mesečni bilten o životu manjinskih zajednica u Srbiji

Opštine potpisale prvuDeklaraciju o

unapređenju položajaRoma

Minority News29

Odbor za evropske integracijeupoznat sa modelom

monitoringa i izveštavanja za poglavlja 23 i 24

Održan okrugli stona temu manjinskog

novinarstva ipoglavlja 23

Neće biti revizije Akcionog

plana

oktobar 2016

Veličkovski: Komunikacija međuinstitucijama treba da bude življa

 

I

zbog toga

š

što uzdišemo za „starletama“ koje

s

U Srbiji žive pripadnici 30 različi3h nacionalnih zajednica!

A

Gde smo posle toliko godina?

Oktobar – mesec koji nas već punih 16 godina podseća na čuvenedemonstracije, demokratske promene koje smo željno iščekivali.Podsetimo se, velike demonstracije u Beogradu su izbile poštoje tadašnji predsednik države Milošević odbio da prizna izbornepredsedničke rezultate. Tog 5. oktobra se ujedinila cela Srbija iodlučno pošla u borbu za demokratiju.

Početak je izgledao obećavajući. Svi su verovali u bolje sutra, na-predak sopstvene države. Međutim… Promene koje su i počeleda se dešavaju odjednom su zaustavljene i celokupno društvo jepočelo sve više da tone. Često se može čuti da su izneverenaočekivanja građana u pogledu boljeg života. Toliko vremena, re-formi, raznih obećanja… Došli smo do toga da ne samo mladi,već i stariji građani naše zemlje naprasno traže posao van granica,da pripadnici manjinskih zajednica moraju da se bore za nesme-tano izučavanje maternjeg jezika, da minimalno obraćamo pažnjuna sredstva javnog informisanja, zloupotrebljavamo sudstvo itd.

Problema ima dosta, a mi kao da zaboravljamo da posle 16godina još uvek kucamo na vrata Evropske unije. Još uvek smona velikom testu, koji ako ne položimo, teško da ćemo ići na po-pravni. Naš put ka Evropskoj uniji u mnogome zavisi i od odnosasa Kosovom i Metohijom. Komunikacija na relaciji Beograd – Pri-ština nije uvek najprijatnija za slušanje i čitanje, ali upravo izo-stanak napretka u dijalogu ove dve strane može uticati na sta-gnaciju procesa pristupnih pregovora. Ipak, i posle 16 godina jošuvek postoje ljudi koji se odlučno bore za vladavinu prava i de-mokratiju. Možda ipak nije sve tako crno. Možda će se razići ok-tobarski tmurni oblaci i sačekaće nas sunce, koje je nekada i po-čelo da izlazi, pa se opet povuklo.

Revizija Akcionog

plana?

Ministar državne uprave i lokalne sa-mouprave u Vladi Republike Srbije,Ana Brnabić, odlučila je da neće bitirevizije Akcionog plana za nacionalnemanjine, koji je inače deo Poglavlja23 u pregovorima za pristupanje EU,a koju je u ime Koordinacije nacio-nalnih saveta nacionalnih manjinazahtevao njen predsedavajući, Sulej-man Ugljanin.

Novinsko-izdavačka ustanova „Hlasljudu“ organizovala je u Pokrajinskojskupštini okrugli sto na temu „Manjin-sko novinarstvo u Srbiji u procesu ev-ropskih integracija sa naglaskom naPoglavlje 23“. Ovim okruglim stolomustanova je pokrenula javnu debatuna temu manjinskog novinarstva u pro-cesu pristupnih pregovora i otvaranovo poglavlje u saradnji sa pokrajin-skim, republičkim i međunarodnim,odnosno građanskim institucijama koježele da daju svoj doprinos kroz inter-kulturalni dijalog o medijskim temama.

IZDVAJAMO UVODNIK 29

Manjinski mediji ipregovaračko poglavlje 23

Jubilej„Bunjevačkog kola“

Udruženje građana „Bunjevačko kolo“obeležilo je 95 godina postojanja. Sve-čanost su organizovali u Bunjevačkojkući u Somboru, gde su otvorili i izložbuumetničke fotografije Petra Zamba.

Ako imate pitanje vezano zafunkcionisanje nacionalnih saveta na-

cionalnih manjina ili za oblast prava na-cionalnih manjina rado ćemo pronaći i

objaviti odgovor.

info@minoritynews.rs mesto za svewww.minoritynews.rsMinority News Portal

3 Minority News

Ove godine makedonska zajednica pro-slavlja značajan jubilej. Na koji način jeobeležena 70-godišnjica doseljavanjaMakedonaca u Vojvodinu?Ova godina je interesantna. Pre 70 godinasu se čuvenim vozom bez voznog redanaši preci, jedan veliki broj Makedonaca,doselili iz svih krajeva Republike Make-donije, najviše iz Krivopalanačkog kraja,pre svega u južni Banat, tačnije u Pančevosa svojim okolnim mestima, Jabuku, Ka-čarevo, Glogonj, ali i u Vršac i Plandište. Idanas, mi, njihovi potomci, smo građani

Republike Srbije. Sedamdeset godina nijemali jubilej. Mi smo se potrudili da ovegodine, pošto 70 godina obeležavamoprvi put kao nacionalna manjina u Repu-blici Srbiji, napravimo niz manifestacijakojima ćemo da proslavimo ovaj veliki ju-bilej. I u tom pravcu smo već tokom ovegodine organizovali sadnju makedonskoghrasta u svim ovim mestima koje sam po-menuo, kao simbol prijateljstva Makedo-naca i Srba, ali i kao simbol dugovečnostii jednog opstanka međusobne tolerancijei prijateljstva. Posetili smo sva ova mesta.Bio je to jedan zanimljiv karavan. Nara-

vno, u okviru svih ovih manifestacija pla-nira se i veliki broj drugih, od kojih sumnoge već održane. Cela godina je ve-zana za 70 godina od doseljavanja našihpredaka na ove prostore, proslava Ilin-dana, proslava 8. septembra, odnosnoproslava Dana Republike Makedonije, nizmanifestacija koje su se dešavale na kul-turnom planu. Otvorili smo i konkurs usvim školama gde se uči Makedonski jeziksa elementima nacionalne kulture kakobi se i najmlađi uključili u ovaj proces.Tema je, naravno, 70 godina od doselja-vanja Makedonaca u Vojvodinu. Plani-

akedonska nacionalna manjina ove godine proslavlja 70. godišnjicu od doseljavanja u Vojvodinu. Na-ravno, ova zajednica nastoji da se što više razvija, što primećuju i zvaničnici matične države Makedonije.Međutim, i Makedonci u Srbiji se susreću sa brojnim problemima, o kojima je govorio predsednik Na-cionalnog saveta makedonske nacionalne manjine, Borče Veličkovski. M

NAŠ INTERVJU: BORČE VELIČKOVSKI, PREDSEDNIK NACIONALNOG SAVETA MAKEDONSKE NACIONALNE MANJINE

Ponekad nedostaje komunikacijameđu institucijama

4 Minority News

ramo da završimo godinu podizanjemspomenika koji će nositi ime Majka Ma-kedonija, kako je nazvana i cela ovogo-dišnja manifestacija. Ta skulptura je radSiniše Noveskog, vajara, učenika čuvenogTometa Serafimovskog. Da podsetim,Tome Serafimovski je autor skulpture Sv.Kirila i Metodija koja se nalazi u Beo-gradu. Planira se i snimanje dokumen-tarnog filma, za šta su već određena sred-stva i obezbeđena. Osmislili smo zaistaveliki niz dešavanja, neke smo već pro-movisali, neke planiramo da promovi-šemo. To, naravno, zavisi od ekonomskogmomenta, a naša volja je tu.Kao što se rekli, 70 godina nije malo,međutim kako ste zadovoljni položajemmakedonske manjine u Srbiji koji se gra-dio tokom svih ovih godina?Ja sam već dugo godina predsednik Na-cionalnog saveta makedonske nacionalnemanjine u Srbiji, od osnivanja sam prak-tično na nekim funkcijama, poslednja dvamandata sam predsednik Saveta. Pratimživot i rad svih nacionalnih zajednica. Je-dno vreme sam i bio predsednik Koordi-nacije svih nacionalnih saveta na teritorijiRepublike Srbije. I ono što uvek ističem ipored brojnih problema i pored životakoji je proces sam po sebi kod nas, na-cionalnih manjina, to je da je Srbija jednaod retkih, ako ne i jedina zemlja u okru-ženju, mogu slobodno da kažem i u Evropii u svetu, koja ima sistem zaštite pravanacionalnih manjina kroz nacionalne sa-vete kao državne institucije, odnosno krozdržavno-predstavnička tela. Nešto sličnopostoji u Hrvatskoj, ali to je jedan nacio-nalni savet koji okuplja sve nacionalnezajednice. Ovde funkcioniše, da podse-tim, Nacionalni savet nacionalnih manjinakojim predsedava premijer Republike Sr-bije koji je u tom trenutku aktuelan pre-mijer. I to su mehanizmi koji treba da sedorade, ali koji zaista pružaju mogućnostza ostvarivanje visokog stepena prava štozaista u okruženju ne postoji. I gde godda gostujem, da li je to Makedonija ili Sr-bija, to ističem, jer to jeste ponos Repu-blike Srbije i u tom pravcu mislim da i Ev-ropa od nas može da nauči nešto.Pojedine manjinske zajednice ističu kaogorući problem, a pogotovo ove godine,situaciju u obrazovanju, a koja se, nara-vno, tiče manjina. Da li je pripadnicimamakedonske manjine omogućeno obra-zovanje na makedonskom jeziku? Moram najpre da napravim uvod. Mi smo1991. godine bili konstitutivan narod utadašnjoj Jugoslaviji. Prosto, spadamo ured novonastalih nacionalnih manjina,isto kao Hrvati, Slovenci i Crnogorci, i mo-žda je nama potrebniji veći i jači podstreku tom polju. Mi smo 2011. uspeli da uvr-stimo predmet Makedonski jezik sa ele-

mentima nacionalne kulture u obrazovnisistem Srbije. Usvojeni su nam planovi iprogrami koji su inače bili spremni još2006. godine za izučavanje ovog pred-meta. Do sada su urađeni udžbenici za 1.i 2. razred, a dobio sam informaciju da jei za 3. razred gotov. Predat je zahtev zaudžbenik za 4. razred i sada se radi naudžbenicima za razrede od 5. do 8. i pla-novi za te razrede koji su predati naobradu u nadležne institucije. Trenutnoimamo nastavu na makedonskom jeziku,odnosno izučava se predmet Makedonskijezik sa elementima nacionalne kultureu nekoliko mesta u Republici Srbiji, tamogde imamo mogućnosti, gde je naša kon-centracija malo veća, pre svega u Jabuci,gde je i započet pilot projekat uvođenja

Makedonskog jezika sa elementima na-cionalne kulture. Tu smo već stigli do 5.razreda, u Kačarevu do 4. razreda, i odprošle godine, vrlo je interesantno, rečje o centralnoj i južnoj Srbiji, u Leskovcu,sa 2 razreda sa preko 60 učenika. U Jabucito je osnovna škola „Goce Delčev“ kojase i zove po našem revolucionaru, u Ka-čarevu je to škola „Žarko Zrenjanin“, u Le-skovcu osnovna škola „Svetozar Marko-vić“. I vrlo je interesantno da u ovompravcu rada postoji jedan vrlo veliki inte-res za izučavanje predmeta Makedonskijezik, upravo u sredinama gde to možda inismo očekivali. U Leskovcu je to izuzetnodobro krenulo. I ove godine imamo jedanohrabrujući podatak, preko 100 učenikau osnovnim školama u Vranju je izrazilozainteresovanost za izučavanje ovogpredmeta, što je takođe vrlo interesan-tno, i to su učenici od 5. do 8. razreda. Ukomunikaciji smo sa Ministarstvom pro-svete, nauke i tehnološkog razvoja i saZavodom za unapređenje obrazovanja ivaspitanja Republike Srbije i Nacionalno-prosvetnim savetom. To su institucije sakojima mi vrlo tesno sarađujemo. Planoviza izučavanje predmeta Makedonski jeziksa elementima nacionalne kulture koji su

predati u oktobru prošle godine još uveknisu došli na dnevni red za usvajanje uNacionalno-prosvetnom savetu. Ministar-stvo je odradilo svoj posao, Zavod za una-pređenje je takođe rekao svoju reč. Većnekoliko meseci čekamo odluku Nacio-nalno-prosvetnog saveta. Na kraju smodošli do toga da je komunikacija izmeđuovih institucija zatajila. Nama je školskagodina počela i mi smo sada u opasnostida nam 100 đaka ostane bez plana i pro-grama po kojima će učiti. Udžbenici suposeban momenat. Ja moram da budemiskren, ovo govorim i na sednicama Koor-dinacije i na sednicama Ministarstava –taj proces je vrlo spor. Mi sada već imamoučenike 5. razreda u ovom programu, aimamo udžbenike tek za 1. i 2. razred.Ono što je vrlo interesantno, udžbenikemi pripremamo, iako bi to trebalo da radiMinistarstvo. Nacionalni savet praktičnoizdvaja sredstva iz svojih redovnih sred-stava da angažuje autore udžbenika, daangažuje ilustratore, da angažuje recen-zente, da angažuje sve one ljude koji supotrebni da se napravi jedan kvalitetanudžbenik. Sve to predamo nadležnim in-stitucijama. Oni nam nakon zaista dugogčekanja daju zeleno svetlo, a onda mi teiste udžbenike kupujemo od njih. Što jeduplo bacanje para. Sve je to novac iz bu-džeta Republike Srbije, ali mislim da tajsistem treba da bude malo sređeniji. Jase nadam da će novi ministar malo po-vesti računa i o tom segmentu. Procespostoji, samo ga treba ubrzati, komuni-kacija između nadležnih institucija Repu-blike Srbije, i nacionalnih saveta, ali i Koor-dinacije nacionalnih saveta, koja jeprisutna, trebalo bi bude življa, brža, ionda verujem da će stvari leći na svojemesto.Kakva je situacija u medijima? Da li sumakedonskoj zajednici omogućeni me-dijski sadržaji na maternjem jeziku?Trenutno je to javni servis, koji je po za-konu i Ustavu nadležan, odnosno imaobavezu da to radi. O tome smo razgo-varali na Savetu Republike Srbije za na-cionalne manjine kojim predsedava pre-mijer. Zakon o medijima koji je skorodonesen je napravio malu pometnju uinformisanju manjina na svojim mater-njim jezicima. Moram da iskoristim prilikuda pozdravim rad emisije “Hronika na-cionalnih manjina” koja je proizašla iz ak-tivnosti Minority News-a i sajta koji smozapočeli upravo u to vreme kada sam jabio predsednik Koordinacije svih nacio-nalnih saveta. Tada je postojala ideja dase na nacionalnoj frekvenciji čujemo kaonacionalne zajednice. Vrlo je bitno da štoveći broj ljudi može da nas vidi i sasluša.Međutim i ta mreža lokalnih medija kojusmo na taj neki način pokrivali je sadaveć ugrožena ili ne postoji. Moram da ka-žem, da smo mi do donošenja tog zakona

Od početka sam tu, trudio sam se da

maksimalno sebe damza ostvarivanje makedonskog

naroda na ovim prostorima,

ali i drugih nacionalnihzajednica i srpskog

naroda.

5 Minority News

imali radio-televizijsku emisiju na RTVPančevo „Банатско сонце“, pored emisije„Македонско сонце“ na RTV Vojvodinaimali smo i emisiju „Македонијо добарден“ na TV Leskovac, reemitovanje saRTV Vojvodine na RTV Nišu, „Hronika na-cionalnih manjina“ u Čačku i emisija „In-fomak“ u Vranju i nekoliko radio stanica.Danas to više ne postoji. Još uvek radisamo radio-televizijska emisija na RTVPančevo „Банатско сонце“. U ovom tre-nutku jedina novina je podlistak u nedelj-niku Pančevac. To je nedeljnik koji izlazina teritoriji grada Pančeva i bio je najti-ražniji možda i na nivou cele tadašnje Ju-goslavije. Tada, pre tridesetak godina,imali smo podlistak na makedonskom je-ziku. Sada smo upravo u saradnji sa no-vim vlasnikom Pančevca, koji je igrom slu-čaja Makedonac, uspeli da dogovorimoizlaženje podlistka na makedonskom je-ziku, ali ne samo na makedonskom jeziku,nego i na slovačkom, mađarskom i ru-munskom jeziku, dakle jezicima nacional -nih manjinskih grupa koje su zastupljeneu gradu Pančevu. I jedna nova situacijakoja me posebno raduje je radio emisijana RTV Vranje koja će ići u vidu make-donske razglednice i koja je počela saemitovanjem 1. septembra. Tako da tosu neki novi modeli kojima pokušavamoda informišemo našu javnost.U julu ove godine Vam je kao predsednikuNacionalnog saveta makedonske nacio-nalne uručeno priznanje „Medalja zaslugeza Makedoniju“. Koje vaše aktivnosti sudoprinele tome da budete nosilac ovenagrade? To je možda pitanje, pre svega, za samogPredsednika koji je dodelio ovo visokoodlikovanje i njegovu specijalnu komisijuza dodelu odlikovanja. Mi se već 15 go-dina bavimo ovim problemima, praktičnood 2001. godine. Tada sam bio jedan odnajmlađih aktivista makedonske nacio-nalne zajednice, sada više nisam. Prošlismo neki put, uzimajući u obzir da smobili konstitutivan narod od 1991. godine.Godine 2002. nismo bili organizovani kaonacionalna zajednica i onda smo počelida se organizujemo kroz oblike civilnihorganizacija, udruženja, nakon toga i na-cionalnih saveta. Od početka sam tu, tru-dio sam se da maksimalno sebe dam zaostvarivanje makedonskog naroda naovim prostorima, ali i drugih nacionalnihzajednica i srpskog naroda. I drago mi jeda je to neko prepoznao. Ja moram dakažem da je Nacionalni savet, koji vodimposlednjih šest godina, 2013. godine većdobio vrlo visoko ustavno priznanje Re-publike Makedonije, kao institucija. Ovoodlikovanje koje spada u red najvećihustavnih priznanja Republike Makedonijeje dodeljeno za lične zasluge, pre svegaza afirmaciju Makedonije u svetu i onošto je meni vrlo bitno, unapređenje od-

nosa Republike Makedonije sa nekom dr-žavom. U ovom slučaju radi se o RepubliciSrbiji, gde živim 35 godina, građanin samove države i volim ovu državu, kao i Re-publiku Makedoniju, moju maticu. Takoda to povezivanje, sav taj jedan trud, nesamo u smislu ostvarivanja prava make-donske nacionalne zajednice, već i u tompribližavanju dva naroda, dva bratska na-roda, dva naroda koji nikad nisu i nadamse da neće imati problema, sve to je uzro-kovalo da me Predsednik primeti i da meodlikuje ovim velikim priznanjem.U okviru svojih nadležnosti imate for-mirano radno telo za rodnu ravnoprav-

nost, što vas svrstava među (samo) trinacionalna saveta koja su formirala ovotelo. Da li su članovi tela bili aktivni uproteklom periodu? Kakva je situacijapo pitanju rodne ravnopravnosti u va-šem nacionalnom savetu? Mi smo Nacionalni savet koji je 2012. go-dine formirao tada Odbor za ravnoprav-nost, a sada, pošto sad po novom zakonupostoje samo četiri odbora (za obrazo-vanje, kulturu, informisanje i službenuupotrebu jezika i pisma), je to radno telo.Ako se mi već bavimo ostvarivanjemprava, zaštitom ostvarenih prava, pove-ćanjem stepena ostvarenih prava nacio-nalnih zajednica ili u ovom konkretnomslučaju makedonske nacionalne zajednicekroz kulturu, kroz obrazovanje, kroz in-formisanje, kroz službenu upotrebu jezikai pisma, onda je nelogično da se u celomtom procesu ne bavimo i ovim segmen-tom vrlo bitnim za jedno zdravo društvo.Mi smo to prepoznali na predlog jednenaše koleginice koja je u tom mandatubila članica Saveta, Ljubice Dojčinovske,i formirali smo po prvi put ovaj Odbor.Naravno, ekonomski problemi postoje,pre svega u radu ovog tela moramo danađemo sredstva za veliki broj aktivnosti.Ali ovaj Odbor se trudi da bude što pri-sutniji u smislu edukativnog procesa, štoznači da učestvuje na svim okruglim sto-lovima, konferencijama koje imaju kao

temu rodnu ravnopravnost. Ideja naša jeda kroz taj Odbor edukujemo pre svegapripadnike makedonske nacionalne za-jednice, ali i šire, o pravima ljudi i u ovomsegmentu. Na kraju krajeva, rodna ravno-pravnost, sama po sebi govori da smo svimi jednaki rođenjem i tako i treba da seponašamo. Mi tu zaista, kao Nacionalnisavet, nemamo problem. Ja sam pred-sednik Saveta, međutim, od dva potpred-sednika, jedan je žena. Zatim od četiri bi-tna odbora, dva vode muškarci, dva vodežene. Radno telo za rodnu ravnopravnostvodi moja koleginica, Darinka Stamenka.Velika je prisutnost naših dragih dama uNacionalnom savetu, ali i u makedonskojzajednici uopšte, među civilnim organi-zacijama koje postoje u Republici Srbijiveliki broj vode žene. I to je nešto što kodnas izaziva ponos sa jedne strane, a sadruge strane mislim da je jako bitno darodna ravnopravnost ne podrazumevasamo prisustvo žena, nego prisustvo ma-nje zastupljenog pola, pa se nekad naša-lim da treba voditi računa i o nama mu-škarcima, jer ćemo uskoro postatiugroženi. Naravno, to je samo šala. Mi-slim da treba da delimo odgovornost iprava na potpuno jednak način.Za kraj ovog razgovora smo ostavili pi-tanje koje se tiče svih nacionalnih zajed-nica u Srbiji. Naravno, govorimo o Ak-cionom planu za ostvarivanje pravanacionalnih manjina u okviru Poglavlja23. Da li ste zadovoljni usvojenim Ak-cionim planom?S obzirom na to da sam bio jedan odučesnika u izradi Akcionog plana za Po-glavlje 23 kao predstavnik nacionalnihmanjina u Republici Srbiji na poziv direk-torke Kancelarije za ljudska i manjinskaprava, dr Suzane Paunović, ne mogu dakažem da nismo zadovoljni, ne mogu nida kažem da smo do kraja zadovoljni. Aliono što mogu da kažem je da smo zaistazapeli u izradi tog Akcionog plana. Imalismo veliki broj sesija, veliki broj sasta-naka, veliki broj okruglih stolova gde smopraktično ceo dokument, a osnovu jeupravo dala Koordinacija nacionalnih sa-veta, to moram da istaknem, čistili rečpo reč, analizirali reč po reč, vagali smosvaku reč koja bi trebalo da se nađe uAkcionom planu. Naravno, posao državeje da štiti sve interese, naš posao je daštitimo interese nacionalnih zajednica, azajednički posao je da se nađemo negdena sredini. Ono što je dobro u ovom deluAkcionog plana i što je zaista zadovolja-vajuće, ja se nadam da će to i u onomdrugom delu biti rešeno, a to je imple-mentacija koja nekad ume da kasni. Onošto je na papiru je zaista kvalitetno, mo-žda je moglo i bolje, ali uvek može bolje.Nadam se da će implementacija biti ta-kva i onda možemo da kažemo da smopotpuno zadovoljni.

Posao države je da štitisve interese,

naš posao je da štitimointerese

nacionalnih zajednica, a zajednički

posao je da se nađemonegde na sredini.

6 Minority News

Vesti

drugoj polovini oktobra me-seca NIU „Hlas ljudu“ organi-zovala je u Pokrajinskoj skup-štini okrugli sto na temu

„Manjinsko novinarstvo u Srbiji u procesuevropskih integracija sa naglaskom na Po-glavlje 23“.

U uvodnom delu prisutne su pozdravili di-rektor NIU „Hlas ljudu“, Samuel Žiak, za-menik ambasadora Slovačke republike uBeogradu, Peter Susko, predsednica Na-cionalnog saveta slovačke nacionalne ma-njine, Ana Tomanova Makanova, i odgo-vorna urednica nedeljnik „Hlas ljudu“,Vladimira Dorčova Valtnerova, koja jeovom prilikom istakla da uloga medija nijesamo informisanje, već i pokretanje ova-kvih debata o ulozi i položaju medija.

Okrugli sto koji je održan u sali Pokrajinskeskupštine organizovala je NIU „Hlas ljudu“,čime je ova ustanova pokrenula javnu de-batu na temu manjinskih medija u procesupristupnih pregovora.

Slobodan Arežina, član Pregovaračkog timasa EU, je između ostalog istakao, da je iz-razito važno da se sve reforme sprovodepre ulaska u uniju. „Ja sam protiv tzv. ve-štačkog pridruživanja, jer mislim da je do-bro da sve zemlje koje su u ovom delu Ev-rope prolaze kroz taj proces na način kojiće značiti promene u zakonima, praksi i in-stitucijama, jer članstvo jeste važan cilj, alivažnije je da svaka buduća članica prođekroz proces prilagođavanja“, istakao je Are-žina. Po njegovim rečima mora se primenitijedno od ponuđenih rešenja sadržanih uAkcionom planu, a koja će obezbediti kon-tinuitet medija. „Manjinski mediji se nemogu dovesti u istu poziciju kao mediji navećinskom jeziku, jer ovi mediji ne moguda izdrže tržišnu utakmicu, a nisu ni saistom svrhom osnovani“.

Učesnike debate je zanimalo šta manjinskimediji mogu očekivati od pokrajine, od-nosno da li će ona ostati glavni finansijerovih medija. Đorđe Vukmirović, pomoćnikpokrajinskog sekretara za kulturu, javno in-formisanje i odnose sa verskim zajedni-cama zadužen za medije, je tom prilikomrekao da se situacija sa finansiranjem nećepogoršati, već naprotiv, pronaći će načinda se poveća budžet kako za finansiranje

manjinskih medija tako i za projektno fi-nansiranje.

Panelisti nisu izostavili ni temu privatizacijelokalnih medija. Ana Jaškova, predsednicaOdbora za informisanje Nacionalnog saveta

slovačke nacionalne manjine, istakla je daje zakonom, a i Akcionim planom za ma-njine određeno da privatizovani lokalni iregionalni mediji treba da se finansirajuputem konkursnog finansiranja. „Pokrajin-ske institucije u saradnji sa novinarskimudruženjima i građanskim inicijativama su

organizovali neku vrstu bazične obuke zanovinare i urednike u prvom kolu konkur-snog finansiranja, ali primetili smo slabuzainteresovanost lokalnih samouprava, štodovodi do brojnih nepravilnosti pre svegau raspisivanju ovih konkursa i netranspa-rentnosti u raspodeli sredstava.“

Na osnovu debate učesnici su usvojili i za-ključke. Kako su naveli podržavaju Akcioniplan za pregovaračko poglavlje 23 koji jeRepublika Srbija postavila strateško opre-deljenje unapređenja institucionalnog i za-konodavnog okvira u oblasti osnovnih ljud-skih i manjinskih prava i sloboda;Obezbeđivanje dovoljnog i stabilnog finan -siranja kojim se garantuje održivost medijana jezicima nacionalnih manjina treba,kako se navodi i u Akcionom planu, reali-zovati pre svega kroz nastavak budžetskepodrške za medije u vlasništvu nacionalnihsaveta nacionalnih manjina i izuzimanjemedija u vlasništvu nacionalnih saveta odprivatizacije u skladu sa Zakonom o javnominformisanju i medijima. Konstatovali suda se zabrana zapošljavanja lica u javnomsektoru negativno odražava na mogućnostikadrovske obnove manjinskih redakcija, tepredlažu da medijski poslenici budu izuze-tak, na koje se ova zabrana ne bi odnosila,dok u cilju praćenja savremenih medijskihtrendova u narednom period smatraju datreba insistirati na svim vrstama podrške urazvoju digitalnih izdanja manjinskih medijau smislu tzv. evropske digitalne agende.

U

Manjinski mediji i pregovaračkopoglavlje 23

Izvor: Hlas ljudu

7 Minority News

inistar državne uprave i lo-kalne samouprave u VladiRepublike Srbije, Ana Brna-bić, poručila je da neće biti

revizije Akcionog plana za nacionalnemanjine, koji je inače deo Poglavlja 23u pregovorima za pristupanje EU.

Brnabić je, nakon sastanka sa pred-sednicima nacionalnih saveta nacio-nalnih manjina, objasnila da ne postoji

razlog za reviziju ovog dokumenta, idodala da je to plan koji je donet kon-senzusom i u čijoj su pripremi uče-stvovali predstavnici 21 nacionalnemanjine.

Ona je naglasila da su do nekog tre-nutka u izradi plana učestvovali pred-stavnici bošnjačke nacionalne ma-njine, koji su se onda sami isključili izdaljeg rada.

Reviziju tog plana predložio je pred-sedavajući Koordinacije nacionalnihsaveta nacionalnih manjina, SulejmanUgljanin, koji nije došao na sastanak.

Brnabić je istakla da je Srbija potvrdilada je lider u Evropi u poštovanju ma-njinskih prava i da namerava da tako iostane.

Velika stvar po kojoj se Srbija razlikujeu poštovanju prava nacionalnih ma-njina od mnogih drugih zemalja, pa ionih u Evropskoj uniji, jeste ta što jenaša zemlja institucionalizovala me-

hanizam za saradnju sa nacionalnimmanjinama kroz nacionalne savete,ukazala je ona. Ministarka je naglasilada je to mehanizam koji je prepoznati od strane Evropske unije, Saveta Ev-rope i OEBS-a, kao jedan od najboljihza zaštitu prava nacionalnih manjina.

Prema njenoj oceni, Vlada je u pret-hodnom periodu puno uradila na raz-voju dijaloga i obezbeđivanju razvoja

prava i sloboda nacionalnih manjina,sarađujući sa nacionalnim savetima naAkcionom planu za ostvarivanje pravanacionalnih manjina, koji je usvojen umartu ove godine.

Brnabić je naglasila da je puna imple-mentacija tog akcionog plana trenutnonajvažniji zadatak, uz napomenu dase resorno ministarstvo u tom pogleduoslanja kako na nacionalne savete,tako i na institucije, kao što su Pove-renik za zaštitu ravnopravnosti i Kan-celarija za ljudska i manjinska prava.

Pred našom zemljom je, kako je pod-setila, i rad na izmenama i dopunamadva važna zakona – Zakona o pravimanacionalnih manjina i Zakona o nacio-nalnim savetima nacionalnih manjina.

Direktor Kancelarije za ljudska i ma-njinska prava Vlade Srbije, Suzana Pau-nović, rekla je da to telo prati imple-mentaciju Akcionog plana zanacionalne manjine, i da je već počeloda priprema prvi izveštaj o sprovođe-

nju tog plana, koji se odnosi na perioddo kraja juna 2016. godine.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti,Brankica Janković, ocenila je da je dr-žava puno učinila u oblasti unapređe-nja sistema zaštite i ostvarivanja pravanacionalnih manjina.

Vesti

M

Neće biti revizije Akcionog plana za nacionalne manjine

Izvor: Kancelarija za ljudska i manjinska prava

Na konferenciji za medije, održanoj13. oktobra u Nacionalnom savetubošnjačke nacionalne manjine, pred-sedavajući Koordinacije nacionalnihsaveta nacionalnih manjina, SulejmanUgljanin, između ostalog je izjavio daAkcioni plan, u procesu izrade, nijeuvrstio bitne predloge nacionalnihsaveta nacionalnih manjina i u sebine sadrži ključne obaveze države Sr-bije prema nacionalnim manjinama.Tom prilikom je, u ime Koordinacije,predočio sledeće zahteve:

- Da Vlada Srbije donese odluku o re-viziji postojećeg Akcionog plana zanacionalne manjine;

- Da Vlada Srbije osigura da predlozii zahtevi Bošnjaka i drugih manjinabudu adekvatno razmatrani i uvršteniu sadržinu novog Akcionog plana;

- Da se novim Akcionim planom jasnodefinišu aktivnosti koje država trebada učini u rešavanju problema ma-njina;

- Da se jasno utvrde nosioci aktivnostiu ime države;

- Da se tačno i precizno utvrde krajnjirokovi za završetak aktivnosti;

- Da se odrede potrebna sredstva zaizvršenje aktivnosti i izvori finansira-nja;

- Da novi Akcioni plan dobije saglas-nost Saveta Republike Srbije za na-cionalne manjine.

lanovi Odbora za evropske in-tegracije upoznali su se 6. ok-tobra sa modelom monito-ringa i izveštavanja za poglavlja23 i 24, a koji su dogovoreni sa

predstavnicima Evropske komisije.

Model monitoringa i izveštavanja predsta-vila je šef pregovaračkog tima Srbije, TanjaMiščević, koja je istakla da će poglavlja 23i 24, biti otvorena do samog kraja prego-varačkog procesa, i koja uz Poglavlje 35predstavljaju kontrolna poglavlja sa utica-jem na čitav tok pre-govora.

Ona je dodala da jesa Evropskom komi-sijom dogovoren na-čin i dinamika izve-štavanja osprovođenju akcio-nih planova, informi-sanje o ispunjenostiusklađivanja norma-tivnog okvira i razu-mevanje prelaznihmerila za poglavlja,saopšteno je iz Skup-štine Srbije.

Miščević je istakla da će, pored internihmehanizama izveštavanja, koji su kvartalniza Poglavlje 23 i mesečni za Poglavlje 24,Srbija izveštavati Evropskukomisiju o sprovođenju ak-cionih planova dva puta go-dišnje, a na zahtev zemaljačlanica EU dostavljati i van-redne izveštaje.

Takođe, nakon ovogodiš-njeg Izveštaja Evropske ko-misije o napretku, sledećiće biti predstavljen 2018.godine, dok će u međuvre-menu postojati kraći izve-štaji za dodatno informisa-nje zemalja članica EU, štopredstavlja dodatni instru-ment praćenja, dodala jeMiščević.

Predsednica Odbora za ev-ropske integracije, Marinika

Tepić, poručila je da su za sadašnju fazu uprocesu evropskih integracija zaslužne svevlade koje su godinama unazad radile naovom procesu.

Ona je podsetila čla-nove pregovaračkogtima i rukovodiocepregovaračkih grupapo poglavljima na ša-rolik sastav Narodneskupštine u ovom sa-zivu, koji uključuje ievroskeptične politi-čke opcije, ali i naulogu Narodne skup-štine, Odbora i Nacio-nalnog konventa zaEU u procesu utvrđi-

vanja pregovaračkih pozicija po poglav-ljima.

Tepić je istakla da će Odbor dodatno in-tenzivirati svoju nadzornu ulogu, posebnonad sprovođenjem mera, kao dodatak in-ternom izveštavanju o napretku i realizacijiakcionih planova. Ona je informisala šefapregovaračkog tima da će se intenzivirati iparlamentarni kontakti sa kolegama iz Esto-nije, zemlje koja će naredne godine pred-sedavati Savetu EU.

Članovi Odbora, rukovodioci pregovaračkihgrupa za poglavlja 23 i 24 i predstavniciNacionalnog konventa za EU razmenili sumišljenja o konkretnim pitanjima vezanimza izveštavanje, ali i budućim aktivnostimakoje će se naći pred Odborom za evropskeintegracije.

8 Minority News

Vesti

Č

Odbor za EU upoznat sa monitoringomza poglavlja 23 i 24

Izvor: Tanjug

9 Minority News

d kada su osnovani pre ne-što više od dve godine,mobilni timovi za inkluzijuRoma su promenili na bo-

lje živote mnogih, pružajući svakod-nevnu pomoć na terenu istakla je Su-zana Paunović, direktorka Kancelarijeza ljudska i manjinska prava. Pauno-

vić je u Smederevu otvorila konfe-renciju “Inkluzija Roma – izazovi išanse na lokalnom nivou“ u okviruprojekta „Ovde smo zajedno – Evrop-ska podrška za inkluziju Roma“.

Suzana Paunović je tom prilikom ista-kla da je Vlada posvećena pitanjimainkluzije Roma, čemu u prilog govoreuspostavljeni institucionalni mehani -zmi kojima se prati napredak u tojoblasti na nacionalnom i lokalnomnivou, kao i uspostavljena koordina-cija u aktivnostima između Vlade, lo-kalnih samouprava, civilnog sektorai donatora.

- Današnji skup je prilika da se raz-mene dobre prakse u radu mobilnihtimova na lokalnom nivou i podeledobra iskustva u rešavanju stambe-nih pitanja kroz 18 modela stambe-nog zbrinjavanja na kojima smo radiliu prethodnom periodu. Paunović jepozvala prisutne predstavnike 32 lo-kalne samouprave da pogledaju iprvu izložbu urbanističkih planova,ističući da je ovo prilika da se vidikako izgledaju planovi naselja koje suopštine prepoznale kao svoj prioritetza dalji rad.

Govoreći o značaju uspostavljenihmobilnih timova, Paunović je navelada bilo da se radi o pomoći pri obra-zovanju dece, izdavanju zdravstvenihknjižica ili odgovorima na pitanja uvezi sa zaposlenjem, najvažnije jestalno prisustvo mobilnih timova naterenu i njihov rad na rešavanju pro-

blema. Rezultat tog napornog radaje da su mobilni timovi postali ključniresurs u svojim zajednicama i bitanmehanizam za realizaciju lokalnih inacionalnih ciljeva zainkluziju Roma, ocenilaje Paunović.

Da ovaj koncept imasvoje mesto i perspe -ktivu u budućnosti po-tvrđuje činjenica da sugradonačelnici 20 op-ština potpisali prvuDeklaraciju o unapre-đenju položaja Romana lokalnom nivou,kao i to da je u okviruprojekta izrađen vodičza osnivanje mobilnih timova kojitreba da posluži drugim opštinama igradovima, istakla je Paunović.

Kako je navela Paunović, sa novomStrategijom za uključivanje Roma iRomkinja za period od 2016. do2025. koju je Vlada usvojila, stvorenje okvir da se aktivnosti sve višesprovode na lokalnom nivou što do-nosi nove obaveze lokalnim samou-pravama, ali i prilike za napredak,

razvoj i korišćenje svih potencijalakoje romska zajednica ima.

Oskar Benedikt, zamenik šefa Dele-gacije Evropske unije u Srbiji, istakaoje značaj usvojene Startegije za uklju-čivanje Roma i Romkinja, navodećida EU ostaje posvećena rešavanjuovog pitanja. Benedikt je naveo daje vrednost ovog projekta 4,8 mi-liona evra, a da se u narednom pe-riodu očekuje dodatnih 20 milionaevra.

Nj.E. ambassador Andrea Oricio, šefMisije OEBS-a u Srbiji, ocenio je daje današnji skup potvrda koliki je zna-čaj saradnje svih partnera na posti-zanju projektnih ciljeva. Oricio se uime implementacionog partnera po-sebno zahvalio Kancelariji za ljudskai manjinska prava na doprinosu ukoordinaciji projektnih aktivnosti.

Vitomir Mihajlović, predsednik Na-cionalnog saveta romske nacionalnemanjine, zahvalio se Vladi Srbije , op-štinama i gradovima koji učestvuju

u projektu. Zajedničkim radom po-kazali smo da nema nerešivih pro-blema i pripadnici romske nacional -ne manjine poštuju ove naporeVlade i lokalnih samouprava.

Prisutni su imali priliku da pogledajukratku demonstraciju Baze podatakaza praćenje mera o inkluziji Roma,kao i svojevrsnu izložbu urbanističkihplanova naselja koje su opštine pre-poznale kao prioritet.

Opštine potpisale prvu Deklaraciju o unapređenju položaja Roma

Izvor: Kancelarija za ljudska i manjinska prava

Vesti

O

otpredsednik Pokrajinskevlade, pokrajinski sekretarza obrazovanje, propise,upravu i nacionalne ma-

njine – nacionalne zajednice, MihaljNjilaš, u ponedeljak, 17. oktobra 2016.godine, u zgradi Pokrajinske vlade, ot-vorio je sastanak na temu „Maternjijezik sa elementima nacionalne kulture– realizacija nastave izbornog pred-meta u osnovnim i srednjim školama”.Ovaj sastanak ini-cirali su Koordina-cija nacionalnihsaveta nacionalnihmanjina i Nacio-nalni savet slova-čke nacionalnemanjine sa Svetla-nom Zolnjan. Po-red predstavnikanacionalnih saveta(mađarske, slova-čke, rumunske, ru-sinske, hrvatske,bunjevačke i češkenacionalne ma-njine), sastanku jeprisustvovala i dr-žavna sekretarka Ministarstva pro-svete, nauke i tehnološkog razvoja,Anamarija Viček.

U svom pozdravnom govoru, sekretarNjilaš je istakao: „Maternji jezik imadvostruku ulogu u životu svakog odnas – funkciju razvoja ličnosti i funkcijurazvoja identiteta.”, dodavši pritom: „Uprethodnom periodu,naš sekretarijat je većrazmatrao pitanja pro-blema realizacije nastaveMaternjeg jezika sa ele-mentima nacionalne kul-ture, čak je i inicirao iz-mene i dopune Pravilnikao nastavnom planu zaosnovne i srednje škole.”

Sekretar je rekao i to dase u današnjem politi-čkom sistemu ostvarujemogućnost za još čvršćusaradnju s Ministarstvomprosvete, nauke i tehno-

loškog razvoja, posebnokada je u pitanju obrazova-nje na jezicima nacionalnihmanjina i nacionalnih zajed-nica. To pokazuje i odnosmeđu koalicionim partne-rima, kao i to što se u viso-kim državnim organima pro-svete prvi put postavljadržavna sekretarka (Anama-rija Viček) iz jedne nacional -

ne manjine.

Anaramija Vičekje ovom prilikomistakla to da je uplanu reforma prosvete i za-kona o osnovama sistemaobrazovanja. U tom planu,izuzetno važnu ulogu pred-stavlja i sam predmet Ma-ternji jezik sa elementimanacionalne kulture.

Predstavnici nacionalnih sa-veta na sastanku su iznelisvoja zapažanja iz prakse.Učenici, odnosno njihovi ro-ditelji, koji žele da izučavaju

Maternji jezik sa elementima nacional -ne kulture, početkom svake školske go-dine moraju da se izjašnjavaju za to. Unekim školama još ima problema s ko-rektnim sprovođenjem ankete za ro-ditelje i prilikom upisa u prvi razred,kao i u narednim razredima. Budući daje u mnogim školama reč o malombroju učenika koji se opredeljuje za

ovu nastavu,najčešće imaproblema u po-gledu formira-nja grupa – imamalo učenika imalo grupa. Ve-liku teškoću ukvalitetnoj rea-lizaciji nastaveMaternjeg je-zika sa elemen-tima nacional -ne kulturepredstavlja tošto su učenici

na različitim nivoima poznavanja i vla-danja maternjim jezikom, dok je na-stavni program koncipiran prema kla-sičnoj šemi nastavnih programa – bezpredviđenih diferenciranih sadržaja.Analiza udžbeničke literature za reali-zaciju ovog predmeta pokazala je toda ona u velikom broju slučajeva i nepostoji. Dodatan problem javlja sekada je reč o jeziku koji nije standardi-zovan (na primer romski jezik, bunje-vački govor).

Na kraju sastanka, predloženo je da sesastavi predlog sa smernicama za po-boljšanje nastave Maternjeg jezika saelementima nacionalne kulture. Tre-balo bi konkretno definisati minimalnii maksimalni broj učenika u jednojgrupi, kao i maksimalni raspon uzrastaučenika u jednoj grupi (maksimalno trirazreda), te ustanoviti to da časovi

budu u zvaničnom raspo-redu časova škole. Ta-kođe, trebalo bi podržatipredlog nacionalnih sa-veta da odbori za obrazo-vanje, u saradnji sa izda-vačima, obezbedekompetentne autore,prevodioce, lektore i re-cenzente koji bi u opti-malnom vremenu moglida pripreme adekvatnuudžbeničku i dodatnu li-teraturu i druga nastavnasredstva radi što boljerealizacije nastave ovognastavnog predmeta.

10 Minority News

Vesti

Realizacija nastave maternjeg jezikakao izbornog predmeta

Izvor: Pokrajinska vlada / Hlas ljudu

P

druženje građana „Bunje-vačko kolo“ iz Sombora sve-čano je obilužilo nesvakida-šnji jubilej.

„Devedest peti rođendan je jubilej kojiretko koja organizacija il udruženje

ima. Bunjevačko kolo su 1921. godineosnovali Bunjevci, učesnici Velike na-rodne skupštine u Novom Sadu koji sudali svoje odlučne glasove da ovi kra-jevi pripadnu Srbijiradi ujedinjena uKraljevinu SHS. Onisu bili i osnivači Bu-njevačko-šokačkestranke koja je na iz-borima za ustavot-vornu skupštinu1920. godine imaladuplo više glasovačak i od vladajuće ra-dikalne stranke.Upravo ta bunjeva-čka elita su osnivačiBunjevačkog kolačiju tradiciju nastav-ljamo radom u dana-šnjem udruženju“,istako je počasnipridsidnik UG “Bu-njevačko kolo“, ĐuroBošnjak.

Na svečanosti povodom obilužavanjagodišnjice udruženja u Bunjevačkojkući prisustvovali su pridsidnik Skup-štine grada Sombora, prim dr ZoranParčetić, načelnica Zapadno-bačkogokruga, mr Latinka Vasiljković, članGradskog veća za kulturu i obrazova-

nje, Nemanja Sarač, narodni poslanikVlado Babić, direktorica Zavoda zaproučavanje kulturnog razvitka Srbije,Marina Lukić Cvetić, podpridsidnik

NSBNM, Nikola Babić, pridstavnici pri-jateljski udruženja i članovi Bunjeva-čkog kola.

Pozdravnim ričima i čestitkama čla-novima udruženja, svečanost je otvo-rio pridsidnik Dejan Parčetić. O radu iplanovima Bunjevačkog kola govorilisu podpridsidnica Aleksandra MedurićKalčan i podpridsidnik udruženja, Ale-

ksandar Bošnjak. Pri-godan kulturno-umitnički programpripravile su pivačkegrupe GKUD-a „Ra-vangrad“, učenici OŠ„Bratstvo-jedinstvo“i somborski tambu-raši.

U okviru proslave,svečano je otvorenaizložba umitničke fo-tografije PetraZamba, rukovodiocafoto sekcije u udru-ženju. Nakon sveča-nosti, druženje čla-nova i gostijunastavljeno je uz pri-godan koktel.

11 Minority News

Bunjevačka zajednica

Obilužen 95. rođendan Bunjevačkog kola

Izvor: Bunjevci

U

12 Minority News

arodna nošnja je kod Slo-vaka uvek bila simbol tra-dicije, određivala je eko-nomski status, bračni

status, starost. Za svako slovačkomesto ili kraj vezivala se i specifičnanošnja. Ta specifičnost ogledala seu korišćenju određenih krojeva, tka-nina, ornamenata, u bogatstvu ko-lorita, kao i u propratnim ukrasnimdetaljima i nakitu.

Festival „Slovačke narodne nošnjeu Vojvodini“, koji je održan 2. okto-bra u Kisaču uz pri-sustvo predsednikaPokrajinske vlade,Igora Mirovića, i gra-donačelnika NovogSada, Miloša Vuče-vića, upravo ima zacilj da doprineseočuvanju 270-godiš-nje duge tradicije iistorije Slovaka uVojvodini na jedansasvim originalan na-čin, kroz nošnje.

Događaj je obuhva-tio dve izložbe fotografija nošnji, izsvakodnevnog života i iz svečanihprilika, zatim defile učesnika koji supredstavili tradicionalnu slovačku

svadbu, a u svomrevijalnom delu, iprezentaciju kolek-cionarske nošnje,sakupljane u slova-čkim mestima u Voj-vodini stare od 80do 140 godina. Bilaje to prilika da sesvako slovačko me-sto u Vojvodinipredstavi starim ko-lekcionarskim no-šnjama uz prezenta-

ciju o njenim specifičnostima inačinu nošenja.

Otvarajući festival predsednik Po-

krajinske vlade, Igor Mirović, ista-kao je da je viševekovna istorija Slo-vaka u Vojvodini veoma bogata, po-sebno u kulturi, književnosti,pozorišnoj umetnosti i očuvanjutradicionalnih vrednosti, i istakaoda se tim bogatstvom diče i Vojvo-dina i Srbija.

Naglasio je da je obaveza u svako -dnevnom životu slati poruke tradi-cije dobrih međunacionalnih od-nosa u Vojvodini.

„Samo pomaganjem, međusobnimrazumevanjem, aktivnim učešćemu razrešavanju svih problema, mo-žemo da kažemo da Vojvodina živiživotom zajedništva, životom kojiomogućava da se ovakva tradicijaočuva“, rekao je Mirović.

Gradonačelnik Novog Sada, MilošVučević, rekao je da je privilegijapomagati manifestaciju koja, poredtoga što čuva bogatu tradiciju, činiNovi Sad istinskom prestonicomkulture i učvršćuje njegovu kandi-daturu za titulu evropske presto-nice kulture 2021. godine.

Direktor Kulturnog centra Kisač iautor festivala, Pavel Surovi, nagla-sio je da je ovaj festival svojevrsniistorijsko-etnografski osvrt na ko-rene i tradiciju i da je okupio uče-snike iz svih mesta u kojima živeSlovaci u Vojvodini. Manifestaciji uKisaču prisustvovala je ambasa-dorka Slovačke u Srbiji, DagmarRepčekova.

Slovačka zajednica

Festival „Slovačke narodne nošnje u Vojvodini“

Izvor: Južni Banat / Pokrajinska vlada

N

13 Minority News

Bugarska zajednica

Novinar Ivan Nikolov dobitnik nagrade„Evropljanin 2016“

Izvor: Blic

Visoko priznanje Parlamentarne skup-štine Saveta Evrope u Strazburu IvanNikolov je dobio u znak priznanja zadoprinos u ostvarivanju ličnih i kolek-tivnih prava pripadnika bugarske na-cionalne manjine u Srbiji. Prestižnunagradu godišnje dobija samo po je-dan građanin svake od država Evrop-ske unije.

– Nadam se da će ovo priznanje an-gažovati ne samo Bugarsku i evropskeinstitucije, već pre svega Srbiju, zatrajno i pravedno rešavanje teškihproblema iz prošlosti i stvaranje nor-malnih uslova za život našim napaće-nim sunarodnicima. Nije toliko važnoda li sam ja evropski gradjanin ili ne.Važno je da odnosi Srbije i Bugarskebudu evropski, a Bosilegrad i Dimi-trovgrad pristojni evropski gradovi.

Nagradu sam primio sa nadom da jetime data nacionalna i evropska legi-timacija za sve ono što sam tokom

dve i po decenije pisao, govorio i radioza prava Bugara u Srbiji, za očuvanje irazvoj kulture bugarske nacionalnemanjine, za istraživanje istorijskeistine i prevazilaženje teškog i starognasledstva. Za nacionalno pomirenjeBugara i Srba i afirmisanje evropskihprincipa i vrednosti u Srbiji. Ova na-grada je i poruka svima onima koji 25godina vode neprekidnu borbu protivkompromitovanja i zatvaranja Kul-turno-informativnog centra u Bosile-gradu – izjavio je za „Blic” novinar IvanNikolov.

Laureat i građanin Evrope iz Bosile-grada je dopisni član Akademije naukai umetnosti Bugarske, urednik meseč-nika „Bilten“, pesnik, novinar i publi-cista. Poznati borac za prava Bugara,koji se bavi očuvanjem tradicije, jezikai kulture nacionalne manjine u Srbiji,boravio je u Strazburu, gde je 12. ok-tobra prisustvovao predstavljanju 52dobitnika nagrade „Građanin Evrope“.

Narodnoj skupštini Republike Bugarske u Sofiji uručena je nagrada„Evropljanin 2016” predsedniku Kulturno-informativnog centra uBosilegradu novinaru i publicisti, Ivanu Nikolovu.U

Mađarska zajednica

Otvoreni za nove ideje i projekteIzvor: Dnevnik

Uređene prostorije MKC svečano su usubotu otvorili presecajući vrpcu pot-predsednik Pokrajinske vlade, pokrajin-ski sekretar za obrazovanje, propise inacionalne manjine-nacionalne zajed-nice Mihalj Njilaš i predsednik OpštineTitel Dragan Božić. Među brojnim go-stima bili su i državni sekretar u Mini-starstvu za obrazovanje Anamarija Vi-ček, predstavnici SVM u Skupštini APV,članovi Mađarskog nacionalnog veća,predstavnici lokalne samouprave.

U sklopu MKC funkcioniše i mađarsko

kulturno umetničko društvo „Tiski cvet“koje ima podružnicu i u obližnjem Loku,gde pripadnici mađarske manjine čineviše od 20 odsto stanovništva. Kakonam je saopštio potpredsednik MKCLajoš Erdeg, ova ustanova otvorena jeza sve koji imaju želje i ideje i projekte,kojima se može doprineti obogaćivanjukulturnog sadržaja u titelskoj opštini.

U okviru centra redovno se održavakurs mađarskog jezika, za koji vladaveliko interesovanje, pored toga u na-rednom periodu se očekuje i pokre-

tanje kurseva na drugim jezicima.Predsednica Mađarskog kulturnogcentra u Titelu je Magda Latinkić, apotpredsednici su Lajoš Erdeg i ImreBobojček.

Rukovodstvo MKC se zahvaljuje na po-moći lokalnoj samoupravi Titela, kojaje prepoznala potrebu za osnivanjemovakve institucije i potencijale koje onamože da pruži zajednici. Posebno sezahvaljuju kompaniji „Si Agro”, koja jedonirala nameštaj za opremanje učio-nice.

ađarski kulturni centar osnovan je u Titelu radi ostvarivanja ciljeva u oblasti očuvanja nacionalnog identiteta,tradicije i istorijskog nasleđa mađarske nacionalne manjine. Pored toga, cilj je da način funkcionisanja budezasnovan na principu otvorenog univerziteta sa višestrukom namenom, za sve vidove edukacije, održavanjastručnih seminara izložbi, koncerata, raznih vrsta kreativnih radionicaM

14 Minority News

Rusinska zajednica

Održan festival „Crvena ruža“Izvor: Ruske slovo

estival rusinske kulture „Cr-vena ruža“ u Ruskom Krsturuove godine održan je po 55.put. Trajao je dva dana i imao

je pet manifestacija. Na svečanom kon-certu održanom u nedelju, 2. oktobra,krsturski amateri su se, uz specijalnu mu-zičko-folklornu tačku, oprostili od neda-vno preminulog Julijana Ramača Čame.

Festival je otvoren u subotu, 1. oktobra,izložbom slika Anđelke Antičević iz Ber-kasova koje su inspirisane ljubavljuprema rusinskim korenima.

Istog dana održana je i manifestacija zadecu „Crveni pupoljak“ na kojoj je bilotakmičenje za najbolju novu kompoziciju,a u drugom delu programa nastupili sudečiji folklorni ansambliiz više mesta.

Obnovljena manifesta-cija „Odjeci ravnice“, usubotu uveče, okupila jepredstavnike skoro svihmesta u kojima žive Ru-sini iz Srbije, Hrvatske iSlovačke. Prisutne jepozdravio izaslanik pred-sednika Srbije, RadoslavPavlović.

U nedelju, 2. oktobra, namanifestaciji „Crvenaruža“ za najlepši ženski i muški glas tak-mičilo se jedanaest pevača, a najbolji subili Kristina Afić i Robert Zahorjanski. Urevijalnom delu programa predstavljenje album Zlatka Ruskovskija „Samo jedanpogled“.

Kao kruna Festivala održanje Svečani koncert „Nasredširoke ravnice“ na kom sunastupila rusinska društvasa najreprezentativnijimmuzičko-folklornim ta-čkama. Prisutne je pozdra-vio Mihalj Njilaš, pokrajin-ski sekretar za obrazovanje,propise, upravu i nacional -ne manjine-zajednice, za-menik predsednika Op-štine, Karolj Valka, kao ipredsednik Nacionalnogsaveta Rusina, Slavko Rac.

Poseban deo programa je

bilo sećanje na Julijana Ramača Čamu,koji je dao nemerljiv doprinos rusinskojkulturi u više oblasti, a od njega su seoprostili svi amateri krsturskog Doma kul-ture kroz muzičke i folklorne tačke kojeje Čamo najviše voleo.

Obeležena 200-godišnjica od rođenjaPetra Kuzmjaka

U krsturskoj osnovnoj i srednjoj školi sadomom učenika „Petro Kuzmjak“ u su-botu, 1. oktobra, prigodnim programomobeležena je 200-godišnjica od rođenja

učitelja Petra Kuzmjaka, čije ime nosi ovaškola, takođe i jedna ulica u Krsturu, kaoi rusinsko kulturno-umetničko društvo uNovom Orahovu.

Ovom prilikom krsturska Škola i Nacio-nalni savet Rusina, odnosno njihova Ra-dna grupa, organizovali su Okrugli stoposvećen Petru Kuzmjaku, na kom suučestvovali i gosti iz Slovačke, iz Srednjestručne škole u Popradu u Slovačkoj i izStranjana, rodnog mesta učitelja Ku-zmjaka.

Svečanost je počela polaganjem cvećana bisti Petra Kuzmjaka ispred škole, acveće su položili direktor škole, Vasilj Ku-zmjak, i predsednica Odbora za obrazo-vanje Nacionalnog saveta, Melanija Ri-mar.

U školskom holu prisutne je u ime školepozdravila i otvorila izložbu pedagog, Lju-bica Njaradi, a učenici drugog razredaodeljenja na rusinskom jeziku gimnazijeizveli su kratak program. Na pozivu dazajedno obeleže ovaj jubilej zahvalio sedirektor, Vasilj Kuzmjak, i gradonačelnicaStranjana, Vjerka Kravčakova.

Direktor škole iz Poprada,Vasilj Kuzmjak, predstavio jespecijalno za ovu priliku vi-deo-film i fotografije posve-ćene Kuzmjakovom rodnomkraju i selu Stranjani, a izneoje i sećanja svoje majke nasvog rođaka – učitelja Ku-zmjaka.

Na svečanosti su bili prisutnipomenuti gosti iz Poprada,Humenog, Stare Ljubovnje,kao i više članova Naciona-lnog saveta Rusina, narodnaposlanica Olena Papuga,sveštena lica i drugi gosti.

F

15 Minority News

Češka zajednica

Parlamentarna delegacija Češke republike posetila Nacionalni

savet Čeha

– Imali smo priliku da vidimo kako su seovde naši zemljaci dobro uklopili, a ipakuspeli da očuvaju svoj jezik i kulturu.Iako su naši domaćini danas Srbi, oni suujedno i Česi i to je dobro, kroz takavvid dvoentiteta se može unapređivatisaradnja, istakla je Zuzka Bebarova Ruj-brova, predsednica Odbora za peticijeposlaničkog doma Parlamenta Češke Re-publike.

– Ova poseta predstavlja veliku čast zanašu opštinu. Razgovarali smo o pomoćikoju lokalna samouprava pruža nacional -nim manjinama, među njima i češkoj ma-njini i šta još možemo da uradimo za njih.Pored radio emisije, TV programa koji seemituje na lokalnoj kablovskoj emisiji, naregionalnoj televiziji, pa do ustupanjaprostorija za sedište Nacional nog saveta,razgovarali smo i o tome šta bi još u bu-

dućnosti moglo da se uradi. Pričali smo io projektima koji su realizovani u saradnjisa Ambasadom i Češkom Republikom, akoji predstavljaju najveće investicije nekestrane zemlje kod nas u opštini. Posebnosmo zahvalni i na donaciji tri autobusa,balon Sali u Kruščici i naravno na izgradnjikanalizacione mreže u Kruščici, istakaoje Darko Bogosavljević, predsednik op-štine Bela Crkva.

redstavnici Parlamenta Češke Republike i Ambasade ove zemlje u Beogradu posetili su Belu Crkvu, sastali se sačlanovima Nacionalnog saveta Čeha, rukovodstvom Opštine i članovima Čeških Beseda Bele Crkve, Češkog selai Kruščice.P

Izvor: www.ebelacrkva.rs

Hrvatska zajednica

Mali, ali bitan korak

Program sada sadržava dvije po-lusatne emisije koje se emitirajusubotom i utorkom (obje uistom terminu od 14.15 sati).Emitiraju se na trećem pro-gramu Radija Novi Sad (RNS3),namijenjenom za programe najezicima nacionalnih manjina,koji se nalazi na frekvenciji100.00 Mhz-a. Program ovogaradija se može slušati i onlinepreko linka na internetskoj stra-nici www.rtv.rs.

Za realizaciju emisija sada je an-gažirana nezavisna produkcija –Udruge novinara „Cro-info“ iz Subotice.Emisije uređuje i vodi Petar Pifat, kul-turni djelatnik i glazbenik iz Petrovara-dina. Prije ovih izmjena subotnju tje-dnu emisiju uređivala je i vodila JelenaTumbas, urednica programa na hrvat-skom jeziku RTV-a.

„Nastavljamo se baviti događajima uhrvatskoj zajednici na prostoru Vojvo-

dine, ali s naglašenijim kulturnimaspektom“, kaže Pifat. „Subotnja emi-sija će sadržavati duže priloge posve-ćene društveno-političkim i kulturnimtemama. Neće biti tzv. dnevno-politi-čkih tema. Za potrebe te emisije uzimatćemo i dijelove emisija 'Motrišta' ili'Zlatna škatulja' nezavisne produkcije'Cro-info'. S duge strane, u emisiji kojaje na programu utorkom imat ćemoviše kraćih priloga. Preuzimat ćemo i

sadržaje iz televizijskog pro-grama na hrvatskom jeziku RTV-a. Plan nam je i širenje spektratema iz svih područja života voj-vođanskih Hrvata“, dodaje on.

Član Izvršnog odbora Hrvatskognacionalnog vijeća zadužen zainformiranje, Ivan Ušumović,kaže kako je ovo mali, ali bitankorak za unaprjeđenje hrvatskogprograma na Radio NovomSadu.

„Uvećanje je značajno, jer sekrećemo u smjeru izjednačava-

nja s programima drugih nacionalno-manjinskih zajednica koje su po broj-nosti slične Hrvatima. To je jedan odzahtjeva HNV-a već više godina. Drugadobra stvar su bolji, slušaniji termini,budući da je program ranije emitiransubotom od 21 sat. Ujedno, 'vidljiviji'smo i za slušatelje iz drugih nacionalnihzajednica u Vojvodini“, kaže Ivan Ušu-mović.

očetkom listopada proširen je program na hrvatskom jeziku koji se emitira na Radiju Novi Sad (RNS), koji je dioRadio-televizije Vojvodine (RTV), javnoga medijskog servisa AP Vojvodine. Namjesto dosadašnjih pola sata tje-dno, obim programa je uvećan na sat vremena tjedno. P

Izvor: Hrvatska riječ

Publikaciju podržava Fondacija za otvoreno društvo, Ambasada Sjedinjenih Američkih Država iz Beograda iMisija OEBS u Srbiji. Mišljenja objavljena u biltenu ne predstavljaju nužno zvanične stavove vlada

i organizacija koje finansiraju projekat