osetljivih grupa, delotvornost ovih politika varira. Još uvek postoje različite grupe, kao što su nacionalne manjine, osobe sa invaliditetom i raseljena lica koja se suočavaju sa izazovima u dobijanju socijalnih usluga. Na nacionalnom i lokalnom nivou još uvek postoji potreba za pružanjem tehničke pomoći i izgradnjom kapaciteta. Ova pomoć treba da se fokusira na dizajniranje, promociju i


Aneks 2

94




Testirane centralne i lokalne formule finansiranja per capita u sektoru obrazovanja (Ministarstvo prosvete i nauke) Osnova: Nema formula za finansiranje Cilj: Testirane i sprovedene formule.

Delimično dostignuto. Centralne i lokalne formule finansiranja per capita su pilotirane u 15 opština

sprovođenje inkluzivnih politika, programa i projekata. Takođe je važno uspostaviti mehanizme za nadzor koji mogu da pruže pravovremene i dosledne informacije o napretku i uticaju inkluzivnih politika i programa.

Analiza i monitoring siromaštva

Analiza i monitoring siromaštva više usklađeni sa metodologijom EU, kao što je navedeno kroz: Pokazatelj: Završetak i objavljivanje SILC ankete (Anketa o prihodima i uslovima života). Osnova: Nisu objavljeni rezultati SILC ankete Cilj: Objavljeni.

Dostignuto: Završena SILC anketa 2013. god, a Republički zavod za statistiku je objavio prve rezultate u obaveštenju za štampu u decembru 2013. god; završen izveštaj Banke o proceni kvaliteta SILC ankete 2013; završeno prikupljanje podataka za SILC 2014. Završena inicijalna analiza siromaštva uz korišćenje SILC 2013. (profili siromašnih i različiti delovi distribucije prihoda, vezani suza siromaštvo, zapošljavanje i vrstu prihoda, pristup osnovnim uslugama).

AAA: Programska procena siromaštva na zapadnom Balkanu Sofisticirani sistemi socijalne zaštite i aktivacija na zapadnom Balkanu FY12-13 Anketa o prihodima i uslovima života (SILC) (TF) FY13-15 Analiza uticaja javnih politika na siromaštvo i društvo FY12-13 Regionalni monitoring i evaluacija (TF) Programski monitoring rodne ravnopravnosti na zapadnom Balkanu Zapošljavanje na zapadnom Balkanu TA

Kvalitet i dostupnost podataka su ključni za monitoring i analizu siromaštva i zajedničkog prosperiteta. Prikupljanje podataka i merenje siromaštva u Srbiji, posebno na osnovu novih istraživačkih instrumenata i novih metodologija, suočeno je sa značajnim izazovima (npr. veličina uzorka, kontrola kvaliteta terenskog rada, uporedivost tokom vremena). Dakle, kontinuirano partnerstvo sa vladom, uključujući Republički zavod za statistiku i Jedinicu za socijalnu inkluziju i smanjenje siromaštva, će biti važno. Podrška politikama i analizi zajedničkog prosperiteta povezanoj sa drugim sektorima će informisati politika, ali će i uspostaviti analitičke temelje potrebne za narednu Sistematsku dijagnostičku procenu i CPF. Npr. tokom trenutnog ciklusa CPS, rad na Analizi uticaja javnih politika na siromaštvo i društvo i simulacija katastrofalnih uticaja na siromaštvo su bili informativni za rad drugih sektora i mogli bi biti prošireni.


Aneks 2

95




Ekološka održivost

Nacionalni prioriteti Rešavanje hitnih pitanja ekološkog nasleđa nastalih kao posledica restrukturiranja rudarskog sektora u regionu Bora. Povećanje energetske efikasnosti Pitanja i prepreke Stari, zagađujući kompleks za eksploataciju bakra je izuzetno štetan za životnu sredinu, sa nasleđem koje i dalje ugrožava čitav taj region. Srbija je zemalja sa najnižim stepenom energetske efikasnosti u regionu Evrope i centralne Azije.

Ekološkog stanje Borskog regiona

Rešena hitna pitanja ekološkog nasleđa, kao što je naznačeno kroz: Pokazatelj: Smanjenje ekoloških rizika vezanih za loše stanje i rizik od mogućeg propadanja kolektora Veliki Krivelj Osnova: kolektor pod rizikom od propadanja Cilj: Radovi su završeni, a kolektor je zamenjen

Nije dostignuo: Završen projekat za novi kolektor. Ugovor za građevinske radove je dodeljen u januaru 2013. god. Sredinom 2013. godine, datum završetka Projekta regionalnog razvoja Bora je produžen do septembra 2015. godine. Prilikom odobravanja produžetka, Banka i vlasti su se dogovorili da će obim aktivnosti projekta biti značajno smanjene, uključujući: (1) otkazivanje aktivnosti na remedijaciji, osim onih koje su vezane za izgradnju obilaznice za kolektor Veliki Krivelj; i (2) stopiranje aktivnosti vezanih za socio-ekonomsku komponentu. Međutim, nakon se nastavilo sa kašnjenjem aktivnosti, sredstva zajma su otkazana na zahtev Vlade Srbije u februaru 2015. god.

Implementacija: FY08 Projekat regionalnog razvoja Bora (P092999)

Složeni projekti sa više aktera i nejasnim definisanjem odgovornosti dovode do izuzetno velikih izazova u procesu implementacije. Implementacija projekta trpi probleme bez snažnog projektnog vođstva u vremenu čestih političkih promena, bez obzira na tehničke rezultate.

Energetska efikasnost

Unapređena energetska efikasnost u javnim zgradama radi smanjenja računa za grejanje i unapređenja zdravlja i okruženja za korisnike.

Dostignuto Dostignuto: Uštede od sanacije energetskog sistema su iznosile oko

Implementacija: FY04 Završen Projekat Energetske efikasnosti, u aprilu 2013. god (P075343) IFC: Projekti savetodavnih i finansijskih usluga u sektoru

Kada se krene dalje od pilot pokaznih projekata ka obimnijim programima energetske efikasnosti, potrebno je unapred razmotriti tranzicionu strategiju koja bi trebalo


Aneks 2

96




Pokazatelj 1: Niži računi za grejanje u javnim zgradama: Osnova: Nema ušteda Cilj: uštede u iznosu od USD 2.5 miliona godišnje Pokazatelj 2: Ciljevi emisije dostignuti u četiri kategorije (SO2, NOx, pepeo i CO2): Osnova: 0 ispunjenih ciljeva emisije Cilj:

USD 2.5 miliona godišnje. Godišnja potrošnja energije u javnim zgradama (škole i bolnice) je smanjena za 60% u proseku. Dostignuto: Projekat je dostigao ciljeve u smanjenju emisije u sve četiri kategorije (SO2, NOx, pepeo i CO2). Na projektnim lokacijama, nema emisije sumpor dioksida; nema emisije čestica pepela, čađi i drugih čvrstih čestica; značajno smanjena emisija azotnog oksida (ukupno oko 90% ispunjenja).

energetske efikasnosti i obnovljive energije

da reši pitanja održivosti i ponavljanja. Obezbeđivanje učešća i povećanje interesovanja krajnjih korisnika i lokalnih samouprava predstavlja važan element u ovoj tranziciji; Ključno je da da aranžmani za implementaciju projekta budu u potpunosti integrisani u državnu administraciju radi izgradnje kapaciteta. Posebnu pažnju treba posvetiti tokom implementacije kako bi se obezbedio da pojedinačni i organizacioni kapaciteti izgrađeni tokom implementacije ne budu izgubljeni nakon završetka projekta.

Rezime rezultata

Rezultati Broj Dostignuto Skoro dostignuto

Delimično dostignuto

Nije dostignuto

Stub 1: Ishodi 12 8 2 2 0 Stub 2: Ishodi 8 5 1 1 1 Ekološka održivost: Ishodi 2 1 0 0 1 UKUPNO CPS: Ishodi 22 14 (63%) 3 (14%) 3 (14%) 2 (9%)


Aneks 2

97

CPSCLR Prilog 2 Tabela 2: Planirani program kreditiranja i stvarni rezultati (2012-2015)

Planovi CPS (FY2012 – 2015) Status FY Projekat USD(M) Projekat USD(M)

IBRD IBRD 2012 Javni rashodi - Operacija za razvojne

politike (DPO) 100

Ukupno za stavku 100 2013 Privatni/Finansijski sektor (PFDPO) 1 100

Rehabilitacija puteva i unapređenje bezbednosti

100 Rehabilitacija puteva i unapređenje bezbednosti

100

Sektor zdravstva 40 Ukupno za stavku 240 100 2014 PFDPO 2 Unapređenja u sektoru zdravstva 40

Energetska efikasnost Jačanje Agencije za osiguranje depozita 200 Investicione operacije (biće potvrđeno)*

Ukupno za stavku 240 2015 PFDPO 3 Zajam za hitnu sanaciju posledica od poplava 300 Investicione operacije (biće

potvrđeno)* Projekat upravljanja svojinom 44

Prvi zajam za razvojne politike (DPL 1) za reformu javnih preduzeća

100

Ukupno za stavku 444 Ukupan iznos kreditiranja FY12-15 340 Ukupan iznos kreditiranja FY12-15 784

*Mogući projekti uključuju Katastar, projekat veština i projekat u poljoprivredi


Aneks 2

98

Tabela 2a: Investiciono kreditiranje i budžetska podrška CPS FG 2012 – 2015 Planirano USD(M) Status USD(M) Novo investiciono kreditiranje 140 684 Zajmovi za razvojne politike 200 100 Ukupan iznos kreditiranja 340 784

Tabela 3: Planirane nefinansijske usluge i stvarni rezultati (2011-2014) PLANOVI Strategije za pomoć zemlji (CAS) (novembar 2011. god) STATUS 2012 Ekonomski memorandum za zemlju Završen u FY12

Inovacije (TF) Aktivan FY12-16 Podrška sektoru pravosuđa (Višedonatorski poverenički fond) Aktivan FY12-16 Pregled javnih finansija na nivou lokalnih samouprava Završen u FY13 Energetska strategija Otkazan Obrazovanje TA Završen u FY12 Anketa o prihodima i životnom standardu (Poverenički fond) Aktivan FY14-15 Analiza uticaja javnih politika na siromaštvo i društvo Aktivan FY 13- 15 Zapadni Balkan REPARIS Aktivan FY12-17

Tehnička pomoć za zapadni Balkan Nauka, istraživanja i razvoj i inovacije [preimenovano: Regionalna istraživačka i razvojna strategija za inovacije na zapadnom Balkanu] TA

Završen u FY12-14

Programski razvoj finansijskog sektora na zapadnom Balkanu Završen u FY12-14 Regionalni monitoring i evaluacija (Poverenički fond)

[preimenovano: Razvoj kapaciteta za monitoring i evaluaciju za zapadni Balkan i Tursku]

Završen u FY14

Regionalne pametne sigurnosne mreže Završen u FY13-14 Programski monitoring rodne ravnopravnosti na zapadnom

Balkanu Aktivan FY13-15

Programska procena siromaštva na zapadnom Balkanu Aktivan FY13-15


Aneks 2

99

Promocija zapošljavanja kroz razvoj veština TA Otkazan (Srbija učestvuje u Programskoj tehničkoj pomoći na temu izazova u zapošljavanju na zapadnom Balkanu)

Upravljanje javnim finansijama na zapadnom Balkanu/PEFA (Poverenički fond)

Otkazan

Analitičke i savetodavne usluge u zdravstvenom sektoru u regionu zapadnog Balkana

Aktivan FY13-16

PLANOVI IZ IZVEŠTAJA O NAPRETKU (avgust 2014) STATUS 2014 Drugi Pregled javnih finansija na nivou lokalnih samouprava Završen u FY14

Upravljanje svojinom u Srbiji TA Završen u FY14 Upravljanje državnim dugom i rizicima u Srbiji TA Aktivan FY11-FY17 Upravljanje dugom u Beogradu TA Završen u FY14 Podrška reformama politika u sektoru železnica (Ekonomske i sektorske analize) FY15

Fiducijarna procena za zemlju Otkazan Makro modeliranje TA Završen u FY14 Sektorski dijalog u poljoprivredi TA FY15 Inkluzivno obrazovanje u Srbiji FY15

PLANOVI IZ IZVEŠTAJA O NAPRETKU (avgust 2014) – Regionalne analitičke i savetodavne usluge (AAA) za zapadni Balkan

STATUS

Ravnopravnost Roma Završen u FY14 Izazovi u zapošljavanju na zapadnom Balkanu Aktivan FY13-FY16


Aneks 2

100

CPSCLR Prilog 3

NAPREDAK KA DOSTIZANJU CILJEVA NA NIVOU ZEMLJE

1. CPS je usklađen sa i doprinosi napredovanju ka dominantnom cilju integrisanja zemlje u EU, kao i tri klastera ciljeva koji tome doprinose, a podeljeni su na deset strateških ciljeva. 2. Tri klastera ciljeva su povećana konkurentnost, efikasno i delotvorno pružanje socijalnih usluga i ekološka i socijalna održivost. Jedan strateški cilj, fiskalna održivost, je po prirodi sveobuhvatan cilj. Zbog toga, a imajući u vidu centralno mesto makro-fiskalne održivosti tokom perioda programa, ovaj element će biti odvojeno razmatran. Evropske integracije 3. Srbija je postigla značajan napredak ka članstvu u EU u periodu trajanja programa. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je stupio na snagu 1. septembra 2013. godine, a pregovori za članstvo u EU su otvoreni 21. januara 2014. godine. Istorijski je brzina napretka Srbije u procesu pristupanja u velikoj meri zavisila od političkih faktora. Međutim, kako budu napredovali pregovori o članstvu, tako će i ekonomsko upravljanje i snaga institucija dobijati na značaju. 4. Srbija još uvek ne ispunjava kriterijum ‘funkcionalne tržišne ekonomije’, koji predstavlja jedan od ključni uporednih kriterijuma za pristupanje EU. Stoga će akcenat na strukturne ekonomske reforme i konkurentnost ostati centralni element ciljeva Srbije na nivou zemlje. Institucionalno jačanje, u javnoj administraciji i u pojedinačnim regulatornim agencijama, će biti dodatni element fokusa, kao i socijalna inkluzija i, posebno, rast prihoda osetljivih grupa. 5. Grupa Svetska banka je pružala savetodavnu i implementacionu podršku Vladi u ključnim aspektima programa evropskih integracija tokom perioda sprovođenja CPS. Ta podrška je obuhvatala rad na pitanjima kao što su ekonomsko upravljanje, socijalna inkluzija, konkurentnost i inovacije, kao i zakonodavna reforma i reforma pravosuđa. Pored toga, Banka je u oblasti inovacija i transfera tehnologija i zakonodavne i pravosudne reforme dodatno upravljala projektima finansiranim kroz Pretpristupne fondove (IPA) EU. Posebno kada je reč o zakonodavnoj reformi i reformi pravosuđa, sprovođenje obimnije funkcionalne analize pravosudnog sistema i učinka pravosuđa je pomoglo u definisanju objektivne polazne osnove za pregovarački proces pristupanja EU. Dostizanje makro-fiskalne održivosti 6. Makro-fiskalna održivost Srbije zabeležila je pogoršanje tokom perioda programa. Politička neodlučnost i usvajanje politika kako bi se ispunili interesi pojedinačnih grupa u glasačkom telu u prvim godinama programskog perioda, u


Aneks 2

101

kombinaciji sa pat pozicijom u strukturnim reformama, pogoršali su ionako već tešku fiskalnu situaciju. Dok je veća politička stabilnost u drugoj polovini programskog perioda zaustavila ekspanzivne politike, stečena prava nije bilo lako ukinuti, što znači da čak i ako se održi status quo nivo duga će nastaviti da raste. Projektovano je da će dug narasti preko 70 procenata BDP do sredine 2015. godine. 7. Ekspanzivne fiskalne politike u kombinaciji sa slabim ekonomskim oporavkom u evrozoni imale su negativan uticaj na rast BDP, koji je varirao između skromne kontrakcije (-2 procenta 2014. i -1.5 procenata 2012.) i umerenog rasta (+2.6 procenata 2013.). Potreban je mnogo snažniji učinak rasta kako bi se zemlja približila EU, i kako bi se smanjio rastući nivo duga i povećao nivo prihoda za najsiromašnijih 40 procenata populacije. 8. Vlada je u septembru 2014. godine najavila novi paket mera fiskalne konsolidacije i strukturnih ekonomskih reformi sa ciljem stabilizacije makro-fiskalne situacije i prestanka povećanja javnog duga kao procenta BDP-a. 9. Nakon usvajanja ovog paketa su započeti pregovori sa MMF-om o novom stend-baj aranžmanu iz predostrožnosti, koji su zaključeni u decembru 2014. godine. Odbor MMF-a je odobrio ovaj program 23. februara 2015. godine. Pored mera za smanjenje rashoda, program pokriva reformu sektora državnih i društvenih preduzeća, sa akcentom na velika javna preduzeća i javna transportna preduzeća. To odražava meru u kojoj uspešna fiskalna konsolidacija u Srbiji zavisi od rešavanja dubokih problema u ovim sektorima. 10. Slab učinak rasta i rastući fiskalni deficit su posebno uticali na najsiromašnijih četrdeset posto populacije u Srbiji, koji su nesrazmerno trpeli posledice. Mnogi rezultati postignuti tokom perioda rasta (2001-2008) su izgubljeni nakon 2009. godine, jer su prihodi najsiromašnijih četrdeset procenata populacije zabeležili mnogo brži pad od prihoda gornjih šezdeset procenata. Sistematska dijagnostička procena za zemlju naglašava nesrazmerne negativne uticaje ekonomskog pada na stanovnike ruralnih područja, nisko-kvalifikovane radnike i marginalizovane grupe. 11. Makro-fiskalna dinamika je omogućila da Grupa Svetska banka pruži preko potrebnu budžetsku podršku tokom većeg dela perioda CPS. Nepostojanje kredibilnog programa konsolidacije, do septembra 2014. godine, nepostojanje MMF-ovog programa i rastući nivo duga značio je da planirana budžetska podrška nije ispunjena, osim podrške u vidu Zajma za razvojne politike za reformu državnih preduzeća. Iako su uloženi napori kako bi se podržale neke sporadične reformske inicijative kroz druge


Aneks 2

102

instrumente, na primer u finansijskom sektoru, mogućnosti za angažovanje kroz kreditiranje su bile ograničene. Konkurentnost 12. Bez obzira na napore Vlade usmerene ka otklanjanju prepreka, poslovna klima u Srbiji je i dalje ključna prepreka za povećanje investicija u privatnom sektoru i unapređenje konkurentnosti. Srbija zauzima 91. mesto od 189 privreda u izveštaju Doing Business za 2015. godinu, ispod većine zemalja u regionu (Srbija je 22. od 26 zemalja u regionu Evrope i centralne Azije), i ispod ranga koji bi se mogao očekivati imajući u vidu nivo BDP po glavi stanovnika. Sveukupno, rangiranje Srbije je pogoršano za 14 mesta u periodu od Doing Business izveštaja za 2014. i 2015. godinu, sa 77. na 91. mesto. Ovakav ishod ukazuje da su druge zemlje odlučnije u sprovođenju reformi, a Srbija će morati da sprovede značajne reforme ukoliko želi da popravi ili čak zadrži svoju trenutnu poziciju. Srbija se nalazi iza većine svojih suseda, uključujući Makedoniju (30.), Sloveniju (51.), Crnu Goru (36.), Mađarsku (54.), Bugarsku (38.), Rumuniju (48.), Hrvatsku (65.) i Albaniju (68.), a jedina zemlja iz regiona koja se nalazi ispod Srbije je Bosna i Hercegovina (107.). Treba primetiti da je problematičan učinak Srbije uglavnom posledica izuzetno niske ocene kada je reč o izdavanju građevinskih dozvola i plaćanja poreza, što je posebno zabrinjavajuće. Unapređenja u poreskoj administraciji su jedan od elemenata u novog programu sa MMF-om, što bi trebalo da pomogne u napredovanju reformi. 13. Poslednji Izveštaj o globalnoj konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma stavlja Srbiju na 94. mesto od 144 zemlje. Nepovoljno makro-ekonomsko i poslovno okruženje, uz slabu zaštitu imovinskih prava i opterećenje državnim propisima ima negativan uticaj na otvaranje novih biznisa i dnevno funkcionisanje kompanija, kao i na podsticanje dugoročnih investicija uključujući SDI, koje su od ključnog značaja za stvaranje novih radnih mesta kako bi se nadoknadio veliki broj radnih mesta koja će biti ukinuta u javnom sektoru. 14. Jedno od najvećih nasleđa u tranziciji Srbije je stalno prisustvo velikog broja državnih preduzeća, koja imaju snažan efekat narušavanja ekonomije. Postoji oko 1,300 državnih preduzeća koja zapošljavaju oko 16 procenata formalne radne snage u Srbiji (~270,000 zaposlenih). Heterogena po prirodi, ova preduzeća mogu biti podeljena u dve grupe: (1) državna i društvena preduzeća, i (2) opštinska preduzeća. Prva grupa može dalje biti podeljena na javna preduzeća, komercijalna preduzeća i preduzeća koja se nalaze u portfoliju Agencije za privatizaciju (AP). Ukupno gledano, preduzeća iz javnog sektora prave značajne neto gubitke, koji su procenjeni na oko 3 do 4 procenata BDP ili više od EUR 1 milijarde, i zahtevaju značajnu podršku države kako bi preživela. To obuhvata značajne direktne budžetske subvencije i meke kredite, kao i indirektnu podršku raznih oblika (neplaćeni porezi i doprinosi, garancije za kredite, docnje prema drugim državnim preduzećima i javnim komunalnim preduzećima). Pored toga, nemogućnost


Aneks 2

103

različitih kreditora i dobavljača (i privatnih i državnih) da naplate potraživanja za svoje usluge od kompanija u restrukturiranju15 stvara dodatne poremećaje na tržištu. 15. Iako je postignut značajan napredak u rešavanju pitanja 502 preduzeća iz portfolija Agencije za privatizaciju, a naročito od leta 2014. godine, ovaj proces još nije završen. Potpuni završetak ovog procesa je od ključnog značaja imajući u vidu direktne i indirektne troškove koje ova preduzeća stvaraju u budžetu i negativan uticaj koji ona imaju na investicionu klimu. Vlada je početkom 2015. godine odobrila detaljan plan za rešavanje situacije u državnim preduzećima, pa je u budžetu za 2015. godinu predvidela RSD 16 milijardi za pakete otpremnina koji će biti isplaćeni viškovima radnika. Rešavanje ili korporatizacija preostalih velikih preduzeća, uključujući javna transportna i komunalna preduzeća, će stoga ostati ključno pitanje u programu politika u budućnosti. 16. Rizici finansijskog sektora su prisutni i predstavljaju dodatno ograničenje za rast i konkurentnost. Dok se bankarski sektor smatra zdravim, slab kreditni rast, visoka incidenca problematičnih kredita i još uvek nezavršen reformski proces u sektoru državnih banaka predstavljaju negativan rizik za ekonomski učinak. Podrška Svetske banke kroz dijalog o politikama i implementaciju Projekta za podršku Agenciji za osiguranje depozita imaju važnu ulogu u stvaranju okvira za širi konsenzus među državnim i razvojnim partnerima na temu kako rešiti najveće izazove u finansijskom sektoru. 17. Postignut je važan napredak u rešavanju kritičnog infrastrukturnog jaza kako bi se olakšala trgovina i tranzit, a Srbija u oba segmenta ima važnu potencijalnu komparativnu prednost. Završetak preostalih deonica na Koridoru X se odvija po planu, a takođe se sprovodi i sveobuhvatni program rehabilitacije putne mreže na nacionalnim putevima. Reforma železničkog sektora je takođe započeta. Kreditna podrška putnom sektoru je vitalna u napretku postignutom u ovim oblastima. Dalje unapređenje u upravljanju granicama i napredak u reformisanju železničkog sektora će dodatno unaprediti položaj Srbije u tom smislu. 18. Registrovanje zemljišta i imovine, planiranje korišćenja zemljišta, građevinske dozvole i lakoća plaćanja poreza i dalje predstavljaju kritični izazov za investicionu klimu i poslovno okruženje. Napredak koji je ranije postignut u registrovanju i upravljanju zemljištem i imovinom nije održan, a napredak u drugi gore pomenutim oblastima je veoma spor. Čak i kada se usvoje zakoni vezani za većinu ili sva ova pitanja, dostizanje primetnog poboljšanja će zahtevati dosta vremena, jer je implementacija u ovim oblastima obično praćena kašnjenjima. 19. Grupa Svetska banka je pružila savetodavnu i odabranu kreditnu podršku tokom perioda CPS, uz nove kreditne operacije koje su odobrene u prethodne dve godine perioda CPS kao podrška reformi finansijskog sektora, reformi putnog sektora i upravljanja zemljištem i svojinom, kao i podršku zasnovanu na politikama kako bi se podržao proces rešavanja pitanja državnih preduzeća. Grupa Svetska banka ima vodeću 15 Preduzeća u restrukturiranju su najproblematičniji pod-segment preduzeća u portfelju Agencije za privatizaciju. Ovih 162 preduzeća su do nedavno bila pravno zaštićena od izvršenja od strane kreditora, kao i od stečaja (nakon izmena Zakona o privatizaciji u maju 2014. godine, ova zaštita zvanično ističe u maju 2015.).


Aneks 2

104

ulogu u dijalogu oko većine aspekata konkurentnosti, što je pomoglo u definisanju tehničkih rešenja kao i izgradnje vlasništva nad reformama. 20. Kroz svoje savetodavne usluge, IFC podržava unapređenja u zakonodavnom okviru koja će na kraju omogućiti međunarodnim finansijskim institucijama da se uključe u kreditiranje u dinarima. Takođe, IFC je nedavno otpočeo Program rešavanja dugova u Srbiji. Očekuje se da će ovaj program smanjiti kreditne rizike i dovesti do veće kreditne aktivnosti u zemlji. Ovaj program će biti realizovan u periodu od tri godine. Program će pokrivati pravnu i regulatornu reformu, kao i pružanje usluga za izgradnju kapaciteta vezanih za rešavanje pitanja dugova u Srbiji. Efikasno i delotvorno pružanje socijalnih usluga 21. Ključni pokazatelji ljudskog razvoja u Srbiji i pristup osnovnim uslugama su generalno dobri. Srbija ima bolji učinak od drugih zemalja sa sličnim nivoom prihoda prema poslednjem Indeksu ljudskog razvoja, stopama upisa dece u školu, očekivanom trajanju života i smrtnosti odojčadi i majki. Ključni zdravstveni ishodi Srbije, uključujući očekivano trajanje života i stope smrtnosti odojčeta i majke, su poboljšani i uporedivi su sa prosekom ECA. Međutim, još uvek su prisutni izazovi vezani za nejednakost, efikasnost i kvalitet nege. Prema Indeksu ljudskih mogućnosti, koji prikazuje pokrivenost, kao i jednakost prilika i mogućnosti, Srbija ima relativno dobar učinak u odnosu na zemlje Evrope i centralne Azije u segmentima vezanim za završetak osnovnog obrazovanja i pristupa vodi, kanalizaciji i električnoj energiji, ali nema tako dobar učinak u domenu završetka srednjeg obrazovanja.16 22. Prisutna je zabrinutost oko kvaliteta usluga i nejednakosti mogućnosti, naročito u grupama sa različitim prihodima, nacionalnim manjinama i regionima. To je uglavnom izazvano niskim stepenom efikasnosti i jednakosti u određenim javnim rashodima i pružanju usluga. Upravljanje i institucije za pružanje javnih usluga i socijalne zaštitne mreže treba da budu ojačane, kako bi dostigle visoke i pravične ishode za onaj iznos koji Srbija izdvaja za javne usluge. U okviru projekta Pružanje unapređenih usluga na lokalnom nivou (DILS) i Drugog projekta razvoja zdravstva Srbije je postignut važan napredak u jačanju upravljanja javnim uslugama, a projekti su se fokusirali na podršku sektorskim reformama i nabavci neophodne opreme. 23. Osim pitanja vezanih za kvalitet i dostupnost javnih usluga, masa zarada u javnom sektoru koju Srbija ne može da priušti ostaje gorući problem za Vladu Srbiju. Masa zarada opšte vlade je značajno porasla prethodnih godina i sada čini skoro četvrtinu ukupnih javnih rashoda i gotovo 11 procenata BDP-a. Strukturne slabosti u sistemima za kontrolu i formiranje zarada dovele su do preglomaznog javnog sektora sa više od 780,000 zaposlenih, 2,200 zvanja, 71 različitih elemenata naknada, 16 različitih osnovica, 900 različitih koeficijenata, 19 zakona i obilja podzakonskih akata koji regulišu nivo plate u 11,000 budžetskih institucija. 16 Grafikon za vizuelizaciju nejednakosti Grupe Svetske banke. http://www1.worldbank.org/poverty/visualizeinequality/index.html


Aneks 2

105

24. Sprovedene su kratkoročne mere za smanjenje mase zarada. Međutim, održivo dugoročno rešenje za visok fiskalni deficit i slaba efikasnost javnog sektora zahtevaju dubinsku i sveobuhvatnu reformu javnog sektora. U tom smislu, Vlada je definisala set mera za povećanje transparentnosti, jednakosti i efikasnosti u sistemu plata u javnom sektoru i za implementaciju mera za pravilno dimenzioniranje sektora. Sprovođenje ovih mera je planirano za period od 2015-2018. 25. Višak zaposlenih ili nejednak broj zaposlenih je najvidljiviji u nekim sektorima kao što su obrazovanje (gde je odnos administrativnog osoblja prema nastavnom osoblju visok), zdravstvo (previše nemedicinskog kadra), pravosudni sistem, lokalne samouprave i policija i snage bezbednosti. Svetska banka je tokom perioda CPS pružila savetodavnu podršku na temu upravljanja zapošljavanjem i masom zarada u javnom sektoru. Ekološka i socijalna održivost 26. Pitanja ekološkog nasleđa su značajna, kako kod državnih tako i kod privatnih preduzeća. Stepen napora je značajno varirao tokom perioda, ali je generalno nedovoljan. Ukupna ekonomska situacija, nedostatak dosledne podrške od donosilaca odluka na visokom nivou i relativno slabi mehanizmi izvršenja doprineli su sporim i, u većini slučajeva, nesistematskim aktivnostima relevantnih institucija. Zakonske odredbe vezane za ekološko nasleđe su nedosledne i bez praktičkih alata za sprovođenje. Projekat regionalnog razvoja Bora, koji je podržala Banka, a koji je imao za cilj pružanje podrške Vladi u rešavanju hitnih ekoloških pitanja u borskom regionu, je kasnio zbog gore navedenih razloga i nije zabeležio napredak nakon faze projektovanja.


Aneks 2

106

CPSCLR Prilog 4

Međunarodna finansijska korporacija (IFC) u Srbiji: Završni izveštaj CPS

1. Srbija predstavlja petu po veličini ekspoziciju IFC u regionu Evrope i centralne Azije (od januara 2014. god), sa portfoliom od oko USD 445.6 miliona, od kojih su sva sredstva povučena. Tokom CPS, IFC je finansirala USD 682 miliona na 16 projekata, USD 610 miliona za sopstveni račun i USD 72 miliona kroz mobilisanje poslovnih banaka. Ovo angažovanje je u opsegu od USD 600-800 miliona očekivanih tokom CPS ili više od 50 procenata u poređenju sa prethodnom CPS. IFC se najviše fokusira na finansijski sektor, s obzirom da finansira 9 projekata u brojnim bankama. Investicije IFC u realnom sektoru su fokusirane na agrobiznis, automobilski sektor i sektor obnovljive energije. Pored toga, IFC finansira tri regionalna projekta, sa komponentom za Srbiju, u iznosu od ukupno USD 120 miliona opredeljenih u 3 projekta (kompanija građevinskog materijala, investicioni fond koji se fokusira na mikro, mala i srednja preduzeća, regionalna osiguravajuća kompanija). 2. IFC ocenjuje svoj učinak u Srbiji kao umereno zadovoljavajući. Program IFC je u skladu sa razvojnim prioritetima Srbije, strategijom GSB i oblastima strateškog fokusa IFC. Tokom CPS, IFC se fokusirala na pružanje podrške Srbiji kako bi postala konkurentnija i kako bi se smanjile regionalne nejednakosti. Ovaj program je u skladu sa oblastima strateškog fokusa IFC, kao i ciljevima CPS. Investicije IFC su odgovorile na tržišne uslove, popunjavajući finansijske praznine i nudeći proizvode i usluge koje često nisu komercijalno lako dostupne. Duži rok otplate, viši ekološki i socijalni standardi i bolje korporativno upravljanje koje je deo investicija IFC, kao i globalno znanje IFC su glavna dodata vrednost. Pored toga, doprinos IFC u programima Multilateralne agencije za garancije investicija (MIGA) je bi veoma značajan. IFC je pomogla u finansiranju MIGA u iznosu od USD 543 miliona u tri velika projekta. 3. Mada su generalno iskustvo i rezultati povećanog nivoa investicione aktivnosti IFC u Srbiji pozitivni, nekoliko projekata je trpelo posledice zbog makro-ekonomskog okruženja ili lošeg korporativnog i finansijskog upravljanja. Iako je portfolio IFC u Srbiji profitabilan, njegov kvalitet je pogoršan kao rezultat slabog finansijskog učinka nekih klijenata na koji je uticalo okruženje nižeg rasta, uz slabosti u korporativnom upravljanju i finansijskom upravljanju. Nivo problematičnih kredita (NPL) je povećan sa skoro nula tokom FY12 na 18.8 procenata u januaru 2015. god, jer se neki od klijenata IFC u agrobiznisu u Srbiji bore da pravovremeno ispune svoje obaveze servisiranja dugova. Program IFC se fokusira na Stub 1 – Jačanje konkurentnosti 4. IFC obećava nastavak angažovanja u finansijskom sektoru, kao i zadržavanje fokusa na poljoprivrednom i agrobiznis izvozu, projektima obnovljive energije (vetar, biomasa i mala hidro) i učešće privatnog sektora u infrastrukturnim projektima kroz investicije i javno-privatno partnerstvo.


Aneks 2

107

5. CPS identifikuje finansijski sektor kao generalno snažan element u okviru stupa konkurentnosti. Intervencije IFC, usmerene ka pružanju pomoći Srbiji u održavanju finansijske otpornosti, su nastavljene po planu, uz pozitivne rezultate. IFC podržava banke klijente kroz pružanje kratkoročne likvidnosti, kapitalnih injekcija i dugoročnog finansiranja daljeg pozajmljivanja u agrobiznis sektoru. Finansiranje IFC u bankarskom sektoru, uključujući lokalne banke, omogućilo je jedinstveni kontraciklični finansijski paket kroz dalje jačanje osnove kapitala bankarskog sektora i njihov finansijski kapacitet u vremenu globalnog ekonomskog usporavanja. IFC je podržala svoje postojeće banke klijente kroz instrumente vezane za dug i kapital, radi daljeg jačanja njihove kapitalne osnove u vreme kada su kapitalni zahtevi iz Bazela II usvojeni u Srbiji. Finansiranje IFC je omogućilo bankama da učvrste svoje operacije u nedovoljno pokrivenim segmentima srpske ekonomije, uključujući industriju agrobiznisa, mikro, mala i srednja preduzeća i pristup finansijama za populaciju sa manjim prihodima. Dopunjavajući svoje tradicionalne instrumente, IFC je mobilizovala USD 543 miliona MIGA garancija za srpske filijale zapadnoevropskih banaka, pomažući im da upravljaju sve većim zahtevima za adekvatnost kapitala i da održe prisustvo. Međutim, tokom perioda CPS, pojavile su se diskretne, ali važne osetljivosti finansijskog sistema. IFC je bila posvećena daljoj podršci u privatizaciji dve banke iz svog portfolija i mogućoj pomoći u privatizaciji najveće državne osiguravajuće kuće. Međutim, predviđena privatizacija banaka koje su klijenti IFC, a u kojima država ima udela, je odložena zbog izazova na tržištu i promeni u državnim prioritetima. Takođe, zbog pada kamatnih stopa i nedostatka mogućnosti za kreditiranje, banke su počele da avansno plaćaju zajmove IFC. 6. Pored investicija, kroz svoje savetodavne usluge, IFC je podržavala unapređenja zakonskog okvira koji bi konačno omogućio međunarodnim finansijskim institucijama da se angažuju u dinarskom kreditiranju. Takođe, IFC je nedavno predstavila Program za rešavanje pitanja dugova u Srbiji. Očekuje se da će ovaj program smanjiti kreditne rizike i da će dovesti do povećane kreditne aktivnosti u zemlji. Program će biti sproveden u naredne tri godine. Pokrivaće pravnu i regulatornu reformu, kao i pružanje usluga za izgradnju kapaciteta vezanih za rešavanje pitanja dugova u Srbiji. 7. U sektoru infrastrukture, IFC nastavlja da promoviše efikasnost resursa i obnovljivu energiju. Do sada je InfraVentures fond IFC uložio svoju prvu investiciju u Srbiju kako bi podržao razvijanje vetro-elektrane snage 100MW. Međutim, uvođenje većeg učešća privatnog sektora u finansiranje infrastrukture kasni. Kao rezultat toga, investicije IFC u sektoru infrastrukture, gde IFC na prvo mesto stavlja obnovljivu energiju, takođe kasne zbog sporije implementacije potrebnih regulatornih reformi nego što je prvobitno očekivano. 8. IFC takođe istražuje mogućnosti za korišćenje savetodavnih usluga kako bi pomogla Srbiji u privlačenju učešća privatnog sektora u razvoju infrastrukturnih projekata. Tim Infrastrukturnog savetodavnog programa IFC za region ECA je bio lociran u Beogradu tokom perioda izveštavanja CPS pokazujući posvećenost IFC pružanju podrške zemlji u privlačenju privatnih investicija u infrastrukturnom sektoru kroz JPP. Prvi sporazum IFC u oblasti JPP je potpisan u novembru 2014. godine sa gradom Beogradom, gde se IFC angažovala kao vodeći savetnik za privlačenje privatnog partnera za


Aneks 2

108

razvijanje postrojenja za preradu i odlaganje otpada, kroz model dugoročnog JPP. Zahtev za izražavanje zainteresovanosti je objavljen, a analiza transakcije je u toku sa ciljem dodeljivanja tendera do kraja FY16. 9. Od avgusta 2012. godine, IFC u Srbiji implementira svoj regionalni Program obnovljive energije za Balkan. IFC radi na razvoju tržišta obnovljive energije u Srbiji kroz pružanje pomoći Ministarstvu energetike u unapređenju regulatornog okvira, rad sa privatnim kompanijama na tehničkom razvoju vetra, malih hidro projekata i projekata biomase, kao i podršku lokalnim bankama u izgradnji kapaciteta u finansiranju obnovljive energije i projektnom finansiranju. Programske aktivnosti su omogućile izgradnju više od 80 elektrana koje rade na obnovljivu energiju u Srbiji, privlačeći više od USD 100 miliona u investicijama i eliminisanjem više od 100,000 tCO2/a. Pored toga, IFC podržava aktivnosti GSB u Srbiji, uključujući Zajam za hitnu sanaciju posledica od poplava SB, kao i misije SB relevantne za energetski sektor u Srbiji. 10. Fokus IFC u korporativnom sektoru je bio usmeren na agrobiznis sektor, gde je IFC finansirala USD 233 miliona opredeljenih za pet projekata, kao i USD 27 miliona za automobilsku industriju. Investicije IFC usmerene ka sektoru koji je važan za srpsku ekonomiju, podržavaju kompanije uključene u proizvode sa dodatom vrednošću i izvoz, jačaju veze u agrobiznisu i podržavaju poljoprivrednike i očuvanje radnih mesta u obodnim regionima Srbije, i takođe pružaju podršku regionalnim SDI među zemljama u razvoju. Cilj IFC je da, kroz finansiranje izvozno orijentisanog automobilskog sektora, doprinese balansu u velikom deficitu tekućeg računa Srbije i da stvori održiva radna mesta u graničnim regionima Srbije. 11. Pored svog investicionog programa, IFC je, radi podrške korporativnom sektoru, sprovodila u Srbiji svoj regionalni Program korporativnog upravljanja. Od aprila 2012. godine, 9 srpskih kompanija i finansijskih institucija je primilo usluge korporativnog upravljanja. Pored toga, program je pomogao Privrednoj komori Srbije da razvije dobrovoljni Kodeks korporativnog upravljanja koji se smatra najsveobuhvatnijim u regionu zapadnog Balkana. 12. Kroz svoj Program efikasnosti resursa, IFC promoviše efikasnost resursa tako što pomaže kompanijama da identifikuju i realizuju najbolje prakse i smanje potrošnju resursa (energije, vode, materijala). IFC je pružila pomoć šest privatnih kompanija sa fokusom na sektor agrobiznisa, doprinoseći smanjenju od 1000 tona čvrstog otpada i 6,300 tona eCO2 /godišnje i ušteda u iznosu od USD 6 miliona godišnje. Nedavno je IFC predstavila Program standarda u agrobiznisu kako bi pomogla pristupanju tržištu za prehrambeni sektor kroz promovisanje poštovanja standarda u agrobiznisu, uključujući bezbednost hrane, ekološke i socijalne standarde. 13. IFC doprinosi poboljšanoj investicionoj klimi u Srbiji kroz svoj Projekat za unapređenje trgovine i logistike kako bi se uredile procedure vezane za dozvole duž Dunava i na beogradskom aerodromu. Kroz svoj Projekat poreske transparentnosti i pojednostavljenih poreskih procedura, IFC je pomogla Narodnoj skupštini Srbije da usvoji


Aneks 2

109

izmene Zakona o porezu na dobit preduzeća što je smanjilo opterećenje na kompanije, vezano za podnošenje dokumentacije o transfernim cenama

110


Aneks 3

111

ANEKS 3. SB – INDIKATIVNI PROGRAM IFC ZA FG 2016-21

O

DR

ŽIV

O U

PR

AV

LJAN

JE F

ISK

ALN

OM

K

ON

SO

LID

AC

IJO

M I

RA

SH

OD

IMA

TRENUTNI PORTFOLIO U PRIPREMI/PREDLOŽENO KREDITIRANJE

AAA/TA

Projekat jačanja Agencije za osiguranje depozita Prvi zajam za razvojne politike za restrukturiranje javnih preduzeća u Srbiji Projekat osiguranja od rizika od prirodnih katastrofa u jugoistočnoj Evropi Investicije IFC u državne banke

U pripremi: Drugi zajam za razvojne politike za restrukturiranje javnih preduzeća u Srbiji Serija zajmova za razvojne politike za reformu javne potrošnje i javnih preduzeća (2 operacije) Predloženo: Zajam za rešavanje pitanja NPL DPL za javnu potrošnji i UJF ili Program za rezultate IFC JPP u infrastrukturi IFC Program za NPL i rešavanje pitanja dugova IFC podrška za privatizaciju državnih banaka IFC podrška za državna preduzeća nakon privatizacije

Tekuća TA: Ocena javnih rashoda i finansijske odgovornosti (PEFA) Pregled javnih finansija u Srbiji Ažuriranje Izveštaja o poštovanju standarda i propisa u računovodstvu i reviziji (ROSC) Savetodavna podrška u oblasti upravljanja finansijskim sektorom IFC pomoć bankarskom sektoru Makroekonomski nadzor Poverenički fond za upravljanje rizikom od katastrofa Predložena AAA: Ekonomski memorandum za zemlju Politike javnih rashoda za rast Programska ocena siromaštva


Aneks 3

112

DE

LOTV

OR

NIJ

A J

AVN

A

UP

RA

VA

I P

RU

ŽAN

JE

US

LUG

A

Projekat u sektoru zdravstva u Srbiji

U pripremi: Zapošljavanje i učinak u javnom sektoru RBF (finansiranje na osnovu rezultata) Podrška unapređenju konkurentnosti i podizanje zaposlenosti u Srbiji RBF (finansiranje na osnovu rezultata) Predloženo: DPL za javne rashode i UJF ili Program za rezultate (PforR)

Tekuća TA: Upravljanje masom zarada Optimizacija TA (IPA) Višedonatorski poverenički fond za podršku sektoru pravosuđa Predložena TA i AAA: Sistemi finansiranja per capita u socijalnim sektorima Ocena za upravljanje politikama i praćenje implementacije

EFI

KA

SN

IJA

JA

VN

A PR

ED

UZE

ĆA

Predloženo: Serija DPL za reformu javnih rashoda i javnih preduzeća (2 operacije) Investicioni zajmovi u transportu i/ili energetici Angažovanje IFC u JPP u sektoru transporta i javnih preduzeća, uključujući upravljanje otpadom u Beogradu

Tekuća TA: IFC Reforme na osnovu pokazatelja u ECA IFC investicije i TA za finansijske institucije radi oživljavanja kreditnog rasta u oblasti obnovljive energije CFRR regionalni EU-REPARIS17 program, i EQ-FINREP18 projekat za zemlju IFC ECA Projekat korporativnog upravljanja Dijalog o upravljanju javnim investicijama i sektorom transporta Predložena TA: WBIF Infrastrukturni okvir za zapadni Balkan Konkurentnost NLTA (nefinansijska tehnička pomoć) Predložena AAA: Strategija za energetski sektor u Srbiji Javne investicije u sektoru transporta Reforma cena električne energije i uticaj na B40

17 Put ka Evropi: program za računovodstvenu reformu i institucionalno jačanje. 18 Unapređenje kvaliteta finansijskog izveštavanja.


Aneks 3

113

TRA

NS

FER

IMO

VIN

E

PR

OD

UK

TIV

NIH

JA

VN

IH P

RE

DU

ZEĆ

A U

PR

IVA

TNO

V

LAS

NIŠ

TVO

Prvi zajam za razvojne politike za restrukturiranje javnih preduzeća u Srbiji

U pripremi: Drugi zajam za razvojne politike za restrukturiranje javnih preduzeća u Srbiji IFC ECA projekat korporativnog upravljanja

STV

AR

AN

JE K

ON

KU

RE

NTN

E

PO

SLO

VN

E K

LIM

E

Projekat unapređenja zemljišne administracije IFC Regionalni projekat u JIE za poreska pitanja i transparentnost (2012 – 2015)

U pripremi: Podrška unapređenju konkurentnosti i podizanje zaposlenosti u Srbiji RBF (finansiranje na osnovu rezultata) IFC Investicija za podršku upravljanja imovinom preduzeća IFC Investicija kao podrška Agrobiznisu/Trgovini i lancu snabdevanja

Tekuća TA: Finansijski sektor na zapadnom Balkanu TA IFC Savetodavne usluge za reforme na bazi pokazatelja u ECA IFC Program konkurentnosti agrobiznisa na zapadnom Balkanu CFRR regionalni EU-REPARIS19 program, i EQ-FINREP20 projekat za zemlju Projekat CFFR za računovodstvo i reviziju finansiran iz povereničkog fonda IFC Projekat za rešavanje pitanja dugova IFC Projekat korporativnog upravljanja u ECA Predložena AAA: Jačanje IKT sektora za investicije i radna mesta MSP i njihov značaj za rast i zapošljavanje

19 Put ka Evropi: program za računovodstvenu reformu i institucionalno jačanje. 20 Unapređenje kvaliteta finansijskog izveštavanja.


Aneks 3

114

STAB

ILN

IJI I

DO

STU

PNIJ

I FI

NAN

SIJS

KI S

EKTO

R

Projekat jačanja Agencije za osiguranje depozita IFC investicije u državne banke

IFC Program za rešavanje pitanja dugova i izlazak iz poslovanja na zapadnom Balkanu Zajam za rešavanje pitanja nenaplativih kredita (NPL) IFC podrška privatizaciji državnih banaka

Tekuća TA Finansijski sektor na zapadnom Balkanu TA CFRR regionalni EU-REPARIS21 program, i EQ-FINREP22 projekat za zemlju Tehnička pomoć u oblasti nenaplativih kredita Tehnička pomoć za implementaciju okvira za osiguranje depozita i rešavanje pitanja banaka IFC pomoć bankarskom sektoru Predložena AAA: Ocena finansijskog sektora Jačanje okvira za restrukturiranje i stečaj van sudova

EFIK

ASN

IJA

TRŽI

ŠTA

ZE

MLJ

IŠTA

I IM

OVI

NE

Projekat upravljanja zemljišnom administracijom

IFC Investiciona podrška kompanijama za upravljanje imovinom

21 Put ka Evropi: program za računovodstvenu reformu i institucionalno jačanje 22 Unapređenje kvaliteta finansijskog izveštavanja.


Aneks 3

115

UN

APR

EĐE

NE

INFR

ASTR

UKT

UR

NE

MR

EŽE

Projekat Koridor X Projekat rehabilitacije puteva i unapređenja bezbednosti na putevima

U pripremi: DPL serija za reformu javnih rashoda i javnih preduzeća (2 operacije) Transport IPF (investiciono projektno finansiranje) Energetika IPF IFC JPP u infrastrukturi

Tekuća TA: Srbija—Podrška reformama u politici železnice IFC savetodavna podrška i finansiranje JPP Dijalog o upravljanju javnim investicijama i sektorom transporta

BOLJ

E VE

ŠTIN

E I S

MAN

JEN

E PR

EPR

EKE

NA

TRŽI

ŠTU

RAD

A

Prvi DPL za restrukturiranje javnih preduzeća u Srbiji Projekat podrške inovacijama u Srbiji (finansiran iz IPA) Projekat transfera tehnologija u Srbiji (finansiran iz IPA)

U pripremi: Drugi DPL za restrukturiranje javnih preduzeća u Srbiji Projekat podrške unapređenju konkurentnosti i podizanju zaposlenosti u Srbiji RBF (finansiranje na osnovu rezultata)

Predloženo: Projekat unapređenja veština i inkluzivnog obrazovanja IFC finansijska podrška SDI

Tekuća TA Anketa o veštinama STEP Zapošljavanje na zapadnom Balkanu TA Pitanja Roma na zapadnom Balkanu TA, uključujući inicijativu za adolescentkinje Predložena AAA: Zapošljavanje i rast Inovacije i rast Veštine, zapošljavanje i tržišta rada Regionalna AAA u obrazovanju

116


Aneks 4

117

ANEKS 4. INDIKATIVNO ODOBRAVANJE KREDITA MEĐUNARODNE BANKE ZA OBNOVU I RAZVOJ (IBRD) PO GODINAMA *

(FY 2016-21)

Novi projekti (u brojevima) FY16 FY17 FY18 FY19 FY20

Portfolio 6 7 7 7 7 Zatvoreni projekti 1 1 1 1 1 Novi projekti 2 1 1 1 1 Zajmovi za razvojne politike (DPL)

2 1 1 1 1

Projekti na kraju fiskalne godine (bez DPL)

7 7 7 7 7

Nove obaveze (u USD milionima) Nove indikativne obaveze u fiskalnoj godini (uključujući DPL)

475 320 280 260 260

Ukupne indikativne obaveze na kraju fiskalne godine (bez DPL)

1047 779 609 629 719

*Ukupne indikativne nove obaveze tokom perioda CPF iznose USD 1.6 milijardi

118


Aneks 5

119

ANEKS 5. RAZVOJNI PARTNERI U SRBIJI I OBLASTI ANGAŽOVANJA Razvojni partneri

Makroekonomija, javne finansije

Energetika Zdravstvo Socijalna zaštita

Vode Poljoprivreda Transport Javna uprava

Pravosuđe Upravljanje zemljom

Urbanizacija Lokalne samouprave

Životna sredina

Obrazovanje Razvoj privatnog sektora

Razvoj finansijskog

sektora

Danska x x x x EBRD x x x x x EIB x x EU x x x x x x x x x x x x x Nemačka (KfW, GIZ)

x x x x x x x x x

MMF x x x x x Holandija x x x x Norveška x Slovenija x Španija x x x Švedska x x x Švajcarska x x x x x x x x Velika Britanija

x

UN x x x x x x x x x x x x x x USAID x x x x x Svetska zdravstvena organizacija

x

Svetska banka

x x x x x x x x x x x x x x

120


Aneks 6

121

ANEKS 6. SORT (STANDARDIZOVANI ALAT ZA OCENU RIZIKA OPERACIJA ZA SRBIJU)

Kategorije rizika Ocena

Politički i upravljanje S (značajan)

Makroekonomski H (visok)

Sektorske strategije i politike M (umeren)

Tehnički dizajn projekata i programa M (umeren)

Institucionalni kapaciteti za implementaciju i održivost

S (značajan)

Fiducijarni M (umeren)

Ekološki i socijalni M (umeren)

Akteri M (umeren)

Ukupan Značajan

122


Aneks 7

123

ANEKS 7. ODABRANI POKAZATELJI UČINKA I UPRAVLJANJA PORTFOLIOM BANKE

Na dan 2/2/2015 Pokazatelj 2012 2013 2014 2015 Ocena portfolija Broj projekata u implementaciji a 8 5 6 7 Prosečan period implementacije (godine) b 6.6 4.7 3.4 3.4 Procenat problematičnih projekata prema broju a, c 12.5 60.0 16.7 14.3 Procenat problematičnih projekata prema iznosu a, c 5.8 73.2 3.2 2.3 Procenat projekata u riziku prema broju a, d 12.5 60.0 16.7 14.3 Procenat projekata u riziku prema iznosu a, d 5.8 73.2 3.2 2.3 Racio povlačenja sredstava (%) e 23.2 17.8 18.6 30.6 Upravljanje portfoliom Pregled učinka portfelja tokom godine (da/ne) Resursi za nadzor (ukupno USD) Prosečan nadzor (USD/projekat) Memorandumska stavka Od FY 80 Poslednjih pet FY Evaluacija projekta od strane Odeljenja za evaluaciju operacija prema broju 27 8 Evaluacija projekata od strane OEO prema iznosu (USD milioni) 916.4 273.8 % projekata OEO ocenjenih kao U ili HU prema broju 11.1 37.5 % projekata OEO ocenjenih kao U ili HU prema iznosu 3.4 11.4 a. Kao što je prikazano u Godišnjem izveštaju o učinku portfelja (izuzev za tekuću fiskalnu godinu). b. Prosečna starost projekata u portfelju Banke u zemlji. c. Procenat projekata ocenjenih kao U (nezadovoljavajući) ili HU (veoma nezadovoljavajući) u razvojnim ciljevima i/ili napretku implementacije. d. Kao što je definisano u Programu za unapređenje portfelja. e. Odnos povučenih sredstava tokom godine i nepovučenih sredstava u portfelju Banke na početku godine: samo Investicioni projekti. * Svi pokazatelji se odnose na aktivne projekte iz portfelja, uz izuzetak odnosa povučenih sredstava koji obuhvata sve aktivne projekte, kao i projekte koji su završeni tokom fiskalne godine.

124

125

ANEKS 8. PORTFELJ OPERACIJA (IBRD/IDA I GRANTOVI)

Na dan: 11. maj 2015. Završenih projekata 35 IBRD/IDA Ukupno isplaćeno (aktivni projekti) 330,58

Od čega vraćeno 2,26 Ukupno isplaćeno (završeni projekti) 1.162,33

Od čega vraćeno 154,87 Ukupno isplaćeno (aktivni i završeni projekti) 1.492,91

Od čega vraćeno 157,13 Ukupno neiskorišćeno (aktivni) 834,15 Ukupno neiskorišćeno (završeni) 2,33 Ukupno neiskorišćeno (aktivni i završeni projekti) 836,48

Aktivni projekti Poslednji PSR Razlika između očekivanog i realizovanog:

Rangiranje u superviziji Originalni iznosi Povlačenje Broj projekta

Ime projekta Razvojni ciljevi

Napredak u sprovođenju

Fiskalna godina

IBRD IDA Grant Otkazano Nepovučeno Originalno Revidirano

P092999 Bor regionalni razvoj U U 2007 33 10 17,7 15,3 33,2 P108005 Koridor 10 MS MS 2010 388 186,6 197,3 68,2 P146248 Jačanje Agencije za

osiguranje depozita S S 2014 200 49,2

P152018 Hitna pomoć posle poplava

- - 2015 300 299,3 152,7

P147050 Upravljanje nepokretnostima

- - 2015 44 44

P127876 Obnova puteva MS MS 2013 100 99,8 24,6 1,4 P129539 Projekta u zdravstvu S S 2014 40 40 1,3 P127408 DPL za reformu

društvenih preduzeća - - 2015 100 100

Ukupno 1205 10 17,7 834,2 275,3 69,6

126

127

ANEKS 9. IZVEŠTAJ O UGOVORENOM I ISPLAĆENOM PREOSTALOM IZNOSU PORTFOLIJA MEĐUNARODNE FINANSIJSKE KORPORACIJE (IFC)

Iznos u milionima USD Datum obračuna: 31/12/2014

Ugovoreno Isplaćen preostali

FY Odobrenje Kompanija Zajam Kapital **kvazi Kapital *GT/RM

Učesnik Zajam Kapital

**kvazi Kapital *GT/RM

Učesnik

8/12/2006 Banca intesa beo 0 57.13 0 0 0 0 57.13 0 0 0

2011 Čačanska banka 2.6 8.91 0 0 0 2.6 8.91 0 0 0

0 Carnex 9.95 0 0 0 0 9.95 0 0 0 0

2011 Eurobank Serbia 9.33 0 0 0 0 9.33 0 0 0 0

2011 Farmakom m.b. 48.62 0 0 0 36.47 48.62 0 0 0 36.47

0 Grand prom 12.82 0 0 0 0 12.82 0 0 0 0

0 Ivicom 0 0 3.19 0 0 0 0 0 0 0

1985 Jugobanka 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

2012/15 Komercijalna bg 18.23 0 60.78 0 0 18.23 0 60.78 0 0

2010 Kronospan srb 15.71 0 0 0 0 15.71 0 0 0 0

2012 Mk doo 34.81 0 0 0 0 34.81 0 0 0 0

2012 Pmc automotive 24.31 0 0 0 0 24.31 0 0 0 0

0 Porr Jagodina 0 0 1.62 0 0 0 0 1.62 0 0

0 Porr Leskovac 0 0 1.79 0 0 0 0 1.79 0 0

2010 Procredit Serbia 3.47 0 0 0 0 3.47 0 0 0 0

2005/12 Unicredit bank 50.23 0 0 0 0 50.23 0 0 0 0

2013 Victoria group 69.29 0 0 0 0 69.29 0 0 0 0

2012 Vino župa 15.19 0 0 0 0 15.19 0 0 0 0

1987 Vojvođanska 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Ukupan portfolio: 314.56 66.04 67.38 0 36.47 314.56 66.04 64.19 0 36.47

* označava garancije i proizvode za upravljanje rizikom. ** kvazi kapital uključuje i zajam i vrste kapitala..

worldbank.rs

worldbank.org

ifc.org

miga.org

Documents

Okvir za partnerstvo sa Republikom Srbijom za period 2016-2020