Časopis „Medici.com“ od samog osnivanja sarađuje sa Komorom biohemičara Srbije i prati novine

u vezi s njom, što je povod i za današ-nji razgovor sa novoizabranom direktor-kom ove ustanove. Komora biohemičara Srbije uspešno radi već osam godina, a u junu ove godine održani su redov-ni izbori u toku kojih su izabrani novi članovi Skupštine Komore biohemičara (KBS), kao i novi direktor mr sc. med. dr Slavica Cimbaljević, specijalista kli-ničke biohemije.

Vi ste i ranije bili aktivni u radu

Komore, kako je sada sa ove pozi-

cije vidite kao i struku koju pred-

stavljate?

Velika je čast i odgovornost pred-stavljati i zastupati biohemičare, člano-ve KBS i struku koju obavljamo, koja je veoma odgovorna, ali i dosta nepoznata širem broju ljudi. Veliki broj pacijena-ta svakodnevno odlazi u laboratorije. Istraživanja u svetu, a slično je i kod nas, pokazuju da se 60-70% kliničkih odluka vezanih za postavljanje početne dijagnoze, praćenje toka bolesti i pro-gnoze bolesti donosi na osnovu labora-torijskih rezultata. Stručnjaci koji rade u laboratorijama ostaju ljudi u senci, često se njihovi uspesi pripisuju savremenim laboratorijskim aparatima, a neki pro-pusti koji su vezani za rad drugih službi i nezadovoljstvo pacijenta koje nasta-ne zbog toga se uputi zaposlenima u laboratoriji. Naravno da je neophodna dobra i savremena laboratorijska opre-ma, ali stručnjaci, biohemičari su ti od kojih zavisi da li će ta oprema biti upo-trebljena na pravi način. Laboratorija je most između pacijenta i lekara kliniča-ra i najvažnije je da pacijent taj put do kliničara i prave dijagnoze prođe što brže i uspešnije. Danas i pacijenti i le-kari kliničari treba da znaju da je taj put

siguran i da je trasiran timskim ra-dom farmaceuta specijalista medicin-ske biohemije, lekara specijalista klinič-ke biohemije, i naših najmalađih kolega diplomiranih farmaceuta biohemijskog smera. Mi smo neraskidiv tim u sva-kodnevnom radu u laboratoriji pa je iz toga i nastala KBS.

Kada je nastala KBS i kako je te-

kao njen razvoj?

Zakonom o komorama zdravstvenih radnika 2005. godine doneta je odluka o osnivanju komora zdravstvenih radnika. Prva koja je organizovana i formirana je bila KBS, pa je sa radom započela 9. 6. 2006. godine, a prve licence je uručila

svojim članovima 2. 4. 2008. godine. Tada je Komora imala 409 članova,

do sredine 2014. godine je licencirano ukupno 757 biohemičara, a od toga je danas aktivno 683 biohemičara. Od ukupnog broja u javnom sektoru radi 71%, a u privatnom 29% biohemiča-ra. U našem članstvu imamo 46 biohe-mičara sa primarijatom, 35 magistara nauka i 41 doktora nauka.

Od samog osnivanja Komora je or-ganizovana u tri ogranka koji teritorijal-no pokrivaju severni, zapadni i istočni deo Srbije, ogranak Beograd, Vojvodi-nu i Niš.

Šta je do sada uradila Komora?

Nakon osnivanja KBS prve aktiv-nosti su bile usmerene ka uspostav-ljanju osnovnih dokumenata Komore, formiranju tela i organa da bi Komora zaista počela da radi. Za sve to je bi-lo potrebno uložiti veliki rad, energiju,

imati veliko znanje i iskustvo. Sve to je imala prof . dr Nada Majkić-Singh, prvi predsednik Skupštine KBS, koja je sa najbližim saradnicima, a pre svega sa prvim direktorom KBS prim. dr Velibo-rom Canićem, postavila temelje Komore.

Značajan doprinos u tom periodu je dalo Društvo medicinskih biohemičara Srbije (DMBS), a i kasnije je ta sarad-nja nastavljena pa se može reći da se KBS i DMBS prožimaju i nadopunjuju u radu i aktivnostima. Kao rezultat rada ove dve organizacije, uz veliku saradnju sa Republičkom stručnom komisijom (RSK) za medicinsku/kliničku biohemi-ju Ministartsva zdravlja RS, nastala su značajna dokumenta važna za orga-nizaciju rada medicinskih laboratorija. Kao najvažnije možemo da izdvojimo izradu stručno-metodološkog i doktri-narnog uputstva za primenu i obavljanje postupaka i metoda u oblasti medicin-ske biohemije (nomenklatura za oblast

Razgovor sa mr sc. med. dr Slavicom Cimbaljević, direktorkom Komore biohemičara Srbije

Laboratorija – nezaobilazni most između pacijenta i lekara

Mr sc. med. dr Slavica Cimbaljević je rođena 23. 3. 1962. godine u Raški, gde je završila osnovnu i srednju školu. Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu je upisala 1981. godine a završila 1986. godine, nakon čega je radila u Domu zdravlja u Raški do 1994. godine, kada je započela specijalizaciju iz kliničke biohemije koju je završila 1997. godine. Od 1998. godine radi u Domu zdravlja „Novi Beograd“ u Službi kliničko-biohemijske dijagnostike. Magisterijum je završila 2003. godine na Institutu medicinske i kliničke biohemije Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a sada na istom institutu privodi kraju izradu doktorske teze. Udata je, majka dvoje dece.U Komori biohemičara je aktivna od samog osnivanja kao član Skupštine Komore, vršeći dužnost zamenika predsednika Skupštine Komore, a od 1. 7. 2014. godine je na mestu direktora ove ustanove.

70

Z D R A V S T V O - S R B I J A

medicinska biohemija, standardizacija u medicinskoj biohemiji) uz utvrđivanje vrste parametara za potrebe kliničko-biohemijske laboratorijske dijagnostike na svim nivoima zdravstvene zaštite.

Permanentne aktivnosti KBS su ve-zane za posredovanje i pomoć u reša-vanju problema koje imaju članovi naše komore u svakodnevnom radu vezano za organizaciju rada laboratorijske služ-be koja obuhvata opremu, prostor, ljud-ske resurse, odnose sa menadžmentom zdravstvenih ustanova.

Sve što je do sada KBS uradila i što planira da uradi podrazumeva sa-radnju sa Ministarstvom zdravlja, sa drugim komorama zdravstvenih radni-ka, Institutom za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut, sa telima za akreditaciju.

Koji su planovi u daljem radu Ko-

more?

Planovi Komore su uvek vezani za njen koncept da je ona nezavisna, pro-fesionalna organizacija čiji je zadatak u-napređenje uslova za obavljanje profe-sije medicinskog/kliničkog biohemičara, zaštita njihovih profesionalnih interesa, organizovano učešće na unapređenju i sprovođenju zdravstvene zaštite i zašti-ta interesa građana u ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu.

Da bismo mogli nešto da unapre-dimo moramo tačno da znamo sa čime raspolažemo i kakav je kvalitet toga što imamo, što znači da je potrebno prvo izvršiti mapiranje laboratorija.

U KBS postoji baza podataka o kli-ničko-biohemijskim medicinskim labo-ratorijama u okviru državnih zdravstve-nih ustanova u Srbiji, kao i određenom broju privatnih laboratorija, mada postoji i manji broj privatnih laboratorija koje obavljaju samostalno delatnost ili de-latnost u okviru privatnih zdravstvenih

ustanova koje nisu prijavljene i o koji-ma KBS nema podatke. Radimo na to-me da se iznađe model stavljanja pod kontrolu svih laboratorija koje se bave biohemijskom dijagnostikom.

Sledeći korak je da se u okviru zakonskih propisa, vezano za kvalitet zdravstvene zaštite, proveru kvaliteta stručnog rada i akreditaciju osim za-jedničkih kriterijuma, defi nišu i speci-fi čni kriterijumi za oblast medicinskih (kliničkih) laboratorija.

Kakav je stav Komore vezano za

proces akreditacije laboratorija?

U Srbiji postoje dve državne insti-tucije koje se bave akreditacijom labo-ratorija i to: Akreditaciono telo Srbije (ATS) koje primenjuje pravila ISO 17025 i ISO 15189 i Agencija za akreditaciju

zdravstvenih ustanova Srbije (AZUS), u okviru koje su razvijeni i standardi za akreditaciju laboratorija (ISQA). Do sa-da je u Srbiji prema ISO standardima akreditovano dvadesetak laboratorija, a u okviru AZUS i akreditacije zdrav-stvenih ustanova akreditovano je ili je u fazi akreditacije oko 80 laboratorija. Po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti taj pro-ces je dobrovoljan i vrši se na zahtev zdravstvene ustanove, smatramo da je neophodno da se taj princip dobrovolj-nosti postepeno prevede u obavezne aktivnosti svih zdarvstvenih ustanova. Glavna manjkavost dosadašnjeg pro-cesa je nedostatak podrške za razvoj akreditacije, pre svega u obezbeđivanju materijalnih sredstava.

Da li u laboratorijama rade samo licencirani biohemičari?

Kao što sam rekla, laboratoriju po-kreću zaposleni, rad u laboratoriji je tim-ski uz ličnu odgovornost svakog radni-ka koji tu radi. Sada u laboratorijama,

osim licenciranih biohemičara, a to su lekari i farmaceuti sa odgovarajućim specijalizacijama, i farmaceuti biohemij-skog smera, rade i zdravstveni saradni-ci sa završenim hemijskim i biološkim fakultetom. Jedan manji broj njih ima zdravstvenu specijalizaciju, na primer specijalizaciju iz medicinske biohemije, toksikološke hemije, sanitarne hemije i zdravstvene fi zike a zadatak KBS je da prvenstveno reši njihov status.

Kakva je situacija u privatnom

sektoru u oblasti laboratorijske di-

jagnostike?

U skladu sa Zakonom o komorama, redovni i ravnopravni članovi KBS su i biohemičari zaposleni u privatnoj praksi u laboratorijama koje obavljaju poslove biohemije. Sada imamo 225 licencira-nih biohemičara koji rade u privatnim laboratorijama kojih po evidenciji Ko-more ima oko 205.

Prve privatne laboratorije su otvo-rene pre 20 godina, danas su to uglav-nom manje samostalne laboratorije, a manji broj su zavodi za laboratorijsku dijagnostiku. Izvestan broj ovih labora-torija ima akreditaciju po standardu ISO 15189. Privatne laboratorije imaju svoje specifi čnosti i KBS se mora više uklju-čiti u rešavanje tih pitanja. Potrebno je defi nisati uslove za registrovanje i rad privatnih laboratorija kao zdravstvenih ustanova i to u pogledu prostora, kadra i opreme u zavisnosti od vrste i obi-ma posla koji laboratorija obavlja. Ne-ophodno je da se jasno defi nišu uslo-vi transporta bioloških uzoraka bilo da se radi o međulaboratorijskoj kontroli ili analizi uzoraka u drugoj laboratoriji,

Članovi Skupštine KBS na

II redovnoj sednici održanoj

11. 9. 2014. godine

Razgovor o licencama KBS

71

Z D R A V S T V O - S R B I J A

što bi vodilo racionalizaciji izrade retkih i skupih analiza.

Prema tome, KBS bi u celini trebalo da se uključi u rešavanje ovih i drugih pitanja, pri čemu smatramo da svaka od laboratorija u privatnom vlasništu treba da bude zdravstvena ustanova, s obzi-rom na to da obavlja zdravstvene usluge.

Šta je to relicenciranje?

Naša komora je upravo u priprema-ma za proces relicenciranja, jer prve li-cence koje je dobilo 409 biohemičara nose datum od 31. marta 2008. godine, što znači da je za taj broj biohemičara pri kraju prvi licencni period i da će u martu 2015. godine svim našim člano-vima koji ispunjavaju uslov za relicenci-ranje biti uručene licence za novi period od sedam godina. Po nekim statističkim pokazateljima veliki broj biohemičara je na dobrom putu da ispuni sve uslove za relicenciranje. Oni koji to još nisu, a na-laze se u grupi kojoj se licencni period završava u martu 2015. godine imaju još nekoliko meseci da učešćem na pre-davanjima koja su akreditovana u okvi-ru KME upotpune svoje bodove i svoje znanje. U Komori se sprovode aktivnosti u vezi sa predstojećim relicenciranjem i u skladu s tim je na drugoj sednici Skupštine KBS, dana 11.9.2014.godi-ne formirana Komisija za relicenciranje, a u toku je izrada dokumenata koji će biti u upotrebi u procesu relicenciranja.

Takođe, KBS aktivno učestvuje, za-jedno sa predstavnicima ostalih komora zdravstvenih radnika, u izradi predloga za dopunu Pravilnika o bližim uslovima za izdavanje, obnavljanje ili oduzimanje licence članovima komora zdravstvenih radnika, koji će uskoro biti prosleđen Ministarstvu zdravlja RS na razmatranje.

KBS je svakodnevno u kontaktima sa svojim članovima u cilju pružanja

pomoći i informacija kako da se proces relicenciranja obavi što uspešnije, a ja pozivam i Vas da zabeležite taj važan događaj u životu biohemičara i KBS.

Da li imate saradnju sa Društvom

biohemičara Republike Srpske i ko-

morama zemalja bivše Jugoslavije

i regiona?

Pomenula sam već da su veoma ra-zvijene zajedničke aktivnosti svih komo-ra zdravstvenih radnika Srbije na poslo-vima koji su zajednički za sve komore. Naravno da najviše dodirnih tačaka u izradi stručnih i doktrinarnih stavova u oblasti medicinske i kliničke biohemi-je imamo sa ostalim biohemičarima i zato postoji naše veliko interesovanje za saradnju sa komorama i udruženji-ma biohemičara zemalja u okruženju. Do sada je najviše postojala saradnja sa Društvom medicinskih biohemičara Republike Srpske kao i Hrvatskom ko-morom biohemičara koja ima višede-cenijsko iskustvo u radu. Sva iskustva koja dolaze iz Evropske unije i zemalja u okruženju su veoma korisna u de-fi nisanju nacionalne politike u oblasti kliničko-biohemijske zdravstvene za-štite u čemu KBS želi i treba aktivno da učestvuje.

Da li članovi Vaše Komore prate

časopis „Medici.com“?

Za članove Komore biohemičara Sr-bije je značajno da postoji časopis kao što je „Medici.com“, koji na objektivan način prikazuje najnovija dešavanja u svim oblastima zdravstva. Zahvaljujemo Vam se na današnjoj poseti i na tome što Vaš časopis prati aktivnosti naše komore još od njenog osnivanja i uve-rena sam da će naša saradnja i dalje biti veoma uspešna.

Razgovor vodio Radenko - Rade Karalić

Mr sc. med. dr Slavica

Cimbaljević, direktorka KBS u

razgovoru sa predstavnikom

časopisa „Medici.com“

Radenkom Karalićem

U Beogradu je od 9-13. septembra 2014. godine održan XIX kon-

gres medicinske biohemije i

laboratorijske medicine sa među-

narodnim učešćem i Deseti EFLM

simpozijum za Balkanski region, u organizaciji Društva medicinskih biohe-mičara Srbije, Farmaceutskog fakulte-ta Univerziteta u Beogradu i Centra za medicinsku biohemiju Kliničkog centra Srbije. Kongres je održan pod pokrovi-teljstvom Međunarodne federacije za kliničku hemiju i laboratorijsku medici-nu – IFCC (International Federation of Cli-

nical Chemistry and Laboratory Medicine), Evropske federacije za kliničku hemiju i laboratorijsku medicinu – EFLM (Eu-

ropean Federation of Clinical Chemistry

and Laboratory Medicine) i Balkanske kli-

ničko-laboratorijske federacije – BCLF (Balkan Clinical Laboratory Federation), kao i Ministarstva prosvete i nauke i Ministarstva zdravlja Republike Srbije.

U ime Ministarstva zdravlja RS uče-snike kongresa je pozdravio prim. dr Zoran Panajotović, pomoćnik ministra zdravlja, ukazavši na značaj ovog sku-pa za razvoj laboratorijske medicine u našoj zemlji. Kongres su otvorili: prof. dr Nada Majkić-Singh, predsednica Na-učnog odbora 10th EFLM Symposiuma, prof. dr Svetlana Ignjatović, predsednica Naučnog odbora XIX kongresa i prim. dr sc. Zorica Šumarac, predsednica Orga-nizacionog odbora kongresa.

Plenarne sekcije XIX kongresa me-dicinske biohemije i laboratorijske me-dicine bile su posvećene najnovijim sa-znanjima i primeni modela upravljanja medicinsko-biohemijskim laboratorija-ma fokusiranim na pacijenta, unapređe-nju ishoda lečenja pacijenata primenom biomarkera i klinički efi kasnoj strategiji korišćenja laboratorijskih testova. Veo-ma značajna sekcija bila je posvećena „Genetičkim i negenetičkim faktorima

72

Z D R A V S T V O - S R B I J A