O SLOBODIHRIANINA

Martin Luter

http://www.siont.net/

Predgovor

Poetkom septembra 1520. godine bila je objavljena bula Exsurge Dominekojom je papa, Martinu Luteru pretio iskljuenjem iz crkve. Kao odgovorna to, Luter papi alje ovaj kratki spis u kome on ukratko objanjavasadraj svoje osporavane nauke. U svom pismu papi, Luter za ovaj spiskae: "to se papira tie, to je jedan mali traktat u kome je sadrana celasuma hrianskog ivljenja..."

Martin Luter, kao kaluer. Naslovna stranica traktata, "o slobodihrianina" (Von der Freiheit eines

Christenmenshen).

Traktat "o slobodi hrianina" ima izuzetan teoloki znaaj iz dva razloga.Prvo, on izlazi lino iz Luterovog pera i to na kraju razvoja njegoveteologije i ini njeno saimanje. Drugo, u njemu je sadrana, kako Luterkae "cela suma (sr, poenta) hrianskog ivota". Tako, ovaj tekstpredstavlja Luterov odgovor na tako esto postavljano pitanje: "ta toznai, biti hrianin?"

Napomena: Naslovi se ne nalaze u originalnom tekstu, ve su umetnutiradi lakeg snalaenje kroz tekst.

1

UVOD

I S U S 1

I.

Da bismo potpuno mogli shvatiti ta to znai biti hrianinom i kako onstoji sa slobodom koju je za njega Hrist stekao i darovao mu je o tomePavle puno pie ja u postaviti sledee dve teze: a) Hrianin je slobodangospodar svega i nikome nije podloan. b) Hrianin je pokoran slugasvega i svakome je podloan.

Ove dve teze potpuno izraavaju Pavlovo miljenje. "Jer premda samslobodan od svih, svima sebe uinih robom, da ih vie pridobijem." (1.Korinanima 9,19). "I ne budite nikome nita duni osim da ljubite jedandrugog; jer koji ljubi drugog zakon ispuni." (Rimljanima 13,8). A ljubav,ona slui onome to ljubi i podlona mu je. Tako, Pavle i za Hrista kae:"A kad se navri vreme, posla Bog Sina svog Jedinorodnog, koji je roenod ene i pokoren zakonu" (Galatima 4,4).

II.

Da bismo mogli razumeti ove dve protivrene teze o slobodi i pokornosti,trebamo imati na umu da svaki hrianin ima dve prirode, duhovnu itelesnu. S obzirom na duu, on se zove duhovni, novi, unutranji ovek, a sobzirom na telo i krv, telesni, stari i spoljanji ovek. Zbog te se razlike uPismo o njemu govore protivrene stvari, kao to sam ja sada govorio oslobodi i pokornosti.

2

UNUTRANJI OVEK

III.

Uzmimo unutranjeg, duhovnog oveka da bismo videli ta sepodrazumeva kad se kae da je on pravedan, slobodan i da se zovehrianinom.

Oito je da ga nita spolja, ma ta to bilo, ne moe uiniti slobodnim ilipravednim. Jer njegova pravednost i sloboda, i sa druge strane, njegovazloa i ropstvo nisu telesni niti spoljanji. ta pomae dui ako je teloslobodno, svee i zdravo, ako jede, pije i ivi kako hoe? Obratno: ta tetidui ako je telo zarobljeno, bolesno i klonulo, ako gladuje, ea i trpi, akoivi kako joj se ne mili? Nita od toga ne dopire do due da je oslobodi ilizatoi, da je uini pravednom ili zlom.

IV.

Isto tako, nita ne koristi dui ako telo obue svetu odeu, kao to inesvetenici i duhovnici, niti ako je u crkvama i svetim gradovima, ako sebavi svetim stvarima, ako telesno moli, posti, hodoasti i ini sva dobradela koja se po telu i u njemu mogu neprestano initi.

Neto sasvim drugo mora dui doneti i darovati pravednost i slobodu. Jersve te stvari i naine ponaanja, i sva ta dela moe po sebi imati i initi ijedan zao ovek, pretvorica i licemer. Takvim ponaanjem ljudi i nepostaju nita drugo osim sami pretvorice. Obratno, dui ne teti kad telonosi ne svetu odeu i boravi na ne svetim mestima, kad jede, pije i nehodoasti, kad ne moli i izostavi sva dela koje ine gore spomenutepretvorice.

3

V.

Dua nema ni na nebu, ni na zemlji nieg drugog po emu ivi, po emu jepravedna, slobodna i hrianska, osim svetog Evanelja, Boje Rei kojuje Hrist propovedao.

Tako i on sam kae: "Ja sam vaskrsenje i ivot; koji veruje mene ako iumre ivee." (Jovan 11,25). Takoe: "Ja sam put i istina i ivot." (Jovan14,6). Takoe: "Ne ivi ovek o samom hlebu, no o svakoj rei koja izlaziiz usta Bojih." (Matej 4,4). Moramo biti sigurni da dua moe bez svega,osim bez Boje Rei, te da joj se, ako nema Boje Rei, niim drugim nemoe pomoi. Meutim, kad dua ma Re, ne treba joj nita drugo jer veu Rei ima dovoljno hrane, radosti, mira, svetla, umenosti, pravednosti,istine, mudrosti, slobode i svakog dobra u izobilju.

U Psalmima, posebno u 119. Psalmu, itamo kako prorok ni za im drugimne ezne osim za Bojom Rei. Pismo smatra najveom nevoljom i Bojimgnevom kad On oduzme svoju Re od ljudi. I obratno, ono ne zna za veumilost nego kad Bog poalje svoju Re, kako je napisano u Psalmu 107,20:"Posla re svoju i isceli ih, i izbavi ih iz groba njihovog". I Hrist nije doaoradi kakve druge slube osim da propoveda Boju Re. Takoe, i apostoli,biskupi, svetenici, i celi stale duhovnika pozvani su i postavljeni samoradi Boje Rei, iako se sada po crkvama drugaije radi.

VI.

Ti e, meutim, upitati: "Koja to Re daje toliku milost i kako je trebamkoristiti?" Odgovor: nita drugo nego propoved koju je Hrist propovedao,kako je zapisana u Evanelju. Ona treba biti takva i ona jeste takva danjom uje svoga Boga gde ti govori kako sav tvoj ivot i sva tvoja delanisu pred njim nita, ve da mora, sa svime to je u tebi, veno propasti.

Ako pravilno veruje da si pred Bogom kriv, onda mora nad sobomoajavati te priznati kako su istinite rei proroka Osije: "Propao si, Izraele,ali ti je pomo (samo) u meni" (Osija 13,9). No, da bi mogao izai iz sebe,

4

i od sebe se osloboditi, t.j., da bi mogao izai iz svoje propasti, on stavljapred tebe svoga ljubljenog Sina Isusa Hrista i kae ti svojom ivom iutenom Rei: predaj se vrstom verom Njemu i pouzdaj se u Njegaradosno.

Na temelju te vere bie ti oproteni svi tvoji gresi i odstranjena tvojapokvarenost, a ti e biti pravedan, istinit, estit i u miru sve e zapovestibiti ispunjene, a ti od svega slobodan, kako Pavle kae u Rimljanima 1,17:"Pravednik e od vere iv biti." i u Rimljanima 10,4: "Jer je Hristossvretak zakona: koji Ga god veruje opravdan je."

VII.

Zato s pravom treba postojati jedino delo i veba svih hriana, da si dobroureu u pamet Rei Hristove, te da takvu veru stalno vebaju i jaaju. Jer,kao to je Hrist govorio Jevrejima u Jovanu 6,2829, ni jedno drugo delone moe oveka uiniti hrianinom. Kad su ga pitali kakva dela trebajuiniti da bi inili boanska i hrianska dela, on im je rekao: Jedino Bojedelo je da verujete u onoga koga je Bog poslao; Bog Otac je, naime, jedinonjega za to predodredio.

Zato je prava vera u Hrista preobilno bogatstvo, jer sa sobom donosi svoblaenstvo, a oduzima svu nesreu. U Marku 16,16 stoji: "Koji uzveruje ipokrsti se, spae se; a ko ne veruje osudie se". Prorok Isaija video jebogatstvo te vere i rekao: "Bog e sve na zemlji dovriti i u tom dovretkurazlie se pravda kao potop", t.j., vera, u kojoj su ispunjene sve zapovestiBoje, izobilno e opravdati sve one koji je imaju, tako da nita drugo neetrebati da bi bili pravedni i estiti. Tako govori i Pavle u Rimljanima10,10: "Jer se srcem veruje za pravdu, a ustima se priznaje za spasenje".

VIII.

No, kako to dakle samo vera moe uiniti pravednim i bez svih dela dati

5

tako preobilno bogatstvo, mada su nam u Pismu propisani zakoni,zapovesti, dela, stalei i naini ponaanja?

Ovde treba jasno uoiti te sa ozbiljnou drati da samo vera, bez svihdela, ini pravednim, slobodnim i blaenim, o emu emo kasnije jo vieuti. Treba takoe znati da je celo Sveto pismo podeljeno na dve vrste rei:na zapovesti ili Boje zakone; na obeanja ili obricanja. Zapovesti nas uemnogim dobrim delima i propisuju nam ih, ali time ona jo nisu uinjena.One upuuju, ali ne pomau; one pouavaju ta initi, ali ne daju snagu zato.

One su, stoga, date samo zato da ovek po njima sagleda svoju nemo daini dobro, te da se naui nad sobom oajavati. Zato se i zovu stari zavet isve spadaju u Stari zavet. Tako zapovest "Ne poeli!" dokazuje da smo svigrenici, te da nema oveka koji bi mogao biti bez poude ma koliko setrudio. Na taj nain ovek se ui da ne polae nadu u sebe, ve da traipomo drugde da bi mogao iveti bez poude, te tako pomou drugogaispuniti zapovest, to mu je samom bilo nemogue.Takoe nam jenemogue ispuniti i sve ostale zapovesti.

IX.

Kad ovek pomou zapovesti spozna i oseti svoju nemo te ga spopadnestrah kako e ispuniti zapovest jer zapovest mora ispuniti, inae e onpropasti tada je valjano ponien i u svojim je oima postao nita; on nenalazi u sebi nita ta bi mu pomoglo da postane pravedan.

Tada dolazi druga re, boansko obeanje i obricanje, te kae: "eli liispuniti sve zapovesti, osloboditi se svojih zlih elja i greha na ta te sile ito od tebe zahtevaju zapovesti, gle, veruj u Hrista. U njemu ti obeavamsvu milost, pravednost, mir i slobodu. Ako veruje, ima; ako ne veruje,nema. Jer ono to ti je nemogue pored svih dela koje zapovesti nalau a njih je mnogo, a uz to ni jedno ne koristi to e ti verom postati lako ibrzo ostvarljivo."

6

Ja sam bez ustezanja sve postavio na veru: ko nju ima, ima sve i blaen je;ko je nema, nema nita. Boja obeanja daju ono to zapovesti trae iispunjavaju, ono to zapovesti nareuju da sve bude Boje, kako zapovesttako i ispunjenje. On jedini zapoveda i on jedini ispunjava. Zato su toobeanja Boje Rei novoga zaveta i spadaju u Novi zavet.

Ove i sve Boje Rei svete su, istinite, pravedne, miromirisne, slobodne ipune svake dobrote. Stoga, ko uz njih prione pravom verom, njegova e sedua sa njima potpuno sjediniti te e sve vrline Rei postati vrline samedue, a dua e verom kroz Boju Re postati sveta, pravedna, istinita,miromirisna, slobodna i puna svake dobrote, istinsko Boje dete, kako uJovanu 1,12 stoji "... podade (im) mo da postanu deca Boja: onima kojiveruju u njegovo ime."

Iz ovoga je lako razumeti zato vera toliko puno moe, te da se sa njom nemogu uporediti nikakva uinjena dobra dela. Jer se ni jedno dobro delo nedri Boje Rei poput vere i n