МАРТ % АПРИЛ 2007. БРОЈ 1

www.starigrad.org.yu

ИНФОРМАТОР ОПШТИНЕ

, | СТАРИ ГРАД | МАРТ%АПРИЛ ,--.

Нови почетак, или зашто информатор?Пре извесног времена у једном угледном дневном листу појавио се текст под насло-

вом „Угашен лист Стари град“. С обзиром да се радило о извештају са одржане сед-

нице Скупштине општине Стари град са чијим сам закључцима и одлукама био доб-

ро упознат, помислио сам: „Па то је прегруба и сензационалистичка конструкција!“

Убрзо су уследили коментари и позиви пријатеља, сарадника и читалаца у редакцију

листа. Сви су били запрепашћени и зачуђени.

Стицај околности је да познајем лично новинарку која је потписала поменуто штиво.

Када сам је питао о томе, уз коментар да јој наслов приличи таблоиду, одговорила

је: „Па шта хоћеш, зар није тако?“ Поручио сам да гласило општине и даље наставља

са радом али са другим називом и другачијим темпом излажења и са донекле про-

мењеном функцијом, сходно важећем Закону о информисању.

Како је тим на седници Скупштине општине тим поводом изјавила Мирјана

Божидаревић, председница наше општине, суштина гласила се не мења зато што

„ћемо се трудити да још боље информишемо грађане а информатор ће и даље бити

бесплатан и делиће се и на кућне адресе. Дакле, реч је о унапређењу а не о ускраћи-

вању права и могућности информисања јер ће се поред информатора припремати

разне брошуре и флајери, а и сајт на интернету биће такође извор корисних вести и

савета“.

Тако ће приоритети концепције нашег и вашег „Старог града“ остати информи-

сање грађана о раду општинске управе, редовно праћење рада Скупштине и

Општинског већа. Писаћемо о општинским одлукама, иницијативама и мерама, као

и о хуманитарним акцијама. Редовно ће се пратити рад комуналне инспекције и ос-

талих одељења општинске управе, али и рад друштвених организација чије про-

граме финансира Скупштина општине, попут: Пријатеља деце – Дечји савез Стари

град, Друштва за бригу о деци ометеној у развоју, Друштва за бригу о старим лици-

ма. Незаобилазне су и теме везане за рад скупштинских радних тела, нарочито ак-

ције Савета за екологију, урбанизам и архитектуру, борачка и инвалидска питања...

Посебан простор у информатору посвећен је деци, раду школа и успеху ученика, а

сходно традицији бавићемо се и најстаријим суграђанима и њиховим потебама. У

наш домен и даље ће спадати и културна и спортска дешавања. Разговараће се са

бројним суграђанима и са општинским и градским функционерима који су задужени

за бригу о граду. У рубрици „Старограђани“ биће представљени познати суграђани

који говоре о свом виђењу Старог града и живота у Центру, а наставићемо и са при-

казивањем начина рада и живота у земљама Евопске Уније.

Дакле, „краљ је мртав, живео краљ!“

ЂОРЂЕ ЧОЛАКОВИЋ

УМЕСТО УВОДНИКА

ИНФОРМАТОР ОПШТИНЕ СТАРИ ГРАДМакедонска 42, Београд

Телефони редакције: 011/3225-912, 3300-629Факс редакције: 011/3225-912e-mail: listsosg@starigrad.org.yuhttp://www.starigrad.org.yu

ИЗДАЈЕ: Градска општина Стари град, Македонска 42, Београд

РЕДАКЦИЈА: Светлана Кнежевић,Јасмина Никачевић, Ђорђе Чолаковић, Јелена Зимоњић, СТАЛНИ САРАДНИЦИ: Нађа Зајац и Даница Бранковић Плованић

УРЕДНИК ФОТОГРАФИЈЕ: Александар Павловић

СЛОГ И ПРИПРЕМА ЗА ШТАМПУ: Иван Храшовец

ШТАМПА: Политика АД, Београд

7 Акција Одељења грађевинске инспекције:СРУШЕНА ДИВЉА ГРАДЊА У ДЕСПОТА СТЕФАНА YZ

H �Авантура култура�:КУЛТУРНИ ПАСОШ ЗА ОСНОВЦЕ

L Трибине: РЕГУЛАЦИОНИ ПЛАН ЗА КОСАНЧИЋЕВ ВЕНАЦ

NO Летње баште:ОД Z. МАРТА ДО Z\. НОВЕМБРА

NQ �Покренимо младе�: ИСТРАЖИВАЊЕ О ПРОБЛЕМИМА УЧЕНИКА СТАРОГ ГРАДА

NT Сплавови на Старом граду:НЕЛЕГАЛНЕ УКЛАЊА ИНСПЕКЦИЈА

N7 ПРОСЛАВЉЕН ДАН ОПШТИНЕ СТАРИ ГРАД И СЛАВА ЦВЕТИ

QQ Милица Милша: СТУДЕНТСКИ ТРГ, НАЈЛЕПШЕ МЕСТО НА СВЕТУ

QT ПОЛА ВЕКА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА БЕОГРАДА

Q7 Годишњица Музеја Вука и Доситеја: ИЗЛОЖЕНА ВУКОВА ТОРБА

QL Палијативна нега у свету и код нас: СМРТ НЕМА ПОСЛЕДЊУ РЕЧ

VO ОДРЖАН ПРОЛЕЋНИ КРОС НА КАЛЕМЕГДАНУ

ИЗ САДРЖАЈА

МАРТZАПРИЛ QOOH | СТАРИ ГРАД | V

Овог лета очекују се бројни грађевинско-занатски радови на староградским вр-

тићима који су најављени почетком ове го-дине. Тако је за радове на објектима вртића �Мајски цвет�, �Вила�, �Дамбо�, �Мрвица�, �Лептирић� и �Теразије�, који припадају предшколској установи �Дечји дани�, одобре-но 5.540.000 динара. У вртићу �Мајски цвет� у Васиној бр. 7-9 биће постављена нова улазна врата, обновиће се плафон на тераси, а биће и замењене плочице у свим ходницима и тр-пезарији код лифта. Вртић �Вила� у Господар Јевремовој улици бр. 20 добиће нова улазна врата, надстрешницу од лексана, паркет и плочице. У вртићу �Дамбо� у Кнез Милетиној бр. 10 саградиће се још једна дечија соба у којој ће се поставити паркет и мокри чвор, на ходницима и степеништу биће поставље-не нове плочице, док ће васпитачи доби-ти потпуно нову канцеларију. Обданиште �Мрвица� на Копитаревој градини бр. 2 заме-ниће се улазна врата, три двокрилна прозо-ра, а две терасе на последњем спрату добиће тенде. У Центару за негу и бригу о деци у

Јевремовој бр. 18 биће замењена улазна врата а изнад њих биће постављена надстрешни-ца од лексана. Стари дрвени прозори и врата биће замењени новим и у вртићу �Теразије�, чија ће пространа тераса добити нову за-штитну тенду. Подсећамо да је у току и посту-пак који претходи извођењу грађевинско за-натских радова и у вртићу �Липа� у Солунској 19. За ове радове одобрено је 7.500.000 дина-ра. Највише средстава биће уложено за пос-тављање алуминијумске фасадне столарије.

Општина Стари град наставља улагање у реновирање дечјег одмаралишта �Стеван Филиповић� (објекат III) на Дивчибарама који је у саставу СРПЦ �Милан Гале Мушка-ти ровић�. За уградњу громобранске инстала-ције, централног уземљења, електро и теле-фонске инсталације, видео надзора и ТВ ин-сталације-а на првом спрату и призмељу оп-редељено је 2.400.000 динара.

На седници Општинског већа одлучено је да се из буџета издвоји сума од 2.407.778 ди-нара за рестаурацију фасаде у Сребрничкој 3 са роком завршетка радова од две године.

Поред ових вести које су обрадовале стана-ре поменуте улице, добре вести стигле су и Дому здравља Стари град. Наиме, завршен је поступак јавне набавке за извођење грађе-винско занатских радова и санацију мок-рих чворова на петом спрату у вредности од 6.323.380 динара.

Помоћ школама, студентима и факултетимаУ оквиру наставка помоћи школству, на

седници Општинског већа, Првој београдс-кој гимназији опредељено је 900 000 динара за набавку десет рачунара. четири рачунар-ска пројектора, компјутерске столице, три клима уређаја и друге пратеће опреме за ка-бинетску наставу.

Такође, основној школи �Драган Кова че-вић� припашће 380 000 динара за израду пројекта и извођење радова за громобранске инсталације, хидратанску мрежу и против-пожарну заштиту. Истој школи опредеље-но је још 154 960 динара за набавку опреме за физичко васпитање. Реч је о два бицик-

СЕДНИЦЕ ОПШТИНСКОГ ВЕЋА СТАРОГ ГРАДА

Обнављају се вртићи, фасаде и Дом здрављаЗа радове у вртићима: �Мајски цвет�, �Вила�, �Дамбо�, �Мрвица�, �Лептирић� и �Теразије�, одобрено је 5.540.000 динара � Обнавља се пети спрат у Дому здравља Стари град у Симиној улици - Клиници за неурологију и психијатрију за децу и омладину додељено је 3.600.000 динара ради куповине неопходне ЕЕГ опреме

�Догипот� � Пројекат Савета за екологијуСавет за екологију општине Стари град покренуо је акцију постављања корпи за отпатке са додатком за псећи - �догипот� на подручју Дунавског кеја и најугроже-није зоне у Хиландарској, Влајковићевој и Копитаревој градини. Промоција про-јекта и свечаност поводом постављања 23 �догипота� планирана је за 22. април, Дан планете Земље. Општина Стари град фи-нансирала је куповину корпи и штампање рекламног материјала са укупно 268 400 динара.

ХРОНИКА

НАЈМЛАЂИ У ХЛАДОВИНИ: Вртићи �Теразије� и �Мрвица� добиће нову заштитну тенду

Y | СТАРИ ГРАД | МАРТ%АПРИЛ ,--.

ла, две покретне траке, два тренажера за вес-лање и осам малих струњача. Основној шко-ли �Стари град� додељено је 220 000 динара за набавку материјала за израду чивилука и поправку столица и клупа, сталаже и додат-ну опрему.

Одељењу за археологију Филозофског фа-култета припашће 186.816 динара за покриће трошкова теренске праксе четири студента са територије општине Стари град који ће се од 1. до 21. априла 2007. године бавити археолош-ким ископавањима локалитету Михајлов по-нор на Мирочу. Општина је изашла у сусрет и Факултету ликовне уметности из Београда доделивши 500.000 динара за куповину два видео бима и рачунарске опреме који су им неопходни. У исто време и за радове на елек-

троинсталацијама на Филозофском факулте-ту одобрено је 324.800 динара.

Помоћ особама са посебним потребамаНа седници општинског већа у сусрет се

изашло и потребама београдског шаховс-ког клуба слепих �Напредак� којем је упуће-но 72.000 динара за организовање међуна-родног турнира слепих. Подсетимо да је про-шлогодишњи турнир оцењен као један од најбоље организованих у Европи, а одржан је такође захваљујући донацији општине Стари град. Савезу слепих Србије - градској орга-низацији Београда додељено је 98.000 дина-ра за штампање уџбеника на Брајевом писму за енглески језик намењеном слепој деци и омладини.

Удружењу грађана за креативну стимула-цију �СТУДИО� које помаже особама са по-себним потребама додељено је 50.000 дина-ра за покривање дела режијских трошкова, најамнине за галерију, материјал за рад ра-дионица и канцеларијски материјал. Уз то, из буџета општине одобрено је 500.000 дина-ра удружењу грађана �Саветовалиште против насиља у породици� за покриће трошкова одржавања сигурних кућа, као и за плаћање закупнине, комуналних услуга, лекарских прегледа и сл.

Клиници за неурологију и психијатрију за децу и омладину додељено је 3.600.000 дина-ра ради куповине неопходне ЕЕГ опреме (ЕЕГ апарат, читачка станица, холтер ЕЕГ и видео телеметри), док је Институту за ортопедско-хирушке болести �Бањица� - Спиналном цен-тру одобрено 900.000 динара за набавку оп-реме као што су мадраци, јастуци и постељи-на. ¶

Захвалнице општиниУ знак захвалности за пружену помоћ, председници општине Стари град упуће-не сузахвалнице захвалнице од декана Архитектонског факултета за учешће на трибини на тему: �Општинска управа и јав-ни простори Градске општине Стари град� која је одржана у децембру прошле годи-не на Архитектонском факултету у окви-ру мастер наставе на курсу �Public Art and Public Space�.

Захвалнице су упутили и Савез слепих Србије за дугогодишњи допринос за доб-робит слепих и чланице СОС телефона за жене и децу жртве насиља у Београду.

ХРОНИКА

ДОМ ЗДРАВЉА: Радови на петом спрату Симине 27

ФАСАДА У СРЕБРЕНИЧКОЈ V ЧЕКА НОВИ ИЗГЛЕД

МАРТZАПРИЛ QOOH | СТАРИ ГРАД | `

ОДРЖАНА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕПочетком године Скупштина општине Стари град донела је Одлуку о организа-цији општинске управе која се односи на Одељење за грађевинске послове тиме што се додаје да ово одељење издаје по-тврде о усклађености идејног пројекта са изводима плана, односно актом о урба-нистичким условима за објекте до 800 квадратних метара.

На седници Скупштине усвојени су Предлог решења о давању сагласнос-ти на програм пословања ЈП спортско- рекреативно -пословног центра �Милан Гале Мушкатировић� и Предлог решења о давању сагласности на програм пос-ловања ЈП �Пословни простор општине Стари град� за 2007. годину.

Одборници су одлучили да се прихвате оставке Душана Раичковића на функцију члана Управног одбора ЈП �Пословни простор општине Стари град� и Милице Вулић, председнице Комисије за борач-ка и инвалидска питања. Милица Вулић је изабрана за члана Управног одбора Јавног предузећа �Пословни простор оп-штине Стари град� док је Марина Пршић, економиста и одборник у Скупштини, изабрана за новог председника Комисије за борачка и инвалидска питања.

РЕНОВИРАНЕ ПРОСТОРИЈЕ ДРУШТВА ЗА БРИГУ О СТАРИМ ЛИЦИМАРеновиране просторије Друштва за бригу о старим лицима у Доб-рачиној 11, 16. јануара, свечано су отворили Мирјана Божи даревић, председница општине Стари град и Миомир Билбија, члан Оп штин-ског већа.

Радови су почели пре два месеца и показало се да је време од го-тово тридесет година, од када су овде били неки озбиљнији радо-ви, учинило своје. Било је потребно променити и дотрајале цеви и инсталације, средити под и столарију, потпуно преуредити тоалет и малу кухињу.

- Овде се свакодневно окупља велики број најстаријих житеља наше општине и ми смо им на овај начин обезбедили удобно мес-то за дружење. Простор је био руиниран, али је сада све сређено � рекла је Мирјана Божидаревић, председница Општине.

За комплетну адаптацију простора општина Стари град је издвојила 1.200.000 динара, а додатних сто хиљада динара биће уложено за опрему простора у Добрачиној 11, где се свакодневно окупља вели-

ки број старих суграђана. Друштво за бригу о старим лицима наше општине броји 1152 чланова, који у лепом амбијенту могу да се дру-же, читају новине и разговарају уз јутарњу кафу и да добију помоћ која им је потребна.С.К.

Aкција �Женски базар здра вља доброт-ворног фонда �Катарина Ре бра ча� од-

ржана 8. марта на Тргу Републике била је прилика да се на једном месту заједно нађу Председница општине Стари град Мирјана Божидаревић, две даме које имају исти циљ: да унапреде пре венцију малигних и осталих обољења у женској популацији

-Данашња акција носи назив: �Женски базар здравља�, односно �жене посвећене женама�, или �шта жене могу да ураде лепо и корисно за друге жене�. Подршка општи-не Стари град је у томе још већа, зато што је председница жена и зато што покушавамо за-једничким снагама да помогнемо Институт за онкологију и радиологију, да допремо до жена и да им помогнемо да буду здравије. Присутан је и Дом здравља Стари град и они женама нуде корисне информације везене за здравље � рекла нам је Катарина Ребрача. Према њеним ре-чима, добротворни фонд промовише рано откривање рака дојке, самопреглед, �Евон� козме-тика шминка жене а �Делта спорт� промовише фитнес, здрав живот и здраву исхрану.

- Општина Стари град је инвестирала средства за уређење гинеколошког одељења и целог Дома здравља Стари град. Исто тако је обезбедила средства за набавку два ултразвучна апа-рата (са по три сонде). Тиме је омогућено женама са Старог града да лакше и брже обаве важ-не предмете.

Председница општине је у више наврата определила средства за Институт за онколо-гију и радиологију - каже Вјера Радовић, члан општинског већа, која је заједно са Миланом Мајсторовићем, чланом општ. већа присуствовала овој акцији

Поред ове посредне сарадње, постоје и конкретни планови за спајањем сарадње општине и фонда и заједничком доприносу служби које се баве лечењем и превенцијом рака дојке ¶Ђ.Ч.

АКЦИЈА ДОБРОТВОРНОГ ФОНДА �КАТАРИНА РЕБРАЧА� И ОПШТИНЕ

На заједничком путу ка бољем здрављу жена

ХРОНИКА

c | СТАРИ ГРАД | МАРТ%АПРИЛ ,--.

ПОЧЕЛО РУШЕЊЕ У УЛЕВАРА ДЕСПОТА СТЕФАНА 41После два неуспела покушаја од 3. и 4. ап-рила, Одељење грађевинске инспекције Општине стари град, 10. 4. је уз помоћ ват-рогасаца и стандардно појачане патро-ле ОУП-а Стари град, коначно започело са принудним извршење рушења бесправне градње У Булевару Деспота Стефана бр. 41. Инцидената није било.

УКЛОЊЕНА БЕСПРАВНО ПОСТАВЉЕНА РЕКЛАМА

Општинско Одељење за комуналне пос-лове и комуналну инспекцију, спрове-ло је 23. фебруара 2007. године принуд-но извршење уклањања бесправно пос-тављеног рекламног паноа на фасади зграде на Теразијама 7-9. Површина овог гигантског платна већа је од 500 квадрат-них метара.

Одељење грађевинске инспекције Оп-штине стари град започело је 2. апри-

ла принудно извршење рушења бесправ-не градње У Булевару Деспота Стефана бр. 41, уз неуобичајене проблеме: у станове на бесправно надзиданом спрату, уведено је

две мајке и четворо деце, због чега је поз-ван Центар за социјални рад, који је доста-вио своје писмено мишљење.Наредног дана, ситуација у улазу ове згра-де била је још компликованија за општинс-ке извршитеље: затечено је мноштво људи са стране, као и комшија, који су одобрава-ли ову бесправну градњу. Што је још горе, у становима, који су заштићени новопос-тављеним вратима, затечено је осморо ма-лолетне деце, која су доведена да послуже као својеврстан штит против рушења. Због овакве злоупотребе, поново је позван пред-ставник Центра за социјални рад, а на лицу места се налази појачана патрола одељења ОУП-а Стари град.Подсетимо, у мају 2006. године, покренут је против Јадранке Подборшек и Душана Бош-ко вића поступак контроле грађења на поме-нутој локацији. Установљено је да су они ин-веститори и да на основу одобрења за из-градњу бр. 351-651/04 од 20.09.2004. и по-тврде о пријави почетка радова бр. 351-1245/04 од 24.10.2004. год. По том одоб-рењу, на петој етажи може се изврши-ти реконструкција постојеће сушионице од 20m² и доградња радног дела кровне терасе од 80 м2 и тако формирати стан бр.10. Душану Бошковићу је одобрена ре-конструкција и проширење по хоризонта-ли једнособног стана бр.9 (који би тиме имао око 54m²).У инспекцијском надзору је, међутим утврђено је велико одступање на ни-воу петог спрата (повећање квадратуре),

а даљим надзором, инвеститор Јадранка Подборшек је чак направила нову, шес-ту, етажу, надзидавши читав спрат и ту на-правила два нова, засебна стана површина 87,4m² и 81m².Тим поводом, грађевински инспектор, феб-руара 2007. доноси решење за рушење, које инвеститор није испоштовао, тако да је до-нет закључак о принудном извршењу коме се приступило. Први �на удару� је шести спрат, након чега на ред долази и недоз-вољено прекорачење проширења на петом спрату. У посебну причу спада и бесправно изграђен лифт (као инвеститор се појављује Скупштина станара), због чега је донето и треће решење за принудно уклањање бр. 356-21/07, од 08.02.2007. године ¶Ђ.Ч.

ХРОНИКА

ИЗ ОДЕЉЕЊА ГРАЂЕВИНСКЕ ИНСПЕКЦИЈЕ

Злоупотребили малолетну децу за спречавање рушења дивље градње

МАРТZАПРИЛ QOOH | СТАРИ ГРАД | H

ПРЕДСТАВЉЕН МУЛТИМЕДИЈАЛНИ КУЛТУРНИ ВОДИЧ НАМЕЊЕН ДЕЦИ БЕОГРАДА

Културни пасош за основце

Мултимедијални водич кроз свет културе и спорта главног града у форми ЦД-a �Авантура култура� представљен је почетком марта у Основној школи �Краљ Петар Први�. Помоћу овог водича ученици шестог разреда, којима је и намењен овај пројекат, моћи ће да упоз-нају више од 80 културних и спортских инсти-туција и манифестација у Београду и на ква-литетан начин испуне слободно време.

� Ови пројектом желимо да подстакнемо непосредну и дугорочну комуникацију инсти-туција сa децом, њиховом будућом публиком�, рекао је на промоцији Марко Раденковић, један од аутора и продуцената. Водич на за-нимљив начин едукује и анимира младе људе, будуће конзументе културног живота у главном граду, па тако на пример, уколико желе да више сазнају о историји Народног позоришта видеће да је изградња овог театра првобитно планирана на Зеленом венцу, уместо на Тргу Републике.

Захваљујући Ерсте банци око 16 500 ученика шестог разреда свих основних школа Београда у току овог месеца бесплатно ће добити културни водич. За овај пилот пројекат изабрани су шестаци, а према речима Марка Раденковића уколико обезбеде се средства још око 120 хиља-да основаца требало би да добију свој примерак на почетку наредне школске године.

У оквиру пројекта посебна пажња посвећена је Културном пасошу који је бесплатно дељен уз ЦД а у коме су своје место нашле институције које су деци понудиле посебне бенефиције ( бесплатан улаз на програме, попусте, посебне активности).

Пројекат је осмишљен и реализован од стране младих људи различитих профила окупље-них у удружењу грађана �Културни код� из Београда и чине га Марко Раденковић и Никола Грујић, аутори и продуценти, Нана Раденковић, координатор пројекта, Небојша Цветковић, арт дирекција и дизајн, Владимир Зарић, дизајн, анимација и програмирање, Невена Глушица, композитор, Ивана Табори, психолог и стручни саветник, и Реља Бобић, преводилац.

Пројекат су подржали општина Стари град, градски Секретаријат за образовање, Секретаријат за спорт и омладину и Ерсте Банк. а. д. Нови Сад.Ј. Н.

НИШТА БЕЗ ПОМОЋИ ОПШТИНЕОпштина Стари град придружује се жељи да се наши најмлађи суграђани што више заинтересују и за свет културе па је стога прошлог месеца помогла промовисање пројекта �Авантура култура� чији је ау-тор удружење грађана �Културни код� из Београда. Тим поводом за куповину 2000 примерака мултимедијалног водича кроз свет културе и спорта главног града опре-дељено је 500.000 динара

Зашто је одложено рушење у бившем �Шуматовцу�Одељење за грађевинску инспекцију опш-тине Стари град је заказало за 22. март при-нудно извршење, којим је наложено инвес-титору, Предузећу �Камео� из Београда, кога представља директор Горан Голе, да у пословном простору � локалу у Београду у Македонској 33, просторијама бившег ресто-рана Шуматовац, поруши радове изведене на адаптацији пословног простора као и над-стрешницу испред улаза у локал, зато што су сви радови изведени без главног пројекта и потврде пријаве почетка радова.

На дан извршења, у 08:45 часова, Горан Голе је преко Писарнице предао захтев за изузеће лица које спроводи извршење. Руководилац Одељења за грађевинску инспекцију је пос-тупајући по захтеву, одмах донела закључак којим одбија захтев за изузеће извршитеља овог Одељења. Непосредно пред почетак, извршитељ је закључак уручио директо-ру предузећа �Камео�. што је он потврдио својим потписом у 09:07 часова. Таман када су се стекли услови за наставак извршења директор предузећа �Камео� поднео је зах-тев за изузеће руководиоца Одељења.

О изузећу руководиоца Одељења одлучује начелник Општинске управе, а како се извр-шење по закону мора прекинути док се не одлучи по захтеву за изузеће извршитељ се повукао са места извршења.

Поновно извршење биће заказано након доношења наведене одлуке.

Некад понос центра града, данас место за не-поштовање прописа: Ресторан �Шуматовац�

АКЦИЈЕ

d | СТАРИ ГРАД | МАРТ%АПРИЛ ,--.

ТРИБИНЕ САВЕТА ЗА АРХИТЕКТУРУ И УРБАНИЗАМ

Регулациони план за Косанчићев венацНацрт Регулационог плана Косанчићевог

венца представљен је у општини Стари град на почетку јавног увида у план који је окончан у првој половини фебруара.

Неки од најзначајнијих услова плана и зада-така планера били су да се очувају визуре са овог простора и поглед на део Београда по којима се он препознаје; да се дефинише однос према градитељском наслеђу и условима градње како би се Косанчићев венац спасио од бесправних градитељских интервенција свих врста, те да се побољша пешачка комуникација овог простора са приобаљем. Једно од најзначајнијих питања чије је решење тражило широку сагласност од-носило се на реконструкцију зграде Народне библиотеке која је срушена у шестоаприлском бомбардовању 1941. године. Превладао је став да да се то не чини, већ да се ту формира ме-моријални центар. У плану је факсимилска об-нова зграде некадашње Ђумрукане која је била једна од првих и веома значајнијих финансијс-ких институција Србије ослобођене од Турака и простор у којем је одиграна прва позоришна представа. Најинтересантнија за будуће инвес-титоре је Карађорђева улица у којој има најви-ше простора за нову градњу.

У великој сали општине Стари град 14. мар-та грађанима је представљен и концепт пла-на генералне регулације дела Дорћола из-међу улица Џорџа Вашингтона, Војводе До-брњца, Венизелосове, Кнез Милетине и Буле-вара Деспота Стефана. Обрађивач плана је Урбанистички завод Београда а његово пред-стављање организовали су главни архитекта општине Зоран Лазовић и Савет за архитекту-ру и урбанизам на челу са Мирославом Јевтић. По речима госпође Јевтић ова врло интересан-тна централна градска зона усклађује се са ре-шењима у Генералном урбанистичким пла-ну који је усвојен 2003. године. Тако је на на-веденим лока- цијама предвиђена могућ-ност замене ста- рих зграда новим, или на-доградња до од- ређеног параметра спра-това у којима би био далеко већи број станова. Као и у другим делима цент-ра града и овде је велики проблем са паркинг мес- тима, истакнуто је на скупу. Од но- витета поменут је и план који се односи на блоковс-ке гараже са зеленим површина-ма а изло- жене карте појашње-не су грађа- нима. На трећој три-

бини овог типа одржаној крајем априла при-сутнима је презентован програм плана де-таљне регулације за подручје између улица: Француска, Цара Душана и Тадеуша Кошћушка до пруге на Дорћолу. Важно је напоменути да се у овом плану не говори о уклањању пруге, већ ће о томе бити речи у неком другом планском документу.

�У фази израде програма предметног пла-на извршена је прелиминарна подела подручја на зоне, а у даљој разради простора дефини-саће се обим потребних интервенција, будући плански статус локација и услови и правила за изградњу�, каже Мирослава Јевтић, председни-ца Савета за архитектуру и урбанизам Старог града. Она је објаснила да се у зони �А� (из-међу Дубровачке, Дунавске, Капетан Мишине и Високог Стевана) планира задржавање пос-тојећег грађевинског фонда да би се сачувао вредни фонд зеленила чији је недостатак уочен за већи део територије. За зону �Б� (између Цара Душана, Тадеуша Кошћушка и Дубровачке) планира се реконструкција и доградња. Већи број приземних, руинираних и некомфорних објеката предвиђена је за трансформисање у стамбене или пословно-комерцијалне намене. За зону �Ц� између Дунавске улице и пруге пла-нира се потпуна трансформација. Постојећа стоваришта, магацини и сл., предвиђени су за измештање на одговарајуће локације да би се овај простор ослободио за нову изградњу обје-ката пословно-комерцијалних и комуналних делатности. С.К.� Д.Б.

ХРОНИКА

МАРТZАПРИЛ QOOH | СТАРИ ГРАД | d

Светлана Кнежевић

Поред културне сарадње, предлаже се сарадња и у другим областима. На

Четвртом интернационалном танго фестива-лу који ће бити у септембру у Београду, гос-товаће оркестри из Аргентине. Танго, тај чу-десан плес, најлепшег загрљаја, уме да споји људе на различитим континентима. Сетимо се само како je на Трећи танго фестивал у септембру u Београду, генерални покрови-тељ је била наша општина, само из Јапана до-шло десетак парова. Танго је био и повод да Небојша Бакарец, заменик председника опш-тине Стари град, још у децембру прошле го-дине добије позив од Министарства за култу-ру града Буенос Ајреса, да их посети поводом њиховог Деветог танго фестивала.

Пријем код министарке културеТо је пре свега музички фестивал који се

одржава у Буенос Ајресу. Позив је добио и наш изузетно квалитетни оркестар �Белтанго� на челу са Александром Николићем. Поред Министарства културе позвали су нас и орга-низатори Танго фестивала у Буенос Ајресу.

Врло сам поносан на Интернационални танго фестивал у Београду, који је општи-на Стари град подржала од самог почетка. Сматрам да Град и Општина треба да раде и такве ствари не само да би привукли турис-те него да би овај град дисао пуним плућима а и овом граду управо такве манифестације и недостају - каже Бакарец, и објашњава да је пре путовања у ову далеку и нама пријатељс-

✍ ку земљу, остварио преписку са госпођом Силвиом Фајре, министарском културе, са којом се договорио о детаљима посете.

Министарку културе је интересовало ко ће све да дође, а и предложио сам јој мо-дел Протокола о сарадњи који би био пут ка зближавању наша два града. Тамо сам био од 27. фебруара до 5. марта. Од чега смо четири дана провели на путу. Примљени смо у њи-ховом Министарству културе. То је неверо-ватно лепа зграда из тридесетих година, ог-ромна, ево могу да вам је поредим са зградом Народне банке. Имају прелепо, сређено дво-риште у коме продају градске сувенире, књи-ге, ту је и велика сала, за културне манифеста-ције, нешто као када се на нашем Старом дво-ру приређују изложбе. Ми смо били најавље-ни само на пола сата али наш разговор је

трајао више од сат и по, јер су нас домаћини дочекали врло срдачно и интересовао их наш начин рада.

Заменик председника општине прича да их је примила Силвиа Фајре, министарска културе и Роберто Лаперше, подсекретар за међународну сарадњу града Буенос Ајреса.

- Потписали смо Протокол о сарадњи из-међу наше општине и Министарства културе Буенос Ајреса. То је почетак сарадње Старог града са једним делом тако великог града који има 14 милиона становника. Само је у најужем центру града, као што је наша општина , на-стањено је три милиона људи. Али, без обзи-ра на ове несразмере у величини, Аргентинци су нама изузетно наклоњени. То је важно, од-некле мора да крене сарадња. Зашто не би

смо имали добру и трговачку и културну са-радњу са Аргентином. Тежимо на сарадњи са Америком а зашто не и са Аргентином та земља је наша пријатељска земља.

Због Кустурице таксисти знају за СрбијуПосле потписивања Протокола о сарадњи

договорили смо се да наша два фестивала са-рађују. Договорили смо се да они сносе трош-кове за један или два оркестра који дођу код нас. Постоје велики оркестри који свирају традиционални танго, затим они мањи као наш �Белтанго� који свирају Пјацолину музи-ку и постоје оркестри са електронским тан-гом који слушају и воле млади. За нас би било веома корисно да дођу такви оркестри јер код нас није гостовао још ни један њихов оркес-тар. Гостовали су плесни парови из многих земаља али не и оркестри из Аргентини. Они то хоће и ти ће састави и доћи. Аргентинци знају за нашу земљу пре свега због Кустурице који снима филм о Марадони а и Војислав Коштуница је примио Марадону када је био у Београду. Због великих раздаљина Буе-нос Ајресом морате да се возите таксијем и сви таксисти знају за Србију и Кустурицу. Небојша Бакарец истиче да ће о својој посети да обавести пре свега челне људе из града. Да ће написати писмо градоначелнику и људима који се старају о култури у граду.

- Сарадња не мора да буде само поводом танго фестивала него и много шире. Пре све-га трговинска.

Александар Николић, Влада Микић и ја били смо гости на њиховом фестивалу танга где нас је примила госпођа Каролина Симон. Она је директорка фестивала и са њом смо се договорили о сарадњи. Наш ансамбл �Белтанго� имао је четири веома добро про-праћена и оцењена наступа. Танго се свира на прелепим местима у граду, у салама са пуно патине и шарма. И не би било краја колико бих могао да вам описујем та места на којима слушате танго, плешете ако желите, али мо-жете и добро и да поједете и попијете.

Пре ове две посете имали смо пријем у амбасади Србије и то од стране два најви-ша представника који су тренутно у амба-сади. Ми немамо пола године амбасадора у Аргентини. Отправник послова је господин Мартин Симовић, он нас је примио и секре-тар амбасаде госпођа Светлана Јовановић. ¶

НЕБОЈША БАКАРЕЦ, ЗАМЕНИК ПРЕДСЕДНИКА ОПШТИНЕ СТАРИ ГРАД У БУЕНОС АЈРЕСУ

Потписан протокол о сарадњи

Осмех у загрљају приајтеља: Господин Бакарец (лево) у Аргентини

ХРОНИКА

Z- | СТАРИ ГРАД | МАРТ%АПРИЛ ,--.

Јасмина Никачевић

Сезона постављања летњих башта у глав-ном граду почела је 1. марта и трајаће до

15. новембра. Као и претходних година влас-ници кафића и ресторана у обавези су да прибаве одговарајуће дозволе уколико желе својим гостима да понуде освежење на отво-реном. У супротном, по налогу општинских и градских комуналних инспектора који ће редовно контролисати легалност поставље-них објекта, уклониће се сви бесправно пос-тављени објекти и против њих подносиће се пријаве судијама за прекршаје. Да би легал-но отворио летњу башту власник угоститељс-ког објекта треба да поднесе захтев Одељењу за комуналне послове и комуналну инспек-цију општине на чијој територији жели да је постави. Уз то треба да приложи и скицу бу-дуће баште, као и приказ свих њених састав-них елемената. Захтев се затим прослеђује Секретаријату за саобраћај и Заводу за за-штиту споменика културе града.

Противпожарни пролаз � обавезан �Услови постављања летњих башта јако су

прецизни и садржани су у Одлуци о услови-ма и начину постављања привремених обје-ката на јавним површинама Београда, као и у Правилнику о постављању летњих башта угоститељских објеката на јавним површи-нама. Одлуком о постављању летњих башта стоји и да будући власници морају да оста-ве пролаз за ватрогасно возило�, каже Горјана Обреновић, руководилац Одељења за кому-налне послове и комуналну инспекцију.

По наведеним прописима постављање летњих башта дозвољено је само уз угости-тељске објекте или у продужетку истих уз сагласност корисника пословног простора у приземљу. Елементи баште не смеју бити фиксирани за јавну површину и не сме се мењати постојећа подлога. Нивелисање се

✍

може урадити постављањем монтажно � де-монтажне платформе, али без фиксирања за подлогу.

�Летња башта не сме да има снажне изво-ре светла и звука. Поред овога власници баш-

та морају да обезбеде несметано кретање пе-шака, обезбеђење противпожарног пута, ула-за у зграду, стајалишта јавног градског пре-воза. Такође морају обратити пажњу да пос-тављена башта не сме ометати пешачки про-лаз или раскрсницу, као и да воде рачуна о јавним зеленим површинама�, истиче гос-пођа Обреновић.

Новина у односу на прошлу годину у пог-леду постављања летњих башта односи се на то да уколико се ради о новом заузећу јавне површине или заузећу који је различит у од-носу на прошлу годину, подносилац мора до-ставити и пет примерака скице које су овере-не од стране лица које поседује лиценцу од-говорног пројектанта за друмски и градски саобраћај.

ЛЕТЊЕ БАШТЕ ОД 1. МАРТА ДО 15. НОВЕМБРА

Високе казне за несавесне На који начин се долази до дозволе за летњу башту, која су правила за постављање и колико дуго се чека на решење

Ко је крив?Закључно са 15. мартом поднето је око 140 захтева за издавање одобрења. Имајући у виду да је прошле године за време трајања сезоне поднето преко 300 захтева, стиче се утисак да власници угоститељских обје-ката намерно одуговлаче са подношењем захтева како би избегли плаћање комунал-них такси за цео период, кажу у Одељењу за комуналне послове и комуналну инс-пекцију општине Стари град.

ТЕМА

МАРТZАПРИЛ QOOH | СТАРИ ГРАД | NN

ХРОНИКА

Много тога новог и значајног објављено је на састанку који је одржан у општини 27. фебруара са директорима основних и средњих школа са општине Стари град. Наиме, Вјера Радовић, чланица Општинског већа задужена за школство обавестила је присутне да општина ове го-дине не може да настави са досадашњом помоћи које су школе добијале за многобројна такмичења, семинаре, едукације и слање талентованих ученика на разна такмичења јер су Законом о финансирању промењени начини на који локална управа може да употреби и ус-мери финансијска средстава.

Оно што ће општина и даље финансирати су грађевински радови на школским објектима као и куповина опреме, а директорима је предочено и да досадашње захтеве за добијање донација морају попуњавати на посебним обрасцима који су предвиђени ИСО стандарди-ма. Поред овога једна од тема разговора односила се и на увођење видео надзора по шко-лама, али с обзиром на комплексност пројекта и и на ограничено буџетско финансирање о овоме ће се више говорити после формирања Владе и усвајања буџета.

Посебно интересовање код учесника састанка изазвала је последња тачка састанка која се односила на безбедност у школама. Директори ОШ �Стари град� и �Михајло Петровић Алас� упознали су колеге и присутне представнике полицијске станице �Стари град� са про-блемом окупљања бивших ученика око школа и њихово недолично понашање. Постигнут је заједнички договор да се појачају полицијске контроле, посебно ноћна обилажења, као и превентивно деловање од стране наставника и родитеља који ће да пријаве изгреде, што је по речима Саше Стефановића, заменика командира ОУП-а Стари град, од велике важности.

Челници школа су се сложили да им је полицијско присуство далеко значајније у поподнев-ним сатима него у преподневним, док је директорка Музичке школе �Стеван Мокрањац� дала предлог да се сви заједно обрате Министарству просвете и Министарству одбране са предлогом да младићи који се одлучују за цивилно служење војног рока дежурају по шко-лама, што је прихваћено од стране свих присутних на састанку. ¶

ОДРЖАН САСТАНАК ДИРЕКТОРА ШКОЛА СА СТАРОГ ГРАДА И ОУП-А СА ВЈЕРОМ РАДОВИЋ

ПОЈАЧАТИ ПОЛИЦИЈСКУ КОНТРОЛУ

Драконске казне

Првостепену надлежност у контролисању постављања ових објеката имају општинске комуналне инспекције, док се градска кому-нална инспекција појављује као другостепе-ни надлежни орган и може спроводити конт-роле из било којих разлога ако то не чине оп-штинска комунална инспекција.

Уколико је неко поставио летњу башту без одобрења или супротно одобрењу казне за правна лица крећу се од 5.000 до 500.000 динара, за одговорно лице у правном лицу од 250,00 динара до 25.000 динара. Казне за пре-дузетнике крећу се у распону од 2.500 динара па до 250.000 динара. Комунални инспекто-ри у таквим случајевима подносе захтеве су-дији за прекршаје који одређује висину нов-чане казне.

Да ли београдски угоститељи поштују Одлуку о постављању летњих башта прове-рили смо обилазећи неке од њих. Оно што је било упечатљиво је да, с обзиром на лепо време, позната башта �Код коња� а данас �Театар кафе�, напољу нема ниједан сто. Како кажу, летњу башту немају јер још нису доби-ли решење.

�У захтеву смо навели да 15. март буде њен први дан рада па се надамо да ћемо га до тада и добити. С обзиром на висину казне ни ја ни моје предузеће не желимо да ризикујемо. Мислим да би и општина и град требало да пораде на томе да се решења добијају на годи-ну дана јер се и клима мења. Имали смо доста топлих дана у току зиме и многи наши гости су пожелели да попију пиће напољу па смо овако сви на губитку�, каже Жељко Ђилас, уп-равник �Театар кафеа�.

И док они чекају решење, летња башта �Београдског излога� увелико ради. �Решење на захтев од 12. јануара добили смо 28. феб-руара па смо са радом почели већ дан после. Непотребно дуго се чека.

Не знамо где је застој, да ли у општини или у градском Секретаријату за саобраћај? Када би се добило решење на годину дана све би било боље. Чак мислим да би се тиме смањио простор за корупцију и не би треба-ле �везе� по општини или граду�, истиче гос-пођа Мира Прељац.

Ресторани на главној београдској �штраф-ти� � Кнез Михаиловој улици, тих првих топ-лих мартовских дана гостили су у затворе-ном простору, јер, како кажу, неће да ризи-кују пошто су казне превисоке. За разлику од њих већина власника на Обилићевом венцу тога дана није била у својим кафићима, баш-те су радиле а запослени нису знали да ли власник поседује решење или не. ¶

Z, | СТАРИ ГРАД | МАРТ%АПРИЛ ,--.

Светлана Кнежевић

�Општина Стари град је само током протекле године за грађевинско-за-

натске радове и опрему у објектима образо-вања определила преко сто милиона динара�, истакла је Вјера Радовић члан Општинског већа отварајући скуп поводом пројекта �Покренимо младе�. Пројекат је организован након спроведеног истраживања �O степену задовољства и проблемима младих са опш-тине Стари град� а на трибини су присуство-вали ученици, психолози, педагози и роди-тељи. Скупом су председавали председници Ђачких парламената.

�Поред сталног улагања у установе обра-зовања желели смо да знамо какве су скло-ности, потребе и степен задовољства младих који живе или се школују на нашој општини па смо спровели анкету. Интересовало нас је колико су млади склони искушењима када су у питању дрога и алкохол, кoлико су инфор-

✍ мисани о контрацепцији, коме се обраћају за савет? Да ли им је досадно и чиме би се ба-вили у слободно време? Да ли трпе неко на-сиље? Колико и где путују? Да ли им је до-ступан компјутер а посебно интернет?�, при-ча Вјера Радовић, професор психологије, и скреће пажњу да у покушају да помогну и ус-мере младе одрасли понекад и погреше мис-лећи да �све знају најбоље�.

Ниво образовања родитеља пресуданИстраживање је спроведено у седам ос-

новних и четири средње школе на узорку од 561 ученика. Анкетирани су по један седми и осми разред и по један први и трећи разред средњих школа. Анкета је показала да су де-војчице комуникативније од дечака и да су спремније да се обрате за помоћ некоме дру-гом. Када је у питању чистоћа краја у коме живе ту су дечаци задовољнији. Уопште, жи-вотом на Старом граду најзадовољнији су они испитаници чији родитељи имају висо-

ко или више образовање. Укратко, истражи-вање је потврдило да је ниво образовања ро-дитеља тесно повезан са социјално-културо-лошким нивоом породице и одражава се на главне аспекте живота деце из тих породица.

Дрогу није пробало 92 одсто испитани-ка али овде треба имати у виду да је у анке-ти учествовало највише основаца и да је, када су у питању средњошколци, дрогу конзуми-рало више од 20 одсто ученика. Око 90 одс-то ученика тврди да на журкама не корис-ти �џоинт� док за постизање расположења на истим 8,9 одсто ученика средњих школа користи дрогу. На питање �Да ли се кад год изађем напијем� , 85 одсто то негира док 9,5 одсто младих то углавном чини. Када су ком-пјутери у питању 77 одсто испитаника има приступ компјутеру, што значи да скоро сва-ки пети ученик нема увек приступ компју-теру. У анкети 3,6 одсто испитаника је при-знало да трпи увреде и физичко насиље код куће. Деца са бољим успехом у школи ређе се сусрећу са насиљем у породици. Око 16 одс-то ученика каже да им је досадно и да не знају шта да раде са својим слободним временом. Међутим, у породицама где родитељи имају нижа примања и нижи ниво образовања деца су склонија да се осећају бескорисно.

Џепарац од 6000 динара�Истраживање је такође показало да више

од педесет одсто ученика има више него до-бар џепарац, који се креће између пет и шест

ИСТРАЖИВАЊЕ О ПРОБЛЕМИМА УЧЕНИКА СТАРОГ ГРАДА

“Покренимо младе“Интересовало нас је колико су млади склони искушењима када су у питању дрога и алкохол, кoлико су информисани о контрацепцији, коме се обраћају за савет? Да ли трпе неко насиље?

ТЕМА

МАРТZАПРИЛ QOOH | СТАРИ ГРАД | NV

хиљада динара месечно. Али девет одсто уче-ника уопште га нема. Занимљиви су и подаци који наводе на закључак да што су родитељи образованији деца су отпорнија на стрес, као и да имају више иницијативе да нешто проме-не или реше проблем. Такође, успешни уче-ници боље излазе на крај са притисцима него они мање успешни�, рекла је Вјера Радовић. Највећи број испитаника, њих 48 одсто теш-ко подноси сопствени неуспех. Ученици су подељени у одговору да ли родитељи очекују превише од њих и када су у питању радиони-це које би организовале њихове школе где би се причало о актуелним проблемима младих. Сваки четврти ученик није путовао ван наше земље а преко 70 одсто ученика се не слаже са затварањем кафића у 23 часова. На питање да ли би се преселили са општине Стари град њих 46 одсто је одговорило негативно. Више од половине ученика, дакле 55 одсто је задо-вољно животом на општини.

Вјера Радовић каже да су резултати ис-траживања добри и да нема већих показа-теља да су млади на нашој општини незадо-вољни. Ниво образовања родитеља је у вези са социјалним и културним статусом породи-це из које деца потичу, што има за последицу низ ефеката на ниво социјализације младих. То нас даље доводи до закључка да друштво и општина треба да помогну оним ученицима који се због неповољних околности у којима живе, а за које нису одговорни, осећају инфе-риорним у односу на већину.

Пројекат �Покренимо младе� реализова-ли су млади одборници Скупштине општине Стари град и млађи чланови школских одбо-ра обучени за прикупљање података. У већи-ни школа ђаке су анкетирали психолози и пе-дагози. ¶

Трећина незадовољна својим изгледомОко 70 одсто ученика може са својим роди-тељима да прича о чему год жели. Највећи број ученика каже да не зна где се купује �трава�. Скоро сваки трећи ученик није за-довољан својом тежином и својим физич-ким изгледом, а сваки пети ђак променио би нешто на себи. На питање �Да ли вам се дешава да се добро наједете па да повра-тите� 88 одсто ученика је рекло да нема та-кве проблеме. Основци углавном нису од-говарали на питања о сексуалном образо-вању али зато око 57 одсто њих зна шта ће да ради кад заврши школу. Интересантно је да се 68 одсто ученика прво обрате ро-дитељима кад имају неки проблем док је само 25 одсто спремно да се посаветују са школским психологом.

ПРОЈЕКАТ �МАЛИ ШАХИСТИ � ВЕЛИКИ ПРИЈАТЕЉИ�

Шах је и школа живота

У оквиру спортско-васпитног пројекта �Мали шахисти- велики пријатељи� који у основним школама општине Стари град спроводи дипломирани тренер шаха Зоран Андрић, посеб-

на пажња посвећује се хуманој и васпитној улози шаха међу најмлађима. �Формирани савремени модел школе подржан је од родитеља и директора основних шко-

ла. То је сјајан спој дружења, игре и спортских такмичења у којима деца уживају истовремено откривајући шта је лична одговорност за успех и неуспех, да се победе и порази неминовно смењују, а уче се и добром владању у друштву и уважавању личности противника�, наглашава тренер Андрић. Према његовим речима, шах има јединствену и хуману особеност да омогућа-ва равноправно надметање људи различитих физичких могућности: деце и одраслих, жена и мушкараца, као и особа са посебним потребама (слабовидих, глувонемих, инвалидних лица)� Од мноштва акција спроведених у оквиру пројекта у претходној години, Андрић је издвојио пријатељски меч одигран у Основној школи �Дринка Павловић� са екипом из Основне школе �Драган Ковачевић� (ученици са посебним потребама), које је предводио Саша Божић, секре-тар шаховског клуба слепих �Напредак� и меч-симултанку између наставника и ученика ОШ �Дринка Павловић. Ученици су били посебно мотивисани пошто су неки �нерашчишћени ра-чуни� када су оцене у питању, могли бити �наплаћени� за шаховском таблом. Али наставници су се и овога пута показали као изузетно тврд орах: професори Томић Михајло и Бошковић Радомир добили су све партије док је нешто мирољубивији био професор Тодић Дарко одиг-равши меч нерешено.

На позив Новосадског шах-клуба пионир-ска репрезентација наше општине заједно са тренером Андрићем и родитељима гостова-ла је у �Српској Атини� и са вршњацима одиг-рала двокружни меч на дванаест табли. Екипа Старог града играла је сјајно, посебно у дру-гом мечу, тако да је остварена победа. Још сјај-није дружење било је потом на петровара-динској Тврђави са које су понети предивни утисци.

На такмичењу најуспешнији су били Богдан Бакарец (ОШ �Скадарлија�) и Драгана Николовска (ОШ � Краљ Петар Први�) са по две победе. Ђ.Ч.

Алкохол, дрога, цигарете, секте...�Периодично су на часовима шаха за-ступљене и друге теме: наркоманија, ал-кохолизам, дуван, итд. Веома је значај-но на прави начин упозорити децу на све тешке последице које остављају ове бо-лести и научити их да на прави начин ре-агују на њих. У данашњем времену број-них девијација код младих сматрам да то мора бити основни задатак свих тренера млађих категорија спортиста. Тада ће и медаље имати онај прави сјај�, наглашава тренер Андрић.

Најбољи: Мали шахисти из ош �Дринка Павловић� са директорком Миленом Бићанин и Тренером Зораном Андрићем

ТЕМА

ZY | СТАРИ ГРАД | МАРТ%АПРИЛ ,--.

Светлана КнежевићСветлана Кнежевић

Лепо време и пуни сплавови на којима се Лепо време и пуни сплавови на којима се ужурбано понешто реновира јер се угос-ужурбано понешто реновира јер се угос-титељи спремају за сезону, одају утисак да титељи спремају за сезону, одају утисак да нико не стрепи од нове градске одлуке по нико не стрепи од нове градске одлуке по којој већина њих неће остати на садашњем којој већина њих неће остати на садашњем месту. Наиме, Град одавно покушава да уве-месту. Наиме, Град одавно покушава да уве-де какав- такав ред на обалама река па је је-де какав- такав ред на обалама река па је је-дан од последњих корака и усвајање Плана дан од последњих корака и усвајање Плана за постављање пловног објекта на делу оба-за постављање пловног објекта на делу оба-ле и воденог простора на територији града ле и воденог простора на територији града Београда. План предвиђа 180 ресторана на Београда. План предвиђа 180 ресторана на води на потенцијалних 246 локација и 39 ма-води на потенцијалних 246 локација и 39 ма-рина на 46 локација, док ће највеће проме-рина на 46 локација, док ће највеће проме-не претрпети пристани који ће се са сада-не претрпети пристани који ће се са сада-шњих 70 свести на седам за линијски, и шест шњих 70 свести на седам за линијски, и шест за попречни саобраћај. Популарни сплаво-за попречни саобраћај. Популарни сплаво-ви са кафићима и ресторанима моћи ће да ви са кафићима и ресторанима моћи ће да се шире дуж обала Саве и Дунава јер је Град се шире дуж обала Саве и Дунава јер је Град одлучио да их буде за 60 више него до сада. одлучио да их буде за 60 више него до сада. И број марина ће бити повећан, а у року од И број марина ће бити повећан, а у року од 60 дана очекује се јавни конкурс за доделу 60 дана очекује се јавни конкурс за доделу локација. локација.

Цифре не говоре срцем као љубитељи Цифре не говоре срцем као љубитељи Дунавског кеја који воле реку и провод на Дунавског кеја који воле реку и провод на њима, али разум ипак преовлађује па је за-њима, али разум ипак преовлађује па је за-кључак заједнички: сплавови су ОК али реда кључак заједнички: сплавови су ОК али реда мора да буде.мора да буде.

Без сплавова на Ушћу и код хотела Без сплавова на Ушћу и код хотела �Југославија��Југославија�

Најављено завођење реда на београдским Најављено завођење реда на београдским обалама биће болно за већину речних угос-обалама биће болно за већину речних угос-титеља јер сплавова више неће бити на не-титеља јер сплавова више неће бити на не-ким од најатрактивнијих локација попут хо-ким од најатрактивнијих локација попут хо-тела �Југославија�, Ушћа, Старог сајмиш-тела �Југославија�, Ушћа, Старог сајмиш-та и код Спортског центра �Милан Гале та и код Спортског центра �Милан Гале Мушкатировић� (некада �25. мај�). Они који Мушкатировић� (некада �25. мај�). Они који намеравају да се преселе у дозвољене зоне намеравају да се преселе у дозвољене зоне мораће да промене изглед. Наиме, Савом и мораће да промене изглед. Наиме, Савом и

✍

Дунавом Дунавом више неће више неће плутати �вишес-плутати �вишес-пратнице� а влас-пратнице� а влас-ници ће морати да ници ће морати да �пораде� и на боји. �пораде� и на боји.

Сплавови који остану у ужем јез-Сплавови који остану у ужем јез-гру града мораће да буду прве категорије. гру града мораће да буду прве категорије. Они ће бити у деловима где се са пешачке Они ће бити у деловима где се са пешачке стазе може лепо видети река. Сви објекти на стазе може лепо видети река. Сви објекти на реци биће равних линија, без опеке, црепо-реци биће равних линија, без опеке, црепо-ва и класичне столарије. ва и класичне столарије.

Ресторани на води моћи ће да имају најви-Ресторани на води моћи ће да имају најви-ше 450 квадрата, а затворени део највише ше 450 квадрата, а затворени део највише 250 квадрата. Поред приземља дозвољена 250 квадрата. Поред приземља дозвољена је наткривена кровна тераса. Угоститељи ће је наткривена кровна тераса. Угоститељи ће своје објекте морати да прикључе на водо-своје објекте морати да прикључе на водо-водну и електро- мрежу. Све у свему, како водну и електро- мрежу. Све у свему, како ствари сада стоје, строге услове испуњава ствари сада стоје, строге услове испуњава мали број њих.мали број њих.

�На конкурсу ће моћи да учествују сви спла-�На конкурсу ће моћи да учествују сви спла-вови са пловидбеном дозволом и потреб-вови са пловидбеном дозволом и потреб-ном документацијом. Од данашњих 160 рес-ном документацијом. Од данашњих 160 рес-торана само њих 20 је има, што доста говори торана само њих 20 је има, што доста говори о безбедности. Ово је надлежност Републике о безбедности. Ово је надлежност Републике у чији се посао Град неће мешати, а по ис-у чији се посао Град неће мешати, а по ис-пуњавању услова свима ће бити пружена пуњавању услова свима ће бити пружена квалитетна комунална услуга. Према плану квалитетна комунална услуга. Према плану место за постављање пловног објекта мора место за постављање пловног објекта мора бити удаљено 120 метара од рени бунара, 50 бити удаљено 120 метара од рени бунара, 50 метара од цевастих бунара, најмање 100 ме-метара од цевастих бунара, најмање 100 ме-тара узводно и 50 низводно од моста, 50 ме-тара узводно и 50 низводно од моста, 50 ме-тара узводно и низводно од обалних рампи, тара узводно и низводно од обалних рампи, а растојање између пловних објеката мора а растојање између пловних објеката мора износити од 10 до 15 метара�, наглашава износити од 10 до 15 метара�, наглашава Иван Анђелковић, директор Управе за воде Иван Анђелковић, директор Управе за воде града Београда.града Београда.

План ће се радити на сваке четири године а План ће се радити на сваке четири године а

пред-пред-ност ће имати власници који дуже послују ност ће имати власници који дуже послују на локацији за коју конкуришу. На обалама на локацији за коју конкуришу. На обалама Београда планирано је постављање пет ти-Београда планирано је постављање пет ти-пова објеката: марине, пристани, ресторани пова објеката: марине, пристани, ресторани на води, спортски клубови на води и рекреа-на води, спортски клубови на води и рекреа-тивни сплавови-кућице.тивни сплавови-кућице.

И странцима се допадају сплавовиИ странцима се допадају сплавови

Позиција никоме није загарантована јер ће Позиција никоме није загарантована јер ће се планом предвиђене локације наћи на кон-се планом предвиђене локације наћи на кон-курсу. У утакмици ће учествовати само они курсу. У утакмици ће учествовати само они који имају пловидбену дозволу, који су из-који имају пловидбену дозволу, који су из-мирили порез и задовољавају одговарајуће мирили порез и задовољавају одговарајуће техничке услове. У Граду тврде да ће пред-техничке услове. У Граду тврде да ће пред-ност имати ресторани са дозволама који су ност имати ресторани са дозволама који су већ на месту за које се надмећу.већ на месту за које се надмећу.

�Утакмица ће бити отворена и има места �Утакмица ће бити отворена и има места за све�, тврди Владимир Марковић, члан за све�, тврди Владимир Марковић, члан Градског већа. Марковић наводи да су бит-Градског већа. Марковић наводи да су бит-ни дужина поседовања пловидбене дозво-ни дужина поседовања пловидбене дозво-ле, број запослених и годишњи промет рес-ле, број запослених и годишњи промет рес-торана, па је могуће да се деси да велики торана, па је могуће да се деси да велики број сплавова не испуњава техничке и без-број сплавова не испуњава техничке и без-бедносне услове.бедносне услове.

Сплавови су незаобилазна тачка на тури Сплавови су незаобилазна тачка на тури туриста кроз Београд. Иако их сада неће туриста кроз Београд. Иако их сада неће бити на препознатљивим локацијама, у бити на препознатљивим локацијама, у Туристичкој организацији Београда сматрају Туристичкој организацији Београда сматрају да је добро што се коначно заводи ред.да је добро што се коначно заводи ред.

ГРАД УВОДИ РЕД НА ОБАЛЕ РЕКА

Сплавови на новим адресамаБез обзира на нови градски план на реци се увелико спремају за почетак сезоне. Позиција никоме није загарантована, а све локације ће се наћи на конкурсу

ТЕМА

МАРТZАПРИЛ QOOH | СТАРИ ГРАД | N`

�То сада нису сплавови и ресторани него �То сада нису сплавови и ресторани него куће без реда. Свесни смо да је сваки ред бо-куће без реда. Свесни смо да је сваки ред бо-лан корак али ће сигурно бити боље�, каже лан корак али ће сигурно бити боље�, каже Оливера Лазовић, директорка ТОБ-а.Оливера Лазовић, директорка ТОБ-а.

Власници сплавова не верују да ће овако ри-Власници сплавова не верују да ће овако ри-горозне мере стварно заживети. Снежана горозне мере стварно заживети. Снежана Станојевић, менаџер сплава �Вулумулу� на Станојевић, менаџер сплава �Вулумулу� на Дунаву код Спортског центра �Милан Гале Дунаву код Спортског центра �Милан Гале Мушкатировић�, каже да је о свему само чи-Мушкатировић�, каже да је о свему само чи-тала у новинама и да са њима нико из Града тала у новинама и да са њима нико из Града није разговарао на ову тему.није разговарао на ову тему.

�Апсолутно сам против да нас неко поме-�Апсолутно сам против да нас неко поме-ри изван града. Три године смо овде и у ри изван града. Три године смо овде и у уређење овог сплава је утрошено пуно нов-уређење овог сплава је утрошено пуно нов-ца и труда. О уклањању овако уређеног ца и труда. О уклањању овако уређеног сплава одлучују људи који вероватно никада сплава одлучују људи који вероватно никада нису били на неком од њих. Заиста не разу-нису били на неком од њих. Заиста не разу-мем идеју да се сплавови изместе изван гра-мем идеју да се сплавови изместе изван гра-да, изван Панчевачког моста. Слажем се за да, изван Панчевачког моста. Слажем се за сплавове на Ади где мора бити већег реда, сплавове на Ади где мора бити већег реда, али нама нико не помаже, чак ни Градска али нама нико не помаже, чак ни Градска чистоћа овде нема контејнер. Сами чисти-чистоћа овде нема контејнер. Сами чисти-мо све што доноси Дунав, чак ангажујемо и мо све што доноси Дунав, чак ангажујемо и гњурце�!, каже Снежана Станојевић. гњурце�!, каже Снежана Станојевић.

И Владимир Васић, власник сплава �Доњи И Владимир Васић, власник сплава �Доњи град� који тврди да има све дозволе и да град� који тврди да има све дозволе и да је спреман на сваку сарадњу, има слично је спреман на сваку сарадњу, има слично мишљење. По њему заиста има запуште-мишљење. По њему заиста има запуште-них сплавова које треба уклонити, али оне них сплавова које треба уклонити, али оне лепо уређене не треба дирати јер су украс на лепо уређене не треба дирати јер су украс на реци. ¶реци. ¶

Сплавове без дозволе уклања ИНСПЕКЦИЈАКако се наводи у поменутој Градској одлуци спла-вови морају бити равне линије, без спратова, да се види река. Пола километра узводно од плажа неће бити сплавова, а 200 метара низводно од плажа биће први ресторан. Тренутно има 70 на-пуштених пловила на Сави и Дунаву. Сплавове без дозволе уклањаће градска инспекција.

ГРАДСКА УПРАВА НАЈЗАД ЗАВОДИ РЕД: Сви плутајући објекти мораће да дигну

сидро

ЗГРАДА ФАКУЛТЕТА ПРИМЕЊЕНИХ УМЕТНОСТИ У КРАЉА ПЕТРА 4

За уметнике је све добро

Даница Бранковић

Историју зграде у Улици краља Петра 4 највећим делом испуњава прича о развоју ликов-ног образовања у Србији. Зграда је подигнута половином 19. века и све до првих годи-

на 20. века у њој је радила Прва мушка гимназија. Гимназија је из ње исељена јер је згра-да била у веома лошем стању, склона паду чак, али се сматрало да је довољно добра за ђаке Уметничко-занатлијске школе, која је у Београду основана 1905. године и коју је водио сликар Риста Вукановић са својом женом Бетом.

Риста и Бета Вукановић су основали своју школу 1900. године године, настављајући рад Кирила Кутлика. Пре него што је пресељена у зграду Прве мушке гимназије, �Српска цр-тачка и сликарска школа� сликарског и брачног пара Вукановић радила је у њиховој кући у Капетан-Мишиној 13, али је врло брзо постала тесна. Програм теоријског образовања био је веома широк, као да се радило о академији а не о школи. Значајан допринос школе Ристе и Бете Вукановић био је и у томе што је она привукла и многе младе девојке, а то је излазило из оквира традиционалних назора у васпитавању женске деце.

У програму њихове школе постојао је и �вечерњи курс� који је основао још Кирил Кутлик, а основни задатак овог курса био је �да даје прилике занатлијским ученицима и помоћници-ма да се усаврше у општем стручном цртању�. Овај курс финансирало је Министарство народ-не привреде, па је он за полазнике био бесплатан.

Када је школа Ристе и Бете Вукановић почела да ради у згради некадашње Прве мушке гимназије извршена је потпуна реорганизација. Повећана финансијска помоћ државе је у томе била пресудна. Наставник у новој школи био је познати сликар Марко Мурат, а дирек-тор школе вајар Ђока Јовановић. Уметничко-занатлиијска школа је �спремала раднике за сва поља примењене уметности�. Имала је општи курс и специјална одељења. Настава на општем курсу трајала је годину дана, док је у специјалним одељењима трајала три године. Уметничко-занатлијска школа радила је све до 1922. године. Њен оснивач, Риста Вукановић, умро је 1918. године, а његова жена Бета остала је да ради као предавач.

Између 1919. и 1937. године у овој згради је, напоредо са Уметничко-занатлијском школом, деловала и Краљевска уметничка школа. Школа за примењене уметности основана је 1938. го-дине. Десет година касније ова школа прерасла је у Академију примењених уметности, а од 1973. године то је Факултет примењених уметности. ¶

✍

БАШТИНА

Zc | СТАРИ ГРАД | МАРТ%АПРИЛ ,--.

У недељу 1. априла општина Стари град свечано је прославила Дан општине и општинску славу Цвети, која се слави сваке године од увођења вишестараначког система 1993./1994

године. Дводневну свечаност и ове године традиционално су обележиле пратеће манифес-тације којима су присуствовали и гости из партнерских општина из иностранства. У гос-те су нам дошли Виолета Аларова, председница општине Центар из Скопља, Владимир Талески, градоначелниг Битоља, Жељко Аврамовић, потпредседник општине Котор, Андреас Габрилидис, градоначелник Јермасоја са Кипра, и Јоргос Михаелидес, из кипарске општине Пафос. Специјални гости општине Стари град били су представници општине Ержебетварош из Будимпеште на челу са председником Ђерђом Хунвалдом.

Прослава је почела полагањем цвећа на спомен обележје �Предаје кључева� на Калемегдану, на месту где је 1867. године Али-Реза Паша, последњи турски мухафиз, симболично предао кључеве града кнезу Михаилу. Председница општине Мирјана Божидаревић и гости из инос-транства положили су цвеће и на споменик грчког јунака Риге од Фере крај Калемегдана. У Саборној цркви обављено је сечење славског колача, а централна свечаност одржана је у Аеро-клубу. Многобројне госте из јавног и културног живота, као и запослене у општини Стари град поздравила је председница Мирјана Божидаревић, која се кратко обратила присутнима и честитала славу Цвети.

Пописивање протокола о међународној сарадњиОпштина Стари град и ове године имала је част да угости представнике једне модерне европске општине. Представници будимпеш-танске самоуправе VII кварта Ержебетварош, на челу са градоначелником Ђерђом Хун-вал дом, узвратили су недавну посету деле-гације општине Стари град Будимпешти. У просторијама Аеро-клуба у Узун Мирковој 4, две пријатељске општине потписале су Протокол о сарадњи општине Срари град

Прослављопштине

и слава

МАРТZАПРИЛ QOOH | СТАРИ ГРАД | NH

У БИБЛИОТЕЦИ �ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ�

Сала партнерских општина У библиотеци �Ђорђе Јовановић�, у Змај Јовиној 1, на православни празник Лазарева субота, отворена је Сала партнерских општина Старог града. Свечаном чину, поред наших гостију са Кипра, Мађарске, Скопља, Битоља и Котора присуствовали су и Вида Огњеновић, књижев-ница и Јован Радуловић, директор Библиотеке града.

Салу партнерских општина отворила је Мирјана Божидаревић, председница општине Стари град, која је поздрављајући све госте рекла да јој је изузетно драго да се дугогодишња са-радња са нашим партнерским општинама може манифестовати и са отварањем једног овак-вог места, које ће још више, пре свега кроз културну сарадњу, приближити партнерске опш-тине, и открила да је идеја за формирање Сале потекла од руководиоца библиотеке �Ђорђе Јовановић� Мирка Марковића.

- У Сали партнерских општина свака општина има свој кутак, орман са књигама. Свака полица, једна општина. Рецимо, одељак са књигама из Грчке уређене су у сарадњи са Филолошким факултетом и њиховим одељком за грчки језик � објаснио је Мирко Марковић.

У савремено опремљеној сали налази се плазма телевизор са сателитским програмом из крајева са којима смо потписали протокол о сарадњи, компјутер и друга опрема.

Десетак књига о Котору донео је потпредседник општине Жељко Аврамовић. По његовим речима припремили су велики број књига које ће донети већ следећи пут када не путују ави-оном. За себе каже да је био гост Старог града 2001. када је овде потписан протокол о са-радњи између наше две општине и да је врло задовољан како се ти односи одвијају.

Своје задовољство што постоји једно овакво место као што је Сала партнерских општина из-разио је и Андреас Габрилидис, градоначелник кипарског града Јермасоја који је посебно указао на значај културне размене и уопште на јачању културних веза.

Сви гости добили су на поклон књигу Мирка Марковића �Мој Стари град� који се и овога пута захвалио општини Стари град, посебно председници Мирјани Божидаревић, што увек мисли на библиотеку и помаже да се она уреди за све читаоце а посебно за оне који овде и живе.

Библиотека �Ђорђе Јовановић� управо опрема Електронску читаоницу. Компјутери су на-бављени, предстоје и други радови. Да подсетимо, за адаптацију и опрему Сале партнерс-ких општина општина Стари град је издвојила 2.440.000 динара. С.К.

и Ержебетвароша. У име наше општине то је учинила председница општине Мирјана Божидаревић, а у име Ержебетвароша гос-подин Ђерђ Хунвалд, који је том приликом поздравио све госте и изразио задовољство због потписивања овако важног документа. - За дистрикт Ержебетварош веома је важ-но успостављање сарадње са вашом општи-ном, поготово имајући у виду то да се на на-шој општини у Будимпешти налази српски вртић, основна школа и гимназија. И ми смо, баш као и ви, историјско и централно место града и надам се да ћемо сарађивати и у бу-дућности, имајући у виду да нас везују мно-ге сличности � рекао је након потписивања Протокола градоначелник Ержебетвароша, Ђерђ Хунвалд. ¶

љен Дан Стари град а Цвети

Zd | СТАРИ ГРАД | МАРТ%АПРИЛ ,--.

Јасмина Никачевић

Једна од друштвених појава који каракте-рише не само наше друштво, већ много

више земље Скандинавије и земље Европске уније, јесте повећање броја самохраних мај-ки. Осим развода који бележи пораст у пос-ледње две године, све је већи број жена којe се одлучују да роде дете а да при томе не желе да имају мужа. Међутим, има и оних које су се развеле или силом прилика (као удовице) остале да се саме старају о деци. Тако је и не-владина организација �Самохране мајке� на-стала 1991. године доласком жена � избеглица

✍ из Хрватске које су почеле да пружају помоћ једна другој.

�Била сам упорнија од осталих у тражењу својих права јер тада сам и ја била самохра-на мајка. После једног нашег састанка одлу-чиле смо да оснујемо ову организацију које неће окупљати само жене из ратом захваће-них простора, већ и жене које су се развеле због насиља у породици, жене повратника из ратова који су били јако агресивни, жене из Београда, Ниша, Крагујевца. Имамо чла-ница чији су мужеви киднаповани и који се службено не воде да су мртви а како без до-каза ниједна жена не жели да потпише да јој

је муж мртав, у таквој ситуацији она тешко остварује своја права�, каже Душица Бурсаћ � Бабић, председница и оснивач �Самохраних мајки�.

Савет и конкретна помоћ�У почетку смо се окупљале само ми жене

из Хрватске, али сећање на нашу несрећу и стално причање о њој све нам је теже пада-ло па смо одлучиле да проширимо круг. Неко време радиле смо на поправци старе одеће у једној напуштеној продавници у Земуну и тако зарађивале за живот. То �мало� нама је значило много јер жени самој са дететом није лако. Ипак, приличан број жена које се нађу у таквој ситуацији- на који год начин доспе-ле у њу- успева да се избори�, истиче Душица Бурсаћ-Бабић.

Организација коју тренутно води има за циљ да ради на побољшању квалитета жи-вота у једнородитељским породицама као и на економском оснаживању жена, образо-вању деце предшколског узраста и суочавању са проблемима адолесцената. Од 830 члано-

ХУМАНИТАРНА ОРГАНИЗАЦИЈА �САМОХРАНЕ МАЈКЕ�

Кад су мајке очеви, а очеви мајке

ТЕМА

МАРТZАПРИЛ QOOH | СТАРИ ГРАД | Nd

Врбица � празник дечје радостиЦиклус ускршњих празника почиње Лазаревом суботом, посебном и веома живописном светковином која је због давнашњих обичаја сачувана и под именом Врбица.

Друштво за помоћ особама ометеним у развоју �Стари град� организовало је и ове годи-не дружење деце с посебним потребама и малишана из редовних београдских вртића и школа. Приредба је одржана у староградском вртићу �Липа� на Дорћолу. Мисионарке СПЦ су све госте окитиле венчићима и звончићима, после чега су присутни уживали у шареном програму приредбе. Осим корисника Друштва Стари град, који су припремили уводну реч о празнику, рецитал, хорски и плесни наступ, програм су обогатили: хор предшколаца вртића �Липа�, фолклорна група Друштва за помоћ особама ометеним у развоју Нови Београд, ре-цитаторка Мира из Дома �Срце у Јабуци� , код Панчева и хор ученика редовне Основне шко-ле са Новог Београда, под вођством наставника музике Милета.

Окићена звончићима са врбовим гранчицама у рукама које су им донели свешетеници хра-ма Александра Невског , деца су певала, глумила, рецитовала и тако се радовала свом праз-нику. Наизменично смењивале су се тачке малишана београдских вртића и школа и особа ометених у развоју. Иначе већ десет година уназад организује се дружење на овај дан деце из вртића и деце са посебним потребама. Захваљујућиуи донаторима деца су се радовала многобројним поклонима. Овај догађај има посебан значај јер је на најлепши начин у прак-си остварена идеја социјалне интеграције. Прослави је присуствовало преко 250-оро деце, особа са сметњама у развоју, али и деце без развојних сметњи. Сва деца, без разлике, имала су прилику да се у празничном расположењу упознају, друже и провеселе, показујући јед-ни другима шта све знају и умеју. Ј.Н.

ва колико их има, четири породице су храни-тељске али се и оне воде као самохране. У �Самохраним мајкама� има тридесет и чети-ри очева који су удовци и којима некада није лако да успоставе слободну комуникацију, посебно са женском децом.

Сам рад одвија се у породичној кући, од-носно гаражи госпође Бабић. У радионицама које се одржавају у Цетињској бр. 18 у Земуну жене се осећају другачије, схвaте да њихо-ва мука није једина , да их има још, и што је најважније - да могу увек да добију помоћ. Понекад, када јој средства то дозволе, ова ор-ганизација уприличи и скупове на којима го-воре психолози, педагози и неуропсихијат-ри, а добијају се и адвокатски савети и бес-платни лекарски ултразвучни прегледи.

� Имамо велики број притужби на рад социјалних радника и на правосудни сис-тем, па без обзира што нисмо стручне пома-жемо женама да дођу до боље комуникације или убрзају решење проблема. А да нисмо усамљене и на самој маргини друштва по-казују нам наши драги пријатељи из Атељеа 212, Позоришта на Теразијама и позориш-та Славија који нам већ десетак година уна-зад шаљу карте за представе. Тиме се на час прекине монотонија свакодневице, јурњаве и бриге�, истиче председница која је за овај рад прошла едукацију у Белгији и Италији.

Мачо мен у бекству Самохрана мајка заиста има трновит пут.

Без партнера и понекад одбачена и од сопс-твених родитеља она тешко може да нађе стан и као подстанар јер се власници питају ко ће да им плати. И када је реч о запошља-вању, прве су на удару за отказ. Ни у контак-ту са мушкарцима није боље: уколико је жена јака и самостална , као што самохране мај-ке силом прилика често јесу, она ће и те како бити способна да себи и свом детету обезбе-ди егзистенцију. Али управо се ту са одређе-ним типом мушкараца јави проблем јер им не прија идеја да жена у њима тражи рав-ноправног партнера који ће јој пружити не-жност а не неког од кога ће постати зависне и без кога неће моћи.

�Од самохраних мајки зазиру они мушкар-ци који зазиру од јаких и независних жена, они који желе да буду главни. Наравно да сви мушкарци нису такви; има и оних којима им-понује што је жена јака и независна и што је изабрала баш њега за партнера. Таквим неће сметати веза са самохраном мајком � а они други, па, наћи ће сeби партнерку која пре свега тражи заштитника и некога да брине о њој�, кажу у �Самохраним мајкама�. ¶

ДЕЦА

,- | СТАРИ ГРАД | МАРТ%АПРИЛ ,--.

ОДРЖАНО ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ РЕЦИТАТОРА

Лепа реч далеко се чује

Одржан квиз из веронаукеУ организацији �Пријатеља деце� овогодишње треће по реду такмичење из веронауке одр-жано је у цркви Свете Петке на Калемегдану. На такмичењу су учествовали ученици трећих разреда основних школа са општине Стари град.Највише поена и прво место освојили су ученици ОШ �Драган Ковачевић�, друго место при-пало је ОШ �Вук Караџић� док су треће место освојили ученици ОШ �Краљ Петар Први�. Жири у саставу др Драго Сандо, професор Боголсовског факултета и старешина цркве Ружица и Зоран Перић, професор историје пратили су ток такмичења и на крају честитали свим уче-ницима на одличном познавању веронауке. ¶Ј.Н.

Хуманитарна акција вртића �Теразије�

Испред вртића �Теразије� у Улици Краља Милана бр. 4 одржана је ускршња хума-нитарна акција посвећена деци са посеб-ним потребама из Косовске Митровице. Малишани су заједно са својим васпита-чима испред вртића поставили штанд на којем су се нашли ускршњи украси и кор-пице за јаја, које су правила, бојила и укра-сила деца из �Теразија�. Цене су биле раз-личите, али су грађани увек давали више пошто сав новац одлази вртићу �Даница Јарамаз� из Косовске Митровице. О ху-манитарној продајној изложби и о својим утисцима малишани су разговарали са Вјером Радовић, чланом Већа Старог гра-да, а у општину су дошли са својим васпи-тачима и директорком Предшколске уста-нове �Дечји дани� Снежаном Нешић. ¶

Овогодишње традиционално општинско такмичење рецитатора основних и средњих школа са Старог града одржано је крајем марта у Кући Ђуре Јакшићa у Скадарлији од стране опш-тинске организације �Пријатељи деце � Стари град� и под покровитељством општине Стари град. Такмичење је одржано по узрастима па је тако у конкуренцији млађих прво место при-пало Сари Крстић, ученици 4/2 одељења ОШ �Краљ Петар Први�. Друго место освојио је Вања Станковић, ученик 4/4 одељења ОШ � Вук Караџић�, док је треће место припало Сари Стаматовић, ученици 3/4 ОШ � Михајло Петровић Алас�.

Прво место у старијем узрасту припало је ученици Сари Бојовић из 7/2 одељења ОШ �Дринка Павловић�. Друго место је освојио Федор Ћоровић, 8/2 из ОШ �Краљ Петар Први� док је треће место освојила ученица 8/2 одељења ОШ � Вук Караџић� Ведрана Богићевић.

У категорији средњошколаца прво место освојила је Бојана Главина, ученица четврте годи-не Правно- биротехничке школе. Друго место припало је Ани Радојчић, 1/1 одељења Музичке школе �Мокрањац� а треће место Катарини Илић, ученица треће године Прве економске школе.

Прва два такмичара из основних школа и сва три из средњих такмичиће се на градском такмичењу које ће се одржати у априлу. ¶Ј.Н.

НЕМА ПАНИКЕ ЗБОГ ВЕРОНАУКЕ: Деци је све јасно

ДЕЦА

Сара Крстић, ОШ �Краљ Петар Први�

МАРТZАПРИЛ QOOH | СТАРИ ГРАД | QN

На иницијативу Савета за екологију ГО Стари град

Рециклажа на Старом градуУ Основној школи �Михајло Петровић

Алас� одржана је промоција контејне-ра специјално намењених за прикупљање ПЕТ амбалаже, под слоганом �Рециклажа на Старом граду�. Овом догађају присуство-вали су Мирјана Божидаревић, председни-ца општине Стари град, Миомир Билбија, члан Општинског већа, неколико одборни-ка Скупштине, чланови Савета за екологију и директори свих осам основних школа на на-шој општини. Такође, промоцији је присуст-вовао и представник фирме �Брзан пласт� са којом ће школе потписати конкретан уговор у вези са откупом амбалаже.

�На иницијативу Савета за екологију, Општинско веће купило је свим основним школама ове специјалне контејнере, што ће омогућити да деца и практично примене све оно што су научили претходних година из ове области. Вредност једног контејнера износи око 25.000 динара, рекла је Љиљана Петровић, секретар Савета за екологију.

Циљ акције јесте прикупљање пластич-не амбалаже коју ће деца доносити и убаци-вати у контејнере а директори и наставници ће се потрудити да ову амбалажу проследе организацијама које се баве откупом и тако дођу до додатних средстава за школу. Ове го-

дине планирана је и куповина контејнера за лименке и стаклену амбалажу и тиме ће се употпунити круг рециклаже.

�Општина годинама подстиче и подржа-ва развој еколошке свести код најмлађих с надом да ће они ти пренети и на своје роди-теље. Желимо да наше најмлађе становнике научимо да чувају и негују своју животну сре-дину и учине је још квалитетнијом за живот. Ова данашња акција односи се на најмлађе али се надамо да ћемо је проширити и на ста-рије�, рекла је Мирјана Божидаревић, пред-седница општине Стари град.

На територији општине Стари град пос-тоје четири рециклажна дворишта која се на-

лазе на Студентском тргу, близу просторија Друштва за помоћ особама са посебним пот-ребама, на Дорћолу између блокова зграда, код Спортско- рекреативног центра �Милан Гале Мушкатировић� и на марини Дорћол.

Савет за екологију ГО Стари град а уз под-ршку Општинског већа већ дужи низ година организује и реализује еколошке радионице за ученике у свим староградским школама и децу предшколског узраста на тему �Деца и рециклажа�. На овакав начин ради се на еду-кацији деце , о њиховом сазнању о кориснос-ти отпада и могућностима поновног кори-штења. ¶J.Н.

Ново име Дечјег одељења библиотеке �Ђорђе Јовановић�У присуству многих пријатеља књиге, а посебно љубитеља песа-ма нашег познатог дечјег песника Драгана Лукића, у библиотеци �Ђорђе Јовановић� свечано је именовано Дечје одељење именом Драгана Лукића. Директор библиотеке господин Мирко Марковић рекао је да ће с поносом свој свет читања, књига, старих и нових медија звати омиљеним дечјим песником Драганом Лукићем. Уз пригодан програм који су извели ученици представљен је и електронски запис његовог песничког завештања деци и све елек-тронске форме које су посвећене овом великану наше књижев-ности. У програму су били заступљени сегменти његовог рада на Змајевим дечјим играма и Фестивалу хумора за децу као и ретрос-пектива монографских издања.

Гости дружења у библиотеци �Ђорђе Јовановић� били су из библи-отека из Лазаревца и Зрењанина, породица Драгана Лукића као и председница општине Стари град Мирјана Божидаревић.

ДЕЦА

,, | СТАРИ ГРАД | МАРТ%АПРИЛ ,--.

Ђорђе Чолаковић

Милица Милша рођена је на Студентском тргу где је живела 29 година, све до своје

удаје. Тако је њен живот био повезан са сту-дентским парком јер се он видео кроз прозор њене собе.

-Ту сам проходала и ту ме моја бака Милица (по којој носим име) изводила, ше-тала. Ми смо биле тандем. Ту сам упознала

✍ своје прве другарице, још пре школе. Тању која још увек живи у крају (сада са мужем и де-цом), Весну, Ему. Зграда, осмоспратница ре-лативно нова, живела сам на четвртом спра-ту. Када не раде лифтови , можете да се поп-нете а да се не задишете. Наша зграда је била пуна познатих људи-каже Милица Према ње-ним речима, ту су живели Мића Поповић, Слободан Селенић, Жика Миленковић, Драгослав Михајловић...

� Студентски трг је за мене најлепши крај на свету! Могућност да вам се са једне стране налази зеленико а са друге Кнез Михаилова, одмах ту на пола минута, да вам је Калемегдан на два минута хода, много значи. Све је бли-зу али �не врви�, тако да не можете да побег-нете од тога. А није ни попут неких забаче-них и тамних дорћолских улица. Ова ули-ца је, насупрот томе, баш због парка, веома светла, једносмерна, мало аутомобила про-лази, мирно је можете безбрижно да утонете у сан иако испод има кафића. Са друге стране � у самом сте центру!

Волим кафић �Hot spot�, некада �Плави јахач� а некада сам излазила у пицерију �Кошава�, која је сада и ресторан. Омиљени су ми и Que passa и Dorian Grey.

Колико сам везана за овај крај сведочи и чињеница да сам се једном приликом довез-ла до Студентског трга, иако већ 8 година живим код Звездиног стадиона на Вождовцу.

МИЛИЦА МИЛША, ГЛУМИЦА

Студентски трг � најлепше место на свету

Прва улога у �Бољем животу�Питали смо Милицу, како се осећала када је ушла у �Бољи живот�(улога Ивоне), серију која је тада била на врхунцу популарности и да ли је било треме?-Ја сам тада била још клинка, студент друге година на Академији. То ми је практично била прва улога. Имала сам велико поверење у режисера Мишу Вукобратовића који је заис-та сјајан у смислу да уме да успостави контакт са глумцима. Веома васпитан и благ човек, што је потребно када је неко млад и тек улази у причу. То је била моја велика срећа јер то је општи хаос-права �џунгла� у којој редитељ мора да држи у глави целу екипу тако да му није лако. Режисери могу некад и да подвикну и да буду веома непријатни � каже наша саговорница.

Милица Милша, популарна глумица и некадашња манекенка, позната по улогама у �Бољем животу�, �Крају династије Обреновић, �Срећним људима�, �Породичном благу�, �Тесној кожи�, говори о својем завичају

СТАРОГРАЂАНИ

МАРТZАПРИЛ QOOH | СТАРИ ГРАД | QV

На овогодишњем Деветом танго фестивалу у Буенос Ајресу по први пут је наступио и један оркестар из Србије. У престоници танга, сви-рало се и играло од 23. фебруара до 4. мар-та. У току једне недеље посетиоци су могли да виде најбоље танго оркестре на преко 50 концерата, танго плесне наступе, уметничке изложбе и да такође уче да плешу од преко 60 врхунских танго плесача. Танго се свирао и плесао не само по дворанама и на тради-ционалним милонгама (танго плесним вече-рима), већ и по трговима и улицама широм Буенос Ајреса.

На позив Министарства културе града Буенос Ајреса, београдски танго квинтет �Белтанго� је наступио два пута у официјалном делу програма. Први концерт је одржан на отво-реном простору на Плази Ечеверија, а други пут се �Белтанго� представио аргентинској публици у препуној сали театра Сармиенто.

На оба концерта посетиоци су могли да чују не само традиционалне танго композиторе већ и дела омиљеног композитора �Белтанго квинтета�, Астора Пјацоле, као и ауторске танго композиције из циклуса Балканго, које су наишле на сјајан пријем публике.

-У почетку је било мало треме јер нисмо зна-ли шта да очекујемо. Ипак је Буенос Ајрес светска престоница танга и није исто свирати овде или негде другде у свету. Али кад сви-раш на традиционалној милонги и уз твоју музику плеше преко 200 људи, међу који-ма су и старији и конзервативнији �тангеро-си�, онда је то заиста сјајан осећај. Велики

је комплимент и кад један од најпозна-тијих танго плесача из старије генерације �Ел Флако� Дани Гарсиа наступа уз нумеру са нашег ЦД-а, који је од нас добио само један дан пре тога � прича Александар Николић вођа �Белтанга�

Белтанго је наступио још три пута. Један на-ступ је био на дипломатском пријему у орга-низацији амбасаде Србије у Аргентини која је пружила срдачну подршку нашем квинте-ту. Најбитнији су можда били и наступи на две традиционалне милонге. На ова места још увек долазе и стари �милонгероси� који су имали прилику да слушају и плешу уз неке од највећих танго оркестара свих времена.

Још пун утисака Александар Николић каже да је сарадња са људима из организације Буенос Ајрес танго фестивала је била више него успешна.

Не само што су сви били презадовољни нашим наступом што је резултирало пози-вом на следећи Фестивал и што је потпи-сан Протокол о сарадњи између два фес-тивала, већ су и многи људи из танго све-та сазнали да постоји и један врло успешан фестивал у Београду и да се танго развија и у Србији. Надамо се да ће Београд и у будућ-ности важити за један од водећих европс-ких танго центара, што ће најбоље потврди-ти велики број страних танго туриста који ће посетити нашу престоницу током следећег Београдског танго фестивала. ¶С.К.

Велики успех �Белтанга� у Буенос Ајресу

Сан који се остварио

КУЛТУРА

И данас овде долазим код маме и мој син Антоније се сада игра у овом парку и ту је и проходао док га је шетао његов деда Антоније (по коме је добио име). Ту је упознао своје прво друштво, нпр. Растка Тадића, сина Љубе Тадића млађег. Они су се ту упознали као двогодишњаци и ево, дан-данас су заједно у школи (сада завршавају осми разред)� дода-ла је наша саговорница.

Говорећи о проблемима, које је тиште у овом крају, она је истакла да јој смета то што, за разлику од Булевара или неких других де-лова ужег центра, овде нема драгстора који раде 24 часа. То је преко потребно иако има самопослуга.

� Смета ми и овај �новитет�- што се горњи део Студентског трга, где су факултети који је врвео од студената, претворио у стајалиште аутобуса. Некада је он био трг где се налази-ло мноштво киоска и за штампу и нешто да се поједе. Више нема киосака. Ту се налазе три факултета и не може бити стајалиште аутобу-са. Помало је замро живот јер ти студенти до-носе живот, непрестано правећи вреву. Знам да се планира премештање овог стајалиш-та, али се по том питању, видим, још ништа не дешава. То заиста смета јер је Студентски трг лошији него што је био. Мени је туга када прођем и видим силне аутобусе, а не видим свет који шета, студенте који седе на клупа-ма, уче, мајке са бебама и остало. Све сад под-сећа на неку железничку станицу а није крај који би требао да буде у том �фазону�- каже Милица Милша. ¶

Актуелне представе и серијеМилица Милша, тренутно је ангажована у представи�Камен за под главу�, Милице Новковић, у режији Југа Радивојевића, коп-родукција Народно позориште Београд и �Зоран Радмиловић� из Зајечара.

Када је реч о телевизији, глуми у две се-рије: Прва је �Џет сет� у продукцији Жељка Јоксимовића и �Минакорда�, а Жарко Јокановић је написао сценарио. Друга је �Све за људе� Драгослава Лазића на ТВ Пинк. Овде се појављује у улози јед-не снајке која долази из Париза са својим мужем.

У мају се ради и документарно-играни филм �Црна зора�, о убиству Карађорђа. Ту игра Веселу, жену Николе, човека који је убио Карађорђа. Снимаће се на аутен-тичним локалитетима а премијера ће бити 26. јула

,Y | СТАРИ ГРАД | МАРТ%АПРИЛ ,--.

Светлана Кнежевић

Ове године навршава се 50 година од осни-вања Културног центра Београда. У годи-

ни која је пред нама, желимо да макар дели-мично подсетимо шта је то Културни центар Београда радио за пола века свог постојања, да покажемо шта сада радимо и чему стреми-мо � каже Даворка Толић-Милосављевић, из сектора за односе са јавношћу.

✍ - Овогодишњи програм показаће пре све-га ширину и разноврсност деловања наше програмски поливалентне институције кул-туре. Интердисциплинарни приступ и мул-тимедијалност програма често нас чак оне-могућавају да прецизно класификујемо поје-дине програме и пројекте. Ипак, то сматрамо великом предношћу нашег рада � наставља да прича Даворка уз наговештај да

програм у години јубилеја, жели да пока-

же и снажне међусобне утицаје, заправо чвр-сто прожимање између Београда и његовог културног центра у 50 година заједничког развоја. - Верујемо да је макар приближно онолико колико су промене Града и његове позиције у свету утицале на Центар и Центар доприносио позитивној промени његовог урбаног духа и културног живота.

Увек у оригиналној мисијиКултурни центар се у многим својим про-

грамима бавио Београдом. Међу њима је и изложба Београд инс+ирација уме0ника коју у години јубилеја ре-креирамо са савреме-ницима. Центар је био организатор бројних презентација друштвеног и културног раз-воја града у земљи и иностранству да би и

Биоскоп Културног центра у �Европа синема�Од 14. децембра на улазу у Дворану КЦБ, Коларчева 6, стоји ознака Europa Cinemas Eurimages.То значи да је одлуком бор-да директора �Еуроимажа�, европског филмског фонда, биоскоп Културног цен-тра Београда постао члан елитног друшт-ва биоскопа Европа Синема. Еуроимаж је фонд за подршку копродукцији, дист-рибуцији и приказивању европских кине-матографских радова, који је установио Савет Европе 1988, између осталог, ради помоћи оним установама које промовишу филмове са Старог континента. По прави-лима �Еуроимажа�, европски филм на ре-пертоару једног биоскопа који носи озна-ку Europa Cinemas мора бити заступљен са 40 одсто, од тога 30 одсто остварења тре-ба да потиче ван домаћег говорног под-ручја. Руководиоци �Еуроимажа� су оце-нили да је Дворана КЦБ једна је од њих јер негује добар уметнички, пре свега ев-ропски филм. Репертоаром биоскопа у Коларчевој, у овој години, доминирале су пројекције уметничких играних и до-кументарних филмова Нордијских зе-маља, Швајцарске, Шведске, Пољске, Португала, Француске, филмови са фести-вала Слободна зона, Новог фестивала ау-торског филма и ФЕСТА-а, као и они са ре-довног репертоара. Поред статусног, зна-чајна ће бити и новчана подршка, која се према прецизним обавезама може доби-ти тек након исцрпног извештаја о томе ко-лико је у 2006. години европских филмова било на репертоару Дворане КЦБ и коли-ко је публике гледало остварења са Старог континента. А најпосећеније су биле уп-раво пројекције националних европских

ЈУБИЛЕЈИ

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР БЕОГРАДА ПОСЛЕ ПОЛА ВЕКА

Увек београдски

МАРТZАПРИЛ QOOH | СТАРИ ГРАД | Q`

сам сазрео и био кадар да иницира и орга-низује многобројне програме и манифеста-ције који одређују и оснажују дух и подижу углед Београда. Да поменемо само неке: не-када велики национални, а сада међународ-ни Октобарски салон, Југословенско трије-нале ликовне уметности, Београдско лето и потом Београдски летњи фестивал, међу-народне фестивале флауте, оргуља, чемба-ла, Фестивал једног писца, Светски дан по-езије, Конференцију за уметност и култу-ру дунавских земаља, галерију-продавницу оригиналног београдског сувенира, много-бројне филмске фестивале, смотре и циклу-се националног и међународног карактера, посвећене различитим жанровима, темама и ствараоцима.

Готово да је немогуће набројати и део важних пројеката и програма које је Центар у својој 50 година дугој пракси реализовао, па ће тако и програм у 2007. години успети да реферише тек на неке од њих. На прекретне догађаје и појаве које су мењале уметничку и културну карту града и земље, као што су нпр. антологијска изложба Лазара Трифуновића о београдским уметницима енформела или забрањена/никад отворена изложба Миће Поповића 1971. године. Од оригиналне ми-сије да �свим средствима� промовише најви-ше уметничке, културне и друштвене вред-ности и подстиче врхунско стваралаштво у Центру се никада није одустало. Мењале су се само форме, приоритетне области и теме у складу с духом и потребама времена, али не и с тренутним �модним трендовима�. Тога су свесни и многобројни врхунски ствараоци у различитим областима који се увек враћају или барем радо памте сарадњу с Центром.

Ка европским и светским димензијама Посебну важност у свом деловању Центар

је поклањао и поклања афирмацији и подсти-цању даровитих младих стваралаца: музич-ких, визуелних, филмских уметника, писаца, научника и истраживача у друштвеним али и природним наукама. Неки од њих су стекли и међународна признања и славу и својим ће учествовањем у програмима наредне годи-не допринети свечаном обележавању јуби-леја Центра (виолиниста Немања Радуловић, група међународно признатих композитора и др).

За програм Културног центра Београда планиран за 2007. би се најпре могло рећи да је београдски, што подразумева и оно чему и Београд и Центар одувек стреме � међународ-ну, европску и светску димензију. После (па чак и током) година изолације Центар је на-

правио велики искорак у правцу међународ-не сарадње: остварен је велики број контака-та и програма са ствараоцима из иностранс-тва. Иако је развијана и међуинституционал-на сарадња, ње је ипак било далеко мање, па верујемо да се у 2007. стичу услови за почетак дугорочних и озбиљних видова сарадње са сродним и компатибилним институција-ма, попут Музеја модерне уметности у Сент Етјену (Француска), Музеја фотографије у Хелсинкију (Финска), Истраживачко-науч-ног одсека Универзитета Париз � Сорбона и др. Верујемо да ће ова сарадња понудити до-маћој културној јавности квалитетне програ-ме и драгоцене увиде, а тиму Културног цен-тра нова сазнања, искуства и подстицај за даљим продубљивањем и заокруживањем програмских целина и специјализованих об-ласти свога деловања, каква је нпр. широка и

слојевита сфера савремених визуелних умет-ности. Она нашој средини подиже углед, а нашим ствараоцима отвора врата за сарадњу и представљање у другим срединама. Иако су пројекти међународног карактера били и ра-није присутни у свим програмским сегмен-тима Центра и премда је стечено већ завидно искуство у том раду, чини се да Центар стал-но стреми новим искорацима и у погледу ква-литета и домета свог деловања, па тако међу-народни фестивал чембала тежи такмичарс-ком карактеру и светски признатом статусу, програм обележавања Светског дана поезије правој �светској� димензији, филмски прог-рам свеобухватном и критички одабраном представљању низа познатих и мање позна-тих националних филмских и видео продук-ција (данска, норвешка, немачка, француска, аустријска). ¶

ЈУБИЛЕЈИ

Са жељом да се заштити од рентије-ра и високих кирија група грађана без стана је још давне 1956. године осно-вала Стамбену задругу �Београд� са седиштем у Господар Јевремовој 38 � каже архитекта Горан Ђуровић и обја-шњава да им је циљ био да удружи-вањем средстава реше свој стамбени проблем организовањем изградње станова у личној својини. Тако је ново-основана задруга оживела традицију београдског стамбеног задругарства које вуче корене још од 1870. годи-не. Ово је година када су настале прве стамбене задруге у Београду које су се бавиле изградњом кућа и стано-ва и прикупљањем новца на штедњу. Први Статут усвојен је крајем 1965. године уз претходну сагласност СО Стари град и у њему се каже да од ос-нивања Задругом управљају сами за-другари по начелима на којима почи-ва стамбено задругарство: солидар-ност, узајамност, самопомоћ...До 1970. године Задруга је изградила 24 стамбене зграде са 385 станова. То су зграде у Капетан Мишиној 3, Пајсијевој 1 и 3, Господар Јевремовој 38 , Шантићевој 11 и 15, као и цео блок �Дорћол� између улица: Скендербегове, Цара Уроша, Високог Стевана, и Дубровачке са преко 200 становаОд 1990. до 2000. наступају тешка времена за стамбене задруге јер су стављене у исту ра-ван са осталим произвођачима станова за тржиште. Све је то довело до тога да Задруга стагнира до 2000. године. За све те године изградила је само два објекта у Војводе Богдана 24-26 и Захумској 65, односно укупно 84 стана.Након демократских промена 2000. године неминовно је било да се и Задруга прилаго-ди новим условима пословања и прихвати тржишне услове рада како би наставила да се бави својом основном делатношћу, изградњом станова. Први такав објекат усељен је у октобру ове године у Голубачкој 3. C.K.

ПОЛА ВЕКА СТАМБЕНЕ ЗАДРУГЕ �БЕОГРАД�

Поново се гради

,c | СТАРИ ГРАД | МАРТ%АПРИЛ ,--.

Светлана Кнежевић

Музеј Вука и Доситеја који се налази у Јевремовој бр. 21 прославио је 28. феб-

руара свој 58. рођендан па је тим поводом уп-риличена права атракција: наиме, пред очи-ма јавности први пут показана је чувена тор-ба Вука Караџића.

� Знало се да је невелика, помало похаба-на браон торба негде у депоу Народног му-зеја али је тек након анализе инвентара у де-цембру прошле године пронађена и пребаче-на код нас�, каже Љиљана Чубрић, саветник у Музеју Вука и Доситеја.

Поред своје годишњице Музеј обележа-ва и јубилеје који сећају на наша два вели-кана: 200-годишњицу од Доситејевог до-ласка у Србију и 220 година од рођења Вука Караџића. Тим поводом представљен је �1804�, лист у издању Задужбинског друштва Први српски устанак из Орашца.

Користећи овај повод Љиљана Чубрић је подсетила да је Музеј основан 1949. године и да је његова зграда типичан пример турс-

✍ ке градске стамбене архи-тектуре. Ово је најстарија сачувана стамбена зграда у Београду и због свог ар-хитектонског и историјс-ког значаја проглашена је за културно-историјс-ки споменик од изузетног значаја. По неким пода-цима подигнута је око по-ловине 18. века а последња санација темеља зграде била је 1992. године.

�Да тада то није урађено питање је шта би било са зградом. Данас је потребно да се поп-рави кров музеја и санира влага која од те-меља навише досеже висину од метра и то је тренутно најозбиљнији проблем.

Обраћали смо се за помоћ и Граду и Републици али још нема одговора�, наглаша-ва Љиљана Чубрић додајући да има и друга-чијих примера: �Од општине Стари град је-сенас смо добили најсавременију противпо-жарну и противпровалну заштиту. Челници

општине су нам послали писмо са питањем да ли треба нешто. Да нам тада нису помогли, опет бих урамила то писмо јер ме за 30 година рада нико није пи-тао да ли нам треба помоћ�.

После реконструкције згра-де у Музеју се надају да ће до-бити и нову сталну поставку која подразумева савременији начин презентације музејс-ких предмета. Подсетимо да у Музеју постоје две сталне пос-

тавке од којих једна посвећена Доситеју. Иако поседује седам оригиналних Доси-

тејевих писама она се излажу само повреме-но због неадекватних услова. Поставка пос-већена Вуку далеко је привлачнија за публи-ку јер уз његове портрете који су сви рађени према живом узору ту су и портрети члано-ва породице, личне ствари, и оставина њего-ве кћери Мине Караџић, која се такође чува у Музеју али се због малог простора ређе излаже. ¶

ГОДИШЊИЦА МУЗЕЈА ВУКА И ДОСИТЕЈА

Изложена Вукова торба�Опш,ина нас је пи,ала 2а ли нам ,реба неш,о. И 2а нам нису помогли урамила бих ,о писмо јер ме за 30 го2ина ра2а ,о нико није пи,ао� � Љghiji Чklmgn

КУЛТУРА

МАРТZАПРИЛ QOOH | СТАРИ ГРАД | QH

КУЛТУРА

Ђорђе Чолаковић

�Динамичан, пун акције, са супер за-нимљивим заплетом, то је жанровско

остварење par excelance�...Ово је само је један од коментара за

�Film noir�, домаћи дугометражни аними-рани филм, рађен је у копродукцији са аме-ричком фирмом �Easy E Films�. Комплетна анимација урађена је у Београду, док су пребацивање на филм, sound design и му-зика урађени у САД. Финални микс напра-вио је �Skywalker sound�, студио чији је осни-вач и власник чувени режисер Џорџ Лукас. Редитељи си, а.к.а. Срђа Пенезић (D.Jud Jones) , који је и написао сценарио и аутор је приче., као и Ристо Топалоски, који је усто и главни аниматор. Продуцент филма је Миодраг Ћертић а Лука Ђорђевић аутор специјалних ефеката.

Гласове карактерима позајмили су аме-рички глумци, а Марк Келлер који изводи глас главног јунака у филму је и композитор музике.

Ово остварење траје 100 минута и то је први дугометражни анимирани филм са под-ручја �EX YU!� Изузетно мала екипа за ова-кав посао -свега 15 људи, цела је са Старог гра-да, а то је веома мали број аниматора у односу на светске стандарде. Срећом, компјутерска техника је стравично убрзала посао.

✍ - Све је настало случајно... Када смо осни-вали интернет компанију, испоставило се да су неки људи који ту запослени, стручњаци за анимиране филмове, попут Топаловског - каже за лист �Стари град�, Срђа Пенезић. Како је објаснио, бруто рад трајао је шест година, а било је пар верзија анимације. Од првог трејлера, начињеног 2001. до данас, филм је значајно еволуирао. Почет као 2Д пројекат, рађен у традиционалном анимацијском сти-

лу, данас је то филм у целости завршен у ком-пјутерској 3Д анимацији, по свим стандарди-ма светске производње. Анимација која личи на стрип и то црно бели, са одређеним ко-лор-аспектима. (усне, крв, карактеристичне очи...)

Филм су у ранијим фазама произ-водње помогли Филмски Центар Србије, Министарство за културу, Секретаријат за културу града Београда и РТС, који је и влас-ник телевизијских права за целу територију бивше Југославије, док су биоскопска и ДВД права у фази преговора.

2005. године филм је привукао пажњу реномираног светског дистрибутера Wild Bunch из Париза, који је купио светска пра-ва за продају овог филма. Зато је већ је продат у многим земљама од Јуже Кореје до Бразила а с обзиром да је рађен на енглеском језику, у плану је и француска и немачка верзија... Премијера је заказана за почетак лета. ¶

�FILM NOIR� � ПРВИ СРПСКИ АНИМИРАНИ ДУГОМЕТРАЖНИ ФИЛМ

У свет са Старог градаАмнезија као главни заплетФабула је базирана на жанру старих хо-ливудских филмова. У њеном цент-ру је један од омиљених заплета Филм Ноир жанра � амнезија. Главни јунак се буди испод Холивудског знака. Рањен је и не сећа се ничега. Недалеко од њега лежи мртав полицајац, а између њих је пиштољ којим је убијен. Схватајући да је убица, овај јунак мора да верује да за то што је урадио постоји оправдање. Од тог момента почиње очајничку потрагу за самим собом.

ТИМ ЗА УСПЕХ: Аутори �Црног филма� у свом студију

,d | СТАРИ ГРАД | МАРТ%АПРИЛ ,--.

НОВ ПРИСТУП ТЕШКО ОБОЛЕЛИМА � ПАЛИЈАТИВНА НЕГА У СВЕТУ И КОД НАС

Смрт нема последњу реч�Како можеш 2а бу2еш поре2 неког који умире? Ја ,о ника2а не бих могао! На крају, какве ли грехе искупљујеш за ,ај ра2? - Ос,ао сам без речи. Да ли је могуће 2а љу2и не ви2е 2обро лишено ин,ереса?� (из билтена француског палијативног удружења �Албатрос�)

Нађа Зајац

�Смрт не могу избећи. Када знам да је не могу избећи онда не видим зашто бих

бринуо�, каже Далај Лама. Јер, има оних који читав свој живот не стигну да живе бојећи се да не оболе и умру. Али, то је човек Истока, део културе која дише другачије од Западне. Антроплошки гледано смрт се на Истоку, у Африци или Јужној Америци доживљава као природан след ствари и чини тек �прелаз�

✍ ка даљим мистеријама које се настављају на овај или онај начин. Другим речима, смрт не постоји онако како је види Западњак; не сеје ништавило, не баца у котао нити обећа-ва харфе. Она је пре свега охрабрујућа јер по-ништава све претходно нагомилане илузије и враћа нас на - хуманост. Отуда и концепт па-лијативне неге почива на потпуној промени односа друштва спрам болести и смрти. Када се једном нађу људи који то раде из саосећања спрам бића које пати физички, емоционално и духовно, онда настану јединице за палија-

тивну негу које од скора постоје и код нас. Шта је палијативна нега болесника?Човек који је у терминалном стању бо-

лести није неко на кога треба гледати као на морбидну ризницу сопствених страхова. Напротив, сви који имају професионално ис-куство рада са палијативном негом, без об-зира на културолошке обрасце које гаје, сла-жу се у једном: бити поред болесника који је анте мортем, обогатило је њихов сопствени поглед на праве животне вредности. Тако је реципроцитет давања у тим ситуацијама био

АЛБАТРОС -француски пример Након што је палијативна нега већ била разграната 60-тих годи-на 20. века у Енглеској, она ће тек након две деценије стићи из Квебека у Француску где ће убрзо добити подршку Министарства здравља. АЛБАТРОС је тако постало још једно у мрежи од 160 удру-жења која укупно броје 25 000 чланова од чега 2 500 волонтера. У Француској се палијативна нега првенствено пружа оболелима од рака, пацијентима са неуролошко-дегенеративним оболењима по-пут склерозе, Паркинсонове болести, АИДС-а и Алцхајмерове бо-лести, које имају за исход 150 000 смртних случајева годишње. У

исто време између 150 000 и 200 000 особа годишње добије неки вид бесплатне палијативне неге.

У АЛБАТРОСУ кажу да палијативна нега тек треба да буде озбиљ-но схваћена: наиме, са проценом од 700 000 смртних случаје-ва код популације старије од 60 година у 2050. години, број оних којима ће бити потребан овај вид старања драстично ће порасти. У међувремену, економска стагнација указује да ће палијативна нега бити више политички, па тек онда економски избор. Удружење АЛБАТРОС је основано 1988. године, има 245 чланова и од постанка је обучило 750 волонтера. Данас има 112 волонтера који се брину о преко три хиљаде пацијената.

Лакше је кад најтеже тренутке проводите у пријатном амбијенту: Призор из Румуније

ИЗ УГЛА

МАРТZАПРИЛ QOOH | СТАРИ ГРАД | Qd

узајаман: палијативац се свесно бавио пацијентовим достојанственим опра-штањем од живота, док је пацијент не-свесно завештао велико благо у виду учења о прихватању смрти као састав-ног дела живота.

Уопштено говорећи палијативно збрињавање има неколико суштинс-ких димензија: контролу симптома бо-лести; психолошку, духовну и емоцио-налну подршку, подршку породици и подршку у периоду жалости због бол-ног губитка. Доступност палијативног збрињавања требало би да зависи од потреба и на њу не смеју да утичу тип болести, географска локација, социо-економски статус и сл.

Политика палијативног збриња-вања подразумева разгранату мре-жу сервиса као што су: кућно збриња-

вање, збрињавање лежећих пацијена-та у специјализованим или конвенци-оналним одељењима, дневне болнице, амбуланте, ургентне службе по позиву и службе које обезбеђују помоћ и пре-дах породици.

Даље, палијативно збрињавање мора да буде интегрални део здравс-твеног система једне земље и као так-во мора бити елемент свеобухватних планова везаних за здравствену зашти-ту, као и специфичних програма ( рак, АИДС, геријатрија). И на крају помени-мо да палијативни тим најчешће укљу-чује лекара специјализованог у области палијативне неге, медицинску сестру, психолога, лица која су ангажована око збрињавања пацијента а нису професи-оналци, волонтере, лекаре опште прак-се, свештена лица. ¶

Пише: Нађа ЗајацПише: Нађа Зајац

Кажу да ће до 2010. године у Европској унији 6 милиона Кажу да ће до 2010. године у Европској унији 6 милиона људи користи мобилни телефон са ТВ апаратом. Лепо. људи користи мобилни телефон са ТВ апаратом. Лепо. Након што код куће већ имамо у просеку три екрана (ТВ Након што код куће већ имамо у просеку три екрана (ТВ екран у дневној соби и један у дечијој), те бар један ком-екран у дневној соби и један у дечијој), те бар један ком-пјутерски, затим портабл ДВД плејер за гледање филмова пјутерски, затим портабл ДВД плејер за гледање филмова у колима, сад се Клубу за породично зомбирање прикљу-у колима, сад се Клубу за породично зомбирање прикљу-чио и ТВ екран на мобилном телефону. Ако оставимо по чио и ТВ екран на мобилном телефону. Ако оставимо по страни трагичне последице отуђивања међу члановима страни трагичне последице отуђивања међу члановима породице који свако за себе живе свој бизарни свет шаре-породице који свако за себе живе свој бизарни свет шаре-них лажа, погледајмо како ствари стоје ван дома.них лажа, погледајмо како ствари стоје ван дома.

Сећате ли се бака које седе на прозору или на тро-Сећате ли се бака које седе на прозору или на тро-ношцу испред куће и немо посматрају пролазнике? И дан ношцу испред куће и немо посматрају пролазнике? И дан данас понека од њих је жива те је можете усликати диги-данас понека од њих је жива те је можете усликати диги-талним апаратом ако се упутите мало даље од �цивилиза-талним апаратом ако се упутите мало даље од �цивилиза-ције�. Постоји и друга опција: наиме, ако погледате по фа-ције�. Постоји и друга опција: наиме, ако погледате по фа-садама у, рецимо, Ротердаму, приметићете да поред сва-садама у, рецимо, Ротердаму, приметићете да поред сва-ког прозора стоји прикачено огледало тако да се са унут-ког прозора стоји прикачено огледало тако да се са унут-рашње стране може посматрати улица. Али, ако то ништа рашње стране може посматрати улица. Али, ако то ништа од овог нисте у стању да урадите, не очајавајте: бакама је од овог нисте у стању да урадите, не очајавајте: бакама је нађена замена! Додуше, мотив није исти, али важно је да нађена замена! Додуше, мотив није исти, али важно је да се (неко) снима! Roll on, Freddy!се (неко) снима! Roll on, Freddy!

Након што се из безбедносних разлога инсталирало на Након што се из безбедносних разлога инсталирало на милионе камера по продавницама, хотелима, пословним милионе камера по продавницама, хотелима, пословним зградама и ( уз мало грађанског негодовања ) �осетљивим� зградама и ( уз мало грађанског негодовања ) �осетљивим� квартовима, камере су ушле у парано-моду и код послода-квартовима, камере су ушле у парано-моду и код послода-ваца па је тако један власник апотеке у Француској угра-ваца па је тако један власник апотеке у Француској угра-дио читавих петнаест комада желећи да пажљиво мотри дио читавих петнаест комада желећи да пажљиво мотри сваки покрет својих запослених јер га, по његовим речи-сваки покрет својих запослених јер га, по његовим речи-ма, управо они поткрадају. Тако је испало да један про-ма, управо они поткрадају. Тако је испало да један про-сечни дан службеника апотеке почне са доручком испред сечни дан службеника апотеке почне са доручком испред ТВ екрана, уласком у тролејбус на којем пише да је под ви-ТВ екрана, уласком у тролејбус на којем пише да је под ви-део-надзором ( о метроу да не причамо ), проласком кроз део-надзором ( о метроу да не причамо ), проласком кроз станицу која је изрешетана камерама, уласком у пекару у станицу која је изрешетана камерама, уласком у пекару у којој се такође снима ( деца краду слаткише), доласком којој се такође снима ( деца краду слаткише), доласком на посао где је снимљено све осим радњи у тоалету ( а ко на посао где је снимљено све осим радњи у тоалету ( а ко зна?), потом следи рад испред компјутерског екрана, и на зна?), потом следи рад испред компјутерског екрана, и на крају... па, мала пауза уз кафу и гледање рекламе за нови крају... па, мала пауза уз кафу и гледање рекламе за нови модел мобилног преко ТВ екрана на истом.модел мобилног преко ТВ екрана на истом.

И филм никоме да пукне. Јер ни њега више нема. И филм никоме да пукне. Јер ни њега више нема.

✍

Ни филм више не може да пукне

БЕЛХОСПИС � први центар за палијативно збрињавање у СрбијиБелхоспис је невладина организација коју је 2004. године основа-ла десеточлана група професионалаца различитих професија (медици-на, психологија, социјални рад, менаџмент) а предводи је онколог Др Наташа Милићевић која је стекла диплому из палијативне медицине на Универзитету у Кардифу.Белхоспис тим пружа свеобухватно збрињавање пацијената и њихових по-родица које укључује специјалистичке медицинске поступке за ублажа-вање бола и других симптома болести, збрињавање које пружају меди-цинске сестре, емоционалну и духовну потпору.Тим спроводи и едукативне курсеве а подршку му пружа Hospice of Hope из Велике Британије и Министарство здравља Републике Србије.Белхоспис, Далматинска 72-74, тел: 334-3311, www.belhospice.org

И многа помагала олакшавају свакодневне активности

ИЗ УГЛА

o- | СТАРИ ГРАД | МАРТ%АПРИЛ ,--.

У ОРГАНИЗАЦИЈИ АТЛЕТСКОГ КЛУБА �КОМЕТА�

Пролећни крос Старог градаТрадиционални школски крос �Крос Старог града� у организацији Атлетског клуба �Комета�, под покровитељством Скупштине опш-тине Стари град, одржан је почетком априла. Близу 1000 учени-ка је наступило у двадесет четири трке, на стазама дужине од 300 до 800 метара. Крос је отворила председница општине Мирјана Божидаревић истакавши његов значај за развој спорта на нашој општини.

Осим трка најмлађих учесника � ђака првака, свакако су биле нај-занимљивије и екипне трке петих разреда у борби за велики пре-лазни пехар које се одржавају под називом �Меморијал проф. Никола Поповић�, у мушкој и женској конкуренцији. Најуспешнији, у обе категорије су овога пута били ученици и ученице ОШ �Дринка Павловић�. Посебно узбуђење је представљала екипна трка ос-мих разреда у конкуренцији за �Лигу шампиона�, у којој су на-ступиле најбрже четворочлане репрезентације Основних шко-ла. У мушкој конкуренцији прво место је освојила ОШ �Дринка Павловић�, док су у женској конкуренцији најбрже биле ученице ОШ �Вук Караџић�.Овом приликом су одата признања за досада-шње резултате на претходно одржаном пролећном кросу најус-пешнијим школама. За најбројније учешће у конкуренцији основ-них и средњих школа пехар је освојила ОШ �Вук Караџић�, а уједно и пехаре за најуспешнију основну школу по критеријуму пласмана најбржих ученика, у обе категорије.

Пехаре за постигнуте резултате, по критеријуму пласмана најбр-жих ученика, у обе категорије, је освојила �Прва Београдска гим-назија�. Посебан пехар, за нарочито залагање у развоју атлетике и �Кроса Старог града�, је уручен ОШ �Дринка Павловић�, у чијем се окриљу већ две године, одвија рад Атлетске школе коју је органи-зовао АК �Комета�.

Изузетно залагање и квалитет трчања су показали и средњo-школци, међу којима су најуспешнији били представници � Прве Београдске гимназије�, Техничке школе за обраду дрвета, унут-рашњу декорацију и пејзажну архитектуру, ЕТШ �Никола Тесла�, Правно-Биротехничка школа �9. мај� и Ваздухопловна техничка школа. Ј. Н.

Роњење на дах је релативно нова спорт-ска дисциплина у нас док у свету постоји

више од једне деценије. Ипак, још од првог изласка на међународну сцену (Беч, 2004. године) рониоци из Србије показали су да имају талента за спорт чији је такмичарски мото: �што дубље зароните у воду, то дубље зароните у себе�.

�Такмичење је имало међународни карак-тер са светским статусом, што у ствари значи да уколико се обори неки од светских рекор-да он ће бити признат од стране ]^_] ^`-abc`]d^e`]f. Међународни статус такми-чењу обезбеђује и присуство судија са међу-народном лиценцом�, каже Петар Бојовић, председник ]^_b Србије и члан Општинског већа Старог града.

Овогодишње такмичење одржано је у две дисциплине : статичкој и динамичкој ап-неи. Прво место у статичкој и динамичкој

апнеи на нивоу државног такмичења освојио је Марко Ђорђевић са следећим резултати-ма: у статичкој 5 минута и 40 секунди, док је у динамичкој преронио 95 метара. У кон-куренцији жена Дарија Суботин освојила је прво место постигавши у статичкој апнеи 4 минута и 33 секунде, а у динамичкој 85 мета-

ра. У међународном пласману прво место ос-војио је Словенац Митај Штамфер са постиг-нутим резултатом у статичкој апнеи 5 мину-та и 55 секунди, док је у динамичкој преро-нио 165 метара.

�Да је организација била на светском ни-воу говори и присуство сигурносних ронио-ца из ронилачког клуба �Себастијан�, лека-ра, али и професионалних сниматеља из сту-

дија �Медено� из Новог Сада са за-датком да снимају комплетан ток такмичења. Посебно задовољство наши пријатељи � такмичари из-разили су домаћинским дочеком и срдачном атмосфером која је владала све време такмичења, али и ван њега, па се надам да ће усле-дити и друга�, истиче Бојовић.

Међутим, Бојовић и екипа неће чекати дуго. Индивидуално првенство света које ће се одржа-ти од 1. до 7. јула у Марибору нова је прилика да наши рониоци виде колико су напредовали у односу

на друге у чијим је земљама ова спортска дис-циплина неупоредиво развијенија.

Такмичење на популарном �Ташу� одр-жано је захваљујући помоћи општине Стари град и Града Београда. ¶Ј. Н.

ОДРЖАНО ПРВО МЕЂУНАРОДНО ТАКМИЧЕЊЕ У РОЊЕЊУ НА ДАХ

Удахни дубоко и освојиКрајем прошлог месеца београдски Спортски центар �Ташмајдан� био је домаћин Првог међународног такмичења у роњењу на дах на којем је учествовао четрдесет и један такмичар из Хрватске, Словеније, Црне Горе, Мађарске, Данске и Грчке

СПОРТ

ОДЕЉЕЊЕ ЗА ИМОВИНСКОgПРАВНЕ И СТАМБЕНЕ ПОСЛОВЕруководилац одељењаo,,c-p-c, o,,--.,Z/лок.,Y-

Одсек за имовинско �правне послове: локал ooY

Одсек за откуп и укњижбу станова: локал ,cZ�откуп станова: локал ,oc� укњижба непокретности: локали o\Y И oZo

� евиденција непокретности у друштвеној својини: лок. o\Y

Одсек за стамбене послове:локал ,d\Стамбени послови: локали ,dd и ,oc

ОДЕЉЕЊЕ ЗА ГРАЂЕВИНСКЕ ПОСЛОВЕруководилац одељења:o,,,-,-p, o,,--.,Z/лок.,c-Одсек за грађевинске послове:локал ,coОдсек за управно-правне послове: локал ,cd

ОДЕЉЕЊЕ ЗА КОМУНАЛНЕ ПОСЛОВЕ И КОМУНАЛНУ ИНСПЕКЦИЈУруководилац одељења:o,,.-Z-Y, o,,--.,Z/лок.od-

КОМУНАЛНА ИНСПЕКЦИЈАo,,\-\Z,, o,,--.,Z/лок.,.p

ОДЕЉЕЊЕ ЗА ГРАЂЕВИНСКУ ИНСПЕКЦИЈУруководилац одељењаo,,--.Zp, o,,--.,Z/лок.,.oУправно-правни послови:локал ,.Z

Послови грађевинске инспекцијеруководилац групеo,,---Z. и o,,--.,Z/лок.oZ-

ГРАЂЕВИНСКИ ИНСПЕКТОРИo,,--.,Z, локали ,cp и ,pZ

ОДЕЉЕЊЕ ЗА ОПШТУ УПРАВУруководилац одељењаo,,o-\cY, o,,--.,Z/лок.odY и лок. od,

ОДСЕК ЗА ЛИЧНА СТАЊА ГРАЂАНАo,,\-\\o, o,,--.,Z/лок.o-Z

МАТИЧАРИo,,--.,Z/лок.,.c

ПОПИС СТВАРИ УМРЛИХ ЛИЦАo,,--.,Z/лок.,c\

СЛУЖБА ПРАВНЕ ПОМОЋИo,,o-Z\,, o,,--.,Z/лок.,Y\

ПИСАРНИЦАo,,--.,Z/лок.o\o

ОДЕЉЕЊЕ ЗА СКУПШТИНСКЕ ПОСЛОВЕруководилац одељењаo,,o-pp\, o,,--.,Z/лок.,-c

Служба за финансијске и заједничке послове� руководилац службеo,,,-d,d, o,,--.,Z/лок.,o\

� рачуноводствоo,,c--,, и o,,--oZY

Одељење за буџет,привреду и друштвенеделатностируководилац одељењаo,,\-\Z\, o,,--.,Z/лок.,cY

Повереништво за избеглицеo,,o-\Zo, o,,--.,Z/лок.,Yd

Послови приватног предузетништваo,,Z-\.c, o,,--.,Z/лок.,Yc

Послови буџета и друштвених делатности: o,,o-Z,,

Послови из области радних књижица: o,,--.,Z/лок.o\Z

Послови из области борачко-инвалидске заштите: o,,--.,Z/лок.,\- и ,\,

ЈАВНО ПРАВОБРАНИЛАШТВООПШТИНЕ: o,,\-\.o

ЈП �ПОСЛОВНИ ПРОСТОР ОПШТИНЕ СТАРИ ГРАД�

www.poslovniprostorstarigrad.co.yu

o,Yd-dpo и o,Yd-o,\, факс oo.Y-Z-,

ПОРЕСКА УПРАВА СТАРИ ГРАДдиректор филијале: o,,,-o-Z

начелник територијалне контроле: o,dY-cdd

начелник наплате: oo---co,

порез на имовину физичких лица: oo---cZ.

РЕФЕРАТ ЗА ОДБРАНУ:o,,Y-Y-,, Војни одсек: YYYZ-,Zd

ПРОСТОРИЈЕВАН СЕДИШТА ОПШТИНЕ

�Дорћол�Дубровачка c, ,coZ-Y,Y

�Калемегдан�, �Перо Поповић Ага��Трг Републике�, �Чукур-чесма�Улица Змаја од Ноћаја p, ,c,Y--,o

�Варош-капија�, �Обилићев венац�, �QO. октобар�Маршала Бирјузова \d, co.--Zd

�Теразије�, Теразије Y\o,Y,-YYd

�Лола Рибар�, �Моша Пијаде�Кнеза Милоша Y/,, o,o--,,d

�Скадарлија�Цетињска o,, o,YY-YY,

�Доњи град�Тадеуша Кошћушка oc, ,co--.pZ

�Ђуро Стругар�Будимска ZZ, o,oZ-,Zp

�Ђуро Ђаковић�, �Дунав�Гундулићев венац YZ, o,,\-\..

ЈП за стамбене услуге ХИТНЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ . . . . . . Yc,-co-КВАРОВИ ВОДОВОДА . . . . . . ocZo-Z,cОдгушења у згради . . . . . . . . YYY,-YZ\Одгушења на улици . . . . . . . ocZ,-p\c

ГРЕЈАЊЕ, Београдске електранекварови . . . . . . . . . . . . . . . . . . oZd--,ZZрекламације . . . . . . . . . . . . . . oZd--,-p

ДОМ ЗДРАВЉА, Симина ,. . ,c,.-,\\помоћ у стану . . . . . . . . . . . . . o,dY-d.Y

Стоматолошка служба дежурна ,Yh,Обилићев венац o- . . . . . . . . . co\-,oc

СОС телефон за жене и децу жртве насиља . . . . . . . . . . . . . ooY.---.

ПОЛИЦИЈА, одељење Стари Град Мајке Јевросиме ooцентрала . . . . . . . . . . . . . . . . . o,op-.o,начелник . . . . . . . . . . . . . . . . . o----,-.командир речне полиције . . o--,---,

Градски центар за обавештавање . . pd\

СИДА Инфо, омл. ЈАЗАС . . . . o,Yd-,o\

Центар за социјални рад,Господар Јевремова Z.а . . . . ,c,c--cY

Друштво за помоћ особамаометеним у развоју . . . . . . . . ,c,p-.d.

Друштво за бригу о старим лицима,Добрачина ZZ . . . . . . . . . . . . . ,c,p-cc,

Општински Црвени крст,Студентски трг Zd . . . . . . . . . . ,c,d-dd,

Општинска организација инвалида рада, Капетан Мишина Y . . . . co.-cpo

Биро за нађене ствари . . . . . ,Zd,-o-,

Савез пензионера општине,Цетињска p . . . . . . . . . . . . . . . o,Y,-ZZ,

Корисни телефони

Урбанистички завод Београда . . . . . . . . . . .oooZ-\--

ЈП Стамбено Стари град, Светогорска o\ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .o,,d-,Zo

Савез спортова Старог Града, Кнез Михаилова ,/II . . . . . . . . .-co-Yo.-\op

�Пријатељи деце��Дечји савез општине Хиландарска .а o,,o-o..

Народна техника Стари град Кнеза Милоша Y/, . .ooYc-\Yo

Центар за културу Стари градКапетан Мишина cа . .c,c-ood

Библиотека �Ђорђе Јовановић�,Змај Јовина Z . . . . . . . .co.-ccYСтудентски трг Zp . . . . .c,--dc.Мике Аласа YY . . . . . . .Zd.-ood

Кућа Ђуре Јакшића . .o,o--o-,

Добровољно ватрогасно друштво �Стари Град�, Краља Петра .Z . . . . .,c,o-Y.c

Служба за комуникације и координацију односа са грађанима Беоком, www.beograd.org.yu. . . . . . . . . o,Yc-.pc и o-do-d-.

Документационоинформативни центар �Веритас� . . . . . . . . . .o,oc-YdY

Македонска 42, Београд телефон: 011/3220-721

www.starigrad.org.yu e-mail: opstina@starigrad.org.yu ПИБ: 102689765 матични број: 07027125 рачун буџета општине: 840�146640-06

ОПШТИНА СТАРИ ГРАД

Председница општинеМирјана Божидаревић

predsednik@starigrad.org.yuo,,Z-ZZY и o,,.--Zc

Заменик председнице општинеНебојша Бакарец

bakarecn@starigrad.org.yuo,,,-c,c и o,,,-c,.

Начелник oпштинске управеДејан Ковачевић

dkovacevic@starigrad.org.yuo,,\-.pZ и o,,c-Y.c

Заменик начелника oпштинске управе Славко Перовић

sperovic@starigrad.org.yuo,,\-.pZ

Секретар Скупштине општинеЗоран Ђорђевић

o,,.--Zc

ЧЛАНОВИ ОПШТИНСКОГ ВЕЋАМиомир Билбија, Вјера Радовићo,,,-c,c и o,,--.,Z/лок.,Z,

Милан Мајсторовић, Ђорђе Ристић, Петар Бојовић, Aлександар Новаковић, anovakovic@starigrad.org.yu

o,,Z-ZZY и o,,--.,Z/лок.,ZY

ВАМА НА УСЛУЗИ

o, | СТАРИ ГРАД | МАРТ%АПРИЛ ,--. Кроз тврђаву и варош води вас мр Бранко Работић

Централна манифестација поводом ус-кршњих празника у организацији оп-

штинске организације �Пријатељи деце�, а под покровитељством општине Стари град, одржана је на велики четвртак, 5. априла ис-пред куће Ђуре Јакшића у Скадарлији. Том приликом су се деца из староградских ос-новних школа и деца са посебним потреба-ма такмичила у осликавању и украшавању ускршњих јаја. Овогодишњем такмичењу, дванаестом по реду, претходио је и ликов-ни конкурс �Ускршње јаје�, на којем је учест-вовало преко стотину деце из свих основних школа на Старом граду.

У такмичењу осликавања дрвених јаја у млађем узрасту прва места подели-ле су: Јелена Ђолић IV4 из ОШ �Михаило Петровић Алас�, Селена Рамадани III3 из ОШ �Браћа Барух� и Маша Благотић из ОШ �Вук Караџић�. У старијем узрасту најлепша ускршња јаја осликали су: Марија Ђорђевић VIII1 из ОШ �Стари град�, Тамара Станојчић VIII1 из ОШ �Браћа Барух� и Марија Стојановић V3 из ОШ �Михаило Петровић Алас�.

На ликовном конкурсу �Ускршње јаје� у категорији млађи узраст, жири је одлучио да прво место припадне Невени Димитријевић III3 из ОШ �Браћа Барух�, а друго место деле ученици: Селена Рамадани III3 из ОШ �Браћа Барух�, Александра Зековић III3 из ОШ �Браћа Барух� и Алекса Ристић III1 из ОШ �Вук Караџић�. Треће место поделили су: Андриана Рамадан I3 из ОШ �Дринка Павловић�, Невена Митровић I3 из ОШ

�Вук Караџић�, Милош Илић III1 из ОШ �Драган Ковачевић� и Милица Васић из ОШ �Михаило Петровић Алас�.

У старијем узрасту прво место подели-ли су Александра Николић VIII4 из ОШ �Краљ Петар Први� и Ивана Ракић VIII2 из ОШ �Браћа Барух�. Друго место освојили су Петар Паскаљевић VIII2 из ОШ �Краљ Петар Први� и Тамара Станојчић VIII1 из ОШ �Браћа Барух�. Жири је одлучио да овога пута треће место освоји троје уче-ника: Дивна Тонтић VII1 из ОШ �Михаило Петровић Алас�, Ана Шеша V2 из ОШ �Стари град� и Тодор Живковић VII2 из ОШ �Драган Ковачевић�.

За најбоље групне радове проглашени су цртежи ученика првог разреда из ОШ �Дринка Павловић� и ученика трећег раз-реда из ОШ �Браћа Барух�. Награду за екс-понат добила је Маша Благотић из ОШ �Вук Караџић�. ¶

СЛИКЕ СТАРОГ ГРАДА

Ускршњи дани у

Скадарлији