МЕСЕЧНИ БИЛТЕН ЗА СРБИЈУ

ЈУЛ 2019. године

Београд, 5. август 2019. године

Одељење за мониторинг климе и климатске прогнозе

Сектор Националног центра за климатске промене, развој климатских модела и оцену

ризика елементарних непогода

web: http://www.hidmet.gov.rs

mail: office@hidmet.gov.rs

QF-E-002

Републички хидрометеоролошки завод Србије

Кнеза Вишеслава 66

11000 Београд

Република Србија

� Просечно топао и просечно кишан јул у већем делу Србије

Температура ваздуха

Средња месечна температура ваздуха

Средња температура ваздуха током јула је била у интервалу од 20,2ºС у Пожеги до 24,3ºС у Неготину, док је у планинским пределима од 13,4ºС на Копаонику до 17,9ºС на Златибору (Слика 1). У Београду је средња месечна температура ваздуха износила 24,3ºС.

Одступање средње месечне температуре ваздуха од нормале1 за референтни период 1981–2010. било је од -0,4ºС у Зајечару до 1,4ºС у Новом Саду (Слика 2).

Средња температура ваздуха је, према методи перцентила2, током јула била у категорији нормално у већем делу земље, док је топло било у Новом Саду, Лозници, Ваљеву, Београду, Неготину, на Копаонику, у Ћуприји, Лесковцу и Димитровграду (Слика 3).

Слика 1. Просторна расподела средње месечне температуре у (ºС) током јула 2019. године

Слика 2. Просторна расподела одступања средње месечне температуре у (ºС) током јула 2019. године

1 Под појмом нормала подразумева се климатолошка стандардна нормала, тј. средња вредност климатског елемента израчуната за период од 1. јануара 1981. до 31. децембра 2010. 2 n-ти перцентил неке величине је она вредност посматране величине испод које се налази n процената података претходно поређаних у растући низ

Слика 3. Просторна расподела средње месечне

темпeратуре одређене методом перцентила у току јула 2019. године

Јул 2019. године је био деветнаести најтоплији у периоду од 1951. до 2019. године (Слика 4).

Слика 4. Редослед најтоплијег и најхладнијег јула у Србији за период 1951-2019. година Средња дневна температура ваздуха у Београду је, према методи перцентила, током већег дела месеца била у категорији нормално. Почетком месеца је средња дневна температура ваздуха била у категијама од топлог до екстремно топлог, затим је крајем

прве и до средине друге декаде била у категоријама хладно и веома хладно, а почетком последње декаде јула је била у категоријама топло и веома топло (Слика 5).

Слика 5. Дневни ход средње дневне температуре ваздуха и припадајући перцентили у Београду у току

јула 2019. године

Максимална температура ваздуха

Средња максимална температура ваздуха током јула је била у интервалу од 28,2ºС у Пожеги до 30,7ºС у Нишу, а у Београду је износила 29,4ºС. У планинским крајевима је средња максимална јулска температура ваздуха била од 17,9ºС на Копаонику до 24,2ºС на Златибору.

Према методи перцентила средња месечна максимална температура ваздуха је у већем делу земље била у категорији нормално, док је у категорији топло била у делу јужне, југозападне и источне Србије.

Највиша максимална дневна температура ваздуха за јул у Србији забележена је у Нишу 2. јула и износила је 37,4ºС, док је у Београду највиша максимална дневна температура ваздуха за јул износила 34,6ºС, а измерена је 1. јула.

Летњи дани3 су забележени у целој земљи, од 23 у Пожеги до 30 у Неготину, док их је на планинама било од 1 на Копаонику до 15 на Златибору. Забележени број летњих дана је у већини места за 4 дана већи од просека за јул.

Тропски дани4 су, осим на Копаонику регистровани у целој земљи. У нижим пределима било је од 11 тропских дана у Крагујевцу и Пожеги до 19 у Новом Саду, Великом Градишту и Нишу. На југу је забележени број тропских дана за 3 до 6 дана већи од јулског просека, док је у Новом Саду већи за 8 дана.

3 Летњи дан је по дефиницији дан са максималном дневном температуром ваздуха од 25°С и вишом 4 Тропски дан је по дефиницији дан са максималном дневном температуром ваздуха од 30°С и вишом

Дневни ход максималне дневне температуре ваздуха и припадајући перцентили у Београду, Нишу, Новом Саду и на Копаонику, током јула 2019. године, приказан је на сликама 6, 7, 8 и 9.

Слика 6. Дневни ход максималне дневне температуре ваздуха и припадајући перцентили у Београду у току јула 2019. године

Слика 7. Дневни ход максималне дневне температуре ваздуха и припадајући перцентили у Нишу у току

јула 2019. године

Слика 8. Дневни ход максималне дневне температуре ваздуха и припадајући перцентили у Новом Саду у

току јула 2019. године

Слика 9. Дневни ход максималне дневне температуре ваздуха и припадајући перцентили на Копаонику у току јула 2019. године

Минимална температура ваздуха

Средња минимална температура ваздуха је током јула била у интервалу од 13,4ºС у Димитровграду до 18,9ºС у Београду. На планинама је средња минимална температура ваздуха била у интервалу од 9,2ºС на Копаонику до 14,3ºС на Црном Врху.

Према методи перцентила средња месечна минимална температура ваздуха је била у категорији нормално у већем делу земље, у категорији топло је била у Новом Саду, Лозници, Београду, на Црном Врху, у Неготину, на Копаонику и у Ћуприји, док је веома топло било у Ваљеву.

Најнижа минимална дневна температура ваздуха од 2,8ºС забележена је 11. јула на Копаонику. У Београду је током јула најнижа дневна температура ваздуха измерена такође 11. јула и износила је 13,3ºС.

У већем делу земље забележене су тропске ноћи5. У већини места је регистрована једна до две тропске ноћи, три су забележене на Палићу, четири у Ваљеву и Неготину, пет у Лозници, док их је највише било у Београду, 13 тропских ноћи.

Дневни ход минималне дневне температуре ваздуха и припадајући перцентили у Београду, Лозници и на Копаонику током јула 2019. године, приказан je на сликама 10, 11 и 12.

Слика 10. Дневни ход минималне дневне температуре ваздуха и припадајући перцентили у Београду у

току јула 2019. године

5 Тропска ноћ је по дефиницији дан са минималном дневном температуром ваздуха од 20°С и вишом

Слика 11. Дневни ход минималне дневне температуре ваздуха и припадајући перцентили у Лозници у

току јула 2019. године

Слика 12. Дневни ход минималне дневне температуре ваздуха и припадајући перцентили на Копаонику у току јула 2019. године

На слици 13 приказана је оцена средње минималне и средње максималне температуре ваздуха у Србији за јул према расподели терцила у односу на референтни период 1981-2010. Може се уочити да је средња максимална температура ваздуха мало изнад границе горњег терцила, док је средња минимална температура ваздуха на граници горњег терцила.

Слика 13. Средња месечна минимална и максимална температура ваздуха и њихови припадајући терцили

за јул у Србији у односу на референтни период 1981-2010

ПАДАВИНЕ

Током јула забележена количина падавина је била у интервалу од 18,0 mm у Зрењанину до 107,2 mm у Зајечару, а у Београду је регистровано 43,0 mm (Слика 14).

Укупна количина падавина је у односу на нормалу за референтни период 1981-2010. била од 30% у Зрењанину до 188% у Зајечару (Слика 15).

Према методи перцентила количина падавина је у већем делу земље била у категорији нормално, у делу источне и југоисточне Србије је било кишно, док је сушно било у Кикинди и Краљеву, а веома сушно у Новом Саду и Зрењанину (Слика 16).

Слика 14. Просторна расподела месечне количине падавина у милиметрима на основу података са 28 Главних, 21 климатолошких и 69 падавинских

метеоролошких станица

Слика 15. Просторна расподела месечне количине падавина у процентима од нормале за референтни

период 1981–2010.

Слика 16. Месечна количина падавина одређена методом перцентила

Највећа дневна количина падавина током јула регистрована је у Крагујевцу 14. јула и износила је 61,3 mm. У Београду је максимална дневна количина падавина измерена 8. јула и износила је 11,5 mm.

Број дана са падавинама је током јула био у интервалу од 5 дана у Неготину до 14 дана у Ваљеву, Сјеници, Пожеги и на Копаонику (Слика 17).

У већем делу земље забележено је од једног до два дана са падавинама 20 mm и више, док их је у Банатском Карловцу било три (Слика 18).

Слика 17. Просторна расподела броја дана са

падавинама Слика 18. Просторна расподела броја дана са

падавинама од 20 mm и већим

На слици 19 приказана је оцена температуре ваздуха и количине падавина у Србији за јул према расподели терцила у односу на референтни период 1981-2010. Може се уочити да је јул 2019. године са температуром ваздуха мало изнад границе горњег терцила и количином падавина у границама просечних вредности.

Слика 19. Средња месечна температура ваздуха и количина падавина и њихови припадајући терцили у Србији у односу на референтни период 1981-2010

Дневне и кумулативне количине падавина са уравнатим нормалама 1981-2010. за јул у Београду, Ваљеву и на Копаонику приказане су на сликама 20, 21 и 22.

Слика 20. Дневне и кумулативне количине падавина у Београду

Слика 21. Дневне и кумулативне количине падавина у Ваљеву

Слика 22. Дневне и кумулативне количине падавина на Копаонику

Облачност, ведри и тмурни дани

Средња јулска облачност у Србији је била у интервалу од 4/10 до 6/10, што је у границама просечних вредности. Просечна дневна облачност током јула у Београду, Пожеги и Неготину представљена је на сликама 23, 24 и 25.

Слика 23. Просечна дневна облачност у Београду

Слика 24. Просечна дневна облачност у Пожеги

Слика 25. Просечна дневна облачност у Неготину

Ведри дани6 су, осим у Пожеги, забележени у целој земљи. Најмање ведрих дана било је у Кикинди три ведра дана, а највише 12 дана у Неготину и Нишу. Осмотрени број ведрих дана је у већем делу земље за три до шест дана мањи од просека. Тмурни дани7 током јула нису забележени у Врању, док су у осталом делу земље били у интервалу од једног у Кикинди и Димитровграду до пет у Смедеревској Паланци, Пожеги и на Копаонику. Регистровани број тмурних дана је у границама просека за јул.

6 Ведар дан је по дефиницији дан са облачношћу мањом од 2/10 7 Тмуран дан је по дефиницији дан са облачношћу већом од 8/10

ТРАЈАЊЕ СИЈАЊА СУНЦА (ОСУНЧАВАЊЕ)

Осунчавање је током јула било у интервалу од 228,0 часова у Сјеници до 330,2 часова у Неготину (Слика 26).

Трајање сијања сунца током јула је било од 86% у Сјеници до 112% у Крушевцу у односу на нормалу за референтни период 1981-2010. (Слика 27).

Слика 26. Осунчавање у часовима у току јула 2019.

године Слика 27. Осунчавање у процентима од нормале

током јула 2019. године *Напомена: Климатска анализа метеоролошких елемената урађена је на основу прелиминарних података са 28 Главних метеоролошких станица.

ПРИЛОГ

Преглед синоптичке ситуације*

Чести таласни поремећаји, периоди топлог и хладног времена, локално јаки пљускови; висинска циклонална циркулација преко Европе и утицај поларне млазне струје, неуобичајен период хладног и падавинског времена

Почетком јула наставио се утицај топле ваздушне масе и гребена и топло и суво време. Затим, трећег дана месеца са северозапада пролазак хладног фронта, а потом и плитког таласног поремећаја и локално, претежно на северу и западу, пљусковите падавине и грмљавине.

Крајем прве декаде успоставило се јако зонално стујање и млазна струја. Затим, серије таласа хладног ваздуха у запад-северозападној висинској струји и затварање висинске циклоналне цирулације преко најпре централних, а затим и источних предела континента. До краја друге декаде преко наших предела чести плитки поремећаји у склопу простране висинске циклоналне циркулације која је доминирала преко истока и североистока у области Украјине, Пољске и Балтичких земаља. Тако се и у Србији одржавало нетипично хладно, облачно и кишовито време крајем прве и током друге декаде јула.

Затим, успостављање гребена и адвекција веома топлог ваздуха преко западне Европе и запада Средоземља и мања, али не мање значајна преко Балканског полуострва и дела југа Европе. У току треће декаде у већем делу земље време је било стабилније и значајно топлије. Пљусковите падавине и нестабилност у виду грмљавина и севања били су најизразитији на западу и у планинским крајевима.

Истовремено изнад источног Атлантика развијао се циклон који је постепено нарушавао термички гребен изнад континента, тако да је крајем месеца у западном Средоземљу дошло до даљег развоја циклона израженог кроз тропосферу, а затим и његовог премештања преко северног Јадрана и Балканског полуострва ка Црном мору. Поменути циклон, фронтални системи у његовом склопу и млазна струја донели су пљусковите падавине и ветар, уз мањи пад температуре ваздуха, у већини крајева.

Крајем месеца успостваљање гребена, адвекција топлијег ваздуха и топло и претежно суво и сунчано.

* Национални центар за хидрометеоролошки систем ране најаве и упозорења