Bura u čaši mlekaTRŽIŠTE MLEKA U SRBIJI

DIS među dobitnicima priznanja „Najbolje iz Srbije”

PRIZNANJE

DIS KARAVAN Damnoen Saduak - pijaca koja plovi

04/0

5BR

. 33

GODI

NA 7

2014

TRGOVINA • EKONOMIJA • ZABAVA

List proizvodno trgovinskog preduzeća DIS d.o.o.

Naš glavni cilj je zadovoljan kupac

Odnos sa potrošačima

oglas

Transportno hlađenje Utovarne rampeStacionarno hlađenje

konsalting i tehnička podrška

prodaja, servis i projektovanje

mobilni servis za brze intervencije

podrška i asistencija 24/7originalni rezervni delovi

hladan lanac nikad ne staje - baš kao ni mi!

A: T:F: W:

Smederevski put bb, Boleč 011 / 80 62 972 011 / 80 62 973 www.artfrigo.co.rs

Artfrigo d.o.o.

ovlašćeni servis i prodavac

uvek u vašoj blizini!

U OVOM BROJU

IZDAVAČ: PTP „DIS”, Bulevar oslobođenja 1b, 11319 KrnjevoREDAKCIJA: Ivan Šuleić, Vesna Đorđević, Dragan Stevanović, Vladimir Josifović, Agencija ICEBRANDDIZAJN I GRAFIČKA PRIPREMA: Agencija ICEBRANDKONTAKT: Marketing služba, 026 330 143, ivan.suleic@dis.rsŠTAMPA: Rotografika d.o.o.

DIS Glasnik je besplatan i izlazi dvomesečno. Elektronsko izdanje lista nalazi se na sajtovima:www.dis.rs, www.dismarket.rs

46.

29.

11. 22.

34.

48.

6.4. UVODNIK

DIS-OV ODNOS SA POTROŠAČIMA Nenad Tirnanić

6. NAŠ GlAVNI CIlJ JE zADOVOlJAN KuPAC Ivan Šuleić

8. VIKEND I NEDElJNE AKCIJE NA uSluzI KuPCIMA I DOBAVlJAČIMA

10. OBJEKAT u SMEDEREVu BIćE POTPuNO RENOVIRAN

11. PRIZNANJE DIS MEĐu DOBITNICIMA PRIzNANJA „NAJBOlJE Iz SRBIJE”

12. VESTI IZ DIS-A I REGIONA14. ISTRAžIVANJE

BuRA u ČAŠI MlEKA16. STATISTIKA

SRBIJA NA 4. MESTu PO POTROŠNJI AlKOhOlA u EVROPI

18. ANAlIZA NAJVAžNIJE DA JE JEfTINO

21. IZ STRUčNOG UGlA NE TREBA SMANJIVATI PlATE, TO JE zAMKA

22. PREDSTAVlJAMO VRhuNSKI STANDARDI I KVAlITET Su PRIORITET DElTA AGRARA

26. MENADžMENT MOć GluPOSTI u BIzNISu

29. EKONOMIJA POTROŠAČI SE NAJVIŠE žAlE NA MOBIlNu TElEfONIJu I KVAlITET hRANE I ODEćE

30. ISTRAžIVANJE DEVET STVARI KOJE uSPEŠNI lJuDI RADE

33. MENADžMENT STRATEGIJSKE GREŠKE

34. MENADžMENT „MISTERI ŠOPING” OČI KuPCA, uŠI MENADžMENTA

36. NOVE TENDENCIJE JESTIVA AMBAlAžA TREND KOJI SVE VIŠE uzIMA MAhA

38. VESTI IZ SVETA40. MENADžMENT

ŠTA JA RADIM OVDE?42. DIS KARAVAN

DAMNOEN SADuAK – PIJACA KOJA PlOVI44. RETROVIZOR - ISlANDSKO čUDO

OD POTPuNOG KRAhA DO EKONOMSKOG BuMA

46. ZABAVA VODA, IzVOR DOBRE zABAVE

48. TEhNOlOGIJA RAČuNARI ćE DO 2029. BITI PAMETNIJI OD lJuDI

50. RECEPTI52. ENIGMATIKA

Transportno hlađenje Utovarne rampeStacionarno hlađenje

konsalting i tehnička podrška

prodaja, servis i projektovanje

mobilni servis za brze intervencije

podrška i asistencija 24/7originalni rezervni delovi

hladan lanac nikad ne staje - baš kao ni mi!

A: T:F: W:

Smederevski put bb, Boleč 011 / 80 62 972 011 / 80 62 973 www.artfrigo.co.rs

Artfrigo d.o.o.

ovlašćeni servis i prodavac

uvek u vašoj blizini!

Uvodnik

Od nastanka same ideje da kompanija DIS treba da ide u pravcu maloprodaje, počeli smo od toga da saznamo odgovor na pitanje „ko bi to mogao da bude naš potrošač?”

Ono što smo od samog početka znali je da će nas standard građana voditi u skromnu potrošnju gde će svaki dinar biti pažljivo trošen. Od te 2006. godine pa do danas, situacija se promenila utoliko da je „dinara” sve manje te da građanin pažljivije nego ikad donosi odluke o tome gde će trošiti svoj skromni budžet. S obzirom na gore pomenute ekonomske parametre prosečnog srpskog domaćinstva, logično je bilo da će glavni prioritet većine potrošača biti cena. Sve do danas taj fokus je ostao manje više isti i mi u DIS-u neprestano radimo na tome da naš slogan „Kupićeš više” učinimo što istinitijim.

Odnos sa potrošačima smo gradili na dve tvrdnje kojih se držimo od samog početka. Prva je da ćemo potrošaču za njegov novac obezbediti kupovinu više robe, a druga da se opredeljivanjem za nas odlučuje za kupovinu u domaćem trgovinskom lancu što indirektno dovodi do toga da novac ostaje u zemlji. Prvu tvrdnju branimo svakodnevno, a podaci i sva istraživanja do kojih dolazimo, a i ona nezavisna govore o tome da smo lanac sa najnižim cenama.

Nedavno smo to priznanje dobili i od Asocijacije potrošača što govori u prilog tome da su toga i sami potrošači svesni. Svakodnevno, zajedno sa našim partnerima, nalazimo načine da sva ponuda u našim radnjama omogući što veću kupovinu. Jedan od instrumenata borbe protiv pada standarda jeste i robna marka Dobro koja je po merenju Asocijacije potrošača, najpristupačnija privatna robna marka na tržištu Srbije. Drugu tvrdnju komuniciramo kako sa potrošačima, tako i sa našim partnerima. Svesni smo činjenice da je naš odnos veoma bitan za krajnjeg potrošača, i da osim toga što smo domaći, moramo da budemo i najbolja opcija za potrošača.

Dolaskom međunarodne konkurencije, taj odnos sa domaćim partnerima je na najvećem ispitu i mi zajedno radimo na tome da potrošaču pružimo ono najbolje što naša zemlja može da ponudi. Kao dokaz da smo na dobrom putu govori i podatak da već tri godine za redom dobijamo nagradu „Najbolje iz Srbije”.

Poslednji put je ta nagrada došla za Najbolji korporativni brend u našoj branši. Uvereni smo da posvećenim radom, zajedno sa našim zaposlenima, našim partnerima, i našim potrošačima, možemo zadržati imidž koji smo izgradili, a koji karakteriše sve ono na čemu smo proteklih godina radili.

DIS-ov odnos sa potrošačimaOdnos sa potrošačima smo gradili na dve tvrdnje kojih se držimo od samog početka. Prva je da ćemo potrošaču za njegov novac obezbediti kupovinu više robe, a druga da se opredeljivanjem za nas odlučuje za kupovinu u domaćem trgovinskom lancu

S poštovanjem,

Nenad TirnanićIzvršni direktor

Svakodnevno, zajedno sa našim partnerima, nalazimo načine da sva ponuda u našim radnjama

omogući što veću kupovinu

Kompaniji DIS potrošači su sve. Sve što radimo usmereno je ka njima i njihovim potrebama, jer da nema naših kupaca ne bi bilo ni nas, kaže Ivan Šuleić, direktor marketinga u kompaniji DIS.

On ističe da su sve procedure rukovanja životnim namirnicama i proizvodima dobavljača u potpunosti usaglašene sa najstrožijim domaćim i stranim standardima, i propisima. Posebno važan aspekt brige i odnosa sa kupcima je cenovna politika. Kompanija DIS nije nastala preko noći, već smo se razvijali polako, tako što smo svojim potrošačima nudili najbolje moguće cene uz sopstvenu minimalnu zaradu, naglašava Šuleić.

Na koji način DIS prepoznaje i ispunjava želje kupaca?

Jedna od poznatijih definicija marketinga glasi: „Marketing je upravljački proces koji je odgovoran za prepoznavanje, predviđanje i profitabilno zadovoljavanje potreba potrošača”, tako da mi u kompaniji DIS, kako bi prepoznali želje i potrebe potrošača, prevashodno analiziramo procese kupovine. To je osnov za razumevanje kupca i ispunjavanje njegovih želja i potreba.

Naši kupci znaju da se mi trudimo da kroz najoptimalniji asortiman sa najpovoljnijim cenama zadovoljimo sve njihove potrebe koje su u vezi sa svakodnevnom kupovinom, a da želju da za što manje para kupe više robe ispunjavamo kroz našu cenovnu politiku, što im i poručuje naš slogan „Kupićeš više”.

Koliko pratite aktivnosti konkurencije na ovom planu?

Aktivnosti konkurencije na ovom planu se prate i analiziraju svakodnevno. Na početku dok je DIS tek počinjao sa razvojem maloprodaje pomno smo pratili i „prepisivali” pojedine aktivnosti koje su tada bile prisutne na tržištu, dok je sada sasvim drugačija priča. Trudimo se da u skoro svim aktivnostima budemo kreativni i da se razlikujemo od konkurenata, tako da često imamo slučajeve da sada naše aktivnosti i akcije „prepisuje” naša konkurencija.

Da li imate evidenciju o efektima pojedinačnih kampanja?

Jedan od najvažnijih izveštaja koje pratim je upravo „Analiza efekata akcija i kampanja”, i sa ovim izveštajem počinjem svaki radni dan. Taj izveštaj omogućava menadžerima u kompaniji da analiziraju kampanje i akcije, jer sadrži tačne proračune koliki je prihod ostvaren od neke kampanje ili akcije, kolika je zarada, koliki su troškovi nastali pokretanjem kampanje ili akcije, i na osnovu svih ovih parametara dobijaju se jasni i precizni podaci koliko je neka kampanja ili akcija bila uspešna. Ova analiza nam omogućava da donosimo ispravne odluke i da znamo da li smo neke stvari uradili kako treba ili nismo, i da li treba nešto da menjamo kako ne bismo ponovili grešku. Ova druga mogućnost se veoma retko događa iz prostog razloga što pre pokretanja neke kampanje ili akcije, imamo dosta parametra koje analiziramo kako bi što bolje predvideli njene efekte.

Naš glavni cilj je zadovoljan kupac

Piše:Miloš Garić

Tema broja - Odnos sa potrošačima

U kompaniji smo shvatili da je vrlo bitna povratna informacija od strane potrošača, jer samo dvosmernom komunikacijom

možemo da stvorimo poverenje, kredibilitet i uticaj kod potrošača

Kompanija DIS nije nastala preko noći, već smo se razvijali polako, tako što smo svojim potrošačima nudili najbolje moguće cene uz sopstvenu minimalnu zaradu, a kako bi prepoznali želje i potrebe kupaca prevashodno analiziramo procese kupovine, ističe direktor marketinga Ivan Šuleić

Ivan Šuleić, direktor marketinga

7

Koji su sve načini komunikacije sa potrošačima?

DIS koristi dva kanala komunikacije sa potrošačima, jedan je vid jednosmerne komunikacije koja se realizuje preko TV-a i radija emitovanjem poruka i obaveštenja o akcijama, dok je drugi vid u obliku dvosmerne komunikacije preko našeg Kontakt centra, preko info pultova u maloprodajnim objektima, „twitter” i „facebook” profila kompanije. u kompaniji smo shvatili da je vrlo bitna povratna informacija od strane potrošača jer samo dvosmernom komunikacijom možemo da stvorimo poverenje, kredibilitet i uticaj kod potrošača. Bitno je da interaktivni pristup, koliko tržište dozvoljava, zameni pasivno emitovanje i ponavljanje raznih akcijskih reklama, jer je važno imati na umu i jednu misao Darvina koja važi i za naše poslovanje: „Ne opstaje najjači predstavnik vrste, niti najinteligentniji, već onaj koji se najbolje prilagođava promenama”.

Kampanja „Zalepi popust” je jedinstvena u Srbiji. Kakav je odziv potrošača, koji su najčešće birani artikli na koje kupci lepe nalepnice?

Kao što sam napomenuo u jednom od prethodnih pitanja trudimo se da budemo kreativni i da organizujemo kampanje i akcije koje se razlikuju od kampanja i akcija koje organizuje naša konkurencija. Kampanja „zalepi popust” je dočekana od strane naših potrošača sa oduševljenjem, trebalo je malo vremena tj. prvih nedelju dana da potrošači shvate da je mehanizam sasvim jednostavan i da oni samo treba da se odluče na koji će proizvod, neki od onih koji već nisu na nekoj drugoj akciji zalepe markicu sa kojom stiču pravo na popust od 10% direktno na kasi.

Naravno, markice moraju da zasluže, a one se dobijaju od ponedeljka do četvrtka, a mogu da se iskoriste od petka do nedelje. Posebno interesantno kod ove akcije je to što se kupci i zabavljaju lepeći markice, sami biraju koji proizvod mogu da kupe po nižoj ceni i tako sami sebi organizuju akcije na proizvode koji su im u tom trenutku potrebni. Na ovaj način smo omogućili potrošačima da naprave dodatnu uštedu i da ne čekaju da njihovi omiljeni proizvodu budu na nekoj od naših drugih akcija. Realizacijom ove kampanje smo udovoljili potrebama naših potrošača i samim tim povećali njihovo zadovoljstvo. Da je akcija dobro prihvaćena od strane potrošača govori podatak da smo za sedam nedelja podelili preko 1.900.000 markica.

Kakav je odnos DIS-a sa partnerima-dobavljačima?

Otkako postoji robna razmena i bilo kakva vrsta komercijalnih poslova, najvažnije je kakav vam je odnos sa poslovnim partnerom. Samo obostrani korisni, pošteni i dobronamerni partnerski odnosi, na duge staze, mogu da urode plodom. uspeha u poslu preko noći nema. Mi u kompaniji DIS u to čvrsto verujemo. zato poštujemo sve naše partnere i brinemo o njima. Pre svega, poštujemo datu reč, i to je za nas zakon.

TOP 20 proizvoda u akciji „Zalepi popust“: 1. svinjski but2. svinjska plećka3. pileća viršla Dobro4. dimljena svinjska pečenica5. čajna kobasica Dobro6. pšenično brašno T-500 Danubius7. kulen Dobro8. šećer Crvenka9. svinjska krmenadla10. plazma keks11. ćevapi12. suncokretovo ulje Dobro13. kafa Grand gold14. perfeks troslojni15. svinjski vrat16. vinjak Rubin17. banane18. krem Dobro19. dimljeni svinjski vrat20. pileći batak i karabatak

Tema broja - Odnos sa potrošačima

u toku godine imamo više sezonskih perioda kada je potražnja za određenim artiklima velika. Izrazito sezonski programi ili artikli u kratkom periodu moraju biti u akcijskoj ponudi jer imaju veliki uticaj na potrošače. Takođe, od velikog je značaja prilagoditi ponudu akcijskih artikala značajnijim praznicima i slavama, običajima, periodima posta i slično, kaže Vladica Vasić, direktor kategori menadžmenta u DIS-u.

- Na osnovu kojih parametara se vrši izbor akcijskih artikala?

Izbor se vrši na osnovu nekoliko parametara, a najvažniji je vrednost prodaje pojedinačnog artikla koja mora biti u vrhu prodaje u kategoriji u kojoj se artikal nalazi. Najprodavaniji artikli kod krajnjeg potrošača zbog prepoznatljivosti daju mogućnost diferencijacije akcijske od redovne cene. ukoliko je reč o redovnom akcijskom katalogu koji je podeljen po kategorijama proizvoda na osnovu zadovoljenja potreba potrošača, poželjno je asortimanski zadovoljiti očekivanja kupaca u svim kategorijama sa što atraktivnijim proizvodima. u organizovanju tematskih nedeljnih i vikend akcija, osnovni parametar je pripadnost i veza artikala sa reklamiranom temom.

- Koje su pogodnosti i benefiti koje dobavljač dobija koji učestvuje u akciji?

za dobavljače koji redovno učestvuju u akcijama, omogućili smo niz pogodnosti putem reklamiranja proizvoda u dnevnoj štampi, lifletima kao i na najgledanijim televizijskim programima. u našoj maloprodajnoj mreži obezbedili smo da akcijski artikli uglavnom imaju i posebna sekundarna mesta pozicioniranja i na taj način budu dostupniji potrošačima. Benefiti dobavljača su uvećani prometi koje generišu artikli na akcijama u odnosu na redovnu prodaju jer artikli po akcijskim

cenama su cenovno pristupačniji većini potrošača te je i veća kupovina ovih proizvoda. Takođe, na ovaj način potrošači stvaraju redovnu naviku kupovine tih istih proizvoda. Dobri prodajni rezultati koje postižu akcijski artikli, utiču na povećanje tržišnog učešća proizvoda i samog dobavljača u odnosu na konkurente što dobavljača stavlja u povlašćen položaj prilikom ugovaranja primarnih i sekundarnih pozicija u našem maloprodajnom sistemu.

- Koje su specifičnosti i prednosti nedeljnih, a koje vikend akcija?

Nedeljne akcije se organizuju radnim danima tokom nedelje i to od ponedeljka do četvrtka. Ranije je fokus bio na atraktivnim akcijskim sniženjima samo tokom vikenda, što je dodatno dovelo do velikih razlika u prometu u odnosu na ostatak nedelje. Borba za svakog kupca sa ciljem pružanja veće vrednosti u svakom momentu rezultirala je organizovanjem i nedeljnih akcija. Nedeljne akcije su podržane i odgovarajućom medijskom kampanjom sa ciljem informisanja kupaca o svakodnevnim novinama i povoljnim cenama. Nedeljne akcije oplemenjujemo određenom temom u pravcu zadovoljenja specifičnih potreba naših kupaca.

zbog tradicionalno povećane posete, vikend akcije se organizuju sa što atraktivnijim artiklima po veoma niskoj ceni. Cilj je opravdati očekivanja kupaca atraktivnom i diferenciranom ponudom u odnosu na konkurente. Vikend akcije su podržane snažnim pratećim reklamnim kampanjama. Kvalitet akcija je oplemenjen i uvođenjem novih artikala robne marke „Dobro” za koje se naši potrošači sve češće odlučuju, a razlog je sigurno odnos cene i kvaliteta. Cene artikala na vikend akcijama često kreiramo sa gubitkom, sa ciljem da budemo najpovoljniji na tržištu što smatramo investicijom u naše kupce. Sa ovakvom cenovnom politikom, kupci su nas prepoznali i veliki broj njih se odlučuje na kupovinu u našim marketima.

Vikend i nedeljne akcije na usluzi kupcima i dobavljačimaOrganizovati jednu uspešnu akcijsku kampanju je veoma težak i zahtevan posao. Imajući u vidu da je današnji potrošač prezasićen raznoraznim ponudama svih maloprodajnih lanaca, najvažnije je predvideti potrebu i obezbediti pravi artikal, objašnjava Vladica Vasić, direktor kategori menadžmenta u DIS-u

Za dobavljače koji redovno učestvuju u akcijama, omogućili

smo niz pogodnosti putem reklamiranja proizvoda u dnevnoj

štampi, lifletima kao i na najgledanijim

televizijskim programima

Vladica Vasić, direktor kategori menadžmenta

Piše: Miloš Garić

9

- Da li kategori menadžeri ugovaraju akcijske popuste sa dobavljačima na nivou celog lanca, ili se to radi za svaki objekat posebno?

Organizacija marketinških akcija u maloprodaji i veleprodaji predstavlja najznačajniji vid unapređenja prodaje, koji mi u kompaniji DIS primenjujemo. u tom smislu svaki naš dobavljač ima mogućnost da kroz učestvovanje u redovnim polumesečnim, vikend i nedeljnim akcijama kao i u ostalim periodičnim akcijama poveća numeričku i finansijsku prodaju sopstvenog asortimana. zbog efekata oglašavanja i standardizacije akcijske ponude, za artikle koji se nude na redovnim akcijama, neophodno je da se nalaze u celom našem sistemu. Međutim, dobavljači prisutni samo u određenim DIS objektima, mogu u dogovoru sa zaduženim kategori menadžerom organizovati akcije sniženja cena ili unapređenja prodaje. u pomenutim aktivnostima, u izuzetnoj meri pomaže ustanovljena DIS informatička platforma za online komunikaciju sa dobavljačima – DIS Portal. Kroz korišćenje navedenog portala, svaki dobavljač samostalno kreira listu i periodiku akcijskih artikala i prati njihovu prodaju.

- Od čega sve zavisi uspeh jedne akcijske kampanje?

uspeh jedne akcijske kampanje zavisi od više uzajamno povezanih faktora koji skupa daju prave, to jest najbolje moguće rezultate. uspeh jedne akcije ne zavisi isključivo od atraktivnosti ponuđenih artikala, već u mnogome zavisi od zastupljenosti u medijima, planiranja nabavke i lanca snabdevanja, sezone kao i mnoštva drugih faktora. zbog trenutne makroekonomske situacije, cena je i dalje najvažniji generator uspeha akcijske kampanje.

Organizovati jednu uspešnu akcijsku kampanju je veoma težak i zahtevan posao. Imajući u vidu da je današnji potrošač prezasićen raznoraznim ponudama svih maloprodajnih lanaca, najvažnije je predvideti potrebu i obezbediti pravi artikal u pravo vreme. Može se dogoditi da sama akcijska kampanja ne zabeleži očekivane rezultate, jer sam termin akcije nije bio odgovarajući.

zbog racionalizacije troškova, a u isto vreme zadovoljenja tražnje kupaca, sve zahtevniji posao je ugovaranje količina akcijskih artikala. uspeh jedne akcijske kampanje u mnogome zavisi od kvaliteta planiranja, kontrole i dopunjavanja zaliha.

- Da li su potrošači na neki način uključeni u izbor proizvoda koji će se naći na akciji?

zadovoljenje potreba i želja naših kupaca su naš osnovni cilj. Potrošači su uključeni u izbor proizvoda na taj način što imaju mogućnost da iskažu svoje želje, sugestije i primedbe pozivom našeg kontakt centra ili prosleđivanjem e-mejla.

Takođe se bavimo istraživanjem i analizom tržišta, kao i anketiranjem potrošača, i na taj način uključujemo kupce u izbor proizvoda. Smernice kojima se takođe vodimo su sezonalitet, trend, povećanje tražnje za određenim proizvodima kao i materijalne mogućnosti najvećeg broja kupaca.

Ispunjavamo razne želje kupacaPostoje li neki specifični zahtevi koje su potrošači imali u objektima?Naš posao je da konstantno osluškujemo zahteve potrošača. Kolege iz maloprodaje intenzivno sarađuju sa nama i prosleđuju nam neophodne informacije kako bismo uz zajedničke napore odgovorili na potrebe naših kupaca. Raznolikost tema koje se provlače kroz vikend i nedeljne akcije omogućava da se većina eventualnih specifičnih zahteva ispuni. Kroz ove teme se trudimo da unapred predvidimo sve potrebe naših kupaca intenzivnom saradnjom sa sektorom marketinga.

DIS u Smederevu prvi je maloprodajni objekat u današnjem DIS-ovom lancu maloprodajnih objekata, i iz tog razloga je očekivano da bude i prvi u nizu koji će biti adaptiran i prilagođen novonastalim trendovima na tržištu, kaže za DIS Glasnik Radoljub Đurić, poslovođa ovog objekta.

Posle opsežnih radova na objektu tokom maja, ovaj market pružiće odgovarajući komfor našim kupcima zato što se njihove potrebe kao i njihova očekivanja vremenom menjaju. Potrebno je da novim izgledom, kvalitetnijom uslugom i savremenijom opremom učinimo kupcima prijatniji boravak u našem objektu, što bi sa našim već čuvenim niskim cenama trebalo da zadovolji sve zahteve i potrebe kupaca.

Đurić objašnjava da će u smederevskom objektu biti postavljen potpuno novi pod, koji će u celosti biti pokriven

pločicama, biće postavljeno bolje osvetljenje objekta, takođe i kvalitetna klimatizacija, a na odeljenjima biće postavljena najsavremenija oprema. Izgled rafova biće u potpuno novom ruhu, što će kupcu pružiti bolju preglednost i lakši pristup izloženim artiklima. Takođe, magacinski prostor se proširuje tako da će roba za izlaganje biti lakše dostupna radnicima, što će im olakšati rad.

ukupna vrednost investicije je 1,2 miliona evra, a izvođač radova je firma Tehnogradnja iz Kruševca, koja nas prati od drugog DIS marketa, ističe Radoljub Đurić.

- Naš osnovni cilj je da zadržimo kupce i privučemo nove tako što ćemo im kupovinu učiniti prijatnijom i ispuniti njihova očekivanja u pogledu komfora, ljubaznosti osoblja i naravno niskih cena, što je naš zaštitni znak – kaže Đurić.

Objekat u Smederevu biće potpuno renoviran

Uvek može bolje

OD 12.05.DO 12.06.

ZATVORENOZBOG RENOVIRANJA

Biće postavljen potpuno novi pod, bolje osvetljenje objekta, takođe i kvalitetna klimatizacija, a na odeljenjima najsavremenija oprema. Izgled rafova biće u potpuno novom ruhu, što će kupcu pružiti bolju preglednost i lakši pristup izloženim artiklima. Ukupno ulaganje je 1,2 miliona evra, kaže Radoljub Đurić

Tema broja - Odnos sa potrošačima

11

Kompanija DIS dobitnik je prestižnog priznanja „Najbolje iz Srbije“ za 2013. godinu, u kategoriji velikih uslužnih preduzeća. Ove godine za to priznanje je konkurisalo 175 brendova, a proglašeno je 23 pobednika, kao i najbolji robni i korporativni brend u protekloj deceniji.

Svečanosti koju su organizovali Privredna komora Srbije, Ministarstvo trgovine i dnevni list Privredni pregled, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, prisustvovao je i potpredsednik vlade Rasim ljajić.

Priznanje DIS-u uručeno je našem generalnom direktoru Darku Aćimoviću.

- Veoma nam znači ova nagrada. Biti u ovako probranom društvu najznačajnijih srpskih privrednih aktera velika je satisfakcija za kompaniju DIS. Smatram da smo priznanje zaslužili svim onim što smo do sada postigli u oblasti kojom se bavimo, a sigurno da će nam zvanje „Najbolje iz Srbije“ biti novi podsticaj za dalje uspehe – kaže Aćimović.

Predsednik Privredne komore Srbije željko Sertić je rekao da se promocijom najboljih brendova jača nacionalni brend i jača slika Srbije u svetu, njena tržišna pozicija i ugled u inostranstvu. Sertić je naveo da je ove godine za nagradu „Najbolje iz Srbije” kandidovano preko 50 odsto kandidata više nego prošle godine, a za kandidate za nagrade glasali su i ljudi van Srbije.

Mamas biskvit haus – najbolji je lokalni brend, Premia - najbolja trgovinska robna marka, a Naše zrno najbolji novi brend u 2013. „Metalac” i „Plazma” najbolji su brendovi u Srbiji u prethodnih deset godina. „Metalac” je proglašen za najbolji korporativni brend, a „Plazma” za najbolji robni brend u prethodnoj deceniji.

u kategoriji Najbolji izvoznik, pobednici su „fijat automobili Srbija”, i to kao veliko preduzeće, a među malim i srednjim preduzećima tu titulu je poneo Bioenerdži point. Kada je reč o korporativnom brendu, nagrađeni su Koncern Bambi (hrana), Nektar (piće), hemofarm (hemija, kozmetika, farmaceutski i srodni proizvodi), Alfa Plam (trajna potrošna dobra), Mona (odeća i obuća), NIS (proizvodna dobra i poslovne usluge), DIS (velika uslužna preduzeća) i Energoprojekt Entel (mala i srednja uslužna preduzeća).

u kategoriji robni brend, najbolji su Iskon ulje (hrana), Jelen pivo (piće), Meriks (hemija, kozmetika, farmaceutski i srodni proizvodi), Metalac posuđe (trajna potrošna dobra), Ekstrim intimo (odeća i obuća) i hibrid suncokreta Sumo 1 PR (proizvodna dobra i poslovne usluge).

u kategoriji stranih korporativnih brendova koji posluju u Srbiji laureat je Koka kola helenik, a za najbolje uvođenje stranog brenda na tržište Srbije nagrada je pripala kompaniji Gasprom petrol stejšns.

za najbolje javno, državno ili dominantno državno preduzeće proglašen je Telekom Srbija, dok je futoški kupus najbolji brend sa zaštićenim geografskim poreklom.

Na sajtu www.najboljeizsrbije.rs samo u periodu od 1. do 30. marta, registrovano je više od 16.000 poseta i 95.000 pregleda strana. Ovi podaci svedoče o tome da je akcija privukla značajnu pažnju potrošača i predstavnika stručne javnosti. Glasali su i potrošači iz inostranstva, pre svega, iz zemalja u okruženju.

Cilj akcije „Najbolje iz Srbije” je da podstakne stvaranje kvalitetnih srpskih proizvoda, da se promovišu najbolji robni i korporativni brendovi iz Srbije, jača njihova tržišna pozicija i uliva poverenje potrošačima i partnerima u zemlji i inostranstvu.

Priznanje

DIS među dobitnicima priznanja „Najbolje iz Srbije”

Piše: M. G.

Veoma nam znači ova nagrada. Biti u ovako

probranom društvu najznačajnijih srpskih

privrednih aktera velika je satisfakcija za kompaniju DIS,

kaže Darko Aćimović, generalni direktor kompanije DIS

Među dinarskim milionerima, koji su dodatno operezovani prethodne godine, bilo je više od 2.000 inženjera, ali i 40 njih koji su naveli da su nezaposleni. Građani koji su u prošloj godini zaradili više od dva miliona i 185 hiljada dinara, odnosno u proseku iznad 182.000 mesečno - obavezni su da to prijave poreznicima radi dodatnog oporezivanja. Prethodne godine rok za podnošenje prijava isticao je u martu, a ove godine - 15. maja. u martu prošle godine, dinarski milioneri su poslednjeg dana za prijavu poreza na primanja čekali u redu. Ove godine rok za prijavu je promenjen, ali navike nisu. Dragan Agatunović, iz Poreske uprave, rekao je da u ovom trenutku građani još nisu počeli da podnose prijave Poreskoj upravi, i da očekuju da će prijave biti podnete u toku aprila, krajem aprila i u prvoj polovini maja. Prethodne godine oko 19.000 građana bilo je na udaru dodatnog oporezivanja. Iako oni koji dobro zarađuju nemaju obavezu da u Poreskoj prijavi navedu čime se bave, većina to uradi. Tako znamo da je među dinarskim milionerima, prethodne godine bilo više od 2.000 inženjera, nešto manje ekonomista, gotovo hiljadu univerzitetskih profesora a znatno manje

pravnika, menadžera, direktora, lekara. Ipak, najzanimljivije je to da je čak 40 građana milionera navelo da su nezaposleni. Nije isključeno, kažu stručnjaci, da je neko od njih, iako je toliko zaradio, ostao bez posla ili je reč o autorskim ugovorima, zaradama sportista, na estradi. Pored činjenice da sve koji su zaradili trostruki prosečan dohodak oporezuju sa deset odsto, a veće prihode čak sa 15 odsto, poreznici su unakrsnom proverom došli i do onih koji takva primanja nisu prijavili.

zahvaljujući novom patentu koji otkriva dodatak šećera ili vode, proizvođači i potrošači vina biće zaštićeni od nesavesnih proizvođača napitka od grožđa.

Ivan Smajlović (37), diplomirani inženjer tehnologije, patentirao je novi koncept koji otkriva autentičnost vina, ali i svedoči o zaštiti geografskog porekla i može da pomogne u pravljenju srpskih brendova i plasiranju srpskog vina kao visokokvalitetnog.

„Radi se o novom konceptu koji detektuje ilegalne proizvođačke prakse u proizvodnji vina kao što su dodatak šećera i vode. Može da otkrije da li vino dolazi iz određene vinarije sa određenog poteza i vinograda, kao i da li je zaštićenog geografskog porekla”, kaže Smajlović.

Novi koncept analize može da zaštiti brendove u alkoholnoj industriji kako bi se razlikovali od falsifikata na tržištu, i da razdvoji legalne proizvođače od ilegalnih trgovaca.

„Proizvodna tehnologija je otišla toliko daleko da tehnolozi od nečega što nije grožđe mogu da naprave da izgleda kao da je proizvedeno od grožđa. Ove vrste analiza su toliko specifične i osetljive, da se za svako vino pravi poseban „otisak prsta”. Na taj način, tehnolog, koliko god bio verziran, neće uspeti

da napravi „otisak prsta” da to izgleda kao da je grožđe. Može da namesti alkohol, šećer, namesti kiselost, ali ne može izotopski sastav”, kaže on.

Ovu metodologiju su prihvatili proiz vođači, Ministarst vo poljoprivrede i akreditovane laboratorije u Srbiji, a metoda je postala izvorni dokument Instituta za standardizaciju i objavljena je u „Službenom glasniku”. Sledeći korak je da uđe u regulative, kako bi inspekcija mogla da preduzme konkretne mere.

Srbija je vodeća evropska zemlja po potrošnji pesticida, pišu Novosti. Potrošačima niko neće moći da garantuje koliko je naša hrana zdrava. To se neće promeniti, jer će i naredne četiri godine sredstva za zaštitu bilja moći da se uvoze bez ograničenja. Iako Ministarstvo poljoprivrede tvrdi da je naše voće i povrće bezbedno, šest predstavnika multinacionalnih kompanija za proizvodnju pesticida ističu da se 70 odsto poljoprivrednih proizvoda u Srbiji i dalje tretira nedovoljno ispitanim pesticidima sumnjivog kvaliteta.

Ipak, glavni razlog zašto se spekuliše o neproverenim pesticidima, za koje se ne zna kakve posledice imaju po zdravlje i okolinu, je činjenica da je ove godine ponovo odložena primena zakona koji predviđa kompletnu toksikološku dokumentaciju za pesticide, a koji je usvojen još 2009. godine. „Primena ovog zakona bi konačno regulisala ovu oblast”, kaže Siniša Ilinčić, predstavnik udruženja inostranih proizvođača sredstava za zaštitu bilja.

Ilinčić tvrdi da se 70 odsto poljoprivrednih proizvoda u Srbiji tretira nedovoljno ispitanim pesticidima, sumnjivog kvaliteta, od kojih mnogi izazivaju neplodnost i rak, a u zemlji se zadržavaju po 20 godina. Više od 90 odsto pesticida se uvozi. u Eu pesticid mora da se ispituje deset godina pre nego što počne da se koristi, a u Srbiji su dovoljne - dve. u Srbiji se pesticidi kupuju na crnom tržištu, zbog besparice istim preparatom se prskaju i voće i povrće, a koriste bez saveta agronoma.

VESTI • DIS • REGION

Potrošnja pesticida najveća u Srbiji Srpski patent otkriva

prevare sa vinima

Među srpskim milionerima 2.000 inženjera

DIS je u martu organizovao putovanje u Tursku za grupu od 40 zaposlenih. Ekskurzija je trajala od 20. do 23. marta, što je bilo taman dovoljno vremena da se Istanbul obiđe uzduž i popreko.

Disovci su posetili Plavu džamiju, Aja Sofiju, Topkapi palatu i Vaseljensku patrijašiju. Naravno, putovanje je delimično imalo i poslovni karakter pa je odvojeno vreme i za posetu trgovini Migros – koja je najveći turski trgovinski lanac.

Organizovan je i odlazak na tursko veče i neizostavno krstarenje Bosforom.

- Ovo spada u sada već tradicionalna putovanja koje organizuje marketing sektor u okviru kompanije DIS. Pre Istanbula smo već posetili Budimpeštu, Prag, Beč, ljubljanu, Veneciju - kaže Ivan Šuleić, direktor marketinga u DIS-u.

Ovakve ekskurzije imaju za cilj da približe ljude koji zajedno sarađuju svaki dan i da se vidi nešto novo iz branše jer se uvek obilazi i neki trgovinski lanac.

Nemački DlG Institut je u martu dodelio nagradu za Višegodišnji vrhunski kvalitet proizvoda kompaniji zlatiborac. u pitanju je jedna od najvažnijih međunarodnih institucija za ocenjivanje kvaliteta prehrambenih proizvoda, osnovana još 1885. godine.

Svake godine, DlG centar za testiranje ispituje prehrambene proizvode u sedamnaest kategorija, koristeći savremene naučne metode i dodeljuje ocene na osnovu postignutih rezultata na brojnim testovima.

Testiranje pored rigoroznih laboratorijskih analiza i kontrole biohemijskog sastava podrazumeva i senzorna i organoleptička ispitivanja od strane eminentnih stručnjaka iz celog sveta.

zlatiborac je u prethodnih pet godina nagrađen sa ukupno dvadeset šest medalja za vrhunski kvalitet proizvoda na godišnjim takmičenjima „ham and Sausage Quality Competition”, na kojima učestvuje preko 30.000 prehrambenih proizvoda iz celog sveta.

Ovogodišnja posebna nagrada, dodeljuje se proizvođačima koji su u prethodnih pet godina ostvarili natprosečan uspeh u takmičenju, a zlatiborac je prva kompanija sa naših prostora koja je dobila ovo važno priznanje.

Srbija je za Španiju najvažniji partner na Balkanu, ocenili su učesnici sastanka srpskih i španskih privrednika u Beogradu.

Delegacija predstavnika 16 španskih kompanija boravi u Beogradu, a njihov cilj je da pronađu mogućnosti ulaganja i partnere u Srbiji. Španske kompanije su iz sektora infrastrukture, energetike, očuvanja životne sredine kao i iz sektora automobilske industrije.

Ambasador Španije u Srbiji, Arturo laklaustra Beltran, je kazao da je trgovinska razmena dve zemlje u stalnom porastu, a španske firme su sve više zainteresovane za saradnju sa srpskim partnerima, jer Španija vidi Srbiju kao najvažnijeg partnera na Balkanu. Prema njegovim rečima, Španija je do pre nekoliko godina imala ekonomskih problema koje je u međuvremenu prevazišla jer je uspela da sprovede reforme u

mnogim oblastima. Reforme su omogućile povratak poverenja stranih investitora, ocenio je on i dodao da od kada je 21. januara Srbija postala kandidat za ulazak u Eu, ima veliku šansu da unapredi svoj ekonomski razvoj.

Srbija je zemlja koja je dosta toga uradila na privlačenju stranih investicija, i uspela je da postane lider u regionu, kada su u pitanju strane direktne investicije, rekao je v.d. direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), Vladimir Milenković. Najveći spoljnotrgovinski partner Srbije trenutno je Italija, a najuspešnije izvozne grane su automobilska industrija i agrobiznis, naveo je on i upoznao goste iz Španije da se u našoj zemlji trenutno priprema 21 zakon, koji bi u velikoj meri i u najskorije vreme trebalo da izmeni i unapredi privredni ambijent.

DIS na ekskurziji u Istanbulu Zlatiborac osvojio nagradu u Berlinu

13VESTI • DIS • REGION

Španija: Srbija najvažniji partner na Balkanu

Bura u čaši mleka

Industrija mleka u Srbiji sa strepnjom je dočekala 2014. godinu jer su ukinute carine na uvoz ovog proizvoda iz Evropske unije. Problemi koji godinama unazad već postoje u ovoj oblasti dodatno će se usložnjavati jer će domaće tržište ostati nezaštićeno, a najveću cenu državne nespremnosti za dolazak konkurencije platiće farmeri, koji neće moći da prežive pred najezdom evropskih kolega kojima njihove države daju bogate subvencije.

I baš te subvencije su ono što daje prednost konkurenciji, a srpske proizvođače, posebno one male, može da „baci na kolena”. Stručnjaci kažu da je mlekarska industrija ušla sa velikom neizvesnošću u 2014. godinu, jer je carina na uvoz mleka i mlečnih proizvoda potpuno ukinuta i da taj udar neće moći da preživi najveći broj malih mlekara, jer neće imati mogućnosti da uskladi svoje poslovanje sa zahtevima i standardima Eu. Doduše, bure u koje srpski mlekari sipaju svoje mleko, već godinama je bušno od problema, pa mleko curi na sve strane, ali ovaj sa ukidanjem carina mogao bi definitivno da dovede da i ono malo što je ostalo iscuri.

Toga se boji i Josip Dulić, mlekar iz Đurdina i potpredsednik Centralne asocijacije za proizvodnju mleka.

- Potpuno nespremni dočekujemo dolazak konkurencije, u poslednje dve godine većina farmera je ionako imala smanjenje proizvodnje, a izostala je pomoć nadležnih da se sva grla upišu u knjige. Mi nismo spremni da izdržimo ovaj udar tim pre što kod nas ne postoji dugoročna politika na planu regresiranja proizvodnje, već svaka vlast počinje iz početka. zbog toga mi svakog dana strepimo da će se kriterijumi promeniti, ali ono što znamo to je da nam se otkupna cena u odnosu na uloženi novac u proizvodnju stalno smanjuje i da stočni fond sve više opada. Strepim za budućnost mlečne industrije jer stoke nema - tvrdi Dulić.

Njegove strepnje deli i Jasna Stevanović iz udruženja za poljoprivredno prehrambenu industriju.

- u Srbiji se godišnje proizvede oko 1,5 milijardi litara mleka. Od toga, čak 98 odsto zauzima proizvodnja kravljeg mleka, 0,8 odsto ovčijeg, dok je oko 1,6 odsto proizvodnja kozjeg mleka. Vrednost proizvodnje na nivou gazdinstava iznosi oko 300 miliona evra, što čini oko 7,6 odsto ukupnog poljoprivrednog bruto proizvoda. Mlekarska industrija zauzima lidersko mesto u prehrambenoj industriji Srbije. Procena je da sadašnje mlekare rade sa polovinom iskorišćenosti, tako da preradni kapaciteti nisu prepreka povećanju proizvodnje. Međutim, stočarstvo Srbije već više decenija ima tendenciju pada od dva do tri odsto godišnje. Bez toga nema ni razvijene poljoprivrede, pa se stanje u ovoj delatnosti odrazilo i na potrošnju mleka, po kojoj se nalazimo na pretposlednjem mestu u Evropi – kaže Stevanović.

Ona tvrdi da se danas mlekarska industrija suočava sa brojnim promenama i izazovima. Jedan od najvažnijih je rast potreba za mlečnim proizvodima.

- u poređenju sa razvijenim mlekarskim zemljama, Srbija ima lošu strukturu otkupa i neekonomičnu proizvodnju. Nju karakteriše i sve uočljivija nelojalna konkurencija. Beleži se i smanjenje broja muznih krava i mlečnih farmi. ukupna količina proizvedenog mleka u vremenu od 2001. do 2009. godine smanjila se za skoro 100 miliona litara godišnje. Sa prosečnom mlečnom proizvodnjom od 2.979 litara po kravi, Srbija se nalazi ispred drugih država, kandidata za članstvo u Eu. Ali, u poređenju sa članicama Eu, to je znatno manje i bojim se da veliki broj naših proizvođača neće moći da ispuni najviše zahteve koji su u skladu sa Eu standardima, što će dovesti do gašenja mnogih farmi - naglašava Stevanović.

Nenad Budimirović iz Privredne komore Srbije to ne negira, ali kaže da nije baš sve tako crno, jer se poslednjih godina udeo mleka koji se predaje mlekarama povećao na preko 50 odsto. Problem predstavlja to što 35 odsto ostaje na farmama.

- Mleko koje ostaje na farmi uglavnom se koristi za potrebe domaćinstva ili se prerađuje u kajmak, sir ili druge proizvode koji se prodaju na pijacama ili preko nakupaca. Problem je to što tržište sirovog mleka u Srbiji karakteriše nisko učešće

Istraživanje

Piše: Slađana Vukašinović

Potpuno nespremni dočekujemo ukidanje carina na uvoz mleka i dolazak konkurencije, u poslednje dve godine većina farmera je ionako imala smanjenje proizvodnje, a izostala je pomoć nadležnih da se sva grla upišu u knjige. Mi nismo spremni da izdržimo ovaj udar, kaže Josip Dulić, mlekar iz Đurdina i potpredsednik Centralne asocijacije za proizvodnju mleka

U Srbiji se u poslednje tri decenije beleži pad broja krava i steonih

junica, kao i rast izvoza ovih životinja. To je bio razlog što smo

proteklih godina uvezli preko 2.000 junica i ustupili ih našim farmerima po nabavnoj ceni sa grejs periodom od šest meseci,

kažu u Imleku

proizvodnja sterilizovanog i pasterizovanog mleka

2013.4.401.087 hl

2012.4.708.496 hl

15

mleka otkupljenog u cilju dalje industrijske prerade. zbog toga i broj mlekara varira, pa je tako po podacima uprave za veterinu odobreno 260 objekata za preradu mleka. Međutim njihova iskorišćenost je samo 60 odsto. Od toga je 27 objekata industrijskih, 175 su zanatska, a ostalo su mini mlekare. za izvoz mleka i mlečnih proizvoda registrovano je 56 objekata, ali ih je samo šest za plasman robe na evropskom tržištu - kaže Budimirović.

On dodaje da smo sa ovakvim kapacitetom u 2013. godini uspeli da proizvedemo 4.401.087 hektolitara mleka, a od toga izvezli samo 18.350 litara.

- Dobit od toga je bila oko 14 miliona dolara. u isto vreme izvezli smo i oko 12.500 litara proizvoda od mleka, u tipu jogurta, i po tom osnovu ostvarili oko 13 miliona dolara, dok je izvoz sireva bio oko 8.300 kilograma a vrednost čak 35 miliona dolara. Naravno, vidi se da orijentacija na proizvode od mleka daje najveću dobit ali za to su osposobljeni samo najveći - tvrdi Budimirović.

Jedan od najvećih mlekara je svakako „Imlek”, a savetnica generalnog direkora ove kompanije Dragica Bolić kaže da i oni nisu zaštićeni u potpunosti od nove godine od inostrane konkurencije, jer je ukinuta carina.

- zato treba uspostaviti sistem subvencija po kvalitetu, ukoliko želimo da povećamo naše učešće na inostranim tržištima. Takođe, treba pronaći i prostor za subvencionisanje kamata za investiranje u sirovine za proizvodnju mleka i obezbediti povoljne dugoročne kredite do 10 godina. Potrebno je što pre pokrenuti Nacionalnu laboratoriju za ispitivanje kvaliteta mleka. Takođe, treba da se preispita i predlog da se otkupljuje mleko koje ima više od 400.000 somatskih ćelija, jer će u tom slučaju mlekare morati da uvoze mleko. Ne treba da se zaboravi i problem sa aflatoksinom jer smo mi zbog njega uložili mnogo para, pošto različite laboratorije daju različite podatke o količini aflatoskina - ističe Bolić.

Iz ove kompanije kažu da ne mogu sve sami i da država mora više da se angažuje.

- u Srbiji se u poslednje tri decenije beleži pad broja krava i steonih junica, kao i rast izvoza ovih životinja. To je bio razlog što smo proteklih godina uvezli preko 2.000 junica i ustupili ih našim farmerima po nabavnoj ceni sa grejs periodom od šest meseci i rokom otplate od 40 rata. želeli smo time da pomognemo obnavljanju stočnog fonda sa rasnim grlima,

koja imaju veću produktivnost i pomognemo farmerima da uspostave efikasniju i jeftiniju proizvodnju. Takođe, omogućili smo lokalne subvencije i kredite za farmere, stimulisali smo povećanje proizvodnje i uspostavljanje sistema za navodnjavanje, podržali modernizaciju farmi. Bez isplative i dobro organizovane primarne proizvodnje koja poštuje sve savremene standarde, nemoguće je imati kvalitetnu sirovinu, što nam je uvek primarni cilj. Ali moraju da postoje i podsticaji države - kažu iz Imleka.

I u Šabačkoj mlekari imaju slično mišljenje.

- Mi imamo oko 4.000 kooperanata i dnevno proizvedemo oko 250 tona mleka. Međutim, zbog prošlogodišnjeg kašnjena sa isplatom podsticaja i mi dugujemo našim farmerima. I pored teške situacije u kojoj se nalazimo, mi uspevamo da proizvodnjom mlečnih proizvoda i njihovog izvoza, pre svega na rusko tržište, „plivamo” u teškim vremenima. Mi smo već prisutni na tom tržištu gde osim „fete” izvozimo i „sirka”, „a la kajmak” i posebnu vrstu „a la kajmak suši sira”, koja je najviše zastupljena u ruskim restoranima, ali sve više i u industriji. u ovom trenutku na to tržište izvozimo oko 800 tona robe mesečno i naši proizvodi mogu se naći na rafovima gotovo svih velikih trgovinskih lanaca. Robu plasiramo preko distributivnih centara u Moskvi, Sankt Peterburgu i Krasnodaru. Pravi kuriozitet je da su naši proizvodi stigli i do kupaca na Sahalinskim ostrvima, ali da bi to tako i ostalo mi moramo dugoročno da znamo kakva je strategija države u ovoj oblasti, tim pre jer je tržište sada liberalizovano - kažu u ovoj kompaniji.

Država obećava da će pomoći, jer su novom Uredbom o raspodeli podsticaja u poljoprivredi za 2014. godinu povećana sredstva za podsticaj u stočarskoj proizvodnji.

- Povećali smo u ovoj teškoj godini podsticaje za tov jagnjadi sa 1.000 na 2.000 dinara po jagnjetu, za priplodne ovce i koze sa 4.000 na 7.000 dinara, za priplodne krmače sa 4.000 na 5.000. Ove godine agrarni budžet je 45 milijardi dinara od čega je čak 43 odsto za podsticaje u poljoprivredi. Ipak, treba da se zna da je od ove godine tržište liberalizovano i da će to biti dodatni problem za naše poljoprivrednike. Država Srbija će pokušati da zaštititi sve naše proizvode ali to neće biti dovoljno. Naime, svi oni koji misle da treba da se bave poljoprivredom treba da angažuju i sopstvene umne i finansijske resurse. Ko ne misli tako neka se na vreme opredeli da se bavi nečim drugim - kaže ministar poljoprivrede Dragan Glamočić.

Srbija na 4. mestu po potrošnji alkohola u Evropi

Statistika

Piše: Natalija Sekulić

Čak 76 odsto mladih pije kod kuće, a najčešće su ih prvi poslužili upravo roditelji ili neko iz bliže porodice, tako da mladi u Srbiji piju dvostruko više nego njihovi vršnjaci u Evropi

Srbija je na četvrtom mestu u Evropi po potrošnji alkohola, sa prosekom od 11 litara čistog alkohola po glavi stanovnika, a kako bi se prevazišao taj problem, Ministarstvo zdravlja formiralo je multisektorsko radno telo čiji je zadatak izrada Nacionalne strategije i Akcionog plana za smanjenje potrošnje alkohola i prevencije alkoholizma 2014-2020. godine.

Prvi sastanak tog tela, koji se odvijao „u skladu sa preporukama Regionalne kancelarije Svetske zdravstvene organizacije za Evropu koja ukazuje na dramatične posledice prekomerne potrošnje alkohola”, izjavio je predsednik Republičke stručne komisije za prevenciju i zloupotrebu alkohola i alkoholizma, prof. dr Petar Nastasić.

On objašnjava da je na osnovu dugogodišnjeg praćenja štete i istraživanja mortaliteta, kao posledice potrošnje alkohola, otkrivena direktna povezanost između potrošnje alkohola i stope opšteg mortaliteta.

„u Srbiji je i dalje veliki problem slaba prepoznatljivost štetnosti opijanja po čovekovo opšte zdravlje, kao jednog od ključnih uzroka preko 60 različitih oboljenja”, naglasio je Nastasić, kako se navodi u saopštenju pomenutog tela.

u sastavu Radnog tela nalaze se predstavnici Ministarstva finansija, Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstva regionalnog razvoja i lokalne samouprave, Ministarstva omladine i sporta, Ministarstva spoljne i unitrašnje trgovine i telekomunikacija.

Tu su zatim predstavnici Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva pravde i državne uprave, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog

razvoja, kao i Ministarstva zdravlja i Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.

Prvo piće mladi u Srbiji popiju sa 13 godina, svaki deseti lečeni alkoholičar je mlađi od 30 godina, a mladi piju duplo više nego njihovi vršnjaci u Evropi, pokazala su nedavno sprovedena istraživanja.

Sklonost ka kombinovanju više vrsta alkoholnih pića, brzo ispijanje i takmičenje ko više može da popije alkohola, pijenje više dana bez pauze - samo su neki od oblika opijanja kod mladih, navodi se u saopštenju Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti.

Direktor te ustanove dr Aleksandar Vujošević, napominje da ovakvi obrasci konzumiranja alkohola mogu vrlo brzo dovesti do izrazito teških fizičkih i psihičkih posledica, među kojima su bolesti jetre, oštećenja pankreasa i pojava dijabetesa, ali i oštećenja srčanog mišića, krvnih sudova, nervnog sistema i mozga.

„Kako istraživanja pokazuju, više od 40 odsto mlađih od 16 godina u Srbiji se jednom ili više puta napilo, dok je više od 90 odsto probalo alkohol. upravo iz ove grupe se regrutuju zavisnici od alkohola, a tome u prilog govori i činjenica da je svaki deseti lečeni alkoholičar mlađi od 30 godina”, navodi Vujošević u pisanoj izjavi medijima.

Pogrešni kulturološki obrasci predstavljaju posebno veliki problem, naglasio je on, čak 76 odsto mladih je pilo kod kuće, a najčešće su ih poslužili upravo roditelji ili neko iz bliže porodice, tako da mladi u Srbiji piju dvostruko više nego njihovi vršnjaci u Evropi.

Najvažnije da je jeftino

Profil prosečnog srpskog kupca

Piše:Natalija Sekulić

Analiza

Stručnjaci GFK-a ocenili su da se većina domaćih potrošača sada drži devize „triput meri, jednom seci” i ukazali da je pad standarda i porast troškova naterao kupce na racionalno ponašanje i planiranje

Kako danas izgleda prosečan srpski potrošač? Dovoljno je da se zagleda u novčanik kada dobije platu i da shvati da danas gotovo polovinu mesečnih primanja, tačnije 43 odsto, izdvaja na hranu. u najkraćem, cena mu postaje sve važnija odrednica i zato smanjuje kupovine. Ali, iako je prinuđen da štedi, ipak se ne odriče blagodeti moderne tehnologije - mobilnog telefona i interneta.

Da je upravo to profil današnjeg kupca, pokazalo je istraživanje o kupovnim navikama prosečnog srpskog potrošača, koje je sprovela marketinška agencija GfK.

Stručnjaci GfK-a ocenili su da se većina domaćih potrošača sada drži devize „triput meri, jednom seci” i ukazali da je pad standarda i porast troškova naterao kupce na racionalno ponašanje i planiranje.

- To je i očekivano, ako se zna da je pre deset godina prosečna plata iznosila oko 215 evra, a sada oko 370 evra, ali i da je evropska valuta tada vredela 65 dinara, a danas premašila 113 dinara. u međuvremenu, višestruko su poskupele i osnovne namirnice i kućna hemija, ali i usluge – navode iz GfK-a.

A šta kaže zvanična statistika? Od ukupnog budžeta koje jedno domaćinstvo troši (53.282 dinara), čak 21.650 dinara odlazi na hranu, a na stanovanje minimum 8.000 dinara. Tu dakle dileme nema - srpski potrošač prvo kupuje hranu, a onda izmiruje račune. Interesantno je da su izdaci za odeću i obuću približni onima za telefoniranje i internet i iznose 2.796 dinara, odnosno 2.329 dinara.

Prema istraživanjima GfK, sve manji i nesigurni mesečni prihodi teraju potrošače da zaobilaze poznate brendove i da potraže jeftiniju alternativu. Ipak, koliko je moguće trude se da za izdvojen novac dobiju najbolji odnos cene i kvaliteta.

- u poređenju s vremenom od pre dve, tri godine, značajno se povećao broj kupaca koji idu u velike kupovine, međutim godine krize su učinile da se broj odlazaka u toku meseca smanji. Dok je 2009. godine jednom nedeljno u velike kupovine odlazilo 24 odsto srpskih kupaca, sada samo njih sedam odsto to čini sa ovom učestalošću. Nasuprot tome, nešto manje od polovine domaće populacije danas odlazi u velike kupovine jednom mesečno - istakli su iz GfK-a.

Ekonomista Miroslav zdravković kaže da je očigledno da su naši potrošači drastično osiromašili i da sada u kupovinu odlaze „kao po kazni”.

- Kupuje se ono najosnovnije: hleb, mleko, jogurt i neki jeftiniji mesni narezak. Potrošačima je jasno da samo za to imaju, pa im kupovina presedne jer moraju da prođu pored punih polica primamljivih proizvoda – kaže zdravković za DIS Glasnik.

Prema njegovom mišljenju, uštede mogu da se naprave u kupovinama na akcijama i popustima jer se veći broj proizvoda tada može pazariti povoljnije.

S druge strane, svi smo kao kupci svesni koliko je velika impulsivnost u takvim kupovinama - kupimo i ono što nas u datom momentu privuče, bilo da je na sniženju, bilo zbog promocije i poklona. Vremena su takva da ljudi raspolažu sa smanjenom količinom novca i ne mogu da odvoje više za potrepštine. Kriza je duboka i neizvesna i kupci između ostalog idu u potragu za sniženjima. Njih 24 odsto je istaklo da bar jednom mesečno juri sniženja, a 37 odsto traži robu na sniženjima još češće.

- Što se tiče načina plaćanja, velika većina plaća robu široke potrošnje u gotovini, čak njih 84 odsto. ljudi ipak više vole da se „prostru koliki je guber”, mada bi se moglo očekivati da se zbog odloženog plaćanja više koriste drugi načini plaćanja, poput čekova. Moguće je da plaćanje u gotovini, izaziva i psihološki osećaj kontrole novca - kažu u agenciji GfK.

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović kaže da je realna potrošačka korpa daleko iznad one zvanične (63.761 dinara u decembru 2013. godine) i iznosi 120.000 dinara i da za nju, nažalost, niko nema para.

- Prosečnoj srpskoj porodici neophodno je da dnevno potroši između 2.000 i 3.000 dinara na hranu i račune.

Dok je 2009. godine jednom nedeljno

u velike kupovine odlazilo 24 odsto srpskih kupaca,

sada samo njih sedam odsto to čini sa ovom učestalošću

Ako se tome doda i poneka kupovina odeće i obuće, kao i sve ono što je potrebno za jedan skroman život, realna potrošačka korpa dostigla bi iznos od oko 120.000 dinara – izvodi Papović računicu NOPS-a za DIS Glasnik.

Prema njegovom mišljenju, potrošače pri kupovini prvenstveno opredeljuje cena zbog čega najčešće posežu za jeftinijim namirnicama.

Jedno je sigurno - način kupovine se poslednjih godina mnogo promenio. Građani mogu da kupuju i rano ujutru i kasno uveče, tokom noći, „on lajn” iz fotelje.

Povećana je znatno ponuda pojedinih proizvoda - postoji recimo nova segmentacija jogurta i mleka, integralnih proizvoda, „organik” i „premijum” sokova i namaza, zatim deterdženata u obliku gelova i tableta.

Proizvođači i trgovci se trude da izađu u susret kupcima, prilagode ponudu, organizuju sve više promocija - dnevnih, nedeljnih, mesečnih, jer osetno pada prodaja.

To potvrđuju i podaci Ministarstva trgovine da je za samo dve godine, prosečan račun u prodavnici „pao” sa nepunih 600 dinara na mizernih 300 dinara.

Posle izdataka za hranu, piće i stanovanje, naši građani dosta daju i za prevoz (8,2%), rekreaciju (5,6%), a za duvan (4,3%).

u Srbiji ima više od 9 miliona korisnika mobilnih telefona, ili 1,27 po stanovniku, pa je stavka za telefoniranje postala gotovo neizbežna pri popisivanju troškova kućnog budžeta.

Veće troškove svakog meseca imaju i svi oni koji imaju računar, a njih je oko 60 odsto u našoj zemlji, a skoro isto toliko njih ima i internet priključak.

Još pre nekoliko godina istraživanja su pokazala da su potrošači u Srbiji, pogotovu oni mlađi, spremniji da se pre odreknu televizije nego interneta. Tako je internet postao mesto gde se kupci informišu o tome kome je proizvod namenjeno, njegovim karakteristikama, sastavu i zdravstvenim aspektima.

Tako se ostvaruju određene uštede, pa kupci „surfujući” internetom pronalaze jeftinije proizvode, od guma za automobile, maturskih haljina, cipela, kozmetike i jeftinijih aranžmana za letovanje, pa do stručne literature i retkih umetničkih starina.

Sa svoje strane, trgovci se trude da na razne načine namame kupce.

Tu je određen koncept slaganja robe, piće i prehrana idu na jednu stranu, a hemija se odvaja na drugu. Mala roba se takođe odvaja od srednje i velike.

u udruženjima potrošača savetuju kupce da treba da budu racionalni i da ne kupuju velika pakovanja hrane, iako je cena pristupačna, ukoliko će pola od toga baciti.

Njihov savet je da svaki potrošač mora da zna svoje mogućnosti, dubinu svoga džepa kako bi kupio ono što mu zaista treba.

19

Posle izdataka za hranu, piće i stanovanje,

naši građani dosta daju i za prevoz (8,2%), rekreaciju (5,6%), a za duvan (4,3%)

finansiranje javnog sektora, posebno javnih preduzeća je veliki problem koji državna kasa neće moći dugo da izdrži i zbog toga su potrebne njegove reforme. ukoliko to ne uradimo, pored zaduživanja moraćemo da razmišljamo i o njegovoj privatizaciji kao poslednjoj mogućnosti koju možemo da napravimo jer posle toga nemamo više šta da prodamo.

Privatizacija javnih preduzeća bez strukturnih reformi unutar tih sistema ne bi bila isplativa za državu ali ni interesantna za investitore.

Kada to kažem mislim pre svega na EPS i ja sam skeptičan da bi ga neko u ovakvom stanju kupio. Naime, da bi on bio interesantan za stranog investitora vi morate prvo da nivo cena struje dovedete na jedan prihvatljiv nivo. To sada nije situacija jer država još uvek preko EPS-a obavlja i socijalnu politiku. Ako se to uradi, moguće je da se njegova privatizacija uradi za nekoliko godina, ali danas ne.

Bez reforme cena i bez sređivanja prilika unutar neefikasnog sistema teško da možemo da pričamo o stranim investicijama u EPS-u ili privatizaciji. Ta neefikasnost muči celokupnu javnu upravu i upravo to je centralno mesto koje reformama mora da se prevaziđe.

Svi kažu da je javni sektor veliki i da treba da se smanji, ali vi ne možete da otpustite ljude a da niste promenili procedure i poslove na kojima oni rade. Država je

procedure napravila komplikovanim da njihova realizacija traži armiju administracije. Ako i otpustite ljude vi ćete morati opet da ih zaposlite ako zadržite komplikovan sistem. zbog toga se prvo mora krenuti od uprošćavanja procedure pa tek onda smanjenja ljudi. Taj proces mora da se uradi i naravno to je lako reći ali je teško uraditi i zbog toga mora da se vodi računa kako će da se sprovede.

Nisam zagovornik smanjivanja plata u javnom sektoru. Ta zamka može državu da dovede u problem da niko ko vredi neće da dođe da radi u javnom sektoru jer će u privatnom dobiti mnogo više. zbog svih tih nedoumica, reformi javnog sektora mora da se pristupi vrlo ozbiljno, a cilj treba da bude racionalniji i efikasniji javni sektor.

Taj cilj je neostvariv bez sveobuhvatnih strukturnih reformi, jer više nemamo gde da uštedimo a da ne zadremo u stečena prava oko zarada i penzija. Drugim rečima, nema više odlaganja jer ono može da nas dovede do mnogo surovijih mera štednje koje bi pogodile sve slojeve stanovništva.

Prilikom rebalansa budžeta mora da se restruktuira rashodna strana.

Ako se to ne uradi mi nećemo moći da odgovorimo svim obavezama, tačnije bićemo u ekstremnoj nelikvidnosti i nesposobnosti da vraćamo svoje dugove. S druge strane, mi više ne možemo da se zadužujemo na međunarodnom tržištu jer to zaduženje ima visoku cenu.

Arapski kapital je dobar za ekonomiju Srbije i ne treba ga izbegavati. Moramo da znamo da kapital dolazi tamo gde može da se oplodi bolje nego na nekom drugom mestu. Drugim rečima, Arapi nisu Samarićani pa donose kapital u Srbiju zato što je vole, već zato što misle da u njoj može da se oplodi. Taj kapital je dobrodošao ali videćemo u kojoj meri će stvarno ući. Potrebna je politička stabilnost za bilo koji kapital pa i arapski.

Arapske zemlje su shvatile da su nalazišta nafte ograničena i da moraju da investiraju u inostranstvo. Oni imaju problem hrane i zbog toga gledaju da investiraju u zemlje koje su pogodne za to. Takve njihove investicije već postoje širom sveta, ali čini mi se da mi nismo tu nešto slavno počeli saradnju - zaključuje labus.

21

Iz stručnog ugla

Ne treba smanjivati plate, to je zamka

Piše:prof. dr Miroljub labus

Moramo da znamo da kapital dolazi tamo gde može da se oplodi bolje nego na nekom drugom mestu. Drugim rečima Arapi nisu Samarićani pa donose kapital u Srbiju zato što je vole, već zato što misle da u njoj može da se oplodi

prof. dr Miroljub Labus

Predstavljamo

Vrhunski standardi i kvalitet su prioritet Delta AgraraProsečan prinos voćnjaka u petoj proizvodnoj godini je 60-70 tona, a ukupna proizvodnja jabuka u 2013. godini iznosila je 14.500 tona. Plan proizvodnje za 2014. godinu je 16.000 tona. Istovremeno, uložena su velika sredstva i u pokretanje proizvodnje mesa i stočne hrane, što Delta Agrar danas čini jednom od najvećih poljoprivrednih kompanija u regionu

Piše:Miloš Garić

Jabuke iz voćnjaka Delta Agrara proizvode se u skladu sa standardom kvaliteta Global GAP i čuvaju se u najsavremenijoj hladnjači. Predstavljaju vrhunski proizvod, jer su ukusne, zdravstveno bezbedne i proizvedene uz konstantu pažnju o očuvanju životne sredine. Kvalitet jabuka potvrđuju i mnogobrojni inostrani kupci, kažu za DIS Glasnik u Delta Agraru.

Kompanija Delta Agrar u proleće 2007. godine na svom imanju A.D. „Podunavlje” u Čelarevu podigla je jedan od najsavremenijih zasada jabuke u Srbiji i regionu. Voćnjak danas ima neto površinu od 350 ha i nalazi se u Bačkopalanačkom rejonu koji karakterišu odlični klimatski uslovi, što omogućava postizanje visokih i stabilnih prinosa. Na imanju A.D. „Podunavlje” proizvode se poznate svetske sorte jabuka: Gala, Breburn marriri red, zlatni delišes, Crveni delišes, Greni smit i klupske sorte jabuka Modi i Kiku.

Vrhunski kvalitet jabuke

Jabuka je sađena u gustom sklopu na razmaku 3,2x0,8 m, što obezbeđuje da na jednom hektaru bude 3.900 biljaka, a to je preduslov za dobijanje visokih i stabilnih prinosa. Pored gustine sadnje, na dobre prinose utiče i kvalitet sadnog materijala, zaštita od nepovoljnih klimatskih faktora i kvalitetno navodnjavanje. Sistem za navodnjavanje i meteorološka stanica nalaze se i u sistemu GPRS-a, što omogućava daljinsko upravljanje i praćenje parametara. Zahvaljujući kompletnoj opremi u voćnjaku, upotreba pesticida u cilju zaštite jabuka svedena je na minimum.

Voćnjak je opremljen antifrost sistemom (protiv izmrzavanja), irigacionim sistemom (za navodnjavanje), fertigacionim sitemom (za prihranu) i sistemom protivgradne zaštite, što ga čini najsavremenijim i najvećim voćnjakom ovog tipa u Evropi.

Prosečan prinos voćnjaka u petoj proizvodnoj godini je 60-70 tona, a ukupna proizvodnja jabuka u 2013. godini iznosila je 14.500 tona. Plan proizvodnje za 2014. godinu je 16.000 tona.

Celokupna proizvodnja jabuke u skladu je sa GlOBAl GAP standardom kvaliteta, što podrazumeva kontrolu 290 tačaka u toku proizvodnje i garantuje potpunu zdravstvenu bezbednost proizvedenih jabuka. Nijedna

jabuka iz voćnjaka Delta Agrara ne nađe se na tržištu pre nego što se izvrši analiza na ostatke pesticida i ostala potrebna ispitivanja, čime se dokazuje i potvrđuje kvalitet i zdravstvena bezbednost proizvoda.

Intenzivna proizvodnja jabuka veoma je zahtevan i odgovoran posao koji se završava berbom. Berba se usled velike površine voćnjaka odvija mašinskim putem, ali iziskuje i mnogo ljudskog rada. u berbi učestvuje više od 400 berača, uglavnom iz okoline Čelareva, ali i iz ostalih krajeva Srbije. Berači prolaze kroz obuku, s obzirom na to da se berba u ovakvom voćnjaku razlikuje od berbe u klasičnim voćnjacima. Berba mora da bude izuzetno kvalitetna, kako bi se proizvedene jabuke u najboljem stanju skladištile u hladnjaču i ponudile potrošačima.

ubrane jabuke smeštaju se u boks palete, što omogućava da se broj kontakata sa jabukom smanji na minimum, kako bi se izbegala oštećenja. Pre krajnjeg kupca, posle berbe jabuka „trpi” samo još jedan kontakt – na kalibratoru.

Boks palete u roku od najviše osam sati premeštaju se u hladnjaču, gde se nakon merenja stavljaju na odgovarajući temperaturni režim.

Savremena Ultra Low Oxigen hladnjača (sa niskim sadržajem kiseonika) kapaciteta 6.000 tona, koja se nalazi u sklopu voćnjaka, zahvaljujući dinamičkoj atmosferi omogućava da se kompletan rod jabuka u komorama po potrebi čuva i do 300 dana.

Imamo kompleksan dogovor sa više kompanija iz Danske, tako

da kompletno znanje, tehnologiju rada, opremu, životinje i

mineralno-vitaminske dodatke uvozimo odatle, ističe Zoran

Sporić iz Delta Agrara

23

Jedna od specifičnosti hladnjača sa dinamičkom atmosferom jeste da ubrane jabuke ulaze direktno u komoru, bez ikakvog hemijskog tretiranja, što je praksa kod standardnih ulO hladnjača. Sve vreme boravka atmosferski sastav prilagođava se potrebama jabuke, što ulO hladnjaču u Čelarevu čini jedinstvenom u ovom delu Evrope.

Od dodatnih tretmana nakon berbe primenjuje se samo Smartfresh, što je sistem kvaliteta baziran na novoj tehnologiji upravljanja skladištenjem i transportom voća. Smartfresh odlaže proces sazrevanja jabuka, ne samo tokom skladištenja već i tokom celog lanca snabdevanja.

Pred potrošače jabuka dolazi sveža, sočna i hrskava, kao da je tek ubrana.

u našim uslovima Smartfresh ima najveću ulogu u sprečavanju pojave sklada (posmeđivanje pokožice) kod sorti koje su sklone ovom skladišnom oboljenju, kao što je sorta Greni smit.

za potrošače u domaćim maloprodajnim lancima, jabuke iz voćnjaka Delta Agrara pakuju se u labb XXl povratne gajbe, sa egalizovanim bar kodom na 12 kilograma, kao i u drvenu i kartonsku ambalažu.

Proizvodnja mesa

Stočarska proizvodnja u Delta Agrar Grupi podeljena je na svinjarsku i govedarsku (mlečno i tovno govedarstvo), kaže za Glasnik zoran Sporić iz Delta Agrara.

- I svinjarsku i govedarsku proizvodnju karakteriše visok proizvodno-tehnološki standard, uz praćenje i primenu novih naučnih saznanja u svim oblastima: od ishrane do reprodukcije životinja. u okviru DAG imamo centralnu fabriku stočne hrane u Staroj Pazovi, a uz pomoć manjih pogona na svakom od imanja/farmi uspevamo da podmirimo ukupne godišnje potrebe za stočnom hranom. Gotovo sve osnovne komponente za ishranu životinja (kukuruz, ječam, soju, suncokret) proizvodimo na sopstvenim imanjima, uz rigoroznu kontrolu upotrebe sredstva za zaštitu bilja i đubrenje zemljišta tek nakon izvršene analize – objašnjava Sporić i ističe da, osim fabrike u Staroj Pazovi, za interne potrebe radi i laboratorija u kojoj se vrše analize i provere svih komponenti koje ulaze u sastav stočne hrane, kao i gotovih - kompletnih krmnih smeša.

za ishranu se koriste isključivo domaće komponente, bez upotrebe bilo kakvih GMO proizvoda, što rezultira mesom vrhunskog kvaliteta u pogledu svih organo-leptičkih parametara.

Delta Agrar je u proizvodnju svinja ušao putem privatizacije poljoprivrednih imanja. zatečena situacija bila je veoma nepovoljna (tehnološki zastarele, izraubovane farme, „stara” genetika), tako da je usledilo veliko ulaganje i pokušaj da se na polju proizvodnje napravi iskorak.

Srbija, odnosno bivša Jugoslavija, pre tridesetak godina bila je jedan od lidera u proizvodnji svinja. usled raspada zemlje, stanje u privredi izmenilo se u velikoj meri, pa je i proizvodnja svinja stagnirala, dok su ostale zemlje značajna sredstva ulagala u istraživanja u razvoj.

Nakon detaljnog pregleda i analize tržišta intenzivne proizvodnje svinja, Delta Agrar odabrao je Dansku kao strateškog partnera.

- Imamo kompleksan dogovor sa više kompanija iz Danske, tako da kompletno znanje, tehnologiju rada, opremu, životinje, mineralno-vitaminske dodatke uvozimo iz te zemlje, ističe zoran Sporić. Kolege koje trenutno rukovode proizvodnjom svinja u Delta Agrar Grupi prošle su intenzivnu naučno-praktiču obuku u Danskoj u trajanju od osam meseci. Ovladali su mnogim veštinama i usvojili nove metode, koje su značajno unapredile rad i rezultate na farmama.

Razvoj svinjarstva u Delta Agraru je otpočeo 2006. godine rekonstrukcijom farmi svinja „Napredak” AD iz Stare Pazove, „halovo” u zaječaru, „Kozara” AD iz Banatskg Velikog sela i farme „Vladimirovac”. Obnovljena je kompletna proizvodnja na svim farmama sa DanBred genetikom i postignuti su izuzetni proizvodni rezultati. Izgrađena je i puštena u rad potpuno nova „Nukleus” farma svinja u Staroj Pazovi gde se proizvode priplodne nazimice visokog genetskog potencijala. ukupan broj krmača na svim farmama Delta Agrara je 4.600, sa godišnjom proizvodnjom od 105.000 tovljenika i 3.000 f1 i čistorasnih nazimica.

Ciljevi Delta Agrara u proizvodnji svinja su jasni. To je proizvodnja kvalitetnih, visokomesnatih tovljenika, proizvodnja kvalitetnih priplodnih grla namenjenih za remont zapata na farmama, snabdevanje tržišta najboljim genetskim materijalom - DanBred nazimicama kao i obezbeđenje stručnih saveta za njihov uspešan odgoj.

Danbred kao najveći svetski proizvođač i izvoznik priplodnih svinja dugogodišnjim radom u selekciji na

bazi znanja, iskustva i istraživanja razvio je sistem i način uzgoja svinja koji je u svetu priznat kao najbolji u toj oblasti. Osnova DanBred-ove genetike i odgajivačkog programa su pre svega zdravi zapati svinja sa visokim proizvodnim rezultatima i dobrim kvalitetom mesa, koji garantuju najbrži napredak u proizvodnji.

Saradnja DanBreda i Delta Agrara ustanovljena je 2007. godine i predstavlja dostupan i otvoren sistem koji je osmišljen da odgovori svim potrebama i zahtevima savremene proizvodnje svinja, obezbeđujući optimalna rešenja za proizvodnju vrhunskog genetskog materijala potrebnog sve većim zahtevima tržišta u smislu produktivnosti i profitabilnosti proizvodnje tovljenika, kao i sve većim potrebama stanovništva za kvalitetnim svinjskim mesom.

Primenom najnovijih znanja iz svih oblasti koje su neophodne za uspešnu proizvodnju svinja za samo četiri godine Delta Agrar na svojim farmama uspeo je da udvostruči proizvodnju sa 53.000 na 105.000 tovljenika godišnje sa potpuno istim kapacitetima farmi.

DIS jedan od najznačajnijih kupaca žive stokeu svakom trenutku Delta Agrar ima oko 4.000 priplodnih krmača, 2.000 priplodnih nazimica u porastu/pripremi i u centru za veštačko osemenjavanje oko 65 nerastova. Proizvodni plan za 2014.godinu je 110.000 tovnih svinja.

- u 2013. godini, DIS je bio jedan od najznačajnijih kupaca žive stoke koja se proizvodi u Delta Agrar Grupi. Sigurni smo da vrhunski kvalitet mesa u svakom pogledu može da zadovolji i najprobirljivijeg kupca. zadovoljan krajnji potrošač zajednički je cilj DIS-a kao trgovca i Delta Agrara kao proizvođača, što nam daje smernice za dalji rad. Iskreno se nadamo da ćemo u godinama koje su pred nama našu saradnju dodatno intenzivirati.

Glupost je osobina ili stanje, akt ili ideja koja dokazano ima svojstva glupog. Prema Pitkinu, američkom profesoru filozofije i psihologije, problem sa glupošću je što niko nema stvarno dobru definiciju te pojave. zapravo, geniji se često smatraju glupima od strane glupe većine (doduše, niko nema ni dobru definiciju genijalnosti takođe).

Ali, glupost je definitivno svuda oko nas i ima je mnogo više nego što i u najstrašnijim noćnim morama možemo da pretpostavimo. zapravo, ona upravlja svetom, što je veoma jasno dokazano načinom na koji je vođen. Pojedini analitičari tvrde da glupe greške menadžmenta nikada ne prestaju da ih iznenađuju i pitaju se kako pametni menadžeri mogu da budu tako glupi.

Ne potcenjujte moć glupih

Obrazac ponašanja je manje-više univerzalan: Imate problem? Osnujte komisiju. želite da neko uradi nešto? „Bacite” svoje zaposlene u nepoznato i sa vrlo malo obuke, a onda se žestoko obrušite na njih kad zabrljaju. Tražite od svoje radne snage povratne informacije, a onda ignorišete sve što predlože. želite da tretirate svoje zaposlene kao dementne idiote koji ne mogu samostalno da misle? Samo mikro-upravljajte svime i razgovarajte s njima sa visine kada dođu do ideje.

Prema Suzan hetfild, ekspertu za ljudske resurse, organizacije čine glupe stvari kako bi uništile odnose sa ljudima koje zapošljavaju, na primer: propustite da uputite

ljude u ono što treba da rade, a onda se pitate zašto su omanuli, dodavati gomilu papirologije i birokratije kako bi se sprečilo završavanje posla, tretirati ljude kao nepouzdane, ili reći zaposlenima da promene način na koji su nešto radili bez davanja dobrog objašnjenja zašto i onda ih poslati na trening „promene mendžmenta” ili u Sibir kada se pobune.

Karlo Maria Cipola, istoričar ekonomije, tvrdi da postoji pet fundamentalnih „zakona ljudske gluposti”. Ovde su tri:

- Verovatnoća da je određena osoba glupa, nezavisna je od bilo koje druge osobine koju ta osoba poseduje.

- Osoba je glupa ukoliko uzrokuje štetu drugoj osobi ili grupi ljudi, a da pri tom nema ličnu korist, ili još gore, ukoliko sebi nanosi štetu tokom tog procesa.

- Ne-glupi ljudi uvek potcenjuju štetan potencijal glupih ljudi; oni konstantno zaboravljaju da u bilo koje vreme, na bilo kom mestu ili pod bilo kojim okolnostima, poslovanje sa glupim individuama neminovno predstavlja grešku koju će skupo platiti.

Indeks gluposti: Prema Nihilu, svi smo rođeni sa „indeksom gluposti” od 3. Skala se kreće od 0 do 5, gde je 0 najmanje glupo, a 5 je najgluplje. „Ja sam 4”, kaže Nihil za sebe, „a šta je sa vama? Procenite sebe. Bićete iznenađeni gde se nalazite na skali.” Kako bilo, kada je Čarls Darvin napisao „Poreklo vrsta”, prevideo je jednu značajnu činjenicu - Indeks gluposti. Objašnjenje skale sledi:

Indeks gluposti Vol Strita: Dan kada je „Tviter” objavio inicijalnu javnu ponudu svojih akcija, ne samo da je bio profitabilan u fiskalnom smislu, već je osvetlio metriku koja je do sada potcenjivana od strane onih koji su pokušavali da razumeju i samim tim profitiraju na zakonima koji rukovode tržištem. Ovo novo snažno oružje zvaćemo - Indeks gluposti Vol Strita.

u svom članku „Nikada ne potcenjujte moć glupih ljudi u velikim grupama”, Džordž Karlin, američki kritičar društva piše: „Rekao sam to i pre - glupi ljudi su opasni. Oni su naravno zabavni neko vreme, i dosadni sve vreme, ali takođe su i opasni veći deo vremena. Bilo da je to glupi idiot koji se napije i misli da je tada bolji vozač, ili neko u kompaniji ko je unapređen na poziciju iznad svog nivoa sposobnosti, samo zbog broja godina koje su on ili ona nagomilali u firmi, ili jedan od onih odvratnih „radnog mesta vrednih” morona, koje neizbežno nalazimo u

Menadžment

Moć gluposti u biznisu

Trenutno smo usred najidiotskije nerešene igre u istoriji: s

jedne strane Vašington sa predsednikom, sa druge Senat i Predstavnički dom Kongresa,

čekajući ko može duže da balansira na jednoj nozi,

dok zemlja postaje predmet podsmeha ostatku sveta

Glupi ljudi su opasni. Oni su naravno zabavni neko vreme i dosadni sve vreme, ali su i opasni veći deo vremena. Bilo da je to glupi idiot koji se napije i misli da je tada bolji vozač, ili neko u kompaniji ko je unapređen na poziciju iznad svog nivoa sposobnosti. Njihova glupavost predstavlja opasnost za sve nas. Veći deo vremena idiotima to prolazi

Piše:Velibor Toković

birokratskim vladinim ne-poslovima, njihova glupavost predstavlja opasnost za sve nas. Veći deo vremena idiotima to prolazi i niko ne primećuje mnogo.

Pametni ljudi nastavljaju sa svojim životima i tiho prihvataju uplitanje glupih. Ali odnedavno, idioti postojano zadiru u naše privatne živote, u stvari koje ih se jasno ne tiču. Idioti žele moć, ali ne znaju šta da rade s njom kada je dobiju. A žele je, sve više i više. Moja teorija je da se idioti u srcu osećaju inferiorno u odnosu na normalne ljude, svesni da su idioti, iako pokušavaju da deluju superiorno.

Funkcionalna glupost

Prošli smo kroz fijasko Državne bezbednosne agencije, kada ih je otkucao bivši zaposleni. znamo da nam gledaju mejlove, slušaju naše telefonske razgovore, verovatno njuškaju i proveravaju čak i naše blogove. Trenutno smo usred najidiotskije nerešene igre u istoriji: s jedne strane Vašington sa predsednikom, sa druge Senat i Predstavnički dom Kongresa, čekajući ko može duže da balansira na jednoj nozi, dok zemlja postaje predmet podsmeha ostatku sveta. Tako je narode, nikada ne potcenjujte moć glupih ljudi u velikim grupama da unište društvo i povuku nas sa sobom.”

Mets Alveson, profesor poslovne administracije na univerzitetu u lundu i Andre Spajser, profesor organizacionih nauka, u svom tekstu „Teorija organizacija zasnovana na indeksu gluposti” pišu: „Menadžment i studije organizacije su u vezi sa pozitivnim izveštajima o značaju obrazovanih i pametnih radnika, u firmama zasnovanim na znanju, koje su u prvom planu ekonomije znanja. Postoji širok konsenzus da su moderne ekonomije sve intenzivnije zasnovane na znanju.

Mnogi pretpostavljaju da je suština onoga što (uspešne) kompanije rade, upravo sposobnost da se znanje inteligentno ugradi u posao. Kako bilo, Alveson i Spajser smatraju da je ovom konsenzusu potreban izazov, a da moderne ekonomije i organizacije treba da postanu intenzivnije zasnovane na gluposti. Kako bi razvili ovaj izazov, autori članka ponudili su nešto drugačije, skrećući pažnju na „funkcionalnu glupost” u organizacijama, gde ona može pomoći marginalizovanju izvora nesigurnosti.

Krucijalno je da funkcionalna glupost nije samo odstupanje u životu organizacije, već je u mnogim slučajevima glavna, podržana organizacijskim normama i omogućava glatku interakciju unutar organizacije. Biti pametan i obrazovan je dobro i neophodno, isto kao i uzdržavanje od refleksivnosti i izbegavanje traženja opravdanja za odluke i strukture, i minimiziranje suštinskog rasuđivanja oko vrednosti i ciljeva. u ovom smislu, funkcionalna glupost može pomoći u ostvarivanju rezultata, kako za organizaciju, tako i za pojedince.

Produktivna je jer skraćuje skupa i uznemirujuća pitanja i stvara osećaj sigurnosti. Ali, kao i mnoge stvari u životu organizacije, ovo je mešovit blagoslov: „funkcionalna” je jer ima određene prednosti i tera ljude da se sa entuzijazmom koncentrišu na zadatak u rukama, a „glupa” jer rizici i problemi mogu nastati kada ljudi ne postavljaju kritična pitanja o tome šta oni i organizacija rade. „Mi funkcionalnu glupost vidimo kao kreaciju političke svrsishodnosti i primene moći, a ne intelektualnog deficita.

Drugim rečima, članovi organizacije postaju funkcionalno glupi kroz niz kulturnih i institucionalnih verovanja, ojačana menadžerskim (i samoupravljačkim) intervencijama, kao što su ohrabrivanje orijentacije

Pametni ljudi nastavljaju sa svojim životima i tiho

prihvataju uplitanje glupih. Ali odnedavno,

idioti postojano zadiru u naše privatne živote, u stvari koje ih se jasno ne tiču. Idioti žele moć, ali

ne znaju šta da rade s njom kada je dobiju

27

ka uskim akcijama, slavljenje rukovodstva, vezanost za strukturu, snažnu veru u institucije, koje obeshrabruju rasuđivanje i obrazloženje. Ovo se događa kroz kombinaciju indirektnog i još sistematičnijeg upravljanja glupošću” – tvrde autori.

u članku „Da li vaši najbolji kupci treba da budu glupi”, profesorka menadžmenta na harvardskoj poslovnoj školi, Ejmi Edmondson, savetuje: „Dobro pogledajte svoje najprofitabilnije klijente. Ne one najveće, ne najbolje, ne najzadovoljnije, već najprofitabilnije. Onda pitajte svoje kolege: da li najveći nivo profita ostvarujemo od naših „najpametnijih” kupaca ili od onih „najglupljih”? To jest, da li vaša firma ostvaruje najveći deo profitabilnosti zahvaljujući kupcima koji cene vrednost onoga što radite? Ili zato što su (efikasno) neuki ili loše informisani, a vaš proizvod i pozicioniranje cene uspešno to eksploatišu?”

Dihotomija najpametniji/najgluplji, svesno je provokativna. Jer zaista, koliko održiva može da bude zavisnost posla od glupavosti kupca? Popularna reklamna kampanja jednom je objavila: „Obrazovan kupac je naš najbolji kupac”. Ali za mnoge firme, što klijent postaje pametniji to više zapaža razlike i postaje manje profitabilan. Nasuprot tome, postoje profesije, kao što su neurohirurzi, advokati i slična zanimanja, gde, što je klijent pametniji, to je voljniji da plati premiju za izvrsnost.

Ali, koliko god uvredljivo može biti, formulacija najpametniji/najgluplji kupac, može biti od mnogo veće pomoći inovatorima i preduzetnicima, od iscrpljujućih klišea „dobri” protiv „loših” kupaca, ili „rani usvojitelji inovacija” protiv „mainstream” klijenata. Profitabilnost je važna. „Kako vi i vaše kolege sagledavate izvor ovih profita, u kontekstu vaših „pametnih” i „glupih” kupaca - izuzetno mnogo otkriva. To je diskusija koju vaša organizacija verovatno treba da ima. Ili sam ja glupa?” – pita se Ejmi Edmondson.

Tom Monahan, osnivač „Dominove pice”, voli da kaže: „Ja dugujem sav svoj uspeh gluposti”. u praksi, pojava „Domina” kao globalnog pica carstva manje duguje činjenici da Monahan nije znao šta radi, a više činjenici da je bio voljan da rizikuje i kocka se idejama kojima nije mogao da predvidi šanse i ishode.

u članku pod naslovom „Kreativna brilijantnost + poslovna glupost = Nisanova Barbi reklama”, piše da je jedna od najboljih reklama svih vremena „Nisan Barbi” spot. Takođe je i jedna od najglupljih. Kada se raspravljalo o spotu, kreativni direktor reklamne agencije - tvorca spota, napomenuo je: „Samo sam tražio nešto što bi moglo da bude dinamično. Nisam mogao da verujem kada je Nisan pristao.”

Nije ni čudo što se uzbudio. Spot je agenciji doneo nagrade, a kreativnom direktoru gostovanje kod Opre Vinfri. Čak su postojali razgovori o animiranoj televizijskoj seriji, zasnovanoj na reklami. Prema rečima komercijalnog direktora, Nisanovo rukovodstvo dalo mu je instrukcije: „Hajde da uradimo nešto drugačije, hajde da kršimo pravila”. Za kreativnu osobu to je najbliže što se nirvani može prići.

Nisan je unajmio kompaniju za marketinška istraživanja kako bi testirali spot, ali istraživačka firma postavljala je pogrešna pitanja. Istraživači su pitali da li se ljudima svideo spot? Naravno da im se svideo spot. Sjajan je. Veoma je zabavan. „Takođe je veoma zarazan”, komentarisao je svojevremeno Nisanov diler, „Da, sladak je, i svi pričaju o njemu”. Reklama koja prati Nisanov 300z počela je da se emituje u avgustu 1996. Međutim, „Nisan” je prekinuo proizvodnju z-a 1996. i nije obnovio proizvodnju sve do lansiranja modela 350z 2002. godine.

Osoba je glupa ukoliko uzrokuje štetu drugoj osobi ili grupi ljudi, a da pri tom nema

ličnu korist, ili još gore,

ukoliko sebi nanosi štetu tokom tog procesa

Potrošači u Srbiji najčešće se žale na mobilnu telefoniju, kvalitet hrane i odeće, kaže predsednik beogradskog Pokreta za zaštitu potrošača Petar Bogosavljević.

Potrošači se žale, dodao je, i na nemogućnost ostvarivanja kontakta sa državnim organima zaduženim za inspekcijski nadzor u tim oblastima.

On je rekao da korisnici usluga mobilne telefonije često nisu upoznati sa svim detaljima tarifnih paketa koje koriste.

„Korisnici koji sa provajderom potpišu ugovor po kome dobijaju telefon za jedan dinar uglavnom ne shvataju da se tu radi o prećutnom lizingu jer uređaj nije u potpunom vlasništvu korisnika”, kazao je Bogosavljević i dodao da svaka promena uslova iz tarifnog paketa mora biti dostupna svim potencijalnim klijentima, jer se time obezbeđuje fer odnos prema korisnicima usluga mobilne telefonije.

Bogosavljević je podsetio da se veliki broj žalbi građana odnosi na probleme u vezi sa popravkom neispravnog telefona, od predugih rokova popravke do situacije u kojoj korisnici plaćaju pretplatu čak i tokom perioda u kome zbog kvara ne mogu da koriste telefon.

„Problem leži u činjenici da serviseri prave ugovor sa proizvođačem uređaja, a ne sa provajderom, pa se dešava da popravka telefona traje neopravdano dugo ili da se od korisnika traži da plati popravku”, rekao je Bogosavljević.

upitan da prokomentariše česte slučajeve smanjenja mase prehrambenih proizvoda uz zadržavanje iste cene, Bogosavljević je rekao da je takva praksa u Srbiji stalno prisutna.

„Tipičan primer je smanjenje mase hleba sa 600 na 500 grama ili čokolade, kod kojih se varijacije u masi kreću između 80 i 120 grama. zato je potrebno da se, umesto aktuelnog Pravilnika o deklarisanju hrane, hitno donese zakon, koji će imati obavezujući karakter, jer se samo na taj način može obezbediti ravnopravnost potrošača”, kazao je Bogosavljević.

Prema njegovim rečima, prelepljivanje deklaracija na prehrambenim proizvodima, što je sve češća praksa u prodajnim objektima širom Srbije, ima elemente krivičnog dela, jer prikrivanje roka upotrebe može ugroziti zdravlje kupaca takvih proizvoda.

„Kada primete da je deklaracija na nekom proizvodu prelepljena, potrošači treba odmah da prijave slučaj tržišnoj inspekciji. Problem je u tome što se često dešava da građani ne mogu da dobiju nadležnu inspekciju, jer one imaju kratko radno vreme za prijavu takvih žalbi”, kazao je Bogosavljević.

Ekonomija

Potrošači se najviše žale na mobilnu telefoniju i kvalitet hrane i odeće Piše:

B. Mitrović

Potrošači se žale i na nemogućnost ostvarivanja kontakta sa državnim organima zaduženim za inspekcijski nadzor u tim oblastima

Prava u brojevimaSvaki građanin Srbije se u određenom trenutku nalazi u ulozi potrošača - pri kupovini hrane, električnih uređaja, garderobe, planiranju putovanja.

Potrošač očekuje da roba koju kupuje, odnosno usluga koju pribavlja, ima određeni kvalitet koji podrazumeva pogodnost za upotrebu robe i delotvornost usluge, ispravnost, sigurnost, pouzdanost.

zakon o zaštiti potrošača ne primenjuje se na ugovorne odnose dva fizička lica, već se primenjuje kada ugovor zaključuju potrošač (fizičko lice) i pravno lice, odnosno preduzetnik.

2 godine – imate pravo na opravku i zamenu robe/usluge iako nemate garanciju (reklamacija)

14 dana - imate pravo da se predomislite ukoliko ste naručili robu preko Interneta, TV prodaje, kataloga, na prezentaciji ili od trgovca koji se pojavio na vašim vratima

15 dana - rok u kome trgovac mora da odgovori na reklamaciju

30 dana - rok u kome je trgovac dužan da vam isporuči robu (ukoliko nije drugačije ugovoreno)

29

Čak ni uspešni ljudi ne znaju da definišu zbog čega su u nekim stvarima uspešni ili neuspešni.

Intuitivni odgovor - da ste naprosto rođeni sa nekim talentima, dok druge ne posedujete, tek je delić slagalice. zapravo, decenije istraživanja o dostignućima ljudi pokazala su da uspešni ljudi ne dostižu svoje ciljeve samo zbog toga kakvi su, već češće zbog onoga šta rade.

1) Budite određeni

Kada sebi postavite cilj, pokušajte da ga definišete što preciznije. Na primer „izgubiti pet kilograma” bolji je cilj od „smršati” jer daje jasnu predstavu o postignuću. Kada tačno znate šta želite, lakše zadržavate motivaciju i lakše napredujete prema svom cilju. Sledeći put kada sebi postavite cilj da morate „pronaći posao”, „više spavati” i slično, budite jasni i precizni.

2) Uhvatite priliku

Budući da živimo u užurbanoj svakodnevnici i obično imamo po nekoliko ciljeva istovremeno, ne čudi da ponekad propuštamo priliku da „reagujemo u pravom trenutku” koji bi nas približio jednom od naših ciljeva. Pored toliko dnevnih obaveza neretko se dešava da

takve prilike i ne primećujemo. Postizanje ciljeva podrazumeva da uočite priliku i zgrabite je pre nego što umakne. Kako biste „iskoristili trenutak”, unapred odlučite kada i gde ćete preduzeti određenu akciju. Budite određeni (ponedeljkom, sredom i petkom vežbaću 30 minuta pre odlaska na posao). Istraživanja pokazuju da uz ovakav način planiranja mozak lakše uoči priliku, zbog čega je šansa za uspeh 300 odsto veća.

3) Merite napredak

Postizanje cilja traži iskrenu i redovnu analizu napretka. Ako ne znate koliko ste napredovali, nećete znati da prilagodite svoje ponašanje ili strategije okolnostima. Redovno proveravajte svoj napredak - nedeljno ili čak dnevno, u zavisnosti od vrste cilja koji ste sebi zadali.

4) Budite realni optimista

Kada sebi postavljate neki cilj pokušajte da u njegovo planiranje uložite što više pozitivnog razmišljanja. Verujući u sopstvene sposobnosti lakše ćete održati upornost i motivaciju i dostići svoj cilj. Ipak, nemojte potceniti težinu zadatka koji ste sebi postavili. za postizanje većine ciljeva potrebni su vreme, planiranje, trud i upornost.

Istraživanje

Devet stvari koje uspešni ljudi rade

Decenije istraživanja o dostignućima ljudi pokazala su da uspešni ljudi ne dostižu svoje ciljeve samo zbog toga kakvi su, već češće zbog onoga šta rade

Piše: Srđana Ilić

5) Radije postanite „bolji” u nečemu nego „dobri”

Većina nas veruje da su naša inteligencija ili ličnost fiksne i da ne možemo ništa učiniti kako bismo ih poboljšali. Kao rezultat, koncentrišemo se na ciljeve kroz koje se sami sebi dokazujemo, umesto na one koji će nam pomoći da se razvijamo ili usavršavamo nove veštine. ukoliko prihvatite stav da se možete promeniti, lakše ćete donositi dobre odluke i iskoristiti svoj puni potencijal. ljudi koji žele da poboljšaju sebe put prema cilju cene koliko i sam cilj.

6) Budite borbeni

Borbenost je volja da se posvetite dugoročnim ciljevima i da istrajete čak i onda kada postane zaista teško. Istraživanja pokazuju da borbeni ljudi tokom života steknu veće obrazovanje. Na osnovu borbenosti može se utvrditi koji će studenti opstati na fakultetu i nakon prve godine. ljudi sa manjkom borbenosti u sebi često veruju da im nedostaju osobine uspešnih ljudi. To nije istina. Trud, planiranje, upornost i dobra strategija su stvari zaista potrebne za uspeh. Pomoću njih možete uspešno ostvarivati svoje ciljeve, a istovremeno jačati borbenost.

7) Izgraditi volju

za jačanje volje najbolje je da odaberete izazov koji najradije ne biste prihvatili. Nekome je to izbegavanje brze hrane, drugima vežbanje ili uspravno sedenje, trećima kucanje na vrata kompanije umesto čekanje da kompanija sama objavi oglas za posao. zadajte sebi samo jedan takav cilj i pokušajte da ga što jasnije definišete. u početku će biti teško, ali s vremenom će postati sve lakše, pa čak i automatski. Kako vaša volja raste možete prihvatati sve veće izazove i nastaviti sa svojim vežbama samokontrole.

8) Nemojte se izlagati iskušenju

Koliko god snažna vaša volja bila, uvek imajte na umu da ima svoje granice i da je ne smete previše opteretiti. Nemojte pokušavati da savladate dva zahtevna cilja istovremeno (na primer da prestanete da pušite i da pronađete posao).

9) Važno je šta ćete učiniti, a ne ono što nećete učiniti

želite da se rešite loše navike? Prvo razmislite o dobroj navici kojom biste mogli da zamenite lošu. Nemojte previše razmišljati o lošoj navici jer ćete je na taj način samo ojačati, a ne slomiti.

zapitajte se: Šta bih mogao raditi/biti umesto toga? Na primer, ako pokušavate da kontrolišete svoj temperament možete isplanirati nešto poput: „Svaki put kad osetim bes počeću duboko da dišem dok se potpuno ne smirim”. Na taj način disanje postaje vaša zamena za ljutnju. Praktikovanjem zamene, vaša loša navika s vremenom će potpuno nestati.

I na kraju, ne zaboravite: Ne morate postati druga osoba da biste postali uspešniji. Nikada nije reč o tome ko ste, nego šta radite.

Postizanje ciljeva podrazumeva da uočite priliku i zgrabite je pre

nego što umakne

33

„To je prosta matematika”, rekao je strateg, tonom koji je zvučao kao kada objašnjavate nešto šestogodišnjem detetu. „Opadajuća fluktuacija za jedan procenat, samo jedan procenat, stvara vrednost desetine miliona dolara. Jedan poen u tržišnom udelu donosi pet puta veću svotu. Naše razvojne investicije su godinama udaljene od takve zarade”.

Opšti princip je u redu. Svaki dolar investiran u postepeno poboljšanje osnove, gotovo uvek će doneti veću zaradu na kratkoročnom planu, u odnosu na novac uložen u poslovni rast, kome su možda potrebne godine da se inkubira. To je jedan od razloga zašto bi kompanije trebalo da investiraju u rast pre nego što im je potreban, kako bi kreirali prostor i vreme da te investicije sazre.

Nažalost, veoma malo kompanija to radi. zapravo, većina kompanija se vodi krilaticom: „Ako jednostavno uzmemo investiciju u inovacije i preusmerimo je na našu osnovnu delatnost, bićemo u mnogo boljem položaju”.

Najveći stručnjaci za strategiju imaju jednostavan odgovor: Ne, ne, ne, ne, ne.

Naravno, kratkoročno gledano, kompanija će biti u blago boljem položaju. Niko se ne protivi ojačavanju sadašnjeg poslovanja. uostalom, slobodan protok novca generisan trenutnim poslovanjem je ono što čini osnovu investicija u buduće poslove. Kako bilo, smanjivanje ulaganja u novi rast je, verovatno, najopasnija stvar koju kompanija može da uradi.

Svaki posao i poslovni model ima ograničen životni vek. Proizvodi dolaze i prolaze. Sklonosti kupaca se menjaju. Kao što Rita Ganter MekGraft, profesorka na univerzitetu Kolumbija primećuje, konkurentska prednost je sve više prolazan koncept. Kompanije koje posluju dugi niz godina, uspevaju to kreiranjem novih proizvoda, usluga, i poslovnih modela kako bi zamenile zastarele tehnologije.

Pre nekoliko godina, osnivač i generalni direktor Netflix-a, Rid hejstings na jednom privatnom skupu, govorio je o

disruptivnim promenama. To je bilo pre PowerPointa koji je Netflix stvorio da opiše kako je prišao upravljanju talentom koji se proširio po celom internetu. Mnogi analitičari još uvek smatraju da taj dokument veoma moćno opisuje kako izgraditi kulturno oružje za kreativnu destrukciju, a Blockbuster je i dalje bio veoma održiv konkurent. hejstings je opisivao kako je razmišljao o upravljanju velikim promenama, kao kada je Netflix neizbežno morao da pređe sa dostavljanja DVD-ja putem mejla na „online striming”.

„Naglasio sam menadžmentu i bordu direktora da je veliki rizik sa kojim se suočavamo tehnološka zastarelost. To je dominantan rizik,” rekao je hejstings. „Manji rizik je da neko napravi grešku u proizvodu ili u finansijskim proračunima. To nisu dobre stvari, ali kompanije zbog toga ne propadaju. Kompanije propadaju usled nedostatka tehnologije ili inovativnog poslovnog modela. Tako da ukoliko želimo da budemo pažljivi upravljači vrednosti, moramo da optimizujemo velike rizike”.

Kompanije moraju da se pobrinu da dobro izbalansiraju investicije u jačanje trenutnog poslovanja sa investiranjem u buduće poslove. One moraju da procene nove investicije rasta, iz ugla dugoročnih rokova i koristeći različite menadžerske tehnike, kako bi se izborile sa visokim stepenom nesigurnosti koji takve investicije donose.

Teorija portfolija ima svoje protivnike, ali nekolicina se raspravlja sa osnovnom idejom da diverzifikacija smanjuje rizik i povećava potencijal portfolia. Da li se sećate najefikasnijeg proizvođača dugih konjskih bičeva ili najprofitabilnijeg distributera pakovanog leda? Naravno da se ne sećate.

Smanjenje investicija u raznolikost vašeg korporativnog portfolija, povećava rizik da dinamika promena koje remete vašu oblast poslovanja (koje će najverovatnije biti mnogo furioznije nego što vam vaši modeli govore) ima kataklizmatičan efekat na vaše poslovanje. Nemojte postati žrtva strategijske greške.

Menadžment

Strategijske greške Piše:Branimir Mitrović

Većina kompanija se vodi krilaticom „ako jednostavno uzmemo investiciju u inovacije i preusmerimo je na našu osnovnu delatnost, bićemo u mnogo boljem položaju”. Stručnjaci za strategiju kažu da je to potpuno pogrešno

Vaši kupci vam neće reći zašto vas napuštaju. „Misteri šoping” agencije hoće.

u današnje vreme sve veće konkurencije na tržištu, kupci su sve zahtevniji i kontinuirano očekuju vrhunsku uslugu. Kaže se da je kupac kralj, a u društvu velike ponude kupac je više od kralja. Kad ste kupac, želite da vas odmah ljubazno pozdrave, želite da prodavac zna da odgovori na sva vaša pitanja ili da vas barem uputi onome ko zna – jednostavno želite da ga je iskreno briga za vaš problem. A to ne znači samo da zna da se nasmeje i zaželi dobar dan.

Vlasnici danas istovremeno žele da njihovi kupci dobiju vrhunsku uslugu i zbog toga vrše kontrolu nad svojim radnicima angažujući profesionalne tajne kupce preko specijalizovanih „misteri šoping” agencija.

Šta je „misteri šoping”

„Misteri šoping” uveliko je napredovao od svojih početaka do danas, ali neka pravila univerzalno važe. Na primer, činjenica da je usluga kupcima direktno povezana s profitom i dugoročnim uspehom. I ne radi se o „špijuniranju”, radi se o zaštiti i unapređenju vlastitog poslovanja.

Tajno kupovanje ili „misteri šoping” predstavlja novi poslovni alat i podrazumeva angažovanje prethodno obučenih tajnih kupaca, koji se na zahtev određene firme pretvaraju da su potencijalni i redovni kupci, i prema unapred definisanim kriterijumima detaljno i objektivno mere kvalitet usluge te kompanije i/ili njenih konkurenata radi poboljšanja rada.

- „Misteri šoping” nije špijuniranje radnika

- Posao tajnog kupca nije traženje grešaka

- Cilj je unaprediti kvalitet usluge kupcima, a ne uhvatiti radnike kako pogrešno rade

Šta se meri „misteri šopingom”

Prvenstveno kvalitet usluge odnosno poštovanje standarda poslovanja i to na primer:

• uspostavljanje prvog kontakta s kupcima

• pružanje informacija i davanje saveta kupcima

• izgled i pristup prodavaca

• prodavčevo poznavanje proizvoda i njegove prodajne veštine

• način postupanja s reklamacijama i pritužbama

• način promovisanja novih proizvoda

• brzina i kvalitet telefonske komunikacije

• brzina i kvalitet odgovora kupcima e-mailom

„Misteri šoping” pokazuje i šta se zaista zbiva kroz ceo poslovni proces, tj. tokom isporuke usluga, proizvoda i informacija, i firmama pruža odgovore:

• kako se njihovi zaposleni ponašaju prema kupcima

• koliko su zadovoljni njihovi kupci

• kvalitet usluge i cena u odnosu na konkurenciju

• ono što se zapravo zbiva u njihovim trgovinama

Ko koristi „misteri šoping”?

Razne maloprodajne kompanije, trgovinski lanci, banke i druge finansijske institucije, saloni i servisi automobila, proizvođači, distributeri, kol centri, državne ustanove, hoteli, restorani, butici, parfimerije i mnogi drugi.

Kako „misteri šoping” pomaže firmama?

• gradi ukupnu svest o važnosti odnosa s kupcima• motiviše zaposlene za pružanje što bolje usluge kupcima i to sve vreme i svim kupcima • identifikuje potencijalne probleme pre nego to učine pravi kupci

• pruža informacije o ceni i kvalitetu usluge konkurencije

Čitajući izveštaje tajnih kupaca, firme imaju uvid u pravo

Menadžment

„Misteri šoping” oči kupca, uši menadžmentaTajno kupovanje ili „misteri šoping” predstavlja novi poslovni alat i podrazumeva angažovanje prethodno obučenih tajnih kupaca, koji se na zahtev određene firme pretvaraju da su potencijalni i redovni kupci, i prema unapred definisanim kriterijumima detaljno i objektivno mere kvalitet usluge te kompanije

Piše: Natalija Sekulić

stanje – šta se zaista događa i kako se njihovi radnici odnose prema kupcima.

Tako postaju svesne problema koje treba što pre da isprave i unaprede uslugu, pa time, na kraju, povećaju broj kupaca i prodaju.

Svrha „misteri šopinga” je da se izmeri i utvrdi šta se događa u stvarnosti, tokom tzv. trenutaka istine, odnosno tokom interakcije kupaca i kompanije, i događa li se ono što firma želi da se događa, budući da upravo u tim trenucima kupac na temelju iskustva u usluzi donosi odluku o kupovini.

Čitajući izveštaje tajnih kupaca, firme imaju uvid u pravo stanje – šta se zaista događa i kako

se njihovi radnici odnose prema kupcima. Tako postaju svesne problema koje što pre treba da isprave i unaprede uslugu pa time, na kraju, povećaju broj

kupaca i prodaju

Neprestani zahtev za korišćenjem ekološki prihvatljivih materijala nije hir već stil života, a briga za okolinu i kako je zaštititi, misli su koje su sve prisutnije u svesti sve većeg broja ljudi. Jedna od ideja koja zaokuplja naučnike, ekologe i tehnologe je mogućnost povećanja potražnje i svesti potrošača za pravilnim opcijama kao što je – jestiva ambalaža za prehrambene proizvode.

zamislite da u trgovini možete da kupite jogurt u čašici, pojedete sadržaj, a nakon toga i ambalažu!? To je nešto kao kada pojedete sladoled i nakon toga ono u čemu ste ga držali tj. kornet. Potencijalni proizvodi koji su u razvoju su čokolada s jestivim omotom ili suva testenina koju možete da kuvate zajedno s ambalažom, a da pri tome nema uticaj na ukus. Ta vrsta jestive ambalaže

trebalo bi da ima i antibakterijska svojstva. Novost na tržištu su takođe i jestiva komercijalna pakovanja s štampom jestivih biljnih boja.

Iako je razvoj jestive ambalaže u industrijskim merilima još uvek u eksperimentalnoj fazi, ona je već naišla na primenu u nekoliko proizvoda. Neke namirnice se dostavljaju u trgovine već s jestivim voskovima i premazima. Voće i povrće su često prskani jestivim voskom kako bi se sprečio gubitak vlage. Mnoge vrste bombona su obavijene jestivim glazurama koje ih štite od npr. gubitka arome, boje ili mehaničkih oštećenja.

Šećerne i čokoladne glazure su prijatnog ukusa, ali im je nedostatak lepljivost ili masna površina koja dolazi još više do izražaja dužim čuvanjem takvih proizvoda. Kolagen, koji se koristi u izradi omota za kobasice ili druge mesne proizvode, nije topiv u vodi i nije baš prihvatljiv za konzumiranje. Ti nedostaci tradicionalnih pakovanja uzrokovali su razvoj novih tipova zaštitnih materijala na osnovi polimernih filmova (prevlaka) koji se najviše koriste u farmaceutskoj industriji pri izradi tableta.

Jestivi zaštitni slojevi mogu se definisati kao tanki sloj materijala koji potrošač može da konzumira, a svrha jestive ambalaže (slojeva) je da zaštiti proizvod od uticaja kiseonika i vlage tj. degradacije.

Određeni proteini u funkciji jestive ambalaže mogu da posluže kao nosači nekih organskih kiselina koji inhibiraju rast bakterija kao potencijalnih zagađivača hrane (listeria moncytogenes, Salmonella i E. coli). Osim toga zaštitni sloj može biti antioksidans ali i funkcionalni dodatak (nutraceutik) samom proizvodu.

Tradicionalan način pakovanja u vrećice i kutije i dalje će biti potreban iz zdravstvenih i transportnih razloga, ali neće biti potrebno toliko ambalaže kao pre, što će smanjiti troškove i odlaganje otpada.

Jestiva ambalaža (film ili premaz) najčešće se nanosi direktno na površinu proizvoda ili može biti stvarni ambalažni oblik izrađen od različitih materijala.

Premaz mora dobro da prianja uz proizvod i ne sme da ima ni najmanja mehanička oštećenja. Takav materijal u svakom slučaju ne sme da ima negativan uticaj na zdravlje čoveka i mora da bude odobren od strane službenih institucija za sigurnost hrane i materijala u

Nove tendencije

Jestiva ambalaža trend koji sve više uzima mahaPotencijalni proizvodi koji su uveliko u razvoju su čokolada s jestivim omotom i suva testenina koju možete da kuvate zajedno s ambalažom, a da pri tome nema uticaj na ukus. Ta vrsta jestive ambalaže trebalo bi da ima i antibakterijska svojstva

Piše: Slađana Vukašinović

dodiru s hranom, kao što je Evropska agencija za hranu (EfSA-European food Safety Authority, www.efsa.europa.eu).

Velika mogućnost primene jestive ambalaže

S obzirom na već spomenuta barijerna svojstva, važno je da ambalaža ne sme da bude apsolutno nepropusna na gasove, vodenu paru i etilen, jer npr. voće i povrće ima određen stepen respiracije i na polici u trgovini tj. nakon branja. Materijali koji se upotrebljavaju za proizvodnju jestive ambalaže su uglavnom topljivi u vodi.

filmovi ili premazi mogu da budu od ugljenohidrata, proteina, lipida, čvrstog prirodnog voska ili smola. Primeri ugljenohidrata su celuloza, skrob, dekstrin, pektin i alginati.

Od proteinskih izvora mogu da se koriste: belance jajeta, kukuruz (zein), soja, kolagen i surutka. Voskovi su uglavnom pčelinji i smola koja se već koristi i u konditorskoj industriji.

Agar i karagenan se koriste kao materijali za prevlačenje hrane s ciljem suzbijanja rasta mikroorganizama (kod mesa) i gubitka vlage (perad). Održivost brzo smrznute ribe i mesa može da se značajno produži ukoliko se proizvodi zaštite filmom kalcijumalginata.

Dekstran se upotrebljava kao konzervans protiv gubitka vlage kod proizvoda kao što su škampi, meso, suvo voće, sir, maslac i smrznuta hrana.

Dobri rezultati dobijeni su primenom zeinske prevlake na voće, orahe, liofilizovane proizvode kao i na komprimisane proizvode veličine jednog zalogaja. Iako je kolagen jestiv materijal, ne pripada skupini materijala topivih u vodi pa je potrebno da se ukloni pre konzumiranja.

Poznata je upotreba voskova kao zaštitnih prevlaka za sireve koja se uklanja pre konzumacije. Proizvodnjom dvokomponentnih ili višekomponentnih filmova moguće je da se ukloni negativna svojstva pojedinačnih materijala.

Od prvih ispitivanih kombinacija spominju se skrob i alginati, gume i skrob, pektin i želatin, dekstrin i polisaharidne želirajuće stvari.

Jestiva ambalaža – izvor vitamina i dobre zarade

Osim što su ekološki prihvatljivi, mnogi od tih novih jestivih materijala takođe mogu da budu dobar izvor vitamina ili minerala. Jestiva ambalaža može da doprinese produžetku roka trajanja određenih proizvoda. Tako, npr. jabuke, izrezane na šnite i izložene na vazduhu, imaju tendenciju menjanja boje i omekšavanja. Kako bi odložili ovu pojavu koristi se askorbinska kiselina (vitamin C) i kalcijum. Neki jestivi premazi takođe mogu da poboljšaju ukus prehrambenih proizvoda. Na severnoameričkom tržištu položaj jestivih omota je dobro uspostavljen, evropsko tržište počinje da se budi, a neki analitičari procenjuju da je ukupno tržište jestivih omota moglo da dosegne više od dve milijarde dolara u prethodnih nekoliko godina samo u farmaceutskoj industriji.

Jestivi zaštitni slojevi mogu se definisati

kao tanki sloj materijala koji potrošač može

da konzumira, a svrha jestive ambalaže (slojeva) je da

zaštiti proizvod od uticaja kiseonika i

vlage tj. degradacije

Njujork - Ne događa se baš tako često da imamo priliku iz prve ruke da čujemo nešto o tome kako je bilo raditi sa Stivom Džobsom u kompaniji Epl. Do sada se pojavilo već mnoštvo svedočenja kako je ovaj vizionar oblikovao kulturu kompanije, ali sada je izašlo i nešto novo - intervju sa bivšom Eplovom potpredsednicom za marketinške komunikacije Alison Džonson.

Od 2005. do 2011. godine ona je bila jedna od nekoliko ljudi u Eplu koji su imali direktnu komunikaciju sa Džobsom. Prema rečima Džonsonove, dve „zastrašujuće, omrznute” reči koje Stiv Džobs nije podnosio bile su „brending” (branding) i „marketing”. „u Stivovom umu, ljudi povezuju brendove sa televizijskim reklamama i oglasima i veštačkim stvarima. Ali, najvažnija stvar bila je odnos ljudi prema proizvodu. Dakle, svaki put kada bi mi rekli „brend” bila je to ružna reč” - kaže Džonsonova.

Što se tiče marketinga, Džonsonova kaže ovo: „Marketing je kada morate prodati nešto nekome. Ako ne pružate vrednost, ako ih ne edukujete o proizvodu, ako im ne pomažete da dobiju najviše iz proizvoda, vi u tom slučaju ne prodajete. Ali mi ne bismo smeli da budemo u tom modu”.

Ali, sada dolazi do paradoksa, pa zar nije upravo marketing ono što Epl najbolje radi? Kako ključna osoba za marketing u Epl-u može sada tvrditi da je marketing bila „ružna reč” u toj kompaniji?

Odgovarajući na ovo pitanje, Džonsonova je rekla da je Epl tretirao lansiranje svake svoje kampanje kao masivni napor da edukuje javnost o novim proizvodima i to na način da su efikasno preneli ono što iskustvo korišćenja čini te proizvode posebnim.

u Evropskoj uniji su u januaru minimalne plate značajno varirale, od svega 174 evra u Bugarskoj do 1.921 evra u luksemburgu.

Kada se uzmu u obzir cenovne razlike među zemljama, disparitet između članica Eu iznosi 1:11 (izraženo u evrima) odnosno 1:5 prema standardu kupovne moći, pokazuju podaci Evropskog zavoda za statistiku Evrostata.

Evrostat je rangirao zemlje Eu u tri grupe prema nivou minimalne plate.

Prvu grupu čine zemlje sa minimalnom platom ispod 500 evra i u njoj se nalaze: Bugarska, Rumunija, letonija, litvanija, Češka Republika, Estonija, Mađarska, Slovačka, Poljska i hrvatska.

u drugoj grupi, sa minimalnom platom od 500 do 1.000 evra nalaze se: Portugalija, Grčka, Malta, Španija i Slovenija, dok treću grupu, sa minimalnim platama iznad 1.000 evra, čine: Britanija, francuska, Irska, holandija, Belgija i luksemburg.

Treba uzeti u obzir da su plate u zemljama Eu koje nisu članice evrozone (Bugarska, Češka, hrvatska, letonija, litvanija, Mađarska, Poljska, Rumunija i Britanija) izražene u evrima podložne promenama deviznog kursa, navodi Evrostat.

Danska, Nemačka, Italija, Kipar, Austrija, finska i Švedska nisu uključene u obračun, budući da nemaju nacionalne propise o minimalnoj plati, ili oni variraju u zavisnosti od sektora ili profesija.

Moskva - Rusi će konačno upoznati ukus hleba i mesa, poruka je onih koji podržavaju bojkot zapadnih proizvoda. Predlaže se zabrana prodaje hamburgera i zatvaranje Meka.

Ruski premijer Dmitrij Medvedev izjavio je da je jedan od prioriteta njegove vlade da stvori uslove za povećanje proizvodnje hrane za rusko tržište. To je naišlo na odobravanje javnosti koja je raspoložena za bojkot zapadnih proizvoda, pokazale su ankete.

Rusija je već zabranila uvoz australijske govedine, reagujući tako na odluku Kambere da podrži sankcije protiv ruskih zvaničnika, preneli su ruski mediji.

uz uverenje da je „revolucija farmerki i žvakaćih guma” već prošla, šef Instituta za probleme globalizacije i doktor ekonomije, Mihail Deljagin, predložio je zatvaranje „Mekdonalds” restorana i zabranu prodaje hamburgera.

„Proizvodnja i prodaja Koka-kole, Pepsi-kole i jela u „Mekdonaldsu”, kao i slične američke brze hrane, štetna je po zdravlje i trebalo bi da bude zabranjena iz higijenskih razloga”, naveo je Deljagin.

Čečenski lider, Ramzan Kadirov, pridružio se javnoj inicijativi za proizvodnju i potrošnju domaće hrane, umesto „sira sa Novog zelanda i mesnih prerađevina iz vojnih skladišta u Južnoj Americi”.

VESTI • DIS • SVET

Bugarska u EU, a plate 174 evra

Džobs mrzeo „brending” i „marketing”

Rusi proteruju hamburgere i Koka-kolu

Brisel - Američki predsednik Barak Obama kaže da će osigurati da planirani trgovinski sporazum između SAD i Eu ne ugrozi postojeće potrošačke ili ekološke standarde.

Obama je na konferenciji za novinare u Briselu rekao da američka i evropska javnost imaju legitimno pravo na pitanje da li će trgovinski sporazum doneti korist njihovim zemljama na duži rok, kao i da li će „teško izvojevane pobede” u oblasti zaštite potrošača i okruženja biti očuvane, preneo je Rojters.

„zalagao sam se tokom čitave političke karijere i kao predsednik da ojačam zaštitu potrošača. Nemam nameru da potpišem zakon koji će oslabiti njihovu zaštitu. Borio sam se tokom čitave političke karijere i još uvek se borim da unapredim zaštitu životne sredine u SAD, tako da nemam interes u potpisivanju trgovinskog sporazuma koji će naneti štetu ekološkim standardima”, izjavio je Obama.

Privreda Novog zelanda zabeležila je u prošloj godini rast od 2,7 odsto, što je čini jednom od najbrže rastućih ekonomija u razvijenom svetu.

Statistika Novog zelanda pokazuje da je proizvodnja porasla za 0,9 odsto u tri meseca do decembra. To je 12. uzastopni kvartal pozitivnog privrednog rasta.

Proizvodnja je porasla po stopi od 2,1 odsto, što je najbrži rast od 2006.

Cifre se verovatno neće promeniti posle odluke centralne monetarne vlasti da podigne osnovnu kamatnu stopu za 0,25 odsto, na 2,75 odsto.

Kako je navela centralna banka, nije više neophodno držati se politike niskih kamatnih stopa, kada imate ekonomiju koja kredibilno raste i moguće je da će dostići i rast od 4,5 odsto u naredne dve godine.

Prirodne katastrofe, kao i one do kojih je došlo zbog ljudskih faktora izazvale su prošle godine štetu od 140 milijardi dolara (101 milijardu evra) širom sveta.

u godišnjoj analizi štete od katastrofa, švajcarska reosiguravajuća kuća Svis re navodi da su ukupni gubici smanjeni sa 196 milijardi dolara iz 2012, kada je uragan „Sendi” pogodio SAD, prenosi agencija frans pres.

Od štete od 140 milijardi dolara, 45 milijardi su osigurani gubici. Najskuplja katastrofa za osiguravajuće kuće bile su obilne poplave u centralnoj i istočnoj Evropi u maju i junu prošle godine, a najteže pogođene bile su Nemačka, Češka, Mađarska i Poljska.

ukupni gubici na ime poplava dostigli su 16,5 milijardi dolara, od čega je 4,1 milijarda bila pokrivena osiguranjem. u julu su delovi francuske i Nemačke bili pogođeni olujnim nevremenom sa gradom, uz ukupne gubitke od 4,8 milijardi dolara. Samo u Nemačkoj, šteta od grada odnela je 3,8 milijardi dolara, što je najveća šteta od te vrste nepogode u svetu, navodi Svis re.

Tajfun „hajan” je u novembru na filipinima doneo najjače vetrove ikada zabeležene, zajedno sa obilnim padavinama i olujama, odnevši oko 7.500 života, a više od četiri miliona ljudi ostalo je bez domova.

„hajan” je naneo ekonomsku štetu od 12,5 milijardi dolara, od čega je osigurano svega 1,5 milijardi. Druga po veličini humanitarna katastrofa bile su junske poplave u Indiji, koje su odnele 6.000 života. Svis re navodi da osiguravajuća industrija treba da razmotri opcije kako da se bolje pomogne svetu da se izbori sa katastrofama.

Švajcarski prehrambeni gigant Nestle otvorio je centar za istraživanje bezbednosti hrane u Pekingu, s ciljem podizanja standarda u ovoj oblasti.

Institut Nestle za bezbednost hrane u saradnji s kineskim vlastima, radiće na poboljšanju propisa i standarda u pogledu bezbednosti i ispravnosti prehrambenih namirnica, saopšteno je iz kompanije, a prenosi francuski list Eko.

list podseća da je više afera u vezi sa neispravnom hranom već potresalo Kinu, od kojih je najveća bila ona sa mlekom zatrovanim melaminom (2008), kada se otrovalo 300.000 dece od kojih je šestoro preminulo.

Kineske vlasti ne uspevaju da problem oko zdravstvene bezbednosti u lokalnim farmama do kraja reše, pa su mnogobrojne manje farme iz tog razloga zatvorene.

Privredni rast Novog Zelanda među najvećim u svetu

Nestle otvorio centar za bezbednost hrane

Prirodne katastrofe odnele 140 milijardi dolara

39VESTI • DIS • SVET

Obama: Potrošači da ne brinu

Menadžment

Šta ja radim ovde?Iz krize smisla na poslu proizlazi izgubljeno vreme i novac. Smisao je verovatno naš najdublji motivacioni faktor

Piše:Natalija Sekulić

Jeste li ikada za vreme radnog vremena čuli glas koji vas pita: Šta ja radim ovde? Odsustvo smisla manifestuje se kroz naše emocije i podsvest preko našeg ponašanja: nedostatak koncentracije, apatija, pesimizam i nedostatak entuzijazma, aljkavost, lenjost i samoizolacija tek su neki od simptoma. Jednostavno rečeno, gde nema radosti, nema smisla.

Sastavni elementi smisla su lični identitet, svesnost konteksta, svrhe i vrednosti. Kada je posao direktno povezan s našim najdubljim vrednostima, onda će se ono što radimo činiti smislenijim. Na primer, dobrovoljan humanitarni radnik ceni svoj doprinos boljitku drugih. Radi s voljom, entuzijazmom, a na stres se žali retko. Njegov je rad izraz njegovih vrednosti.

Ključne vrednosti u stvaranju smisla

Sagledajte svaku od 7 urođenih vrednosti koje doprinose smislenom doživljaju posla i razmislite o tome do koje su mere prisutne u vašem životu, privatno i poslovno.

1. KREATIVNOST

Bez mogućnosti da izrazimo naš kreativni potencijal život nam postaje suvoparan i prazan. zašto? Jedna od najvećih ljudskih satisfakcija je kretati se kroz kreativni proces i nakon toga sagledati rezultat. Svi mi mislimo, tj. kreiramo misli. Budući da sve u životu počinje mišlju, znači, svi smo kreativni. Ako smo u tome sputani, npr. organizacijom rada, veliki deo smislenosti u životu je izgubljen.

Izazov za lidere: Šta mogu učiniti za druge da radno mesto učinim mestom na kojem oni mogu izraziti i razvijati svoju kreativnost?

2. KONTROLA

Većina nas veruje da može kontrolisati ono što ne može kontrolisati, npr. ljude, događaje, okolnosti. Isto tako, verujemo da ne možemo kontrolisati ono što možemo kontrolisati, npr. sebe. Kada nas neko ili nešto uzruja znači da ne uspevamo učiniti ono što ionako ne možemo, a to je kontrolisati tuđe ponašanje. Otuda potiče veliki deo stresa.

Izazov za lidere: Kako mogu pomoći zaposlenima da shvate i preuzmu svu odgovornost za sebe i shvate uzaludnost pokušaja da kontrolišu druge?

3. IZBOR

Najvažnija dimenzija kreativnosti je sloboda izbora. Prava sloboda izbora započinje u nama. Prvo izaberemo posao koji radimo. Drugi nivo izbora je reakcija na druge i događaje. Tek kada shvatimo da je sve ono što mislimo, osećamo i činimo stvar izbora, tek onda naš posao i radno mesto poprima novi i dublji smisao.

Izazov za stručnjake za upravljanje ljudskim resursima: Kako pomoći zaposlenima da shvate da imaju pravo na izbor na poslu i unutar samih sebe, na nivou percepcije, misli i osećaja?

4. DOPRINOS

Iako smo svi individue, živimo u kontekstu odnosa s drugima. Igranje naše male uloge pomaže pri slaganju slagalice života. Kada ovo shvate, mnogi se nađu na životnoj prekretnici, menjajući sigurni, dobro plaćeni posao u izazov i rizik pomaganja drugima za mnogo manju nagradu. ljudi prave takve izbore jer shvataju da davanje doprinosa nije isto što i primanje plate.

Izazov za lidere: Kako pomoći zaposlenima da shvate kako njihov doprinos puno znači ostalima?

5. SARADNJA

Iako visoko cenimo individualna dostignuća, ipak najveći pljesak dobijaju timska dostignuća. Smisao naših života raste do one mere do koje se pozitivno povezujemo s drugim ljudima i do koje mere pozitivno utičemo na njihove živote.

Izazov za lidere: Kako podstaknuti ljude da pomažu jedni drugima i izvan okvira formalnog timskog rada?

6. PROMENA

Možda ne postoji veća satisfakcija od one kada učimo i prema tome utičemo na promenu u nama i izvan nas. Otkriće i razvoj ličnog potencijala sve se više navodi kao jedan od najsmislenijih elemenata posla. Ali ako oni koji su u poziciji da podstaknu i olakšaju razvoj drugih prvo to ne učine za sebe, retko će uspeti to učiniti za druge. S druge strane, pravo se učenje događa duboko u ljudskom duhu na nivou uverenja i vrednosti, identiteta i svrhe, emocija i osećaja.

Izazov za lidere: Šta mogu ponuditi ljudima kako bih ih podstakao da istražuju svoje unutrašnje ja i podignu svoju samosvest?

7. PREDANOST

Jedan od temelja smislenih ličnih i porodičnih odnosa je osećaj predanosti. Predanost na poslu se razvija s vremenom, unutar odnosa na poslu. Pronicljiv menadžer zna da je uspešno vođstvo proces izgradnje smislenog odnosa uz demonstraciju poverenja, poštovanja, empatije i razumevanja. Dato poverenje i poštovanje će se na kraju vratiti kao poverenje i poštovanje, a s vremenom će se pretvoriti u lojalnost i predanost.

Izazov za lidere: Šta mogu učiniti da demonstriram poštovanje i poverenje prema ljudima koji rade za mene na svim nivoima?

Traženje smisla na poslu

zaokruživanje ovih sedam urođenih vrednosti koje čine bit smislenog osećanja na poslu pitanje je konteksta. u kontekstu našeg posla učimo se da se identifikujemo s našom profesijom i pozicijom. Kada svoj identitet uložimo u svoj posao i status, branimo se i na najmanju pretnju izazova i time stvaramo strah i ljutnju koja se manifestuje kao nesigurnost i frustracija. Te emocije sabotiraju i iscrpljuju našu sposobnost da izrazimo sedam ključnih vrednosti koje čine posao smislenim iskustvom. Možda je glavni razlog zbog koga nam je toliko teško da nađemo naše mesto na poslu to što se lični identitet, vrednosti i svrha retko doživljavaju kao relevantan faktor u razvoju karijere. Mnogo treninga i razvojnih strategija to još uvek nema inkorporirano u svoje programe. Možda se i taj dan približava.

Odsustvo smisla manifestuje se kroz naše emocije i podsvest

preko našeg ponašanja: nedostatak koncentracije,

apatija, pesimizam i nedostatak entuzijazma, aljkavost, lenjost i

samoizolacija tek su neki od simptoma

41

Banke 2013. iz Srbije iznele 1,05 milijardi evraTokom prošle godine banke su povukle čak 1,05 milijardi evra iz Srbije, što je pad od 16,7 odsto od 2012. godine, potvrdila je za Danas Narodna banka Srbije.

„Mada je teško utvrditi determinante smanjenja izloženosti, procenjuje se da je do sada dominirao uticaj nedostatka kvalitetne domaće tražnje, mada su u poslednje vreme izražena i ograničenja na strani ponude”, navode u centralnoj banci.

Drugačije rečeno, razlog za smanjenje izloženosti je nedostatak dobrih klijenata, ali i svesna odluka banaka da manje novca plasiraju u Srbiji.

„Kako se s rastom BDP-a domaća tražnja za kreditima bude oporavljala, efektivno ograničenje postaće ponuda kredita i njene determinante: makroekonomska stabilnost zemlje i relativna profitabilnost tržišta, ali i uslovi na matičnim tržištima evropskih banaka, kao što je adekvatnost njihovog kapitala, dostupnost izvora finansiranja na tržištima kapitala i slično. uprkos smanjenju izloženosti bankarskih grupa prema Srbiji od početka ekonomske krize, finansijska stabilnost zemlje nije ugrožena, a bankarski sektor je stabilan, likvidan i adekvatno kapitalizovan”, tvrde u NBS i podsećaju da „s obzirom na značaj rizika smanjenja izloženosti evropskih bankarskih grupa prema Srbiji, NBS redovno prati kretanje izloženosti”.

Komentarišući ove podatke, profesor Ekonomskog fakulteta Nikola fabris, napominje da trend smanjenja izloženosti nije prisutan samo u Srbiji, već i u regionu i očekuje da se on nastavi i ove godine.

„S jedne strane, banke imaju višak likvidnosti, ali su zbog visokog udela loših kredita jako oprezne pri odobravanju novih zajmova. zato je sa njihovog aspekta racionalno da vraćaju kredite koje su uzele od svojih matica. S druge strane, ima i nekih matica koje su same u problemima pa su im potrebna likvidna sredstva koja mogu da dobiju od svojih banaka u Srbiji i drugim državama regiona. zato je realno očekivati da se ovaj trend nastavi i ove godine”, kaže fabris.

On, međutim, napominje da ovo povlačenje sredstava nije dovelo do pada u odobravanju kredita klijentima u Srbiji, jer banke ni do sada nisu davale kredite u većoj meri, verujući da zbog velikog broja problematičnih kredita, nema dovoljno kvalitetne tražnje, što znači „da bi im ta sredstva predstavljala samo trošak”.

fabrisov kolega, profesor Đorđe Đukić, napominje da bi preduzeća koja su kreditno sposobna, trebalo da iskoriste to što su kamate na međunarodnom finansijskom tržištu sada rekordno niske i da uzmu jeftine kredite.

Na oko 100 km jugoistočno od Bangkoka nalazi se malo trgovačko mesto ispresecano kanalima izgrađenim još u XVlll veku. U duhu starih tajlandskih zemljoradnika krećući se čamcem kroz zelenkastu vodu polako se približavaju trgovci sa raznolikim ponudama

Damnoen Saduak - pijaca koja plovi

DIS karavan

Piše:Miodrag Radanović

Tajland je zemlja izuzetne kulture i tradicije čiji se duh može osetiti samo daleko od peščanih plaža i fluorescentnih klubova, na mestima gde se stil života nije menjao vekovima, a pijaca Damnoen Saduak je svakako jedno od njih.

Ploveća pijaca Damnoen Saduak, u blizini Bangkoka, jedna je od najvećih turističkih atrakcija u Tajlandu. Prodaja voća, povrća i suvenira obavlja se na čamcima i štandovima na obalama kanala. Turisti u čamcima kupuju egzotično voće, a kažu da im je najdraži zmajev plod. Prodavci zbog jakog sunca nose šešire od bambusa i palminog lišća. Pijaca se otvara rano ujutru, a oni koji umeju da se cenkaju mogu da kupe i pravu tajlandsku svilu za bagatelu.

Plutajuće pijace na Tajlandu svakako su najneobičnije na svetu. Kanali koji povezuju dve velike reke ispunjeni su čamcima na kojima se nudi tropsko voće i povrće, svež kokos, đus i slični napici, kao i lokalna hrana skuvana na plutajućim kuhinjama.

za autentično iskustvo vodiči preporučuju da iznajmite čamac i obilazite reku, a prodavci odnosno pijaca, doći će do vas.

Na oko 100 km jugoistočno od Bangkoka nalazi se malo trgovačko mesto ispresecano kanalima izgrađenim još u XVlll veku. u duhu starih tajlandskih zemljoradnika krećući se čamcem kroz zelenkastu vodu polako se približavaju

Prodaja voća, povrća i suvenira obavlja se na čamcima i štandovima na obalama

kanala. Turisti u čamcima kupuju egzotično voće, a kažu da im je najdraži zmajev plod

trgovci sa raznolikim ponudama. Starice sa slamenim šeširima uz osmeh nude najrazličitija jela, poslastice i sokove od egzotičnog voća na isti način kao i stotinama godina unazad.

lokalno stanovništvo i monasi iz obližnjeg hrama glavne su mušterije u ranim jutarnjim časovima, a od 9 časova pristižu radoznali posetioci iz svih krajeva sveta. Doživljaj je nezaboravan i preporučuje se svima koji posete ovu fenomenalnu zemlju sa zanimljivom istorijom.

u doba kolonijalnih osvajanja evropskih sila u 19. veku, Tajland je uspeo da očuva nezavisnost, iako se obično smatrao delom britanske interesne sfere. Nakon državnog udara 1932. postao je ustavna monarhija, a na vlasti su se uglavnom smenjivale vojne vlade. u doba Drugog svetskog rata Tajland je, nastojeći da iskoristi slabost poražene francuske, godine 1940. zbog graničnih sporova vodio rat sa višijskim snagama u Indokini. Sukob se završio tajlandskim porazom, ali je Tajland ubrzo postao japanski saveznik, pa je njegova teritorija korištena u japanskim pohodima na Malaju i Burmu. Nakon kapitulacije Japana, godine 1945. nije okupiran zbog podrške SAD-a kojima je bio potreban pouzdani antikomunistički saveznik u jugoistočnoj Aziji. Nakon krvavih studentskih nemira 1970-ih, u Tajlandu su započele reforme u smeru demokratizacije. Politički stabilna civilna vlada formirana je 1992. Tajland je bio pogođen Azijskom finansijskom krizom 1997. Valuta je devalvirala više od dva puta.

Tajland je svoj savez sa SAD potvrdio učešćem u ratu protiv terorizma, ali je i sam postao bojište zbog islamističke pobune na jugu zemlje. Iako je uspešno vodio ekonomiju zemlje, dugogodišnjega predsednika vlade Taksina Šinavatru su optužili za podršku predsedniku Bušu, za nesposobnost da se obračuna sa gerilom na jugu i posebno za utaju novca. Vojska je iskoristila njegovo odsustvo iz zemlje, pa je 2006. izvršen vojni puč, u kome je srušena vlada Taksina Šinavatre. Na vlast je došla vojna hunta, koja je ukinula ustav i nametnula novi. Demokratija je ponovo uspostavljena krajem 2007. Stalna politička kriza održala se u zemlji sve do izbora jula 2011. Opozicija predvođena Šinavarinom sestrom Jinglak Šinavatrom ubedljivo je pobedila na tim izborima.

Prodavci zbog jakog sunca nose šešire od bambusa i palminog

lišća. Pijaca se otvara rano ujutru, a oni koji umeju da se

cenkaju mogu da kupe i pravu tajlandsku

svilu za bagatelu

43

U oktobru 2008. islandski finansijski sistem je praktično prestao da postoji nakon kolapsa prezaduženih banaka Kaupthing, Glitnir i Landsbanki. Islanđani su na referendumu odlučili da ih ne spasavaju državnim parama. To se ispostavilo kao fenomenalan potez

Od potpunog kraha do ekonomskog buma

Retrovizor

Piše:Miloš Garić

Island je pre šest godina doživeo finansijski krah do sada retko viđenih razmera. usledila je duboka privredna recesija koja je pretila da potpuno uništi ovu zemlju. A onda su Islanđani odlučili da uzmu stvar u svoje ruke.

Island danas doživljava iznenađujuće snažni oporavak. Ova u najmanju ruku neobična zemlja - s najvećom stopom nataliteta u Evropi, najviše objavljenih knjiga po stanovniku, gde prezimena zapravo nikad nisu ušla u modu, a populacija je tokom 11 vekova islandske istorije preživela nekoliko strahovitih pomora zbog oštre klime i vulkana - posebna je po još jednoj stvari: građani su jednostavno odbili da spasu propale banke. To je ionako novac stranih investitora, bilo je preovlađujuće mišljenje u javnosti, uz često pozivanje na ponosne vikinške pretke.

Kako je Island uopšte pogodila kriza?

u oktobru 2008. islandski finansijski sistem je praktično prestao da postoji nakon kolapsa prezaduženih banaka Kaupthing, Glitnir i landsbanki, koje su činile oko 90 odsto bankarskog sistema. Islandski bankarski i finansijski sistem prebrzo je rastao zahvaljujući stalnom dotoku stranog kapitala gladnog prilika za ulaganja. Islandski spoljni dug pre krize dosegao je oko 50 milijardi evra, gotovo šest puta više od BDP-a, od čega se 80 odsto odnosilo na obaveze banaka, koje nisu preživele zatvaranje slavine koje je uzrokovala međunarodna finansijska kriza. Na mesec dana su potpuno zamrznute sve devizne transakcije.

Islanđani su u dva referenduma odlučili da ne žele da spasavaju banke (dakle, nepromišljena ulaganja stranih investitora, ali i štediša) javnim novcem i odbili su kredite Velike Britanije i holandije, za pokrivanje obaveza landsbanka u toj zemlji. Vlada steže kaiš, a rashodi za socijalu u budžetu nisu se povećavali s pretkriznih 42 odsto.

Dopustili su nastavak devalvacije krune (kurs prema evru se udvostručio!), iako je to podiglo inflaciju do 19 odsto i dugove domaćinstava kojima su stambeni krediti vezani za inflaciju ili strane valute. Strogo kontrolišu dotok kapitala. Prihvataju 5,1 milijardi dolara kredita MMf-a i skandinavskih zemalja za finansiranje budžeta i osnivanje domaćih banaka. Od tog trenutka sve kreće u pozitivnom smeru.

Islanđani su tradicionalno ribari i poljoprivrednici, ali 2000-ih su u tu zemlju počele da se slivaju ogromne količine novca. Čini se da nikad pre nijedna zemlja nije

uspela da privuče toliko kapitala po stanovniku, da bi u tako kratkom vremenu novac nestao. Sad se Island ponovo vratio ribarenju. Privreda raste solidnom stopom (dva ili više odsto godišnje), rastu plate, a dug pada. MMf-u su pre roka otplatili dug. „Na početku ‚Islandskog čuda’ pojavili su se Nemci”, kaže za nedeljnik „Špigel” Asgir Jonson, koji je pre krize bio glavni ekonomista nekad najveće islandske banke, Kaupthinga, jedne od tri koje su preko noći propale kad više nisu mogle da refinansiraju nagomilani spoljni dug.

Milijarde evra imovine nestale su u trenu. Nestao je i Asgirov posao. On je u međuvremenu objavio knjigu pod nazivom „zašto Island? - Kako je jedna od najmanjih država sveta postala najveća žrtva krize”. upravo se nemački kapital, objašnjava Asgir, najviše slivao na Island otkad su islandske banke liberalizovane 90-ih godina. I danas je Nemačka najveći poverilac Islanda. „Nemačka je slaba na Island. Čak je i Vagner pozajmljivao naše legende za svoje opere”, kaže Asgir koji danas radi kao profesor ekonomije u Rejkjaviku. Godine 2012. je čak 65.000 nemačkih turista posetilo Island, po čemu su Nemci treći iza Amerikanaca i Britanaca.

Islandski brzi oporavak temelji se na nekoliko mera koje nobelovac Pol Krugman preporučuje i drugim zemljama. „Potez Island” po Krugmanu značio bi sledeće: pustite banke da propadnu, devalvirajte valutu (ako imate vlastitu), uvedite kontrole dotoka kapitala i pokušajte da izbegnete plaćanje spoljnog duga.

Islandsko čudo

Nobelovac Pol Krugman preporučuje i drugim zemljama

pred ekonomskim slomom „potez Island”. Po Krugmanu

to znači: pustite banke da propadnu, devalvirajte valutu (ako imate vlastitu), uvedite

kontrole dotoka kapitala i pokušajte da izbegnete plaćanje spoljnog duga

Asgir, koji tvrdi da je upozoravao na krizu, uzbuđeno govori o novim mogućnostima rasta, koje se temelje na starim resursima: radnom stanovništvu, zdravoj demokratiji, visokom nivou obrazovanja, turizmu i obnovljivim izvorima energije.

„I ribarenju. Šta bismo mi bez ribarenja”, pita se Asgir Jonson.

I zaista, jedna od mera oporavka bila je odluka vlade da svim građanima dopusti ulov do 650 kilograma ribe dnevno (u periodu od maja do avgusta). Broj amaterskih ribara naglo je skočio.

Oporavili se sopstvenim resursima

Kroz kakve je promene prošlo društvo pokazuje i priča ribara Valija hoskuldsona, koji se odjednom našao u finansijskom sektoru, u banci Glitnir, jednoj od tri propala diva.

„Ja sam bio jedan od onih koji su ljudima uvaljivali kredite”, otkriva Vali „Špigelu”, prisećajući se kako mu je jednom prilikom poljoprivrednik za kredit od 65.000 evra kao osiguranje ponudio staru poljoprivrednu mašinu.

„Šef mi je rekao: Daj mu novac, a ako traži dvaput više, daj mu i to”, kaže Vali, koji se vratio ribarstvu, a izlet u bankarstvo smatra pogrešno motivisanim lažnim obećanjem bonusa.

Skuli Mogensen, jedan od najbogatijih Islanđana, otkriva kako je odlučio da se vrati na Island upravo u oktobru 2008, nakon što je tadašnji premijer Geir harde javno zvao pomoć Svevišnjeg.

„znao sam da moram kući. Islandu smo potrebni ja i moj novac, pomislio sam”, otkriva Morgensen.

Prodao je svoju kanadsku softversku kompaniju „Oz komjunikejšns” Nokiji i vratio se na Island spreman da pokrene novi biznis.

„Bio sam svestan da su tri glavna rastuća sektora na Islandu. Prvo, ribarstvo. No, to tržište je jako regulisano. Drugo, turizam. Sektor raste 20 odsto godišnje. Totalna ludnica. zato sam osnovao aviokompaniju Vau (Wow). Treće, alternativni

izvori energije. Island je prava ekozemlja. To je razlog zbog kog sam pokrenuo ovu stvar s bio-etanolom”, otkriva on.

Naime, pokraj Rejkjavika nalazi se geotermalna elektrana, čiji su nusproizvodi zapanjujuće plave vode koje se koriste za geotermalnu banju „Plava laguna”, jednu od najvećih islandskih atrakcija. Drugi nusproizvod je ugljen-dioksid, koji kompanija „Karbon risajkling internašnel”, u 25-odstotnom vlasništvu Morgensena, prerađuje u metanol.

Island trenutno koristi 25 odsto svoje geotermalne i hidro-energije, a državna energetska kompanija landsvirkjun planira podvodnim kablom da do 2020. počne u Britaniju da izvozi električnu energiju iz obnovljivih izvora. Do tada, svi automobili na Islandu koristiće bio-metanol kao pogonsko gorivo.

Najveći natalitet u Evropi

Morgensen, inače, nema tipično islandsko ime, koje se sastoji od ličnog imena i patronima koje čini ime oca i nastavak -son ili -dotir. Pravilan način obraćanja Islanđaninu bez prezimena je njegovim ličnim imenom, ne patronimom.

Kriza je donela i neke manje očigledne promene u društvu. Od 2008. su svi postali ludi za pletenjem, otkriva Ragnejdur Eriksdotir, koja mladima drži kurseve pletenja. Ova moda lako je vidljiva na ulici, gde su ručno pleteni džemperi s tradicionalnim motivima neuporedivo češći od robe iz tekstilnih lanaca. Ragnejdur je i stručnjak za seksualne odnose, i vodi TV emisiju i piše knjige o toj temi. Šta će drugo Islanđani da rade kad zimi noć traje ceo dan, primećuje ona.

Na Islandu svaka žena rodi u proseku 2,2 dece, što je najviše u Evropi, a struktura populacije je drugačija od one u ostatku zapadnog sveta - polovina od 320.000 stanovnika mlađa je od 35 godina. Čak 90 odsto dece ide u vrtić, a 78 odsto žena između 15 i 65 godina je zaposleno, što je najveći udeo na svetu. ukupna zaposlenost je 80 odsto. Činjenica da su ljudski resursi u ovolikoj meri iskorišćeni još jedan je od razloga zbog čega je upitno da li bi islandski potezi uspeli negde drugde.

45

Voda je u svim svojim agregatnim stanjima prosto idealan medijum za opuštanje od svakodnevnog stresa

Voda, izvor dobre zabave

Zabava

Piše:Velibor Toković

Prema važećim naučnim postulatima život na našoj planeti započeo je u vodi. Ovo naizgled jednostavno jedinjenje prekriva veliki deo površine zemlje, a procentualno čini i većinski deo našeg organizma. O njenom značaju možda najbolje govore predviđanja futurologa. Pokušavajući da odgonetnu tajne nadolazećeg vremena listom su saglasni u oceni da će se budući svetski sukobi, osim zbog energetskih resursa, najčešće voditi upravo zbog pijaće vode.

Ako zanemarimo na trenutak ozbiljnost ekoloških problema sa kojima se naša civilizacija suočava, lako ćemo doći do objašnjenja gornjeg naslova. Voda je u svim svojim agregatnim stanjima prosto idealan medijum za opuštanje od svakodnevnog stresa. Još su stari Rimljani obilato koristili sve njima dostupne prednosti svežih izvora. Danas popularni spa centri i spa tretmani prema nekim autorima svoje ime duguju prvim slovima latinske rečenice Sanitas Per Aquam.

Čak i da je ovo tumačenje ipak pogrešno, ono što je nesumnjivo je blagodet koju voda može doneti umornom čoveku. Verovatno najumorniji ljudi koje srećete svoju karijeru grade na mestima koja zahtevaju konstantnu usredsređenost na posao, i brzo i frekventno donošenje važnih odluka. znamo da vam je i samo čitanje ove rečenice neprijatno, pa zamislite onda koliko štete organizmu nanosi stalna izloženost ovakvim izazovima. Stoga poslovni ljudi moraju u svoje brižljivo isplanirane rasporede uvrstiti vreme za opuštanje. ukoliko to ne urade ti termini kasnije obično budu rezervisani za kardiologa, koga bi inače valjalo konsultovati pre fizičkih aktivnosti, a naročito pre posete sauni.

Voda nudi obilje mogućnosti za rekreaciju. Poseta akva parku može probuditi napad dečije neobuzdane radosti i kod najnapetijeg predstavnika menadžmenta. usputna korist je skretanje toka misli iz rutinske putanje. upravo to je jedan od načina na koji je moguće doći do kreativnog rešenja za naizgled nepremostiv problem. Skok u vodu na trenutak daje skakaču osećaj letenja, lebdenja u bestežinskom stanju. uranjanje u osvežavajuće kapljice, plivanje ispod površine, mir okeanskih dubina. zvuči primamljivo? Samo zbog toga što i jeste tako.

leto je pred nama. uživanje u snegu i ledu prelazi u kategoriju lepih uspomena, do sledeće sezone. Tehnički posmatrano i navedene zimske discipline bismo mogli svrstati u vodene sportove. Doduše voda je tu malo čvršća, ali još uvek je to samo voda. Priliku da se uverimo u čvrstinu vode nam pruža upravo jedan od omiljenih letnjih sportova – skijanje na vodi. Svako ko je pokušao da se bavi ovim sportom zna da voda i nije baš mekana prilikom

pada. Što je opet dodatni motiv da što pre ovladamo ovom zanimljivom veštinom. uživanje u skijanju na vodi ne bi bilo moguće bez Ralfa Semjuelsona. On je čovek koji je izmislio ovu vrstu zabave ne tako davne 1922. godine. Moderne verzije obuhvataju skijanje na dve skije, na mono skiji, na stopalima, „wakeboarding” i još sijaset varijanti.

zajedničko im je da se na jednom kraju konopca nalazi čamac, skuter ili sajla žičare, dok ste na drugom kraju vi. Čamac vas može vući i ako ste zakačeni za paraglajder. To je ujedno i najbolji način da „overite” celu plažu, pod uslovom da se ne plašite visine. za ljubitelje letenja nad vodom tu je i sve popularniji ”kiting”. „Wind surfing” je takođe disciplina u kojoj bi se valjalo okušati ako ste se već odlučili da vetar bude vaša pokretačka snaga.

Jedrenje je posebna vrsta aktivnosti, namenjena posebnoj vrsti ljudi. Tu se radi o mnogo ozbiljnijim motivima nego što je puka zabava. Čovek koji kroti snagu vetra spreman je za daleka putovanja u neistražene predele. Spreman je da samostalno donosi odluke i da opstane na uzburkanom moru. ukoliko se radi o većim plovilima pojedinac je tu funkcionalan isključivo kao deo tima. Složićete se da prethodni redovi mogu biti primenjeni i u poslovnoj filozofiji.

za sve kojima do sada ponuđeno izgleda isuviše angažujuće, u ponudi imamo fizički daleko manje zahtevne aktivnosti, koje naravno uključuju vodu. Sedenje u suvom đakuziju i nije neka zabava, zar ne? Još ako u čašu odabranog pića spustimo par kockica leda, ili eventualno „probušimo” viski kratkim mlazom gazirane vode. Svakako, kao i u svim sportovima, ni u ovom pristupu opuštanju uz pomoć vode ne treba preterivati.

Rej Kurcvajl, stručnjak za veštačku inteligenciju u kompaniji Google, predviđa da će do 2029. računari biti pametniji od ljudi.

Preduzetnik i futurolog, već je predvideo da će u narednih 15 godina računari postajati sve inteligentniji i da će moći da razumeju šta govorimo, uče iz iskustva, šale se, pričaju priče, pa čak i flertuju.

Kurcvajl (66) koji se smatra jednim od vodećih svetskih stručnjaka za veštačku inteligenciju, a među tehnolozima je popularizovana njegova ideja „singulariteta” – trenutka u budućnosti kada će ljudi i mašine postati jedno. Google ga je zaposlio krajem 2012. kako bi radio na narednom projektu kompanije – pretraživaču koji se služi veštačkom inteligencijom i poznaje nas bolje, nego što mi znamo sami sebe.

u intervjuu za „Observer New Review” Kurcvajl kaže da mu kompanija nije dala nikakva izričita uputstva, osim što mu je naložila da pronađe način da „nauči” Google da razume prirodan jezik.

„Moj projekat je da zasnujem pretragu na razumevanju jezika”, kaže on.

„Kada pišete članak, vi ne stvarate zanimljivu kolekciju reči. Vi imate nešto da kažete i Google bi trebalo da inteligentno i organizovano prerađuje informacije iz celog sveta. Poruka u vašem članku je informacija, ali to računari ne razumeju.

zato, želimo da oni čitaju sve što se nalazi na internetu i svaku stranu svake knjige, kako bi mogli da učestvuju u inteligentnom dijalogu sa korisnicima i odgovaraju na njihova pitanja” - tvrdi Kurcvajl.

Kurcvajlova predviđanja samo su deo ranijih najava da Google pravi najveću laboratoriju veštačke inteligencije na svetu. Kompanija je kupila nekoliko kompanija koje se bave „podučavanjem” mašina i proizvodnjom robota, uključujući i Boston Dynamics. Kurcvajl je poznat po izumima koji su promenili svet – prvom desktop skeneru, prvom kompjuterskom programu koji je mogao da prepozna slogovne fontove i prvom sintisajzeru govora.

On je 1990. predvideo da će kompjuter pobediti svetskog šampiona u šahu do 1998. (1997. IBM-ov „deep blue” pobedio je Garija Kasparova) i da će „world wide web” biti hit i to u trenutku kada je mrežu koristilo svega nekoliko naučnika.

Tehnologija

Računari će do 2029. biti pametniji od ljudi

Piše:M.V.

Stručnjak za veštačku inteligenciju u kompaniji Google Rej Kurcvajl predvideo je da će u narednih 15 godina računari postajati sve inteligentniji i da će moći da razumeju šta govorimo, uče iz iskustva, šale se, pričaju priče, pa čak i flertuju

Stručnjaci procenjuju

Kurcvajlova predviđanja samo su deo ranijih najava da Google

pravi najveću laboratoriju veštačke inteligencije na

svetu. Kompanija je kupila nekoliko kompanija koje se

bave „podučavanjem” mašina i proizvodnjom robota

Rej Kurcvajl

Ostvarena proizvodnja značajnijih biljnih kultura u 2013. godini imala je znatno viši nivo od proizvodnje u prethodnoj godini, pa je tako proizvodnja pšenice bila veća za 40,2 odsto, a kukuruza za 67,2 odsto.

Prema zvaničnim statističkim podacima, u Srbiji je lani proizvedeno više suncokreta za 40,6 odsto, soje za 38,5 odsto, šećerne repe za 27,8 odsto, šljive za 88,9 odsto i grožđa za 28,8 odsto.

Pad proizvodnje zabeležen je kod uljane repice - za 55 odsto, duvana - za 18,3 odsto i krompira - za 35,2 odsto. u odnosu na desetogodišnji prosek (2003-2012) veća je proizvodnja kukuruza za 3,3 odsto, šećerne repe za 7,8 odsto, suncokreta za 34,4 odsto, soje za 7,8 odsto, a manja je bila i proizvodnja krompira za 8,9 odsto.

Postignuti rezultati će obezbediti bilansne potrebe zemlje u hrani, relativno dobru uposlenost prerađivačke industrije, kao i mogućnost izvoza tržišnih viškova tradicionalnih izvoznih roba, ukazali su u Privrednoj komori Srbije.

Relativno dobri proizvodni rezultati u ratarskoj proizvodnji u 2013. godini, uz značajno niže cene pojedinih kultura, uticali su na nešto bolje finansijske rezultate, istakli su u PKS, uz napomenu da poređenje proizvodnje ratarskih kultura u poslednje dve godine nije pravi odraz, jer je 2012. bila veoma sušna i sa niskim prinosima.

Prema ovim finansijskim rezultatima, kod pšenice, kukuruza i šećerne repe su postignuti pozitivni finansijski efekti, što je i uticalo na ukupan pozitivan rezultat, odnosno na rast vrednosti proizvodnje osnovnih ratarskih kultura, u odnosu na 2012, od četiri odsto.

Apsolutni rekord predstavlja podatak da je u periodu januar-decembar 2013. izvezeno 1,19 miliona tona pšenice i 195.000 tona brašna. Imajući u vidu rastuće troškove proizvodnje u poljoprivredi (pre svega veliki rast cena inputa), kao i smanjenje prodaje agrarnih proizvoda zbog niske kupovne moći stanovništva, može se zaključiti da je situacija u poljoprivredi na početku 2014. relativno nepovoljna, kakva je bila i na početku 2013, što će u velikoj meri uticati na strukturu i obim predstojeće prolećne setve, naveli su u Odboru za agrar PKS.

Ekonomija

Tokom 2013. izvezeno 1,19 miliona tona pšenice Piše:

B. M.

Brancin sa povrćem

Salata od dimljenog lososa

Sastojci:

2 brancina srednje veličine 200 g čeri paradajza1 limun 300 g mladog krompira1 dl maslinovog ulja 1 tikvica2 glavice crnog luka 1 čaša belog vina

so, biber, origano

Priprema:Očišćenu ribu oprati, osušiti salvetom, osoliti spolja i iznutra, i preliti limunovim sokom. Crni luk sitno iseckati i propržiti na maslinovom ulju dok ne dobije žućkastu boju. Dodati povrće, so i biber. Naliti vodom i krčkati pola sata na laganoj vatri. Dinstano povrće rasporediti po dnu pleha, preko njega staviti ribu. Preliti sa malo ulja i belim vinom. Peći 45 minuta u rerni zagrejanoj na 200°C.

Sastojci:

100 g zelene salate 1 glavica crnog luka100 g rukole 80 g dimljenog lososa1 kisela jabuka 1 limun1 avokado 1 kašičica medamaslinovo ulje 3 kašike krupno

mlevenih bademasenf, so, biber

Recepti

Priprema:zelenu salatu i rukolu oprati i iseckati. Jabuku i avokado oljuštiti, iseckati na kockice i preliti kašikom limunovog soka. filete dimljenog lososa iseći na manje komade, izmešati sa voćem, rukolom i salatom. Posoliti i pobiberiti po želji. u tri kašike maslinovog ulja dodati med, senf i limunov sok. Izmešati i preliti preko ostalih sastojaka. Sve dobro promešati i ostaviti pola sata u frižideru da se ukusi prožmu.

Krem čorba od karfiola

Sastojci:

2 banane 4 kašike mlevenih oraha1 jabuka 1 kašika meda2 jogurta grčkog tipa cimet

Priprema:Jabuku oljuštiti i iseckati na komadiće. ubaciti je zajedno sa oljuštenim bananama u blender. Dodati dobro ohlađen jogurt, med, orahe i malo cimeta. Sve dobro izmešati dok ne postane vazdušasta homogena smesa. Preručiti u čaše za serviranje i ukrasiti kolutićima banane. Po želji dodati par kašika sladoleda od vanile.

Sastojci:

1 kg jagnjećih kotleta sok od dve pomorandže

1 dl maslinovog ulja 3 kašike džema od ribizli5 čenova belog luka so, biber1 grančica svežeg ruzmarina

Priprema:Nasuti ulje u tiganj i zagrejati. Kada se zagreje, ubaciti grančicu ruzmarina da se proprži 1 minut. Izvaditi ruzmarin i na tom ulju pržiti kotlete na laganoj vatri tako da ne pregore. u odvojenoj posudi izmešati sok od pomarandži sa džemom. Po želji u sos dodati par kašika masnoće od prženja. Kotlete poređati na tanjir, posoliti i pobiberiti, preliti sosom. Služiti uz dobro ohlađeno belo vino.

Sastojci:

½ glavice karfiola 3 čena belog luka2 zelene paprike 1 veza lista peršuna2 srednja krompira 1 kocka za supu4 šargarepe 2 jajeta1 glavica crnog luka 1 pavlaka

so, biber

Priprema:Povrće oprati, očistiti i iseći na kockice. Povrće staviti u šerpu, naliti sa litar vode i dodati kocku za supu. Kuvati na laganoj vatri 45 minuta. Procediti i staviti kuvano povrće u blender. Dobro usitniti i vratiti u tečnost. Svemu dodati jaja umućena sa pavlakom. Izmešati i prokuvati još 5 minuta. Služiti uz prepečen hleb.

Banana desert

Jagnjeći kotleti u sosu

51

Sudoku galerijaEnigmatika

Bela ukrštenica

Ilustrovana osmosmerka