ПРОГРАМ МЕРА ЗА РЕФОРМУ ЈАВНОГ СЕКТОРА javnog...28. јун 2013. године 7 Назив органа Шифра економске класификације

28. јун 2013. године

1

ПРОГРАМ МЕРА ЗА РЕФОРМУ ЈАВНОГ СЕКТОРА

1. Резиме При досадашњем кретању прихода и очекиваном извршењу расхода, дефицит буџета Републике би могао достићи износ од 213 млрд динара или 5,7% БДП, што даје консолидовани дефицит државе од 6,2% БДП. Ове процене укључују и ефекте недавних промена пореских закона. За отклањање непосредне опасности од кризе јавног дуга у кратком року и за стварање претпоставки за заустављање даљег раста дуга у средњем року, Влада ће хитно предузети три групе мера:

1. смањење дискреционих расхода у буџету Републике за 2013. годину и дефинисање нових правила за планирање масе плата и пензија за 2014. годину

2. додатне мере штедње у јавном сектору у целини 3. наставак спровођења структурних реформи, посебно окончање процеса

реструктурирања у бившим друштвеним предузећима, као и мере рационализације у јавним предузећима и јавним друштвима капитала.

Ефекти све три групе мера непосредно утичу на буџетски дефицит у 2013. години, при чему највећи утицај има мера којом се дефинишу правила за планирање масе плата и пензија. Примена ових правила, укључујући и друге две групе мера, опредељује фискални резултат и кроз очекивано смањење расхода за субвенције и плаћања активираних гаранција, у 2014. години, а истовремено доприноси смањењу структурног дефицита у средњем року. У датим условима, дефицит буџета Републике у 2013. години ће бити ограничен на 4,7% БДП, односно 178,3 милијарди динара, што би омогућило да консолидовани дефицит државе буде 5,2% БДП. За постизање овог циља неопходно је нето смањење расхода буџета Републике за око 36 милијарди динара. Упоредни приказ прихода и расхода буџета Републике у 2013. години према Закону о буџету, процени фискалног резултата (без мера) и процени фискалног резултата са предложеним програмом мера дат је у табели 1.


2

Табела 1. Процене фискалног резултата у 2013.* у млрд дин

Примања и издаци буџета Закон о буџету

Процена (без

додатних мера)

Предлог ребаланса са мерама

Разлика Предлог и Закон о буџету

1 2 3 4 = 3 - 1

I ПРИМАЊА БУЏЕТА 941,6 849,3 849,3 -92,3

1.Порески приходи 837,1 761,5 761,5 -75,6

Порез на доходак грађана 55,1 48,7 48,7 -6,5

Порез на добит предузећа 70,4 48,1 48,1 -22,3

Порез на додату вредност 434,3 404,3 404,3 -30,0

Акцизе 233,3 217,3 217,3 -16,1

Царине 35,6 34,6 34,6 -1,0

Остали порески приходи 8,4 8,5 8,5 0,1

2.Непорески приходи 103,3 86,5 86,5 -16,8

3.Донације 1,2 1,3 1,3 0,1

II ИЗДАЦИ БУЏЕТА 1.063,5 1.062,3 1.027,6 -35,9

1.Текући расходи 1.008,0 1.002,5 982,9 -25,1

Расходи за запослене 258,2 258,5 255,6 -2,6

Расходи за куповину роба и услуга 74,2 76,5 73,8 -0,4

Расходи по основу отплате камата 90,1 91,8 91,7 1,6

Субвенције 91,7 91,0 83,9 -7,8

Дотације међународним организацијама 1,2 1,1 1,2 0,0 Трансфери осталим нивоима власти 75,4 75,8 74,0 -1,4

Трансфери организацијама обавезног социјалног осигурања 304,3 289,1 283,8 -20,5

Социјална заштита из буџета 100,6 106,4 106,8 6,2

Остали текући расходи 12,3 12,2 12,1 -0,2


3

Примања и издаци буџета Закон о буџету

Процена (без

додатних мера)

Предлог ребаланса са мерама

Разлика Предлог и Закон о буџету

2. Капитални издаци 46,0 45,7 32,9 -13,1

Капитални издаци 40,3 39,9 28,2 -12,1

Национални инвестициони план 5,7 5,8 4,7 -1,0

3. Нето буџетске позајмице 9,4 14,1 11,7 2,3

III БУЏЕТСКИ СУФИЦИТ/ДЕФИЦИТ (I - II) -121,9 -213,0 -178,3 -56,4

*Без индиректних корисника Процена прихода заснована је на досадашњем остварењу, процени ефекта смањења пореза на зараде и повећања прихода од других измена закона о порезу на доходак грађана. Процена расхода (без мера) поред планираног извршења расхода, укључује и смањење трансфера Фонду ПИО, као резултат усвојеног Закона о изменама и допунама Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, којим је допринос за ПИО повећан са 22% на 24%, у износу од 15,4 милијарде динара, као и расходе приказане у табели 2.

Табела 2. Расходи укључени у процену фискалног резултата (без мера)

у млрд дин

Транзициони фонд 3,7

РТС 2,4

Социјална заштита – Породиље, Новчана социјална помоћ, итд 2,3

Активиране гаранције Србијагаса 1,8

Измирење обавеза према рециклерима 1,5

Остало 0,9

Укупно 12,5 С обзиром да је дефицит од 213 млрд динара (без мера) неодржив, Влада је, у складу са принципом фискалне одговорности, утврдила нова правила за индексацију плата и пензија у јавном сектору, будући да се ради о највећим ставкама у буџету. Индексација појединачних плата у јавном сектору и пензија


4

ограничена је на 0,5% у октобру 2013. године, 0,5% у априлу 2014. године и 1% у октобру 2014. године. У табели 3 приказани су ефекти ограничене индексације плата и пензија у 2013. и 2014. години, у односу на индексацију према важећим фискалним правилима, са процењеном инфлацијом од 5% у 2014. години. Ефекти се односе на буџет Републике, односно на уштеде по основу мањих расхода за плате и пензије, док је са друге стране исказан и ефекат мањих буџетских прихода, будући да уштеде на платама и пензијама директно смањују расположиви доходак и потрошњу. Нето ефекат ограничене индексације смањује дефицит у 2014. години за 12,4 млрд динара односно 0,3% БДП.

Табела 3. Фиксирана индексација плата и пензија у 2013. И 2014. години у млрд динара ако нису %

*-укључени трансфери АПВ

Трансфери АПВ представљају плате запослених у просвети на територији АП Војводине и због тога су укључени у категорију плата.

У наставку је дат детаљан преглед смањења расхода у 2013. години, правила за планирање расхода за плате и пензије у 2014. години, посебних мера штедње, као и преглед структурних реформи у јавном сектору у 2013. и 2014. години.

2. Смањење расхода у 2013. години и правила за планирање зарада у 2014. години

Предлог смањења дискреционих расхода по разделима министарстава и шифри економске класификације дат је у табели 4. Табела 4. Предлог смањења дискреционих расхода

Назив органа Шифра економске

класификације

Опис Процењени ефекат уштеда

у 000 дин

Министарство финансија и привреде 6.122.143

- Функција 110

Извршни и законодавни органи,финансијски и фискални послови и спољни послови

541 Земљиште 450.000

Индексација 2013 2014 април 2,0% 0,5% октобар 0,5% 1,0%

плате* 0,0 8,4 трансфери за пензије 0,0 9,6 укупно расходи 0,0 18,0 ефекат на приходе 0,0 -5,6 дефицит 0,0 12,4 дефицит у % БДП 0,0 0,31


5




у 000 дин

- Функција 410 Општи економски и комерцијални послови и послови по питању рада

451 Субвенције јавним нефинансијским предузећима и организацијама 1.350.000

621 Набавка домаће финансијске имовине 2.150.000

- Функција 473 Туризам

451 Субвенције јавним нефинансијским предузећима и организацијама 787.505

482 Порези, обавезне таксе и казне 24.586

511 Зграде и грађевински објекти 335.784

512 Машине и опрема 819.268

541 Земљиште 60.000

621 Набавка домаће финансијске имовине 95.000

- Управа царина 541 Земљиште 50.000 Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде 3.216.739

- Управа за ветерину


- Буџетски фонд за воде


- Буџетски фонд за шуме


- Управа за аграрна плаћања

451 Субвенције јавним нефинансијским предузећима и организацијама 1.395.000

- Управа за пољопривредно земљиште



Министарство одбране 3.165.708

425 Текуће поправке и одржавање 1.400.000

512 Машине и опрема 1.765.708

Министарство унутрашњих послова 3.164.040

411-416 Расходи за запослене 1.350.000

426 Материјал 100.000




6




у 000 дин

Буџетски фонд за ванредне ситуације

425 Текуће поправке и одржавање 76.647

426 Материјал 320.541


Министарство просвете, науке и технолошког развоја 3.002.984

- Функција 140 Основно истраживање

пројектни зајам 424 Специјализоване услуге 1.813.908

- Основно образовање

- Функција 910 Предшколско и основно образовање

2002-01 Четворочасовни припремни предшколски програм 463 Трансфери осталим нивоима власти 104.470

2003-01 Реализација делатности основног образовања

910 Набавка бесплатних уџбеника за ђаке прваке 426 Материјал 150.000

2003-05 Унапређење инфраструктуре основних школа 511 Зграде и грађевински објекти 172.588

- Средње образовање

- Функција 920 Средње образовање

2004-04 Унапређење инфраструктуре средњих школа 511 Зграде и грађевински објекти 514.509


551 НИП 56.000

- Ученички стандард

- Функција 960 Помоћне услуге образовању

2007-04 Унапређење инфраструктуре установа ученичког стандарда 511 Зграде и грађевински објекти 10.000

551 НИП 12.750

- Више и универзитетско образовање

- Функција 940 Високо образовање

2005-03 Унапређење инфраструктуре установа високог образовања 511 Зграде и грађевински објекти 28.370

- Студентски стандард

- Функција 960 Помоћне услуге образовању


7




у 000 дин

2007-07 Унапређење инфраструктуре установа студентског стандарда 511 Зграде и грађевински објекти 10.000

551 НИП 64.418

Министарство рада, запошљавања и социјалне политике 2.920.000

- Функција 412 Општи послови по питању рада

464 Дотације организацијама обавезног социјалног осигурања 2.920.000

Министарство регионалног развоја и локалне самоуправе 2.850.000

- Функција 411 Општи економски и комерцијални послови

463 Трансфери осталим нивоима власти 1.500.000

511 Зграде и грађевински објекти 1.000.000

551 НИП 200.000

- Функција 474 Вишенаменски развојни пројекти


- Буџетски фонд за програме локалне самоуправе

- Функција 180 463 100.000

Министарство саобраћаја 2.300.000

451

Субвенције јавним нефинансијским предузећима и организацијама 1,5 млрд динара Железнице Србије а.д. 1.500.000

551 НИП 800.000

Републичка дирекција за робне резерве 1.540.000


521 Робне резерве 1.400.000

Министарство правде и државне управе 1.300.000

- Функција 330 судови

пројектни зајам 511 Зграде и грађевински објекти 1.300.000 Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине 900.000

- Функција 560

454 Субвенције приватним предузећима 200.000



8




у 000 дин

пројектни зајам 424 Специјализоване услуге 300.000

Министарство здравља 575.000

- Функција 760 Здравство некласификовано на другом месту

1803-01 Учешће у финансирању изградње и опремања здравствених установа Пројекат Изградња и опремање здравствених установа у државној својини чији је оснивач Република 464

Дотације организацијама обавезног социјалног осигурања 145.000

1803-01 Учешће у финансирању изградње и опремања здравствених установа,пројекат 04 Пројекат Светске банке „Енергетска ефикасност” (пројектни зајам) 511 Зграде и грађевински објекти 60.000 1803-01 Учешће у финансирању изградње и опремања здравствених установа,пројекат 04 Пројекат Европске инвестиционе банке "Реконструкција клиничких центара" (Београд, Крагујевац, Ниш и Нови Сад) 464


Буџетски фонд за програме спречавања болести изазваних конзумирањем дувана

1802-12 Програми за праћење и спречавање болести изазваних употребом дувана 464


Министарство грађевинарства и урбанизма 150.000


Укупно 31.206.614

Осим наведених смањења у Табели 4, која су издвојена као већа, предложена су и смањења по буџетском корисницима за трошкове путовања, услуге по уговору, специјализоване услуге и дотације невладиним организацијама за 10%, са одређеним изузецима (Министарство унутрашњих послова, Министарство одбране и Судови). Такође, извршена су и појединачна смањења/прерасподеле


9

тих и осталих расхода која су, у зависности од динамике реализације и даљих потреба смањена (Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација у износу од 327 милиона динара, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде оценило је да се неће остварити средства по основу примања од отплате датих кредита код Фонда за подстицање развоја пољопривредне производње у Републици у износу од 500 милиона динара и др). Ова смањена имају ефекат од 4,7 млрд динара.

Полазећи од предложених смањења расхода по буџетским корисницима у износу од 31,2 млрд динара (у табели 4) и осталих смањења у износу од 4,7 млрд динара, али и повећања расхода код одређених буџетских корисника (од којих су највећа наведена у Табели 2.) долази се до нето ефекта смањења расхода, у односу на буџет, у износу од око 36 млрд динара.

3. Мере за повећање наплате прихода – нулта толеранција на финансијску недисциплину и борба против сиве економије

Будући да је и у 2014. години неопходно наставити фискално прилагођавање, потребно је већ у овој години спровести мере, не само на расходној страни већ и мере за повећање наплате прихода. Како је део разлога за подбачај прихода у односу на планиране последица слабе пореске дисциплине, а посебно ширења нелегалног промета, контролни органи у саставу Министарства финансија и привреде предузеће свеобухватне и системске мере контроле, са нултом толеранцијом за непоштовање пореских обавеза по било ком основу. Борба са сивим и црним тржиштем подразумева и координирану активност свих контролних органа, посебно сарадњу са Министарством унутрашњих послова, која је предуслов за делотворно сузбијање нелегалног промета. Као додатни приход у наредном периоду може се очекивати и приход по основу издавања лиценце за 4Г. Очекивани једнократни приход, према процени РАТЕЛ-а је минимум 14 млрд динара. Због тога Министарство финансија и привреде предлаже Влади и Министарству спољне и унутрашње трговине и телекомуникација да се хитно распише конкурс за издавање ове лиценце.

4. Посебне мере штедње у јавном сектору

1. Увођење реда у рад јавних предузећа Јавно предузеће и јавно друштво капитала, у смислу антикризних мера, је свако прeдузеће, односно привредно друштво на које државни орган може непосредно или посредно вршити доминантан утицај на основу власништва над њим, на основу финансијског удела у њему, средстава по основу јавних прихода које државни орган плаћа таквом предузећу или привредном друштву, односно не убира таква средства од њега или на основу правила којима је уређено. Сматра се да доминантан утицај државни орган постоји када ти субјекти, непосредно или посредно, у односу на неко предузеће, односно привредно друштво: (1) поседују већину уписаног капитала или


10

(2) контролишу већину гласова по основу акција које је издало то предузеће, односно привредно друштво, или

(3) дају сагласности на одлуке предузећа, односно привредног друштва, или

(4) могу именовати више од половине управног, пословодног или надзорног органа тог предузећа, односно привредног друштва.

Предвиђене мере за рационализацију трошкова у јавним предузећима и јавним друштвима капитала се односе на:

смањење директних и индиректних субвенција из буџета Републике, нарочито за предузећа губиташе

строжу контролу издавања гаранција, чиме се минимизира фискални ризик да буџет Републике у наредном периоду сноси трошкове отплате по основу раније узетих кредита.

2. Унапређење система контроле броја запослених и масе плата у јавном сектору

Правила за рационализацију и бољу контролу кретања масе плата у јавном сектору (преко 500.000 људи) обухватила би следеће:

Успостављање јединственог Регистра запослених у јавном сектору, у којем би били садржани подаци о свим запосленим и ангажованим лицима, као и подаци о њиховим личним примањима, који ће се водити у Министарству финансија и привреде, и то:

o од 31. јула 2013. године за све директне и индиректне кориснике буџетских средстава Републике Србије и локалне власти, Организације обавезног социјалног осигурања (ООСО) и кориснике средстава тих организација, јавне агенције и остала правна лица која су под контролом државе;

o од 30 септембра 2013. године за сва јавна предузећа, како на републичком тако и на локалном нивоу.

Прелазак на централизовани обрачун личних примања за све запослене у републичкој администрацији и јавним службама. Централизовани обрачун, који ће се обављати у Министарству финансија и привреде, од 1. јануара 2014. године, обухватиће све директне и индиректне кориснике буџетских средстава Републике Србије, ООСО и кориснике средстава тих организација, правна лица над којима Република Србија има директну или индиректну контролу над више од 50% капитала или више од 50% гласова у управном одбору (осим јавних предузећа) и агенције и организације на које се примењују прописи о јавним агенцијама или су под контролом државе.

Утврђивање оптималног броја запослених по секторима и измена свих прописа који регулишу ново запошљавање и напредовање (кроз флексибилно радно законодавство, измене закона о државним службеницима и намештеницима и закона о платама државних службеника и намештеника1, измене прописа којима се регулишу права

1 Закон о државним службеницима -дефинише право државног службеника и услове под којима напредује на више извршилачко место и право државног службеника да напредује у виши платни разред (Глава VI, чл. 87, 88 и 89.); Закон о платама државних службеника и намештеника - дефинишу се услови под којима се напредује у виши платни разред (члан 16.)


11

запослених у МУП, БИА, одбрана, здравство, просвета, итд.). Измене свих релевантних прописа треба да буду завршене до истека трећег квартала ове године, како би њихова пуна примена дала ефекте у буџету за 2014. годину. Циљ је да се са једне стране из јавног сектора елиминишу непродуктивни вишкови запослених и са друге стране привуку нови стручни људи који ће својим трудом и залагањем дати свој пуни допринос реформи јавног сектора.

3. Свођење на минимум или потпуно одустајање од расхода за возни парк и пратећих трошкова, за службена путовања, укидање репрезентације, итд.

4. Издавање гаранција, односно одобравање преговарања о додатном задуживању искључиво код оних органа, односно ЈП, код којих је проценат повлачења раније узетих кредита већи од 70%.

5. Србијагас, предузеће са највећим губитком у прошлој години, треба да послује по тржишним принципима, како би се обезбедила одрживост компаније. Србијагaс ће морaти сам дa извршава све своје обавезе, без помоћи државе са новим кредитним аранжманима.

6. У наредном периоду Влада неће преузимати неосигуране депозите, као што је био случај са Новом агробанком (120 мил. евра) и Развојном банком Војводине (80 мил. евра). Ово је, као и у осталим европским земљама било изнуђено решење, и као и свуда, пракса у будућности мора бити другачија. Да би се спречио морални хазард држава неће покривати губитке банака по основу неосигураних депозита појединаца и средњих и великих компанија. Планира се реформа система осигурања депозита и модалитета за решавање проблематичних банака како би се спречио морални хазард за осигуране депозите.

5. Структурне реформе јавног сектора

I. Предузећа у реструктурирању Постоји укупно 179 предузећа која запошљавају око 54.000 запослених. Основна идеја концепта реструктурирања је била организационо и финансијско реструктурирање у циљу лакше приватизације великих система. Требало је да буде временски ограничено и примењиво на 10 или 20 највећих и најсложенијих предузећа, уместо тога имамо процес који траје 10 година и 179 компанија у том статусу (са бројем запослених од 5 до 5.000). Најчешћи мотив уласка у поступак реструктурирања је заштита од принудне наплате – блокаде рачуна и стечаја. Према проценама Светске банке, у 2012. години потрошено је око 750 милиона ЕУР, у виду директних и индиректних субвенција за предузећа у реструктурирању. Вишегодишње одлагање завршетка процеса реструктурирања има за последицу

- Директне и индиректне губитке:

директне субвенције у износу од око 3 милијарде динара, програми подршке у износу од око 4,5 милијарди динара, пропуштена наплата јавних прихода 12 милијарди динара

(подаци из 2012. године),


12

Неплаћања струје, гаса, воде и осталих комуналних обавеза.

Негативан утицај на пословно окружење:

неплаћање обавеза према привреди и банкама без икаквих санкција,

урушавање кредибилитета Владиних мера усмерених јачању финансијске дисциплине (не плаћају порезе, доприносе, не поштују рокове измирења обавеза),

руководства ових предузећа, у условима сигурних субвенција и заштите од принудних наплата, нису мотивисана да смање трошкове и повећају производњу (приходе),

овакве околности подстичу негативно расположење и отворено супротстављање приватизацији од стране руководства и синдиката.


13

Предлог мера за окончање реструктурирања Законом дефинисан рок за окончање реструктурирања је 30.јун 2014. године. До тада сва предузећа ће излаз из реструктурирања наћи у једној од следећих опција:

продаја (углавном имовине), стечај

• банкротство • унапред припремљени планови реорганизације

подржављење.

Договорени принцип је да без обзира на начин изласка из поступка реструктурирања, свим радницима који остану без радног места буде исплаћен социјални програм. Динамика окончања реструктурирања До краја 2013. године планира се покретање стечаја у 27 предузећа:

за која не постоји никакво интересовање од стране купаца, која не обављају никакву делатност (холдинг предузећа, еx - СОУР...), која имају значајну имовину, а мали број запослених.

До краја 2013. године биће понуђено на продају 66 предузећа (исход је успешна продаја, у противном стечај до краја године)

изменама Уредбе о реструктурирању могуће је истовремено понудити на продају имовину по ценама 100%, 50% и 30% од процењене вредности. Ко не може да се прода по цени која је на 30% од процењене иде у стечај.

Посебној категорији припадају предузећа која могу да обезбеде текућу ликвидност али не могу да измирују обавезе из прошлости. Таквих је 16, и они ће изабрати саветнике и кренути у процес припреме унапред припремљеног плана реорганизације (УППР) до краја 2013. године. Напор који се овде очекује од државе је да се изврши конверзија/отпис старих обавеза и евентуално социјални програм за вишак запослених. Резултат треба да буде смањење предузећа у реструктурирању на испод 90 до краја 2013. године.

Велики системи (29 предузећа, попут ИМК 14. ОКТОБАР Крушевац - у реструктурирању, ФАП Корпорација а.д. у реструктурирању, Прибој, Група ПРВА ПЕТОЛЕТКА, Трстеник и др). План је да се у последњој фази окончања овог процеса (први и други квартал 2014. године) отвори процес преузимања имовине ових предузећа у власништво Републике Србије (поравнањима или преузимањем комплетних обавеза од стране Републике Србије). На овај начин Република Србија располаже комплетном имовином ових система и са њом може да:

крене у заједничко улагање са стратешким партнерима, да их понуди по било којој цени уз обавезу инвестирања и покретања

производње (запошљавање), да сама РС крене у покретање производње у појединим деловима за

које сматра да је то од стратешког значаја.


14

Предузећа са посебним статусом чије решавање је планирано у првој половини 2014. године(41). Код ових предузећа потребно је развити заједничку стратегију са ресорним министарствима у Влади РС

предузећа на територији Косова и Метохије, предузећа која су предмет сукцесије (БЈР), предузећа за запошљавање инвалида, водопривредна и транспортна предузећа.

Р,б Категорија Број

предузећа

Број запослених

на дан 31.12.2012

1 Стечај 27 787

2 Продаја па стечај 66 12,555

3 УППР 16 12,577

4 Подржављење 29 17,341

5

Решавати уз помоћ других државних институција

41 10,662

Укупно 179 53,922

Ребалансом буџета у 2013. години потребно је издвојити додатних 3,65 млрд динара за спровођење социјалног програма.

II. Јавна предузећа

Јавних предузећа чији је оснивач Република Србија има 25 у статусу јавних предузећа, 4 у статусу акционарских друштава и 7 у статусу д.о.о (критеријум је власништво над капиталом од стране РС и обављање делатности од општег интереса). Ова предузећа запошљавају око 93.000 запослених и примају субвенције у износу од РСД 27 милијарди. Просечна нето зарада у децембру 2012. године је износила РСД 60.000 (без Телекома, Аеродрома, ЈАТа, Дипоса).

Мере плaниране за јавна предузећа и јавна друштва капитала

Повећање ефикасности, независности и транспарентности у раду

Примена Закона о ЈП (извештавање оснивача, именовање НО и ген. директора путем конкурса)

Увођење кључних индикатора пословања ради бољег праћења резултата рада

Корпоратизација (суштински прелазак на Закон о привредним друштвима и већа транспарентност пословања)

Продаја капитала/повлачење из управљања појединих јавних предузећа и јавних друштва капитала

Ресавица ЈАТ Галеника Аеродром Београд (давање у дугорочни закуп и на управљање уз

обавезне инвестиције)


15

Чачанска Банка Дунав осигурање

Продаја капитала/повлачење из управљања појединих ЈП

ЈП Ресавица

запошљава око 4.000 запослених у експлоатацији угља (9 рудника). од укупног прихода од око РСД 7,8 милијарди, РСД 4,3 милијарде су

субвенције РС. Оствареним приходом од продаје нису у стању да покрију ни износ зарада,

укупне обавезе су РСД 15,4 милијарде, просечна нето зарада је око РСД 49.000.

JAT

запошљава око 1.200 запослених

бележи раст броја превезених путника

проблем са застарелом флотом, вишком запослених

резултат тога је текућа неликвидност и пословање са губицима

најава стратешког партнерства са ЕТИХАД-ом

Галеника

запошљава око 2.300 запослених

Највећи домаћи произвођач лекова

Савремена технологија, препознатљива робна марка у иностранству

Значајно тржишно учешће у Србији

Изузетно лоши показатељи пословања: ЕУР 170 милиона обавеза, око ЕУР 45 милиона нето губитак, негативан капитал, вишак запоселних

Неопходне мере организационог и финансијског реструктурирања до проналажења стратешког партнера

Аеродром Никола Тесла

453 запослена, бележи стални раст броја путника (око 3 милиона на годишњем

нивоу), послује позитивно упркос ненаплативим потраживањима од ЈАТа

(око ЕУР 25 милиона на годишњем нивоу), предлаже се модел пословно техничке сарадње у којој би

потенцијални инвеститор откупио права управљања на период од 20-30 година и платио унапред износ за овај закуп,

на овај начин Аеродром остаје у власништву РС а остварује се значајан приход за РС,

постоји интересовање за овај вид сарадње (Русија, Заливске земље). Дунав осигурање, Чачанска банка и остале банке у државном власништву


16

Даља консолидације тржишних услова и смањење учешћа Републике Србије у финансијском сектору

Могућ заједнички наступ са међународним финансијским институцијама које су сувласници ових институција (ЕБРД)

Остваривање приватизационог прихода и смањење будућих расхода за Републику Србију у случају отежаног пословања или неликвидности ових институција.

6. Унапређење пословног окружења

I. Реформа Тржишта рада

Убрзање привредног раста и повећање запослености захтева измене Закона о раду

најкасније до краја 2013. године. Измене се односе на:

Отклањање препрека код запошљавања и отпуштања (трајање уговора на

одређено време, привремено упућивање радника, прерасподела радног

времена)

Промена обрачуна зарада и отпремнина (исплата отпремнине за године

стажа код последњег послодавца, годишњи одмор)

Реформа колективног преговарања (продужено дејство колективних

уговора, репрезентативност учесника у социјално-економском дијалогу)

Унапређење правног оквира за самозапослење и подстицање

самозапошљавања.

II. Скраћивање процедура за издавање грађевинских дозвола

Правна сигурност пословања и инвестирања у Србији захтева стабилно и

предвидиво пословно окружење. Једна од приоритетних активности на

побољшању пословног амбијента је поједностављивање и скраћивање

поступка издавања грађевинских дозвола. Циљ је да се обезбеди лакше и

јефтиније добијање грађевинских дозвола, што захтева измене Закона о

планирању и изградњи.

Процес прибављања дозвола је нетранспарентан, дугачак и оптерећен

бирократским процедурама и често је извор корупције. С тога је неопходно да у

будуће инвеститори добијају грађевинску дозволу у року од једног до два месеца

на целој територији Републике, под условом да је простор на коме се гради

покривен планском документацијом. Такође је неопходно да се дозволе добијају

на једном шалтеру, што подразумева да се захтеви предају на једном месту и да

службеници одељења за урбанизам интерно прибављају сагласност и мишљења

других служби, укључујући и мишљења јавних предузећа.

Documents

ПРОГРАМ МЕРА ЗА РЕФОРМУ ЈАВНОГ СЕКТОРА javnog...28. јун 2013. године 7 Назив органа Шифра економске класификације