Ocuvanje genetičke raznovrsnosti

7/25/2019 Ocuvanje genetike raznovrsnosti

1/27

REPUBLIKA SRBIJASEKRETARIJAT ZA POLJOPRIVREDU, VODOPRIVREDU I UMARSTVO

AP VOJVODINE

POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA SLUBA AP VOJVODINE

Aktuelni savetnik Tema broja: Ouvanje i unapreenje bioloke i

genetike raznovrsnosti

Godina 1, broj 10 , Ruma, Oktobar, 2012.

Prireiva: PSS Ruma d.o.o. Ruma

2012. Novi Sad


2/27

S A D R A J

PREDGOVOR ...............................................................................................................................2

Ugljea Trkulja

Znaaj uvanja i obnavljanja biodiverziteta

The importance of preserving and renewal of biodiversity.............................................................3

Goran Drobnjak

Malo gajene ratarske kulturekrupnik (spelta)

Little cultivated field crops krupnik (spelled.)............................................................................7

Lazar KljetanoviIzbor sorti jabuka u funkciji zatite agroekosistema

Selection of apple varieties in the function of agroecosystems..................................................11

Sanda Kljetanovi

Izbor sortimenta u ekolokoj proizvodnji groa

The selection of varietes organic production of grapes...........................................................15

mr Nenad Katani, Pera Marki

Znaaj ouvanja autohtonih rasa

The importance of preserving indigenous breeds..................................................................19

Gorica Kozobari

Invazivne biljne vrste

Invasive plant species...........................................................................................................22


3/27

Republika Srbija, Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i umarstvoAutonomne Pokrajine Vojvodine

Poljoprivredna Savetodavna Sluba AP VojvodineAktuelni savetnik

Prireiva: PSS Ruma d.o.o. RumaGodina 1, broj 10, Ruma, oktobar, godina 2012.

3

PREDGOVOR

Bioloka raznovrsnost kao sveukupnost gena, vrsta i ekosistema je znaajno osiromaena. Genetiki uniformnepopulacije jedinki mogu biti veoma osetljive i svaka promena faktora spoljanje sredine moe smanjiti brojnostpopulacije ili ak dovesti do njenog nestanka.Ouvanje bioloke raznovrsnosti ima globalni, nauni, praktini, ekonomski, estetski i etiki znaaj i odreenu vrednostu merilima tradicionalne batine svakog podruja i naroda.Agrobiodiverzitet predstavlja raznovrsnost u okviru poljoprivrednih sistema, obuhvata razliite ivotinje, biljke imikroorganizme neophodne za odranje funkcije agroekosistema, njihovu strukturu, procese i sigurnost proizvodnjehrane.Autohtone sorte gajenih biljaka i rase domaih ivotinja rezultat su dugotrajnog procesa selekcije od strane oveka i

prirodnih uslova, karakteristinih za podruje u kome su nastale. Agrarna politika u Republici Srbiji, kao i u drugimdelovima sveta, promovisala je jednosmernu selekciju i korienje hibridnog semena u cilju postizanja veeg prinosa i

proizvodnje u poljoprivredi. Rezultat ovog trenda je gubitak genetikih resursa, kako biljnih sorti tako i ivotinjskihrasa koje se tradicionalno uzgajaju.Tradicionalna znanja (tradicionalna poljoprivredna praksa) i kulturno naslee ruralnih sredina su bitan deoagrobiodiverziteta. Biljni i ivotinjski genetiki resursi su izuzetno znaajni za razvoj ruralnih sredina, ali jeistovremeno ouvanje tih resursa uslovljeno, izmeu ostalog, jo uvek nedovoljno aktivnom ulogom ruralnogstanovnitva u negovanju, odrivom korienju i ekonomskom vrednovanju agrobiodiverziteta.

Obradom tema o autohtonim rasama i sortama, koje mogu da imaju ekonomsku isplativost, podsticanjem proizvodnjeuz korienje fondova koji podravaju ouvanje i unapreenje bioloke i genetike raznovrsnosti i ukazivanjem na

probleme koji nastaju poremeajem ravnotee u agroekosistemu, na primeru invazivnih biljaka, imali smo elju daukaemo na mogunost proizvodnje u kojoj je ouvana specifinost i prirodne i kulturne batine, koja moe biti prilikaza razvoj poljoprivrede i sela.

PSS Rumadirektor Nedeljka Jeki


4/27




4

ZNAAJ UVANJA I OBNAVLJANJA BIODIVERZITETA

Ugljea Trkulja

Izvod:Mnoge autohtone, lokalne, populacije poljoprivrednog bilja su zamenjene visoko prinosnim sortama i hibridimana velikim povrinama. Ovo je direktno imalo poguban efekat na genetiku varijabilnost i dovelo je do smanjenja

biodiverziteta. U mnogim regionima intenzivne poljoprivredne proizvodnje stare vrste i lokalne populacije su nestale.Uvoenje genetski modifikovanih poljoprivrednih kultura u proizvodnju i uticaj na biodiverzitet, moe da se posmatradvojako. Novi genetiki inenjerovani genotipovi nose u izvesnoj meri i novu genetiku varijabilnost, ali se uvoenjemtransgene tehnologije u poljoprivredu nastavlja trend ugroavanja biodiverziteta.[3]Znaajan doprinos ouvanju biljnih genetikih resursa ostvaren je ueem Republike Srbije u Regionalnoj mrei za

biljne genetike resurse jugoistone Evrope (SEEDNet) finansiranom od strane vedske agencije za meunarodnusaradnju i razvoj.

Kljune rei: biodiverzitet, poljoprivreda, propisi, genetiki resursi

THE IMPORTANCE OF KEEPING AND RENEWAL OF BIODIVERSITY

Abstract:Many indigenous local populations of agricultural plants have been replaced by high-yielding varieties andhybrids in large areas. This has had a direct deleterious effect on genetic variability and led to the erosion of

biodiversity. In many regions of intensive agricultural production of the old type and the local population are missing. tThe introduction of genetially modified crops in the production and the impact on biodiversity, can be viewed in twoways. New genetic inenjerovani genotypes carry a certain degree, a new genetic variability, but the introduction oftransgenic technology in agriculture continues the trend of threats to biodiversity.A significant contribution to the conservation of plant genetic resources was achieved by the participation of theRepublic of Serbia in the Regional Network for Plant Genetic Resources of South East Europe (SEEDNet) funded bythe Swedish International Development Cooperation.

Keywords: biodiversity, agriculture, regulation, genetic resources

o Uvod

o Zakonodavni okvir za ouvanje biodiverziteta

o Finansijski okvir za zatitu biodiverziteta

o Genetika raznovrsnost i genetiki resursi

o Zakljuak

o Literatura

UVOD

Biodiverzitet, bioloki diverzitet, podrazumeva raznolikost vrsta ivog sveta na odreenom podruju, odnosno uodreenom ekosistemu. Pojam biodiverziteta je kompleksan, jer obuhvata, ne samo genetiku varijabilnost, ve iinterakciju organizama, kako meusobnu, tako i sredinu u kojoj ive. Ono to je, meutim, znaajnije od samedefinicije je kretanje i stanje biodiverziteta u poslednjih stotinu godina.Intenziviranje poljoprivredne proizvodnje, znailo je i suavanje biodiverziteta. Mnoge autohtone, lokalne, populacije

poljoprivrednog bilja su zamenjene visoko prinosnim sortama i hibridima na velikim povrinama. U mnogim regionimaintenzivne poljoprivredne proizvodnje stare vrste i lokalne populacije su nestale. Uvoenje genetski modifikovanih

poljoprivrednih kultura u proizvodnju i uticaj na biodiverzitet, moe da se posmatra dvojako. Novi genetikiinenjerovani genotipovi nose u izvesnoj meri i novu genetiku varijabilnost, ali se uvoenjem transgene tehnologije u

poljoprivredu nastavlja trend ugroavanja biodiverziteta.[1]


5/27




5

ZAKONODAVNI OKVIR ZA OUVANJE BIODIVERZITETA

Propisi Republike SrbijePored Zakona o zatiti ivotne sredine i Zakona o zatiti prirode, drugi relevantni zakoni u oblasti zatite biodiverzitetaobuhvataju Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni glasnik RS, broj 135/04), Zakon o proceniuticaja na ivotnu sredinu (Slubeni glasnik RS, br. 135/04 i 36/09), Zakon o nacionalnim parkovima (Slubeniglasnik RS, br. 39/93, 44/93, 53/93, 67/93, 48/94, 101/05 i 36/09 drugi zakon), Zakon o zatiti i odrivom kori enjuribljeg fonda (Slubeni glasnik RS, broj 36/09), Zakon o prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020.godine (Slubeni glasnik RS, broj 88/10) i drugi.[2] Pored zakona u nadlenosti Ministarstva ivotne sredine i prostornog planiranja, zakoni i propisi koje donosiMinistarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede takoe reguliu oblast zatite biodiverziteta, posebno u domenukorienja i zatite umskih, lovnih, ribolovnih i genetikih resursa za hranu i poljoprivredu: Zakon o bezbednosti hrane(Slubeni glasnik RS, broj 41/09), Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju (Slubeni glasnik RS, broj 41/09),Zakon o stoarstvu (Slubeni glasnik RS, broj 41/09), Zakon o zatiti prava oplemenjivaa biljnih sorti (Slubeniglasnik RS, broj 41/09), Zakon o genetiki modifikovanim organizmima (Slubeni glasnik RS, broj 41/09), Zakon o

dobrobiti ivotinja (Slubeni glasnik RS, broj 41/09), zatim Zakon o umama (Slubeni glasnik RS, broj 30/10) iZakon o divljai i lovstvu (Slubeni glasnik RS, broj 18/10).[1]Meunarodni propisiMeunarodnom konvencijom o zatiti ptica, koja je zakljuena u Parizu jo 18.10. 1950.godine, Konvencija o bilokojraznovrsnosti, koja je potpisana 5. juna 1992. godine u Rio de aneiru;Kartagena protokol o biolokoj zatiti uzKonvenciju o biolokoj raznovrsnosti, sainjen je 29. januara 2000. godine u Montrealu;Konvencija o meunarodnom

prometu ugroenih vrsta divlje faune i flore (potpisana 3. marta 1973. u Vaingtonu, a izmenjena i dopunjena 27. juna1979. u Bonu).[1]Evropski propisiEvropska Komisija je 1994. godine usvojila Uredbu o konzervaciji, opisivanju, sakupljanju i korienju genetskihresursa u poljoprivredi.;Uredba EU o prometu ugroenih vrsta divlje faune i flore (1997).[1]

FINANSIJSKI OKVIR ZA ZATITU BIODIVERZITETA

Evropska komisija je uvoenjem jedinstvenog finansijskog instrumenta za pretpristupnu pomo - IPA za budetskiperiod 2007-2013. godine objedinila sve dosadanje pretpristupne fondove. Ovaj jedinstveni instrument namenjen jepruanju podrke dravama kandidatima za lanstvo u EU, kao i dravama potencijalnim kandidatima. Republici Srbijikao potencijalnom kandidatu za lanstvo u EU, na raspolaganju su, za sada, prve dve IPA komponente: 1) podrkatranzicionom procesu i izgradnji institucija i 2) regionalna i prekogranina saradnja. U 2009. godini Srbija je iz IPAfondova za razvojne projekte imala na raspolaganju oko 190 miliona evra. Planirane mere Programa ruralnog razvojakoje se tiu ouvanja tradicionalnih rasa treba da budu finansirane kroz IPARDsredstva poev od 2011. godine, i to uiznosu od 937.500 EUR godinje (u odnosu na 600.000 EUR iz 2007. godine), ime bi se podralo 1.000

poljoprivrednih gazdinstava, odnosno izmeu 4.000 i 10.000 ugroenih autohtonih rasa. Znaajan doprinos ouvanjubiljnih genetikih resursa ostvaren je ueem Republike Srbije u Regionalnoj mrei za biljne genetike resursejugoistone Evrope (SEEDNet) finansiranom od strane vedske agencije za meunarodnu saradnju i razvoj.[1]

PoredIPAfondova, Republika Srbija sredstva podrke projektima u oblasti zatite ivotne sredine obezbeuje iputem donacija, kredita, sredstava meunarodne pomoi i sredstvima iz instrumenata, programa i fondova Ujedinjenihnacija i meunarodnih organizacija, poput Globalnog fonda za zatitu ivotne sredine (GEF), Svetske banke, Evropske

banke za rekonstrukciju i razvoj, UNDP, Amerike agencije za meunarodni razvoj, Nemake organizacije za tehnikusaradnju i drugih. Memorandum o razumevanju, potpisan sa EU juna 2007, Republici Srbiji je omoguio punopravnouee u Sedmom okvirnom programu za istraivanje i tehnoloki razvoj (FP7).[1]

Sadanji nivo investicija u ivotnu sredinu u Republici Srbiji je nizak (u periodu 20012005. godine iznosio jeoko 0,3% BDP-a, dok projekcija revidiranog Memoranduma o budetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici iznosi 0,4%BDP-a u 2008. godini), a finansiranje od strane industrije i privatnog sektora je nedovoljno. Nove drave lanice EU izcentralne Evrope su u periodu pre pristupanja EU ulagale u oblast ivotne sredine od 1,5 do 2,5% BDP-a. Na osnovuStrategije odrivog razvoja, projektovano je dostizanje nivoa izdvajanja u zatitu ivotne sredine od 1,5 % BDP-a 2014.godine, dok je dostizanje ciljanog izdvajanja za zatitu ivotne sredine od 2,5 % BDP-a predvieno u 2017. godini.[1]


6/27




6

GENETIKA RAZNOVRSNOST I GENETIKI RESURSI

Genetiki potencijal balkanskih populacija biljnih i ivotinjskih vrsta nije jo uvek detaljno analiziran i vrednovan. Dosada u Republici Srbiji nije sprovedeno koordinisano istraivanje genetike raznovrsnosti vrsta, u najveoj meri zbognedostatka potrebnih strunih i tehnikih kapaciteta u oblasti mapiranja genoma.Meutim, istraivanja i analize vezane za genetiku raznovrsnost vrene su na odreenim rodovima ili vrstama biljaka.To su uglavnom delovi veih, regionalnih projekata, obino na evropskom ili globalnom nivou.

Slika 1. Razne sorte kukuruza, genetika raznovrsnost

Termin genetiki resursi odnosi se na ukupnu raznovrsnost strukture DNK kod vrsta koje se direktno ili indirektnokoriste od strane oveka. Genetiki resursi su kljuna komponenta agrobiodiverziteta.

Agrobiodiverzitet Republike Srbije obuhvata vrste i stanita gajenih biljaka i ivotinja, kao i vrste i ekosisteme znaajneza proizvodnju ljudske i stone hrane (vrste u agroekosistemima, panjacima i livadama, umskim i akvatinimekosistemima). Tradicionalna znanja i kulturno naslee takoe su vana komponenta agrobiodiverziteta RepublikeSrbije. Uloga agrobiodiverziteta je u poveanju proizvodnje i bezbednosti hrane, smanjenju pritiska na razliite,ukljuujui i ranjive ekosisteme, ume i na ugroene vrste. On takoe doprinosi stabilnosti i odrivosti agroekosistema,diverzifikaciji organizama u prirodi, ouvanju plodnosti zemljita, ouvanju drugih ekosistema, itd.U Republici Srbiji je registrovano preko 700.000 poljoprivrednih gazdinstava, a oko 44% ukupne populacije ivi ururalnim oblastima, od ega se 33% bavi poljoprivredom. Biljni i ivotinjski genetiki resursi su zbog toga odsutinskog znaaja za odrivi razvoj mnogih ruralnih sredina Republike Srbije, ali je istovremeno ouvanje tih resursauslovljeno, izmeu ostalog, jo uvek nedovoljno aktivnom ulogom ruralnog stanovnitva u negovanju, odrivomkorienju i ekonomskom vrednovanju agrobiodiverziteta.[1]

Tabela 1: Biljne sorte razvijene u Republici Srbiji

Tip kulture Broj sorti

Strna i prosolika ita >740

Industrijsko bilje >170

Krmno bilje >70

Povre >120

Voe >40

Vinova loza >50

Hortikulturno i lekovito bilje 6

Izvor: Savremena poljoprivreda, 1997. godine


7/27




7

ZAKLJUAK

Erozija biodiverziteta i gubljenje znaajne genetike varijabilnosti nije zaobilo ni krajeve Balkana. Mnogelokalne populacije koje su posedovale znaajnu i iskoristivu genetiku varijabilnost su izgubljene. Neophodno jekolekcionisati i sauvati ono to je jo ostalo, ali i delovati u cilju revitalizacije izgubljene genetike varijabilnosti. Takosakupljen postojei i gde god je to mogue, obnovljen biodiverzitet bi imao strateko znaenje ne samo sa biolokogstanovita, vei sa stanovita kulture, saznanja i ulaganja u budunost. [4]Literatura:

[1] TodiDragoljub: Trgovina ugroenim vrstama divlje faune i flore u pravu Evropske unije; Evropsko zakonodavstvo, jul decembar 2004., Beograd, 2004.http://agroekonomija.wordpress.com

[2] ivkoviVerica: Program Evropske unije o unapreenju bioloke i genetske raznovrsnosti; Evropsko zakonodavstvo, januar mart 2004., Beograd, 2004.

[3] www.polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs/sites/default/files/Filipovi_Ugrenovi_2012_Organska_proizvodnja_i_biodiverzitet.pdf[4] Strategija bioloke raznovrsnosti Republike Srbije za period od 2011. do 2018.

http://www.undp.org.rs
http://agroekonomija.wordpress.com/http://www.undp.org.rs/http://www.undp.org.rs/http://agroekonomija.wordpress.com/


8/27




8

MALO GAJENE RATARSKE KULTUREKRUPNIK (SPELTA)

Goran Drobnjak

Izvod:Krupnik (Triticum spelta L. ili Triticum aestivum ssp.spelta (L.) Thell.) predstavlja pleviastu formu ita koja jegajena od najstarijih vremena. Stvaranjem visokorodnih sorti penice i zbog potrebe za ljutenjem zrna pre upotrebe ovavrlo znaajna itarica je skoro iezla. Buenjem ekoloke svesti ljudi i elje za korienjem zdravstveno bezbednehrane ponovno se pojavio na njivama sedamdesetih godina 20. veka. Poetkom ovog veka i u naoj zemlji se budiinteres za gajenje krupnika. [1][2]Veliki doprinos u irenju proizvodnje krupnika u Srbiji da li su savetodavci Instituta ,,Tami,, u Pan evu dr VladimirFilipovii dipl. in. Vladan Ugrenovi.

Kljune rei:krupnik, znaaj krupnika, tehnologija proizvodnje

LITTLE CULTIVATED FIELD CROPSKRUPNIK (SPELEED)

Abstract: Spelt (Triticum spelta L. or Triticum aestivum ssp.spelta (L.) Thell.) is a husk form of wheat which have beengrowing from ancient years. By creating high yealding sort of wheat and the need for grain peeled before using this veryimportant grain almost disappeared. Awakeing of environmental consciousness and the desire of people to use safe foodcaused that spelt reappeared on the fields on the 70s of 20th century.At the beginning of this century in our country isawakening interest in the cultivation of spelled. [1][2]Major contribution in expanding production of spelled in Serbia gave advisers of Institute ,,Tamis,, Pancevo PhDVladimir Filipovic and Vladan Ugrenovic BSc.

Keywords:spelt, importance of spelt, manufacturing tehnology

o Hemijski sastav krupnika i znaaj u ishrani

o Tehnologija proizvodnje

o Proizvodi od krupnika

o Proizvodnja krupnika na imanju KlisariSretena u Rumi

o Zakljuak

o Literatura

HEMIJSKI SASTAV KRUPNIKA I ZNAAJ U ISHRANI

Zrno krupnika ima veu hranljivu vrednost nego zrno meke penice, a ona se ogleda u veoj koliini ukupnih proteina iu veem sadraju esencijalnih amino kiselina. Pored belanevina zrno je bogato ugljenim hidratima, celulozom, uljima,mineralnim materijama (fosfor, kalcijum, gvoe, selen, magnezijum...).Posebno je znaajan sadraj selena koji se koristi u borbi protiv kancerogenih oboljenja. Zrno ima i visok sadrajvitamina B kompleksa i vitamina E i K. Zrno je lako svarljivo, pa se preporuuje u ishrani bolesnika, rekovalescenata,sportista, dece i starijih osoba.O lekovitom dejstvu krupnika ima mnogo podataka u literaturi i na internetu (Farkas 2007. Hildegard 2007.) Sokdobijen ceenjem mladih biljaka odlian je u prevenciji kancerogenih oboljenja.Preporuuje se u ishrani osoba koje imaju smetnje u metabolizmu, pri leenju bubrenih bolesti, kod preterane upotrebelekova i alergijskih simptoma koji su posledica nepravilne ishrane. Znaajno je istai da su neke osobe alergine nagluten drugih itarica, ali mogu da koriste hleb od krupnika iji gluten ne izaziva alergije.


9/27




9

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE

Krupnik ima skromne zahteve prema klimatskim i zemljinim iniocima i prema agrotehnici. Otporan je prematetoinama i bolestima, pa je zato pogodan za organsku proizvodnju. Tehnologija proizvodnje se bitnije ne razlikuje odtehnologije proizvodnje obine penice, s tim to su potrebna manja ulaganja.[1]

Izbor predusevaDobri predusevi za krupnik su oni koji ranije sazrevaju i ostavljaju dovoljno vremena za kvalitetnu obradu i setvu uoptimalnom agrotehnikom roku. Najbolji predusevi su zrnene mahunarke posebno u organskoj proizvodnji.Osnovna obradaOsnovna obrada moe biti klasina oranjem na 20-25 cm ili redukovana tanjiranjem.ubrenjeubrenje vriti na osnovu analize zemljita. Potrebe u hranivima su sline kao i u proizvodnji obine penice. Fosfor ikalijum i manju koliinu azota treba dati u jesen, a treba obaviti i prihranu azotom u rano prolee.Setva

U ravniarskim krajevima uglavnom se seju ozime forme. Optimalni rok za setvu je poetak oktobra. Norma setve je500-550 semena po m2. Moe se sejati oljuteno ili neoljuteno seme. Kod setve oljutenog semena lake je postiisetvenu normu i bolji raspored biljaka. Ukoliko se seje neoljuteno seme esto je potrebno 2 do 3 puta sejalicom preisetvenu povrinu zbog teeg izbacivanja semena.to se tie izbora sorti na naem tritu se moe nai sorta Nirvana proizvedena u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo

Novi Sad kao i lokalne populacije. Sorta Nirvana se proizvodi i kao seme namenjeno za organsku proizvodnju.Zatita od korova, tetoina i bolestiU zatiti se koriste ista sredstva kao i u proizvodnji obine penice. Zbog jae izraenog bokorenja i vee visine biljkekrupnik je konkurentniji u odnosu na korove. Krupnik je otporniji na bolesti i tetoine, pa se retko javlja potreba zatretiranjem. Zbog svega navedenog podesan je za gajenje u organskoj proizvodnji.etvaetva se vri univerzalnim kombajnima. Krupnik dospeva za etvu nakon etve obine penice. Prinosi koji seostvaruju su nii nego kod obine penice.

PROIZVODI OD KRUPNIKA

Nakon etve zrno krupnika ostaje u plevicama. Radi dalje prerade neophodno je obaviti ljutenje specijalnimljutilicama. Od dobijenog brana prave se odlini pekarski proizvodi. U zapadnoj Evropi krupnik se koristi i uindustriji alkohola. Razlika u prinosu u odnosu na obinu penicu moe se nadoknaditi veom cenom ovih proizvoda natritu.

Slika 1. hleb od spelte


10/27




10

PROIZVODNJA KRUPNIKA NA IMANJU SRETANA KLISARIA U RUMI

U okviru STAR projekta ,,Projekat reforme poljoprivrede u tranziciji,, i pod-projekta ,,Zasnivanje demo-polja kaopodsticaj razvoju organske proizvodnje,, kojim je rukovodio dipl.in. Vladan Ugrenovi(Institut ,,Tami,, Panevo) sasaradnikom dr.Vladimirom Filipoviem (Institut ,,Tami,, Panevo) zasnovana je kod Klisari Sretana iz Rume

proizvodnja krupnika.Zasejana je parcela povrine 60 ari. Zemljite je bilo tipa karbonatni ernozem sa sadrajem fosfora 12 mg/100 g.zemljita i kalijuma od 20 mg/100 g. zemljita.Predusev je bio kukuruz. Osnovna obrada je izvrena 1. novembra u vidu oranja do 25 cm. Setva je obavljena 4.novembra sortom Nirvana u koliini od 250 kg/ha. Bilo je neophodno 2 puta sejalicom prei parcelu da bi se posejalaodgovarajua koliina semena.Zapaeno je izuzetno dobro bokorenje s prolea. Poto se proizvodnja odvijala po organskim principima nijeupotrebljavano mineralno ubrivo niti je vrena zatita od korova, bolesti i tetoina. Nije bila zabeleena pojava bolestii tetoina niti vea zakorovljenost.etva je obavljena 15. jula i u izuzetno povoljnoj godini za proizvodnju strnina ostvaren je prinos od 3950 kg/ha

neoljutenog semena.

Slika 2. krupnik, imanje Sretana Klisaria, Pavlovci

Slika 3. krupnik, imanje Sretana Klisaria, Pavlovci


11/27




11

ZAKLJUAK

Prema stanju na tritu svakodnevno raste potreba za specifinim prehrambenim proizvodima u koje spadaju iproizvodi od krupnika. Potranja raste jer te proizvode koriste ljudi iz zdravstvenih razloga ,ali i zbog elje da se hranekvalitetnije i raznovrsnije.Veliki prostor za poveanje povrina pod krupnikom lei i u oblasti organske

proizvodnje.Ulaskom u proces prerade krupnika u brano ili pekarske proizvode moe se ostvariti znaajno veifinansijski efekat ove proizvodnje.Ova injenica moe biti interesantna za manja poljoprivredna gazdinstva.Proizvodnjakrupnika moe biti interesantna i na neto loijim zemljitima i u loijim vremenskim uslovima, gde zbog svojihosobina krupnik ima prednost u odnosu na obinu penicu.[2]

Literatura:

[1] Poljoberza.net - Krupnik (Triticum spelta) itarica budunosti - Prof. dr Imre Molnar[2] Poljoprivredni kalendar 2012. Sve traenija alternativna ,nova-stara ita - Prof. dr ore Glamolija


12/27




12

IZBOR SORTI JABUKA U FUNKCIJI ZATITE AGROEKOSISTEMA

Lazar Kljetanovi

Izvod: Proizvodnja jabuke u svetu i kod nas je sve vie orijentisana na integralnu i organsku proizvodnju.Oplemenjivaki cilj je stvaranje sorti sa visokim kvalitetom ploda, stabilne i visoke rodnosti, a kombinovan saotpornou prema ekonomski najznaajnijim parazitima i abiotikim faktorima - niskim zimskim temperaturama i

proletnim mrazevima.Stare autohtone sorte su neiscrpan izvor gena koji su odgovorni za specifine osobine svake sorte: otpornost prema

prouzrokovaima bolesti i tetoina, obojenost, aromu, otpornost prema abiotskim faktorima sredine, skladine osobine.Velika prednost gajenja autohtonih sorata jabuke je njihova bioloka raznovrsnost i dobra prilagoenost naimklimatskim i zemljinim uslovima.

Kljune rei:jabuka, otpornost, sorte

SELECTION OF APPLE VARIETES IN THE FUNCTION OF AGROECOSYSTEMS

Abstract: Apple production in the world and our country is becoming more focused on integrated and organicproduction.Breeding goal is to develop sorts with high fruit quality, stable and high yield, combined with a resistance toeconomically important parasites and abiotic factors - low winter temperatures and the spring frosts.Old indigenous sorts are endless source of genes which are responsible for the specific characteristics of each sort:resistance to causers of diseases and pests, coloration, flavor, resistance to abiotic environmental factors, storage

properties.The great advantage of cultivation indigenous sorts of apples is their biological diversity and good adjustment to ourclimate and soil conditions.

Keywords: apple, resistance, sorts

o Uvod

o Osobine autohtonih sorti jabuke

o Nove sorte jabuka sa izraenom otpornou na biotike inioce

o Zakljuak

o Literatura

UVOD

Miljenje da su sve stare sorte otporne prema prouzrokovaima bolesti je pogreno, jer i meu njima ima osetljivih.Jedan od razloga njihove otpornosti u agronomskom smislu je i tehnologija gajenja u tzv. zatravljenim vonjacima navelikim rastojanjima sadnje na manjim povrinama i u viesortnim zasadima.U takvim uslovima patogeni jabuke se slabije razvijaju i imaju manji potencijal.Prvi i nezaobilazni uslov za gajenje autohtonih sorti jabuke u organskoj proizvodnji je njena otpornost, odnosno manjaosetljivost prema biotskim i abiotskim faktorima. Gajenje otpornih sorti ima viestruki znaaj sa ekolokog, ali iekonomskog aspekta.Autohtone sorte jabuke rasprostranjene su kao pojedinana stabla ili u manjim zasadima na velikom broju lokaliteta uSrbiji, a posebno na podrujima centralne i zapadne Srbije na obroncima planina Kopaonik, Golija, Kablar.Poslednjih godina ispituju se fenoloko-pomoloke osobine i genetike osobine autohtonih sorata jabuke uInstitutu zavoarstvoaak i u kolekcionom zasadu jabukePoljoprivrednog fakultetau Novom Sadu.Ispitivanja uInstitutu za voarstvou aku su pokazala da visoku otpornost na aavu krastavost (Venturiainaequalis)imaju sorte arunka i Zelenika. Neto manju otpornost na aavu krastavost(Venturia inaequalis) imaju Kablarka,

umatovka i Pozna kolaara, ali su zato njihove pomoloke osobine veoma pogodne za organsku proizvodnju.Klonska selekcija autohtonih sorti Budimke i Koare pokazala je da su veoma kvalitetni klonovi iz sela Gradac uokolini Rake, gde su pronaene i druge veoma retke autohtone sorte jabuke, kao i u okolini Arilja.


13/27




13

OSOBINE AUTOHTONIH SORTI JABUKE

Budimka je stara odomaena sorta, pretpostavlja se da je doneta sa Istoka. Stablo je bujno, dugoveno, retke,uskopiramidalne krune. Plod je srednje krupan, loptastokolaast, esto asimetrian, zelenkasto-ute boje pokoice, sasunane strane prekrivene bledim runenilom. Meso je beliasto, vrsto, nedovoljno sono, slatko do blago nakiselo.Sazreva polovinom oktobra. Plodovi se mogu uvati do kraja maja. Srednje je otporna prema prouzrokovau pepelnice iaave krastavost (Venturiainaequalis)i [2][3]Klonovi Budimke:Budimka klon Arilje- Najvei broj varijeteta i klonova Budimke pronaen je upravo u ariljskom podruju. Jedan odnajboljih klonova ove sorte pronaen je u selu Mirosaljci. Odlikuje se veoma vitalnim, umereno bujnim stablima,otvorenije kronje. Plodovi su krupni, ujednaene mase, izdueno kolaastog oblika, svetlozelene osnovne boje

pokoice, koja je veim delom ploda prekrivena dopunskim atraktivnim rumenilom.Izuzetno je visoke rodnosti.Ispoljava zadovoljavajuu otpornost prema prouzrokovau aave krastavosti (Venturiainaequalis).[2] [3]Budimka klon Gradac Odlikuje se vitalnim, bujnim stablima, uske kronje, obilne rodnosti. Plodovi su srednjekrupni, kolaastog oblika, zelene osnovne boje pokoice sa malo dopunskog rumenila sa sunane strane, uz prisustvoraste prevlake oko peteljke. Pokazuje srednju otpornost prema prouzrokovau aave krastavosti(Venturiainaequalis)

u uslovima kada nije vrena zatita. [2][3]Koara klon Gradac- Karakterie se relativno bujnim stablima srednje otvorene kronje, visoke rodnosti. Plodovisu srednje krupni do krupni, kolaastog oblika, raste boje, hrapave pokoice, izraenog kiselog ukusa, soni, prijatnearome. Nema simptoma aave krastavosti(Venturia inaequalis) na listu niti na plodovima u uslovima bez zatite.Pogodna je za organsku proizvodnju.[2][3]Koara klon Arilje Odlikuje se znatno manjom bujnou u odnosu na standardnu sortu. Plodovi su krupni,okruglasto kolaastog oblika, ujednaene mase, tanke pokoice, zlatno raste boje, prekrivene blagim rumenilom sasunane strane. Meso je ukasto bele boje, hrskavo, izbalansiranog odnosa eera i kiselina, veoma prijatnog ukusa.Plodovi ne otpadaju pred berbu. Pokazuje visoku otpornost prema prouzrokovau aave krastavosti.(Venturiainaequalis).[2][3]umatovka - Autohtona sorta nepoznatog porekla. Stablo je veoma bujno, uske, piramidalne krune. Plod je sitan (50-80 g), izduenoloptastostog oblika, tanke, zelenoute osnovne boje pokoice, prekrivene tamnocrvenom dopunskom

bojom sa sunane strane. Meso je beliasto, vrsto, slatkonakiselo. Sazreva krajem oktobra i plodovi se uvaju veoma

dugo (do maja). Otporna je prema prouzrokovau aave krastavosti (Venturia inaequalis).[2][3]Zelenika- Autohtona sorta nepoznatih roditelja. Izuzetno je bujna, poznocvetna, visoke produktivnosti. Plod je vrst,zelene osnovne boje pokoice, srednjeg kvaliteta. Sazreva u oktobru, plodovi se odlikuju dobrim uvanjem. Visoko jeotporna prema prouzrokovau pepelnice (Podosphaera leucotricha).Kablarka Autohtona selekcija nepoznatih roditelja, selekcionisana iz prirodne populacije u okolini aka. Stablo jesrednje bujnosti, kompaktne krune, odlino obraslo rodnim drvetom. Plod je srednje vrst, zeleno-ute osnovne boje,

prekrivene ruiastom dopunskom bojom, visokog kvalitete mezokarpa. Sazreva poetkom oktobra. Redovne jerodnosti. Plodovi se mogu uvati do sredine marta. Srednje je otporna prema prouzrokovau pepelnice(Podosphaeraleucotricha). i aave krastavosti. (Venturiainaequalis)[2][3]Krstovaa- Veoma stara sorta nepoznatog porekla. Najvie je ima u Polimlju. Otporna je prema veini prouzrokovaa

bolesti i tetoina. Plod je krupan, zeleno-ute boje sa dopunskim rumenilom. Meso je sono i aromatino. Sazrevakrajem septembra ili poetkom oktobra.[2][3]

NOVE SORTE JABUKA SA IZRAENOM OTPORNOU NA BIOTIKE INIOCE

Pored navedenih autohtonih sorti u literaturi se navode i: Ananas reneta (vrlo ukusna zimska sorta, otporna);BobovecGrafentajn (spada meu najukusnije kasne letnje sorte); Krivopeteljka (rodna, kvalitetan sok); Lepocvetka(odlinog ukusa i specigine arome); London peping (spada meu najukusnije visokokvalitetne sorte); Ontario (zimskasorta, plodovi dobri za preradu u sok); ampanjka (kiselkastog ukusa, izvanredna za uvanje); Zlatna zimska parmenka(odlinog slatkog ukusa, jesenja kvalitetna sorta) (Vrbanac i saradn., 2007.) (daje veoma dobar sok);Ispitivanja na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu su pokazala da neke autohtone sorte imaju visok stepenhorizontalne, rasno nespecifine, otpornosti prema prouzrokovaima ekonomski najznaajnijih bolesti aavojkrastavosti, pepelnici i plamenjai. Najotpornije meu njima su krstovaa, bihorka i umatovka.Ove tri sorte kao i introdukovane sorte iz Engleske i SAD su najvie koriene kao donori otpornosti kod stvaranjahibridnih kombinacija.

Najbolja opta kombinaciona svojstva ima sorta Bihorka. U svakoj hibridnoj kombinaciji sa vodeim standardnim

sortama dala je selekciju koja je ula u drugi stepen selekcije. Najatraktivniji hibridi je NS25/119 zeleno obojenihplodova i NS25/83 i NS25/140 crvenoobojenih plodova. I ostali navedeni hibridi zasluuju panju sa napomenom daveina sazreva u prvoj polovini septembra i da se ne mogu uvati due od tri meseca. Hibridne kombinacije sa


14/27




14

umatovkom nisu imale potreban nivo genetike otpornosti. Potomstva krstovae imaju visok nivo otpornosti, ali veinahibrida ima slab kvalitet ploda i slabu rodnost zbog izraenog otrog ugla grananja.[1]

Tabela 1. Osobine hibridnih kombinacija, (autor prof. dr Vlada Ognjanov) [1]

hibridhibridna

kombinacijavremezrenja

bojaploda

masaploda

(g)

atraktivnost ukus aavakrastavost(Venturia

inaequalis)

pepelnica

(Podosphaera

leucotricha)

NS25/49

Liberty Bihorka

01.09. crvena 90%

150 9 slatko-nakiseo

otporna otporna

NS25/83

G.Smith Bihorka

01.09. crvena60 %

265 7 nakiseo-sladak

otporna otporna

hibrid Starking Bihorka

01.09. crvena50 %


otporna otporna

NS25/95

NS 11/72 Bihorka

15.10. uta 187 9 nakiseo otporna otporna

NS25/119

Florina Bihorka

15.09. zelena 204 7 nakiseo otporna otporna

NS25/136

Prima Bihorka

01.09. crvena 60%


otporna otporna

NS25/140

Prima Bihorka

01.09. purpurna95 %

208 9 sladak otporna otporna

Najuspenije selekcije jabuka otporne na parazite gde je donor otpornosti autohtona sorta Bihorka : NS 25/95 uta, NS25/140 purpurna, NS 25/83 - crvena, NS 25/119 - zelena

Slika 1. NS 25/136 Slika 2. NS 25/88

U SAD i Evropi stvoreno je vie sorata jabuke otpornih na parazite. Neke otporne sorte su se pribliile, a po nekimsvojstvima i nadmauju, vodee sorte i danas dobijaju sve veu zastupljenost u novim zasadima Zapadne Evrope.

Najperspektivnije sorte jabuke koje svojim osobinama zasluuju uvoenje u plantano gajenje, pogotovo kod integralnei organske proizvodnje su:Williams pride je sorta vrlo rane epohe sazrevanja sa atraktivnim, potpuno purpurno crveno obojenim plodovima.

Otporan je naa

avu krastavost (Venturiainaequalis). i tolerantan na pepelnicu (Podoshaera leucotricha).Enterprise je sorta sa potpuno crveno obojenim plodovima koninog oblika. Otporan je na aavu krastavost ipepelnicu. Ima uspravan ugao grananja koji bez povijanja grana vrlo brzo rezultira ogoljavanjem i slabom rodnou.


15/27




15

Gold Rush po atraktivnosti vrlo malo zaostaje za zlatnim deliesom ali se bere 40 dana kasnije i odlino se uva i uhladnjaana bez kontrolisane atmosfere. Posebno treba istai njegovu vrlo visoku i stabilnu rodnosti i tip grananja koji

omoguava vrlo lako formiranje savremenih uzgojnih oblika. Otporan je na aavu krastavost i osetljiv na pepelnicu.Re-selekcije - Remo, Rewena, Regine i Rebella su otporne na aavu krastavost i pepelnicu.

Slika 3.. Gold Rush, Boujade, Topas, Enterprise

ZAKLJUAK

Ekoloki najprihvatljiviji put ostvarenja ciljeva integralne i organske proizvodnje voa je stvaranje i uvoenje uproizvodnju novih sorti koje imaju genetsku otpornost prema patogenima.Autohtone sorte jabuke, a i ostalog voa, su nezamenljiva karika u procesu oplemenjivanja na otpornost prema biotskimi abiotskim faktorima.Klonska selekcija autohtonih sorata jabuke i njihova primena u hibridnim kombinacijama dala je vidljive rezultate uSrbiji.Ouvanje autohtonih sorti , neprevazienog kvaliteta je uslov odravanja bioloke i genetike raznovrsnosti. Uz dobru

promociju, mogu se dobiti nacionalni proizvodi u kojima je sauvana specifinost i prirodne i kulturne batine kao

temelj prepoznatljive robne marke.Literatura:

[1] Prof. dr Vladislav Ognjanov, Autohtone sorte jabuka kao donori otpornosti na parazite[2] Prof.dr Slobodan Milenkovi, Mr Milan Luki, Autohtone i novostvorene sorte jabuke u organskoj proizvodnji[3] Institut za voarstvo aak, (2006) Projekat: Klonska selekcija autohtonih sorti ljive (Prunus domestica L.) i vinje (Prunus

cerasus L.) i ispitivanje autohtonih sorti jabuke (Malus domestica Borch) dobrih skladinih sposobnosti


16/27




16

IZBOR SORTIMENTA U EKOLOKOJ PROIZVODNJI GROA

Sanda Kljetanovi

Izvod: Na oglednom dobru Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada, u Sremskim Karlovcima, tokom est decenijaoplemenjivakog rada, stvoreno je vie interspecies stonih i vinskih sorti, specijalno namenjenih za alternativne oblikevinogradarske proizvodnje. U cilju razrade modela organske proizvodnje groa veliki broj introdukovanih i viedomaih interspecies sorti se gaji na izdvojenoj parceli bez hemijske zatite protiv bolesti i teto ina i bez upotrebemineralnih ubriva. Ova proizvodnja je zvanino prijavljena i sertifikovana od strane ovlaenih domaihsertifikacionih tela. Krajnji proizvod je tzv.Eko vino.

Kljune rei: vinova loza, otporne sorte, organska proizvodnja

THE SELECTION OF VARIETIES ORGANIC PRODUCTION OF GRAPES

Abstract: On the experimental farm of the Faculty of Agriculture from Novi Sad, in Sremski Karlovci, during sixdecades of breeding work, it is created more interspecific table and wine sorts, specially designed for alternative formsofwine production. In order to develop a model of organic production of grapes a large number of introduced andmany more domestic interspecific sorts are grown on a separate plot without chemical protection against pests anddiseases without the use of mineral fertilizers. This production has been officially registered and certified by thecompetent local certification body. The end product is called. "Eco" wine.

Keywords:grapevine, resistant sorts, organic production

o Uvod

o Osobine autohtonih sorti vinove lozeo Nove sorte vinove loze sa izraenom otpornou na biotike inioce

o Zakljuak

o Literatura

UVOD

Jedan od osnovnih principa organske proizvodnje je ouvanje biodiverziteta. U vinogradarskoj proizvodnji, pravilnimizborom sorti koje su otporne na biotske inioce, osim ouvanja raznolikog ivog sveta, ostvarujemo i ekonominu iodrivu proizvodnju.Organska proizvodnja groa sa Vitis vinifera sortama je izvodljiva, ali rizina s obzirom na njihovu osetljivost na

patogene. U svetu se neke od ovih sorti uspeno gaje u organskoj proizvodnji, ali uglavnom u suvljim i toplijimodrujima. Zbog njihove osetljivosti na gljivine bolesti, trokovi zatite biopreparatima mogu biti visoki, a efekat

zvestan.U cilju ouvanja biodiverziteta, za alternativne oblike vinogradarske proizvodnje se preporuuju sorte sazr enom otpornou na gljivine bolesti.

pneii a

OSOBINE AUTOHTONIH SORTI VINOVE LOZE

Nae stare autohtone sorte po ekoloko geografskoj lokaciji pripadaju pontica balcanica sorti. Osnovne karakteristikesu im: dugavegetacija (kasno sazrevaju), mnogo rode, imaju velike i teke grozdove, okoti su im osetljivi na nisketemperature, vrlo dobro podnose suu, bobice imaju tanku pokoicu, pa lako trule, imaju nizak sadraj eera u iri,siromana u ekstraktu i alkoholu, sa razliitim sadrajem kiselina. Zbog toga su im vina slaba, masovne kategorije.Meutim, meu autohtonim sortama ima i takvih, od kojih se u povoljnim godinama, uz paljivu negu okota, mogudobiti vrlo kvalitetna vina. To su sorte: ezerjo, furmint, kevidinka i kadarka.Gajenje starih autohtonih sorti je skuplje i rizinije.Vina su im posebna, jedinstvena, vezana iskljuivo za nau regiju,

pa sa razvojem turizma, mogu dobiti na znaaju. [1]


17/27




17

NOVE SORTE VINOVE LOZE SA IZRAENOM OTPORNOU NA BIOTIKE INIOCE

Tokom viedecenijskog rada na stvaranju novih sorti, ciljevi su uvek bili u skladu sa zahtevima vinogradarske prakse,proizvoaa, potroaa i trita u svetu i kod nas. Ideja da se stvaraju otporne sorte nastala je krajem XIX veka. Principje da se u jednom genotipu spoji otpornost i kvalitet. Do sada je stvoren veliki broj vinskih i stonih sorti vinove loze(tzv. interspecies hibrida), otpornih ili tolerantnih na najvanije patogene sa kvalitetom na nivou najboljih vinifera sorti.Ove sorte su pogodne za proizvodnju groa uz redukovanu hemijsku zatitu ili bez nje.[1]U poslednje tri decenije na Oglednom dobru u Sremskim Karlovcima je stvoren vei broj interspecies vinskih i stonihsorti koje se uklapaju u koncept organske proizvodnje groa i vina (Kora, Cindri2000.)Kao vrlo pogodne za alternativne oblike vinogradarske proizvodnje pokazale su se vinske sorte: Petka, Rubinka, Baka,Panonia i Morava i stone sorte: Lasta i KarmenOd introdukovanih sorti odline rezultate su pokazale stone sorte: Ljana, Moldova, Straenski, Eszter, Nero, Terez,Muscat de St. Vallier.Od vinskih sorti: istiu se Bianca, Regent, Foenix, Orion.

Slika 1. matini zasad sorte Lasta, Ogledno dobro Poljoprivrednog fakulteta, Sremski Karlovci

Lasta (Muscat de St. Vallier X Ljana)

Bela stona sorta, priznata 1991. Autori su P.Cindrii N.

Kora.Osetljiva je na vremenske prilike u perioducvetanja, ponekad formira manji broj bobica. Ima krupneovalne bobice, finog ukusa i vrste konzistencije

pulpe.Groe moe dugo da stoji na okotu, bez promenekvaliteta.Ne napadaju ga ose i ne truli.Dobro setransportuje.Ako se prstenuje, ranije sazreva i bobice

postaju krupnije.Lasta je otporna na peronosporu, ali osetljiva na pepelnicu.

Na niske temperature je osetljivija od muskat hamburga,ali manje osetljiva od afuz alija.Vrlo je perspektivna sorta.[1]

Slika 2. sorta LASTA


18/27




18

Karmen (Moldova X Kardinal)Crna stona sorta priznata 2003. Autori su P.CindriiN. Kora.Grozd i bobice su vrlo slini grozdu moldove.Sazreva u isto vreme kada i kardinal.Velike jerodnosti, preporuuje se kratka rezidba.Srednje je otporna na pepelnicu, otporna na botritis,a osetljiva na plamenjau.Moe se gajiti uzredukovanu zatitu.Zbog velike i redovne rodnosti, velikog udela trinovrednog stonog groa, ranog sazrevanja, krupnih,ujednaenih po boji i veliini bobica i prijatnogukusa, karmen je stona sorta pogodna za gajenje na

okunici i velikim povrinama.Ovo je komercijalna stona sorta koja se uveliko

proirila po Srbiji, a iri se i u drugim zemljama.[1]

Slika 3. sorta KARMEN

Tabela 1. Rezultati ispitivanja novih sortiSremski Karlovci, EKO parcela, bez hemijske zatite protiv gljivinih bolesti, prosek 2006-2010.[1]

SORTA PRINOS

Kg/m2EER

%KISELINE

g/lBOTRITIS

%DATUMBERBE

BAKA 1,80 20,8 7,0 0 05.09.PETKA 1,71 22,1 6,1 0 04.09.RUBINKA 1,42 23,4 7,3 0 10.09.

MORAVA 1,15 20,4 8.5 0 30.09.PANONIA 1,11 22,6 8,9 0 31.08.

Slika 4. Ekoloki vinograd u Sremskim Karlovcima,Ogledno dobro Poljoprivrednog fakulteta


19/27




19

ZAKLJUAK

U razvijenim vinogradarskim zemljama prioritet se daje ekoloki sigurnijim metodama proizvodnje visoko kvalitetnoggroa, pri emu se smanjuje i kontrolie upotreba agrohemikalija.Da bi ovakva proizvodnja bila ekonomski i ekoloki odriva, uz primenu ostalih mera, treba izabrati sorte koje imajudobar kvalitet i otpornost na bolesti.U cilju uspostavljanja i odravanja raznolikosti ivog sveta u okviru ekosistema, koji ini proizvodna povrina na kojojse gaji vinova loza, prioritet pri izboru sortimenta treba da imaju sorte koje su otporne ili tolerantne na gljivine bolesti.

Literatura:

[1] N.Kora, P. Cindri, D. Ivanievi, M. Medi, Sorte vinove loze, sadni materijal i bolesti, 2011.


20/27




20

ZNAAJ OUVANJA AUTOHTONIH RASA

Nenad Katani, Pera Marki

Izvod:Modernizacija proizvodnje u poljoprivredi dovela je do poveanja produktivnosti u svim njenim oblastima, takoi u stoarstvu. Samim tim u proizvodnji se koriste visoko produktivne rase razliitih vrta domaih ivotinja. S tim u vezidolazi do velikog unitavanja autohtonih rasa domaih ivotinja irom sveta. Uticaj takvih faktora doveo je i kod nas doisezavanja nekih rasa. Angaovanou velikih zaljubljenika u autohtone rase dolazi polako do njihovog vraanja izzaborava.

Nae najznaajnije autohtone rase svinja su: Mangulica, Resavka i Moravka.

Kljune rei:mangulica, resavka, moravka, autohtone rase svinja

IMPORTANCE OF PRESERVING AUTOCHTHONOUS BREEDS

Abstract: Modernization in agriculture has led to increased productivity in all its areas, and in animal husbandry.Therefore used in the production of highly productive breeds of domestic animals of different gardens. In this regard,there is extensive destruction of indigenous breeds of domestic animals throughout the world. The influence of thesefactors has led to us and to the disappearance of some species. Great lover of the involvement of indigenous breedsslowly comes to return them to the "forgotten".Our most important indigenous breeds of pigs are: Mangulitsa, and Resavka Moravka.

Key words:Mangulictsa, Resavka, Moravka, domestic species pigs

RASE SVINJA

Slika 1. Mangulica

OSOBINE MANGULICE

U Srbiji se sreu 3 soja mangulice: lasasta (sremska crna lasa, ilibuanovaka svinja), bela i subotiki soj. U Maarskoj i Rumuniji se javlja itakozvani rii soj.Lasasta mangulica se razvila na podruju Srema (okolina Rume, seloBuanovci, a metane ovog sela u Sremu nazivaju Lasani). Mrke je boje i sacrnim ekinjama, telesne mase od 100150 kg, relativno kratkog trupa i prasi36 prasadi. Beli ili maarski soj koji u zapadnoj literaturi zovu i maarska

masna svinja, je telesne mase od oko 180 kg, belosive do zukaste bojekovrdavih ekinja, malo vee plodnosti (56 prasadi po leglu). Njena koa jesivo pigmentisana. Subotiki soj je nastao nesistematskim ukrtanjem belogsoja mangulica sa linkoln i verovatno jorkir rasom, tako da je ovo produktivnijii ranostasniji soj (7,5 prasadi po leglu) [1]

o Rase svinja

o Osobine i nain uzgoja manguliceo Resavka, izgled i osobine

o Moravka, izgled i osobine

o Zakljuak

o Literatura


21/27




21

Intenzivno farmerstvo i jednostrana selekcija rezultirala je, izmeu ostalog, i velikom razlikom mangulica i mnogih

plemenitih rasa. Preostale mangulice su, uglavnom, rezultat prirodne selekcije i seoskih gazdinstava koja nisu bila umogunosti da primenjuju klasinu veterinarsku preventivu i kurativu.Glava im je srednje duga, sa pomalo savijenim profilom njuke; ui su srednje velike, padaju napred prekrivaju i

predeo glave oko oiju. Ovu rase krase crne trepavice. Minimalna broj sisa sa jedne strane je 5.Linija lea moe biti ili prava ili blago savijena. Tipino za ovu rasu je obraslost gustim, dugakim, uvijenim

ekinjama (nalik vuni) koje su, u zavisnosti od soja u sivoukastoj, rioj ili crnobraon boji. Upravo, na osnovu tekarakteristine prekrivenosti ekinjama, u germanskom govornom podruju je nazivaju wollschwein vunasta svinja.ekinje se menjaju na jesen i u prolee, pri emu su kovrdavije tokom zimskog perioda. ekinje ih tite od razliitihvremenskih uslova kako od hladnoe tako i od visokih temperatura. U Srbiji se esto svaka kovrdava svinja nazivamangulicom. Koa im je sivocrna, svetlija kod belog i subotikog soja, a spoljni delovi tela, usta i ivice nosa, grudi i

papci su crno pigmentisani. Tokom leta koa poprima braonsivu nijansu. Mangulicu odlikuju snane kosti, snanamuskulatura, minue na vratu i kutrav rep sa kiankom.

Prasad su obeleena prugama slinim prasadima divljih svinja (livreja), a pruge se gube posle desetog dana kod

belog soja i posle 34 nedelje kod lasaste mangulice. Izuzetno je dobra majka, esto i agresivna u sluaju ugroavanjaili uznemiravanja prasadi. Prasad svuda prate krmau, provode zimu napolju zajedno sa njom, kopajui i rijui zemlju u

potrazi za irom hrasta i bukve. Prirast je oko 750 gr dnevno.Mnogi e na osnovu ovih osobina pomisliti da je ova rasa svinje neisplativa: mangulica je kasnostasna rasa, sporog

prirasta i relativno visoke konverzije hrane Ipak, ona ima izuzetne prednosti u odnosu na druge rase u pogleduslobodnog napasanja u ekstenzivnim sistemima dranja kada njena robustnost, otpornost na bolesti i stres i izdrljivost uklimatskim uslovima dolazi do izraaja.

Imaju veliku potrebu za kretanjem. Snani ekstremiteti ojaani vrstim papcima omoguavaju veliku slobodukretanja po razliitim geografskim predelima i tipovima zemljita. Za razliku od takozvanih plemenitih rasa, nemaju

problema sa deformacijama lokomotornog aparata tako da opstaju bez problema kako na ravniarskim, planinskim takoi brdsko-planinskim panjacima od Alpa i Panonije do Karpata na Istoku i Stare planine na jugoistoku Evrope. [2]

OSOBINE I NAIN UZGOJA MANGULICE

Mangulica je, po svemu reenom do sada, izuzetno jednostavna za dranje. Bukvalno uiva u blatu i deo prostorana kome se dri treba nameniti za kaljuganje. Kaljuganje im je neophodno zbog termoregulacije, ali i zatite odektoparazita. U ekstenzivnom dranju imaju potrebe za jednostavnim sklonitem od kie i snega, to naroito vazi za

bremenite ivotinje.Treba voditi rauna da se omogue osnovni uslovi za dranje, jer u protivnom moe doi do kanibalizma, odnosno

infantofagije od strane drugih grla. Prohtevi za hranom su im skromni, ali ipak trae raznolikost to u slobodnomnapasanju nije ograniavajui faktor. Dobro iskoriavaju to to nau u prirodi, a sa dodavanjem koncentrovane hrane iograniavanjem prostora izuzetno su podlone tovljenju i gomilanju masnog tkiva, pri emu starija grla dostiu masu od200 i vie kilograma. Zbog izuzetno sporog prirasta i visoke konverzije hrane, mangulica moe biti ekonominaiskljuivo ukoliko se primenjuje slobodno napasanje. Bez dodatne prihrane dostiu oko 80 kg za godinu dana, to seadekvatnim prihranjivanjem moe uveati. [2]

Slika 2. Proizvodi mangulice, Bioproizvod 2008.


22/27




22

RESAVKA, IZGLED I OSOBINE

Slika 3. Resavka

MORAVKA, IZGLED I OSOBINE

Nastala je neplanskim ukrtanjem umadinke i berkira u podruijusliva reka Velike Morave, Mlave i Resave, kao i u istonim

brdovitim krajevima Srbije. Lokalni naziv za ovu rasu je ivezievska svinja. Po telesnoj grai i osobinama slina je moravki.Izgled i osobine:Telo resavke je srednje dugo i iroko. Glava je duga i uska saklopavim ili poluklopavim uima. Boje je arene sa gustim i glatkimekinjama uto-crne boje. Spada u srednje stasne rase mesno-masnogtipa. Krmae su teke oko 140 kg, a nerastovi oko 160 kg. Krma e

prase 7-8 prasadi. Dobro koristi hranu i lako se tovi. [1]Veliina populacije u Srbiji: 50-100 primeraka u 2009.

Izgled i osobine:

Glava moravke je duga i klinasta sa poluklopavim do klopavimuima. Trup je dug i uzak. Masa veprova je oko 135 kg, akrmaa oko 120 kg. Crnosivkaste je boje koe, a obrasla

crnom, retkom i glatkom ekinjom. Moravka spada u srednjeranostasne mesnato-masne rase. Prasi u proseku oko 8 prasadimada esto i vie. Dobro koristi hranu koja se sastoji obino odkukuruza, pae, tikve i pomija. Dobro se tovi i meso je dobrogkvaliteta. [1]Veliina populacije u Srbiji: 100-500 primeraka u 2009. [3]

Slika 4. Moravka

ZAKLJUAK

Populacija mangulica u Evropi i Srbiji se odrava u vidu pojedinanih zapata, pri emu je njen opstanak i dalje ugroen.Interesovanje domae javnosti za proizvodima mangulice, ohrabruje nadu u njen opstanak. Postoji potreba da mesta usvakoj dravi gde postoji program njenog ouvanja, budu ojaana i podvrgnuta uzajamnoj, meudravnoj razmeni

priplodnog materijala. Mangulica je karakteristinih spoljnih i proizvodnih karakteristika, izuzetno otporna, dobrokoristi prirodne resurse i poseduje preduslove za osmiljeno ekonomsko iskoriavanje, to je jedan od preduslovanjenog biolokog opstanka, uprkos injenici da ova rasa nije konkurentna na konvencionalnom tritu svinjskog mesa.Koncept ekstezivnog uzgoja mangulica, po mogunosti uokviren standardima organske poljoprivrede, uz kvalitetne

programe njene promocije i valorizacije, zasigurno predstavlja sigurnu mogunost opstanka ove rase na podrujuSrbije.[2]

Literatura:

[1] www.copib.org.rs, ( COAR Centar za ouvanje autohtonih rasa)[2] Mangulica i model organske svinjarske proizvodnje, Sergej Ivanov, Natura Balcanica, 2005.[3] (izvor podatka DAD-IS FAO)
http://www.copib.org.rs/http://www.copib.org.rs/


23/27




23

INVAZIVNE BILJNE VRSTE

Gorica Kozobari

Izvod: Terenskim osmatranjima ustanovljeno je da mnoge invanzivne korovske vrste iz ruderalnih stanita seintenzivno ire u gajenim kulturama. Zbog nekontrolisanog irenja i znaajnog smanjenja prinosa gajenih biljaka,

potreban je novi pristup suzbijanju korova. Da bi se reili ovi problemi neophodno je sprovoenje i kombinovanje svihmera gajenja i nege useva.

Kljune rei: invazivni korov, ruderalno stanite, gajena kultura, integralne mere

INVASIVE PLANT SPECIES

Apstract:Field observations revealed that many invasive weed species in ruderal habitats are intensively spread in thecultivated crops. Because of uncontrolled spreading and a significant decreasing yield of cultivated crops,it is needed a

new approach for weed control. To solve these problems it is necessary to implement and combine all measures ofcultivation and care for crops.

Key words: invasive weeds, ruderal habitats, cultivated crops, integrated measures

UVOD

Pod invazivnim vrstama podrazumevaju se one vrste biljaka, ivotinja i gljiva koje potiu iz drugih florno-zoogeografskih oblasti, a u procesu prilagoavanja potiskuju autohtoni genotip osvajajui raspoloive ekoloke sisteme.Invazivne vrste se najee ire kao sluajan pratilac razliitih ljudskih aktivnosti. Ove vrste prvo nastanjuju urbana iruralna stanita, a kasnije se ire i u slobodnoj prirodi.[1]Problem invazivnosti je taj to strane vrste koje nasele neko novo podruje, odmah ponu nekontrolisano da se ire.Doskoro samo ruderalni korovi, kao to su:Ambrosia artemisiifolia L.,Artemisia vulgarisL., Aslepias syriaca L., Ivaxanthifolia L.,Xanthium strumarium L., Cannabis sativa L., Erigeron canadensis L., Cuscuta sp., Abutilon theophrastiL., Rumex crispus L.,Helianthus tuberosus L.,Aristolochia clematitis L.nali su svoje stanite i u gajenim kulturama ismanjuju prinose.[4]Da do toga ne bi dolo potrebno je upoznati iru javnost o prisutnosti pojedinih korova na terenu i kako spreiti daljeirenje. Neophodno je dobro poznavanje stanja na terenu kao i biolokih i ekolokih karakteristika gajenih biljaka ikorovskih vrsta.

PREGLED INVAZIVNIH KOROVA

Ambrozija pelenasta(Ambrosia artemisiifolia L.)Poreklom jeiz Amerike, ali je danas ima vie u Evropi. Najvie jezastupljena u Vojvodini. Raste pored puteva, pruga i urazliitim usevima kao to su kukuruz, suncokret, soja i eernarepa. Jedna biljka moe proizvesti 150 000 semena[3.]. koje seuz pomovetra mogu raspriti na povrinu od vie kvadratnihkilometara. Polen ambrozije izaziva alergiju kod 10% ljudi.[6]

Od 2006. godine se posebno vodi rauna i pokrenuta je irokaakcija za nadgledanje povrina i uklanjanje ovog korova.

o Uvod

o Pregled invazivnih korova

o Mere borbe

o Zakljuak

o Literatura

Slika 1. Ambrozijapelenasta(Ambrosia artemisiifolia L.)


24/27




24

Slika 2. Crni pelen (Artemisia vulgaris L.),

Crni pelen(Artemisia vulgaris L.), Prirodno stanite Artemisia

vulgaris L. je centralna Evropa, Azija, severna Afrika, a u SevernojAmerici predstavlja invazivni korov. Opte rasprostranjena uSrbiji.Raste pored puteva, pruga, oko naselja, u njivama, na livadama,

poaritima i progalama uma.Jedna biljka moe da da 700 000 semena. Seme se uglavnom prenosivetrom. Zbog neprijatnog mirisa, stoka izbegava ovu biljku. Polenizaziva alergije. Vrsta je malo koriena zbog svoje toksinosti, ali

postoje brojni podaci njenog korienja u hrani i biljnoj medicini.[6]

Cigansko perje (Aslepias syriaca L.), predstavlja jedan odnajrairenijih korova zapadnog dela Severne Amerike, odakle je

poreklom. Heliofitna je vrsta, uspeva na sunanim mestima, napeskovitom i plodnom zemljitu. Naroito joj odgovaraju poplavnapodruja u blizini reka, tako da se moe nai uz Dravu, Dunav, Tisu iuz neke manje reke u Vojvodini, Sremu i Bosni. Mleni sok prisutan u

biljci jeotrovan i tetan za srce.Kao korovska vrsta javlja se u usevukukuruza. Karantinska je korovska vrsta, sa liste A2. [6]

Slika 3. Ciganskoperje (Aslepias syriaca L.)

Obina iva (Iva xanthifolia) je poreklom iz June Kanade.Raste pored puteva, na neobraenim mestima, a kaokorovska vrsta najee se javlja u usevima kukuruza,eerne repe i suncokreta. Zastupljena je u Vojvodini

(Srem-okolina Rume, Baka-okolina Novog Sada, Beej,Bezdan i mestimino u Banatu). Poznata je kao jak alergen, ikoja se i do 10 puta bre iri od ambrozije.Karantinska je korovska vrsta, sa liste A2. [6]

Obina boca(Xanthium strumariumL.) je poreklom izSeverne Amerike. Najee raste na zaputenim mestimadu reka, ali sree se i kao korov u usevima kukuruza,soje, suncokreta, eerne repe. U Srbiji je opterasprostranjena. Jedna biljka godinje proizvede 180-200semena, maksimalno 1000. Poznato je njeno dobro dejstvou leenju leukoderme, epilepsije, ujeda od mnogih insekatai groznice. Takoe je poznato i njeno antibakterijskodejstvo. Otrovna je za svinje i krupnu stoku. [6]

Slika 4. Obina iva (Iva xanthifolia)

Slika 5.iak (Xan thium strumariumL.)


25/27




25

Divlja konoplja (Cannabis sativa subsp. spontanea) jeporeklom iz centralne Azije. Ova divlja forma se veomabrzo proirila, a i dalje se iri u svim podrujimaVojvodine. Javlja se kao korov u razliitim usevima inepoljoprivrednim povrinama.Raste kao korov u usevima kukuruza, soje, suncokreta,eerne repe i dr. Poseban je problem u niskim usevima(eerna repa, soja), jer nie i posle primene svihherbicida.

Krasolika (Erigeron canadensis L.) je poreklom iz SeverneAmerike. U Srbiji se javlja pored puteva, pruga, po obroncimai padinama nasipa, na ivici kukuruzita, na strnitima..Koristi

se za spravljenje raznih ajeva protiv diareje i dizanterije.Listovi i koren biljke koriste se za spravljenje ajeva protivstomanih bolova. Prenosilac je nekih biljnih bolesti iinsekata.

Slika 6.Konoplja (Cannabis sativa)

Slika 7. Krasolika (Erigeron canadensis)

Slika 8. Vilina kosica(Cuscuta sp.)

Vilina kosica (Cuscuta sp.) je jednogodinja vrlo retkodvogodinja biljka. U Srbiji se javlja u spontanoj flori, nadetelini, . repi, duvanu i povrtarskim kulturama.Moe da nakodi stoci, ukoliko je u zelenom stanju, ali usuvom stanju smatra se bezopasnom. Karantinska korovskavrsta, sa liste A i u Srbiji je opte rasprostranjena.[6]

Lipica teofrastova (Abutilon theophrasti L.) , poreklom iz

june Azije. esto uspeva pored puteva, oko ljudskihnaselja, . repi, kukuruzu, soji, suncokretu. U Kini iKamiru semena ove biljke koriste se u ljudskoj ishrani.

Na podruju Republike Srbije najvie je zastupljena uokolini Beograda, u Posavini, na podruju Fruke gore i u

junom Banatu.[6]

Obini tavalj (Rumex crispus L.) je iroko rasprostranjena vrsta,

pronaena prvi put u u Americi. Rasprostranjena je u uoj Srbiji iVojvodini. Kao korovska vrsta najee se javlja u okopavinama,strnim itima, povru i vonjacima. Jedna biljka godinje proizvodido 3 000 semena. iri se pomou semena, zaraavajui semenauseva i prilepljujui se za garderobu ili krzno ivotinja (epizoino).Mladi listovi i izdanci su jestivi.Meutim, prevelika koliina u

jednom obroku oksalne kiseline iz biljke moe biti kodljiva.Karantinska korovska vrsta, sa liste A.[6]

Slika 9.Lipica teofrastova(Abutilon theophrasti L.)

Slika 10.Obini tavalj (Rumex crispus L.)


26/27




26

Slika 11.ioka (Helianthus tuberosus L.) Slika 12.Vuja jabuka (Aristolochia clematitis L.)

ioka (Helianthus tuberosus L.)poreklo vodi iz Severne Amerike.Raste uz reke i potoke, a i ukras jevrtova.Kao korovska biljka javlja se i ukukuruzu, repi i soji.ioka je dijetalna i lekovita biljka.

Vuja jabuka (Aristolochia clematitis L.) Opterasprostranjenje. Evropa, mala Azija i Kavkaz. U Srbiji

je rasprostranjena kao ravniarska biljka. Kao korovskabiljka nastanjuje zidine, oranice, vinograde, strnita i poredpruga,. U svetu se gaji i kao lekovita biljka. Ona se uposljednje vrijeme spominje kao mogui uzronik tekebubrene bolesti poznate pod nazivom balkanskaendemska nefropatija.

MERE BORBEIntegralni sistem suzbijanja korova podrazumeva primenu svih mera gajenja i nege useva kojima se brojna zastupljenostkorova smanjuje do nivoa da ne utie znaajno na smanjenje prinosa.[2]Sve preventivne mere suzbijanja korova, kao to su korienje dobro pripremljenog stajnjaka, istog semena,unitavanje korova na svim nepoljoprivrednim povrinama i po obodima njiva, odravanje mehanizacije u istomstanju, blagovremena primena pune agrotehnike, ljutenje strnita, jesenje duboko oranje, meuredna kultivacija i

plodored, znaajno mogu da utiu na smanjenje zakorovljenosti useva.Ove mere mogu da poboljaju, a takoe i da smanje trokove suzbijanja korova. Pored preventivnih, za uspenosuzbijanje korova, neophodna je i primena direktnih, mehanikih i hemijskih mera, to sve zajedno vodi uspostavljanjusistema mera za plansko i dugorono unitavanje korova. Svi gore navedeni korovi se uspeno suzbijajumehaniki.Najefikasniji nain unitavanja ambrozije je upanje iz korena, ali i negovanje niskog rastinja utie nazatiranje.

U sluaju ve

ih povrina primenjuje se i redovno koenje do 5 cm iznad zemlje, a samo ponekad i tretman totalnimherbicidima. Radi uspenog suzbijanja korovskih vrsta neophodno je poznavanje prisustva korovskih vrsta i pravilan

izbor herbicida, doze i vremena primene. Znaajna hemijska mera, koja moe uticati na smanjenje pojave otpornihvrsta korova je herbicidna rotacija i upotreba kombinacije herbicida.[5]Razlog za uvoenje novog pristupa u suzbijanju korova su sve uoljivije posledice dugogodinje intenzivne primeneherbicida kao jedine mere za suzbijanje korova i sve vei zahtevi za zatitom ivotne sredine od zagaenja.

ZAKLJUAK

Uprkos mnogim istraivanjima o invanzivnim korovima jo uvek nije pronaen efikasan model spreavanja njihovogirenja. To je kompleksan problem koji zahteva konstantno praenje, osmatranje, na vreme alarmiranje nastalog

problema i komunikaciju, pre svega poljoprivrednih strunih slubi. Upoznavanje javnosti u vidu edukacija,sprovoenjem projekata i ukljuivanjem pojedinaca u spreavanju unoenja i irenja invanzivnih korova su za sada,

jedna od mogunosti.


27/27




Literatura:

[1] Vrbnianin, S., Karai, B., Daji-Stevanovi, Z. (2004): Adventivne i invanzivne korovske vrste na podruju Srbije. Actaherbologika. Beograd, Vol. 13. br. 1.str. 1-12.[2] Konstantinovi, B., Markovi, M., Horvat, G. (1999): Pojava otpornih korovskih vrsta i njihovo suzbijanje s osvrtom na

Ambrosia artemisifoliaiAbutilon theophrasti. 10. Jugoslovensko savetovanje o zatiti bilja, Zlatibor, 6-10.[3] Konstantinovi, B., Meserdija, M.,Marisavljevi,D. (2002): Rasprostranjenost i mogunost suzbijanja Iva xanthifolia,

Ambrosia artemisiifolia i Xanthium strumarium. Biljni lekar, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, XXX, br. 1, str. 38-43.[4] Konstantinovi, B., Markovi, M. (2000): Mogunosti korektivnog suzbijanja korova u eernoj repi i suncokretu. Biljni lekar,

Poljoprivredni fakultet Novi Sad, XXVIII, br.2-3, str.132-134.[5] Konstantinovi, B., ivanovi, M.,Meserdija, M. (2002): Sprovoenje agrotehnikih i hemijskih mera u cilju spreavanja

pojave rezistentnih korova. Biljni lekar, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, XXX, br.4, str.306-309.[6] http://polj.uns.ac.rs/Srpski/korovi.htm,Laboratorija za invazivne i karantinske korovske vrste.

Slika 1-12., Gorica Kozobari

Documents

Ocuvanje genetičke raznovrsnosti