Očuvanje Genetičkih Resursa Domaćih i Gajenih Životinja

8/15/2019 Očuvanje Genetičkih Resursa Domaćih i Gajenih Životinja

1/20

OČUVANJE GENETIČKIH RESURSA DOMAĆIH IGAJENIH ŽIVOTINJA

OČUVANJE GENETIČKIH RESURSA AUTOHTONIH RASA DOMAĆIHŽIVOTINJA U SRBIJI

Drobnjak D., Uroš !"# M. Ma$ar%&"# D.Dr ! $.' (. Mr.)*. Darko Drobnjak, I+$!ršn" ("r k$or, n$ar +a o-%!anja%$o $on" ra)a, B o&ra(, Srb"ja Dr )*".! $.' ( M"/"!oj Uroš !"#, n$ar +a o-%!anj a%$o $on" ra)a, B o&ra(,Srb"ja 0ro1. (r Dra&%$"n Ma$ar%&"#, r (o!n" 2ro1 )or, 0o/jo2r"!r (n" 1ak%/$ $ % Bnjoj 3%*", Bo)na " H r* &o!"na

Kra$ak )a(r4aj

S$a/n" 2ora)$ broja )$ano!n"ka, ) koj"' ) )! $ (ana) )%o-a!a, +a $ !aak$"!"ranj

)!" 4"!" r )%r)a % *"/j% 2ro"+!o(nj (o!o/jn" ko/"-"na ran . Ž"!o$"nj)k" r )%r)" )%-"$a!

2r $ o(n" ! k %na2r 5"!an" % 2ra!*% ! # " k!a/"$ $n"j 2ro"+!o(nj an"'a/n"2ro"+!o(a.

Na $aj na-"n, )$!or n )% brojn !")oko 2ro(%k$"!n ra) , koj )% )!oj2ro"+!o(n

2o$ n*"ja/ 'o&/ ")ka+a$" )a'o % (o)$a 2obo/jšan"' %)/o!"'a ") ran ,)' š$aja " n & .

No!o)$!or n ra) )% 2o)$aja/ )! !"š +a!")n o( -o! ka,)! 'anj o$2orn " - )$o n")%

'o&/ o2)$aja$" % %)/o!"'a, % koj"'a )% b + 2rob/ 'a 2r $ o(no bora!"/ ra) o(koj" )%

na)$a/ . S! o!o j %)/o!"/o (a % )! $% (o5 (o n )$ajanja! /"ko& broja a%$o $on" )$ar" ,

2r"'"$"!n" , n")ko 2ro(%k$"!n" , a/" %&/a!no' o$2orn" ra)a " )oj !a(o'a#" 4"!o$"nja.

D 2o2%/a*"ja 2/an"n)k" 2r ( /a, kao " +a2o)$a!/janj" na2%š$anj )$o-ar)k 2ro"+!o(nj %

'ar&"na/n"' 2o(r%-j"'a, % koj"'a n")% 'o&/ 2ro"+!o("$" !")oko 2ro(%k$"!n ra) ,$ako5

j !o("/o n )$ajanj% brojn" ra)a " )oj !a (o'a#" 4"!o$"nja.

U )$o-ar)$!% ) 2rob/ ' o-%!anja n")ko62ro(%k$"!n" a%$o $on" ra)a(o'a#"


2/20

4"!o$"nja, još %! k $ ško objašnja!a " $a -"nj n"*a o$ 4a!a ra( na%na2r 5 nj% kor"š# nja

4"!o$"nj)k" & n $"-k" r )%r)a % 2rak)". M 5%$"', a&ro("! r+"$ $, 2a " 4"!o$"nj)k" &n $"-k"

r )%r)", % no!o' kon* 2$% o(r4"!o& kor"š# nja & n $"-k" r )%r)a, +a%+"'aj% ! o'a !a4no

' )$o, )a&/ (a!aj%#" 2r"ro(n 2o$ n*"ja/ , kono')ko " )o*"ja/no okr%4 nj ,a/" " kor")$ #"

)! $)ka ")k%)$!a.

G/a!n ak$"!no)$" koj ) o(no) na %2ra!/janj " kon+ r!a*"j% & n $"-k"' r )%r)"'a %

nar (no' 2 r"o(% $r ba (a ) o(no) na7 Uk/j%-"!anj no!" $ no/o&"ja kon+ r!a*"j 82r

)! &a koj ) o(no) na 96)"$%:, "+ra(a ja!no (o)$%2n ba+ o(&aj"!a-aa%$o $on" ra)a,

ra+!oj na%-n" ")$ra4"!anja, ra( na "+&ra(nj" ka2a*"$ $a /j%()k" ""n1ra)$r%k$%rn" , ra( na

2o2%/ar"+a*"j" 8"+/o4b )$ok , )aj'o!", "+(a!anj broš%ra, )ara(nja )a' ("j"'a:,

%k/%-"!anj a%$o $on" ra)a % )")$ ' or&an)k 2ro"+!o(nj , ra+!oj $r4"š$a+a an"'a/n

2ro"+!o( )a +aš$"# n"' & o&ra1)k"' 2or k/o' (ob"j n" o( a%$o $on" ra)a, ra+!oj a&ro

$%r"+'a % +aš$"# n"' ob/a)$"'a, 2arko!"'a 2r"ro( , na)$a!ak )ara(nj na&/oba/no' "

r &"ona/no' n"!o%.

Uvod

Sa' 2oja' an"'a/n" & n $"-k" r )%r)a o+na-a!a )! !r)$ , ra) ")oj ! koj

"'aj% na%-n", k%/$%rn" " kono')k" +na-aj +a j (n% (r4a!% 8( ;n"*"ja


3/20

U *"/j% 2o! #anja 2ro"+!o(nj an"'a/n" 2ro"+!o(a, 2r )! &a '/ ka " ' )a, $oko'

!"š ( * n"j)ko& ra(a % >?6o' ! k%, )2ro!o5 n )% o(&o!araj%#o(&aj"!a-ko6) / k*"j)k

' r % R 2%b/"*" Srb"j". T"' ' ra'a )% 1a!or"+o!an 2ro(%k$"!n"j ra) ,kao " 2oj ("n

/"n"j " 1a'"/"j %n%$ar nj" . I)$o!r ' no j ! /"-"na 2o2%/a*"j a%$o $on"ra)a b"!a/a )!

'anja " - )$o j (o/a+"/o (o 2ar nja % )ro()$!%, -"' )2o! #a!a/a o'o+"&o$no)$ %n%$ar

2o2%/a*"j " na)$aja/a r a/na o2a)no)$ o( &%b/j nja 2oj ("n" & na. Tako )% 2oj ("n ra) %

2o$2%no)$" 2o$")n%$ 2r $a2aj%#"' %krš$anj '. 0/an)k" ra( na o-%!anj%a%$o $on" ra)a,

+a2o- $ j % 2o)/ (nj" -a) " 2o)$ao j oba! +a. O$2o- $o j )a1or'"ranj ' +a2a$a )a

o(&o!araj%#"' broj ' 4"!o$"nja. 0o2%/a*"on" $r n( a%$o $on" ra)a (o'a#" 4"!o$"nja j na

$aj na-"n )$ab"/"+o!an "/" j b"o % 2ora)$%.

U )! $% o( %k%2no @? !r)$a (o'a#" 4"!o$"nja, nj" @ %- )$!%j )a 2r ko?C

&/oba/n an"'a/n 2ro"+!o(nj . In$ r ) +a o-%!anj ' &/oba/no& b"o("! r+"$ $a 2o$!r5 n j

na S! $)ko' )a'"$% o o(r4"!o' ra+!oj% " +aš$"$" 4"!o$6n )r ("n , j%na>. % R"o (

Žan "r%. Ta(a j 2r ko (r4a!a 2o$2")a/o Kon! n*"j% o b"o/oškojra+no!r)no)$".

Kon! n*"ja j ra$";ko!ana >?? . &o("n % $a(ašnj ' 0ar/a' n$% Sa! +nR 2%b/"k

J%&o)/a!"j . Or&an"+a*"ja +a ran% " 2o/jo2r"!r (% Uj ("nj n" Na*"ja 8


4/20

O)no!n" / ' n$" G/oba/n S$ra$ &"j )%7 "( n$";ka*"ja, o2"), ra+!oj "2ra# nj ,

kon+ r!a*"ja j ("n)$! n" " %&ro4 n" ra)a, ")kor"š#aa!anj , ob%ka ka(ro!a "2o! #anj

' 5%naro(n" ko'%n"ka*"ja " 2o)2 š"!anj ja!no& 'nj nja. Ak$"!no)$" nao-%!anj%

an"'a/n" & n $"-k" ra)%r)a, -ak " )a !r/o o&ran"- n"' ka2a*"$ $"'a )%! o'a +na-ajn ,

j r ra+!oj ak*"on" 2/ano!a $ako 2o)$aj j (an $ k%#" 2ro* ), koj" # !o/%"ra$", (ab" $oko'

!r ' na o!" 2/ano!" 2o)$a/" ob"'n"j". 8=:

Mar&"na/n ob/a)$" +a 2o/jo2r"!r (n% 2ro"+!o(nj% (ana) ob% !a$aj% %2ra!o

onob/a)$" % koj"'a ) % 2roš/o)$" naj"n$ n+"!n"j o(!"ja/o )$!aranj ra+/"-"$"ra)a (o'a#"

4"!o$"nja " % koj"'a )% on "'a/ naj(%4 kon$ak$ )a )!oj"' ("!/j"' )ro(n"*"'a. In$r ) +a

r !"$a/"+a*"jo' 2ro"+!o(nj ran % o!"' ob/a)$"'a, j )! ! #". 8F:

A%$o $on ra) )% na)$a/ na o(r 5 no' b"o/ošk"' ar a/"'a )a o' 5 n"'

& o&ra1)k"' * /"na' " 2r"/a&o5 n )% %)/o!"'a 4"!o$a $o& 2o(r%-"ja. USrb"j" 2o)$oj" !"ša%$o $on" ra) &o! (a, o!a*a, )!"nja, 4"!"n , 2a)a, 2- /a, &o/%bo!a koj)% a(a2$"ran na

k/"'a$)k " %)/o! $ra("*"ona/no& %+&oja na o!o' 2o(r%-"j%. A%$o $on ra)koj )

;ka)no &aj % ra+/"-"$"' ko)")$ '"'a 8š%')k"', 2ašnja-k"':, %+ko'b"na*"j%

2ro"+!o(nj )$o-n ran +a nj" o!% 2r" ran%, (ono) n )a'o 'o&%#no)$o-%!anja

& n $"-k" r )%r)a o!" 4"!o$"nja, ! # " kono')k" 2o!o/jan a'b"j n$ +aor&an"+o!anj

")2/a$"! 2ro"+!o(nj " (ob"janj 2ro;$a 8>:.

a2o)$a!/jan ' )$o-ar)k 2ro"+!o(nj % ( 2o2%/")an"' 2/an"n)k"' 2r ( /"'a"

o()%)$!o ")2aš (o! /o j (o %&ro4a!anja $ra!na$" +aj (n"*a !")okb"o("! r+"$ $n

!r (no)$". Vra#anj ' $ra("*"na/no' na-"n% %+&oja " ")2aš o!a*a, ko+a, &o! (a" konja na


5/20

o!"' $ r n"', (o2r"n /o b" n )a'o obno!" b"/jn" b"o* no+a " 2o! #anj%nj" o!

)2o)obno)$" +a o2)$anak, ! # " o-%!anj% " 2o! #anj% broja (o'a#"a%$o $on" !r)$a

4"!o$"nja )a o!" 2o(r%-"ja. Tra("*"ona/no )!"njar nj 2r"' no' 4"r nja %š%'a'a " na

oba/a'a ra!n"-ar)k" r ka $ako5 )% j (an o( )")$ 'a koj" +a!r 5%j%2a4nj% ka(a j %

2"$anj% o-%!anj %&ro4 n" a%$o $on" ra)a )!"nja. 8 , :

Autohtone vrste i r se do! "ih #ivotin$ u%&$u'ene u &istu (enets%ihre)ervi Sr*i$e

G n $)k r + r! (o'a#" 4"!o$"nja ob% !a$aj% 2oj ("n !r)$ , ra) ,)oj ! " /"n"j

(o'a#" 4"!o$"nja, koj ) -%!aj% % !"(% '"n"'a/no& broja (o'a#" 4"!o$"nja, (o+a)2 r' ,

jajn" # /"ja "/" 'br"ona % )k/a(% )a o(&o!araj%#"' +akon)k"' 2ro2")"'a. 3")$a )%$!r5%j

% +a!")no)$" o( !r)$ 4"!o$"nja " 2r" 4 /j no' o(no)% 2o/o!a, a 2r ()$a!/janaj'anj" broj

o(ra)/" &r/a (o'a#" 4"!o$"nja 2oj ("n !r)$ o(no)no ra) , 2o$r ban +a &aj nj "o-%!anj

nj" o! & n $)k ra+no!r)no)$" 8 :.

M"n")$ar)$!o 2o/jo2r"!r ( , $r&o!"n , š%'ar)$!a " !o(o2r"!r ( j >? ?.&o("n

%)!oj"/o 0ra!"/n"k o /")$" a%$o $on" " %&ro4 n" a%$o $on"ra)a (o'a#" 4"!o$"nja. Tako50ra!"/n"ko' j 2ro2")an '"n"'a/an broj &r/a 2o !r)$a'a (o'a#"4"!o$"nja 2o$r bn" +a

& n $)k r + r! .

3")$a & n $)k" r + r!" )a '"n"'a/n"' broj ' &r/a (o'a#" 4"!o$"nja (a$a j % $ b/" br .


6/20

0r 'a 0ra!"/n"k% a%$o $on !r)$ " ra) (o'a#" 4"!o$"nja % Srb"j" )%7Go! (a

82o(o/)ko &o! - " b%ša:, b"!o/" 8(o'a#" b"!o:, konj" 8(o'a#" br()k" konj " non"%):,'a&ar*"

8ba/kan)k" 'a&ara*:, )!"nj 8'an&%/"*a, r )a!ka, 'ora!ka:, o!* 82"ro$)ka, karaka-an)ka,

kr"!o!"r)ka, bar(oka, )!r/j"ška, /"2)ka, šar2/an"n)ka, !/aško6!"$oro&a, -okan)ka*"&aja "

*"&aja:, ko+ 8ba/kan)ka ko+a:, kokošk 8)!r/j"ška kokoš, bna$)k" &o/oš"jan,)o'bor)ka

ka2orka:, #%rka 8(o'a#a #%rka:, 2/o!ka 8(o'a#a 2/o!ka:, &%)ka82o(%na!)ka &%)ka:,

b") rka 8(o'a#a b") rka:, &o/%b 8)r2)k" !")oko/ $a-:, 2- /a 8A2") ' /"1 ra*arn"*a:, 2)"

8šar2/an"na*:.U&ro4 n"' a%$o $on"' ra)a'a (o'a#" 4"!o$"nja 2o 0ra!"/n"k% ) )'a$raj% on ko(

koj" %k%2an broj 4 n)k" 2r"2/o(n" &r/a n"j ! #" o( broja 2r"ka+ano& % nar (noj$ab /".


7/20

U )k/o2% 0ra!"/n"ka ) n")% naš/ n k o( a%$o $on" ra)a koj 2o)$oj na $ r"$or"j"R 2%b/"k Srb"j kao š$o )%7 o!* 8)j n"-ko62 š$ r)ka:, 2)" 8)r2)k" &on"-,)r2)k" $robojn"

&on"-, )r2)k" 4%$" &on"- " )r2)k" 2a)$"r)k" 2a):, kokoš" 8ko)o!)k" 2 !a-:,(o'a# #%rk "

(r%& ra) &o/%bo!a. Tako5 2o( 2r $2o)$a!ko', (a )% "+%'r/ kao ra) na /")$" a%$o $on"

(o'a#" 4"!o$"nja ) n na/a+ ko/%bar)ko &o! (o, kao " ra) )!"nja š"ška " š%'a("nka.

N 'ini o'uv n$ (enets%ih re)ervi do! "ih #ivotin$ itrenutno st n$e u Sr*i$i

O-%!anj & n $)k" r + r!" (o'a#" 4"!o$"nja !rš" ) na j (an o( )/ ( #" na-"na7

. In )"$% "/" On 1ar' š$o 2o(ra+%' !a kon+ r!a*"j%, o(no)no &aj nj 4"!" 4"!o$"nja %

2ro"+!o(n"' )")$ '"'a &( )% na)$a/ "/" ) )a(a na/a+ , akoj" 2o(j (nako %k/j%-% j%

1ar' " 2ro"+!o(n )")$ ' .

>. E9 )"$% š$o 2o(ra+%' !a kon+ r!a*"j% "+!an 2ro"+!o(n" )")$ 'a &()% 4"! / "

na)$a/ , a koj" 'o&% b"$"7 In!"!o &aj nj ' 4"!" 4"!o$"nja % +oo !r$o!"'a, 2arko!"'a

2r"ro( , '%+ j"'a, ")$ra4"!a-k"' "n)$"$%$"'a " (r. " In !"$ro kr"okon+ r!a*"jo'


8/20

'br"on, )2 r'a$o+o"(a, o2/o5 n" jajn" # /"ja, DNK, )o'a$)k" # /"ja "(r%&o&

b"o/oško& 'a$ r"ja/a koj" ) 'o4 ")kor")$"$" +a r kon)$r%")anj 4"!o$"nj . 8 :

0r 'a 2o(a*"'a "+ >?? koj j obja!"o


9/20

0ro&ra' kon+ r!a*"j j o)'"š/j n " r a/"+%j ) 2o)/ (nj = &o("n +a )! ra) )'

+a )j n"-ko62 š$ r)k% o!*%, )!r/j"šk% o!*% " +a )! ra) (o'a#" &%)aka,2a$aka " #%raka.0ro&ra' kon+ r!a*"j )2ro!o(" ) ' $o(o' "n )"$%, na 1ar'a'a koj )na/a+ na !"š

/oka/"$ $a. Naj+na-ajn"j" /oka/"$ $" na koj"'a ) )2ro!o(" 2ro&ra' kon$ r!a*"j )%7 S2 *"ja/n"

r + r!a$ 2r"ro( a)a!"*a, S$ara 2/an"na % oko/"n" D"'"$ro!&ra(a " na0 š$ r)ka !")ora!an

&( ) )2ro!o(" 2ro&ra' o-%!anja b"!o/a.

In$ r n)$ano j (a $r n%$no, još %! k, n" +a j (n% ra)% )ana! ( n /")$ n 2o)$oj"

još %! k %+&ojna knj"&a, "ako j +a 2oj ("n ra) o!a*a %+&ojna kjn"&)% o1or'/j n još

>. &o("n a/" ) j ) 2r )$a/o )a nj" o!"' !o5 nj '.

0r 'a %)/o!"'a koj" j 2ro2")ao 0ra!"/n"k, a % 2or 5 nj% )a 2o(a*"'a koj" ) 'o&%

2rona#" % ba+" ?? . &o("n % )k/o2% E3BARN 8 : 2roj k$a &o$o!o )! ra) "'aj%)$a$%)

%&ro4 n" . Tako5 , $r ba ")$a#", (a )% $r n%$n 2o2%/a*"j a%$o $on" ra)a(o'a#"

4"!o$"nja )$ab"/n "/" )%, 2ak % b/a&o' 2ora)$%.

+ vr,n r )! tr n$Naj!a4n"j" ra+/o+" koj" )% (o! /" (o ro+"j " &%b"$ka & n $"-ko& ("! r+"$ $a(o'a#"

4"!o$"nja )%7

. U!o5 nj &+o$"-n" ra)a % 2ro"+!o(nj%,

>. o&ran"- nj ra+!oja na )! &a n ko/"ko ra)a,

=. 2ro' n +a $ !a $r4"š$a,

@. ( &ra(a*"ja ko)")$ 'a "

. 2r"ro(n ka$a)$ro1 .


10/20

G/a!n ak$"!no)$" koj ) o(no) na %2ra!/janj " kon+ r!a*"j% & n $"-k"'r )%r)"'a %

nar (no' 2 r"o(% $r ba (a ) o(no) na7

. Uk/j%-"!anj no!" $ no/o&"ja kon+ r!a*"j 82r )! &a koj ) o(no) na 96)"$%:,>. "+ra(a ja!no (o)$%2n ba+ o(&aj"!a-a a%$o $on" ra)a,

=. ra+!oj na%-n" ")$ra4"!anja,

@. ra( na "+&ra(nj" ka2a*"$ $a /j%()k" " "n1ra)$r%k$%rn" ,

. ra( na 2o2%/ar"+a*"j" 8"+/o4b )$ok , )aj'o!", "+(a!anj broš%ra, )ara(nja)a

' ("j"'a:,

. %k/%-"!anj a%$o $on" ra)a % )")$ ' or&an)k 2ro"+!o(nj ,

.ra+!oj $r4"š$a +a an"'a/n 2ro"+!o( )a +aš$"# n"' & o&ra1)k"' 2or k/o' (ob"j n"

o( a%$o $on" ra)a,

F. ra+!oj a&ro6$%r"+'a % +aš$"# n"' ob/a)$"'a, 2arko!"'a 2r"ro( ,

. na)$a!ak )ara(nj na &/oba/no' " r &"ona/no' n"!o%

-ISTA AUTOHTONIH RASA DOMAĆIH ŽIVOTIN$A I UGROŽENIHAUTOHTONIH RASA

I. 3")$a ob% !a$a )/ ( # ra) % R 2%b/"*" Srb"j", " $o7

: Go! (a 8 0o(o/)ko &o! - , L B%ša:>: B"!o/" 8Do'a#" b"!o:

=: Konj" 8Do'a#" br()k" konj, Konj ra) Non"%):

@: Ma&ar*" 8 Ba/kan)k" 'a&ara*:

: S!"nj 8 Man&%/"*a, Mora!ka, R )a!ka, (ra!"nj)ka )!"nja:

: O!* 80"ro$)ka o!*a, Karaka-an)ka o!*a, Kr"!o!"r)ka o!*a, Bar(oka,S!r/j"ška

o!*a, 3"2)ka o!*a, ar2/an"n)ka o!*a, V/aškoL!"$oro&a o!*a, Čokan)ka*"&aja, "&aja


11/20

: Ko+ 8 Ba/kan)ka ko+a:

II. U&ro4 n a%$o $on ra) )% on ra) (o'a#" 4"!o$"nja ko( koj" %k%2an broj4 n)k" 2r"2/o(n" &r/a n"j ! #" o(7

: +a &o! (a L . ?? &r/a

>: +a o!* L ?.??? &r/a

=: +a ko+ L ?.??? &r/a

@: +a konj L .??? &r/a

: +a )!"nj L .??? &r/a

ORGANSKO STOČARSTVO

Organska poljoprivreda podrazumeva proces održivog razvoja ruralne sredine u skladu saraspoloživim resursima, tradicijom, biodegradabilnim potencijalom staništa i predstavljazaokruženu i celovitu farmsku, ratarsku i stočarsku proizvodnju, čime je obuhvaćeno iočuvanje i obnova prirodnih resursa, kao i povratak tradicionalnim vrednostima iznanjima.U pore enju sa konvencionalnom proizvodnjom u stočarstvu, poštovanje standarda izakonske regulative pri kontroli svake faze proizvodnog ciklusa, koji su definisani uorganskom stočarstvu, u mnogome doprinosi proizvodnji zdravstveno bezbednihproizvoda animalnog porekla, zaštiti životne sredine i razvoju socio!ekonomskih entiteta.

"oštovanje visokihstandarda dobrobiti životinja ima pozitivne efekte na zdravstveni statusživotinja. "ozitivni efekti na zdravlje humane populacije i na stanište su dugoročni inemerljivi. #arakteristika organske proizvodnje je manja produktivnost u odnosu nakonvencionalnu, tako da su proizvodi dobijeni u organskim sistemima za oko $%& skuplji.'obro dizajnirani akcioni planovi i snažni podsticaj proizvo ača na nacionalnom nivou,neophodna su podrška razvoju ovog vida proizvodnje. U ciklusu organske proizvodnježivotinje, kako divlje, tako i domaće, zauzimaju važno mesto u održavanju prirodneravnoteže i zaokruživanju ciklusa ishrane.

(astuće saznanje o poremećajima ekosistema i ugroženosti živog sveta u celostinametnulo je potrebu da se preispitaju do sada primenjivane tehnologije i metode zaubrzavanje proizvodnog rasta u svim ljudskim delatnostima uključujući i poljoprivredu.Osnovni problem sa kojim se suočava savremeno čovečanstvo je zaga enje biosfere kojedovodi do klimatskih promena, povećanja kiselosti zemljišta i voda i promene hemijskogsastava živih organizama. )ako je ustanovljeno da je koncentracija nitrata u vodama udirektnoj linearnoj korelaciji sa potrošnjom azotnih ubriva, koncentracija pesticida iherbicida u animalnim tkivima sa potrošnjom hemijskih sredstava, sadržaj antibiotika umleku i jajima sa intenziviranjem profilakse i terapije i tako dalje. #ako je upotrebaantibiotika u veterinarskoj medicini značajno doprinela razvijanju rezistencijemikroorganizama, organski uzgoj na pravi način eliminiše uticaj veterinarske kurative napojavu rezistentnih sojeva i favorizuje uzgoj genetski rezistentnih životinja, što doprinosiočuvanju animalnih resursa u stočarstvu i zaštiti biodiverziteta."rednosti organske proizvodnje su što je zasnovana na mešovitom sistemu gajenja viševrsta domaćih životinja i polikultura koja se obezbe uje na manjim površinamaomogućava da se uspostave biološki zakonite interakcije i ciklusi kruženja materije


12/20

izme u divljih i domaćih vrsta, zemljišta i voda unutar staništa. Ovakva poljoprivredaobezbe uje amortizaciju negativnih efekata društvenog razvoja na ekosferu i ljudskupopulaciju u celini.

Organsko stočarstvo po definiciji označava razvoj ove privredne grane bez narušavanjaodnosa u prirodnim zajednicama, bez uvoza egzotičnih životinja uz ograničenu primenuproizvoda koji prate animalnu proizvodnju uključujući i terapeutska sredstva.

Ovakav način proizvodnje nije po opisu ekstenzivan, nego intenzivan, sa prihvatanjemograničenja koja postavlja stanište, uz ograničavanje zaga enja u samom staništu čimese obezbe uje očuvanje celokupne biološke zajednice, postiže zadovoljavajući prihod iotvara mogućnost za razvoj dopunskih delatnosti, kao što je turizam.

#roz organsku proizvodnju dobijaju se visokovredni proizvodi koji nose oznaku organskahrana čime se povećava cena jediničnog proizvoda, smanjuje zdravstveni rizik zakonzumente i obezbe uje se prodor na sva globalna tržišta. *aravno, ovakva proizvodnjapodrazumeva veće angažovanje radne snage, što se u globalnim savremenim trendovimadepopulacije ruralnih zajednica smatra veoma pozitivnom pojavom.

Osnovni principi organskog stočarstva

+avremeni sistem upravljanja organskom proizvodnjom u stočarstvu je regulisanzakonskim aktima, u standarde o kvalitetu organskih proizvoda ugra ene su ne samodefinicije kvaliteta i karakteristika finalnog proizvoda, već je i posebna pažnja poklonjenakontroli svake priozvodne faze dobijanja primarnog proizvoda do plasiranja na tržište.akonska regulativa definiše kontrolu proizvodnih procesa koje imaju cilj proizvodnjuadekvatne količine, hemijski i biološki nezaga ene, hrane na način koji je ekološki

opravdan, ekonomski koristan i zadovoljava etičke kriterijume o humanom postupanju saživotinjama.#ako je jedan od bitnih preduslova za postizanje skladnog organskog razvoja stočarskeproizvodnje ograničena -čak i kroz standarde zdrave hrane mogućnost primenehemijskih sredstava za zaštitu zdravlja životinja, lokalno adaptirane, autohtone i prirodnerase dobijaju prednost u odnosu na uvezene.Ovim se postiže korišćenje prirodnih resursa bez izmena prirodnog genofonda u staništu ine degradira prirodna zajednica, čime se postiže očuvanje biodiverziteta i timeobezbe uje očuvanje ne samo domesticiranih vrsta nego i divljih.bog toga je organsko stočarstvo i poljoprivreda uopšte razvojni put izbora za eko!zone inacionalne parkove. Ovakvim privre ivanjem čuva se i unapre uje prirodna zajednica,smanjuje se nivo zaga enosti okoline, omogućava se očuvanje jedinstvenih i endemičnihformi autohtonih rasa koje predstavljaju izvor nove varijabilnosti za buduće generacije,smanjuje se trend depopulacije sela, naročito u regionima sa ograničenim potencijalomza intenzivan razvoj i čuvaju se tradicionalne vrednosti ljudskog društva. /stovremeno seobezbe uje rast prihoda i čuvaju se potencijali za razvoj drugih delatnosti, pre svegaturizma, lovnog turizma, šumarstva, itd.#ako je po standardima za ovakav vid proizvodnje veoma ograničena mogućnostzdravstvenih poremećaja jedinke u proizvodnom ciklusu, kao i ambijenta, na ovaj načinse smanjuje zdravstveni rizik za populaciju ljudi uopšte, kao i rizik akumulacijerezidualnih materija u organizmima kako životinja, tako i ljudi, odnosno u životnoj srediniuopšte.

Značaj autohtonih rasa u organskom stočarstvu

0edna od najčešće uočenih pojava u intenzivnom gajenju domaćih životinja je slabljenjekonstitucije. "rocesi koji su doveli do pojave slabljenja opšte i specifične otpornosti,


13/20

adaptacionih i aklimatizacionih moći su, na žalost, diktirani od strane odgajivača iselekcionera koji su vekovima sledeći jednostran cilj domaće životinje izvukli iz prirodnogambijenta, ili ih gajili u modifikovanoj sredini u odsustvu prirodnih selekcionih vektorakao što su predatori, ciklusi ishrane u zavisnosti od sezone i klimatskih ciklusa, delovanjepatogenih mikro i makroorganizama i drugi.

"osledica selekcije u odsustvu patogenih izazova propušta slučajnim driftom nastalueroziju nasledne osnove odgovorne za opštu i specifičnu otpornost organizma, čimeomogućava opstanak imunološki nekompetentnih jedinki. +avremene metode gajenjamogu da pogoduju utiskivanju ovakvog genoma u populaciju. #ako se kod većine visokoproduktivnih, specijalizovanih rasa domaćih životinja uočavaju znaci genetskog kopnjenja-genetic melting , tako raste i učestalost pojave različitih infekcija.+prečavanjem gubitaka do kojih dolazi usled delovanja patogenih mikroorganizama naorganizme životinja, vakcinacijom i hemioterapijom, nestao je imunski izazov kao uslovselekcije otpornih organizama.

1ikroorganizmi su ispoljili svoju neverovatnu moć prilago avanja na nove uslove,potražili su prelazne domaćine, pritajili se i promenama vrsta na kojim parazitiraju uslovilievolutivne promene koje su dovele do pojave novih patogena i do širenja mogućeg brojaalternativnih vrsta na kojima oni mogu da ispolje i pojačaju svoje patogeno delovanje.

bog ovih činjenica, nekada potencirana hemijska kontrola štetočina danas sve višeustupa mesto biološkim sredstvima kontrole neželjenih pojava u ekosferi, pa je ovopodručje dospelo u centar istraživačkog interesovanja.

U isto vreme, razvijene zemlje sveta sve više pokušavaju da uspostave organskuproizvodnju na osnovu izazova kao što je poboljšanje postojećeg životnog ambijenta ucilju obezbe enja opšteg blagostanja ljudske populacije, uz postizanje daljegekonomskog napretka u post!industrijskoj eri razvoja civilizacije.2utohtone rase, čija se mikroevolucija odigravala pod uticajem ambijentalnih selekcionihvektora, predstavljaju jedinstven izvor genetskih varijanti koje omogućavaju adaptacijuna novonastale uslove i mogu da omoguće opstanak populacije pod nepovoljnimdelovanjem patogenih mikroorganizama.#ako su nativne populacije savršeno prilago ene na biogeografske uslove, njihovogajenje u nerazvijenim regionima, kao i u uslovima gde biogeografski uslovionemogućavaju intenzivnu proizvodnju može da predstavlja okosnicu privednog razvoja uuslovima poluekstenzivne i ekstenzivne poljoprivrede.Ove životinje se mogu gajiti tradicionalno u slobodnom sistemu držanja, a kako dobrokoriste prirodne pašnjake i livade, njihova ishrana je bazirana na postojećim biljnimresursima i ne zahteva intenzifikaciju biljne proizvodnje.3eoma izražena otpornost autohtonih rasa omogućava i njihovo gajenje bez većihulaganja u zdravstvenu zaštitu i lečenje, pa se na ovaj način dobijaju animalni proizvodiposebnog kvaliteta za ishranu ljudi, koji ne sadrže rezidue različitih antibiotika i sredstavaza zaštitu bilja.4konomskim korišćenjem dobro adaptiranih domaćih životinja postiže se očuvanjediverziteta domesticiranih vrsta životinja, za selekcione zahvate i izvor genofonda kojimože da se suoči sa nepredvidljivim poznatim ili nepoznatim imunskim izazovom u bliskojili dalekoj budućnosti.

Obe e!avanje i i"enti#ikacija gr a u organskom u$goju

a svaki uspešan rad u uzgoju i selekciji domaćih životnja neophodna je identifikacija iobeležavanje grla, što je i pravilnikom koji se odnosi na metode organske stočarskeproizvodnje jasno propisano. "rema zakonskoj regulativi, životinje i njihovi proizvodimoraju biti obeleženi u svim fazama organske proizvodnje. *a primer, sertifikat


14/20

5organsko mleko6 može da ima samo proizvod dobijen od ovaca iz zapata koji suregistrovani za takvu proizvodnju i za koje postoje odre eni standardi.

/zbor životinja za organski uzgoj

/zbor životinja za organsku proizvodnju je ključno pitanje za organizovanje uspešneproizvodnje. "ravilnik o metodama organske stočarske proizvodnje naglašava da se uorganskoj proizvodnji koriste vitalne vrste i rase životinja koje su adaptirane na lokalneuslove odgajivanja i bolesti, da bi se izbegli zdravstveni problemi ili specifične bolestikarakteristične za vrste i rase koje se koriste u intenzivnoj stočarskoj proizvodnji -stressindrom, 7+4, spontani abortus, težak partus koji zahteva carski rez, itd. ./skustva iz zemalja u kojima organsko stočarstvo već ima dužu tradiciju pokazuje daorganizacija organskog uzgoja preživara ne predstavlja veći problem.U ovčarstvu proizvodnja je usmerena na proizvodnju mesa, pri čemu se koriste različitisistemi držanja ovaca i različite veličine farme. U *emačkoj, kao primer racionalnogkorišćenja prirodnih resursa ističu se rezultati tova jagnjadi virtemberga na paši -$8,9kg i u kombinovanom sistemu -:; kg .0edan od većih zdravstvenih problema u ovčarstvu, koji u većoj meri opterećujeproizvodnju, je kontrola endoparazita, koja ipak zahteva upotrebu antiparazitika.

Stan"ar"i "obrobiti !ivotinja u organskom u$goju

akonskom regulativom postavljeni su visoki standardi koji odre uju uslove za uzgojživotinja u samoodrživim sistemima. Uzgoj životinja zasniva se na fiziološkim i etiološkimpotrebama životinja. U organskom uzgoju nije dopuštena forsirana ishrana iiskorišćavanje životinja. U organskom stočarstvu nisu dozvoljene intervencije kao što jesečenje repova, krila i zuba, debikiranje i obezrožavanje. *eke od intervencija mogu bitidozvoljene u cilju poboljšanja sigurnosti i zdravlja i obavljaju se u optimalnom uzrastu."atnja životinja pri intervencijama mora biti svedena na minimum, tako da se mogukoristiti anestetici, ako je to potrebno. #astracija životinja je dozvoljena.(eprodukcija životinja u organskoj proizvodnji obavlja se putem prirodnog pripusta iliveštačkog osemenjavanja. Ostale metode biotehnologije u reprodukciji kao što jeembriotransfer, 1O4), kao i hormonalno izazivanje polnog žara nisu dozvoljene.+tandardima su precizno definisani uslovi smeštaja.


15/20

+tandardi propisuju zabranu upotrebe antibiotika, kokcidiostatika, medicinskih preparata,stimulatora rasta ili bilo koje materije kojima se stimuliše rast. abranjena je upotreba?1O i ?1O derivata u celom proizvodnom lancu.U ishrani životinja nisu dozvoljeni sledeći sintetički proizvodi -stimulatori rasta, sredstvaza podsticanje apetita, veštačke boje, urea, mikroorganizmi, čiste amino kiseline , a odprirodnih proizvoda davanje klaničnih odpadaka i životinjskog izmeta./shrana mladunaca u organskom uzgoju je osetljivo pitanje i predmet je mnogihdiskusija, s obzirom na to da je u cilju dobrobiti životinja poželjno da se jagnjad hrani :9dana majčinim mlekom.Ova odredba direktno znači da se u ishrani mladunčadi koristi organsko mleko, štoposebno opterećuje komercijalnu proizvodnju mleka u ovčarstvu. 1ože se reći da u većinislučajeva postoji praksa da se mladunci hrane mlekom dobijenog od jedinki iste vrste,gajenih u konvencionalnim uslovima.

'roces pre aska sa konvenciona ne na organsku proi$vo"nju "oma&ih !ivotinja

"relazak iz konvencionalne u organsku proizvodnju zahteva odre eno vreme, što zavisiod vrste, kategorije i opštih uslova gajenja životinja. Ovaj proces se odnosi kako na biljnutako i na životinjsku proizvodnju. Organski sistem proizvodnje stočne hrane definišenačin obrade zemljišta i primenu organskog ubreta, upotrebu i listu sredstava za zaštitubilja, a zatim transport i skladištenje stočne hrane. Ukoliko zemljište i biljke nisuneposredno pre konverzije tretirani sredstvima koja su zabranjena pravilnikom, periodkonverzije je kraći i traje najmanje @ meseci.aokružena organska proizvodnja je dokazan način za poboljšanje kvaliteta zemljišta ipovećanja sposobnosti biljaka da iz zemlje koriste mineralne materije tokom vremena.(azličite studije su pokazale da organski sistemi omogućavaju povećavanje koncentracijevitamina i antioksidanasa za $%&, u proseku. Ova povećanja su dovoljno velika dapoprave dugoročni pad koncentracije ovih materija u većini namirnica.U cilju dobijanja organskih proizvoda sa sertifikatom, životinje se moraju držati u skladusa uslovima pravilnika, koji propisuje period konverzije za prelazak iz konvencionalnog uorganski uzgoj. *a primer, za prelazak iz konvencionalne u organsku proizvodnju zagoveda i konje namenjene za proizvodnju mesa propisan je period u trajanju odnajmanje ;= meseci, za male preživare i svinje najmanje @ meseci, za životinje zaproizvodnju mleka najmanje @ meseci, živinu u tovu ;% nedelja, dok je najkraći periodkonverzije za živinu za proizvodnju jaja, @ nedelja.

'rincipi $"ravstvenog na"$ora !ivotinja u organskom u$goju

dravstvena zaštita životinja u organskom stočarstvu bazira se na poštovanju principa 5prevencija pre lečenja6. akonska regulativa iz ove oblasti potencira uzgoj genetskiotpornih jedinki, uz poboljšanje ambijentalnih uslova i nege.Aaktori koji utiču na zdravlje i otpornost životinja su brojni, a me u njima se posebnoizdvaja konstitucija i adaptiranost jedinki na stanište i patogene organizme u staništu, azatim higijena, ishrana i nega grla."rincipi zdravstvenog nadzora životinja u organskom uzgojuB 1ere prevencije prelečenjaB#orak ;B Uzgoj evolutivno adaptiranih i otpornih rasa.#orak =B /shrana i uslovi držanja u skladu sa standardima organskog stočarstva-zoohigijenske mere, smeštaj i kretanje .#orak $B "rimena alternativne terapije bazirane na biljnim preparatima, homeopatskimsredstvima i slično.#orak :B Ukoliko terapija ne pomogne ! sintetski lekovi se mogu primeniti.

(ere


16/20

U tom smislu, prema zakonskoj regulativi prevencija bolesti u organskoj proizvodnjizasniva se naB

;. selekciji odgovarajućih rasa uzgajivačkim metodama koje su u skladu sa zahtevima ipotrebama životinjske vrste, a koje treba da razviju otpornost prema bolestima i zaštituod infekcija. U uslovima organske proizvodnje autohtone rase imaju posebnu prednost.0asno je da su autohtone rase koje su nastale kroz proces evolutivno!genetske adaptacijena uslove staništa znatno otpornije od egzotičnih ! uvezenih rasa. bog toga je očuvanjei selekcija lokalno adaptiranih životinja sasvim u skladu sa organskim principima. )rebaimati u vidu da osnovna ideja o uzgoju jedinki koje pokazuju genetsku rezistenciju premapojedinim oboljenjima, zahvaljujući razvoju tehnika molekularne biologije i intenzivnimstudijama proučavanja genoma domaćih životinja postaje sve aktuelnija. U tom smislu,posebna pažnja je usmerena na proučavanje genetske rezistencija goveda premamastitisu, gde su već identifikovani kandidat geni, kod ovaca prema parazitskiminfekcijama, a kod živine prema virusnim infekcijamaC

=. pravilnoj ishrani, čime se razvija prirodna imunološka zaštita životinjaC

$. sprovo enju vakcinacionog programa koji je utvr en od strane nadležnih organaC

:. održavanju zoohigijenskih uslova -pravilnik odre uje listu odobrenih sredstva zadezinfekciju .

"otreba za lečenjem životinja postoji i u uslovima organske proizvodnje. 3eterinarskinadzor životinja u organskim sistemima definiše vidno obeležavanje bolesnih i povre enihživotinja, vo enje evidencije, vo enje protokola lečenja -upoterbljene doze, trajanjetretmana i period karence , kao i stanja zbog kojih se životinje isključuju iz organskoguzgoja.2ko je tretman neophodan, prvo treba pribegavati iskustvima tradicionalne i alternativnemedicine, odnosno primeni fitoterapeutskih i homeopatskih proizvoda za koje je utvr enpozitivan efekat tretmana kod životinja kojima je namenjen. U ovim slučajevima tretmanse usmerava na smanjenje i otklanjanje bola i nelagodnosti životinje, a tek onda lečenjusamog oboljenja, kada se u krajnjoj nuždi, mogu primeniti i konvencionalni lekovi. )ako

je, prema pravilniku, upotreba konvencionalnih lekova za primenu u veterini dozvoljenanajviše u dva tretmana u toku godine kod životinja koje se uzgajaju više godina. #odživotinja kod kojih je proizvodni vek do jedne godine, dozvoljena je jedna terapija saprimenom konvencionalnih lekova za upotrebu u veterini.

U slučaju lečenja konvencionalnim lekovima, period karence se mora produžiti i tonajmanje udvostručiti da bi proizvodi animalnog porekla sačuvali sertifikat organskogproizvoda.Osim produžene karence, tretmani životinja u organskom sistemu podrazumevaju listedozvoljenih lekova. "rema standardima u prevenciji nije dopuštena primena lekova isredstava za upotrebu u veterini kao što suB antibiotici, sulfonamidi, sedativi,kokcidiostatici, antihelmintici, hormoni u cilju sinhronizacije estrusa, vakcine protivbolesti koje se mogu kontrolisati alternativnim metodama, itd. 'ozvoljava se vakcinacijaukoliko je zakonom propisana, ali se tada zabranjuje upotreba vakcina koje suproizvedene genetičkim inžinjeringom.

)reba imati u vidu da regulativa koja se sprovodi u okviru veterinarskog nadzora životinjakoje se gaje u organskim sistemima ukazuje da ovaj vid uzgoja i zdravstvene zaštiteživotinja zahteva dodatnu edukaciju, a kako je praksa pokazala i veće angažovanjeveterinara.

Ka"a i g"e treba p anski ra$vijati organsko stočarstvo)


17/20

*aša zemlja ima velike potencijale za razvoj organskog stočarstva, a naročito za organskiuzgoj preživara. *ajveći udeo prirodnih livada i pašnjaka se nalazi u brdsko!planinskimregionima, gde je zbog depopulacionog trenda došlo do delimičnog zamiranjapoljoprivredne aktivnosti, tako da nije ni ostvaren razvoj intenzivne proizvodnje. /dealniuslovi za organsko stočarstvo postoje na lokalitetima koji su slabije razvijeni i gde nepostoji ekonomska osnova za nagle i velike razvojne poduhvate. Ovakvi regioni su čestoupravo zbog nerazvijenosti izbegli hemizaciju i zaga enje koje prati razvoj, te su prirodnezajednice i staništa očuvani i predstavljaju oaze netaknute prirode. Organsko stočarstvoomogućava održiv razvoj ljudskih zajednica u regionima obuhvaćenim režimima zaštiteprirodnih resursa, pri čemu se omogućava pravilna eksploatacija postojećih agrarnihpovršina i sprečava dalja degradacija prirodnih livada i pašnjaka.

Organsko stočarstvo i poljoprivreda su i jedini mogući put razvoja u zonama nacionalnihparkova, gde svaka intenzifikacija proizvodnje predstavlja faktor degradacije prirodnogambijenta, a uvoz egzotičnih rasa i sojeva faktor genetskog zaga enja prirodnezajednice. U tom smislu, gajenje autohtonih rasa, čvrste konstitucije doprinosi očuvanjubiodiverziteta i omogućava poštovanje integriteta životnih zajednica u regijama koje suobuhvaćene režimima zaštite prirodnih iDili kulturnih dobara.

'odatno, geografski položaj +rbije na jugu "anonskog basena i na 7alkanu predstavljaokvir za me unarodnu podršku organskom razvoju. 1e unarodni fondovi već učestvuju ufinansiranju programa očuvanja prirodnih i kulturnih celina na našoj teritoriji -U*4",=%%$ . U ovom momentu je programima zaštite obuhvaćeno više od 9& teritorije +rbije,a plan razvoja predvi a da se površine obuhvaćene ovim programima udvostruče do=%;%, odnosno da =%=%. godine više od =%& teritorije bude obuhvaćeno ovim procesom.Ovo treba imati u vidu pri kreiranju ekonomskog razvoja zemlje u oblasti poljoprivrede.

'a bi se obezbedio dalji napredak našeg društva u celini, potrebno je diverzifikovatipoljoprivrednu proizvodnju, uklopiti je u postojeće biogeografske celine, uz poštovanjeprirodnih ekosistema i sagledavanje značaja svih me usobnih odnosa koji suuspostavljeni u staništima. Ovo, me utim, ne znači da tamo gde to prirodni resursidozvoljavaju, prirodne celine sa izuzetno plodnim zemljištem treba po svaku cenuorjentisati ka organskoj proizvodnji, već eksploataciju prilagoditi prirodnim ciklusimamaterije uz očuvanje intenziteta proizvodnje.

P Q Q WP P =@. XP . YPZQ P Q [Q\ X]^P_]`P [Q Q[ ] c\] ]PW Q` Pd Q_ 8 eW fgc ] hWP ]Z ie , g Q_ ? =:, l] ] XP

[Q Q[ ] c\c, m `P X P ] Q\Q[ ] c\c, \Q Q ]

i p q q s t tuevqw xql Y tyzp {| }qptvq{esq~•| |vqysq~ i|ezie

8tg_P c eW fgc Q` hWP ]Z ie , g Q_ F= = Q\ >?. c[Xc`g P >? =.hQ\] c:

yWP .

t ]` [ P ]W ]ZQ` gW]fc c [ Q[] _ Xc [Q\ X]^P_P dP Q P€cf] QX]€ Z] hc cX] Z] c P 8 \P c` XcZ X 7 [Q\ X]^P_]:, WQ ],


18/20

P ] Q XP ] P€P [ P P P [Q\ X]^P_c, Qg PdP^ dP Xc P dP Q X P ] P€c[ P P P [Q\ X]^P_c, ZPQ ] `PZ ]`PW ] ]d Q ] [Q\ X]^P_P [Q kQ ] ]Z ][Q [Q_c\] Q_ X] `c c.

}] QX]€ Z] hc cX] Z] c ], `] W Q Qh [ P ]W ]ZP, Xc ] P c,

Q\ Q Q Q_c ]7 [Q\QW ZQ hQ c c, g mP, \Q`P‚] g] Q, \Q`P‚]Lg \ Z] ZQ€,Q ] , gPWZP Z] `PhP P^, `P h W]^P 8^ ], gcW] ] ^ c ] Q_:, `Q P ZP,c P ZP, [ P`c ZP 8[] QX ZP, Z ] Q ] ZP, gP \QZP, W][ ZP, WPmZQ]XQ QhP ] ZP PZP P ZP:, QZP ZP ̂ ]hP_P, gPWZP ZP ZQdP, f] ] PL Q`gQ ZP ZP[Q ZP, gP PX Z] hQWQm]_P ] ]mZP ZQZQm.

yWP >.

Q\ X]^P_] Qg PXP_ [Q\ mZ [ Qh P` ZQ_] c Q\ Q ] P Q\ f] ]PW ] Pd Q_ ^] P[ cƒc€P dPmX]Xc f] QX c c\] c ] Q P€P

P XQ XQ ] P P \Q`P‚] f] QX]€P ] XQ, [ Qh P` `c P dP Q P€cf] QX]€ Z] hc cX] Z] c P.

yWP =.

Q\ mZP [ Qh P` ]d WP P >. Q Qh [ P ]W ]ZP Qgcdgcƒ _c c \P P€c`[Q\ X]^P_P dP Wc\c‚c Xc ] P c P XQ XQ ] \Q`P‚] f] QX]€P7

: [Q\QW ZQ hQ c c ] g mP 8g]ZQ ] ] Z P c [ cZQ \ c hQ\] c XP Q X]:

>: [Q\QW ZQ hQ c c ] g mP 8 P h WP Q\ mc X `c c^] \Q \ c hQ\] cXP Q X]:

=: \Q`P‚] g] Q 8g]ZQ ] g] QW] ] g] QW]^c [ cZQ \ c hQ\] c XP Q X]:

@: \Q`P‚] g] Q 8 P h WP Q\ mc X `c c^] \Q \ c hQ\] c XP Q X]:

: \Q`P‚]Lg \ Z] ZQ€ ] Q ] 8 P h WP XP ]_P Q\ mc X `c c^]:

: gPWZP Z] `PhP P^ 8 P h WP XP ]_P Q\ \ P Pc X `c c^]:

: `P h W]^P, `Q P ZP ] c P ZP 8[ ][WQ\ ] c P XQ ] ] Z `P c: >

F: Q ^c P c Q_P [ P`c ZP 8[] QX ZP, Z ] Q ] ZP, gP \QZP, W][ ZP

WPmZQ ]XQ QhP, ZP PZP P ZP: ] QZP ZP ^]hP_P 8 P h WP XP ]_P Q\\ P Pc X `c c^]:

: gPWZP ZP ZQdP 8 P h WP XP ]_P Q\ \ P Pc X `c c^]:

?: f] ] P L Q`gQ ZP ZP[Q ZP, gP PX Z] hQWQm]_P ] ]mZP ZQZQm8ZQZ]^c ] [cXWQ ]:.

yWP @.

P Q P [Q\ X]^P_ ]`P „]d] ZQ W]^c L Q ]WP^ ZQ`c ^]_PW Qh[Q Q\] Qh [Q Q[ ] c\ Qh hPd\] X P, [ P Q W]^c ] [ c\ dcX ]Z.


19/20

]^P ]d XP P . Q Qh WP P [ P Q P [Q\ X]^P_c Q X P _ [Q\ WQ Q`\P [] P P ich] XP [Q Q[ ] c\ ] hPd\] XP P, ZWP\ PdPZQ Q` ZQ_]` c cƒ _c [Q Q[ ] c\P ] PWPdc c PZX] Q` XPX ]PZQ [] P P ich] XP P XQ XQ ] P P \Q`P‚] f] QX]€P ZWP\ PdPZQ Q` ZQ_]` c cƒ _c XQ P X Q.

yWP .

Q\ X]^P_] c Q X P _ [Q h W , Q\ Q Q _c\] Z] dP c Xc ] P cf] QX]€ Z] hc cX] Z] c P ]d WP P =. Q Qh [ P ]W ]ZP. ]^P ]dWP P @. Q Qh [ P ]W ]ZP [ P Q P [Q\ X]^P_c Q X P _ PZQ WP ]^]f] QX]€P dP ZQ_c [Q\ cW] dP Xc ]W] _c WP ]Z f] QX]€P WP[Q Q\] Qh [Q Q[ ] c\ Qh hPd\] X P.

yWP .

P Q P [Q\ X]^P_c Q X P _c c XPZQ mXQ W]^c ]d WP P @.Q Qh[ P ]W ]ZP, ZWP\ P dPZQ Q` ZQ_]` c cƒ _ [Q\ X]^P_] [Q Q[ ] c\] ] PW Q` Pd Q_ ] Q ]` [ P ]W ]ZQ`, [Q\ Q ] dP Xc Ptg P ^ L YP Xc dP [Q\ X]^P_ P c\ X P dP Q P€c f] QX]€ Z]hc cX] Z] c P dP hQ\] , ZQ_] _c Q\mXP`[P d Q P_ [ P ]W ]Z ] ] ]€chQ P XP ] \cQ.YP Xc ]d XP P . Q Qh WP P [Q\ Q ] c l] ] XP X[Q Q[ ] c\c, m `P X P ] Q\Q[ ] c\c z[ P ] dP Ph P P [WP‚P€P 8\P c` XcZ X 7 z[ P P: \Q . QZXQg P XcZ ‚c hQ\] c.zd dP Xc ]d XP P .Q Qh WP P [ ]WPfc c Wc\c‚P \QZ `c XP^]_P7

: dP[] ]Z Q Q\ fP Q_ cWcZ^]_ ZQ_ `QX ], Q c c Q\ X P c Q Q c,ch]Q PW c ] hWP c Q\hP_] P Zc Q hP ]dP^]_c

>: dP [ P P W]^P ] [ c\ dcX ]Zc7

: „QXQZQ[]_P ZP XQ P \c[Q Q P ] [QX[] P 8t LQg PdP^:,

8>: „QXQZQ[]_P cmc€P Q ch] X P^]_] hc ^]_c dP [ ] c\ cch] X c.

yWP .

q [ €c Q X [ Q[] P ] WQ P [Q cƒ] P€c` [Q\PXPZP ]d [Q\ cXQhdP Xc P ] [ ]WQfc c \QZ `c XP^]_c m] z[ P P ZWP\ P dPZQ Q` ZQ_]`c cƒ _ [Q\ X]^P_] [Q Q[ ] c\] ] PW Q` Pd Q_ . ]W]ZQ`[ Q c c ] [ €c Q X] [ Q[] P ] WQ P dP Q X P ] P€c [ P P P[Q\ X]^P_c ]d WP P =. Q Qh [ P ]W ]ZP [ Q Q\] c ZQ X QWP P Xc c Q\X P c P\Wcf Qh ] [cZXQ P ZQ_] P ]€P P dP[] ]Z Q ]d mc Q`[ chWc\ ] \Q XP P hP z[ P ].=

yWP F.

Q Wc ]d mc Qh ZQ X QW Qh [ chWc\P ] X ƒ] P€P ] [ €c Q X]

[ Q[] P ] WQ P dP Q X P ] P€c [ P P P [Q\ X]^P_c, z[ P P cmc€c`X ƒ _c [ P Q P ZQ ]m‚c€c [Q\ X]^P_P, ]d Q [Q\ X]^P_P ZQ_] c


20/20

\Q\c _ ZQ ] ]Z [Q\ X]^P_P, ZPQ ] \ hc [Q\PXZc.icmc€c` ]d XP P .Q Qh WP P P Q ]XQ c cƒ _c QgP cdP ZQ ] ]ZP [Q\ X]^P_P \P P ]hP_] f] QX]€c XcZ ‚Q_ hQ\] ] dP ZQ_ _c [ ]`]Q [Q\ X]^P_ P c\ X P, ZWP\ P dPZQ Q` ZQ_]` c cƒ _c XQ P X Q.

yWP .lPZ ]`PW ] ]d Q [Q\ X]^P_P [Q ZQ ] ]Z _c .???.???\] P P.lPZ ]`PW ] ]d Q ] [Q\ X]^P_P [Q X] [Q\ X]^P_P \PX] ]WQh L lPZ ]`PW ] ]d Q ] [Q\ X]^P_P [Q X] [Q\ X]^P_P, ZQ_] _c

Q\mXP`[P d Q P_ [ P ]W ]Z ] ] ] €chQ P XP ] \cQ.

yWP ?.

t P_ [ P ]W ]Z X [P P Ph P c\ Qh \P P Q\ \P P Qg_P ] P€P eW fgc Q` hWP ]Z ic[ gW]Zc e g]_c .

lq qev i

… Q_7 ?L??L?? > >? =L?

z …cQh P\ , =. c[Xc`g P >? =. hQ\] c Q„. \ u PhP •WP`Q ]‚

Documents

Očuvanje Genetičkih Resursa Domaćih i Gajenih Životinja