Optika je grana fizike koja proučava

svetlosnepojave, sočiva i

ogledala (geometrijska optika).

Svetlost je jedan oblik zračenja, odnosno energije koju stručno nazivamo "elektromagnetno zračenje". Osim svetlosti, postoje i drugi oblici ovog zračenja (radio-talasi, mikrotalasi, rendgenski zraci i drugi). Svetlost je vidljivi oblik ovog zračenja…

Svetlosni izvor je svako telo koje emituje svetlost.Postoje prirodni i veštački izvori svetlosti.

Osvetljena tela su ona tela koja sa svoje površineodbijaju svetlost.

Svetlost se odbija od površine kao lopta od podloge.Ovo nazivamo refleksijom svetlosti.

Kristijan Hajgens (Christian Huygens, 1625-1695)

Rodjen 14. Aprila 1629 , Hag , HolandijaUmro 8. Jula 1695 , Hag , Holandija

Bio je astronom, matematičari teorijskifizičar

Otkrio je 1655. Saturnov prsten i jedan njegov satelit, objasnio način prostiranjasvetlosti (Hajgensov princip) i konstruisao časovnik sa klatnom.

Holandski naučnik Hajgens dao je objašnjenje koje glasi: svetlost stvara talase, kao što kamen bačen uvodu stvara talase.

Pomoću Hajgensovog principa može se izvesti zakonodbijanja svetlosti.

Zakon odbijanja svetlosti glasi:

-odbojan ugao jednak je upadnom uglu

-upadni zrak, normala na površinu od koje se zraci odbijaju i odbojni zrak leže u istoj ravni

UPADNI UGAO JE JEDNAK ODBOJNOM UGLU.UPADNI ZRAK, NORMALA I ODBOJNI ZRAK LEŽE

U ISTOJ RAVNI.

Upadni zrak S1 sa normalom u tački C gradi upadniugao . Na kružnoj ploči se vidi da upadni iznosi40 stepeni. Zrak se odbija tako da odbojni zrak SSa normalom gradi odbojni ugao , koji takođe

Iznosi 40 stepena.

Upadni zrak

NormalaOdbojni

zrak S S1

C

- upadni ugao

- odbojni ugao

Upadni zrak

NormalaOdbojni

zrak SS1

C

Kada svetlost padne na neku površinu, ona se ili upijeili se odbije, to jest vrati natrag. Ogledalo je površinakoja odbija svetlost.

Uglačana ravna površina, koja odbija najveći deo upadnih zraka, naziva se ravno ogledalo.

Osobina ravnog ogledala imaju dobro uglačana metalnapovršina ili staklo koje je sa jedne strane metalizirano.

Kada svetlost padne na ogledalo pod nekim uglom, onase pod jednakim uglom odbija na drugu stranu.

Ravno ogledalo je u svakodnevnoj upotrebi, a nalzi značajnu primenu u raznim optičkim aparatima, npr. kod periskopa pomoću koga se mogu iz zaklona posmatrti razni predmeti (npr. iz vojničkog rova) ili iz podmornice – kretanje brodova po površini mora ili automobila iza velikih krivina.Periskop

Sunčevi zraci, koji su praktično paralelni, kada padnu na ravno ogledalo, odbijaju se tako što su i odbojni zraci paralelni. Kada sunčevi zraci padnu na neravnu površinu (npr. sneg) oni se neravno rasipaju i ne može se videti lik. Ovakva pojava naziva se difuzno odbijanje svetlosti.

Osim ravnih ogledala postoje i ogledala čije u uglačane površine krive, tzv. sferna ogledala.

Sferna ogledala su mali delovi uglačane površine sfere.

Postoje izdubljena (konkavna) i ispupčena (konveksna) ogledala.

Elementi sfernog ogledala su:

1) Centar krivine (C) koji je centar lopte, čiji je odsečak sferno ogledalo

2) Teme ogledala (T) - vrh sfernog odsečka

3) Poluprečnik krivine (r)

4) Glavna optička osa – prava koja prolazi kroz teme ogledala i centar krivine

C

rT

C F T

rf

1

1

Zraci paralelni glavnoj optičkoj osi,

koji padaju na izdubljeno ogledalo,

odbijaju se i seku glavnu optičku osu u

tački (F) koja se naziva žiža ili fokus.Žiža ogledala je

karakteristična tačka na glavnoj

optičkoj osi koja se nalazi na sredini

rastojanja između centra krivine C i

temena ogledala T.f = CF = FT = r2

l

F

P 0

T

A

B 1

L

CP

fB

A 1

1 11p

+ =l f

1 21p

+ =l r

Zbir recipročnih vrednosti daljine predmeta i daljine lika jednak je recipročnoj vrednosti žižne daljine.

Iz sličnosti trouglova TBA i TB1A1 nalazi se da je veličina lika (A1B1) prema veličini predmeta (AB) u istom odnosu kao njihove daljine od temena ogledala:

=A1B1

ABlp

lp

Odnos =unaziva se uvećanje i podrazumeva odnos

linearnih dimenzija (dužina) lika i predmeta. Pri manjoj daljini predmeta (od temena ogledala) od daljine lika (p<l) lik je uvećan (u>1), a za (p>1) lik je umanjen (u<1).

P 0

T

AB 1

L

CPfB

A 1