Časopis o inovacijama hi!tech · Automatizovani, fleksibilni sistemi skladištenja ubrzavaju protoke robe i kon-soliduju ih na smislen način. Umesto mnogo različitih dostavnih

2 | 13

hi!tech

Časopis o inovacijama

Siemens Srbija

Kombinacija vrsta prevoza omogućavapovećanje mobilnosti i zaštitu životne sredine

Pametni saobraćaj

Evropi je potrebno više elektroenergetskih mreža

Nove pogonske tehnologije kao prednost za vlasnike brodova i klimatskih uređaja

Energetska tranzicija

Dobar smer ka efi kasnosti

siemens.rs

Svetu budućnosti potrebnisu odgovori koji traju.Zato ih Siemens daje danas, sa kupcima širom sveta.

siemens.rs

Svetu budućnosti potrebnisu odgovori koji traju.Zato ih Siemens daje danas, sa kupcima širom sveta.

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII

Sadržaj

hi!future

hi!tech – Siemensov časopis o inovacijama

Priča s naslovne stranePametna mobilnost ...................... 6Potreba za mobilnošću u putničkom, železničkom i prekookeanskom saobraćaju neprestano raste. Sve je više problema u prevozu, međutim, moguće ih je rešiti organizacijom savršene kombinacije različitih prevoznih modaliteta.

Reprezentativan primer srpske privrede ....................................... 12Decenija uspešne proizvodnje Simensove fabrike u Subotici.

Novosti ........................................ 13

Testiranje granica fizike ............. 14Ideje savremenih arhitekata često se mogu sprovesti u delo samo korišćenjem čelika.

Cevi koje život znače .................. 16Cevovodi postaju pametniji, sigurniji i efikasniji.

Energetska tranzicija ................. 20Eveline Steinberger-Kern iz Siemensovog energetskog sektora je uverena da je trend energetske tranzicije nepovratan.

Najnovije informacije ................. 28RFID omogućava da dobavljači znaju šta se događa sa njihovim kupcima. Ubuduće će biti moguće praćenje svakog koraka od proizvođača do kupca.

Novosti ........................................ 29

Dobar smer ka efikasnosti ..........30Sve više brodovlasnika prepoznaje mogućnost velike uštede i smanjenja emisije ugljen-dioksida pomoću mera za postizanje efikasnosti.

Veća iskorišćenost toplote .......... 34Energija iz otpadne toplote koju proizvode industrijski pogoni može da se iskoristi za proizvodnju električne energije ili prečišćavanje otpadnih voda.

Mali sistemi su efikasniji ............ 36Minijaturni digitalni sistemi bi u budućnosti mogli da omoguće mašinama i proizvodima da izrade međusobnu komunikaciju i izvrše podelu rada.

hi!biz

Nedostaje 50.000 kilometara .....22Proširenje elektroenergetske mreže je jedini način na koji će Evropa ostvariti svoje klimatske ciljeve i preći na nove oblike energije.

Možemo delovati već sada! ........24Inovativna rešenja odmah mogu da doprinesu promeni situacije u najsiromašnijim zemljama sveta. Konferencije velikih razmera daju vrlo malo konkretnih rezultata.

Pod velikim opterećenjem .......... 26Komfor, sigurnost i veliki procenat troškova upravljanja vozom zavise od kvaliteta podvozja.

16

6

2|13

Kontakt osoba za Siemens Srbija:Jovana ŽuržinTel: +381 11 20 96 338Siemens AG Austria, Siemensstraße 90,A-1210 ViennaLice odgovorno za izdavanje: zaizdavanjeMag. Katharina Swoboda, MBA (CC)Glavni urednik: Elisabeth DokaupilCC Uredništvo: Markus Honsig, Daniel Haut-mann, Jan Oliver LöfkenFotografije, distribucija: Sieglinde Hofstätter, Eva ZwanzingerTelefon: 05 17 07-222 07 Fax 05 17 07-530 00Grafički dizajn: Wolfgang LackingerLitografija: R 12Štamparija: Alta Nova d.o.o. Beogradsiemens.rs/hitech

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIllllllllllllllllllllllllllllllllllImprint

04 ■ 05

hi!life

E-vožnja: zabava zagarantovana 38Mnogim ljubiteljima električnih automobila paket usluga će nadoknaditi nedostatke nove tehnologije.

Novosti ........................................ 39

Ekološko letenje.......................... 40U potrazi za načinom koji bi letenje učinio efikasnijim i ekološki prihvatljivijim, ljudi se okreću jedriličarstvu bez korišćenja motora.

Pretvara li se život u igru? ........... 44Pretvaraju li se motivacija zaposlenih i upravljanje saobraćajem u igru? Novi trend igrifikacije pokazuje da je tako.

Pametan i zelen .......................... 46Cilj aktuelne inicijative pametnih gradova je pretvoriti Beč u najzeleniji grad na svetu primenom savremene tehnologije, posebno na području energije i prometa.

Ostati na vrhu ............................. 48AKIM, novi sistem upravljanja informacijama u Opštoj bolnici u Beču (AKH), pruža podršku svim procesima.

Minijaturne elektrane ................. 50Nove organske solarne ćelije ističu se fleksibilnošću, povećanom efikasnošću, dugoročnom stabilnošću i smanjenim troškovima proizvodnje.

hi!tech 02|13

hi!tech

Uvodna reč

Potreba za mobilnošću širom sveta raste neverovatnom brzinom. Gomilaju se problemi u saobraćaju, posebno u ve-likim gradovima. Prevoz uzrokuje sao-braćajne gužve, ubrzava klimatske pro-mene i narušava kvalitet vazduha u gra-dovima. Javni prevoz već znatno dopri-nosi zadovoljavanju potrebe za mobilnošću na ekološki prihvatljiv način. Operateri do 2025. godine očeku-ju porast broja putnika od 40 do 45 odsto i proširuju svoje usluge. Na kraju, prelazak na javni prevoz predstavlja fokus održive prevozne politike širom sveta. Zamenom znatnog broja automo-bila na benzinski pogon električnim vo-zilima takođe bi se pomoglo u rastereće-nju životne sredine.

Stručnjaci trenutno smatraju da je najbolji način prelaza povećanog obima saobraćaja na ekološki prihvatljive pre-vozne modalitete kombinacija privat-nog i javnog prevoza. Budućnost mobil-nosti je intermodalna, a to se odnosi i na

putnike i na robu. Potrebno je kombino-vati različite prevozne modalitete na način koji će nas do cilja dovesti na naj-brži i ekološki najprihvatljiviji način. Preduslov za to su savršeno koordinira-ne usluge prevoza i inteligentni sistemi kontrole i rezervacije koji neprestano reaguju na trenutnu situaciju.

E-karta, pametna kartica koja regi-struje koju vrstu prevoza putnik koristi i automatski naplaćuje trošak prevoza putnicima će obezbediti maksimalnu pogodnost. Roba će moći da se identifi-kuje pomoću inteligentnih prevoznih dokumenata koji će joj omogućiti da se, uz savršenu kontrolu, ne izgubi u svetu multimodalnog prevoza. Uz takvu orga-nizaciju mobilnost će ubuduće pred-stavljati novu priliku, a ne opasnost.

Tihomir RajlićGeneralni direktor

Siemens d.o.o. Beograd

30

Poštovani čitaoci,

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIElisabeth Dokaupil, como, ITS Journal Siemens

Priča s naslovne strane

Cover

Javlja se povećana potreba za mobil-nošću u putničkom, železničkom i prekookeanskom saobraćaju. Sao-braćajni problemi se gomilaju, posebno u velikim gradovima.

06 ■ 07hi!tech 02|13Elisabeth Dokaupil, como, ITS Journal Siemens

Pametna mobilnost

Povećanje saobraćaja u gradovima Broj ljudi koji putuju i zapremina preveze-ne robe su u porastu širom sveta. Javlja se povećana potreba za mobilnošću u putnič-kom, železničkom i prekookeanskom sao-braćaju. Prema procenama Međunarod-nog foruma saobraćaja, strateškog think tanka OECD-a za politiku saobraćaja, glo-balni putnički saobraćaj će se utrostručiti ili čak učetvorostručiti u periodu između 2000. i 2050. godine. Prema njegovim procenama, prevoz tereta će porasti za faktor 2,5 – 3,5.

Problemi u vezi sa saobraćajem se go-milaju, posebno u velikim gradovima. Na čvorišta putničkog i teretnog saobraćaja u globalnoj mreži mobilnosti otpada otprili-ke 80 odsto globalnog ekonomskog učinka. Problemi će se intenzivirati ako se u nared-nih nekoliko godina ne pronađu rešenja za suočavanje s pojačanim saobraćajem.

Osim što uzrokuje ogromno optereće-nje životne sredine, povećanje saobraćaja ima i negativan efekat na kvalitet vazduha u gradovima i uzrokuje sve veće saobra-ćajne gužve, zbog čega vozači automobila moraju da zaustavljaju vozila. Na indivi-dualni prevoz već sada otpada više od 18

Budućnost prevoza je intermodalna. Kombinacija javnog i individualnog prevoza je ekološki prihvatljiv način za suočavanje s povećanim saobraćajem.

odsto emisije gasova sa efektom staklene bašte u Evropskoj uniji. Za rešavanje sao-braćajnih gužvi trenutno se izdvaja 1,5 odsto BDP-a Evropske unije godišnje.

Na železnice otpada samo 0,5 odsto emisije CO2 u Evropskoj uniji. Javni pre-voz već igra važnu ulogu u zadovoljavanju potražnje za ekološki prihvatljivom mo-bilnošću, a operateri rade na proširenju raspona proizvoda i usluga. Pretpostavka njihovih planova je da će se broj putnika povećati za 40–45 odsto do 2025. godine. Prebacivanje većeg dela teretnog i putnič-kog saobraćaja sa putničkog saobraćaja na ekološki prihvatljivije oblike prevoza jeste središnja tema održive saobraćajne politi-ke u većini svetskih zemalja.

Stručnjaci trenutno smatraju da je kombinacija javnog i privatnog prevoza najbolji način za prebacivanje velikih sao-braćaja na ekološki prihvatljivije oblike prevoza. Budućnost mobilnosti mora da bude intermodalna za prevoz putnika i te-reta. Međutim, proizvode i usluge prevoza najpre je potrebno savršeno uskladiti. Razdaljine moraju da budu kratke i neop-hodna je pametna kontrola kao i sistemi za rezervaciju kojima upravljaju pametni

IT sistemi. Cilj je da svi stignu na svoj cilj u što kraćem vremenskom roku i na eko-loški što prihvatljiviji način. Aplikacija za pametne telefone planira rute od vrata do vrata i navodi nas ukoliko je deo rute po-trebno preći peške. Aplikacija se prebacu-je na alternativne rute u realnom vreme-nu u slučaju saobraćajnih gužvi ili kašnje-nja. Siemens je već predstavio takvu apli-kaciju prošle godine.

Evropska unija radi na razvoju dobro organizovanih lanaca prevoza koji će biti dostupni širom Evrope. Podaci regional-nih i nacionalnih planera saobraćaja moći će da se primenjuju na međunarodnom nivou već 2014, pa će u kombinaciji s in-formacijama o vazdušnom saobraćaju stvoriti evropski model od vrata do vrata.

Izazov mobilnosti železnicaMobilnost železnica, posebno na među-narodnom nivou, povezana je s velikim izazovima, čak i u Evropi bez granica. Evropski sistem kontrole vozova (ETCS – European Train Control System), za čiji je razvoj odgovoran Siemens, uvodi se tek postupno. Dalje, zbog različitih nacional-nih standarda otežano je odobravanje si-stema i vozila. Hitno je potrebno sprovesti standardizaciju na evropskom nivou kako bi se povećala konkurentnost ekološki pri-hvatljivih železnica.

Čvorišta, koja uključuju luke, logističke

centre, vazdušne luke i železničke stanice, imaju ključnu ulogu u reorganizaciji mo-bilnosti. Savremeni informacioni sistemi mogu da se koriste za izradu procesa u tim centrima, gde putnici i teret moraju da imaju na raspolaganju mogućnost što brže promene oblika prevoza radi poveća-nja efikasnosti. Korisnička usluga, efika-snost i savršeno vremenski usklađene veze su ključni faktori u osiguravanju rada čvorišta.

Glavni robni tokovi u međunarodnoj trgovini odvijaju se preko luka. Kontejner-ski terminali u lukama imaju posebnu ulogu u nacionalnim i međunarodnim lancima prevoza. Služe kao čvorišta sao-braćajnih ruta i predstavljaju tačke na ko-jima se teret premešta s okeanskih brodo-va na kontejnerske brodove manjeg kapa-citeta za unutrašnje plovne puteve i na vo-zove i kamione. Uzimajući u obzir stalno povećanje saobraćaja, procenjuje se da bi zapremina kontejnera trebalo da se pove-ćava za otprilike 8 odsto godišnje. Budući da se vreme prevoza znatno razlikuje za brodove, vozove i kamione, terminali slu-že i kao privremene lokacije za skladište-nje s prostorom za privremeno skladište-nje kontejnera.

Kapacitet dostupan na DunavuBečka luka na Dunavu je primer važnosti unutrašnjih plovnih puteva za ekološki pri-

hvatljiv prevoz. „Svaki treći novi automobil uvozi se u Austriju preko Bečke luke. Veći-na nafte, papira za novine i motora za kom-paniju General Motors prevozi se preko Du-nava”, izjavio je dr Rudolf Mutz, tehnički direktor u kompaniji Wiener Hafen Mana-gement GmbH, navodeći samo nekoliko primera. Međutim, ipak se koristi samo de-set odsto kapaciteta Dunava.

Bečka luka želi da obavlja i funkciju lo-gističkog centra. Ona je jedno od najvećih skladišnih prostora u Austriji, kao i najve-ći terminal za kombinovani prevoz na Du-navu. Prekrcavanje s broda na voz ili ka-mion ili u obližnju Međunarodnu vazduš-nu luku Beč omogućava primenu četiri oblika prevoza.

Važna karakteristika velikih čvorišta je poboljšanje energetske efikasnosti. Mere, koje se stalno sprovode s ciljem smanjenja energetske potrošnje velikih zgrada i objekata kao i sam prevoz, znatno sma-njuju troškove operatera, a istovremeno, i količine tragova CO2. Na primer, regional-ni logistički centri ili centri za konsolidaci-

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIElisabeth Dokaupil, como, ITS Journal Siemens, Hafen Wien

Bečka luka: prekrcavanje tereta s broda na voz ili kamion ili obližnju međunarod-nu vazdušnu luku Beč omogućava prime-nu četiri oblika prevoza.

Za rešavanje saobra-ćajnih gužvi, trenut-

no se izdvaja 1,5 odsto BDP-a Evrop-ske unije godišnje.

Prebacivanje većeg dela teretnog i put-ničkog saobraćaja s

putničkog saobraća-ja na javni prevoz središnja je tema

održive saobraćajne politike u većini svet-

skih zemalja.

08 ■ 09hi!tech 02|13Elisabeth Dokaupil, como, ITS Journal Siemens, Hafen Wien

ju u velikim urbanim središtima i mega-gradovima mogu da pomognu pri organi-zaciji efikasnije i ekološki prihvatljive dis-tribucije.

Automatizovani, fleksibilni sistemi skladištenja ubrzavaju protoke robe i kon-soliduju ih na smislen način. Umesto mnogo različitih dostavnih vozila različi-tih špeditera, sada nekoliko kamiona za distribuciju, po mogućstvu električnih ili hibridnih, može da snabdeva sve kupce na ruti. Time se znatno smanjuje broj pređe-nih kilometara i opterećenje stanovnika i životne sredine. Isti proces se odvija u Beč-koj luci. Iz logističkog centra luke moguće su isporuke tačno-na-vreme u industrij-ska postrojenja. Još jedan primer konsoli-dovane isporuke je Centar za konsolidaci-ju na aerodromu Hitrou kojim upravlja kompanija DHL, koji se bavi konsolidaci-jom tereta potrebnog za poslovanje u vaz-dušnoj luci, a udaljen je otprilike 2 km od nje. Količina od otprilike 700 dolaznih is-poruka smanjena je na 300.

Integrisani dispečarski sistemi i pamet-

ni alati za planiranje obezbeđuju transpa-rentan protok robe u logistici duž celog lanca prevoza. Terminal u Bečkoj luci već koristi fototehnologiju za snimanje kon-tejnera dok prolaze. Elektronski pečati i si-stemi identifikacije obezbeđuju sigurnost tereta duž cele prevozne rute. Već sada se sprovodi rutinsko praćenje pošiljaka.

Međutim, IT stručnjaci već sada razmi-šljaju unapred. Istraživači iz kompanije PTV Planung Transport Verkehr AG, ne-mačkog pružaoca softvera specijalizova-nog za saobraćaj, prevoz, mobilnost i logi-stiku, u ime Evropske komisije opisali su kako bi mogla da izgleda budućnost. Do 2020. neštampana dokumentacija za ispo-ruku, koja je priložena teretu u svim obli-cima prevoza, značiće da jedinice utovara mogu da „donose odluke” samostalno na osnovu informacija u realnom vremenu uz nadzor iz središta.

Počev od 2035, pošiljke će postati pa-metne pošiljke koje će, u koordinaciji s planovima o protoku materijala i nadzo-

rom prevoza, samostalno odlučivati prili-kom odabira prevozne usluge za isporu-ku. Teretni saobraćaj bi mogao da se sma-nji za sedam odsto zahvaljujući programi-ranoj inteligenciji. Time bi se smanjio i broj kamionskih nesreća.

Veze od vrata do vrataKoliko su luke važne za prevoz tereta, toli-ko su važne železničke stanice i vazdušne luke za prevoz putnika. Železničke stanice


Cover

Efikasnost, kori-snička usluga i savršeno vremen-ski usklađene veze su ključni faktori za osigura-vanje rada žele-zničkih stanica i čvorišta vazduš-nih luka, koja bi se mogla razviti u cele gradove.

Integrisani dispečarski sistemi i pametni alati za planiranje osiguravaju transparen-tan i brz protok robe u logistici.

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIElisabeth Dokaupil, como, ITS Journal Siemens, Petra Meisel

se uglavnom nalaze u centrima gradova i predstavljaju ključnu komponentu inter-modalnog prevoza putnika. Putnici naiz-menično putuju vozom i tramvajem, kao i podzemnim železnicama i autobusima. Ostali putnici putuju biciklom ili taksijem ili se koriste zajedničkom vožnjom auto-mobilom. Govoreći o vezama od vrata do vrata, potrebno je omogućiti širok raspon usluga, proizvoda i tehnologija.

Prebacivanje na lokalne veze tokom po-slednje etape putovanja u urbanom prevo-zu mora da teče glatko jer javni prevoz mora da bude bezbedan, pouzdan i pristu-pačan da bi pridobio putnike. Pristupač-nost će se u budućnosti osigurati e-karta-ma. Te pametne karte, koje se mogu nosi-ti u torbici ili jakni, beležiće oblik prevoza koji koristimo i automatski će naplaćivati uslugu prevoza. Služiće i za plaćanje par-kiranja i najma automobila.

Efikasnost, korisnička usluga i savršeno vremenski usklađene veze su ključan fak-tor i za vazdušne luke. IT sektor i ovde može znatno da doprinese. Vazdušne luke postaće mnogo pametnije zahvaljujući bo-ljem umrežavanju. Pružaoci usluga se če-sto angažuju oko dolivanja goriva u leteli-ce, utovar prtljaga i za usluge cateringa to-kom leta. Svaki od navedenih aktera uprav-lja svojim zaposlenima u skladu s unapred razrađenim planom koji zastareva kada na-

stupi neki problem. IT sistemi različitih partnera moraju da budu povezani kako bi bili spremni za sve nepredviđene situacije. Siemens je osmislio rešenje: upravljački pult na kojem se prikupljaju sve informaci-je i koji se može koristiti za upravljanje ce-lom vazdušnom lukom.

Uključena je i kontrola leta, koja obezbe-đuje da avioni odlaze na pistu samo onda kad su stvarno spremni za poletanje. Raz-matrajući samo taj aspekt, može se zaklju-čiti da novi sistem ima pozitivan efekat na emisije CO2 i na kapacitet vazdušnih luka, koje mogu da ponude mnogo više letova, a vreme čekanja putnika se smanjuje.

Intermodalni kvalitet je takođe izuzet-no važan za konkurentnost vazdušnih luka. Kratke udaljenosti i fleksibilni i koor-dinirsani. procesi znače kraće vreme čeka-nja za putnike i prijatnija dodatna zau-stavljanja. U budućnosti će ti aspekti biti presudni za konkurentnost.

Kada automobili komunicirajuČak i uz savršenu organizaciju inter-

modalnog prevoza, na automobile će i da-lje otpadati većina privatnog prevoza, a kamioni će i dalje igrati važnu ulogu u prevozu tereta.

Brzina, pouzdanost i udobnost putnič-kog prevoza stoga su ciljevi od velike važ-nosti za saobraćajne planere. Nesmetan

saobraćaj je nužan i za električne automo-bile čiji se domet znatno smanjuje zbog saobraćajnih gužvi.

Automobili će takođe znatno doprineti komunikacijom koja ne uključuje vozača. XFCD (Extended Floating Car Data – proši-reni promenjivi podaci o automobilu) na-ziv je tehnologije koju je razvila automo-bilska industrija i koju promoviše Evrop-

hi!biz

Aplikacija daje smernice za putovanje kroz razli-čite oblike prevoza: od bicikla do tramvaja, od

podzemne železnice do voza i automobila.

Individualni prevoz pod nadzorom: sistem naplate

putarine u kombi-naciji sa satelitom

može menjati putarine u određe-

noj saobraćajnoj traci zavisno od

stanja u saobraća-ju. Savremeni

sistemi za kontrolu saobraćaja su kom-

binacija upravlja-nja saobraćajom,

kontrola saobraća-ja i navođenja pri

parkiranju.


ska unija. Ta tehnologija omogućava auto-mobilima kontinuirano pružanje kontrolnih podataka u obliku aktuelnih podataka iz postojećih senzora u vozilu kao što su temperatura i vrednosti potroš-nje i signali pokazivača smera, što omogu-ćava optimizaciju ličnih ruta vozača i obezbeđuje sigurnost putnika.

Automatizovana vožnjaU budućnosti će vozila moći da razme-

njuju informacije o stanju na putevima i automatski prilagode brzinu u slučaju opasnosti. Vozili bismo mnogo sigurnije i efikasnije kad bismo se mogli odreći vola-na. Ta tehnologija je takođe već u vrlo na-prednoj fazi. BMW i Mercedes razvili su automobile koje voze uglavnom automat-ski. Automatske podzemne železnice su primer uspešne vožnje bez vozača: ener-getski su efikasne i proizvode manje buke uz povećan stepen sigurnosti.

Sistemi za kontrolu saobraćaja, partne-ri pametnih automobila u saobraćaju, ta-kođe su dosegli idući nivo razvoja. Iako su

dosad bili podeljeni na upravljanje sao-braćajem, kontrolu saobraćaja i navođe-nje pri parkiranju, sada se kombinuju u novim Siemensovim proizvodima. Sistemi su fleksibilni i mogu reagovati na trenut-nu situaciju u gradu. Sledeća generacija, kognitivni sistemi, moći će da izračunava-ju modele i donose odluke na osnovu njih. Prema procenama eSafety Foruma (Forum za e-sigurnost) Evropske unije, pametne saobraćajne tehnologije imaju veliki po-tencijal. Energetska efikasnost mogla bi da se poveća za 20 odsto, saobraćajne gu-žve bi mogle da se smanje za 15 odsto, a broj teških povreda bi mogao da se smanji za čak 30 odsto do 2020.

Aplikacija za supermobilnost mogla bi da postane stvarnost ako se ostvari global-na kontrola svih oblika prevoza i saobra-ćajnih čvorišta. Putnici unose odredište bilo gde na svetu, a aplikacija preporučuje opcije u vezi s oblicima prevoza koje su optimizovane u pogledu vremena putova-nja ili emisije CO2, koristeći prognoziranu situaciju u saobraćaju. Da li ste ikad sanja-li o takvom načinu putovanja?

10 ■ 11hi!tech 02|13Elisabeth Dokaupil, como, ITS Journal Siemens, Petra Meisel

siemens.com/mobilitysiemens.com/icsiemens.com/logisticssiemens.com/airportswww.itsworldcongress.com

i

Beč je svetski predvodnik

na području javnog pre-

voza sa 37 odsto putova-

nja ostvarenih javnim

prevozom. Da li je to

dovoljno za budućnost?

Ne, taj procenat mora da

beleži dalji rast. Beč se

nalazi u periodu inten-

zivnog rasta. Ako se indi-

vidualni prevoz

proporcionalno poveća-

va, naša postojeća infra-

struktura neće moći da se nosi s tim, a to

će imati štetne efekte i na životnu sredi-

nu. Moramo uveriti što više stanovnika

da putuju bez sopstvenog automobila.

Kako nameravate da ubedite okorele

vozače da se prebace na javni prevoz?

U teoriji, javni prevoz moramo da učini-

mo podjednako atraktivnim i jednostav-

nim kao što je upotreba automobila.

Efikasni lanci prevoza su važan aspekt

kao i dovoljni kapaci-

teti oblika javnog pre-

voza i jednostavna

upotreba, na primer

e-karte.

Koji su nedostaci

automobila u poređe-

nju s javnim prevo-

zom?

Jedan važan aspekt je

činjenica da

automobilom ne

možete da stignete

direktno do odredišta u gradu jer morate

da pronađete parkirno mesto, što je

skupo, nezavisno od toga da li se radi o

kratkotrajnom parkiranju, koje je znatno

poskupelo, ili o naknadama za garaže.

Osim toga, i vozači automobila slažu se

da u užurbanim gradovima ne bi trebalo

rezervisati velike površine za parkiranje

automobila.

■ www.wienerstadtwerke.at

Putovanje bez automobilaDr. Gabriele Payr, generalna direktorka društva Wiener Stadtwerke, bečkog javnog komunalnog poduzeća, objasnila je na koji način Beč može dodatno povećati udeo javnog prevoza.

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIJovana Zurzin Siemens

Simensova fabrika vetrogeneratora u Subotici, osnovana 2003. godine, prosla-vila je deset godina uspešnog poslovanja. Pored toga što upošljava 700 radnika, najveći uspeh ove fabrike jeste podatak da svaka četvrta vetrenjača u Evropi ima ge-nerator upravo napravljen kod nas u Srbiji, u Subotici.

Najznačajniji domaći proizvođač električnih mašina, koje se primenjuju u oblasti obnovljivih izvora energije, desetogodišnjicu rada obeležio je tradicio-nalno, korporativnom proslavom sa preds-tavnicima Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, ministarkom Zo-ranom Mihajlović, predstavnicima gradske vlasti u Subotici, gradonačelnikom Suboti-ce Modestom Dulićem, kao i mnogobroj-nim klijentima i prijateljima kompanije.

“Čestitam deset godina uspešnog rada Simensove fabrike, sa posebnim osvrtom što ova kompanija u svojoj fabrici zapošljava mlade ljude, prosek godina je tridesetjedna, na čemu bi im druge kom-

panije mogle pozavideti. Znam da ovih de-set godina poslovanja nisu bile lake, bilo je izazova, ali upravo ta istrajnost govori da je Simensova fabrika za proizvodnju ven-rogeneratora u Subotici dobra poruka za sve buduće investitore i opomena za nas kao Vladu, da više radimo na ambijentu za dovođenje novih investitora i da im stvori-mo uslove za dobro poslovanje. Simens je jedna od najvećih kompanija u Srbiji koja se bavi enrgetikom, i nadam se da će u na-rednih pet godina uspeti da ostvari sve pla-nove”, istakla je Zorana Mihajlović, minis-tarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Vlade Republike Srbije.

“Veliko mi je zadovoljstvo i čast što smo kao kolektiv, doprineli da Simens bude si-nonim za uspešnu proizvodnju u oblasti obnovljivih izvora energije i u Srbiji. Nama je za to bilo potrebno punih deset godina. Od prvobitnih 12 ljudi do danas zaposle-nih 700, od 150 kvadratnih metara do današnjih 30.000, zajedno smo razvijali ovu fabriku. Sazreli smo na svim poljima i

ubuduće ćemo se truditi da održimo visok standard našeg poslovanja“, poručio je ge-neralni direktor kompanije Siemens d.o.o. Beograd Tihomir Rajlić i naglasio da će u naredne tri godine biti realizovana investi-cija u iznosu od 10 miliona evra, pre svega za usavršavanje proizvodnje, kao i da je planirano da se krajem septembra zaposli još 90 ljudi.

Zahvaljujući konstantnom ulaganju u proizvodnju i u zaposlene, u ovoj fab-rici se proizvode najsavremenije tehnolo-gije u oblasti obnovljivih izvora energije. Inženjeri zaposleni u fabrici vrše obuku svojih kolega širom sveta, ali i sami konstruišu alat i mašine neophodne za rad. Iako to nije deo poslovnih planova i prioritetnih ciljeva, ovaj segment je usavršen do te mere da se sada ove mašine izvoze i za potrebe drugih Simensovih fir-mi u Nemačkoj i Kini, a za samu fabriku ovaj princip poslovanja, za deset godina postojanja, doneo je uštedu od 2.383.100 evra.

Reprezentativan primer srpske privredeDecenija uspešne proizvodnje Simensove fabrike u Subotici

Jedna od najvećih fabrika za proizvodnju generatora za vetroelektrane na svetu.

siemens.com/ic

12 ■ 13hi!tech 02|13

Mumija je dobila novi domKompanija Simens je u saradnji sa par-tnerskim firmama „Racionalizacija ener-gijeregulaciju temperature“ i „AIT GRO-UP“ realizovala projekat za održavanje ambijentalnih uslova pri izlaganju ek-sponata od posebnih vrednosti u muzej-skim uslovima. Urađena je specijalna kli-matizovana vitrina za čuvanje i izlaganje Beogradske mumije u Narodnom muze-ju.

Beogradska mumija potiče iz Akhmi-ma u Egiptu, a zahvaljujući adekvatnim klimatskim uslovima, eksponat sada može javno da se izloži. Kontrolni uređaj u staklenoj vitrini obezbeđuje regulaciju temperature (20° C ± 2°), relativne vlaž-nosti (50% ± 5%) i osvetljenosti (250 lux). Kako bi se na pravi način merilo, uprav-

Cilj centra Crystal u Londonu je da infor-miše oko 100.000 posetilaca godišnje o ulozi koju tehnologija igra u gradovima. U centru je postavljena interaktivna izložba na površini od gotovo 2.000 kva-

Jovana Zurzin Siemens

ljalo i nadgledalo čitavim procesom kori-sti se Desigo PXC100-ED automatska sta-nica za slobodno programiranje u kombinaciji sa PXM10 operatorskom je-dinicom i PXA40-WO modul za web funk-cije. To mougućava korisnicima pristup putem svih standardnih web pretraživa-ča. Visok kvalitet vlažnosti i temperatur-ni senzori pružaju tačne podatke za funk-cionisanje procesa.

Novosti

hi!biz

i

dratnih metara, koja uključuje područja posvećena građevinskim tehnologijama, mobilnosti, snabdevanju električnom energijom i vodom, a ima i dvoranu sa 270 mesta za velike skupove. Zajedno s partnerskim organizacijama, Siemenso-vi stručnjaci će tamo voditi dijaloge s ar-hitektima, urbanistima, lokalnim dono-siocima odluka i studentima i podržavaće razvojne projekte. Zgrada centra služi i kao primer budućnosti ekološke gradnje. Crystal u potpunosti pokreće obnovljiva energija iz solarnih ćelija i geotermalnih energetskih pumpi. Kišnica se pretvara u vodu za piće, a otpadne vode se prečišća-vaju i služe za zalivanje.

Održiva gradnja

Siemens pokazuje buduću tehnolo-giju za gradove u centru Crystal u Londonu.

površina proizvodnog pogona

eura će biti uloženo u naredne tri godine na usavršavanje proizvodnje

30,000 m2

10 miliona

industrijskog otpada se reciklira

75%

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIElisabeth Dokaupil Unger Steel Group

Sprovođenje ideja savremenih arhitekata ponekad predstavlja izazov za građevinske firme i materijale, a upotreba čelika je često jedino rešenje.

Suprotstavljanje gravitacijiZaobljeni oblici i izbočeni delovi građevi-na koje izgledaju kao da lebde u vazduhu: čini se da se savremena arhitektura često suprotstavlja zakonima gravitacije i fizike. U stvarnosti, kreativne ideje arhitekata postavljaju visoke zahteve za materijale i građevinare. „Većina takvih konstrukcija može da se izgradi samo pomoću čelika”, rekao je Bernd Mühl, rukovodilac divizije za izgradnju čeličnih konstrukcija kompa-nije Unger Steel Group. „Čelik je lak i čvrst, a ujedno fleksibilan i stabilan. Mo-guće od njega napraviti gotovo svaki oblik, pa se stoga može koristiti za izvođenje za-

krivljenih i izbočenih građevinskih eleme-nata”. Kompanija Unger Steel Group ima dugogodišnje iskustvo u radu sa čelikom. Realizovala je veliki broj uspešnih građe-vinskih projekata u srednjoj i istočnoj Evropi i na Bliskom istoku.

Najpoznatija građevinska lokacija u Austriji na kojoj kompanija Unger Steel Group trenutno radi je glavna železnička stanica u Beču. Izgradnja ovog transe-vropskog železničkog čvora započeta je početkom 2010. godine. Krovna konstruk-cija sastoji se od 14 rombova dužine 76 metara. Zahvaljujući otvoru od 180 kva-dratnih metara s integrisanim staklenim

elementom u sredini svakog romba, stani-ca je okupana svetlom zbog čega se putni-ci osećaju udobnije. U ovom slučaju kori-ste se posebne karakteristike čelika kao građevinskog materijala, jer on izvrsno funkcioniše u kombinaciji sa drugim ma-terijalima poput stakla.

Za celokupnu površinu od 40.000 kva-dratnih metara na kojoj se gradi na bečkoj glavnoj železničkoj stanici biće potrebno preko 5.000 metričkih tona čelika. Noću građevina izgleda poput jako osvetljene savijene ploče. Impresivna igra svetla za milione putnika koji će se ovde naći tokom polaska, dolaska ili presedanja.

Savijena krovna konstrukcija nove bečke glavne žele-zničke stanice sastoji se od 14 rombova dužine 76

metara. Kompanija Unger Steel Group u ovom slučaju je iskoristila posebne karakteristike čelika kao građe-

vinskog materijala jer čelik izvrsno funkcioniše u kom-binaciji sa drugim materijalima poput stakla.

Testiranje granica fizike

14 ■ 15hi!tech 02|13Elisabeth Dokaupil Unger Steel Group

Završena je još jedna zanimljiva čelična konstrukcija. Građena je takođe kao kom-binacija fascinantne arhitekture za grad Beč i kao stanica za putnike. Bečko prista-nište za brodove sagrađeno je otprilike osam metara iznad dunavskog kanala. Tu se putnici brodova linijske plovidbe Twin-City Liners ukrcavaju i iskrcavaju tokom brojnih vožnji koje ovaj trajekt svakod-nevno realizuje između Beča i Bratislave, a to važi i za putnike brodova za kružna pu-tovanja prevoznika DDSG Blue Danube Sc-hifffahrt.

Pristanište viri iznad dunavskog kana-la, približno osam metara iznad površine vode. Konstrukcija je postavljena na nosa-če. Biciklisti i pešaci mogu i dalje da kori-ste stazu uz kanal kao i pre. Konstrukcija duga 127 metara leži na samo tri tačke i sadrži 300 metričkih tona čelika i 750 kva-dratnih metara stakla. Kombinacija čelika i betona u ovoj konstrukciji je jedinstvena. Beton za kompozitni podni pokrivač u Au-striji je prvi put sagrađen građevinskim materijalom proizvođača Lafarge u sarad-nji sa kompanijom Unger, i zapravo je pe-rolake težine sa samo 1.950 kilograma po kubnom metru u poređenju s tradicional-nim betonskim varijantama koje su teške 2.400 kilograma po kubnom metru.

Isplanirano do poslednjeg detaljaProizvodnja i ugradnja visoko su industri-jalizovane, isplanirane i optimizovane do poslednjeg detalja. Planiranje i kontrola sprovode se pomoću sistema CAD koji „druge građevinske kompanije koje rade s čelikom ne koriste u toj meri ili unutar ce-log lanca proizvodnje i montaže”, naglasio je Mühl. „Softver precizno izračunava zah-teve materijala i kontroliše sve mašine za proizvodnju”.

Informacije nužne za identifikaciju to-kom ugradnje i označavanje rupa za po-stavljanje se direktno primenjuju na ele-mente. Mühl: „Povećavamo znanja i isku-stva u upotrebi softvera sa svakim izazo-

vom koji rešimo na samom gradilištu, i koristimo to znanje u narednim projekti-ma. To je sistem učenja”. Svaki element ima jedinstveni identifikacioni broj koji ga vodi kroz celokupni lanac logistike, proi-zvodnje i ugradnje. Na gradilištima se po-javljuju mnogi izazovi koji se često nago-milavaju i teško ih je rešavati. Stoga je po-trebno znati koji bi element trebalo da se nalazi na kom kamionu i na koji bi deo gradilišta trebalo da bude dovezen kako ne bi bilo potrebe da se njime dodatno manipuliše, što troši vreme i uzrokuje do-

datne troškove. Celi proces proizvodnje i sastavljanja planira se već na početku iz-gradnje.

Lokacije za ugradnju i težina elemena-ta uzimaju se u obzir tokom planiranja, jer od njih zavisi izbor opreme za dizanje te-reta, mesta na kojima je moguće i potreb-no postaviti dizalice i koje logističke i teh-ničke korake je potrebno obaviti i kojim redosledom. Sistem CAD na jednostavan način simulira celokupan postupak upo-trebom tehničkih podataka iz svih tehnič-kih sistema. Vreme same izgradnje je vrlo kratko jer se 80 odsto radova obavlja una-pred u fabrici. To je takođe ključna pred-nost kod porudžbina primljenih u krat-kom vremenskom roku.

Popularnost čelika kao građevinskog materijala sve više raste. Jedan od razloga za to jeste činjenica da arhitektonska reše-nja postaju sve ekstremnija kada je reč o velikim građevinskim projektima.” Upr-kos željama arhitekata, građevine i dalje treba da budu u skladu sa primenjivim normama i izuzetno bezbedne. I troškovi treba da budu u razumnim granicama ili, još bolje, smanjeni.

www.ungersteel.com siemens.com/metals

Izgradnja čeličnih konstrukcija

hi!biz

Pristanište za brodove u Beču viri iznad dunavskog kanala osam metara iznad površine vode. Konstrukcija je sagrađena na elementima koji liče na podupirače. Biciklisti i peša-ci i dalje mogu da koriste popularnu stazu uz dunav-ski kanal.

ČinjeniceUnger Steel Group je austrijska gra-đevinska kompanija i jedno od vodećih industrijskih preduzeća u Evropi. Uz strateško sedište u Austriji, približno 20 kancelarija u srednjoj i istočnoj Evropi i na Bli-skom istoku pruža regionalni pri-stup svim uslugama kompanije Unger Steel Group. Ima kapacitet od 70.000 metričkih tona godišnje. Grupa je u poslovnoj 2011. godini imala promet od 215 miliona € sa približno 1.200 zaposlenih. Kompa-nija Unger Steel Group blisko sara-đuje s kompanijom Siemens. Ona je u mnogim slučajevima dobavljač za Siemens. Takođe, s kompanijom Siemens ulazi u partnerski odnos kada obavlja funkciju glavnog izvo-đača radova.

i

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIDaniel Hautmann Siemens

Cevi koje život z

nače

Cevovodi nas s

nabdevaju nafto

m, p

rirodnim

gasom

, vodom

i mnogim

drugim

stvarim

a.

Svetska m

reža ce

vovoda je dugačk

a otpril

ike tri

mili

ona kilom

etara

.

16 ■ 17hi!tech 02|13Daniel Hautmann Siemens

Cevovodi nas s

nabdevaju nafto

m, p

rirodnim

gasom

, vodom

i mnogim

drugim

stvarim

a.

Svetska m

reža ce

vovoda je dugačk

a otpril

ike tri

mili

ona kilom

etara

.

Transportna ruta i rezervoarCevovodi obavijaju svet poput vunenih niti. Globalna mreža cevovoda je dugačka otprilike tri miliona kilometara, a svake godine joj se dodaje novih 25.000 kilo-metara. Prvi cevovodi su izgrađeni u 19. veku kad je počela da se razvija naftna in-dustrija na istočnoj obali SAD-a i otad se neprekidno šire širom sveta.

Nije ni čudo ako se u obzir uzme nji-hova izuzetna efikasnost zahvaljujući ko-joj ujedno služe kao transportni rezervo-ari, sredstva i rute. Ulogu u uspehu cevo-voda igra i Siemens. Izuzev samih cevi, Siemens isporučuje sve što je potrebno za izgradnju i upravljanje cevovodima. Od kompresora i grupa pumpi do elek-tričnih sistema, sistema za automatizaci-ju, sistema kontrole i softverskih rešenja.

Cevovodi su dugo bili debele čelične cevi kojima se upravljalo prema osnovnom principu „s jedne strane unutra, s druge spolja”. Vrlo mali broj operatera zna koli-ko se tačno nafte ili prirodnog gasa upumpa u cevi, a koliko izlazi na drugom kraju. Osim toga, nemaju ideju o tome kakva je efikasnost njihovih cevi i kada bi iz njih mogla da počne da ističe nafta ili gas. No sve se to sada menja.

Ispumpavanje na novim bušotinama u dubinama okeana i na Arktiku predstav-lja izuzetno veliko opterećenje za cevi. Novi materijali i tehnike polaganja cevi, kao i optimizovane površine, softver i senzori povećavaju efikasnost i, pre sve-ga, sigurnost, objašnjava Peter Schar-fetter iz Siemensovog odeljenja za među-narodnu prodaju cevovoda.

Cevi automatski pronalaze oštećenja i isticanja, istog trena sanirajući oštećena područja. Time se postiže nekoliko nivoa sigurnosti za ljude i životnu sredinu. Sc-harfetter: „Sve važniju ulogu igra pamet-ni softver za upravljanje i vizuelizaciju stanja regulatora”.

Svaki cevovod je jedinstven Cevi cevovoda su sačinjene od više-

strukih slojeva. Jezgro čini čelični cilin-dar napravljen od masivnih metalnih ploča koje se obično zavaruju duž uzduž-ne ose. Gotovo uvek se koriste čelične le-gure. Mangan, niobijum i vanadijum čine ih čvršćima. Cevi moraju da budu otpor-ne na agresivne materije poput kiselog gasa i teških metala. Zbog toga se zagre-vaju na temperaturi od 1200 stepeni Cel-zijusa, nakon čega se kontrolisano hlade. Na taj način se komprimuje kristalna struktura čelika. Konstrukcijski čelici vi-soke čvrstoće poput čelika tipa X70 i X100 postali su standard u proizvodnji cevovo-da. Što je veći broj koji dolazi uz slovo X, to je čelik otporniji, a cevi tanje i jeftinije.

Unutrašnji prečnik cevovoda je isti ce-lom njegovom dužinom. Na taj način se malim inspekcijskim robotima omogu-ćava da putuju kroz cevi kako bi proveri-li stanje unutrašnjih površina ili ih oči-stili. S druge strane, spoljašnji prečnik nije svuda isti. Cevi moraju da budu čvr-šće na početku voda ili odmah nakon pumpne stanice gde je pritisak visok. Zbog toga su zidovi cevi deblji na tim kri-tičnim delovima.

Gasni cevovod Nord Stream, koji je po-ložen u Baltičkom moru, a u upotrebi je tek odnedavno, ima zidove debljine od 27 do 41 milimetra. Početni pritisak s ruske strane iznosi 220 bara i iziskuje debele, čvrste cevi. U Nemačku gas dolazi pod pritiskom od 100 bara pa su dovoljni zi-dovi manje debljine. Celim cevovodom se upravlja jednom jedinom kompresor-skom stanicom, što taj cevovod čini jedi-

Cevovodi

hi!biz

Kompresor za tran-sport gasa sa siste-mom filtriranja, kompresorska sta-nica na cevovodu Trans Canada Pipe-line; oboma se upravlja električ-nom energijom. Primena električne.

nim takve dužine kojim se upravlja na ovaj način. Zahvaljujući visokom priti-sku, brzina protoka je velika pa je uprav-ljanje cevovodom ekonomično.

Svaka cev cevovoda Nord Stream ima prečnik od 1,153 metara, duga je 12 meta-ra, a teška otprilike 23 tone. Svaka od njih stoji kao jedan automobil kompaktne kla-se. Položeno je više od 200.000 cevi. U ce-vovod su zavarene na brodu, a varovi su pregledani na lokaciji pomoću ultrazvuč-ne opreme. Spolja su prekrivene beto-nom maksimalne debljine 110 milimeta-ra. Taj teški oklop zadržava cevovod na morskom dnu i štiti ga. Ukupni troškovi iznosili su gotovo 8 milijardi evra. Prema tvrdnjama industrijskih stručnjaka, sve ove mere čine cevovod Nord Stream jed-nim od „najspektakularnijih projekata” u istoriji cevovoda. Danas je njegova iz-gradnja završena.

Očekuje se da će se cevovodom Nord Stream svake godine preneti otprilike 27,5 milijardi kubnih metara prirodnog

gasa. Paralelno će biti izgrađena još jed-na deonica. Tada će cevovodom u Ne-mačku biti moguće isporučiti 55 milijar-di kubnih metara prirodnog gasa godiš-nje. Kompresorske grupe i upravljačke jedinice za dovodni cevovod Opal ispo-ručio je Siemens.

Iskušavanje izdržljivosti materijala Od materijala se sad očekuje još više. Nova naftna i gasna polja u dubinama okeana ili na Arktiku iziskuju polaganje još čvršćih cevovoda. Time se ispituju ograničenja če-lika kao materijala za cevi. Istraživači su naklonjeni primeni lakih i elastičnih kom-pozitnih materijala. Staklo i ugljenična vlakna nude brojne prednosti. Laki su i čvrsti, otporni na agresivne materije, a mogli bi i da se samostalno kontrolišu za-hvaljujući integrisanim optičkim senzori-ma. Optički kablovi se već danas koriste u gotovo svim cevovodima. Njima se kon-trolišu ventili, pumpe i kompresori, ali i dalje se najčešće polažu uz cevovod.

Oprema za kontrolu i senzorska opre-ma iz dana u dan postaju sve važnije za ce-vovode. Njom se otkrivaju isticanja i istro-šenost zbog starosti ili se sprečava šteta nastala kao posledica sabotaže ili zbog uti-caja spoljašnjih faktora. Za potrebe toga duž voda se ugrađuju senzori kojima se mere procesni podaci poput pritiska, brzi-ne protoka, temperature i seizmičke aktiv-nosti. Podaci koje senzori prikupe šalju se serverima za analizu u mrežnom uprav-ljačkom centru ili duž cevovoda.

Pametnim algoritmima za analizu vi-zuelizuje se tačna situacija i stavlja se na-glasak na sprečavanje lažnih uzbuna o isticanju i pretnjama po bezbednost. „Naša rešenja za otkrivanje i lokalizova-nje isticanja i zaštitu cevi su izuzetno precizna i omogućavaju operaterima si-gurno upravljanje cevovodima”, naglaša-va Peter Scharfetter.

Gas protiče mnogo brže od nafteMeđutim, nisu svi cevovodi isti. Postoji ra-zlika između naftovoda i gasovoda. Danas je većina novih cevovoda namenjena tran-sportu prirodnog gasa. Osnovna razlika je u brzini kojom se spomenute materije kreću kroz cevi. Dok je brzina protoka naf-te niska i iznosi tri do pet kilometara na čas, gas protiče cevovodom pri brzini od 40 kilometara na čas. Osim toga, kod ovih dveju materija se ne primenjuje ista teh-nika ubrzanja. Nafta se pumpa, a gas se kondenzuje velikim kompresorima. Pum-pe i kompresore isporučuje Siemens.

Kako se upravlja ogromnim kompre-sorom smeštenim usred ničega? Jedna mogućnost je materijalom koji protiče cevima: prirodnim gasom. Ako ne posto-ji električna infrastruktura, ugrađuju se kompresorske stanice s integrisanim tur-binama. Tim turbinama se upravlja po-moću kompresora, ali je efikasnija pri-mena električne energije. Ako proizvede-na električna energija uz to još dolazi iz obnovljivih izvora, cevovod je uistinu ekološki prihvatljiv.

Koliko to može da bude uspešno, doka-

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIDaniel Hautmann Siemens Christina Lehner

Sve informacije se prikupljaju u glavnom upravljačkom centru. Na ekranima upravljačke stanice se može pratiti kretanje gasa odavde do kompresorske stanice. Na slici: Siemensova simulacija.

Ultrazvučna jedinica neprekidno meri količinu tečnosti ili gasa koji protiču cevovodom. Softverom se obezbeđuje da se u procesu ništa ne gubi.

UNGARN

BULGARIEN

TÜRKEI

IRAK

AZB TURK

IRAN

RU

UA

Schwarzes Meer

Kaspisches Meer

Nabucco

North S

tream

Blue Stream

Erdgas-vorkommen

SE

RUMÄNIEN

FI

EE

LV

LT

PLDE

Minsk

Moskau

St. Petersburg

Greifswald

Wyborg

Posen

Berlin

NO

BY

HU

BG

TRIQ

AZTURK.

IR

RU

Black Sea

CaspianSea

Nabucco

South StreamBlue

Stream

Gas Deposit

AT

RO

Baumgarten

Jedno od trenutno najvažnijih i najuzbudljivijih područja za cevovode na globalnom tržištu je Južni koridor kojim će se gas pumpati iz regiona koji okružuje Kaspijsko more do Evrope s ciljem povećanja sigurnosti snabdevanja.

zuje Siemensov projekat u SAD-u. Gasni cevovod Ruby proteže se 1090 kilometara od Vajominga do Oregona. Električna energija za kompresorske stanice proi-zvodi se u regenerativnim elektroener-getskim postrojenjima koja ne emituju štetne gasove. Zahvaljujući tome, Ruby se smatra prvim „zelenim” cevovodom na svetu. „Ovakve kompresorske stanice su slične elektroenergetskim postrojenjima. Ali umesto generatora pokreće se kom-presor”, objašnjava Peter Scharfetter.

Ostanimo u SAD-u uz gasni cevovod Ruby. Za spomenuti cevovod, koji se pro-teže kroz nekoliko saveznih država, plani-ra se izgradnja triju kompresorskih stani-ca, jedne na svakih 330 kilometara. Osim toga, na otprilike svakih 50 kilometara na-laze se stanice sa zapornim ventilima. Radi se o ogromnim ventilima kojima se mogu zatvoriti cele deonice cevovoda. Ako su nužne popravke, nije potrebno de-komprimovati celi cevovod nego samo oštećenu deonicu.

Potrebno je beležiti tačne vrednosti protočne zapremine u cevovodima koji prelaze državne granice. Kalibrirane

merne deonice proveravaju da li se ispo-ručuje ugovorom dogovorena količina gasa. Njima se određuje zapremina i ka-lorična vrednost gasa, nakon čega se ovi podaci obrađuju za potrebe namirenja računa. Zbog velikih količina energije, ništa od ovoga ne sme da bude prepušte-no slučaju.

Budući da bi cevovodi u funkciji treba-lo da traju nekoliko decenija, održivost je važan kriterijum pri izboru dobavljača. Naime, za isto to razdoblje trebalo bi ga-rantovati dostupnost servisnih usluga i zamenskih delova. Siemens može da za-dovolji zadate kriterijume, a njegova pri-sutnost u gotovo svim zemljama čini ga idealnim partnerom za međunarodne projekte izgradnje cevovoda.

Projekti u tokuTrenutno se planira izgradnja određenog broja međunarodnih cevovoda u jugoi-stočnoj Evropi. „Jedno od trenutno naj-važnijih i najuzbudljivijih područja za ce-vovode na globalnom tržištu je Južni ko-ridor”, navodi Peter Scharfetter. „To je deo jugoistočne Evrope koji će joj omogućiti

pristup najvećim svetskim zalihama gasa u Kaspijskom regionu i na Bliskom isto-ku.” Gas će navedenim koridorom dotica-ti iz Azerbejdžana i ostalih zemalja u regi-onu i tako povećati sigurnost snabdeva-nja gasom u Evropi. Gas će se izvlačiti iz gasnog polja Shah Deniz II 2017. godine, a u Evropu će se pumpati cevovodima po-put planiranog Nabucco gasovoda dužine 3500 kilometara.

Ostali projekti za izgradnju cevovoda u Južnom koridoru su Trans Anatol Pipe-line kojim će se gas prenositi iz Azerbej-džana kroz Tursku, Trans Adria Pipeline kojim će se gas prenositi kroz Grčku i Al-baniju u Italiju i South East Europe Pipe-line čija se izgradnja rute planira od Tur-ske do Austrije. I Rusija želi da izgradi sopstveni cevovod, South Stream, koji bi se protezao preko Crnog mora, Bugarske i Srbije do Italije. Konačna odluka o tome koji će od planiranih projekata izgradnje cevovoda uistinu i zaživeti trebalo bi da bude doneta 2013. godine.

Projekti u severnoj i južnoj Evropi

Cevovodi

hi!biz

18 ■ 19hi!tech 02|12Daniel Hautmann Siemens Christina Lehner

i siemens.com/oil-gas

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII Jan Oliver Löfken Petra Meisel, Siemens

Snabdevanje potrošača ekološki proizvedenom električnom energijomVetar, sunce, voda i morski talasi proizvo-de sve više energije za Evropu. Cilj zema-lja Evropske unije da pokriju najmanje 20 odsto svojih potreba za električnom ener-gijom iz obnovljivih izvora do 2020, posta-je realna mogućnost. Međutim, ovaj cilj moći će da se ostvari samo ukoliko se elek-trična energija dobijena iz alternativnih izvora može dovesti do potrošača i, prema potrebi, privremeno uskladištiti.

Iako su alternativni izvori energije u porastu, modernizacija evropskih elektro-

energetskih mreža stagnira. Evropsko udruženje mrežnih operatera ENTSO-E procenjuje da će u narednih deset godina biti potrebno 51.500 kilometara novih vi-sokonaponskih vodova. U svom razvoj-nom planu ENTSO-E navodi preko 100 uskih grla koja pod hitno treba proširiti. Većina, odnosno 80 odsto, povezano je di-rektno ili s ekspanzijom elektrana koje ko-riste obnovljive izvore energije.

„Stvar je, zapravo, veoma jednostavna. Samo treba da koristimo višak za balansi-ranje manjka”, ukratko je sumirao Matti Supponen iz Glavne uprave za energiju i

transport Evropske komisije. Pokazalo se da je upravo ovaj jednostavan zadatak te-žak zato što je električna energija i dalje regionalni proizvod. Za tržište bez granica na nivou cele Evrope biće nam neophodni novi vodovi, na primer, između Francuske i Španije, od Severnog mora u smeru ko-pna i istočne Evrope.

„Do 2015. godine, postojeći dalekovodi dostići će svoja ograničenja i biće neopho-dan razvoj planova za širenje”, rekao je Frank Schettler, Siemensov stručnjak za elektroenergetske mreže, na sastanku or-ganizacije Prijatelji supermreže u Briselu. Prve offshore vetroelektrane u Severnom moru mogle bi da budu povezane među sobom i sa kopnom do 2020. godine.

Mreža za ceo kontinentIstovremeno, do kraja ove decenije trebalo bi da bude uspostavljen evropski pravilnik o mreži koji će definisati pravila za sve elektrane koje mrežu snabdevaju energi-jom i za dalji prenos energije. To znači da bi se s proširenjem moglo nastaviti posle 2020, a s dodatnom mrežom za celi konti-nent mogle bi se pouzdano spojiti hidroe-lektrane u Skandinaviji i solarne elektrane u južnoj Evropi. Evropa bi takođe imala in-frastrukturu koja bi omogućila primanje električne energije iz pustinje između Ma-roka i Arapskog poluostrva.

Inženjeri za elektroenergetske mreže već su se dobro pripremili za ovaj zadatak. „Već sad posedujemo tehnologiju neop-hodnu za stvaranje evropske supermre-že”, rekao je Schettler. Tradicionalni trofa-zni sistem veoma visokog napona do 400.000 volti može se modernizovati i proširiti pomoću fleksibilne tehnologije FACTS (sistem fleksibilnog prenosa naiz-menične struje). Pomoću ovih fleksibilnih sistema prenosa znatno više energije može se preneti od elektrane do potrošača putem postojećih vodova. Dinamička kompenzacija omogućava izbegavanje na-glih oscilacija jačine struje, čime se pove-

Nedostaje 50.000

kilometara

Jedini način na koji će Evropa ostvariti svoje ambiciozne klimatske ciljeve i preći na nove oblike

energije jeste sveobuhvatno proširenje elektroenergetske mreže. U ovom trenutku ima preko 100 uskih grla koja hitno treba proširiti.

22 ■ 23hi!tech 02|13

Elektroenergetska mreža

hi!biz

Prvi transformatori od 800 kV za prenos jednosmerne struje visokog napona pomažu u izgradnji efikasnih elektroenergetskih vodova.

ćava stabilnost elektroenergetske mreže. Prenos jednosmerne struje visokog napo-na, koji još nije veoma proširen u Evropi, pogodan je za udaljenosti od 500 i više ki-lometara. Zbog malih gubitaka u odnosu na naizmenične vodove, sistemi prenosa jednosmerne struje visokog napona već se sad koriste za povezivanje elektrana i po-trošača u udaljenim naseljima u Brazilu, Kini, Indiji i između Gruzije i Turske.

Sistem prenosa jednosmerne struje vi-sokog napona je dobar izbor za operatere mreža i u slučajevima kada je dve veoma udaljene tačke potrebno povezati pomoću podzemnih kablova umesto upadljivih vazdušnih vodova. Međutim, u svom tradi-cionalnom obliku s jednosmernim kablo-vima i velikim pretvaračkim stanicama, si-stemi prenosa jednosmerne struje visokog napona pogodni su samo za prenos jake struje između dve tačke. Međutim, u mreži međusobno spojenih sistema prenosa jed-nosmerne struje visokog napona bilo bi lakše upravljati prenosom energije i pode-siti ga u skladu sa oscilacijama u potražnji. Tehnologija naponom napajanog pretva-

rača (VSC) postavlja osnove za međusobno povezane mreže dalekovoda za prenos jedno-smerne struje visokog napona. S novom klasom naponskih pretvarača prenos jednosmer-ne struje visokog napona može se koristiti i za upravljanje na-ponom u trofaznom sistemu i posebno je pogodan za gusto naseljena područja Evrope zbog toga što pretvaračke sta-nice zahtevaju malo prostora. Samo novi vodovi, bez obzira na to da li prenose naizmeničnu ili jedno-smernu struju, neće biti dovoljni za stabil-nu i jaku supermrežu.

Potreban sistem za skladištenje energijePotrebno je više sistema za skladištenje energije, najviše zbog oscilacija u energiji koja se stvara u vetroelektranama i solar-nim elektranama. Intenzivno se radi na pronalaženju alternativa tehnički razvije-nim reverzibilnim hidroelektranama. Na primer, postrojenja za skladištenje kom-

primovanog vazduha u podze-mnim pećinama mogu da se napune komprimovanim vaz-duhom koji može da pokrene lopatice turbine za vreme naj-većeg opterećenja. Isto tako, bilo bi moguće koristiti višak električne energije za pokreta-nje pumpi koje bi komprimo-vanim vazduhom punile velike rezervoare ili balone pod vo-dom. Vodonik takođe igra važ-nu ulogu kao oblik privreme-nog čuvanja u Siemensovom

pilot-projektu. Mnogi se takođe nadaju da će milioni električnih automobila premo-stiti jaz u skladištenju kada su baterije spojene na elektroenergetsku mrežu. To-kom dužih perioda dok su parkirana, vozi-la mogu da služe kao privremeno skladi-šte za neiskorišćene viškove u mreži, a u periodima velike potražnje, ova električna energija može da se vrati u mrežu. Među-tim, kako bi se vlasnicima zagarantovalo dovoljno energije za spontane vožnje, smeli bi da isporuče mreži najviše 10 od-sto svoje uskladištene energije. Kada se to uzme u obzir, reverzibilne hidroelektrane su povoljnije rešenje.

Niski gubici na velikim udaljenostimaUpotreba novih tehnologija za elektroe-nergetske mreže nije besplatna. ENTSO-E procenjuje da će ulaganja samo u prošire-nje mreža u Evropi dosegnuti 104 milijar-de evra u narednih 10 godina, a stručnjaci predviđaju da će se ova brojka do 2030. popeti na 750 milijardi evra. U toku su ra-sprave o tome koliko intenzivno će EU moći da učestvuje u projektu Supermreža za Evropu služeći se novcem poreskih ob-veznika. „Uvođenje novih tehnologija za-visi od rešavanja ovih netehničkih pita-nja”, rekao je Schettler.

siemens.com/energywww.entsoe.eu

Frank Schettler, Siemens: „Tehnolo-gija potrebna za evropsku supermre-žu već postoji”.

i

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIElisabeth Dokaupil Rita Newman

Energetska tranzicija će uspeti

Trend usmerenosti ka visokoefikasnom, decentralizovanom snabdevanju energijom iz obnovljivih izvora je nezaustavljiv i snažno će podstaći ekonomiju, naglašava mr.dr. Eveline Steinberger-Kern, direktorka

energetskog sektora za srednju i istočnu Evropu u Siemensu.

Potrošnja energije neprestano raste. Prema Vašem mišljenju, kakve su šanse da energetska tranzicija uspe? Prelaz na zelenu energiju će uspeti ako za-konodavci, vođe poslovanja i društvo us-peju da prihvate odgovornost za taj pro-ces i zajednički ulože trud kako bi postigli zadati cilj. Ako dugoročno želimo da ostvarimo čisto, sigurno i pristupačno snabdevanje energijom, treba da budemo potpuno posvećeni cilju i da imamo real-nu viziju o potpuno novim i vrlo složenim izazovima koji nas očekuju u budućnosti.

Kakvu će ulogu u narednih deset godina imati obnovljivi izvori energije?Ciljevi aktuelne energetske politike Evrop-ske unije određuju smer razvoja. Trend usmerenosti ka visokoefikasnom, decen-tralizovanom snabdevanju energijom iz obnovljivih izvora je nezaustavljiv. Na nama je da promovišemo najbolje tehno-logije za energetsku efikasnost i istovre-

meno povećavamo procenat obnovljivih izvora energije. Procenat obnovljive ener-gije trenutno se udvostručuje na svake tri godine. Vetroelektrane na povoljnim loka-cijama su već jeftinije nego obične elektra-ne. Povećana decentralizacija proizvodnje električne energije je jedan od ključnih izazova 21. veka. Siemens je spreman da pokrene energetsku revoluciju.

Na kojim tržištima je moguć rast?Transformacija energetskih tržišta izi-skuje jasne odgovore na potpuno nove

izazove. Zbog toga moramo da usredsre-dimo svoje ideje i dela na kupce i njihove potrebe i zahteve, kao i na razumevanje tržišta čiji su učesnici. Ako želimo da osi-guramo stabilno snabdevanje energi-jom, neizbežna je izgradnja visokoefika-snih gasnih elektrana. Međutim, jedno je sigurno: trenutno prolazimo kroz proces decentralizacije i demokratizacije snab-

devanja energijom. Pritom će odlučujući faktori biti stabilnost mreže i pouzdanost snabdevanja. Siemens preuzima odgo-vornost i postaje predvodnik trendova na mnogim područjima, na primer, u razvo-ju tehnologije offshore vetroelektrana i povezivanju takvih vetroelektrana s energetskom mrežom na kopnu. Za to je potrebna pametna distribucija i kontrola korišćenja toka električne energije u mreži. Austrijski inženjeri ovde vrlo us-pešno rade na najsavremenijoj tehnolo-giji, kao što se vidi na primeru podvod-

nog transformatora koji je razvijen u Lincu.

Na koji način bi trebalo da se razvija privreda ako znamo da je neophodno smanjenje potrošnje energije, a istovremeno možemo da

očekujemo dodatne izdatke za mere kojima se nastoji postići energetska efikasnost? Odvajanje ekonomskog rasta i potrošnje energije je već dugo naša stvarnost. Za-pravo, prelaz našeg energetskog sistema na alternativnu proizvodnju energije bez štetnog uticaja na klimu predstavljaće ključnu tehnologiju za naredne decenije.

“Na nama je da promovišemo najbolje tehnologije za energetsku efikasnost i istovremeno povećavamo procenat obnovljivih izvora energije.”

20 ■ 21hi!tech 02|13Elisabeth Dokaupil Rita Newman

To će pokrenuti novi privredni rast koji nam je potreban. Energetska tehnologija posebno u vreme krize može da posluži kao podsticaj privredi i stvaranju novih radnih mesta. Siemensu će pre završetka ove decenije biti potrebno na hiljade vi-sokokvalifikovanih inženjera.

Koliko je isplativa zamena fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije? Činjenica je da je ugalj trenutno ponovno „u modi”. Visoke cene nafte i gasa su po-novno učinile da ugalj bude konkurentan. Osim toga, znamo da su nam na raspolaga-nju ogromne zalihe ovog fosilnog goriva. Naš problem, dakle, nije smanjenje zaliha fosilnih goriva, nego činjenica da neogra-ničenim ispuštanjem gasova sa efektom staklene bašte prelazimo granicu izdržlji-

vosti naše biosfere i time trajno oštećuje-mo svoju životnu sredinu. Prelaz na ob-novljive izvore energije je moguć i u privrednom smislu više nego isplativ. Mi smo ti koji upravo oblikuju energetsko tr-žište budućnosti. Došlo je vreme tranzicije.

Što mislite o subvencionisanju određenih izvora energije, na primjer, solarne energije? Subvencije za nove tehnologije imaju smi-sla u početnoj fazi, pre nego što takve teh-nologije postanu likvidne, ali sam ja u principu protiv subvencionisanja. Za sve izvore energije je potrebno obezbediti po-štene, konkurentske uslove. Međutim, to znači da pri formiranju cena treba uzeti u obzir i troškove efekta na životnu sredinu. Dugoročno subvencionisanje obnovljivih

izvora energije i finansijsko potpomaganje energetske efikasnosti samo po sebi neće izazvati trajno smanjenje količine ispušte-nih gasova sa efektom staklene bašte.

Na koji način Siemens može da doprinese energetskim ciljevima za 2020. godinu?Obnovljivi izvori energije razvijaju se ne-verojatnom brzinom. Siemens je prihva-tio izazove na svim područjima, posebno u razvoju tehnologije efikasnosti, širenju obnovljivih izvora energije, razvoju po-trebnih mreža za prenos energije i pove-zivanju offshore vetroelektrana.

Može li Nemačka dodatno podstaći energetsku revoluciju postupnim odbaci-vanjem nuklearne energije?Svakako! Nuklearna energija je decenija-ma u Nemačkoj bila važan faktor u sigur-nom snabdevanju energijom. Ali od kata-strofe u Fukušimi nuklearna energija je ponovno postala globalni predmet raspra-ve. U svakom slučaju, Nemačka će postu-pnim odbacivanjem nuklearne energije ubrzati prelaz na obnovljive izvore ener-gije. Pri tome će biti ključni razvoj inova-tivnih energetskih sistema i poboljšanje mreža.

U kom smeru se razvija energetsko tržište srednje i jugoistočne Evrope?Područje srednje i istočne Evrope pred-stavlja atraktivno energetsko tržište koje još uvek pomalo kaska u razvoju. Sledećih godina očekujemo prosečnu stopu rasta od preko 5 odsto. Energetski sektor je ak-tivan na 19 tržišta na dva kontinenta, što znači da postoji 19 različitih nizova zahte-va, kao i isto toliko različitih propisa i spe-cifičnih geopolitičkih činilaca. Turska tre-nutno nudi posebno visoke stope rasta i široku lepezu mogućnosti.

siemens.com/energy

Energetska tranzicija

hi!biz

i

Konferencija Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju (Earth Summit) Rio+20Konferencije velikih razmera, dalekosežni ciljevi, samo nekoliko konkretnih rezulta-ta. Konferencija Ujedinjenih nacija Rio+20 sasvim jasno pokazuje da je stanje stvari upravo takvo; ona je, na kraju, i bila zami-šljena kao konferencija koja je sledila prvu Konferenciju Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju (Earth Summit) u Rio de Žaneiru 1992. godine. Danas znamo da su mnogi problemi o kojima se raspravljalo pre 20 godina postali još teži. Zbog toga je sve važnije da se počne sa traženjem ja-snih puteva prema ekološki i društveno pravednijoj budućnosti i van granica ovih velikih konferencija.

Moto kompanije Siemens za Konferen-ciju Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju 2012. godine u Rio de Žaneiru bio je „Možemo delovati već sada!”. Kako bi omogućila izražavanje novih ideja, kom-panija Siemens i njeni partneri doveli su u Rio društveno angažovane mlade ljude iz celog svieta. Oni su pod nazivom „Studen-ti za održivost" predstavili konkretne pred-loge o tome kako korišćenje određenih vr-sta tehnologije može doprineti većoj odr-živosti i to na troškovno najpovoljniji mo-gući način.

Druga centralna tema konferencije u Riju bila je način na koji bi se ljudima, a pogotovo stanovnicima siromašnijih ze-malja, na održiv način mogao omogućiti pristup medicinskoj nezi, vodi, energiji, obrazovanju i hrani. Mnogi projekti širom sveta pokazuju ono što već danas možemo da postignemo: u indijskom gradu Kalvi, na primer, kanalizaciono postrojenje za

obradu otpadnih voda reciklira otpadnu vodu iz Siemensovog proizvodnog pogo-na smeštenog na toj lokaciji. Zahvaljujući tome, godišnje se uštedi 12 miliona litara vode, a godišnji troškovi za svežu vodu se smanjuju za čak 4500 €. U mnogim veli-kim gradovima saobraćaju hibridni auto-busi i podzemna železnica sa vozovima bez vozača, koji pomažu u smanjivanju sa-obraćajnih gužvi na putevima i brzo i eko-loški prevoze ljude na njihova odredišta. Vetroturbine, efikasne elektrane sa ga-snim turbinama i solarne elektrane već omogućavaju održivo snabdevanje ener-gijom na mnogim lokacijama.

Može se drastično smanjiti čak i visoka potrošnja energije koja je obično potrebna za desalinizaciju morske vode. Istraživači iz Siemensa su to dokazali u Singapuru novim sistemom membrana koji smanju-je potrošnju energije za pola.

Budući uticajni mladi ljudi Mladi Afrikanci Rashiq Fataar i Phenias Sa-dondo saglasni su sa time da moramo da iskoristimo opcije koje su nam već dostu-pne: „Siemens pokazuje da već postoje mnoge tehnologije koje ljudima nude bo-

lji kvalitet života”. Rashiq Fataar je jedan od tridesetoro mladih ljudi koji su aktivno uključeni u Siemensovu zajednicu Budu-ćih uticajnih mladih ljudi u kojoj učesnici razmenjuju ideje za veću održivost.

Sam Siemens već godinama sarađuje sa nevladinim organizacijama i neprofit-nim partnerima na brojnim projektima sa ciljem poboljšanja životnih uslova u ze-mljama u razvoju. U Riju se znanje preno-silo kao deo inicijative „Tehnologije na delu". Rhett Butler iz Siemensovog odelje-nja Water Technologies u Sidneju je razvio mobilni filter za vodu SkyHydrant. Fonda-cija koju je osnovao, SkyJuice, već je sklo-pila lokalna partnerstva u 42 zemlje koje će snabdeti ljude čistom vodom po vrlo ni-skoj ceni.

Nevladina organizacija Expedicionári-os da Saúde, osnovana zahvaljujući dona-cijama, dovodi lekare i medicinsku opre-mu u sela domorodačkog stanovništva na području brazilskog Amazona. Oprema koju donose sa sobom uključuje praktične ultrazvučne uređaje iz Siemensa. Lekari čak mogu da obavljaju operacije na tere-nu, na primer, u slučaju hernije ili pore-mećaja oka. WE!Hub, projekat koji su za-

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIPictures of the Future, Elisabeth Dokaupil OJO Images / Rex Features / picturedesk.com, Siemens

hi!biz

Earth Summit

Možemo delovati već sada!Inovativna rešenja odmah mogu da doprinesu promeni situacije za ljude u najsiromašnijim zemljama sveta.

“Sve je važnije da se počne sa traženjem jasnih puteva prema ekološki i društveno pravedni-joj budućnosti i van granica ve-likih konferencija.”

hvaljujući fondovima Evropske unije za-jedno pokrenule fondacije Siemens Stif-tung i Global Nature Fund, kao i društva Osram AG i Thames Electricals Ltd., snab-deva udaljene delove Kenije solarnom energijom. Na taj način se stanovnicima navedenih zemalja omogućava pristup pi-jaćoj vodi i električnoj energiji, pogotovo za rasvetu i mobilnu komunikaciju.

Obnovljiva energijaPosebno u Africi, puno se nade polaže u obnovljivu energiju kao zamenu za izvore energije koji su štetni za životnu sredinu, neefikasni i skupi. Phenias Sadondo sma-tra da je solarna energija ključ napretka u Africi. Dvadesetpetogodišnji student je vo-lonter u organizaciji mladih pod nazivom Action 24 koja učestvuje u projektima koji se bore protiv efekata klimatske promene u svojoj domovini Zimbabveu.

Jedan od projekata organizacije Action 24 u Nortonu, gradu smeštenom na oko 40 km zapadno od Hararea, pokazuje je-dan od mogućih pristupa za unapređiva-nje zaštite životne sredine i borbu protiv siromaštva, što su dve važne teme konfe-rencije Rio+20. „Osnovali smo farmu za ekološki uzgoj pečuraka na kojoj zapošlja-vamo mlade ljude koji su bili nezaposle-ni”, kaže Sadondo.

Drugi projekti koriste solarnu energiju za zagrevanje inkubacionih komora za jaja ptica biserki ili regulaciju pritiska u si-stemima za navodnjavanje kap po kap za projekte hortikulture u Zimbabveu. „Po-stalo je potpuno jasno da je tehnologija ključna stvar koja će pomoći zemljama po-gođenim klimatskim promenama da se na njih prilagode”, kaže Sadondo. Fataar je ipak naglasio i da „moramo nastaviti da vršimo pritisak na političare da konačno sklope obavezujuće ugovore".

24 ■ 25hi!tech 02|13Pictures of the Future, Elisabeth Dokaupil OJO Images / Rex Features / picturedesk.com, Siemens

Možemo delovati već sada!

Mobilni filter za vodu SkyHydrant snabdeva ljude čistom pijaćom

vodom po vrlo niskoj ceni.

Jednostavna dija-gnostička oprema i mobilni telefoni za prenos podataka poboljšavaju medi-cinsku negu u Indiji.

www.earthsummit2012.orgsiemens.com/innovationsiemens.com/pof

i

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIiiiiElisabeth Dokaupil Petra Meisel, Siemens

Komfor, sigurnost i veliki procenat troškova za upravljanje vozom

zavise od kvaliteta podvozja, rekao je Matthias Koch, rukovodilac Siemensovog glavnog stručnog

centra za podvozja u Gracu.

Matthias Koch: „Montaž-nom linijom za točkove

u Gracu smanjujemo troškove, možemo da

smanjimo vreme obrade i povećamo sigurnost

procesa.”

Koliko je podvozje važno za rad šinskih vozila? Podvozje bitno utiče na neke od najvaž-nijih faktora kod šinskih vozila poput njihove bezbednosti i komfora. Ono je najvažniji mehanički element voza i pod vrlo je velikim dinamičkim optereće-njem. Trošenje svih važnih komponenti voza zavisi od kvaliteta podvozja, kao i buka koju voz proizvodi. Zbog toga svi glavni proizvođači šinskih vozila sma-traju podvozje jednom od svojih glavnih kompetencija.

Koliko podvozje utiče na troškove tokom životnog ciklusa voza? Podvozje je odgovorno za 40 odsto uku-pnih troškova tokom životnog ciklusa šinskih vozila iako čini samo 15 odsto vrednosti voza. Zato su kvalitet i vek tra-janja podvozja izuzetno važni operateri-ma.

Prema Vašem mišljenju, koje su najvažni-je karakteristike kvaliteta podvozja? Razvili smo novo podvozje kao napred-nu uslugu za poziv na konkurs od strane potencijalnog klijenta u Velikoj Britaniji. Ovaj primer živo prikazuje najvažnije kriterijume kvaliteta. Novo postolje se montira s unutrašnje strane i vrlo je la-gano tako da ne vrši veliki pritisak ni na šine ni na osnovnu konstrukciju. Mala težina podvozja omogućava vozu da preveze više putnika. Ona takođe pove-ćava energetsku efikasnost i, kao posle-dicu toga, ravnotežu ugljen-dioksida, a i

znatno smanjuje buku. Svakako želimo da izbegnemo da se jednog dana zabra-ni noćno saobraćanje vozova kroz grad. Takođe smo omogućili daljinsku dija-gnostiku i kontrolu. To povećava radnu sigurnost i smanjuje troškove.

Kako funkcioniše nova dijagnostika podvozja? Senzori, koji su svi naravno pogodni za upotrebu u zahtevnim okolnim uslovi-ma na železnici, pričvršćeni su na razne kritične tačke uzduž podvozja i stalno pružaju informacije, na primer, o točko-

Pod veli-kim optere-

ćenjem

“Kao tehnološki centar, moramo da postavlja-mo nove tehnološke standarde. Kombinacija razvoja i proizvodnje u Gracu omogućava nam brzu primenu inovacija.” Matthias Koch

26 ■ 27hi!tech 02|13

vima, ležajevima ili montaži točkova. Elementi podvozja trenutno se redovno zamenjuju kao deo održavanja, nezavi-sno od toga da li su stvarno istrošeni ili nisu. Cilj je da se ovaj preventivni pri-stup zameni održavanjem koje bi zavisi-lo od stanja podvozja. Komponente bi trebalo da se zamene samo kada su stvarno pri kraju svog veka trajanja. Senzori pomažu da se odredi taj trenu-tak i olakšavaju planiranje nužnih re-sursa za zamenu delova. Neočekivani prekidi rada stoga su stvar prošlosti. Bu-dući senzori će takođe moći da daju in-formaciju o stanju infrastrukture.

Koji se delovi proizvodnje podvozja trenutno odvijaju u Gracu? Tehnološki fokusi u Gracu su postavlja-nje okvira, mehanička obrada, farbanje i montaža. Pre godinu dana takođe smo pustili u pogon liniju za montažu točko-va i sada ovde možemo da proizvedemo oko 4000 setova točkova godišnje. Dosa-dašnji rezultati su nadmašili čak i naša očekivanja. U prošlosti smo na području montaže točkova zavisili od male grupe dobavljača koji su imali monopol. Mon-taža točkova u Gracu je troškovno po-voljnija, povećala je sigurnost procesa i smanjila naše vreme obrade, pa tako i ubrzala isporuku. Osim toga, nestala je potreba za velikim delom transporta komponenti preko cele Evrope i na taj način unapređujemo ravnotežu ugljen-dioksida. Odbacivanja u prvoj godini iznose manje od pola procenta, što je vrlo malo za novu tehnologiju.

Koji će se proces proizvodnje podvozja ubuduće odvijati u Gracu? Mi smo centar za tehnologiju. Kako bi-smo ostali konkurentni, naši proizvodi i procesi moraju da budu moderni ili mo-ramo da postavimo nove standarde u tehnologiji. Moramo dobro da vladamo

celim procesom stvaranja vrednosti, od konstruisanja do montaže i nabavke. Kombinacija razvoja i proizvodnje u Gracu omogućava nam brzu primenu inovacija. Pogon je u visokom stepenu automatizovan i vrlo efikasan. Takođe, neprestano ulažemo u mere zaštite ži-votne sredine. Naša kompanija je bila pi-onir na području montažnih linija s eta-pama i biće prva lokacija na svetu koja će ispuniti zahteve za testiranje podvo-zja upotrebom opreme pod pritiskom prema novim normama koje će uskoro stupiti na snagu.

Koliko su vam važne kvalifi kacije zaposlenih? Dobro edukovani zaposleni su nam izu-zetno važni. Naši industrijski stručnjaci, od kojih 30% čine žene koje rade na ra-zličitim poslovima u procesu proizvod-nje, kompletno se edukuju u centru. Ta-kođe, imamo brojne ženske varioce s kojima smo vrlo zadovoljni. U okviru svog projekta mentorstva dajemo po-dršku ženama koje odluče da studiraju neki tehnički predmet, a studenti s Teh-nološkog univerziteta u Gracu i Univer-ziteta primenjenih nauka u Gracu imaju priliku za stažiranje u inostranstvu.

Gde Siemens razvija podvozja i kako Vi gledate na tržište?Glavni stručni centar za podvozja sme-šten je u Gracu. Ovde se razvijaju i proi-zvode podvozja za metroe, tramvaje, vo-zove s više jedinica, brze vozove i loko-motive. Imamo 200 inženjera koji razvi-jaju podvozja služeći se najmodernijim metodama simulacije. Od porasta u 2008. godini, kada su se lansirali dugoročni programi u svrhu borbe protiv ekonom-ske krize, tržište neprestano raste. Javni saobraćaj postaje sve atraktivniji.

Podvozja

hi!biz

Novo podvozje iz Graca: podvozje se montira s unutrašnje strane i vrlo je lako tako da ne vrši veliki pritisak ni na šine ni na osnovnu konstrukciju. Mala težina podvozja omogu-ćava vozu da preveze više putnika. Ona tako-đe povećava energetsku efikasnost i, kao posledicu toga, ravnotežu ugljen-dioksida.

i siemens.com/mobility

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIPictures of the Future Siemens

Isporuka po pravilnom redosleduProizvođači automobila se sve više kon-centrišu na samo nekoliko kompetencija. Broj dobavljača i njihov udeo u stvaranju vrednosti se povećavaju u skladu sa tim. Za neke od proizvodnih procesa procenat iznosi 80% ili više. Idealno bi bilo da se komponente dobavljača dostavljaju „tač-nim redosledom” (eng. just in sequence), drugim rečima, ne samo u pravo vreme, već i pravilnim redosledom. Bliska sarad-nja u složenom lancu proizvodnje i logi-stike, neophodna da bi se to postiglo, do-bro može da funkcioniše ako svako u sva-kom trenutku zna tačan status proizvod-nje. To je upravo ono što projekat automobilske mreže zasnovan na RFID-u (eng. RFID-based Automotive Network - RAN) želi da postigne.

Kao prvo, RAN želi da postavi standard za upotrebu RFID tehnologije koja objedi-njuje sve kompanije uključene u stvaranje vrednosti. Siemens je u sklopu RAN kon-zorcijuma odgovoran za postavljanje stan-darda za razne RFID infrastrukture. Ovi si-stemi koriste radio-signale za automatsko skeniranje malih elektronskih markera bez direktnog vizuelnog kontakta. Ovi markeri, poznati kao RFID tagovi ili oznake, sadrže informacije o proizvodima.

Oznake će u početku biti pričvršćene na transportne palete. U budućnosti će biti moguće da se na svaku pojedinačnu kom-ponentu nalepe oznake, što će stvoriti „in-ternet stvari” stvarnost u kojoj svaki proi-zvod ima jedinstveni identifikacioni broj (ID) i može da se prati u svakoj fazi, od proizvođača do kupca.

Informacioni broker služi kao centar za relevantne podatke u sklopu RAN-a. On vodi računa da drugi partneri uključeni u lanac isporuke i proizvodnje budu infor-misani o tome koliko komponenata proi-zvođač automobila trenutno koristi. Infor-macioni broker upravlja i dozvolama koje omogućavaju učesnicima pristup ovim in-formacijama.

Prvi pilot-projekti za RAN trebalo bi da počnu krajem 2012. Siemens želi da pove-že sistem upravljanja proizvodnjom sa ovim tehnologijama kako bi mogao da pri-lagodi proizvodnju trenutnoj potražnji čak i ako dođe do promena u poslednjem trenutku.

RFID omogućava da dobavljači znaju šta se događa s njihovim kupcima.

Mogu da se skeniraju tagovi i na objektima

koji se brzo kreću čime se pružaju informacije o lancu

proizvodnje i isporuke.

siemens.com/rfidwww.autoran.de

i

Najnovije informacije

siemens.com/innovation

Zamena za retke zemne metale

iNovom magnetnom materijalu potreban je minimalan udeo retkih zemnih metala.

Cene LED dioda postaju pristupačne

Teški tereti

Railway Award

Svetleće diode (LED diode) su efikasna alternativa konvencionalnoj rasveti koja ujedno štedi energiju. Međutim, zbog visokih proizvodnih troškova još uvek nisu postale toliko zastupljene u svetu kao svakodnevno rešenje za ra-svetu. Primenom nove proizvodne teh-nologije, cene LED dioda bi trebalo da postanu prihvatljivije. Istraživači Sie-mensove filijale Osram Opto Semicon-ductors su prvi put uspešno proizveli LED čipove na bazi galijum-nitrida na silikonskim pločicama umesto na sku-pim safirnim supstratima. Kao standar-dni materijal u industriji poluprovodni-ka silikon je ekonomična alternativa i ima ga u velikim količinama. Nova me-toda omogućava da se u proizvodnji LED dioda koriste velike silikonske plo-

Šine često podnose težinu točkova

veću od 10 tona na kontaktnoj povr-

šini od samo nekoliko kvadratnih

centimetara. U budućnosti će Sie-

mens VAI i italijanski tehnološki cen-

tar Centro Sviluppo Materiali (CSM)

sarađivati u procesu proizvodnje i

tehnološkim

paketima za valja-

nje i obradu viso-

kokvalitetnih šina

koje zadovoljava-

ju trenutno rastu-

će specifikacije.

■ siemens.com/

innovation

Nagrada za železnički inženjering

koja uključuje novčanu nagradu od

10.000 evra prvi put će biti dodelje-

na 2013. Siemens će zajedno sa teh-

ničkim

univerziteti-

ma i univerzi-

tetima za

primenjene

nauke u

Austriji tražiti

inovativne

diplomske i

magistarske

radove koji su

usredsređeni

na šinska

vozila. Radovi će biti ocenjivani

prema nivou informacija, tehničkoj

kompetenciji, ekonomskoj važnosti i

industrijskoj primenjivosti.

čice, što dovodi do efikasnijeg procesa proizvodnje. LED čipovi velike efika-snosti mogu da se proizvode na 150-mi-limetarskoj pločici, koja se teoretski može koristiti za proizvodnju 17.000 LED čipova, pri čemu je veličina čipa je-dan kvadratni milimetar. Istraživači već rade na primeni procesa na pločice veličine otprilike 200 milimetara i na još većem smanjenju troškova.

i www.osram.com

Novosti

hi!future

28 ■ 29hi!tech 02|13

Nova metoda omogućava da se u proizvodnji LED dioda koriste velike silikonske pločice.

nje metoda i procesa koji će omogućiti da se ovi elementi vade na efikasan način i s minimalnim uticajem na životnu sredi-nu. Siemens obezbeđuje 6 miliona evra za ovu stratešku saradnju. U projektu učestvuju četiri odeljenja univerziteta RWTH Aachen, Forschungszentrum Jüli-ch i stručnjaci iz Siemensovog Industrij-skog sektora. Istraživači u isto vreme isprobavaju nekoliko pristupa kako bi ra-zvili strategije za efikasniju upotrebu, ponovnu upotrebu i zamenu, kao i nove materijale i procese recikliranja.

Mnogi proizvodi zavise od retkih ze-mnih metala, od kojih 97 odsto trenutno dolazi iz Kine. Siemens i univerzitet RWTH Aachen su pokrenuli projekat za-jedničkog istraživanja čiji je cilj razvija-

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIDaniel Hautmann Maersk Line, Siemens

Dobar smer ka efikasnosti

Budući da troškovi za brodska goriva rastu, sve veći broj brodovlasnika prepoznaje mogućnost postizanja velike uštede sprvođenjem mera efikasnosti. Takve mere smanjuju i emisije

zagađujućih materija i ugljen-dioksida.

30 ■ 31hi!tech 02|13Daniel Hautmann Maersk Line, Siemens

Pod budnim okom ekologaOtprilike 60 odsto troškova putničkih bro-dova otpada na tzv. troškove goriva, koji trenutno iznose do gotovo 700 $ po me-tričkoj toni, a cene i dalje rastu. To pred-stavlja veliki teret za operatore. Istovreme-no, pomorski prevoz je sve više na udaru ekologa jer su brodovi odgovorni za otpri-like 3 posto celokupnih globalnih emisija ugljen-dioksida. To znači da ispuštaju više ugljen-dioksida od avio-industrije.

Uz to, tu su i azot-oksidi, sumpor-diok-sid i druge toksične supstance poput me-tana i isparljivih organskih jedinjenja (VOC-ova), koji su znatno opasniji, a uglavnom se ispuštaju kroz brodske dim-njake bez filtracije. Dodatne probleme stvara prolaz vodenih organizama kroz balastne vode s brodova, kao i štete koje nastaju zbog propusnih brodova i ulja koje curi.

Iz ovih razloga ekolozi zahtevaju dra-stične promene. Glavna predložena pro-mena je zabrana teških goriva, ostataka od rafinisanja sirove nafte. Predstavničko društvo brodarske industrije, Međuna-rodna pomorska organizacija iz Londona, prepoznala je ove zahteve i sada uvodi ograničenja za nivoe sumpor-dioksida.

Sledom događaja, sve više brodovlasnika i zakupaca brodova je zainteresovano za mere efikasnosti. Žele da smanje potroš-nju goriva na svojim brodovima, a isto-vremeno svedu štetnost za životnu sredi-nu na minimum. Siemens, kao važan snabdevač brodarske industrije, nudi mnoga rešenja koja operatorima brodova mogu da pomognu u takvim naporima, počevši od automatizacije preko posebnih generatora koji potpomažu brodski po-gon pa sve do sistema koji filtriraju balas-tnu vodu.

Potpuno automatizovani sistemi„U radionici se osećamo kao kod kuće,

ne na mostu”, izjavio je Siemensov inže-njer brodogradnje Kay Tigges opisujući stručnost kompanije u brodarskoj indu-striji. Tigges nastavlja s vrlo jasnim pri-merom: „Čovek s kanticom za ulje je za-menjen još sedamdesetih godina prošlog veka”. Pre je podmazivanje komponenti motora u radionici bio jedan od najvažni-jih zadataka na brodu. Taj posao već odav-no obavljaju potpuno automatizovani si-stemi. A mogu činiti i daleko više. Danas brodovi svuda imaju postavljene senzore koji kontrolišu temperature, brzine rotaci-

hi!future

Brodovi

U radionici se mogu kontroli-sati različiti režimi upravljanja.

Prvi put će u motorima broda početi da se koriste zavojnice s visokotemperaturnim super-provodnicima.

Najveći svetski prevoznik kontej-nerskim brodovi-ma Maersk Line naručio je prve brodove koji mogu da prevezu 18.000 kontejne-ra, a na njima je odlučio da koristi Siemensovu teh-nologiju.

je, opterećenja, kalibraciju, balastne vode, stanje mora, struje, nadolazeće oluje i po-dručja s nepovoljnim vremenskim uslovi-ma. Svi ovi podaci se objedinjuju, što omo-gućava brodskim službenicima na mostu odlučivanje o tome koji će smer i brzina putovanje učiniti najefikasnijim. Siemens je taj alat nazvao EcoMAIN, a može se, na primer, koristiti za analizu i optimizaciju potrošnje energije, emisija, skladištenje tečnosti, planiranje održavanja i upravlja-nje dokumentima i znanjem. „Najveći po-tencijal leži u potrošnji energije, kompati-bilnosti s životnom sredinom i intervali-ma održavanja. Moguće je analizirati i celu flotu”, izjavio je Kay Tigges.

Najveći brodovi na svetuNovi sistem se prvi put koristi na najve-ćim kontejnerskim brodovima na svetu. Trenutno se ovi brodovi trostruke E klase još uvek nalaze na suvom vezu brodogra-ditelja DSME u Koreji. Međutim, prvi od sveukupno 20 naručenih brodova uskoro će zaploviti s kapacitetom od 18.000 stan-dardnih kontejnera, tzv. ekvivalentnih je-dinica od 20 stopa (eng. twenty foot equi-valent units) ili skraćeno TEU. Trenutno najveći kontejnerski brodovi na svetu mogu da prevezu oko 14.000 TEU-a. Ovo predstavlja veliki korak napred i nudi znatnu konkurentsku prednost zahvalju-jući ekonomiji razmera.

Vlasnik i graditelj nove generacije bro-dova je danska kompanija Maersk Line, najveći prevoznik kontejnerskim brodovi-ma u svetu. Danska kompanija se oslanja na Siemens ne samo u pogledu softvera, već i hardvera. Svi brodovi trostruke E klase biće opremljeni sistemom za povra-ćaj takozvane otpadne toplote. Ovi sistemi skupljaju deo vrlo visoke toplote koju pro-izvodi brodski motor i pretvara je u elek-tričnu energiju. Ideja na kojoj je princip zasnovan jeste činjenica da maksimalno 50 odsto energije sadržane u gorivu može da bude pretvoreno u energiju pogona.

Kod gotovo svih brodova, ostalih 50 odsto neiskorišćeno izađe kroz brodski dim-njak. Tako je bilo dosad. Odsad će vreli iz-duvni vazduh grejati izmenjivače toplote koji će se koristiti za proizvodnju električ-ne energije uz pomoć gasne turbine i ge-neratora.

Više električne energije nego što je bro-dovima potrebnoElektrična energija je neophodna na mno-gim mestima na brodu, na primer, za snabdevanje brodskih sistema. Novi izvor električne energije omogućava isključiva-nje manjih dizel-generatora koji se najče-šće koriste za snabdevanje brodova elek-tričnom energijom. Uz to, neophodna je velika količina električne energije za na-pajanje kontejnera sistemom hlađenja, koji postaju sve uobičajeniji na teretnim brodovima. Međutim, veliki 12-cilindrični motori, koji proizvode oko 100.000 konj-skih snaga, emituju toliko toplote da je snabdevanje električnom energijom naj-češće mnogo veće nego što je potrebno.

Stoga se deo ove energije može iskoristiti za podržavanje rada brodskog motora, od-nosno za stvaranje dodatnog pogona. Električni osovinski generatori koji se ko-riste na brodovima imaju sličan mehani-zam kao električni bicikli. Ovi generatori propeleru omogućavaju dodatni potisak, smanjujući na taj način opterećenje glav-nog motora i povećavajući sveukupnu efi-kasnost broda. Opciono mogu da se kori-ste i kao generatori. U okvirima izlazne snage, Siemensovi sistemi za povraćaj ot-padne toplote generišu između dva i osam megavata. Osovinski generatori imaju ka-pacitet od četiri do deset megavata.

Zbog njihove veličine, Maerskovi bro-dovi trostruke E klase imaju dva glavna motora, dve pogonske osovine i dva pro-pelera. Osovinski generator od tri mega-vata postavljen je na vrh svake pogonske osovine. Ukupni kapacitet oba generato-ra, dakle, iznosi šest megavata. Ovo nije prvi put da Siemens i Maersk sarađuju kada je reč o povraćaju toplote. Kay Tig-ges ističe kako je cela S klasa, koja se sa-

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIDaniel Hautmann Siemens

Kako bi sprečili brodove u zagađenju vazduha u luč-kim gradovima tokom proizvodnje sopstvene električne energije, Sie-mens je razvio sistem za snabdevanje električnom energijom s kopna za vreme stojnice, što pred-stavlja izazov jer ne postoji gotovo nikakva standardizacija u okviru električnih sistema na brodovima.

stoji od 11 teretnjaka koji mogu da preve-zu otprilike 8000 TEU-a, opremljena slič-nim sistemima. Međutim, opremanje 20 novih brodova klase od 18.000 TEU-a za Siemens predstavlja nešto vrlo posebno: „Sa iznosom od gotovo 50 miliona evra, to je najveći ugovor koji smo zaključili u sek-toru trgovačkih brodova”.

Brodovi trostruke E klase dugi su 400 metara, široki 59 metara i visoki 73 metra. Kontejneri su raspoređeni u maksimalno 18 redova. Ispod palube maksimalno moze da bude polozeno 11 kontejnera, je-dan povrh drugog. Najniži kontejner može podneti maksimalno 192 metričke tone. Na palubi, na srednjom nivou, u vi-sinu je poslagano devet kontejnera.

Umetnost slaganja kontejneraKontejneri treba da se ukrcaju na brod tako da ih je moguće postupno iskrcavati, a da pritom nije potrebno prethodno uskladištiti ostale kontejnere. Istovreme-no, brodski projektanti moraju da budu sigurni da su teretnjaci ukrcani na urav-notežen način kako brodovi ne bi započe-li plovidbu s nagibom. Kada se, na primer, 2.800 kontejnera istovremeno iskrca u

jednoj luci, na primer u Roterdamu, a ukrca ih se samo 320, ravnoteža broda i dalje treba da bude ispravna, što za brod-ske projektante predstavlja najveći izazov.

Još jedno pitanje već neko vreme pred-stavlja izazov za brodske operatere, a to je napajanje električnom energijom s kopna, što se naziva još i „cold ironing”. Pri tome je osnovni cilj sprečavanje brodova da uz pomoć dizel-generatora proizvode elek-tričnu energiju prilikom boravka u luka-ma i na taj način zagađuju vazduh u gra-dovima poput Hamburga. Umesto toga, nastoji se da im se omogući uvoz električ-ne energije s kopna uz pomoć kabla.

Iako to zvuči jednostavno, zapravo predstavlja izazov, jer različiti brodovi za-htevaju različite količine električne ener-gije. Brodovi za krstarenje koji mogu da prime do 4.000 putnika i imaju nebroje-no mnogo klima-uređaja, televizora, osvetljenje i zabavni program zahtevaju daleko više električne energije od teret-nih brodova sa samo 11 članova posade. Međutim, velikom kontejnerskom brodu s hiljadama hlađenih kontejnera potreb-ne su ogromne količine električne ener-gije. Tu je i činjenica da gotovo ni ne po-

stoji standardizacija električnih sistema na brodovima. Neki brodovi imaju siste-me od 50 herca, a drugi rade sa 60 herca. Voltaža i struje takođe se razlikuju. Kako onda lučki operativni centri mogu da snabdeju sve ove različite brodove elek-tričnom energijom?

„To je izuzetno veliki poduhvat koji podrazumeva velika ulaganja”, izjavio je Kay Tigges. „Bilo bi jednostavnije učiniti čista goriva obaveznim.” Međutim, dok god ovi zahtevi ne budu postavljeni, mo-ramo pronaći druga rešenja. Siemens je već opremio lučke objekte i brodove si-stemima snabdevanja električnom ener-gijom s kopna. Takav primer je Trave-münde blizu Libecka na Baltičkom moru. U tom gradu, koji je poznat kao centar za klimatsku terapiju, Siemens je tzv. roll-on/roll-off brod opremio utičnicom, a samu luku odgovarajućim utikačem i ka-blom. Sistem je i danas u upotrebi i služi kao primer ostatku sveta.

Efikasnost kao konkurentska prednostTek treba utvrditi da li su sistemi za napa-janje s kopna rešenje. Prema mišljenju Kaya Tiggesa, sasvim je jasno da je pove-ćanje efikasnosti najbolji način na koji se u budućnosti može potući konkurencija. Industrija je sebi postavila visok cilj i kada je reč o indeksu energetske efikasnosti ili skraćeno EEDI: indeks specifikuje određe-ne minimalne nivoe efikasnosti za nove brodove.

Kay Tigges veruje da tečni prirodni gas pruža veliki potencijal kao brodsko gori-vo. Nije ni čudo: gas sadrži manje štetnih materija i kao da je predodređen za upo-trebu u pomorstvu. Prema Tiggesu, u bu-dućnosti bi primamljiva opcija mogla opet da postanu jedra: „Na određenim ru-tama može se postići ušteda energije i do 20 odsto.” U to ime – bon voyage!

siemens.com/marinewww.maersk.com

i

hifuture

32 ■ 33hi!tech 02|13

Kay Tigges, Sie-mensov pronalazač

godine u 2009. razvio je sistem

optimizacije povra-ćaja energije od

brodskih izduvnih gasova. On je zaslu-

žan i za novo eko-loški prihvatljivo

rešenje za snabde-vanje brodova elek-tričnom energijom

u lukama.

hi!future

Brodovi

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIPictures of the Future, Christian Buck, Elisabeth Dokaupil Siemens

hifuture

Otpadna toplota

Veća iskorišćenost toplote

Naučnici razvijaju rešenja koja će omogućiti proizvodnju energije iz otpadne toplote. Ciljevi su proizvodnja električne energije i prečišćavanje

vode, a investicije isplative u kratkom roku.

Veliki gubici primarne energijeTrenutno se gubi otprilike polovina pri-marne energije koja se koristi u industrij-skim procesima i u proizvodnji iskoristi-ve energije. Međutim, postoji nekoliko ekonomski isplativih i tehnički razrađe-nih metoda za iskorišćavanje otpadne to-plote na temperaturama ispod 300 stepe-ni Celzijusovih. Zbog toga je Siemens lansirao Projekat upravljanja toplotnom energijom (Thermal Management Pro-ject) u okviru koga je obavio procenu ot-prilike 80 specifičnih primena u svojim poslovnim jedinicama i utvrdio 20 naja-traktivnijih u privrednom i ekološkom smislu, a njih četiri bi mogli da koriste tehnologiju organskog Rankineovog ci-klusa (ORC). Ova tehnologija je posebno pogodna za primenu otpadne toplote iz visokih peći u staklarskoj industriji, di-zel-motora i motora na prirodni gas, iz-garanju gasa u rafinerijama i gasnih tur-bina u kompresorskim stanicama.

Za razliku od običnih procesa u kojima se koristi para i kondenzacija, tokom ORC-a se ne koristi voda koja cirkuliše, već organski medijum koji obezbeđuje optimalnu efikasnost, posebno na niskim temperaturama otpadne toplote i malim izlaznim količinama, a pritom dopušta kompaktne dimenzije sistema. U projek-tu istraživanja ORC-a u saradnji sa Mo-skovskim institutom za energetiku i Mo-skovskim državnim univerzitetom, Sie-mens koristi novi radni medijum koji proizvodi američka kompanija 3M, a sa-

stoji se od karbonata, fluora i kiseonika i pod normalnim pritiskom isparava već na temperaturi od 49 stepeni Celzijuso-vih. „Organski medijum je takođe u pot-punosti ekološki prihvatljiv, što je važan faktor za održivost”, naglasio je Martin Tackenberg iz Siemensa.

Prvi uzorak za demonstraciju sa sna-gom od 1,2 kilovata nalazi se u pogonu na Moskovskom državnom univerzitetu od novembra 2011. Takav sistem će biti pušten u pogon u ruskom pogonu ne-mačkog proizvođača stakla Lausch-a u je-sen 2012. Proizvodiće energiju iz izduvne toplote sa linije za proizvodnju staklenih vlakana čija temperatura iznosi 220 ste-peni Celzijusovih.

Isplativost u tri godine„ORC jedinica će godišnje proizvoditi ot-prilike 800.000 kilovat-sati električne energije uz efikasnost od 20 odsto, što vre-di otprilike 80.000 evra”, izjavio je Tacke-nberg. „Troškovi investicije iznose otprili-ke 2.200 evra po kilovatu, što znači da će se sistem isplatiti za manje od tri godine.” Prema trenutnoj proceni, godišnje tržište ORC rešenja vredi oko 3 milijarde evra.

Osim za proizvodnju energije, toplota se može koristiti i za prečišćavanje vode. Prednost ovog rešenja je to što se može ko-ristiti i otpadna toplota na niskoj tempe-raturi. U industrijskim procesima često se proizvede toplota čija temperatura nije dovoljno visoka da bi proizvodnja elek-trične energije bila isplativa. Takva toplo-

ta bi se mogla iskoristiti za prečišćavanje vode na osnovu Siemensove tehnologije EvaCon (evaporacija i kondenzacija). Eva-Con može da koristi otpadnu toplotu temperature od 65 do 90 stepeni Celziju-sovih za prečišćavanje vode.

Tokom ovog procesa otpadna voda se zagrejava, isparava i prenosi u kondenza-tor u kojem se skuplja vodena para. „Na taj način se odvaja čista voda i koncentri-sana otpadna voda, a krajnji rezultat je dejonizovana voda”, objasnio je Thomas Hammer, rukovodilac projekta EvaCon u Siemensu.

Izvori toplote, na primer, mogu da budu fabrike papira i pogoni za proizvod-nju boca za bezalkoholna pića, u kojima se proizvodi otpadna voda koja se ne može jednostavno proslediti u sistem za sanaciju kanalizacione vode. EvaCon iz-dvaja svežu vodu od otpadne vode i sma-njuje količinu otpadne vode koju treba proslediti na sanaciju van pogona.

Istraživači u laboratoriji Siemensovih korporativnih tehnologija trenutno rade na optimizaciji projekta i pronalaženju najboljih materijala za evaporatore i kon-denzatore. U jesen 2012. prvi prototip bi trebalo da dokaže da je proces pogodan za primenu u industriji. Do 2015. godine EvaCon bi trebalo da bude spreman za plasman na tržište.

Latentno skladištenje toploteU okviru drugog projekta istraživači ispi-tuju na koji način bi latentno skladištenje

hi!future

34 ■ 35hi!tech 02|13Pictures of the Future, Christian Buck, Elisabeth Dokaupil Siemens

siemens.com/innovationsiemens.com/watersiemens.com/pof

i

toplote moglo da poboljša „toplotnu sta-bilnost” mašina u budućnosti. Kod takvih sistema skladištenja, toplota ne uzrokuje povećanje temperature, već fazni pomak uporediv sa zaleđenom vodom koja ostaje na temperaturi od nula stepeni sve dok se ne otope poslednji komadići leda.

Složeno upravljanje toplotom posebno je neophodno kod visokopreciznih maši-na za proizvodnju. One se tokom rada hla-de, a pre upotrebe potrebno ih je zagreja-ti jer bi u suprotnom proizvodile previše otpada zbog toplotnog širenja svojih alata. Latentno skladištenje toplote bi zadržalo višak energije tokom proizvodnje i preko noći oslobodilo tu toplotu da bi grejalo mašinu. „Takav postupak bi znatno sma-njio troškove hlađenja, a više ne bi bila po-trebna energija za zagrevanje pre pokreta-nja mašine”, objasnio je Tackenberg.

Projekat je u početnoj fazi i još nije po-znato koji je materijal najpogodniji za skladištenje. Zbog toga će se Siemensova rešenja ORC i EvaCon naći u upotrebi pre latentnog skladištenja energije. Tacke-nberg veruje da će takve mere dovesti do toga da će se do 2020. godine gubiti samo 40 odsto primarne fosilne energije, za ra-zliku od sadašnjih 50 odsto. Prema studiji koju su sproveli Siemens i McKinsey, po-

stoji između 1,1 i 2,5 gigavata otpadne to-plote koja se može iskoristiti samo za ORC. Takvo iskorišćavanje toplote bi bilo kori-sno i za industriju i za klimu.

Proizvodnja čelikaProizvodnja čelika iziskuje veliku količi-nu energije: recikliranje otpada u elek-trolučnoj peći troši otprilike 370 kilovat-sati po metričkoj toni. Visoke temperatu-re otapaju čelik, a iz peći izlazi izduvni gas na temperaturi do 1.700 stepeni Cel-zijusovih, odnosno izvor energije koji bi se mogao koristiti za proizvodnju elek-

trične energije. Upravo na tome radi tim iz Siemensove kompanije VAI Metals Te-chnologies iz Linca predvođen Alexande-rom Fleischanderlom. Međutim, otapa-nje čelika je kružni proces. Od trenutka punjenja peći otpadom i procesa otapa-nja do izlivanja rastopljenog čelika može proći od 45 do 60 minuta, zavisno od si-stema. Tokom ovog perioda temperatura i zapremina izduvnog gasa znatno vari-raju. „Ako turbina nije neprestano snab-devena vrelom parom, njena efikasnost opada”, objašnjava Fleischanderl. „Zbog toga smo između peći i turbine morali da ugradimo rezervoar toplote.”

Sistem koristi mešavinu soli s niskom tačkom topljenja i crpi energiju iz struje izduvnog gasa pomoću sistema pretvara-ča toplote. Voda se crpi kroz rastopljenu so u drugi ciklus i proizvodi paru koja pokre-će turbinu. „Prednost sistema s rastoplje-nom solju jeste što funkcionišu bez priti-ska, imaju veliki kapacitet skladištenja i ekološki su prihvatljivi”, izjavio je Fleisc-handerl. Kod takvog sistema nije potrebna skupa posuda pod pritiskom, jednostavni-je se proizvodi i sigurnije se njime rukuje.

Toplota dobijena industrijskim procesima može da se koristi za prečišćavanje otpadnih voda. Siemensovi naučnici su razvili odgovarajuću metodu.

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIndustry Journal, Elisabeth Dokaupil Fraunhofer/Bernd Müller, Siemens

Minijaturni servisni tim ispunjava sva-kodnevne zadatkeMikrosistemi obavljaju stotine i stotine važnih zadataka u našim svakodnevnim životima i to potpuno neprimetno. Ne pri-mećujemo ih jer njihove dimenzije iznose samo nekoliko milimetara. Uprkos svojoj veličini, oni omogućavaju aktivaciju vaz-dušnih jastuka u automobilskim nesreća-ma, izoštrenost fotografija snimljenih di-gitalnim fotoaparatima i zadržavanje ispravnog ritma elektrostimulatora srca.

Tehnologija mikrosistema (MST) sma-tra se ključnom tehnologijom i ima ogro-

man potencijal za rast. Koristi se u svim industrijama: mehaničkom inženjeringu i inženjeringu pogona, auto-moto industri-ji, medicini, energetici, optičkim tehnolo-gijama, avijaciji i astronautici, informatič-kim tehnologijama i procesnom inženje-ringu. Na području tehnologije mikrosi-stema očekuje se rast od 10 do 16 odsto godišnje.

Tehnologija mikrosistema u mikrome-tarskom merilu razvija celokupne sisteme koji su u stalnoj interakciji sa svojim okru-ženjem. Zbog toga moraju da imaju spo-sobnost „prepoznavanja”, „procene” i „de-

lovanja.” Tradicionalna tehnologija mi-krosistema razlikuje senzorsku tehnologi-ju za snimanje signala i aktuatorsku tehnologiju za aktivni uticaj na okolinu. Svi mikrosistemi kombinuju raznovrsne materijale i tehnologije na vrlo ograniče-nom prostoru, nezavisno od polja njihove primene, i mogu da ostvare visoku efika-snost.

Na polju merne i kontrolne tehnologi-je, tehnologija mikrosistema se koristi već godinama. Dobar primer je Siemensov ga-sni hromatograf MicroSAM veličine fud-balske lopte, koji zamenjuje sisteme di-

Tehnologija mikrosistema kombinuje materijale i tehnologije na izuzetno malim prostorima postižući visoku efikasnost.

Minijaturni digitalni sistemi bi u budućnosti mogli da omoguće međusobnu komunikaciju mašina i proizvoda tokom izrade i izvrše

podelu rada

Mali sistemi su efikasniji

menzija 1,5 sa 1,5 m. Taj sistem je 2002. godine učinio kompaniju Siemens pioni-rom na području tehnologije mikrosiste-ma. Procesni gasni hromatografi se kori-ste za upravljanje i kontrolu kvaliteta u he-mijskoj i petrohemijskoj industriji, kao i za merenje energije u svrhe obračuna na području izvora obnovljive energije poput prirodnog gasa i biogasa. Samo niži troš-kovi kupovine, integracije i rada čine novu tehnologiju atraktivnom. Osim toga, ovi sistemi štede prostor jer nije potrebna je-dinica za analizu.

Inteligencija za predmete u proizvodnjiIako takva rešenja već dovoljno pokazuju prednosti ciljane upotrebe tehnologije mi-krosistema, samo su mali primer onoga što je moguće ostvariti. Mikrosistemi bi mogli da se koriste kao osnova „proizvod-nje koja se samostalno organizuje”. S ci-ljem ostvarivanja ove ideje, institut Fraun-hofer Institute for Production Plants and Construction Technology (IPK) započeo je naučni predprojekat SOPRO. Njegov cilj je dati predmetima u proizvodnji sopstvenu inteligenciju i tako im omogućiti da koor-diniraju i kontrolišu procese proizvodnje.

Ideja koja stoji iza svih ovih nastojanja jeste da mašine i proizvodi u izradi među-sobno komuniciraju, uče jedni od drugih i međusobno na efikasan način dodeljuju zadatke. Sistemi Process eGrains su distri-buirana inteligencija koja ja potrebna za proizvode u izradi i za komponente. Oni su male elektronske jedinice koje čuvaju male količine podataka i uključuju funkci-je poput bežične komunikacije, različitih senzora i procesora. Na taj način razme-njuju informacije s drugim komponenta-ma u proizvodnom procesu i kao softver-ski i hardverski sistem koji se može stepe-novati stvaraju platformu za implementa-ciju agentskih aplikacija.

Partneri predprojekta SOPRO su već ra-zvili takve tipove pametnih bežičnih sen-zorskih čvorova koji se mogu integrisati u proizvode u izradi, transportacione siste-

me i proizvodnu opremu u proizvodnom okruženju. Oni su izuzetno mali i otporni i nude čitav niz funkcija. Sistemi Process eGrains poseduju sopstveno snabdevanje energijom, različite senzore i komunikaci-oni interfejs, što znači da se o prioritetima u procesu proizvodnje može pregovarati dinamično zavisno od specifičnih parame-tara procesa.

Modularni koncept dizajna koji uklju-čuje osnovnu ploču, antenu, senzore i snabdevanje energijom je razvijen i uklju-čen u svrhu implementacije Process eGra-

in tehnologije mikrosistema i uključivanja u zahtevne industrijske primene. Sistemi Process eGrains se trenutno optimizuju u aspektima otpornosti, opsežne proizvod-nje i programabilnosti kako bi mogli da ponude troškovno povoljna sistemska re-šenja za proizvodne koncepte.

Uradi samOvako bi mogla da teče proizvodnja koja se samostalno organizuje: proizvodi u izradi se nezavisno kreću kroz postrojenja

na pametnim, njima namenjenim nosači-ma. Proizvodna oprema „zna” svoje mo-gućnosti i nudi svoje usluge. Transportni sistemi komuniciraju s proizvodima u izradi, proizvodnim mašinama i montaž-nom opremom i transportuju polugotove ili gotove proizvode. U ovoj viziji inteli-gentnih predmeta i okruženja, partneri koju učestvuju u procesu sami sebe orga-nizuju na osnovu svojih zadataka i zajed-no pregovaraju o proceduri.

Cilj predprojekta SOPRO je testiranje potencijala struktura koje se same organi-

zuju u industrijskoj proizvodnji uz upo-trebu autonomnih, umreženih, pametnih bežičnih senzorskih čvorova i prikaz nji-hovog rada u proizvodnim scenarijima. Partneri s područja proizvodne tehnologi-je, automatizacije, tehnologije mikrosiste-ma i informacionih i komunikacionih teh-nologija razvijaju rešenja koja se mogu demonstrirati za primene u pogonima sa samostalnom organizacijom.

36 ■ 37hi!tech 02|13Industry Journal, Elisabeth Dokaupil Fraunhofer/Bernd Müller, Siemens

siemens.com/automationsiemens.com/innovationi

hifuture

Mikrosistemi

Siemensov gasni hromatograf MicroSAM, veličine fudbalske lopte, zamenjuje velike sisteme dimenzija 1,5 sa 1,5 m. Koristi se za kontrolu

procesa i kvalitet u hemijskoj industriji.

hi!future

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIndustry Journal, Elisabeth Dokaupil Siemens

Sportski automobil s motorom u glavčini točkovaRoding Roadster Electric ponaša se kako bi-ste i očekivali s obzirom na njegov sportski izgled. Automobili pokretani pomoću ben-zina ne mogu da se mere s električnim vo-zilima kada je reč o navedenim aspektima. Glavna tehnološka prednost brzog Siemen-sovog e-automobila su dva motora ugrađe-na u glavčine zadnjih točkova, koji su zaista prikladni za sve vrste vožnje. Mogu da se koriste za ubrzavanje i usporavanje, omo-gućujući Roding-u regenerisanje maksi-malne količine energije za vreme kočenja.

Uprkos pomodnim modelima koji tre-nutno izlaze na tržište, mnogi ljubitelji električnih automobila su sumnjičavi zbog

čestih nedostataka novih tehnologija. Sie-mens i najveća austrijska kompanija za snabdevanje električnom energijom Ver-bund nastoje da kroz saradnju reše posto-jeće probleme i učine e-mobilnost atraktiv-nijom pružajući optimalne usluge.

Cilj je učiniti dnevno punjenje što jed-nostavnijim, povećati domet automobila, smanjiti visoki trošak nabavke i osvestiti kupce o niskim operativnim troškovima i troškovima održavanja. Uz to, cilj im je da korisnicima e-mobilnosti obezbede generi-sanje električne energije pomoću ekološ-kih metoda.

Poput pružaoca usluga bežične komuni-kacije, novi pružalac usluga želi da integri-še sve usluge neophodne za upravljanje

električnim vozilima i ponudi kupcima standardni paket usluga po prilagođenoj ceni. Paket uključuje postavljanje stanica za punjenje električnom energijom u do-move kupaca, pristup (polu)javnoj infra-strukturi za punjenje električnom energi-jom i mrežu stanica za brzo punjenje širom Austrije. Uključen je i velik raspon infor-macija i usluga, poput mogućnosti provere napunjenosti pomoću pametnog telefona, informacija o dostupnim stanicama za pu-njenje i opcije njihovog rezervisanja u hodu, ali i usluga mobilnosti kao što su pla-niranje rute puta, pomoć na putu i dežurne servisne linije.

E-vožnja: zabava zagarantovanaMnogim ljubiteljima električnih automobila dopada se novo iskustvo vožnje, ali ih odbijaju pomisli na nedostatke nove tehnologije. Rešenje je paket usluga.

Motori u glavčini točkova na automobilu Roding Roadster mogu i da ubrzavaju i da koče.

siemens.com/electromobilityi

siemens.com/desigo

Fabrici kompanije PepsiCo u Santjagu, u Čileu, potrebna je voda za proizvodnju čipsa i drugih grickalica. Novo Siemenso-

vo rešenje im je omogućilo smanjenje potrošnje vode za gotovo dve trećine.

Otpadna voda prvo prolazi kroz op-sežni sistem vraćanja skroba, zatim se filtrira i prolazi primarno prečišćavanje, što uključuje uklanjanje ulja i masnoća. Posle ove faze otiče u Siemensov mem-branski bioreaktor (MBR) MemPulse, koji odvaja tečnosti od čvrstih materija. Sle-deći koraci uključuju sistem obrnute osmoze i jedinicu za dezinfekciju UV zra-cima. Sistem fabrike koristi manje pro-stora od starog sistema, a ima 20 odsto veći kapacitet.

i

Manji ugljenični (karbonski) otisak

Automatic metro

Moderni sistemi automatike u zgradama takođe optimizuju potrošnju električne energije – ako su podešavanja ispravna. Međutim, s vremenom se podešavanja mogu izbrisati. Jedan od razloga je to što korisnik ima premalo informacija. Zbog toga korisnici nisu u mogućnosti da nešto promene kako bi postavili ciljane vredno-sti potrošnje energije. To se posebno od-nosi na klimatizovane prostorije koje su ujedno opremljene sistemima za uprav-ljanje osvetljenjem i roletnama.

Integrisan sistem signalizacije statusa energetske efikasnosti zgrade dostupan preko Siemensovog sistema automatike u zgradama Desigo može da reši ovaj pro-blem. I za korisnike prostorija i za uprav-nike zgrada. Ekran Green Leaf pruža po-vratne informacije. Na taj način aktivno uključivanje upravnika i korisnika omo-gućava uštedu do 25 odsto energije. Si-stem automatike u zgradi automatski de-

tektuje nepotrebnu potrošnju energije prilikom čega ikona Green Leaf počinje da svetli crveno. Za prebacivanje režima za upravljanje prostorijama na režim opti-mizovanja potrošnje energije dovoljno je pritisnuti ikonu. Na taj način se direktno upravlja sistemom grejanja i hlađenja.

Kao alternativa standardnoj plastici,

sada je dostupna i plastika zasnova-

na na petroleju, stvorena polimeri-

zacijom akrilonitrila, butadijena i

stirena (ABS). Ova nova bioplastika

je napravljena najpre od obnovljivih

izvora i ugljen-dioksida. Siemensovi

istraživači su je razvili u saradnji sa

kompanijom BASF,

Tehničkim univerzi-

tetom u Minhenu i

Univerzitetom u

Hamburgu, a pla-

stika ima znatno

manji ugljenični

(karbonski) otisak od plastike ABS sa

sličnim fizičkim karakteristikama.

Korišćenje u praksi se ispituje na

kućištima usisivača.

■ siemens.com/innovation

Linija 1 pariskog metroa je vrlo promet-

na; prevozi i do 725.000 putnika dnev-

no. Pariska kompanija za javni prevoz

RATP trenutno prebacuje ovu liniju na

potpuno automatizovani način uprav-

ljanja bez vozača. Siemens je odgovo-

ran za unapređivanje tehnologije

automatizacije. Prebacivanje se sprovo-

di tokom normalnog rada linije.

■ siemens.com/mobility

Vesti

hi!life

Industry Journal, Elisabeth Dokaupil Siemens 38 ■ 39hi!tech 02|13

Optimizovanje potrošnje

i

Do 25 odsto uštede energije ako se uključe upravnici i korisnici.

Membranski bioreaktor jezgra je sistem za pre-čišćavanje otpadnih voda za kompaniju PepsiCo.

siemens.com/desigo

Ušteda vode i prostora

Učenje od jedriličaraUbuduće možda nećete morati da završite kurs jedriličarstva da biste ostvarili svoj san o tihom letenju. Tradicionalna avio-in-dustrija je spremna da uči od jedriličara, koji su već pokazali za šta su sposobni na impresivan način. Uzdižu se 15,5 kilome-tara, jedre 3000 kilometara, dostižu brzi-nu od 300 km/h i ostaju u vazduhu više od 56 sati – bez kapi goriva. S druge strane, komercijalna avijacija se suočava s viso-kim cenama goriva i emisijama ugljen-di-oksida koje su gotovo podjednako velike: 600 miliona metričkih tona godišnje.

Neke avio-kompanije trenutno lete spo-rije, što smanjuje buku, potrošnju goriva i emisije ugljen-dioksida. To je samo poče-tak. Projektanti u velikim avio-kompanija-ma pronalaze inspiraciju u jedriličarima. Njihov napredni profil krila, materijali, tehnike vožnje i letački manevri inspirišu avio-industriju za razvoj vrlo efikasnih aviona.

Kompozitni materijali ojačani vlakni-ma počeli su da se primenjuju i u avio-kompanijama. Plastika ojačana karbon-skim vlaknima ili karbonska vlakna su tre-nutno najaktuelniji materijal. Telo i krila novog modela Boeing 787 Dreamliner u celosti su izrađeni od karbonskih vlakana. Kompozitni materijali već čine pola težine modela 787. Na sličan način će biti izrađen

i novi model A 350 Boeing-ovog konku-renta, kompanije Airbus, namenjen du-gim letovima. Novi materijali takođe omo-gućavaju potpuno novi dizajn. Na primer, Boeing-ovi inženjeri su mogli da ugrade znatno veće prozore u model 787, jer pla-stični spoljašnji kostur može da izdrži veće vrednosti pritiska.

U međuvremenu, jedriličari već koriste najnoviji visokotehnološki materijal: dyneema – plastično vlakno koje je čvršće od neprobojnog kevlara, a stabilnije od karbonskog vlakna. Dyneema se koristi za izgradnju izuzetno lakih, a otpornih mate-rijala od kojih se prave pilotske kabine. Glavna prednost je to što materijal postaje još stabilniji na temperaturama ispod tem-perature smrzavanja. Novo čudotvorno vlakno bi moglo da omogući da se mlaznja-ci prave u danas nezamislivim oblicima i da budu još otporniji, lakši i ekonomičniji u hladnim visinama. Osim toga, s novim vla-knima bi se mogla napraviti krila s lami-narnim strujanjem za velike avione.

Krila s laminarnim strujanjem imaju pljosnat, tanak profil i propuštaju struja-nje vazduha bez turbulencije, pa tako svo-de otpor na najmanju moguću meru i šte-de energiju. Plastična jedrilica FS 24 Phönix imala je krila s laminarnim struja-njem još 1957. godine. Ipak, izrada krila za velike avione na taj način je teža. Ko-

mercijalni avioni lete brže, njihova nosiva krila su deblja zahvaljujući tehnologiji unutar njih i imaju brojne pokretne delo-ve i ivice s spoljne strane.

Strujanje na krilu bi takođe moglo da se reguliše usisavanjem graničnog sloja. Radi se o tehnici u kojoj pumpa usisava niži sloj turbulentnog graničnog sloja kroz sićušne otvore na krilima i tako svodi otpor na mi-nimum. Kompanija Airbus je zainteresova-na za to i već je sprovela testiranja. Problem je u tome što je pumpi neophodna energija i čini avion težim. Osim toga, smanjena je stabilnost krila ispod otvora.

Prilagodljiva krilaPrilagodljiva krila koja menjaju svoj oblik zavisno od statusa leta jesu druga efikasna metoda. Na primer, veće krilo je neophod-no kod poletanja da bi se stvorilo više uzgo-na. Kada je na kraju leta zaliha goriva ni-ska, avion postaje lakši i idealno je usko kri-lo. Današnja krila sa svojim uređajima za stvaranje velikog uzgona – delovima njiho-vih nosivih krila koji se hidraulički izvlače i uvlače tokom poletanja i sletanja – pružaju

Ekološko letenjeU potrazi za načinom koji bi letenje učinio efikasnijim i

ekološki prihvatljivijim, avio-industrija se okreće jedriličarstvu bez upotrebe motora.

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIDaniel Hautmann A3576 Maurizio Gambarini/dpa/picturedesk.com, DLR

hifuture

Avijacija

hi!life

Antares DLR-H2 je prvi avion s posa-

dom na svetu pokrenut isključi-vo gorivim ćelija-

ma. Rezervoar pod pritiskom

vodonika je inte-grisan ispod krila,

što je još jedna inovacija.

40 ■ 41hi!tech 02|13Daniel Hautmann A3576 Maurizio Gambarini/dpa/picturedesk.com, DLR

ogroman otpor zbog vazdušnih prostora koji moraju da se premoste. Moderni kom-pozitni materijali izrađeni od niza različitih materijala omogućavaju da se fleksibilna krila grade s bešavnim zakrilcima. Bešavni zakrilci se automatski prilagođavaju teretu i, kao magijom, oblikuju krila. Jedriličari su u tu svrhu razvili posebnu tehniku. Oni pri-lagođavaju aerodinamiku upotrebljavajući ravne zakrilce na krajevima krila.

Nove tehnologije pogonaNavedene tehnologije u kombinaciji sa vi-zionarskim idejama poput solarne energi-je, gorivih ćelija, hibridne energije i aku-mulatora mogle bi da podignu avijaciju bu-dućnosti na sasvim drugi nivo. Ideje se go-tovo uvek prvo testiraju na jedrilicama. Počelo je s pomoćnim pogonima: rasklopi-vim pogonskim jedinicama koje su se kori-stile samo u slučaju nužde. Na početku su te jedinice bile konvencionalni motori s unutrašnjim sagorevanjem, a danas su ih zamenile električne jedinice. Avio-kompa-

nije takođe traže alternative za turbine i po-novno ih nalaze u oblasti jedriličarstva.

Preko Atlantika s gorivim ćelijamaMotorna jedrilica Antares DLR H2 je prvi avion s gorivim ćelijama na svetu. Njegov potpuno aerodinamični dizajn ga je predo-dredio za vršenje ove uloge. Gorive ćelije pretvaraju vodonik u električnu energiju koja pokreće električni motor. Avion bi tre-balo da uskoro preleti Atlantik. Velike avio-kompanije sada ugrađuju ovu tehnologiju u svoje avione. Električni upravljač u no-snom delu je instaliran u Airbus-ov model u svrhu tihog i ekološkog leta; pokreće ga goriva ćelija. Švajcarski avanturista Ber-trand Piccard i njegov solarni avion Solar Impulse pokazali su da solarni avioni mogu da lete i noću. Raspon krila od preko 60 metara, izuzetne karakteristike jedrenja i jaki akumulatori omogućili su takav re-kordni let. Jedrilica koristi termalni uzgon i uzlazni vetar za uzletanje tokom dana i sletanje tokom noći.

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIDaniel Hautmann Siemens, BMW AG/München, DRL, Airbus S.A.S 2012/P.Pigeyre, Michael Nelson/EPA/picturedesk.com, Solar Impulse

Komponente s karbonskim vlaknima su u

proseku lakše od prosečnih aluminijumskih

komponenti i upola lakše od čeličnih delo-

va. Kompozitni materijali su često čak i ot-

porniji. Kompozitni materijali ojačani vla-

knima omogućavaju projektovanje kompo-

nenti koje su posebno otporne na savijanje

u jednom smeru, a i rastegljive u drugom

smeru. Karbonska vlakna su takođe otpor-

na na koroziju i vatru.

Za kompozitne materijale nije zaintereso-

vana samo avio-industrija, već i automobil-

ska industrija, a posebno proizvođači vetroe-

lektrana. Lopatice rotora u velikim offshore

vetroelektranama mogu da budu duge do

100 metara. Iz strukturnih razloga lopatice

ove dužine mogu da budu izrađene samo od

kompozitnih materijala. Ova oblast koristi

iskustva stečena u izradi aviona.

Relativno visoki troškovi proizvodnje su

još uvek problematični. Kompozitni materija-

li s karbonskim vlaknima u proizvodnji vozila

koštaju minimalno 80 evra, a čelik samo pet

evra po kilogramu. U industriji se radi na dra-

matičnom smanjenju ovih troškova i to naj-

pre putem automatizacije proizvodnje. Sie-

mens, jedina kompanija čiji softver može da

reprodukuje celi lanac vrednosti za proizvo-

de od karbonskih vlakana (od projektovanja

i razvoja proizvoda do proizvodnje i usluga),

pomaže u povećanju produktivnosti.

Novi proizvodni procesi takođe bi mogli

da pomognu u smanjivanju troškova. Vlakna

bi se mogla izrađivati od obnovljivih sirovih

materijala poput lignina, koji nastaje od dr-

veta, umesto od nafte.

■ siemens.com/automation

Električni automobili tipa i8 i i3 iz BMW-a imaće izuzetno laku kabinu od karbonskih vlakana, a avioni trupove od karbonskih vlakana.

Prvi avion na svetu sa serijskim hibridnim električnim motorom. Siemens je isporučio pogonski sklop i upotrebio stručno znanje iz industrije.

Laki i otporni

Okretanje električnoj energijiDizajneri propulzionog aviona takođe se sve više okreću električnoj energiji. Pro-jektni tim e-Genius na Univerzitetu u Štu-tgartu projektovao je avion dvosed koji pokreće samo električna energija. Veliki spori propeler je smešten u zadnjem delu, čime se efikasnost povećava do 20 odsto. Kompanija Airbus učestvuje u ovom pro-jektu i obećava nova vredna otkrića o upravljanju električnim avionom. Njihovi sistemi su efikasniji i stvaraju manje buke i vibracija.

Električni pogoni bi omogućili i novu konfiguraciju aviona. Umesto dva ili tri motora smeštena na krilima, avion bi mo-gao da leti sa samo jednim u zadnjem

delu. U velikim avionima već postoji ma-njak prostora jer ogromne turbine jedva stanu pod krila. Kompanija European Ae-ornautic, Defense and Space Company EADS takođe je proučavala električnu pro-

pulziju. Avion VoltAir ima trup velike za-premine i tanka krila s laminarnim struja-njem. Izrađen je od lakih karbonskih vla-kana, a oba električna propelera se okreću u suprotnim smerovima na zadnjoj strani aviona.

Let uz pomoć mlazne strujeStabilne i brze superjedrilice bi mogle da prevoze putnike budućnosti do njihovog odredišta rutama koje oduzimaju dah i istovremeno štede energiju. Piloti jedrili-ca već koriste energiju jakih horizontalnih udara vetra. Vizionari žele da iskoriste jake mlazne struje vetra. Umesto letenja na mlazni pogon oko sveta, u budućnosti bismo mogli da „lebdimo” s kontinenta na kontinent, tiho i efikasno. Talasi u zavetri-ni i vazdušne struje koje se pojavljuju u zavetrini planina takođe bi mogli da pot-pomognu revoluciju u letenju. Profesio-nalni jedriličar Klaus Ohlmann popeo se na jednom od takvih talasa na visinu od impresivnih 2120 kilometara iznad Anda.

Vratimo se na Zemlju i u realnost da-našnjice. Kako bi mogli da bolje reaguju u opasnim letačkim situacijama, nekoliko profesionalnih pilota je zamenilo kompli-kovanu kontrolnu ručku u svojim mlaz-njacima jednostavnijom komandnom ru-čicom kakvu imaju jedrilice. Razlog je jed-nostavan. „Profesionalni piloti jedrilica imaju mnogo bolji osećaj za vreme jer di-rektno zavise od promena atmosfere”, objašnjava Klaus Ohlmann.

Piloti uče da razmišljaju drugačije i bo-lje su pripremljeni u slučaju da se dogodi nešto ozbiljno – tako se mogu spasiti živo-ti, kako je pokazalo sletanje komercijalnog aviona u nuždi na reku Hadson u Njujorku početkom 2009. godine. Proslavljeni ju-nak Chesley Sullenberger je iskusni pilot jedrilice.

siemens.com/driveswww.boeing.comwww.airbus.com

i

hifuture

Avijacija

42 ■ 43hi!tech 02|13

Bertrand Piccard je svojim avionom „Solar Impulse” dokazao da solarni avioni mogu da lete noću.

Upravljač u nosnom delu pokrenut gorivim ćelijama znači da avioni ne ispušta-ju štetne gasove kada se njima upravlja na zemlji.

Delovi modela Airbus A 350 i Boeing 787 Drea-mliner izrađeni su od lake plastike ojačane karbon-skim vlaknima. Na taj način se štedi energija.

hi!life

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIISabine Nebenführ Christina Lehner

hi!life

Igrifikacija

Pretvara li se život u igru?Pretvaraju li se motivacija zaposlenih i upravljanje saobraćajem u igru? Proizvodi koji se razvijaju u okviru novog trenda igrifikacije pokazuju da je tako.

Novi podsticajni sistemiSve više je ljudi koji igraju igrice kao što su Farmville, Foursquare, Angry Birds i sl., čiji se popis nastavlja u nedogled. Ra-zlog koji stoji iza tog procvata igara u sva-kodnevnom životu leži u promeni pona-šanja. Bihevioralna ekonomija je pokaza-la da potražnja za novim podsticajnim si-stemima raste. Činimo one stvari koje su nam zabavne, koje odgovaraju našim in-teresima ili koje za nas predstavljaju iza-zov. Novac i lična korist padaju u drugi plan pred spomenutim intrinzičnim mo-tivacijama. To se posebno odnosi na „mi-lenijumski naraštaj”, koji čine osobe ro-đene nešto pre ili nakon 80-ih godina prošlog veka, a koji postaje ciljna grupa s najviše vatrenih učesnika.

Međutim, promene u podsticajnim si-stemima nisu jedini razlog za veliku pa-žnju posvećenu igrifikaciji; promene u društvenom ponašanju takođe igraju

važnu ulogu. Milenijumaši su zahvaljuju-ći pametnim telefonima stalno međusob-no povezani, a predstavljaju i prvi nara-štaj odrastao s video-igricama. Deca 80-ih nisu voljna da se odreknu zabave koju im video-igrice pružaju u svakodnevnom ži-votu. Servisi koji koriste mehaniku igara svugde se i svakodnevno koriste unutar ove grupe.

Najbolji i sigurno najpoznatiji primer toga je Foursquare. Prijavljivanjem svog boravka na različitim lokacijama poput restorana ili prodavnica korisnici sku-pljaju značke, postaju gradonačelnici i napreduju ka vrhovima lestvica. takmiče-nje s drugim korisnicima čini igru zani-mljivom, a preduzetnike na posećenim lokacijama raduje svaka nova poseta.

Takmičenje i promovisanje posebnih interesa su ključni i u Siemensovoj igrici Plantville. Više od 20.000 registrovanih korisnika se sada može okušati u poslu

rukovodioca postrojenja: virtuelni opera-teri postrojenja mogu da upoređuju svo-je rezultate i razmjenjuju informacije na raznim platformama. Pritom igrači uče kako optimizovati mašine, motivisati za-poslene i osmisliti energetski što efika-snija postrojenja.

Procesi nalik na računarske igriceČini se da će kompanije uskoro zavisiti od igrifikacije kako bi privukle pažnju per-spektivnih Milenijumaša, ako govorimo o njihovom profesionalnom životu. Opsež-no istraživanje koje je sprovela kompani-ja za tehnološki konsalting Gartner pred-viđa da će kompanije u budućnosti preo-blikovati svoje poslovne procese prema načelima računarskih igrica. Prema toj studiji, razvojni proces oblikovan kao igra mogao bi do 2015. godine biti uklju-čen u polovinu inovacija u kompanijama. Ideje o tome već postoje na području lič-

44 ■ 45hi!tech 02|13Sabine Nebenführ Christina Lehner

nog razvoja. Keas, platforma internih zdravstvenih programa koja je orijentisa-na ka društvenim mrežama i online igra-ma je razvijena kako bi poboljšala kondi-ciju zaposlenih i motivisala ih na učestvo-vanje u većem broju sportskih aktivnosti. Ona se služi mehanikom koja podstiče ta-kmičenje zaposlenih i već se koristi u američkim kompanijama.

Aplikacija Nike+ koja kombinuje Nike patike i iPod kako bi prikupljala podatke o trkačima već je pre nekoliko godina po-krenula upotrebu tog principa zasnova-nog na igricama u svetu sporta. Statistič-ki podaci pružaju sportistima ažuran pre-gled njihovog napretka, a korisnici dobi-jaju povratne informacije i mogu dostići različite nivoe.

Međutim, poslovni svet i sport nisu je-dina područja u kojima bi život mogao da počne da liči na igricu – igrifikacija takođe nudi zanimljive aplikacije u političkoj sfe-ri. Na primer, u preventivnoj zdravstvenoj nezi moguće je povezati željeno ponaša-nje sa sistemom nagrada i takmičarskim mehanizmima umesto podsticanja pacije-nata na praktikovanje zdravih navika. Ta-kvi primeri već postoje u Nemačkoj. Zada-ci se mogu objavljivati putem online mre-

ža zasnovanih na članstvu, na kojima ih članovi mogu prihvatati. Kako bi takav sistem funkcionisao, članovi uvek mo-raju da budu u mogućnosti da nađu nove zadatke, a igračima je potrebno pružati nove izazove.

Može li se igrifikacija koristiti na održiv način uveliko zavisi od dizajna igara. Prikupljeni profili kretanja mogu se koristiti u korisne svrhe ako su anoni-mni. Na primer, već je moguće kontroli-sati sisteme upravljanja saobraćajem na osnovu mobilnih telefona koje korisnici nose sa sobom u automobilima. Ako se te informacije u stvarnom vremenu integri-šu u navigacione uređaje i kombinuju sa savetima o alternativnim rutama, one bi se mogle iskoristiti za sprečavanje još ve-ćih zastoja u saobraćaju. Taj proces mo-gao bi se dodatno pojačati mehanikom igara. Osobe koje doprinesu sprečavanju dodatnih povećanja zastoja u saobraćaju dobijaju nagradu. Najvažnije je da kori-snici dobijaju povratne informacije o tome da li njihovi postupci daju pozitivne rezultate.

i www.plantville.com

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIElisabeth Dokaupil Siemens, Hans Ringhofer/picturedesk.com

Za medicinu, negu, istraživanje i podučavanje AKIM, akronim koji znači „AKH-Informati-onsmanagement”, novi je softver u upo-trebi u Opštoj bolnici u Beču. Instaliran je sa ciljem održavanja i proširenja osnova za vrhunsku medicinu i odličnu negu u jednoj od najvećih univerzitetskih klinika na svetu. Partneri projekta rade na spro-vođenju dalekosežne promene u infra-strukturi informacione tehnologije, koja će biti od koristi za medicinu i negu baš kao i istraživanje i poučavanje.

Cilj projekta AKIM je uspostavljanje elektronskih istorija bolesti za celu bolni-cu i optimizacija svih procesa, od admini-strativnih poslova u vezi s pacijentima do podrške istraživanja i poučavanja. „Elek-tronska dokumentacija istorije bolesti već bi trebalo da bude standardna praksa“, ističe dr Michael Binder iz Univerzitetske klinike za dermatologiju, prve klinike koja se prebacila na novi sistem. „Elektronski sistem je jedini način kojim se garantuje dostupnost svih zapisa u bilo koje vreme na svim odeljenjima i sažetak svih podata-ka o pacijentima. Obezbeđuju i da se zapi-si arhiviraju na zakonski neophodan peri-od od 10 do 30 godina”. AKIM pruža podršku svim rutinskim stacionarnim i ambulantnim postupcima. Važnu ulogu u tome igra prikazivač AKIM Viewer koji je u upotrebi od januara 2010. godine i koji nudi sveobuhvatan hronološki pregled podataka o pacijentima, dokumenata, di-jagnoza i usluga, kao i grafički prikaz la-boratorijskih rezultata. AKIM Viewer pri-

kazuje podatke iz prethodnog bolničkog informacionog sistema i nove podatke za-beležene u sistemu AKIM.

Jednokratno beleženje podataka o pacijentuKada se pacijenti prijave, registruju se u si-stemu upravljanja odeljenjem i krevetima, koji pokazuje koji su kreveti slobodni, a koji zauzeti. U isto vreme, podaci o pacijen-tu zabeleženi su prvi i poslednji put. „To je jedan od razloga što su pacijenti tako pozi-tivno reagovali na novi sistem. Ne žele da im se stalno postavljaju ista pitanja”, rekao je Stefan Achleitner, koji je zadužen za ko-ordinaciju u Univerzitetskoj klinici za der-matologiju. „Novi sistem ubrzava procedu-re i smanjuje vreme čekanja”.

Istorija medicinske nege takođe treba da bude zabeležena samo jednom i tada je dostupna svugde u svom ažuriranom obliku. Rita Wardy iz AKIM tima za negu

kancelarije zadužene za brigu o pacijenti-ma u Opštoj bolnici u Beču je izjavila: „Nova dokumentacija nege zasniva se na zakonskim odredbama i aktuelnim speci-fikacijama iz Udruženja bečkih bolnica (Wiener Krankenanstaltenverbund)”. I dr Binder dodaje: „Time se stvara o za uskla-đivanje dokumentacije u velikim organi-zacijama u industriji zdravstvene nege i za razmenu informacija s drugim zdrav-stvenim ustanovama. To je pravo pacije-nata i dužnost medicinskih stručnjaka. Suština je u izbegavanju nepotrebnih pre-gleda i održavanju efikasnosti zdravstve-nog sistema”.

A šta je sa sigurnosti podataka? „Kada su osetljive informacije dostupne velikom broju korisnika, naravno da sigurnost ima visoki prioritet”, naglasila je Eveline Kasik. „Bitno je da se sistemu može pri-stupiti samo s ličnim ovlašćenjem i da su procesi dokumentovani”.

U sistem AKIM su nakon dermatologije ušli ortopedija, neurohirurgija, klinička farmakologija, higijena bolnice i deo in-terne medicine. Plan je da se osnovni pa-ket sistema AKIM koristi u celoj bolnici do kraja 2014. godine. „Naš cilj je bio i još uvek je to da sve jedinice počnu sa sadrža-jem, tako da sistem bude koristan od pr-vog dana”, rekao je Thomas Mehl iz Sie-mensa. „Kako bi se sistem optimizovao, delovi programa takođe su prilagođeni na osnovu predloga korisnika kako bi se za-dovoljile njihove potrebe”.

Infrastruktura informacionih tehnolo-gija visokih performansi neophodna je za

AKIM

hi!life

Ostati na vrhuAKIM, novi sistem upravljanja informacijama u Opštoj bolnici u

Beču (AKH), elektronski dokumentuje istorije bolesti i pruža podršku svim stacionarnim i ambulantnim postupcima.

Dr Michael Binder:

„Dostupnost svih zapisa u svakom tre-

nutku”.

48 ■ 49hi!tech 02|13Elisabeth Dokaupil Siemens, Hans Ringhofer/picturedesk.com

uspeh uz sve veću konkurenciju na tržištu zdravstvene nege. Stoga su ulaganja u in-formacione tehnologije vrlo važna kada je reč o strategiji.

No, promena je uvek odlučujući faktor. Kada se promene objasne i opravdaju, mogu se posmatrati kao faktori za uspeh u budućnosti. Iako dr Binder ne očekuje pot-puno prihvatanje sistema AKIM, ima pozi-tivna očekivanja za budućnost: „Prelazak na novi sistem zahteva da svi mi koji radi-mo ovde pristupimo svom radu na novi i revolucionarni način. Najbolje će funkcio-nisati kad se cela bolnica integriše u si-stem. Uz sve druge prednosti, AKIM će ta-kođe dodatno poboljšati našu saradnju”.

AKIMAKIM Viewer – elektronske datoteke pacijenata■ Sveobuhvatan, hronološki pregled

podataka o pacijentu■ Grafički prikaz laboratorijskih

rezultata■ Podaci iz sistema KISalt i AKIM kao

podsistema (npr. laboratorije, virologija) prikazani zajedno

■ Unutrašnji pristup dostupan Udruženju bečkih bolnica

Funkcije sistema AKIM■ Upravljanje odeljenjem i krevetima■ Ambulantni radni postupak,

planiranje zakazanih termina■ Beleženje dijagnoza i obavljenih

usluga■ Medicinska dokumentacija (npr. stanje, istorija bolesti, hirurški protokol, uputnica itd.)■ Dokumentacija o nezi (npr. Braden

skala, protokol u slučaju pada, historija nege)

■ klinički zadaci (npr. zahtev za specijalističkom procenom)

■ naučne platforme i sistemi

Upravnim odborom za sistem AKIM predsedavaju dr Wolfgang Schütz, rektor Medicinskog univerziteta, i dr Reinhard Krepler, direktor Opšte bolnice u Beču. Eveline Kasik je zadužena za rutinsko upravljanje projektom AKIM, a Thomas Wrba je odgovoran za naučni deo. Interese univerzitetskih klinika zastupa odbor za testiranje novih ideja s dr Michaelom Binderom na čelu.

i www.akhwien.atsiemens.com/healthcare

AKH■ Oko 9000 zaposlenih2134 sistematizovanih kreveta■ 26 univerzitetskih klinika i 4 klinička instituta■ Više od 100.000 stacionarnih prijava godišnje

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIElisabeth Dokaupil Siemens, Wiener Kommunal-Umweltschutzprojektgesellschaft mbH

Zahvaljujući pobedi u globalnom pore-đenju pametnih gradova na područjima inovativnosti i održivosti, Beč je već stekao titulu najpametnijeg grada na svetu. Gra-donačelnik Michael Häupl sada želi da Beč učini i najzelenijim gradom na svetu, što predstavlja izazov uprkos brojnim postoje-ćim prednostima grada.

Beč je tri puta zaredom proglašen gra-dom s najboljim kvalitetom života u među-narodnim istraživanjima koja sprovodi konsultantska kompanija Mercer, što je do-prinelo i uspešnom privrednom razvoju grada. Oko 300 međunarodnih korporacija odabralo je Beč kao sedište, što dokazuje da uspešno igra ulogu čvorišta između Istoka i Zapada. To je definitivno i jedan od razloga što je Beč zauzeo prvo mesto u okviru konkursa Evropski gradovi i regioni budućnosti 2012/2013. u kategoriji „Pri-vredni potencijal”.

Beč raste velikom brzinom. Procenjuje se da će broj ljudi koji živi u glavnom gradu porasti sa 1,7 miliona 2010. na 2 miliona 2035. godine. Kao i sve ostale svetske me-tropole u razvoju, Beč će morati da zausta-vi preteranu potrošnju energije, pronađe rešenje za porast cena fosilnih goriva, spreči saobraćajne gužve i učiniti prevoz

ekološki prihvatljivijim, uprkos trendu živ-ljenja u kućama na obodima grada, s ci-ljem smanjenja emisije ugljen-dioksida.

Grad već dugo posvećuje posebnu pa-žnju ekološkoj prihvatljivosti. Ostvaruje veliki uspeh u toj oblasti, što je i dokazao osvajanjem četvrtog mesta u okviru studi-je Indeks zelenih gradova Evrope koju je sproveo Siemens. Beč se plasirao odmah iza uzornih zelenih gradova severne Evro-pe. Ovde je presudno pitanje sistema grad-skog prevoza. Stručnjaci smatraju bečki si-stem prevoza modelom savremene, održive mobilnosti. Godine 2003. odobren je glavni plan razvoja sistema prevoza, u kojem su iznete mere za povećanje atrak-tivnosti javnog prevoza i širenje infra-strukture, a spomenute mere uzimaju u obzir i brzi rast potražnje za mobilnošću. Beč trenutno ima jednu od najboljih mo-dalnih raspodela putovanja na svetu, pri čemu 37 odsto ljudi koristi javni prevoz.

Beč je zauzeo treće mesto na Indeksu zelenih gradova Evrope u kategoriji Ener-gije zahvaljujući izuzetno velikom procen-tu energije koju proizvodi grad (75 odsto) i korišćenju obnovljivih izvora energije. Na primer, u bečkom okrugu Zimering najve-ća evropska elektrana na biomasu koristi

drvo kao izvor energije. Gradu je 2010. do-deljena međunarodna nagrada za sisteme zbrinjavanja otpada koji su vrlo blizu po-stizanja održivosti. Beč se usredsredio na prevenciju nastanka otpada i termičko re-cikliranje. Treći pogon je pušten u rad 2008, predstavlja jedan od najmodernijih na svetu, a snabdeva 25.000 stanova i jav-nih zgrada električnom energijom, kao i 50.000 stanova i javnih zgrada područnim grejanjem. Beč samostalno proizvodi svu energiju za područno grejanje. Nedostatak grada je činjenica da zavisi od prirodnog gasa, na koji otpada gotovo 50 odsto po-trošnje.

Beč nije u potpunosti zadovoljan ni uku-pnom emisijom ugljen-dioksida. U ovoj ka-tegoriji je zauzeo tek osmo mesto na In-deksu zelenih gradova Evrope. Međutim, grad već intenzivno radi na tome. U sklopu projekta Pametan grad Beč, namera je da se do 2020. smanji emisija gasova sa efek-tom staklene bašte po stanovniku za 21 od-sto u poređenju s 1990. Ta aktivnost je usmerena na urbani razvoj, mobilnost, iz-gradnju novih zgrada i obnovu postojećih, upotrebu različitih oblika energije i pro-menu ponašanja potrošača. Cilj je stanov-nike grada učiniti partnerima u sprovođe-

Pametan i zelenCilj aktuelne inicijative pametnih gradova jeste da Beč postane najzeleniji grad na svetu primenom savremene tehnologije, posebno na području energije i saobraćaja.

nju potrebnih mera. Platforma za pametne građane se koristi za organizaciju komuni-kacije između projektnih inicijativa i pred-stavnika grada i kako bi se građanima poja-snilo koliko je važan njihov doprinos održivom urbanom razvoju.

Postojeće inicijative pametnih gradova pokazuju u kom će se smeru kretati nasto-janja da Beč postane najzeleniji grad na svetu. Cilj je pretvaranje Beča u solarni grad, zbog čega bi se do 2020. trebalo ugraditi 300.000 kvadratnih metara solar-nih kolektora. U idealnom slučaju bi nove zgrade trebalo da proizvode više energije nego što potroše, drugim rečima, trebalo bi da budu aktivne zgrade. Prelaz s fosilnih goriva na obnovljive izvore energije treba-lo bi najvećim delom da bude dovršen do 2030, uz porast procenta obnovljive ener-gije sa sadašnjih 10 na 50 odsto.

E-karta bi mogla da odigra važnu ulogu u povećanju procenta osoba koje koriste javni prevoz na 40 odsto. Umesto kupovine različitih karata za javni prevoz, putnici će moći da koriste pametnu karticu koja će izračunavati tačan iznos naplaćen za kori-šćenje železničkih i tramvajskih linija, kao i garaža i zajedničke vožnje automobilom. Nadalje, poboljšaće se opcije prevoza za stanovnike okoline Beča, koji su glavni ko-risnici putničkog saobraćaja u Beču.

Ključni faktor u transformaciji u pame-tan zeleni grad je primena postojeće teh-nologije, njen dalji razvoj i implementacija

novih ideja. Projekat Aspern Seestadt (grad na jezeru Aspern) u Beču biće realizacija ovih nastojanja. U sklopu inicijative Pame-tan grad Beč, Beč namerava da iskoristi pri-liku da preuzme vodeću ulogu u evrop-skom razvoju istraživanja i tehnologije za pametan urbani razvoj.

Beč je oduvek bio grad dijaloga, a zbog lokacije na mestu gde se dodiruju Istok i Zapad smatra se važnom pristupnom tač-

kom u privrednom regionu u razvoju. CENTROPE, koji obuhvata dvojne gradove Beč i Bratislavu i područja Brna i Jure, po-stao je evropski uzorni region. Ovde se stalno širi infrastruktura i održavaju se bli-ske veze s oblastima nauke, istraživanja, tehnologije i inovacija.

46 ■ 47hi!tech 02|13Elisabeth Dokaupil Siemens, Wiener Kommunal-Umweltschutzprojektgesellschaft mbH

Beč

hi!life

Procenat javnog prevoza je na vodećem položaju u globalnom poretku. Termičko zbrinjavanje otpada znatno doprinosi gradskoj proizvodnji energije.

www.wien.atsiemens.com/ici

Tiskanje čini solarne ćelije povoljnijim Naučnici širom sveta tragaju za novim ma-terijama koje mogu da pretvaraju Sunčevu svetlost u električnu energiju, a da se pri-tom ne raspadnu. Za osetljive solarne ćelije dostupna je čvrsta, povoljna enkapsulacija kojom se sprečava mehaničko naprezanje i prodiranje vazduha i vodene pare koji mogu da oštete module. Naučnici sa Univerziteta u Lincu, predvođeni Martinom Kalte-nbrunnerom, nedavno su predstavili meha-nički otporan prototip čija debljina ne pre-mašuje dve hiljade milimetara, a koji bi mo-gao da se koristi za elektronske tkanine, in-sektoidne robote i sisteme za daljinsku detekciju.

Kaltenbrunnerov tim za organske solar-ne ćelije u ovom prototipu je koristio dostu-pne materije koje emituju svetlost. Nanosi-li su sloj za slojem vrlo tanke polietilenske folije i električne kontakte izrađene od kal-cijuma i zlata u tankim slojevima i otisnute parom. Zatim su gnječili, savijali i rastezali ove izuzetno tanke solarne ćelije. Na ćelija-ma nisu nastale promene čak ni pošto su bile rastegnute 50 odsto. Osim toga, njihova vrlo mala težina verovatno predstavlja rekord, a sa snagom od deset vata po gramu nadma-šuju sve trenutno dostupne solarne folije. Ipak, efikasnost je i dalje na srazmerno ni-skom nivou, tek malo iznad četiri odsto.

„Ovaj inovativni koncept izuzetno tan-kih i rastegljivih elektronskih delova nije ograničen samo na solarne ćelije”, izjavio je Kaltenbrunner. Naime, koncept se može primeniti i kod integrisanih krugova viso-kog stepena. Tehnologija slična organskim solarnim ćelijama primenjuje se kod organ-skih svetlećih dioda (OLED). Budući da je sâm svetleći sloj fleksibilan, naučnici tre-nutno rade na savitljivim organskim svetle-ćim diodama. Osram je proizveo fleksibil-nu belu organsku svetleću diodu dimenzi-ja jedanaest centimetara puta tri centime-tra koja proizvodi 32 lumena svetla po vatu električne energije, što je čini efikasnijom od halogene svetiljke. Organske solarne će-lije i organske svetleće diode uskoro će biti

spremne za plasman na tržište. Posebno su optimistični razvojni inženjeri iz Drezde-na. Tamo se, naime, nalazi vrlo produkti-van klaster za organsku elektroniku koji se sastoji od nekoliko istraživačkih instituta i nedavno osnovanih kompanija. „Materija-li i proizvodna tehnologija su već dostupni. Sad je vreme da počnu da se proizvode uz smanjene troškove”, rekao je Ralf Hild iz Fraunhoferovog Instituta za fotonske mi-krosisteme IPMS.

Rekordna efikasnostČak je i efikasnost solarnih ćelija dostigla dovoljno visok nivo na kome se može oče-kivati da ćelije proizvode dovoljno električ-ne energije za prenosne računare, pamet-ne telefone i senzore. Tako je, na primer, Heliatek, kompanija potekla s Tehnološkog univerziteta u Drezdenu, najavila rekordnu efikasnost od 10,7 odsto. „Naše tandemske solarne ćelije se sastoje od izuzetno tankih, visokopreciznih i homogenih slojeva. Mo-žemo prilagoditi strukturu ćelije kako bi-smo povećali efikasnost i izdržljivost”, izja-vio je suosnivač kompanije Heliatek Mar-tin Pfeiffer.

Dizajneri pametne odeće jedva čekaju savitljive, izdržljive module. Ciljnu grupu čine obožavaoci tehnologije koji žele da na-pajaju svoje pametne telefone i prenosne računare. „Solarne elektrane na odeći mo-gle bi se razviti u popularno tržište elek-tronskih uređaja”, rekao je Hild, istraživač na Fraunhoferovom institutu.

Na kraju, organski solarni moduli mo-gli bi se, zahvaljujući svojoj fleksibilnosti i maloj težini, ugraditi upravo tamo gde tra-dicionalne silikonske solarne ćelije nisu prikladne. Organske solarne ćelije mogu da budu tanke poput žileta, pa čak i provid-ne, zavisno od korišćenih materijala. Kad se pričvrste na prozore, mogu da upijaju Sunčevu svetlost i istovremeno propuštaju dovoljno svetlosti u prostoriju. Trenutno je, pre svega, zadatak arhitekata da razviju graditeljski koncept u kojem bi se za proi-zvodnju električne energije koristile organ-ske solarne ćelije.

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII Jan Oliver Löfken osram, Heliatek

Nove organske solarne ćelije ističu se fleksibilnošću, efikasnošću, stabilnošću i niskim troškovima proizvodnje.

www.osram.comwww.ipms.fraunhofer.dewww.jku.at

i

50hi!tech 02|13

Minijaturne elektrane

Heliatek, kom-panija potekla s Tehnološkog univerziteta u Drezdenu, po-stavila je svet-ski rekord s 10,7 odsto efi-kasnosti. Njiho-ve tandemske solarne ćelije se sastoje od izuzetno tan-kih, visokopre-ciznih i homo-genih slojeva.

Nove Osramove fleksibil-ne organske svetleće diode proizvode 32 lume-na svetlosti po vatu elek-trične energije.

Jan Oliver Löfken osram, Heliatek

siemens.rs

Kompanija Siemens d.o.o. Beograd, u saradnji sa Asocijaci-jom malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije, a uz podršku Ministarstva privrede Republike Srbije, je organi-zovala Sajam za potencijalne dobavljače Simensa u Grad-skoj kući u Subotici gde su predstavljeni zahtevi kompanije Simens u domenu nabavke, kvaliteta, zaštite životne sredi-ne i bezbednosti i zdravlja na radu. Nakon toga, svi zainte-resovani su se u Simens fabrici vetrogeneratora upoznali sa izloženim komponentama, a kako je najavljeno, zbog velikog interesovanje, Sajam će najverovatnije biti ponov-ljen i u maju naredne godine.

Sajam za potencijalne poslovne partnere - Postani Simens dobavljač, okupio je više od 250 zainteresovanih preduze-ća iz Republike Srbije koja će konkurisati kako bi u nared-nom periodu postali dobavljači jednog od najvećih indu-strijskih giganata, kompanije Simens.

Zahvaljujemo se svim zainteresovanim preduzećima na dolasku na Sajam i nadamo se da se među Vama nalaze naši budući dobavljači.

Za više informacija posetite sledeću stranicu: www.siemens.rs/sajam-dobavljaca

Sajam za buduće dobavljače SimensaSreda, 30. oktobar, Subotica

siemens.rs

Simensova fabrika vetrogeneratora u Subotici, osnovana 2003. godine, proslavila je deset godina uspešnog poslovanja. Pored toga što upošljava preko 700 radnika, najveći uspeh ove fabrike jeste podatak da svaka četvrta vetrenjača u Evropi ima generator upravo napravljen kod nas u Srbiji, u Subotici.

Decenija uspešne proizvodnjeSimensove fabrike u Subotici

20

03

–2

01

3

FABRIKA VETROGENERATORASUBOTICA

sGODINA

snagasvetza ceosza ceosvza ceoviz Subotice

Documents

Časopis o inovacijama hi!tech · Automatizovani, fleksibilni sistemi skladištenja ubrzavaju protoke robe i kon-soliduju ih na smislen način. Umesto mnogo različitih dostavnih