O PRIRODNOM GASU

Prirodni gas kao meavina gasovitih ugljovodonika sa dominacijom metana predstavlja izuzetno vrednu energetsku i hemijsku sirovinu koja poseduje i znaajne tehnoloko-ekonomske i ekoloke prrednosti u odnosu na konvencionalna goriva. Prirodni gas je gotovo idealno gorivo koje se lako mea sa vazduhom, ima veliku brzinu sagorevanja bez dima, ai i vrstih ostataka, te prema tome ne zagauje okolinu. Iskustvo zemalja sa dugom tradicijom korienja gasa pokazuje da je prirodni gas i jedan od najbezbednijih energenata.

Prirodni gas danas se viestruko koristi: u industriji, za komercijalnu upotrebu, u irokoj potronji, za proizvodnju elektrine energije, kao sirovina u proizvodnji, a koristi se i za pogon motornih vozila.

Domainstva, za grejanje prostorija, zagrevanja vode i kuvanje, uglavnom koriste:drva, ugalj, lo, elektrinu energiju, solarnu energiju i gas. Elektrina energija svakako ima niz poznatih prednosti u odnosu ns druge energente. Politikom cena sve vie e se destimulisati korienje elekrine energije za zagrevanje, pa e se na taj nain eliminisati kao emergent. Mane i prednosti drva, uglja i lo ulja, najrasprostranjenijih vidova korienja energije kod nas, dobro su poznate naim graanima. Solarna energija nema masovnu primenu I uglavnom se koristi za zagrevanje vode.

Aktuelni tokovi na svetskom tritu energenata ukazuju na rastuu ulogu i znaaj prirodnog gasa.Procene rezervi prirodnog gasa ukazuju na koliine dovoljne za narednih 100 godina. Usklaeni razvoj tri E (energija, ekonomija, ekologija) prirodnom gasu daje prednost u odnosu na druga konvencijalna goriva. Zbog toga se gas smatra energentom u ekspanziji, odnosno energentom XXI veka.

Procenjena potronja gasa za Srbiju u milijardama kubika..

godina potronja

1995 1,7

2000

2005

2010

2015

2020

2,7-3,03,4-4,04,5-5,05,5-6,0 6,5-7,0

U 2015.godini se oekuje 450.000 potroaa gasa , a duina gasovoda e iznositi preko 3000 km. Strategija dugoronog razvoja energetike Srbije u periodu do 2020.godine, sa vizijom do 2050.godine, istie gas kao energetski izvor 21.veka i ekoloki najprihvatljivije konvencijalno gorivo.

Naim standardima su utvreni visoki zahtevi koje treba da ispune gasovita goriva za korienje u domainstvu. Postoje etiri grupe gasovitih goriva. Po klasifikaciji gasovitih goriva, u drugu grupu spadaju zemni gasovi iz prirodnih nalazita, bogati metanom. U Srbiji se koristiti prirodni gas druge grupe iz Rusije (Sibira) i iz Banata, trenutno najveeg domaeg leita gasa koje pokriva oko 25% ukupne potronje. Prirodni gas se uvozi preko Maarske, (ulaz kod Horgoa), a u toku je izgradnja prikljuka iz Bugarske.

Prirodni gas uz ugalj I ostala vrsta goriva, jedini je primarni oblik energije koji se moe neposredno upotrebljavati. Svi ostali oblici energije (sirova nafta, vodena snaga, nuklearno gorivo I sl.) moraju se transformisati u pogodnije oblike (derivate nafte, elektrina energija, vodena para ili vrela voda).To zahteva gradnju postrojenja za energetske transformacije, uz odreene gubitke I velike investicije.Zbog toga je opravdano nastojanje da se to vie prirodnog gasa neposredno upotrebljava.

Neposrednom upotrebom prirodnog gasa moe se u domainstvima zadovoljiti od 80-85% energetskih potreba (grejanje prostorija, kuvanje, priprema tople vode). Upotrebom gasa u pojedinanim loitima za grejanje, postie se veca efikasnost nego upotrebom vrele vode iz toplana I kotlarnica. U poreenju sa centralnim toplovodnim sistemima, razvoenje prirodnog gasa distributivnom mreom ima I drugih prednosti: manje investicije, jer nije potrebna izgradnja toplanai kotlarnica; gasna mrea je jeftinija od vrelovodne, koja mora biti toplotno izolovana I mora imati toplotni vod. Upotreba prirodnog gasa, uz ostalo, ima I prednost to se njime minimalno zagauje okolina. Prirodni gas ne sadri zagaivae, pa se njegovim sagorevanjem dobija samo ugljen-dioksid I vodena para.

Praktine prednosti gasa su:

prikljuenjem na cevnu mreu za razvod gasa iza kune merno-regulacione stanice prestajubrige o transportu I skladitenju kao kod uglja I drva,

plaanje utroenog gasa se vri meseno, nakon potronje, stepen iskorienja je visok (nema gubitaka na poetno grejanje ploe za kuvanje I slino), nema problema oko paljenja I odravanja vatre, nema pepela I ljake, I neistoe oko loita, kotlarnica na gas se moe postaviti na tavanu, ime se tedi prostor u podrumu, kombinovani kotlovi-bojleri se mogu postaviti u kupatilo za etano grejanje I zagrevanje vode ustanu,

postojea loita za druge vrste goriva se mogu koristiti za gas promenom gorionika kod kotlovaza etano (centralno) grejanje, montaom plamenika u kaljevu pe kao I montaom gorionika u odgovarajue pei za vrsta goriva,

prirpdni gas je univerzalni nosilac energije koji omoguuje modernizaciju I poveanjeekonominosti mnogih industrijskih, tehnolokih procesa I postrojenja uz manje zagaenje ivitne sredine,

odsustvo otrovnog ugljen-monoksida spreava mogunost trovanja pri eventualnom curenjugasa iz instalacije,

prirodni gas se moe koristiti kao sirovina u hemijskoj industriji za proizvodnju vodonika,metana, amonijaka, aiOtvaraju se nove perspektive razvoja u naoj sredini,

mogua je potpuna automatizacija procesa sagorevanja prirodnog gasa za postrojenje sairokim opsegom optereenja I visokim stepenom korisnosti,

upotrebom gasa stvaraju se mogunosti I otvaraju se nove perspective razvoja industrije Ipreduzetnitva. Najozbiljniji nedostatak prirodnog gasa, svakako je opasnost od eksplozije. Od samog poetka eksploatacije to je predstavljalo najvei problem, pa je u stogodinjem razvoju distribucije I upotrebe gasa teite bilo na merama bezbednosti. Danas su tehnike karakteristike gasnih instalacija, postrojenja I troila takve da je nivo opasnosti, u poreenju sa ostalim izvorima energije, sveden na minimum. Gas ili plin, su rei za isti pojam sa kojima e se graani susretati u zavisnosti od porekla literature ili izvedenih rei koje se upotrebljavaju u gasnoj tehnici Gas je meavina jedinjenja ugljenika I vodonika, a vrste gasa se razlikuju po preovlaujuem jedinjenju I po nainu nastanka. Mi emo koristiti prirodni

zemni gas, domai I ruski, koji po klasifikaciji spada u drugu grupu I sadri oko 96%metana (CH4), oko 2% viih ugljovodonika (etan, propan, butan), 2% nesagorivih gasova (azot, ugljen-dioksid). Donja toplotna mo prirodnog gasa se kree u granicama od 33000-37000 KJ/m3, ili 8000 kcal/m3 ili 8,4-13,1 KW/m3. Prirodni zemni gas je neotrovan, bez boje, ukusa I mirisa, laki je od vazduha I gori plavim plamenom.

Tranzitni gasovodi za meunarodni transport, slue za transport velikih koliina prirodnog gasa iz jedne u drugu ili vie zemalja.

Magistralni gasovod-mrea visokog pritiska (50 bara) slui za transport gasa unutar jedne zemlje ili veeg podruja unutar zemlje, najee od mesta proizvodnje ili uvoza, odnosno od mesta preuzimanja do potroakih centara ili velikih industrijskih potroaa zakljuno sa glavnim merno-regulacionim stanicama(GMRS). On je osnovni gasovod za transport prirodnog gasa...

Distributivni (lokalni) gasovod srednjeg pritiska (od 8-12 bara) I gasno-distributivna mrea koja se od magistralnog gasovoda odvaja preko glavnih merno-regulacionih stanica I distribuira gas do velikih potroaa. Gasovod srednjeg pritiska je izraen od elinih beavnih cevi.Prenik cevi je razliit I zavisi od gustine konzuma potroaa.

Mrea niskog pritiska izraena je od polietilenskih cevi (PE) u kojima je pritisak 1-4 bara, a poinje od merno-regulacionih stanica iroke potronje I zavrava se merno-regulacionim setom.

Merno-regulaciona stanica (MRS) se ugrauje na mestima predaje prirodnog gasa veim potroaima. To je stanica opremljena aparaturom (ventil,zasun) I ureajima za merenje I regulaciju protoka (regulator pritiska I gasno brojilo) I ureajima sigurnosti, gde se pritisak gasa sniava sa 8-13 bara na 2-4 bara.

Kuni merno-regulacioni set (KMRS) se postavlja kod potroaa (obino na fasadi) u metalnoj kutiji I sadri brojilo za oitavanje utroka gasa (gasno brojilo,plinometar), regulator pritiska sa blok ventilom, filterom za gas I dovodnim ventilom.Tu se gas iz distributivne gradske mree proisti (filtrira) I automatski smanjuje pritisak sa 1-4 bara na oko 20-25 milibara nadpritiska I dovodi u kunu instalaciju.

Kuni prikljuak je cevovod od distributivne uline mree do glavnog ventila (gasne slavine) na kuno merno-regulacionom setu.

Unutranja gasna instalacija poinje iza glavnog dovodnog ventila sa izolacionom prirubnicom u KMRS-u, a zavrava se na vrhu kanala za odvod produkata sagorevanja u atmosferu. Sastoji se od filtera za gas , regulatora pritiska, gasnog brojila, ventila I prikljuka troila gasa, zakljuno sa dimnjakom.

Troila gasa su ureaji I aparati koji slue u domainstvu za grejanje prostorija I vode, kuvanje, pranje, I slino.Ureaji koji su vei potroai gasa su: poreti, pei, kotlovi, kamini, protoni bojleri, grejalice. Manji potroai su reoi, friideri, maine za pranje vea.

Pilot plamen je plamiak, manji od plamena svee, koji neprekidno gori (ne registruje se potronja), koji slui kod automatske regulacije da bi aktivirao gorionik. Umesto pilot plamena slui I elektrina varnica za paljenje gasa.

Paljenje gasa se vri pilot plamenom, ibicom ili varnicom.Temperatura samozapaljenja gasa je 640*C. Da bi gas goreo, treba ventilacijom obezbediti kiseonik, a dimnjakom odvesti ugljen-dioksid I vodenu paru koja se oslobaa sagorevanjem.U kunim troilima gas razvija temperaturu od 1000-1400*C.

Stepen korisnosti je odnos iskoriene I dovedene toplote trosila.

Toplotni kapacitet troila je koliina toplote koje troilo korisno daje I izraava se u KW ili KJ/sek.

Standardni m3 gasa je prirodni gas na temperaturi 15*C I 1013,25 mbara pritiska I donje toplotne moi Hd=33338 KJ/m3.

Ovim prilogom su definisane sve mere I aktivnosti koje je neophodno preduzeti da bi eksploatacija unutranje gasne instalacije bila bezbedna za ljude I okolinu.

Distributer gasa, kao projektant I izvoa kunig prikljuka , izvoa unutrane instalacije I korisnik se moraju pridravati svih pravilnika o tehnikim uslovima I normativima u oblasti distribucije prirodnog gasa.

U u prilogu energetske saglasnosti definisani su tehniki uslovi za unutranju gasnu instalaciju , koji su preduslov za bezbedno postavjanje kune merno-regulacione stanice (KMRS) I kunog prikljuka. Kuni prikljuak se ukopava na tano definisanu dubinu I na minimalno rastojanje od 20cm prilikom ukrtanja sa drugim podzemnim instalacijama , a 40cm ukoliko se vodi paralelno sa njima.Prilikom zatrpavanja ,na 30cm iznad gasne cevi postavlja se uta upozoravajua traka sa porukom OPASNOST GASOVOD.Nakon uspeno izvrenog ispitivanja vrstoe I nepropustivosti kunog prikljuka, vri se putanje gasa u instalaciju do gasne slavine ispred KMRS.

Pre postavljanja gasnih aparata I prikljuivanja na dimnjak, potroa mora obezbediti uverenje o ispravnosti dimnjaka.Dimnjaci moraju ispunjavati uslove iz standarda JUS U.N4.030 I moraju imati minimalnu efektivnu visinu od 4m.Zbog obezbeenja potrebnog pritiska u loinom prostoru I usklaivanja sa odredbama navedenog standarda,neophodno je u zidane dimnjake postaviti metalne uloke.Za dimnjake od fabrikih elemenata (Schiedel) nije obavezno postavljanje metalnog uloka,a postojei metalni dimnjaci se moraju termoizolovati.Novi metalni dimnjaci se moraju izraivati od aluminijumskog ili elinog lima,minimalne debljine 1mm,sa slojem termoizolacije minimalne debljine 5 cm I spoljnim platom od lima.

Unutranju gasnu instalaciju izvoa radova je duan da izvede po odobrenoj tehnikoj dokumentaciji I mora se pridravati svih odredbi iz tehnikih uslova.U suprotnom, instalacija nee biti prikljuena na distributivnu mreu. Svaka izmena ,proirenje ili rekonstrukcija unutranje gasne instalacije moe se izvesti iskljuivo prema novoprojektovanoj tehnikoj dokumentaciji.

Sav materijal koji se ugrauje u unutranju gasnu instalaciju mora posedovati fabrike sertifikate I ateste odgovarajuih republikih ustanova. Svi radnici , koji rade na izvoenju unutranjih gasnih instalacija , moraju imati odgovarajua uverenja o strunoj sposobnosti za vrstu posla koji obavljaju

.Sva oprema mora posedovati odgovarajua tipska ispitivanja o usklaenosti sa domaim standardima I dokaze o ispravnosti.

Posle ispitivanja vrstoe I nepropusnosti unutranje gasne instalacije, koje mora biti izvedeno prema tehnikim propisima,vri se postavljanje KMRS I gasnih troila.Prostorije u koju se ugrauju gasni aparati treba da bude dozvoljene zapremine da se aparat moe lako I pravilno postaviti,koristiti I odravati.Prilaz prostoriji treba da bude pristupaan.Graevinski material od koga se gradi prostorija treba da bude negoriv,kako bi se spreilo irenje eventualnog poara.Osnovni uslov za postavljanje aparata je da se obezbedi dovoljna koliina vazduha za sagorevanje. Gasni aparati se ne smeju postavljati u prostorije ili delove prostorija u kojima se nalaze zapaljive materije, u takvim koliinama,da njihovo paljenje predstavlja posebnu opasnost.Gasne aparate smeju da postavljaju I putaju u rad samo akreditovani servisi, to se dokazuje odgovarajuim uverenjem I to preme upustvu koje daje proizvoa.Gasni aparati sa ugraenim elektrinim ureajima namenjeni ugraivanju u prostorije gde je rizik od elektrinog udara povean (vlane prostorije ,kupatilo I slino), moraju imati stepen zatite koji se zahteva klasom prostora za njegova postavljanje.Gasni aparati se postavljaju tako da temperature na povrini predmeta od gorivog materijala (nametaj,obloge zidova,tavanice I dr)ne bude via od 85*C,kako bi se spreila oteenja izazvana toplotom, a u krajnjem sluaju I izbijanje poara. Gasni aparati se ne smeju koristiti za suenje tekstilnih predmeta.Na svim prikljucima , na kojim e biti naknadno prikljuena gasna troila, moraju biti postavljeni epovi ili slepe prirubnice, to se zapisniki konstatuje prilikom tehnikog pregleda instalacije.

Prilikom putanja prirodnog gasa u unutranju gasnu instalaciju, cevovod se ispira gasom, odnosno prodivava dovoljno dugo da se odstrani sav ispitni medijum. Ovo je naroito vano ukoliko je ispitni medijum vazduh, jer moe doi do stvaranja eksplozivne smee.Kada se postigne radni pritisak u unutranjoj gasnoj instalaciji, vri se provera spojnih mesta ,naroito navojnih veza, regulatora pritiska gasa, merila protekle zapremine gasa,gasnih aparata I prikljuaka gasnih aparatapremazivanjem sredstvima koja penuaju. Nisu dozvoljeni bilo kakvi radovi na gasnim instalacijama dok su pod pritiskom. Ukoliko je uoeno isticanje gasa na spojevima , potrebno je zatvoriti glavni zaporni organ (navojna kuglasta slavina na ulazu u merno-regulacioni set) I otkloniti nedostatak.Prilikom pritezanja navojnih spojeva , zamene zaptivaa I slino, preduzeti mere bezbednosti, odnosno zabraniti upotrebu

otvorenog plamena (puenje,zavarivanje I sl.) I obezbediti efikasno provetravanje prostora u kome se radovi izvode. U sluaju da je potrebno izvoditi radove zavarivanja I lemljenja na gasnim instalacijama, potrebno je potpuno odstraniti gas iz instalacije I produvati je internim gasom. Gasni zaporni cevni zatvara mora biti pouzdano zatvoren (skinuta rukica ili toak zakljuan I sl.) kako bi se spreilo neovlaeno otvaranje u toku popravke.

Putanje prirodnog gasa u unutranju gasnu instalaciju vri predstavnik distributera gasa, o emu se pravi zapisnik, a nakon obavljenog tehnikog pregleda od strane komisijedistributera, kojim se utvruje ispravnost instalacije shodno Zakonu o transportu, distribuciji I korienju prirodnog gasa (Sl.glasnik RS, broj 66/91 , 53/93 , 8/94).Zabranjeno je potroaima gasa I drugim neovlaenim licima da samoinicijativno prikljuuju nove gasne aparate na ve postojeu unutranju gasnu instalaciju, ili unutranju gasnu instalaciju na distributivnu gasnu mreu.

Unutranje gasne instalacije koje su bile iskljuene vie od jedne godine,ili su bile privremeno iskljuene, moraju se pre putanja gasa u instalaciju podvrgnuti propisanim ispitivanjima.

Didistributer gasa predaje novom potroau prirodnog gasa, uputstvo za rukovanje regulatorom pritiska gasa, a uz svaki gasni aparat potroa dobije uputstvo za rukovanje istim.Takoe, potroa gasa mora biti upoznat sa rukovanjem unutranjom gasnom instalacijom.

Distributer gasa vri odorizaciju gasamerkaptanom (materijom jakog I karakteristinog mirisa)koji je nekodljiv po zdravlje ljudi I okolinu, a takoe je neagresivan po gasne aparate.

Poslove pregleda I odravanja unutranjih gasnih instalacija vri distributer gasa najmanje jednom godinje.

Distributer je duan da odmah prekine isporuku gasa ukoliko osnovano sumlja u ispravnost unutranje gasne instalacije, tj. ako postoji neposredna opasnost po ivot ljudi I okolinu.

UKOLIKO POTROA GASA OSETI PRISUSTVO ODORANTA U PROSTORIJI, OBAVEZAN JE:

1.Odmah ugasiti svaki otvoreni plamen (cigarette,ibice,ipalja) 2. Odmah otvoriti prozore I vrata. 3.Iskljuiti dovod gasa (zatvoriti glavni zaporni cevni zatvara). 4.Ne ukljuivati elektrine prekidae. 5. Ne izvlaiti utikae koji su u utinici. 6.Ne ukljuivati elektrino zvonce. 7.Ne ukljuivati svetlo dok se osea prisustvo odoranta. 8. Ako miris dolazi iz prostorije u koju ne moete ui , pozovite nadlena tela (policiju,vatrogasce) I distributera gasa. 9.Ako pretpostavljate da gas dolazi iz podruma, ne ulazei u podrum otvorite prozore ili vrata I pozovite distributera 10. 11. Deurnoj ekipi distributera omoguite pristup oteenim mestima . Eventualna oteenja na gasnoj mrei NE SMETE SAMOSTALNO OTKLANJATI,

jer je to u nadlenosti distributera.

Merno Regulacione StaniceGasne stanice su delovi gasovoda u kojima se regulie izlazni pritisak i meri koliina ( protok) gasa. Takve stanice nazivaju se i merno-regulacione stanice. Gasna stanica je stanica iji kapacitet Qmax iznosi vie od 10 m/h. Gasne stanice sastoje se od: Reguliuih ureaja; Sigurnosnih ureaja; Zapornih ureaja ( slavine, ventili, zasuni); Cevi, spojnih elemenata, zaptivaa; Preistaa ( filteri); Mernih ureaja; Ostale opreme . Prisustvo gasnih stanica u gasovodima diktirano je ekonomskim i sigurnosnim razlozima. Visok pritisak ( 30-112 bara) u magistralnim gasovodima omoguava ekonomian transport od izvora snabdevanja, snieni pritisak ( 1-12 bara) u distributivnim gasovodima omoguava bezbedno kretanje gasa kroz naseljena mesta i visoko iskorienje.

Stanice se razlikuju prema: mestu gde se nalaze:

magistralne distributivne potroake

nameni:

primo-predajne (PPMRS) merno-regulacione ( GMRS, MRS, KMRS) regulacione

broju linija kojima gas moe proi kroz gasnu stanicu:

jednolinijske dvolinijske vielinijske

broju linija u kojima se meri protok gasa:

bez merne linije sa jednom mernom linijom sa dve merne linije sa vie mernih linija

broju redukcija pritiska gasa:

sa jednom redukcijom sa dve redukcije

dogrevanju gasa:

bez dogrevanja gasa sa dogrevanjem gasa

Gasne stanice se mogu graditi :

u zatvorenim prostorijama na otvorenom prostoru u oknima, odnosno ahtovima

Jedan od najznaajnijih proizvoda Energo-Sistema d.o.o. Novi Sad jesu upravo gasne stanice i to:

GMRS Glavne merno-regulacione stanice redukuju magistralni pritisak ( 16-50 bara) na pritisak gradske mree ( 6-12 bara) ili distributivne mree ( 1-4 bara). MRS Merno-regulacione stanica redukuju pritisak gradske mree ( 6-12 bara) na pritisak distributivne mree ( 1-4 bara) ili na pritisak industrijskog potroaa ( 0.1 4 bara), kao i sa distributivne mree na nivo potroaa ( 0.1 bar)

Podaci koji su neophodni za projektovanje gasne stanice su:

Ulazni pritisak ( minimalni i maksimalni) Izlazni pritisak ( minimalni i maksimalni) Potronja gasa ( minimalna i maksimalna)

Glavne merno-regulacione stanice, GMRS: 5000Sm3/h 200.000 Sm3/h Merno-regulacione stanice, MRS 100Sm3/h 6.000Sm3/h