189

OBJEKTI I OPREMA

U S V IN J O G O J S T V U

OPŠTI POJMOVI

U razvoju svinjogojstva u poslednjih desetak godina desile su se ogromne promene. One se mogu svrstati u 3 grupe:

- povećanje proizvodnih mogućnosti svinja, - povećanje kvaliteta mesa, - povećanje radne produktivnosti.

Pokazatelji te tvrdnje mogu biti kroz neke primere dokazani:

- po jednoj krmači se godišnje ostvaruje prirast od 2.000 kg (pa čak i 2.500 kg) žive mere, odnosno najmanje 20 (odn. čak i 25) tovljenika, uz potrošnju hrane od manje od 3 kg za kg prirasta!

- učešće mesnog dela u polutkama sve više “osvaja” granicu od 60%!

- jedna radna snage već standardno “izlazi na kraj” sa (bar) 150 krmača.

Za visok uspeh podjednako su zaslužni sledeći faktori:

- genetsko-biološke osnove, odnosno selekcija, što na kraju znači rase i hibride,

- hrana (sastav i kvalitet) i ishrana, odn. način pripreme i distribucija hrane,

- uslovi držanja, smeštaj, klima, postupci i sl.

Kao rezultat iznetog proizvodnja svinjskog mesa se već nekoliko decenija jako povećava. Taj razvoj se i dalje nastavlja, šta više sa još bržim povećanjem.

Osnovu uslova držanja svinja čini uži ambijent smeštaja. To su tzv. mikro-klima (temperatura, vlaga i sastav, odn. čistoća vazduha), kao i smeštajni prostor (za kretanje, a naročito za ležanje i odmor).

U našoj zemlji su opšta saznanja o najnovijim objektima i opremi za gaje-nje stoke uopšte, a to znači i svinja, veoma skromna i malo raširena.

190

Stanje i mogu ćnosti u našoj zemlji

Van svake sumnje je da je ukupno stočarstvo u našoj zemlji u poslednjih desetak godina u - stalnom padu. Taj pad je upravo u svinjogojstvu najizrazitiji.

Za veći obim proizvodnje svinjskog mesa u našoj zemlji postoje veoma do-bri uslovi! A to je uvek bila najvažnija osnova svinjogojstva (odnosno stočarstva u celini). Pod tim uslovima se podrazumeva sledeće:

1. Tradicija kao veoma značajna podloga za široku proizvodnju. 2. Proizvodnja stočne hrane (kukuruza, a zatim ječma, soje,

suncokreta) kao osnove svinjogojstva. 3. Ukupno mali broj stoke u našoj zemlji, verovatno manje od

0,5 uslovnih grla po hektaru. 4. Dovoljno raspoloživih površina za korišćenje stajnjaka i zaštitu

okoline od zagađivanja. 5. Kadrovi i radna snaga u velikom broju, ali i sa velikim iskustvom. 6. Potrebe za proizvodnjom svinjskog mesa za sopstvene potrebe. 7. Velike mogućnosti za izvoz. 8. Potreba i mogućnosti za proizvodnju zdrave hrane. 9. Raspoloživi kapaciteti industrije stočne hrane i prerade mesa.

Uticaj savremenih objekata i opreme

Po obimu troškova u proizvodnji mesa (tov svinja) podjednak uticaj imaju troškovi stočne hrane i nabavke prasadi, na pr. po 30-40% od ukupnih troškova. Na trećem mestu su troškovi objekata i opreme sa oko 15-20%.

Na osnovu stanja u svetu, prva dva faktora imaju jednu manje-više zajed-ničku osnovu: oni su već u manjoj ili većoj meri standardizovani:

- dvojnim ili trojnim ukrštanjem dobijaju se prasad za tov sa jako izraženim željenim osobinama - visok i brz prirast, dobra konverzija hrane, visok kvalitet, itd.

- hrana se standardno sprema u mešaonama sa osnovnim energetskim pod-logama po kategorijama + potreban proteinski deo + kompletan vitaminsko-mineralni deo.

Kod ta dva faktora praktično nema (odn. ne sme da bude) otstupanja, ako se želi da postigne željeni cilj.

Treći faktor (objekti i oprema, uključujući i rad) dolazi utoliko više do izražaja i ima sve veći uticaj!

191

Uticaj objekata i opreme bio je oduvek poznat po 3 osnovna faktora:

• uslovi za život svinja Ovo je najvažnija karakteristika: samo u povoljnim uslovima dolaze do

izražaja biološke mogućnosti svinja i kvalitet hrane, koji se uobičajeno koristi.

• uslovi za rad čoveka Ova karakteristika danas se podrazumeva da rad čoveka u objektima za svi-

nje ne sme da bude ničim ugrožen.

• produktivnost čoveka Ovde je zadatak veoma jasan: sa što manjim radom postići što veću produk-

tivnost.

U stvari, kao konačan efekat uticaj objekata i opreme je na najvažnije pro-izvodno-ekonomske faktore:

a) brzina prirasta

Razlike mogu biti veoma velike, i to sa istim biološkim osobinama i istom hranom: u povoljnim uslovima čak i do 900 gr/dan, odn. sa dužinom tova od samo 90-100 dana, ali i sa prirastom manjim od 600 gr/dan, kada se tov otegle i na preko 150 dana!

b) konverzija hrane

Ovde nije teško izračunati razlike, koje nastaju na farmi, u regionu ili u dr-žavi, ako se po kilogramu prirasta troši samo 2,8 kg hrane u odnosu kada se troši po 1 ili čak i 1,5 kg više!

c) zdravstveno stanje

Opšti uticaj smeštaja svinja i okolne mirko-klime u objektima ima najveći uticaj na ukupno opšte zdravstveno stanje svinja! To dolazi do jačeg izražaja kod 2 kategorije:

- kod prasadi sa velikim uticajem čak na opstanak (gubitke) - znači na neki način i životno pitanje!

- u tovu zbog većeg uticaja na ekonomičnost, pošto se radi o najbrojnijom, nekako "završnoj" kategoriji.

d) uticaj na kvalitet mesa

Ovaj faktor se pojavljuje i sve više ističe tek poslednjih godina! Jer, kvali-tet mesa se sve redovnije utvrđuje i iskazuje, pa se ističe njegova zavisnost od načina ishrane, i to uticaj na 2 pokazatelja kvaliteta mesa:

- na sadržaj mesnog dela, i to već kada prelazi "granicu" od 55%, - na strukturu građe mesa!

192

Direktan uticaj opreme već počinje od vida smeša hrane, na primer da li je suva, kašasta ili tečna (mokra). Još veći uticaj je preko sistema ishrane, kao što su ishrana po volji (ad libitum), ili pak ograničena i kontrolisana ishrana! Najin-tenzivniji uticaj je pri kraju tova, kada može da dođe do većeg "zamašćenja" - nagomilavanja masnog dela.

Struktura farmi svinja

Veličinu farme određuje veličina površine u biljnoj proizvodnji! Ta povr-šina je potrebna za sigurno iskorišćenje stajnjaka kao organskog đubriva. Znači, veličinu farme određuje pre svega ekologija (odnosno zaštita sredine).

Drugi važan pokazatelj veličine farme su - norme rada. U velikom broju farme su u okviru jedne familije. Tada je veličina tolika, da sve poslove može da obavi jedna radna snaga. Norme približno iznose:

- 10-20 radnih časova potrebno je po krmači godišnje (sa odgojem prasadi), znači 100-200 krmača po jednoj radnoj snazi,

- 10-30 minuta po 1 tovljeniku, što znači 5.000-10.000 tovljenika godišnje na 1 radnu snagu!

Ovako visoke norme podrazumevaju samo rad na farmi sa visokim stepe-nom mehanizovanosti i sa jakom stručnom pomoći sa strane.

Za praktične pojmove veličina farme svinja jednog vlasnika, bez radne sna- ge sa strane, kreće se u granicama:

- oko 50-100 krmača + tov (tzv. "zatvorena farma"), - 100-200 krmača sa odgojem prasadi, - 2.000 tovnih mesta (samo tov).

U Evropi se nastoji da se postignu ove norme. Za našu državu ovakve nor- me su danas veoma visoke i mogu da budu samo - neki krajnji cilj u budućnosti!

OBJEKTI ZA SVINJE

Pod pojmom "objekat" podrazumevaju se zgrade, i to počev od najjedno-stavnijih i najjeftinijih, pa do najskupljih i najsloženijih.

Po osnovnoj podeli postoje 2 grupe objekata:

I - ZATVORENI, sa toplotnom izolacijom (manjeg ili većeg stepena) i sa kontrolisanom klimom (takođe manjeg ili većeg stepena),

II - OTVORENI, polu-otvoreni ili čak zatvoreni, ali bez toplotne izolacije i sa prirodnom (nekontrolisanom) klimom.

193

Objekti za svinje mogu da budu i:

- univerzalni, što znači za držanje svih kategorija u jednom objektu.

U našoj zemlji je na ovaj način izgrađeno veći broj velikih farmi tzv. tunel-skog tipa. U velikim zgradama velike dužine drže se zajedno sve tri osnovne kategorije: (u početku) krmače (u bukarištu, u čekalištu i u prasilištu), prasad u odgoju i (na kraju) - tovljenici.

Istina, ovakav tip objekata i način držanja svinja poslednjih godina gubi na značaju!

- specifični objekti samo za jednu kategoriju.

To u stvari znači i fizi čko odvajanje kategorija (krmače, prasad, tovljenici). Jer, i zahtevi pojedinih kategorija su različiti:

a) KRMAČE u čekalištu i u bukarištu mogu biti sa jednostavnijim, prirod-nijim smeštajem, dok u prasilištu mora biti viši stepen higijenskih i zdravstvenih uslova,

b) PRASAD u odgoju obavezno moraju imati kontrolisanu klimu, pre svega zbog toplote,

c) TOVLJENICI mogu da budu držani na dva načina: vrlo intenzivno u kontrolisanim (veštačkim) klimatskim uslovima, ali i manje intenzivno u prirod-nijim uslovima.

Uticaj objekata u svinjogojstvu je jako značajan bar po dva osnova:

1) po visini investicija kod izgradnje novih ili rekonstrukcije posto-jećih objekata,

2) po uticaju na ostvarivanje radnih procesa i postizanje proizvodnih rezultata.

U praksi se uvek nastoji da se “pomire” ove dve osnove: da se postižu što bolji rezultati, ali da istovremeno budu što manja investiciona ulaganja.

Pored iznetog, u vezi objekata važan je i faktor troškova u toku proiz-vodnje, koji se izazivaju korišćenjem opreme (utrošak energije).

Po razvoju svinjogojstva poslednjih 10-20 godina sve više su se nametali i koristili zatvoreni tipovi objekata sa kontrolisanom klimom. To je omogućavalo podizanje intenzivnosti i sve veće rezultate u proizvodnji, na pr. prirast u tovu od 800 gr/dan, konverziju hrane od samo 2,8:1 kg/kg, itd. Naravno, sa visokim stepenom mehanizacije i automatizacije postizan je sve veći stepen radne pro-duktivnosti.

194

Taj trend u razvoju se i dalje nastavlja. Na taj način se i objekti i rad čove- ka bolje iskorišćavaju. Tako se na 1 kvadratni metar objekta proizvodi u tovu oko 300 kg prirasta, a istovremeno ne troši više od 30 minuta rada čoveka!

Međutim, i u svinjogojstvu se poslednjih desetak godina sve više nameću razmišljanja o podizanju i korišćenju jednostavnijih i, pre svega, jeftinijih obje-kata. U stvari, u osnovi takvih razmišljanja je sve jača želja da se i svinje drže - prirodnije! Time bi se i način držanja svinja "vratilo" malo unazad, ali bi se pri tom postigla bar dva važna cilja:

- da se umanji, pa čak i izbegne opasnost od pojave masovnih bolesti, - da se dobijaju što prirodniji, zdraviji proizvodi!

Naravno, i kod ovih jednostavnijih i jeftinijih objekata sa sve prirodnijom klimom nastoje se postići što bolji rezultati. Šta više skoro onakvi, kakvi se pos-tižu i kod zatvorenih objekata sa toplotnom izolacijom. To se u značajnoj meri i postiže! Iz tog razloga ova vrsta objekata postaje sve privlačnija, čak i u drža-vama EU kao tehnološko-ekonomski najrazvijenijim!

0102030405060708090

100

1 2

Sl. 1. Struktura troškova savremene staje za svinje s a toplotnom izolacijom

1 - pojedini troškovi (odozgo naniže: zemljani radovi, betoniranje i zidanje, stolarija, krov, malterisanje, prozori i vrata, lager stajnjaka, ventilacija i grejanje, instalacija, ishrana, oprema u staji). 2 - dve osnovne grupe - gore gradnja, dole tehnika (oprema)

Za našu zemlju novi tipovi jeftinijih objekata mogu da imaju mnogo veći

značaj. Najveći razlog su finansijske poteškoće, koje će svakako biti aktuelne u narednim godinama. Iz tog razloga treba odmah istaći najvažniji podatak: inves-ticiona ulaganja u nove tipove objekata iznose samo 30-40% u odnosu na objek- te sa kontrolisanom klimom! Kod manjih privatnih farmi značajan deo uštede čini i mogućnost "samo-pomoći" preko ulaganja sopstvenog rada i pomoći suseda (kao kod svake gradnje jednostavnijih objekata).

195

0

20

40

60

80

100

120

140

160

1 2 3 4 5 6

Sl. 2. Upore đenje ukupnih troškova za 3 tipa objekata: levo sa tesanom građom,

u sredini metalne konstrukcije, desno sa netesanom okruglom građom. U sva tri slučaja levo sa ravnim podom, desno sa kanalima za tečni stajnjak

U pogledu troškova oko objekata za svinje pojavljuju se čak velike kraj-nosti. Šta to znači?

Ako se izvrši pojednostavljeno grupisanje, onda se približno pojavljuju čak tri grupe:

PRVA GRUPA - najskuplji objekti

Kod tova svinja (kao najbrojnije kategorije) to su objekti sa dobrom toplot-nom izolacijom i sa potpunom veštačkom razmenom vazduha. Oni redovno imaju i najsloženiju, a to znači i najskuplju opremu za ishranu i potpuna rešenja za čišćenje bez učešća rada čoveka

Njihovu vrednost kao merilo obeležavamo sa 100%. U datom dijagramu predstavljeni su troškovi za objekat sa oko 500 tovnih mesta. Oko 75% troškova čini zgrada (objekat) sa kanalima i lagerom za stajnjak. Od ostatka oko 9% su troškovi pregrada bokseva, a samo po oko 6% su troškovi najsavremenije oprema za ishranu i za ventilaciju (sa grejanjem).

Realna vrednost troškova izgradnje i opremanja ovakvih objekata kreće se oko 800-1.000 poena. Za bolje razumevanje treba znati da je to približna vred-nost za oko 400-500 kg žive mere svinja pri otkupu (sa oko 2-2,5 poena/kg).

Ovakvi objekti su veoma prihvatljivi u najrazvijenijim zemljama. Razlozi tome su:

1) Veoma skupa radna snaga, na primer sa (najmanje) 20 poena/radni sat, odnosno najmanje 40.000 poena/godina/radna snaga. Osim toga teško je obez-bediti radnu snagu dobre kvalifikacije, iskustva i - pouzdanosti;

196

2) Visok stepen organizovanosti i međusobne povezanosti, na primer u snabdevanju (po potrebi) prasadima ili hranom, rešenja problema stajnjaka, itd., omogućava sigurniju intenzivnu proizvodnju;

3) Potreba da se sa visokom produktivnosti snize ukupni troškovi, pa time konačna ekonomičnost!

DRUGA GRUPA - najjeftiniji objekti

Ova grupa objekata je suprotna krajnost u odnosu na prethodnu grupu. Radi se objektima bez ikakve toplotne izolacije i sa prirodnom klimom. Kao najjed-nostavniji objekti služe, pre svega, za fizičku zaštitu stoke (od atmosferilija, krađe, pristupa stranih lica ili životinja i sl.).

Troškovi podizanja takvih objekata direktno zavise od dva veća faktora:

a) veličine objekta

Manji objekti su redovno skuplji po jedinici površine. Treba stoga nastojati da objekti budu veći, odnosno najveće moguće (potrebne) veličine u zavisnosti od raspoloživog prostora. Na primer za 1.000 tovnih mesta moguće je imati samo jedan, ali isto tako i dva objekta (po 500 tovnih mesta). U drugom slučaju (gradnjom dva objekta) troškovi izgradnje se povećavaju za najmanje 10-15%.

b) podna konstrukcija

Ovde je reč o dva tipa podne konstrukcije - sa plitkim ili sa dubokim kana-lima (sa rešetkama). Objekti sa plitkim kanalima su, naravno, znatno jeftiniji, često i za 40-50%!

Kao zaključak ovde se nameće: manji objekti sa dubokim kanalima su re-dovno najskuplji!

U iznetim primerima pojavljuju se i razlike u pogledu korišćenja raznih materijala (drvo - čelik), ali su te razlike znatno manje.

Računajući samo troškove podizanja (znači, ne i opremanja), kod ove grupe najjeftinijih objekata moguće je "izaći na kraj" i sa čak samo 15-20% u odnosu na objekte prethodne grupe!

Ovaj podatak je veoma važan, pre svega za sve one investitore, koji ne mo-raju (ili ne mogu!) da idu na skupe objekte. To znači:

- tamo gde ima dovoljno jeftine radne snage, - gde je nerealno očekivati dovoljno visok stepen ukupne (disciplinovane)

organizovanosti, - gde produktivnost rada ne utiče značajnije na ukupan rezultat (ekonomič-

nost).

197

Za uslove naše zemlje ova grupa objekata zaslužuje najvišu pažnju. Pored najvažnijeg razloga (niski troškovi izgradnje) treba istaći još i:

a) troškovi opremanja objekata ove grupe ne moraju da pređu 50% u od-nosu na (obaveznu) opremu objekata prethodne grupe,

b) uvođenje objekata ove grupe u praktično korišćenje je lakše i jedno-stavnije.

Međutim, u isto vreme je želja (a svakako i potreba) da se i u ovom tipu objekata postižu najbolji rezultati. Da bi se u tome zaista i uspelo potrebno je:

1) Kod izgradnje ispuniti u detaljima sve ono, što je potrebno kao uslov za visoke proizvodne rezultate. To bi minimalno bilo:

1-1) prostor za ležanje svinja u tovu mora da omogući visoku udobnost smeštaja (ležanja) i temperature;

1-2) korišćenje savremenih hranilica, pre svega na bazi kašaste i tečne hrane;

1-3) obezbediti visok stepen higijene sredine, uključujući vazduh!

2) Kod korišćenja objekata je takođe slično. Naime, kod ovih objekata je uticaj čoveka - radnika veliki. To se ispoljava bar na 2 načina:

2-1) kontrola i (svakodnevno) održavanje opreme, pre svega za ishranu i napajanje, kao i održavanje higijene;

2-2) redovnu i čestu kontrolu svih životinja u tovu radi zapažanja pro-mena i dodatnih intervencija.

TREĆA GRUPA - kombinovani objekti

Ova grupa je na neki način - veštačka! Naime, ovu grupu objekata čini kombinacija iz prve dve grupe. To kombinovanje može biti na razne načine i iz raznih pobuda, odnosno sa raznim ciljevima. Ipak, ova grupa objekata nije neka celina, pa se navodi samo kao mogućnost, koja nastaje iz dve osnovne grupe objekata.

TIPOVI ZATVORENIH OBJEKATA SA KONTROLISANOM KLIMOM

Ova grupa objekata je već odavno poznata i ima standardizovana rešenja. Kod nekih kategorija se ovakvi objekti obavezno moraju da koriste, pre svega za odgajalište, a zatim i za prasilište. U velikom broju slučajeva u ovakvim objek-tima se odvija i tov svinja.

198

Samo, objekti ove grupe spadaju u najskuplje, bez obzira na određene pred-nosti u pogledu postizanja proizvodnih rezultata i smanjenog utroška rada.

U objektima ovog tipa klima je redovno kontrolisana. To znači da se u nji-ma klima može da prilagođava uzrastu (potrebama) svinja. Pri tome se izdvajaju tri osnovne stvari:

- u toku zime sačuvati najveći deo toplote, odnosno održavati minimum potrebne temperature,

- u toku leta “odnositi” višak toplote, - u toku cele godine obezbeđivati potrebne količine čistog vazduha.

Ovaj tip objekata ima 3 osnovne karakteristike:

1) vrlo intenzivno korišćenje, što znači veliki broj životinja na maloj površini,

2) visok stepen mehanizovanosti, pa veoma mali utrošak rada, 3) visoki troškovi izgradnje i opremanja.

Na ovom mestu treba istaći još bar 2 podatka:

- u najrazvijenijim zemljama Zapadne Evrope ovaj tip objekata kod tov zauzima bar 80%,

- udeo ovih objekata se poslednjih godina ne povećava, već šta više sma-njuje na račun jeftinijih i jednostavnijih, odnosno sa sve prirodnijim držanjem životinja.

- ipak, objekti ove grupe i dalje opstaju, pošto se postižu najbolji rezultati. Jer, ovde su potpuno kontrolisani klimatski uslovi, najveći stepen higijene i - potrebno je najmanje rada!

Od velikog broja tipova i varijanti objekata ove grupe kod tova svinja iz-dvajaju se dve najviše zastupljene grupe: sa polurešetkastim i sa potpuno rešet-kastim podovima.

Objekti - boksevi sa polurešetkastim podovima

Tov svinja odvija se u grupama od po 10-15 grupa/boks. Cela površina bok- sa deli se na puni deo i na rešetkasti deo.

Puni deo zauzima nešto veći deo boksa, na pr. 60-75%. On je sa malim nagibom ka rešetkastom delu. U pod ovog dela boksa treba ugraditi toplotnu izolaciju. Ovaj puni deo boksa nalazi se obavezno uz korita ili hranilice.

Rešetkasti deo boksa kao manji zauzima 25-40% od cele površine boksa. Danas se pravi skoro isključivo od armirano-betonskih gredica.

199

Sl. 3. Objekat sa polurešetkastim podom

Ukupna površina boksa iznosi oko 0,60-0,65 m2/TM (tovno mesto) u pred-tovu i oko 0,75 m2/TM u završnom tovu. Jedan boks sa 15 TM u predtovu (na pr. 4,0 x 2,3 m) može da ima oko 12 TM u završnom tovu.

Prednost ovog tipa bokseva je u tome što se lakše rešava pitanje toplote u toku zime. Naime, kada je najhladnije svinje leže isključivo na punom delu bok- sa, pa lakše podnose nedostatak toplote u vazduhu. Kod savremenih farmi on se koristi najčešće za predtov, kada je u stvari veoma važno da se ostvari toplotni bilans.

Nedostatak ovih bokseva je zbog nešto veće površine (u odnosu na potpuno rešetkaste bokseva). Kod njih je i veća opasnost od jačeg prljanja bokseva. U principu, koriste se ređe, nego boksevi sa potpuno rešetkastim podovima.

Objekti sa boksevima sa potpuno rešetkastim podovima

Kod ovog tipa bokseva za svinja (pre svega za tov) ističu se dve karakte-ristike:

- ovde je cela površina boksa rešetkasta, pa se cela koristi "univerzalno" - i za ležanje i za kretanje;

- prostor ovog tipa bokseva se najbolje koristi - znači treba ga najmanje po jednom mestu za svinje.

200

Ukupna površina boksa iznosi oko 0,5 m2/TM u predtovu i oko 0,6 m2/TM u završnom tovu

Sl. 4. Objekat za svinje sa potpuno rešetkastim podo vima

Ovo je daleko najčešći tip objekata, odn. bokseva za tov, što znači za naj-mnogobrojniju kategoriju svinja. Za ovakve bokseve i način držanja svinja pod-razumeva se da imaju obezbeđene sve uslove u najpogodnijem obliku. To znači potpuno obezbeđenje mikro-klime - dovoljne količine svežeg vazduha i dovolj- nu toplotu. Uz to se obezbeđuje i najveća moguća čistoća (higijena). Na taj na-čin se u ovim objektima postižu najbolji proizvodni rezultati, kao najbrži prirast, najmanji gubici, najbolje iskorišćenje hrane, itd. Uz to je potrebno najmanje rada!

Naravno, podizanje i opremanje objekata sa potpuno rešetkastim podovima je uvek - najskuplje! Na pr. ne retko to znači i investiciju od oko 1.000 poena po jednom tovnom mestu (ili čak i više od vrednosti za oko 500 kg žive mere u otkupu svinja)!

Kod ova dva tipa objekata za svinje ne koristi se prostirka. Znači, formira se tečni stajnjak. On se potpuno i sigurno odvodi na više načina bez učešća rada čoveka, ili je taj rad vrlo mali. Isto tako se retko koristi dodatna voda. Znači, svi dalji postupci sa tečnim stajnjakom (iznošenje iz staja, lagerovanje, dorada ili obrada, odnošenje izvan farme i korišćenje) su manje - više mehanizovani i u praksi se standardno koriste.

201

TIPOVI OTVORENIH OBJEKATA SA PRIRODNOM KLIMOM

U praksi se koristi veći broj tipova i varijanti ove grupe objekata za svinje. Među njima se, ipak, ističu 3 osnovna: sa dubokom prostirkom, sa kosim podom i sa sanducima za spavanje.

Zajednička osobina im je to što u najvećoj meri imaju prirodnu klimu u objektu. Ipak, svaki tip ima i svoje specifičnosti, a to znači prednosti i mane.

Za korišćenje ovih objekata ima mnogo razloga, ali se ističu dve osnovne grupe razloga. To su manja ukupna ulaganja (niže investicije) i prirodnije (zdravije) držanje svinja.

Manja ulaganja odnose se, pre svega, na podizanje objekata (staja). Naime, u ovom slučaju objekti služe samo kao neka vrsta spoljne zaštite od nekontroli-sanog pristupa (ljudi i životinja). Na taj način se objekti podižu lakše, brže i - mnogo jeftinije. Time se direktno utiče na smanjivanje ukupnih troškova pro-izvodnje svinjskog mesa, odn. na obezbeđenje ekonomičnosti te proizvodnje.

Prirodnije držanje svinja ima istovremeno dva cilja:

- da se u najvećoj meri očuva zdravlje svinja, odnosno spreči opasnost od pojava većih obolenja,

- da se takvim držanje svinja dobiju zdraviji proizvodi, znači meso za nes-metanu širu upotrebu.

Boksevi sa dubokom prostirkom

Držanje svinja na tzv. dubokoj prostirci je jedan od najstarijih, koji se za-držao i u današnje vreme pod određenim uslovima. Koristi se za sve kategorije: krmače u čekalištu, odgoj prasadi i za tov.

Osnovni uslov je da se ras-polaže sa dosta prostirke (slame). Jer, u proseku treba računati sa 10 ili više kg dnevno po jednom uslovnom grlu!

Dalji uslov je povećani utro-šak rada - za prostiranje i za ras-tresanje prostirke, za čišćenje, za održavanje higijene. Znači treba imati dovoljno radne snage.

Sl. 5. Tipi čan objekat za tov svinja

sa dubokom prostirkom

202

Sa korišćenjem mnogo prostirke pojavljuju se i određene prednosti, a to su:

- veoma jeftini i jednostavni objekti (koji, istina, moraju biti dovoljno visoki),

- jednostavnije rešavanje problema stajnjaka, - čvrsti stajnjak je bolja podloga za đubrenje, naročito kod intenzivne biljne

proizvodnje (povrtarstvo).

Sa dubokom prostirkom prave se relativno veliki boksevi za veći broj svi-nja. Na primer za 10-15 krmača, za 30-50 prasadi, za 20-40 tovljenika. Boks ima dva dela: najveći deo (čak i do ¾ boksa) je spušten, a samo manji uzdignut.

Na spuštenom delu koristi se prostirka, i to 2-3 puta nedeljno. Ovde svinje provode najveći deo vremena. U pogledu čišćenja moguće je više načina. Izdva-jaju se dva:

- posle nekog perioda, na primer posle 3 ili 6 meseci, obično posle nekog turnusa (odgoja prasadi ili tova),

- čak posle 2 ili 3 turnusa; tada se objektu već pojavljuje pravi kompost od stajnjaka.

Na delu, koji je uzdignut za 3-4 stepenice, nalazi se oprema za hranjenje i napajanje. Poslednjih godina za ishranu se koriste skoro isključivo nove hrani-lice za kašastu hranu (odn. hranilice + pojilice), ali i sve više (kod većih farmi) i oprema za tečnu hranu.

Duboka prostirka kod držanja krmača se sve više kombinuje sa automatima za programiranu ishranu. Tada se formiraju toliko velike grupe, koliko je odgo-varajuće za jedan automat.

Treba istaći da se za ovaj način držanja svinja najpre koriste postojeći stari jednostavni objekti bez tavanica, znači sa dovoljnom visinom radi većih količina vazduha.

Boksevi sa kosim podom

Objekti za svinje sa boksevima, koji imaju izražen kosi pod, spadaju u no-vija rešenja. Koriste se pre svega za tov, a potom i za odgoj prasadi. Imaju neko-liko karakterističnih osobina:

- pod bokseva ima veliki nagib od 8-10%, - odnos dužine i širine bokseva ne bi trebao da bude manji od 2:1, - pri poprečni zid (pregradu) pri vrhu bokseva postavljaju se rešetkaste

“korpe” sa slamom.

203

Princip korišćenja je jednostavan:

- svinje rado čupkaju slamu (više kao zabavom!), manje pojedu, a veći deo slu-ži kao prostirka,

- slama - prostirka se postepeno potiskuje naniže ka kanalu za čišćenje; pro-stirka je radi toga najčistija u gornjem delu boksa, a najprljavija u donjem ka kanalu,

- u zimskom periodu, na primer od 4-5 meseci, gornji deo boksa se deli-mično “pokriva” jednom rešetkom na visini od oko 1 m, na koji se postavlja sloj slame; time se stvaraju povoljniji (topliji) uslovi za ležanje - spavanje.

Za ishranu se i ovde sve češće koriste nove hranilice za kašastu hranu. Po pravilu postavlja se jedna na pregradu između dva boksa, što znači za 25-30 tov-nih mesta.

Ovde je takođe podizanje jednostavno i jeftino, pa treba očekivati dalju veću primenu u praksi. Ukupna površina boksa za kraj tova je oko 1 m2/TM.

U zavisnosti od količine slame kao prostirke dobija se veći ili manji deo čvrstog stajnjaka.

Boksevi sa "sanducima" za spavanje

Ovo je specifičan način držanja svinja, pre svega prasadi u odgoju, a zatim svinja u tovu. Svaka grupa svinja (znači - svaki boks) ima jasno razgraničena dva dela, ili bolje rečeno - dve klima-zone:

•••• zatvoreni deo u vidu "sanduka", koji služi isključivo za ležanje, odn. spavanje. Njegova površina iznosi oko 0,5 m2/TM na kraju tova, odn. oko polo-vine na početku tova. Visina "sanduka" je oko 1 m. Prednji deo prema otvore-nom delu boksa je otvoren za ulaz - izlaz grla. Taj deo, ipak, ima neku vrstu plastično-gumiranih zavesica, koje doprinose očuvanju toplote. Naime, ceo "sanduk" mora biti dobro toplotno izolovan. Ležanjem svinje u njemu brzo obezbede dovoljnu temperaturu, koja je blizu telesne temperature. Time se stvori veoma ugodna atmosfera, koja privlači svinje da češće dolaze u "spavao-nicu"”i da u njoj duže ostaju. Ovo se posebno odnosi na zimski period.

Sl. 6. Novi tip objekata za tov svinja

sa kosim podom

204

•••• otvoreni deo ima sličnu, ili malo veću površinu. Taj deo boksa može biti sa rešetkastim ili sa punim podom, znači raznih kombinacija. Važno je da se obezbedi da feces (izmet) brže i lakše odlazi, odn. da se lakše čisti.

Ovde se retko koristi prostirka, ili pak samo u zimskim hladnim danima. Ali, i tada manje količine u delu za spavanje. Kada se koristi za odgoj prasadi, onda se u pod “sanduka” ugrađuje i podno grejanje. To veoma prija prasadima, pa ona vrlo brzo odrastaju.

Ako je prostor “sanduka” dobro odmeren (a bolje da je “knap”, nego suviše veliki!), onda svinje taj prostor stalno održavaju u čistom stanju!

Ovaj tip objekata se nameće po tome što je jeftin i kao način prirodnijeg držanja svinja, pa time i proizvodnje zdravijeg mesa. U njima ukupni proizvodni rezultati mogu biti - najviši!

DELOVI OBJEKATA

U vezi podizanja (izgradnje) objekata za svinje predstaviće se samo naj-važniji delovi sa kratkim karakteristikama. Cilj je da investitor lakše opredeli (da mu se olakša izbor) kod podizanja novih ili rekonstrukcije postojećih starih objekata.

Mesto i položaj objekata

Kod većine postojećih poljoprivrednih gazdinstava (privatnog sektora) ras-položivi prostor za bilo kakve veće objekte za svinje je - mali! Osnovni razlog je zagađenje okoline, pre svega preko neprijatnih mirisa. Iz tog razloga je veoma važno da se objekti za svinje drže u čistom stanju, i to bar na 3 načina:

- opštim održavanjem higijene svinja i objekata,

- najpovoljnijim mogućim rešenjem sa tečnim stajnjakom (o ovome opšir-nije u posebnom poglavlju),

- obezbeđenjem dovoljnih količina svežeg vazduha i usmerenim odvođe-njem prerađenog (nečistog) vazduha.

Sl. 7. Novija rešenja objekata za tov svinja

sa tzv. sanducima za ležanje

205

Kod većih specijalizovanih farmi prvi uslov trajnog povoljnog rešenja je da se ima dovoljno prostora i time obezbedi dovoljno minimalno rastojanje (izo-lacija) objekata za svinje od drugih objekata (o tome više u poglavlju o klimi).

Pored određivanja mesta objekata za svinje jedna od najvažnijih odluka je i određivanje položaja tih objekata..

U stvari, takva odluka bi trebala da bude jednostavna i sigurna, ako se poštuje stalno pravilo. To pravilo glasi: objekti se postavljaju popreko u odnosu na pravac kretanja glavnih vetrova. Za to postoji samo jedan pravi razlog: da se obezbedi sigurnije i bolje provetravanje objekata!

Naravno, ako je ikako moguće, glavni smer vetrova treba da bude od stambenih objekata (a ne ka njima)!

Podna konstrukcija objekata

U troškove izgradnje objekata za svinje, kao podna konstrukcija računaju se svi troškovi do izgradnje same zgrade. Po grupama radova to su zemljani i svi betonski radovi oko fundamenta (osnove), kao i oko poda i kanala (eventualno i sa gredicama - rešetkama).

U ovom pogledu, u principu razlikuju se dve grupe objekata: sa ravnim podom (i plitkim kana-lima) i sa dubokim kanalima sa gredicama (rešetkama).

Po troškovima izgradnje pod-ne konstrukcije ove dve grupe se jako razlikuju. Naime, troškovi su za 2. grupu objekata mnogo veći, ne retko i za preko 50%! Iz tog razloga su objekti iz 1. grupe uvek od značaja, pa čak i onda, kada njihovo korišćenje zahteva, na primer, više ručnog rada.

Sl. 8. Kod odre đivanja polažaja objekata za svinje nastojati da oni budu popreko na pravac

glavnih vetrova

Sl. 9. Kao rešetke u najve ćem broju slu čajeva služe armirano-betonske

gredice raznih dimenzija

206

Sl. 10. Kao materijal za rešetke poslednjih godina s e sve više koriste vešta čke materije: levo masivnije za krmače, desno tanje za prasad

Ima još jedna eventualna pogodnost objekata 1. grupe. Kod njih je moguće

korišćenje i prostirke. Time je moguće stvoriti pogodnije uslove za svinje i bez obezbeđenja veštačkih uslova (na pr. toplote).

Nije, na kraju, za potcenjivanje još jedna stvar. Za izgradnju objekata 2. grupe mora se koristiti cement višeg kvaliteta, a svi radovi se moraju izvesti vrlo precizno. Kod objekata 1. grupe mnogi radovi se mogu izvesti i jednostavnije, često i uz sopstveno ulaganje rada, odn. među-susedsku pomoć!

Konstrukcije zgrada

Kod jednostavnijih, odn. tzv. otvorenih objekata same zgrade služe kao fi-zička zaštita od nekontrolisanog ulaska (ljudi ili životinja) i kao zaštita od pada-vina i vetrova. Oni imaju noseću i krovnu konstrukciju Noseća konstrukcija mo-že biti od drveta (okruglog ili sečenog), metala ili betonska. U praksi je kon-strukcija od okruglog drveta jeftinija od sečenog ili od metalne konstrukcije.

“Zatvaranje” zgrada ovog tipa najčešće je sa drvenim letvama (daskama) ili pločama (u donjem delu) od raznog lakog materijala (danas su to često gotovi prefabrikati).

Kao zaštita od vetrova kod otvorenih objekata poslednjih godina se sve više koriste samo zaštitne mreže od plastičnih materijala. One su veoma jeftine, lako se postavljaju, pomeraju ili skidaju.

207

Metalna konstrukcija mora biti zaštićena toplim cinkovanjem. Ona se lako montira i dobro prilagođava svim dimenzijama.

Za zatvorene objekte sa regulisanom klimom koriste se dva tipa zgrada: metalne konstrukcije sa termo-izolovanom popunom i zidane zgrade.

Zgrade metalnih konstrukcija (nosača) rade se serijski u mnogo varijanti nosača i zidova. Dobra toplotna izolacija podrazumeva i dobro rečenje pojave tzv. hladnih mostova.

Zidane zgrade imaju takođe mnogo varijanti, na pr. da li je jedno- ili dvo-slojno zidanje, sa manjim ili većim blokovima, ili pak od već gotovih delova zidova, kao i sa više vrsta izolacionih materijala. Naravno, stepen toplotne izo-lacije je veoma važan. Koeficijent toplotne provodljivosti (tzv. k-vrednost) treba da bude što manji, na pr. samo 0,5 ili čak 0,4 i manje W/ m2K.

Poslednjih godina specijalizovane građevinske organizacije nude sve više gotovih građevinskih elemenata. Oni su često u vidu “sendviča” kao višeslojni i redovno sa dobrom toplotnom izolacijom.

Pregradni zidovi

Pregradni zidovi služe samo za podelu zgrade kao celine na delove - ode-lenja prema tehnološkim zahtevima. Tada mogu da imaju male debljine, na pr. samo 5-6 cm.

Međutim, kada pregradni zidovi imaju i zadatke nosećih konstrukcija, nji-hova debljina je 12-17 cm

Kao formalni pregradni zidovi sve češće se prave na bazi veštačkih mate-rijala (lagani, trajni, lako se peru - čiste).

Tavanica - krov

Objekti - zgrade sa toplotnom izolacijom najčešće imaju i tavanicu. Ona mora da ima slična termo-izolaciona svojstva (k - vrednost najviše 0,5) kao i zi-dovi. Ređe se umesto tavanica koriste terno-izolovani krovovi.

Za krovnu konstrukciju se koriste različiti materijali, iako je to i dalje naj-češće drvo. Nagibi krova su takođe različiti: oko 15 stepeni kod zgrada sa tava-nicom, ili 20 i više stepeni kod otvorenih objekata.

208

Prozori i vrata

Kod zgrada sa termo-izolacijom prozori i vrata predstavljaju neku vrstu slabe tačke! Naime, njihova termo-izolacija je redovno (i znatno!) slabija To su istovremeno i skuplji građevinski elementi. Iz tog razloga treba ih ugrađivati samo onoliko, koliko je to zaista potrebno.

Najpogodniji su prozori sa ramovima na bazi veš-tačkih materijala i sa termo-izolacionim zastakljenjem.

Za spoljna vrata najpogodnija je metalna konstruk-cija, zaštićena od korozije, i sa dobrom termo-izolacijom.

Pregrade - vrata bokseva

Pojedina odelenja svih kategorija svinja dele se pomoću pregrada na manja odelenja - bokseve. Pregrade su najčešće bile od metalnih cevi (šipki), ili od pu-nog metalnog materijala, ili pak kombinovano: donji deo od oko 60 cm puni materijal, a gornji deo od cevi.

Pregrade i materijali za njih imaju veoma važnu ulogu. Naime, svinje sve vreme su u stalnom dodiru (kontaktu) sa njima. Iz tog razloga pregrade, odn. materijali za njih, moraju da ispune više uslova:

- da se lako, brzo i potpuno čiste, - da su - dugotrajni, - da su stabilni (da ih svinje ne oštećuju), - da nisu skupi!

Poslednjih godina, kod novih ob-jekata (ili kod rekonstrukcije starih) koriste se skoro isključivo pregrade od veštačkih materijala. Prave se redovno u kombinaciji sa nerđajućim (prohrom) metalima. U tom slučaju su veoma trajne, pa imaju skoro neograničenu dužinu upotrebe! (Metalni pocinkovani materijali su dovoljno dobri samo ako nisu blizu poda!).

Sl. 11. Vrata, sli čno

kao i prozori, su takođe sve češće od vešta čkih materijala

Sl. 12. Pregrade i vrata bokseva su poslednjih godina skoro isklju čivo

na bazi vešta čkih materijala

209

Pregrade na bazi veštačkih materijala prave se tako da se lako i brzo mon-tiraju (slažu), ako su boksevi standardnih dimenzija (po kategorijama svinja). One ispunjavaju sve navedene zahteve. Nema sumnje, po sadašnjem trendu raz-voja, da će sve pregrade za svinje sve više biti na bazi veštačkih materijala.

Pregrade od betona mogu takođe biti urađene veoma dobro kao ploče malih debljina i glatkih površina (ovo je važno radi lakšeg, bržeg i potpunijeg pranja).

Drvo takođe dolazi u obzir za pregrade. Ono se lako obrađuje, ali se koristi samo ako se lakše (jeftinije) obezbedi.

Vrata na boksevima se uvek postavljaju na krajevima (uglovima), a ne na sredini. Tada su stabilnija, a svinje se lakše isteruju. Dobro je ako se otvaraju na obe strane. Poslednjih godina se i vrata izrađuju sve češće od veštačkih mate-rijala, a “opšivaju” pocinkovanim ili nerđajućim metalom.

NAČINI DRŽANJA PO KATEGORIJAMA

U širem smislu reči u svinjogojstvu su poznate četiri grupe farmi, odnosno četiri nivoa gajenja svinja.

Prve dve grupe su farme za odgoj roditeljskih linija (hibrida). Ove dve grupe su manje poznate u masovnoj proizvodnji.

Farme sa tzv. dedovskim linijama (krmača i nerastova) su osnovna selek-cija. Ima za cilj da, uz pomoć svih naučnih dostignuća, stvara nove rase i hibri-de, koji će biti osnova za dalje umnožavanje. Ovim poslom se bavi veoma mali naučnih institucija i kompanija u svetu.

Roditeljske farme se bave selekcijom i proizvodnjom onih roditeljskih (pri-plodnih) svinja, koje će u masovnoj proizvodnji služiti za proizvodnju prasadi za tov. I ovde se radi o užoj specijalizaciji i o primeni naučnih dostignuća. Radi toga se ovim bavi manji broj farmi, možda samo nekoliko desetina (ređe neko-liko stotina) u jednoj državi. Proizvodi ove dve grupe farmi predstavljaju osnovu celokupnog svinjogojstva jedne države. Od njihove uspešnosti direktno zavisi uspešnost svinjogojstva!

Proizvodnja prasadi predstavlja u stvari držanje priplodnih svinja. Ovo je već masovna proizvodnja kao podloga za konačan cilj - proizvodnju svinjskog mesa.

Farme za proizvodnju prasadi, pogotovo ako su veće, često organizuju sop-stvenu proizvodnju priplodnih grla, pre svega krmača. Takve farme samo povre-meno nabavljaju visoko-kvalitetna grla sa strane, odn. od roditeljskih farmi.

210

Manje farme za proizvodnju prasadi bi trebale redovno da nabavljaju pri-plodne nazimice (krmače) sa strane. To je najbolji način da se održi visoka pro-duktivnost po 2-3 osnovna elementa (veliki broj prasadi po krmači, visok kva-litet mesa, manja potrošnja hrane po prirastu). Cilj ove grupe farmi je dobijanje prasadi za tov. To znači da se prasad proizvode i odgajaju do prosečne telesne mase od najmanje 20, a sve češće i 30 kg/prase.

Poslednjih godina, pre svega u SAD, dolazi i ovde do "podele posla":

a) neke farme se usko specijalizuju samo za proizvodnju prasadi. Kod njih se drže (gaje) krmače, koje se na farmi prase i doje (odgajaju) prasad 3-4 ne-delje. Tada prasad imaju prosečno 6-8 kg.

b) druge farme se specijalizuju samo za odgoj prasadi. Na ovim farmama prasad prirastaju do oko navedenih 20, ili još bolje do oko 30 kg/prase (što traje manje od 60 dana).

Naravno, odgojena prasad, dobro pripremljena za tov, odlaze na farme za tov, ili pak ostaju na farmi za odgoj, ako ima i sopstveni tov.

Tov svinja je uvek završna faza svinjogojstva. Jer, konačni cilj je dobijanje kvalitetnog svinjskog mesa.

Poslednjih godina tov svinja se sve više odvaja kao posebna specijalizacija. I to, šta više, uz prostorno odvajanje od proizvodnje i odgoja prasadi! Znači, prasad se sve češće dobijaju sa strane, po pravilu sa sve većom telesnom ma-som. Na ovim farmama tov se odvija, takođe sve češće, u dve faze - faza pred-tova i faza završnog tova.

Farme za tov svinja su najmnogobrojnije u svinjogojstvu. Za to postoji više razloga, ali se izdvajaju tri važnija:

- tov svinja, ako se obezbede kvalitetna prasad, može biti organizovan i na jednostavniji način,

- kroz tov svinja se efikasnije iskorišćavaju najvažniji proizvodi biljne pro-izvodnje (kukuruz, soja, ječam, ...),

- svinjsko meso kao konačan proizvod ima veću vrednost u odnosu na pro-izvode iz biljne proizvodnje.

Znači, da se još jednom istakne, poslednjih godina se farme svinja sve više specijalizuju, one postaju tzv. “otvorene farme” - kada imaju samo proizvodnju prasadi, ili pak sam tov svinja. Smatra se da ove uže specijalizacije i veće iskus-tvo (pravo majstorstvo!) u velikoj meri doprinose postizanju najboljih rezultata! Ovo se odnosi na veliki broj (vlasnika i jedine radne snage) manjih farmi.

211

Veće farme, u našoj državi su to skoro isključivo društvene farme, ostaju i dalje tzv. "zatvorene farme". To znači da imaju potpuno zatvoren ciklus: držanje priplodnih svinja, proizvodnju i odgoj prasadi i tov svinja. Takve farme moraju da imaju potpunu i dobro organizovanu stručnu službu, i to ne samo opštu sto-čarsko-veterinarsku, već pre svega i selekcionu!

DRŽANJE PRIPLODNIH KRMA ČA

Priplodne svinje predstavljaju osnovu kompletne (zatvorene) farme svinja i svinjogojstva uopšte. Najveći deo ukupne uspešnosti (rentabilnosti) svinjogoj-stva zavisi upravo od (kvaliteta) priplodnih grla.

Kada se govori o priplodnim grlima, onda se misli, pre svega, na krmače, zato što je njih neuporedivo više! Čak i kada je potpuno prirodno osemenjavanje jedan nerast dolazi na oko 25 krmača. Znači, i tada je odnos 1 : 25! Kod veštač-kog osemenjavanja, koje sve više preovladava, brigu oko držanja nerastova i proizvodnje semena preuzima neka usko specijalizovana (i zvanično priznata) organizacija.

I na farmama sa (skoro) potpuno veštačkim osemenjavanjem drže se ne-rastovi. Oni tada služe samo za to da podstiču pojavu i lakše uočavanje pol-nog žara (estrusa). U tu svrhu se drže najmanje dva nerasta - “probača”.

Aktivne krmače (u proizvodnji) imaju neku vrstu kružnog kretanja na far-mi. To su tri standardna mesta ili faze: bukarište ("eros-centar"), čekali-šte, prasilište. Krmače se, inače, mogu da drže individualno (izolovano) ili grupno (slobodno).

U toku pomenutog “kruženja” krmače se obavezno drže individualno (poje-dinačno) u nekim fazama. Na pr. u prasilištu (u uklještivaču), u bukarištu (u ka-vezima), jednim delom i u čekalištu. Na većim savremenim farmama krmače veći deo vremena provode individualno, skoro isključivo u kavezima (raniji, stariji način držanja krmača vezivanjem je skoro nestao, ili je čak zabranjen).

Samo jednim delom, kao visoko-suprasne, krmače se drže slobodno, u gru-pama.

Sl. 13. Kriti čne faze embriona (dani posle oplodnje); u prvih 25 (do 40)

dana posle oplodnje krma če moraju mirovati;

1-u materici, 2-migracija, 3-“smeštaj”, 4-implantacija, 5-resorpcija

212

Bukarište ("eros - centar")

Bukarište je posebno odelenje, koje služi za osemenjavanje (oplodnju) krmača. U njemu se drže sve one krmače (ili nazimice), koje treba u što manjem broju narednih dana (najviše 7-10) osemeniti. Naravno, tu su i nerastovi, bilo da služe za prirodno osemenjavanje, ili pak samo kao nerastovi za brže izazivanje polnog žara - estrusa ("probači").

Nerastovi su u boksevima, a krmače u individualnim kavezima.

Boksevi za nerastove su veličine 6-8 m2, u zavisnosti da li služe i za pri-rodno osemenjavanje. Veći deo boksa je obično sa rešetkastim podom (ili na neki način perforiran). Manji deo se posebno pravi kao udobniji deo za ležanje (širine bar 1,2 m). Ograda boksa visine 1,2-1,4 m je obavezno sa vertikalnim šipkama (cevima). U boksu je samo veliko korito za ishranu i jedna pojilica. Vrata na boksu su širine 80 cm.

Kavezi za krmače u bukarištu su specifični. Dužina i širina su ima standard- ne, na pr. 180 (200) x 65 (70) cm, ali je visina dvojaka - prednji deo do korita je visine 100, a drugi (zadnji) je spušten (niži). Time su krmače ukupno pregled-nije, lakši je pristup do krmača, pa time i kontrola (osmatranje).

Sl. 14. Tipi čni kavezi za krma če u bukarištu

Sl. 15. Osnova jednog klasi čnog bukarišta

213

U bukarištu je veoma važno da su krmače i nerast u blizini i u - kontaktu. Što češće i bliže - to bolje. U tom pogledu postoje dva načina:

a) stariji, ali još uvek više raširen: nerast se povremeno, češće dnevno, pušta u hodnik i šetanjem dolazi do svake krmače. On time brže izaziva polni žar, koji se time i lakše (sigurnije) otkriva. Time dolazi do bržeg i sigurnijeg osemenjavanja.

b) noviji način je poznat po tome da dolazi iz Danske, znači iz zemlje, gde se postižu vrhunski rezultati u svinjogojstvu! Po tom načinu nerast i krmače za oseme-njavanje su u stalnom, neprekidnom kontaktu najmanje 100 sati posle zalučenja (dolaska iz prasilišta). Kavezi za krmače se postavljaju upravo na boks sa nerastom, pa je kontakt “glava - glavi”! Čak direk-tnim dodirima njuškama! Smatra se da se kod ovakvog “intenzivnog bukarišta” estrus izaziva još brže, još jače ispoljava i - sigurnije zapa-ža. Rezultat toga je brže i sigurnije osemenjavanje. Sve to se postiže za 3 dana, svakako ne duže od 6 dana (koliko krmače ostaju u bukarištu). U većini slučajeva estrus “bukne” već 3. dan, a osemenjavanje se oba-vlja 4. i 5. dana.

Kod ovog načina krmače ostaju još 21 dan u bukarištu, ali u standardnim kavezima dalje od neposrednog kontakta sa nerastom. Taj period od 3 nedelje (po nekad i do 2. kontrole, znači čak 6 nedelja) krmače obavezno provode u ka-vezima. Time se potpuno zaštićene od opasnosti međusobnog povređivanja, sigurnija je kontrola uspešnosti oplođenja i opšteg stanja krmača.

Sl. 16. Osnova novog shvatanja bukarišta -

neposredni kontakt nerasta i krma ča glava-glavi

214

Čekalište

Posle osemenjavanja i kontrole krmače dolaze u odelenje, koje se naziva čekalište. Tu ostaju sve do prevođenja u prasilište, a to je na oko 7 dana pre pra-šenja. Znači, u čekalištu krmače provode najveći deo vremena. Koliko je to stvarno zavisi od toga, kada krmače dolaze u čekalište: posle 3 ili posle 6 ne-delja od osemenjavanja.

U čekalištu se krmače drže na dva načina: pojedinačno (individualno) ili grupno (slobodno).

Pojedinačno držanje krmača u čekalištu je u standardnim kavezima uobiča-jenih dimenzija 180 (200) x 65(70) x 100 (110) cm. Ovo držanje ima dosta pred-nosti, kao što su individualna nega i ishrana, i sl. Ipak, najvažnije je sprečavanje međusobnog uznemiravanja i povređivanja krmača u ranoj fazi oplođenosti, što znači u vreme kada je plod u formiranju i kada je najosetljiviji! Ta faza traje bar 35-40 dana.

Sl. 17. Dva tipa kaveza za krma če u čekalištu, osnova i presek

sa punim podom i sa polurešetkastim podom

Ovaj način držanja ima i nedostataka. Najveći je u tome što se krmače ne kreću. Time im slabi kondicija i opšta telesna otpornost. Iz tog razloga se sve više uvodi čak i zakonska obaveza da se krmačama jednim delom pruži moguć-nost kretanja u čekalištu.

215

Kavezi se prave standard-no od cevi. Važno je da u pred-njem delu budu cevi postavlje-ne i odozgo, kako bi se sprečili pokušaji iskakanja iz kaveza. Stranice na prednjem delu tre-baju da budu od punog mate-rijala. U kavezu od opreme na-laze se samo korito i pojilica. Korito mora da bude dovoljno veliko (poluprečnika oko 20 cm). Najčešće je od kvalitetnog materijala, kao čisti sud za is-hranu. Važno je da se omogući redovno i temeljno čišćenje. Pojilica se postavlja iznad ko-rita. Pojilice su sve češće u vi-du prskalica. Krmače su veliki potrošači vode, pa se pojilice moraju redovno da kontrolišu I proverava njihova ispravnost.

Vrata na kavezima se moraju lako da otvaraju, najbolje na obe strane, pre svega radi lakšeg čišćenja ležišta.

Pod (podloga) ležišta krmača u kavezima mora biti sa dobrom toplotnom izolacijom. Podloga ne sme da bude klizava, kao ni suviše rapava. Za površinski sloj često se koristi specijalni asfalt.

Zadnji deo podloge ležišta je sve češće rešetkast, sa gredicama od 8-9 cm i “šlicevima” od 16-17 mm. Međutim, ako je podloga puna, onda se ona u završ-nom delu spušta sa 10-12 cm radi lakšeg čišćenja. Zimi je tada olakšano koriš-ćenje i prostirke, što svakako krmačama dobro dođe.

Kavezi se postavljaju u čekalištu u 2 ili 4 reda. Najčešće po 2 reda imaju zajednički hodnik za čišćenje. Na suprotnoj strani je hodnik za hranjenje, širine 60 cm, ako je ishrana automatska a kod ručne ishrane.širina je i do 120 cm

Grupno (slobodno) držanje krmača u čekalištu se sve više nameće i - širi! Time se veoma pozitivno utiče na zdravlje i kondiciju krmača. Tada se formi-raju stalne grupe, koje se grupno prevode. Na ovaj način se mogu bolje da isko-riste i postojeći stari objekti.

Sl. 18. Kavez sa ure đajem sa povremeno

puštanje krma ča

Sl. 19. Kavez za krma če sa uređajem za samo-puštanje, odn. samo-zatvaranje

216

Poslednjih godina grupno držanje se širi i zbog sve veće i sigurnije primene automatskih stanica za programiranu ishranu. Istina, u našoj zemlji, po trenutnoj situaciji, ove stanice mogu da imaju značaj samo na manjem broju većih farmi.

Pored velikih prednosti grupno držanje ima i neke mane. Najveća je svaka- ko stalna pojava međusobne borbe za rang u grupi. Time se uvek javlja i opas-nost od povređivanja. Pored teže kontrole kod ovog načina držanja treba više rada i veći prostor staja.

Za čekališta se formiraju manje grupe suprasnih krmača (i nazimica), na pr. od 4 do 6. Za njihovo držanje nudi se veći broj varijanti, kao što su dvodelni ili trodelni boksevi, sa dubokom prostirkom, u odvojenim kućicama, itd. Broj vari-janti se povećava i time da li su podovi rešetkasti ili puni, i sl.

a) Dvodelni boksevi imaju baš dva odvojena dela. Praktično veći deo čine pravi kavezi normalnih dimenzija, koji služe za ležanje i ishranu. Znači, pre sve-ga, širine 65 (70) cm. Ti kavezi imaju vrata na sebi, koja se mogu da otvaraju po potrebi. Time se krmače puštaju u drugi deo, koji se predviđen za kretanje. Ako je ovaj prostor za kretanje mali, onda se krmače puštaju povremeno i samo poje-dinačno na kretanje. Znači, na smenu! Ovim se na neki način ispunjavaju neke zakonske odredbe o obaveznom kretanju krmača, iako je ono veoma ograničeno! Istina, time se štedi na prostoru, pa je držanje intenzivnije!

Sl. 20. Presek dvodelnog boksa za grupno držanje krma ča

Kod farmi, koje su građene u poslednje vreme, samo 2/3 ležišta krmača je puni pod sa toplotnom izolacijom. Ostali deo je skoro isključivo kao potpuna re-šetka. Korito za ishranu i pojilica su kao kod klasičnih kaveza.

217

b) Trodelni boksevi imaju znatno veću ukupnu površinu. Prvi deo, uz ko-rita, ima klasične kaveze, ali su oni znatno uži, na pr. samo 45 cm. Taj deo bok-seva služi isključivo kao stajalište u toku ishrane! Ti kavezi imaju čak i vrata, koja se zatvaraju u toku ishrane. Time se apsolutno isključuje opasnost od me-đusobnog uznemiravanja, jer ono praktično dolazi do izražaja samo u toku ishrane! Ostali deo boksa je bez ikakvih pregrada. Često se deli na dva dela: uži uz kaveze u vidu plićeg kanala. Služi za lakše i sigurnije čišćenje.

Sl. 21. Presek trodelnog boksa za grupno držanje krma ča

Treći deo je sa punim podom, koji ima pad ka ka-nalu i svakako dobro toplotnu izolaciju. Na ovom delu se u hladnim danima može da ko-risti prostirka, što je veoma pogodno. Po potrebi, povrh bokseva se postavljaju rešetke sa slojem slame, što takođe služi kao toplotna zaštita.

c) Boksevi sa dubokom prostirkom još uvek nalaze primenu, naročito u uslovima kada ima dovoljno prostirke i kada je moguće iskorišćenje nekih starih objekata. Dnevne količine prostirke su oko 3-4 kg/krmača. Ovde je svakako i veći utrošak rada.

Sl. 22. Osnova i presek specifi čnog hladnog, trodelnog objekta za krma če. Samo je deo za

ležanje (desno) toplotno izolovan i sa prostirkom

218

Boks po pra-vilu ima 2 dela:

- uzdignuti sa oko 40-60 cm, koji služi za ishranu,

- spušteni deo sa dovoljno pros-tirke, veličine oko 2 m2/krmača.

d) Držanje u posebnim kućicama se ponovo nameće preko sve većih zah-

teva za prirodnijim držanjem krmača. Kućice služe kao prostor za ležanje, naj-češće imaju i prostirku (pa radi toga treba više rada). Hranilicu su izvan kućica. Taj prostor je natkriven, dok je ostali prostor za kretanje otkriven i potpuno slo-bodan. i najčešće nebetoniran - zemljan.

Za sada se ovaj način držanja suprasnih krmača samo spominje kao alter-nativa, koja za široku praksu nema većeg značaja.

Prasilište

Prasilišta se uvek prave kao posebna odelenja, u koja se smešta manji ili veći broj bokseva za prašenje. Najmanja odelenje imaju po 4, a najveća mogu da imaju čak i 30 bokseva.

Prasilišta su na farmama oni delovi, koji zaslužuju najviše pažnje. Redovno se koriste po sistemu "sve unutra - sve napolje". Znači, svako odelenje se isto-vremeno puni, a potom istovremeno i prazni. Ovo bi u praksi zaista trebalo prak-tikovati. Time se obezbeđuje važna mogućnost za češće i temeljno čišćenje, pra-nje i dezinfekciju. To je i najbolja preventivna mera za očuvanje zdravlja krma- ča i očuvanje najvećeg broja od ukupno oprašenog broja prasadi.

Boks za prašenje čini osnovnu jedinicu. Boks treba koristiti i kod najma-njih farmi, znači već i kod onih, koji imaju samo nekoliko krmača. Svaki boks se oprema tako da ispuni bar dve najvažnije funkcije:

- da sačuva prasad u prvim satima i prvim danima od krmača - ugnječenja i gaženja,

- da omogući brži, nesmetan razvoj prasadi.

Sl. 23. Boks za krma če sa dubokom prostirkom

219

Sl. 24. Osnova i presek tipi čnog boksa za prašenje. Levo od krma če, u širem

prostoru za prasad: prostor za ležanje prasadi sa p odnim grejanjem i sa hranilicom; desno uži prostor za prasad sa pojilico m

Boksevi za prašenje se već odavno proizvode standardno, iako ih ima mno- go varijanti. Dve grupe varijanti se odmah izdvajaju. To je po položaju uklješti-vača: sa paralelno i sa koso dijagonalno postavljenim uklještivačem.

Boksevi imaju prosečnu površinu od oko 3,5 do oko 5,0 m2. Jedna od strana boksa je uvek nešto duža, na pr. 2,4 x 1,8 m (sa paralelno postav-ljenim uklještivačem), ili 1,8 x 2,3 m (dijagonalno postavljen uklještivač).

Sl. 25. Presek boksa za prašenje sa potpuno

rešetkastim podom (rešetke od vešta čkih masa)

220

Sl. 26. Boksevi za prašenje, dva na čina postavljanja

uklještiva ča - dijagonalno i paralelno. 1 - “gnezda” za prasad sa podnim grejanjem; 2 - korita za krmaču sa pojilicom;

3 - pojilice za prasad; 4 - hranilice za prasad

Centralni deo boksa predstavlja uklještivač. On se često naziva i zaštitna korpa! Njegova širina u donjem delu je oko 70 cm, a u gornjem je nešto suže-na. Ostala 2 prostora su za prasad: jedan širi (oko 70 cm) za boravak i kretanje, a drugi (oko 40 cm) samo za sisanje (kada je krmača u položaju da je vime okre-nuto na tu stranu).

Sl. 27. Primer boksa sa uklještiva čem, koji se može da podiže

221

Uklještivač za krmaču naziva se još i zaštitnik za prasad. Jer, njegova prava osnovna funkcija i jeste - zaštita prasadi! Krmače su u uklještivačima ograni-čene u kretanju, slično kao i u kavezu. Ali, važnije je to, što su one "ograničene" prilikom spuštanja, kada treba da legnu. Naime, tada krmače ne mogu da spuste telo brzo, skoro onako kada padaju! Uklještivač primorava krmače da se spuš-taju polako, što je dovoljno da se i najmanja prasad udalje (pobegnu) od krmače.

Uklještivač se pravi od 2-3, ređe 4 horizontalne cevi. Donja cev je na oko 30 cm od poda boksa. To omogućava da krmače drže noge ispod cevi, ali i spre-čava podvlačenje pod cevi. Na tu donju cev se postavlja 5-6 kratkih vertikalnih cevi prema podu, dužine oko 15 cm. Gornju parovi horizontalnih cevi se suža-vaju. Odozgo, iznad tela krmača su poprečne cevi, kojima se uklještivač prak-tično "zatvara".

Veoma su pogodni oni uklještivači, čije se dimenzije (dužina i širina) mogu podešavati. Često se jedna strana, a po nekad i obe, može podizati. To jako olak-šava ulaz - izlaz krmača.

Ispred uklještivača nalazi se korito sa pojilicom, kakvo je uobičajeno kod kaveznog načina držanja krmača. Kao veoma pogodno smatra se ono korito, koje može lako da vadi, pa time i čisti - pere. Time je moguće i lakše ručno hra-njenje, a na osnovu ostataka hrane i bolje određivanje potrebne količine hrane.

Prednji deo poda - ležišta za krmače (oko 2/3 ukupne dužine ležišta) treba da bude pun (a ne rešetkast) i sa dobrom toplotnom izolacijom. (Neposredno pre prašenja mnogi praktikuju da se ispod krmača stavi malo slame. To stvara neku formu "gnezda", što krmačama odgovara). Zadnji deo poda - ležišta je rešetkast. To olakšava čišćenje - odnošenje fecesa kao tečnog stajnjaka, ali daje i neku sta-bilnost zadnjim nogama krmača.

Prostor za prasad u boksu za prašenje je uvek iz dva dela. Razlog za to je jasan: da omogući sisanje kod oba položaja tela krmača. Samo, jedan od ta dva prostora se skoro dvostruko širi. Taj prostor služi za pravi boravak prasadi, pre svega ležanje. Iz tog razloga najveći deo ovog šireg prostora pravi se tako da privlači prasad. To se postiže na 2 načina:

- sa udobnim ležajima, - zagrevanjem.

Prostor za ležanje treba da ima površinu od oko 0,7-0.8 m2. Najčešće se pravi kao gumeni prostirač. Ostali deo tog prostora je danas najčešće rešetkast.

Grejanje prostora za ležanje sve češće je dvojako: - kao podno grejanje, - pomoću grejalica.

222

U prvim danima za malu prasad je veoma pogodno da se imaju obe moguć-nosti. Znači - kombinovano! Tada ležišta brzo privlače prasad, ona na njima ostaju dugo, pa je ukupan razvoj brz i povoljan.

Sl. 28. Regulacija temperature za prasad prema njiho vom ponašanju:

1-idealno, kada leže na stranu; 2-dovoljno dobro, ako leže na stomaku, ali su takođe dobro raspoređena; 3-suviše toplo kada leže po ivici; 4-prekoviše toplo kada leže

izvan prostora za grejanje; 5-hladno, ako leže zbijena

Podno grejanje sve više postaje standardno. Kod manjih farmi je pomoću struje, sa grejačima u gumiranim podlogama, ili pak u posebnim pločama, koje se ugrađuju u pod kao ležište. Kod većih farmi ekonomičnije je opredeljenje na grejanje toplom vodom.

Poslednjih godina se sve više nameću "vodeni dušeci" sa toplom vodom. Oni su veoma prijatni za ležanje iz 2 razloga: po udobnosti za ležanje i po prijat-nom osećanju toplote. Pojavili su se pre desetak godina, pa ih danas ima već kao kompletnih rešenja za praktičnu primenu. Već za godinu-dve će se više znati ko-liko su ta rešenja zaista prihvatljiva za praksu (naročito u pogledu otpornosti - izdržljivosti materijala za izradu "dušeka"!).

Grejanje grejalicama odozgo je jednostavnije, ako su one na struju sa infra-crvenim sijalicama. Ali, na sličan način se koriste i grejalice na gas (plin). Korišćenje grejalica se često kombinuje sa zaštitnim "poklopcem" ("širmom") radi boljeg iskorišćenja toplote..

U širem prostoru za prasad stavljaju se i hranilice. One su i vidu jedno-stavnih malih sudova, kojima se daje suva (brašnasta, ili još bolje - peletirana) hrana. Ta hrana je specijalna ne samo po sastavu (sa mnogo proteina), već se dodaju i razni "mirisi". Tako se prasad navikavaju da već veoma rano uzimaju hranu. Time se već rano povećava "kapacitet" za uzimanje hrane, što je u kasni-jem razvoju (odgoj - tov) veoma važno! Kod hranilica je važno da se lako kon-trolišu i čiste, ali i da je hrana lako dostupna za malu prasad.

223

Prasad se već u prvim danima života moraju navikavati na uzimanje vode. Za to danas služe pogodne pojilice - sisaljke, ali i pojilice u vidu šolja (koje pra-sad lakše “prihvataju”). Postavljaju se bliže hodnika za čišćenje. Time se prasad istovremeno navikavaju da izbacuju izmet u blizini pojilica (gde je vlažno). Najbolje je odmah ugraditi dve pojilice - sisaljke na dve visine, na pr. na 15 i na 25 cm. Kod pojilica - šolja treba obezbediti mogućnost da se podešava visina prema uzrastu prasadi.

Ograda bokseva je najčešće visine samo 60 cm. To je dovoljno za tzv. jed-nofazni odgoj prasadi (samo dok su sa krmačom). Ako je dvofazni odgoj (od za-lučenja do prevoda u tov), onda visina treba da bude 75 cm. Ograde su od punog materijala "zatvorene"). Površina ograda treba da je glatko - laka za pranje. Poslednjih godina se za ograde sve više koriste veštački materijali, najčešće kao laki profili. U kombinaciji sa nerđajućim metalima su veoma dugovečni.

Umesto vrata preporučuje se da se otvara-zatvara cela strana do hodnika za čišćenje. To jako olakšava postupke sa prasadima, krmačama i oko čišćenja.

Podna konstrukcija bokseva za prašenje je veoma značajna stvar. Ona je danas redovno kombinovana kao puni i kao rešetkasti pod. Razlozi su u osnov-nim funkcijama: da omogući udobno ležanje i sigurno kretanje, ali isto tako da omogući brzo odnošenje izmeta i olakša svakodnevni rad oko čišćenja.

Cela podna konstrukcija poslednjih godina je od veštačkih materijala. Izra-đuje se u vidu odgovarajućih ploča, koje se u toku izgradnje postavljaju (monti-raju). Njihove ocene su u svakom pogledu veoma povoljne:

- sigurno stajanje-kretanje krmača i prasadi, - dobro propuštanje izmeta kroz otvore, znači dobro samo-čišćenje,

ako su otvori ("šlicevi") 8-9 mm, - nema povređivanja krmača i prasadi, - dobra stabilnost i velika dugotrajnost, - delovi su lako izmenljivi, - dobra toplotna izolacija, - nisu skuplji u odnosu na ostale materijale.

U praksi se nude i metalni delovi za podove, pre svega u kombinaciji sa veštačkim materijalima. Neki od njih su veoma skupi (ma koliko da su dobri), na pr. od livenog gvožđa.

Raspored bokseva u odelenju je po pravilu u jednom redu (manja odelenja), ili dva reda. Kod rasporeda sa dva reda češće se pravi zajednički (širi) hodnik za čišćenje, a pojedinačni (uži) hodnici za ishranu. Istina, hodnici za ishranu se mo- gu izbeći, ako se prave uži pristupi ka koritima za krmače iz hodnika za čišćenje.

224

To je slučaj, pre svega, ako je ishrana automatska. Tada ti pristupi služe samo za opštu kontrolu i čišćenje korita. Na ovaj način moguće je krmače i ručno hraniti, ako se želi uštedeti na (skupom) prostoru odelenja za prašenje.

Novija sagledavanja pojedinih rešenja bokseva za prašenje idu u više pra-vaca. Najvažniji je da se krmačama daje više prostora i omogući malo kretanja. Znači, potrebni su veći boksevi. To sigurno ima neke prednosti:

- lakše i brže prašenje, - bolja kondicija krmača, - vitalnija prasad, - bolji razvoj prasadi, itd.

Samo, to istovremeno nameće poznate probleme sa povećanim gubicima prasadi, znatno težim održavanjem higijene, teži pristup u boks, i sl.

Ipak, za sada se za široku praksu ne nude nikakva rešenja, koja bi mogla biti sigurnije i šire primenljiva. Osnovni razlog je nepovoljan uticaj na ukupnu rentabilnost držanja krmača i proizvodnje prasadi.

Održavanje higijene u odelenjima za prašenje treba još jednom istaći kao izuzetno značajnu meru. U tom pogledu treba, posle svakog pražnjenja, iz ode-lenja izneti svu onu opremu, koja se može izneti, kao i opremu, koja bi smetala kod pranja. Posle toga se vrši temeljno pranje odelenja kako bi se odstranile sve organske nečistoće. To se najbolje i najlakše uradi u dva navrata: prvo kvašenje (vlaženje) celog odelenja, a potom, nakon više sati "omekšavanja", pranje pumpama visokog pritiska. Svakako bolje, ako se koristi i topla voda! Posle toga se koriste uobičajene mere - sušenje, "odmaranje", dezinfekcija.

ODGOJ PRASADI

Prasad se sve češće zalučuju (“odbijaju”, odvajaju od krmača) sa 4 nedelje starosti. To je na savremenim farmama, koje postižu najbolje rezultate, već po-stao standard. Istina, u praksi ima odstupanja:

- zalučivanje sa 5 nedelja, sa ciljem da se dobiju što bolja (jača) prasad, na primer sa 8 i više kilograma. Takva prasad u daljem odgoju imaju manje prob-lema. To je slučaj, pre svega, na manjim farmama, koje imaju i sopstveni tov.

- zalučivanje sa manje od 4 nedelje, na pr. sa 25 ili čak sa 22 dana. Ovim se dobija bolji indeks prašenja, pa time i nešto više prasadi po krmači godišnje. Tada prasad imaju nešto manju telesnu masu pri zalučenju (na pr. oko 6 kg), pa je potrebno više pažnje i nege u toku daljeg odgoja.