THEORIA 3 DOI: 10.2298/THEO1503149PBIBLID 03512274 : (2015) : 58 : p. 147166 Originalni nauni rad
Original Scientific Paper
148 Aleksandar Petrovi
Aleksandar Petrovi
O RENIKU TEHNOLOGIJE I TESANJU PRIVIDA
APSTRAKT: U tekstu se polazei od dva itanja, redakcije asopisa Theoria i kolektiva Analize ideoloke orjentacije, pokuava s distance izgubljenog vremena tree itanje Re- nika tehnologije. Ono je zasnovano na Heraklitovom konceptu tesanja privida koji se u kontekstu rasprave starih i modernih sagledava spram pojmova tehnologije, moderni- zacije, istorije i kognitivnog Ja. U tome se trai peta sutina Renika tehnologije i razlog zato je odmah po objavljivanju 1982. politiki anatemisan i proskribovan, a potom pod- vrgnut institutu damnatio memoriae.
KLJUNE REI: Renik tehnologije, Heraklit, damnatio memoriae, tehnologija, moderni- zam, istorija, postmodernizam, neoplatonizam
Zbog uenja ovoga, zbog objanjavanja ovoga, mene su neki lano, bez razloga, pogreno, neistinito optuili Za ono to nisam, za ono to nije moje uenje, za to me optuuju.
Mahima, 22
Trasimae, umea vladaju i jaa su od onoga za ta postoje.
Sokrat
Pre 34 godine, u maju 1981. objavljen je Renik tehnologije kao posebno iz- danje univerzitetskog asopisa Vidici. Samo mesec dana posle, u junu 1981, na ini- cijativu filozofskog asopisa Theoria odran je skup dve redakcije iji jedini pred- met je bio Renik tehnologije. Ve i po tome re je o jedinstvenom dogaaju jer zajedniki sastanci redakcija bez politikog naloga posveeni nekom izdanju nisu uobiajena pojava. Razlog za to morao je biti poseban i to se pokazalo ne samo u razgovoru ve i u dogaajima koji su usledili samo nekoliko meseci potom.
Rezultat skupa bio je tematski deo asopisa Theoria posveen Reniku koji su napisali lanovi redakcije Theoria.1 Ne bez oduevljenja u uvodniku pod naslovom Vidici Renik tehnologije naglaava se da ovaj raskoni i iaeni renik predsta- vlja prvorazredni dogaaj po odlunosti i beskompromisnost s kojom se razrau-
1 Theoria 2- 3 XXIV, 1981, 151 156.
148 Aleksandar Petrovi
O Reniku tehnologije i tesanju privida 149
nava s optim mestima nae epohalne i duhovne situacije, po estini s kojom se u njemu preuzima rizik vlastitog samoodreenja, izbora svog credo, vlastite ve- re. (Theoria 1981: 151)2 Slobodan unji u tekstu Objava i autoritet to dalje ob- razlae: Renik tehnologije je izuzetna pojava po tome to i formalno i znaenjski zalazi u razliite medije i duhovne oblasti. U najirem smislu to je svakako, a mo- da i prvenstveno literarna tvorevina; meutim, to je i umetniki (estetiki) dogaaj, praktini in i teorijski motivisan rad. Pravi status Renika nije lako odrediti, zato to se prua preko uobiajenih omeenja nae standardne duhovne semantike, ta- vie stapa ih i mea (brka, ako to vie godi naoj samopouzdanosti) Zbog svog neuhvatljivog statusa, ukidanja svakog transeuntnog uporita, zbog svog smuiva- nja i remeenja disciplinarnih podela, zbog odustajanja od obrazlaganja i ospora-vanja, zbog svog kolektivnog Ja, Renik ne ostvaruje lako komunikaciju; tavie, on uobiajeno sporazumevanje ometa, trai i nalazi smetnje i nesporazume. Bar u naoj sredini to je pokuaj bez pandana i zato, ako ni zbog ega drugog, zanimljiv. Samo zanimljiv? Teko je rei koliko i (vredan) relevantan. Za to nedostaje zajed- nika mera, uopte bilo kakva mera za uzajamno nesamerive dimenzije Renikovog govora ta je sadraj te profetske objave to egzegetsko pitanje kojim se za- menjuje ovde neprimereno: ta su autori Renika hteli (Renikom) da kau?
2 Zanimljivo je da se iz drugih objavljenih tekstova moe stei i utisak su autori Renika pozvani na ovaj susret da bi im kao studentima mladi nadobudni nastavnici oitali lekciju. Jer kako drugaiji objasniti potpuno nerazumevanje koje provejava iz termina metapapazjanija, prase koje piki upotrebljenih da opiu Renik. Zato se prase koje piki poziva na simposion ako ne da se natakne na raanj? Da taj utisak nije varljiv potvruje i kasniji rasplet kada se na miljenja filozofa u svojoj ideolokoj harangi protiv Renika pozvao dnevni list Politika ekspres. Ekspres je prepoznao svoje nevoljne saveznike iz Theorie i u svom napisu ta kau filozofi (22. januar 1982) obilato ih citira zadovoljan to svoje partijsko osporavanje Renika moe da potkrepi filozofima. Nije otuda teko uoiti da prema Reniku nije bilo sutinske razlike izmeu stava Partije i filozofa. Za poznavaoce malih dijalektikih igri to i ne pred- stavlja iznenaenje. Kao to nije sluajno to su prozvani filozofi odgovorili Ekspresu, i da im se u tome nije pridruio Slobodan unji, jer se samo njegov tekst nije uklapao u filozof-sko i ideoloko itanje bukvice. Posebno je u tom kontekstu vano da je redakcija Theorie odbila da u okviru svog temata o Reniku objavi tekst redakcije Vidika s obrazloenjem da je previe slobodan. On je to i bio. Pod naslovom Testament horizonta poinjao je ovako: Ahej- ski junaci i trojski su punjene lutke i njihov posao je bio klanje ljudi, a tela su im kidale nedoumice: strah i smrt. Kad se usred bitke pljaki preputae i za opremom mrtvih saginjae, a za braom svojom i prijateljima kako kad, jer tada im tek neka uzviena pobeda bee na umu i neka opta stvar i etika mora im se kao oma okolo vratova namicala pa im nije dala da od- more ruke od krvavog plodonosnog rada. I ba takva je istorija paklena parada; smenjuju se lica i nonje lutkica, ali i traje arada. Homerova Ilijada je pesma naeg pada; uzdiu se do- gaaji iznad ljudi, a ovek neznan beznadan propada. Motiv da bez prozivke Ekspresa neto sami kau o ovom sluaju filozofi oito nisu imali. Kao ni Partija ni oni sami nisu mogli da dopuste toliko mnogo slobode bilo represijom ili ironijom trebalo je skretanja vratiti u koloteinu.
148 Aleksandar Petrovi
O Reniku tehnologije i tesanju privida 149
150 Aleksandar Petrovi
moe biti postavljeno tek kada Renik prihvatimo i priznamo za objavu. Kada to uvidimo, padamo u iskuenje da i sami postanemo cinini; bez ula za govor ob- jave, i bez razumevanja njenog teksta odbijamo da je osporavamo, uskraujemo joj tako neophodni kredit i preputajui je mijem batrganju. I obratno: sporei joj sa- drinu, ak i sam proroki autoritet, mi ga posredno pribavljamo: niko neosporavan ne posta prorok. (unji 1981: 153).
Osporavanje o kome govori unji ni u ovom sluaju nije trebalo dugo ekati. Nekoliko meseci posle toga sledee, po svemu drugaije itanje potvrdilo je nje- gove rei i prerastanje Renika u proroanstvo. Re je o Analizi ideoloke orjen- tacije Vidika i Studenta koja je poetkom 1982. uzburkala duhove u Jugoslaviji up- ravo ostaloj bez Doivotnog predsednika kao poslednjeg privida svog ivota. Ona donosi forumski agresivno ideoloko osporavanje Renika motivisano odbranom vladajue slike sveta, a pre svega potrebom da se uti o nestajanju prve i poslednje zemlje samoupravljanja. Analiza je anonomni polemiki spis iza koga su stali po- litiki forumi s glavnom idejom da je jezik Renika ezopovski, ifrovan, i da je u tim kodovima dat poziv posveenima da dovre Jugoslaviju i proleterski sistem socijalizma. Njen posao je da, poput Berlioza u romanu Majstor i Margarita, ne- milosrdno razoblii crnu magiju Renika, da ga izvede na istinu i tu raznese ubojitom ideolokim kritikom.
Ova informacija, kae se na samom poetku Analize, govori o ideolokim osnovama aktivnosti grupe ideolokih istomiljenika okupljene oko asopisa Vi- dici. Upotrebili smo re ideoloke osnove jer se bez sumnje radi o jednom kohe- rentnom i autohtonom idejnom sistemu ija geneza jasno pokazuje da je ovde re o unoenju elemenata nove ideologije, s tendencijom da d jedno celovito i sveobuh-vatno tumaenje stvarnosti Ono to ini najznaajniju osobenost ovog idejnog sistema, ono to je differentia specifica njihovog uenja i pojavljivanja u javnosti jeste veoma izraena metaforinost, ezopovski jezik, govor ifara. Svaka od klju- nih kategorija jeste ifra ije se preneseno-ideoloki sutinsko znaenje razumeva jedino ako se otkrije klju, ako se svaki krucijalni pojam prevede i ako se s pri- vidne pomerenosti znaenja sintagmi i itavih reenica pree na stvarno, istinsko itanje tekstova. Stoga je glavni zadatak ovog dela informacije upravo prevod i tumaenje osnovnih kategorija, tanije potpuno razjanjavanje misli koja mora da se sakrije iza ifara da bi opstala. Izgleda potpuno neverovatno da se na dananjem razvoju idejne svesti, odnosno na dananjem razvoju drutvenih odnosa, u situaciji kada je sasvim jasno odreena odgovornost sredstava javnog informisanja, okriljem jednog asopisa dve i vie godina iz broja u broj, iz teksta u tekst, razvija i afirmie jedna ideologija koja nije samo nemarksistika ve je, tavie, otvoreno i agresivno antimarksistika. Ovo je bilo mogue upravo zbog navedene prikrivenosti, uvije- nosti govora ali je situacija potpuno promenjena s nekoliko poslednjih otvorenih istupa ove grupe ideolokih istomiljenika. Prilikom tumaenja, odnosno objanja-
O Reniku tehnologije i tesanju privida 149
150 Aleksandar Petrovi
O Reniku tehnologije i tesanju privida 151
vanja osnovnih pojmova, mi emo se striktno drati onih definicija koje su sami autori dali u broju 1-2 za 1981. godinu koji je nazvan Renik tehnologije. Ovaj broj je zaista napravljen u vidu renika i predstavlja vrhunac ideolokog delovanja ove grupe jer je njime dat pregled svih projekata u ranijim brojevima, svih gla- vnih pojmova i svih glavnih ideja. Stoga ovaj broj ima veliko znaenje za konanu afirmaciju i popularizaciju ove ideologije. Renik tehnologije je, kako sami au- tori kau, objava, u stvari, konano opredmeenje jednog pogleda na svet duboko antihumanog i antisocijalistikog, otvoreni poziv na akciju i otkriveno delovanje istomiljenika i saradnika.3 O tome dovoljno svedoe rei Slobodana Antonia: Ono to je reeno u Analizi i jeste optunica i mi koji smo je radili i koji je pri- hvatamo moramo biti otvoreni kao i oni koji zastupaju svoja gledita.4
S ciljem metodin
