Todor Kruéevac

Nikola Tri‘éié: SARAJEVSKI ATENTAT U SVJETLU BIBLIOGRAFSKIH PODATAKA

»Veselin Masleéacz, Sarajevo: 1961. _

Nekoliko decenija Nikola. Triéié je pratio literaturu o sarajev- skom atentatu, evidentirao je i u kratkim beleékama —' isptsima sni- mao znaéajnija mesta, stazrajuéi se uz to da za Muzej grada Sarajeva prikupi i saéuva izvornu dokumen-taciju i druge mazterijale do kojih je mega-o doéit. I sam jedan 0d uéesnika u dogadaju Aiz 1914. i aktivan élan Wade Bosne, Triéié je sa m-nogo lju'bav-i i pij-eteta premza mrtvim drugovima prilazio ovom poslu i njim se pasionirano bav‘fio, spreman uv=ek da svojzim kazilvanjem doprinese, kao dobar poznavalac, ra§éi§— éavaju pokretanih spornih pitanja i izrmalaienju istine. Rezultat toga rada je njegov nedavno objavlj-eni zbornik literature 0 sarajevskom atentatu, zasnovan na opseinoj gradi koju je dugogcdiénjim neu- mornim tnaganjem skupilo i znahaéki sredio.

Iako namenjena pre svega bibliografskim potrebama. knjiga Nikole Triéiéa sadrii podatke p0 kojima dobija daleko §iri znaéaj Ona obuhvata najveéi deo publikaoija o saraj‘evskom atentatu‘ i o njima daje ne samo neophodan bibliografski. prikaz, hronolo§ki pregledno i2- raden, veé i saiet kratak sadriaj, propraéen karakteristiénim citatima sa najnuinijitm objaénj-enjima i tumaéenjima. Uneti tekstovi, pr‘iikladno odsabrani, posluiiée d-optmski svakako i bibliografs—kim potrebama, ali je njfihova najveéa vrednost u tome éto osvetljavaju, gotovo potpuno, razliéite odzive 'koje je sarajevski abentat ixmao u naéoj i stranoj istori- ografiji, pubLicisttci, knjiievni-m i drugitm umetniékim delima. Pojedi- naéno izlsagasnj'e pruZza, pr-ema tome, strué-njacima nuénu orijentaciju za dalja istraiivanja, a §irem éitalaékom krugu moguénost da na iz- vornom matenijalu upozna glediéta koja su u proteklom vremenu izneta o savajevskom atentatu i s- njim povezan-im pojavama (jugoslovenski omladinski pokret i Mlada Bosna, uticaji iz ostalih na§ih kra‘j‘eva, lite- ratura o ratnoj odgovornosti i chi). ,

Prednust je knjti'gve ovakvog sadriaja Stu olakSava nuino diferon- ciranje literature 0 sarajevskom atematu, koja je vrlo obimna i u osnov-nim stavovima neujednaéena. Ona je nastala i2 raiéitih pobuda, veéim delom u meduratnom periodu, pa je njeno razljkovanj-e p0 osmo—

fl fi q

Todor Kruševac

Nikola Trišié: SARAJEVSKI ATENTAT U SVJETLU BIBLIOGRAFSKIH PODATAKA

»Veselin Maslešaa, Sarajevo 1961. _

Nekoliko decenija Nikola. Trišić je pratio literaturu o sarajev— skom atentatu, evidentirao je i u kratkim beleškama —' ispisima sni— mao značajnija mesta, starajući se uz to da za Muzej grada Sarajeva prikupi i sačuva izvornu dokumentaciju i druge materijale do kojih je mogao doći. I sam jedan od učesnika u događaju iz 1914. i aktivan član Mlade Bosne, Trišić je sa mnogo ljubav-i i pij-eteta prem-a mrtvim drugovima prilazio ovom poslu i njim se pasionirano bavio, spreman uvzek da svojim kazivanjem doprinese, kao dobar poznavalac, raščiš— ćavaju pokretanih Spornih pitanja i iznalaženju istine. Rezultat toga rada je njegov nedavno objavljeni zbornik literature o sarajevskom atentatu, zasnovan na opsežnoj građi koju je dugogodišnjim neu— mornim traganjem skupio i znalački sredio.

Iako namenjena pre svega bibliografskim potrebama, knjiga Nikole Trišića sadrži podatke po kojima dobija daleko širi značaj Ona obuhvata največi deo publikacija o sarajevsko-m atentatu" i o njima daje ne samo neophodan bibliografski prikaz, hronološki pregledno iz- rađen, već i sažet kratak sadržaj, propraćen karakterističnim citatima sa najnužnijfitm objašnjenjima i tumačenjima. Uneti tekstovi, priiikladno odabrani, poslužiće dopunski svakako i bibliografskim potrebama, ali je njihova najveća vrednost u tome što osvetljavaju, gotovo potpuno, različite odzive koje je sarajevski atentat imao u našoj i stranoj istori- ografiji, publicist-ici, književni—m i drugim umetničkim delima. Pojedi- načno izlaganje pruža, prema tome, stručnjacima nužnu orijentaciju za dalja istraživanja, a širem čitalačkom krugu mogućnost da na iz— vornom materijalu upozna gledišta koja su u proteklom vremenu izmeta o sarajevskom atentatu li s njim povezan-im pojavama [jugoslovenski omladinski pokret i Mlada Bosna, uticaji iz ostalih naših kraljeva, lite- ratura o ratnoj odgovornosti i dr.). ,

Prednost je knjige ovakvog sadržaja što olakšava nužno diferen- ciranje literature o sarajevskom atentatu, koja je vrlo obimna i u osnovnim stavovima neujednačena. Ona je nastala iz različitih pobuda, već-im delom u međuratnom periodu, pa je njeno razlikovanje po osno—

:. Carl

vmim kriteriajima 0d velike praktiéne koristi. Pored grupisanja prema zastupanim razliéitim tezama T "'iéev-a knjiga omoguéuje osnovno podvajanje ove literature nejednake vrednosti p0 poreklu. Iz njenog

"mnosW-mIe-tefikvfizdvojfirpfléege’kfijfifinomWL naucmcf ’“ péiitiéki pisci pokusavaju die. sarajevski atentat i s njim u vezi nastalo zbivanje sagledaju, objektivno i kritilékii, u svetlu novih materijala, i verodo- stoj‘nih svedoéanstava. Drugi, veéi deo literature potekao je 1'1; nastoja-“i nja pojedinaca i zainteresowaunih skupina da 11 iznal-aienju knimiice za 3 izbijanje prvog svetskog rate, .i-skoriste sarajevski d=o=gadaj s raznih po- litiékih pozxicija, pridajuéi mu kroz smele, éesto neverovatne bez-e znaa- éenjze kakvo nije imam niti mogao imati. Ovo r-a-zlikovanje odreduje, svakako, 1 menu opreznosti koja se nuino nameée pri kori§éenju pojsedi'ryixh dela.

Literatura o sarajevskom atentatu, obimna i jed-nim delom vec‘: teéko pristupaéna, nije dosad bibliografski obradivanxa i Tri§iéeva knjiga jse pma ove vrste k-oja u pravi éa-s popunjava jednu osemu prazn‘mu Samo poznavanje =o-ve literature postaje tim potrebnije §to je sax-33:51 atentat " - zvao u naso ' strano' --v osti 1azn nesuglasice' gglavnom uko tumaéenja njegg’a porekla i politickih pcskodica, sto ni do damn: njje razreseno nshta uflnaéeno Nova istraiivanja, koj-a 5f suétinski unw

’la Vlse svetlosti u spoma pitanja, n-e mogu se ni zamisliti bez sto potpu- nijeg koriééenja podataka iz dosadaénje literature. U ovom pogledu interesanma je i negdaénja velitka rasprava o ratnoj odgovornosfl‘x, 211- 6110 vodena sve dok u gLavnom pitanJu nij=e praktiéno izgubila svaki znaéaj, jer saraj‘evski atentat uzima za polaznu taéku, posmatra. ga 11 vrtlogu izukr§tanih inter-esa :11 na mnoétvu pritkupijenih detalja zasniva svoje poglede i shvatanja. Otuda je 2a sve koji se bave pitanjem sata- jevskog atentata neophodno da upoznaju tu pmitiéki obo1j,enu“literaturu gotovo isto kao i dela koja jedixn-o idu za utvrdivanjem ‘objektflvne ‘istine o ovom istorijskom dog-adaju.

Na kraju treba pomenuti redakcije koje su u ruko-pisu ove biblio- grazfijze izvréene pre objavljivanja, poéto je sam pisac, iz razloga ekonomiénosti, odustao 0d prva§nje koncepcije da svaki. napis o sara~ jevskom atentatu bude zasebno zabeleien. Kako je smrt neoéekivano otrgla Nikolu Triéiéa (novembra 1957), pre nego je dospeo da .na novoj osnovi 'rediguje svoj rukopis, ovaj delikatni posao j1e o-bavio izdavaé 111:: navodeéi principe kojih se pri tome driao. A to je bilo- tim po-treb- nije Sto su, na primer, ispale neke partisje Literature 0 ratnoj odgovor— nosbi, dok je na drugoj strani uneto Viée napisa od manjeg znaéajaili koji se ponavljaju. Ostavljajuéi po stranik sitnije zamerke (neujedna- éenosti bibliografskih podataka, ne gre§ke -~ ne samo étamparske i 51.), ozbiljniji. prigovoar je §to se :izdavaé nije postarao da. delo

dopuni bibliografskim podadk‘ma o sarajevskom atenfatu posle "1954. god.

_ I pored toga, zbornik Nikola Triéiéa predstavija, bez sumnje, zna— éajan prilog za upoznavanje i izuéavanje pitanja koja se ddnose r111 sarajevski atentat, njegove uéesnbke i pojave koje su ga lilzazvale i pratiie. '

300

f

vniim kriterij-,ima od velike praktične koristi. Pored grupisanj—a prema zastupanim različitim tezama T "ičev-a knjiga omogućuje osnovno podvajanje ove literature nejednake vrednosti po poreklu. Iz njenog

""mnosfč—rnje—teško—rzdvoyriir—priáommlma poznati naucnlđ M pohtički pisci pokušavaju da sarajevski atentat i s njim u vezi nastalo zbivanje sagledaju, objektivno .i kritički, u svetlu novih materijala, i verodo— stojnih svedoča—nstava. Drug-i, veći deo literature potekao je iz nastojat-“i nja pojedinaca i zainteresot skupina da u iznalaženju knixva'ice za ' izbijanje prvog svetskog rat-a iskoriste sarajevski događaj s raznih po- litičkih pozicija, pridajući mu kroz smele, često neverovatne teze zna- čenje kakvo nije imao niti mogao imati. Ovo razlikovanje određuje, svakako, i meru opreznosti koja . se nužno nameće pri korišćenju pojedinih dela.

Literatura o sarajevskom atentatu, obimna i jednim delo-m već teško pristupačna, nije dosad bibliografski obrađivan-a i Trišićeva knjiga je prva ove vrste koja u pravi čas popunjava jednu osetriu prazninu Samo poznavanje ove literature postaje tim potrebnije što je sarajevskl

oko tumačenja njegova porekla i političkih posledice, što ni do danas nije razrešeno ništa u ednačeno Nova istraživanja, koja Bi suštinski une.— a Vise svetlosti u sporna pitanja, ne mogu se ni zamisliti bez što potpu-

n—ijeg korišćenja podataka iz dosadašnje literature. U ovom pogledu interesantna je i negdašnja velika rasprava o ratnoj odgovornosti, žu- čno vođena sve dok u glavnom pitanju nije praktično izgubila svaki značaj, jer sarajevski atentat uzima za polaznu tačku, posmatra ga u vrtlogu izukrštanih interesa .i; na mnoštvu prikupljenih detalja zasniva svoje poglede i shvatanja. Otuda je za sve koji se bave pitanjem sara- jevskog atentata neophodno da upoznaju tu po1itički obojenu literaturu gotovo isto kao i ciela koja jedino idu za utvrđivanjem «objektivne "istine o ovom istorijskom događaju.

Na kraju treba pomenuti redakcije koje su u rukopisu ove biblio- grafije izvršene pre objavljivanja, pošto je sam pisac, iz razloga ekonomičnosti, odustao od prvašnje koncepcije da svaki napis o sara- jevskom atentatu bude zasebno zabeležen. Kako je smrt neočekivano otrgla Nikolu Trišića (novembra 1957), pre nego je dospeo da .na novoj osnovi rediguje svoj rukopis, ovaj delikatni posao je obavio izdavač ne navodeći principe kojih se pri tome držao. A to je bilo tim potreb— nije što su, na primer, ispale nek-e partije literature o ratnoj odgovor— nosti, dok je na drugoj strani ometo više napisa od manjeg značajaili koji se ponavljaju. Ostavljajući po stranu; sitnije zamerke (neujedna- čenosti bibliografskih podataka, “ne greške —— ne samo štamparske i si.), ozbiljniji prigovor je što se izdavač nije postarao da. delo dopuni bibliografskim podacima o sarajevskom atentatu posle "1954. god.

. I pored toga, zbornik Nikole Trišića predstavlja, bez sumnje, zna- čajan prilog za upoznavanje i izučavanje pitanja koja se odnose na sarajevski atentat, njegove učesnike. i pojave koje su ga “izazvale i pratiie.

300

atentat '- . zvao u našo“ ' strano“ , v osti razn nesuglasice uđ vnom=

(,

I