Sadraj1. Uvod..........................................................................................................3

2. Flora..........................................................................................................4

2.1 Lokalni endemiti....................................................................................42.2 Zatiene biljne vrste.............................................................................52.3 Biljne vrste sa Evropske crvene liste....................................................5

2.4 Vegetacija................................................................................................63. Fauna.........................................................................................................7

4. Prirodne odlike.........................................................................................8

4.1 Prirodni rezervati...................................................................................10

5. Istorijsko naslee.....................................................................................155.1 Graditeljske vrednosti...........................................................................16

5.2 Svetilite Metoe....................................................................................175.3 Paniev mauzolej..186. Zakljuak..............................................................................................197. Literatura..20

1. Uvod

Kopaonik je najvei planski masiv u Srbiji koji se prua od severozapada ka

jugoistoku duinom od oko 75 km, doseui u srednjem delu irinu od oko 40 km.

Ceo masiv je dobio naziv po velikom rudnom bogatstvu koje je na njemu eksploatisano jo od srednjeg veka,a na njegovom irem prostoru je smeten itav niz kulturno-istorijskih spomenika iz perioda od XII do XV veka.

Zahvaljujui razvijenom turistikom centru sa savremenim hotelima i prateim objektima, Kopaonik predstavlja jednu od najpopularnijih turistikih destinacija u SrbijiZbog svojih prirodnih vrednosti, 1981. godine Kopaonik je proglaen za nacionalni park. Nacionalni park Kopaonik obuhvata povrinu od 11.810 hektara i po broju endemicnih vrsta predstavlja jedan od najznacajnijih centara biodiverziteta endemicne flore Srbije. Osnovu parka ini visoko-planinski, relativno zaravnjeni predeo srednje nadmorske visine oko 1700 m. Najnia taka je na oko 640 mnv. Najvea taka je Paniev vrh (2017 m).Pod posebnom zatitom Nacionalnog parka je 698 hektara - izdvojenih u: 11 rezervata prirode i 26 prirodnih spomenika, 12 geomorfolokih, 6 geolokih, 8 hidrolokih i 15 objekata svrstanih u nepokretna kulturna dobra.

Planinu Kopaonik narocito atraktivnom cini prepoznatljiv pejza sa gustim cetinarskim umama (smrca i jela) na viim delovima i meovitim bukovim i hrastovim umama, po stranama Kopaonika, panjaci, livade, kao i istaknuti planinski vrhovi sa kojih se prua pogled do ar planine, Komova i Stare planine.

Smeten u centralnom delu Srbije Nacionalni park Kopaonik svojom povrinom od 11810 ha obuhvata najvie delove planinskog masiva oivicene recnim dolinama Ibra, Joanice, Toplice i Brzecke reke.

2. Flora

Povoljni prirodni uslovi ovog planinskog masiva omoguili su razvoj bogatog i raznovrsnog biljnog sveta koji su pruavali mnogi istraivai, irom sveta, s razliitih aspekata. Biljni svet je zastupljen sa mnogobrojnim vrstama drvea, bunova, zeljastih biljaka, cvetnica, paprati, mahovina, liajeva, gljiva od kojih su mnoge i lekovite.

Visokoplaninska flora Kopaonika zastupljena je sa 825 bilj. vrsta i podvrsta svrstanih u 292 roda i 80 familija, to predstavlja 1/5 ukupne flore Srbije. Najvii umski pojas iznad 1500 mnv pokrivaju guste smreve ume dok se na veim nadmorskim visinama (1750-1900) smreve ume proreuju i prelaze u zajednice niskih bunova gde preovlauju planinska kleka i borovnica.

Ledeno doba je, u odnosu na ostale delove Evrope, na naim planinama neznatno

unitilo floru o emu svedoi i brojna reliktna flora tj. biljke koje su ostaci nekadanje drevne flore. Reliktna flora ukazuja na autohtonost flore i vegetacije Kopaonika. Biljke relikti Kopaonika su: Leontopodium alpinum, Vaccinium uliginosum, Eriophorum latifolium, Taxus bacata, Acer heldreichii, Ostya carpinifolia, Trolius europaeus i dr.

2.1 Lokalni endemiti

Na teritoriji NP Kopaonik, ive tri stenoendemine biljne vrste koje rastu samo tu i vie ni na jednom mestu u svetu. To su sledee vrste:

1.Sempervivum kopaonikensis (Kopaonika uvarkua)

2.Viola kopaonikensis (Kopaonika ljubiica)

3.Cardamine pancicii (Panieva reuha)

2.2 Zatiene biljne vrste

U NP Kopaonik ivi i 91 endemina i 82 subendemine biljke, od kojih je ak 30 vrsta zatieno Uredbom o zatiti prirodnih retkosti teritorije Srbije tj. stavljene su pod reim apsolutne zatite. Zabranjeno je svako njihovo upanje, kidanje, seenje, lomljenje, i na bilo koji nain unitavanje i oteivanje. Izuzetno se moe izvriti neka od ovih radnji ali samo u naune svrhe i to uz odobrenje Zavoda za zatitu prirode Srbije. To su sledee vrste: Lycopodium annotinum, Diphasium complanatum, . Thelypteris palustris, Taxus baccata, Salix rosmarinifolia, Anemone apennina, Potentila palustris, Astragalus dasyanthus, Acer heldreichii, Daphne laureola, Pirola rotundifolia, Goniolimon collinum, Gentiana lutea L.subsp.symphiandra, Gentiana acaulis , Menyanthes trifoliate, Leontopodium alpinum, Tulipa scardica, Lilium martagon, Gladiolus imbricatus, Stipa pulcherrima, Cyperus longus, Goodiera repens, Dactylorhyza incarnate, Dactylorhyza cordigera, Dactylorhyza majalis, Orchis coryophora, Gumnadenia odoratissima, Leucorchis friwaldim, Leucorchis atrorubens, Listera cordata .

2.3 Biljne vrste sa Evropske crvene liste

Evropska crvena lista (European Red List, UNESCO, New York, 1991.) je knjiga retkih i ugroenih vrsta biljaka i ivotinja, sa njihovim opisom, rasprostranjenou, stepenom ugroenosti i merama zatite.U ovoj Meunarodnoj Crvenoj listi zastupljene su 4 biljne vrste registrovane u NP Kopaonik i to su, iz grupe endeminih biljaka:

1. Pedicularis heterodonta Pani.

2. Stipa mayeri Martinovsky.

Dok su iz grupe neendemine flore to sledee biljke:

1. Alyssum markgrafii O.E.Schulz

2. Viola elegantula SchottNa Kopaoniku se javljaju, u skladu sa kategorijama meunarodne asocijacije za zatitu prirode (IUCN), i vrste svrstane u razliite kategorije ugroenosti i to su :

Vrste u opasnosti da ieznu: Potentilla palustris i Gentiana lutea.Ranjive vrste: Pinus silvestris, Dactyloriza majalis, Trolius europaeus, Geum montanum,Leontopodium alpinum.Iezle (neodreene) vrste: Anemone narcisiflora, Primula minima, Geum reptans, Silene saxifraga, Narcissus radiflorus.Retke vrste: Arctostaphilus uva ursi, Gentiana cruciata, Aster alpinus, Iris graminea i mnoge druge.

2.4 Vegetacija

Na Kopaoniku je zastupljeno izuzetno pravilno visinsko smenjivanje vegetacije i poinje od vrbovo-topolovo-jovovih uma u dolini reka, preko termofilnih uma crnog bora, zajednice cera i sladuna, ume kitnjaka i graba, uma medunca i crnog jasena zatim uma brdske bukve, ume hrasta kitnjaka (do 1100 mnv), ume bukve i jele (do 1600 mnv) u koje prodire smra koja dominira u umama od 1550 do 1750 mnv. Iznad 1750 mnv poinje zona bunaste polegle kleke i borovnice sa niskom subalpskom formom smre, pa sve do alpskih suvati koje se nalaze iznad 1950 mnv.

3. Fauna

ivotinjski svet Kopaonika je dosta raznovrstan i od vremena od kada je Josif Pani na Kopaoniku istraivao (pre 100 godina), se znatno promenio. U 19.veku na Kopaoniku je bilo medveda, risova, divokoza, tetreba, kuna, vidri...

Do dananjeg vremena na Kopaoniku ovih ivotinjskih vrsta vie nema. Opstali su i tu ive: vuk, divlja svinja, srna, lisica, zec, lasica, tvor... Meu prirodnim retkostima (pod zatitom), preostali su: Suri orao (Aquila chrysaetos), Sivi soko (Falco peregrinus), umska sova (Strih aluco), Planinska eva (Eremophila alpestris), Krstokljun (Loxia curvirostra), Sivi puh(Dryomys nitedula), Buljina (Bubo bubo), Divlja maka (Felis silvestris), ivorodni guter (Lacerta vivipara).

Najbrojnija preivela vrsta ivotinjskog sveta na Kopaoniku jesu ptice i to pretpostavlja se zato to nisu strogo vezane za vegetacione i klimatske zone. Na poznati ornitolog Sergej Matvejev, svojim dugogodinjim istraivanjima ptica Kopaonika, je ustanovio da se broj vrsta ptica poveao u zadnjih 100 godina. Danas na ovoj planini ima ukupno 148 razliitih vrsta ptica!

Na hladnim i visokim delovima planine ivi Sibirski skakavac. U bistrim planinskim vodama i brzacima ivi Potona pastrmka ija se brojnost znatno poveala poribljavanjem voda Kopaonika to je i bio jedan od prioritetnih zadataka NP Kopaonik. U toku su i istraivanja vezana za utvrivanje brojnosti sisara na Kopaoniku koja NP Kopaonik radi zajedno sa strunjacima Biolokog fakulteta u Beogradu.

4. Prirodne odlike

Kopaonik se nalazi izmeu reka Ibra i Sitnice na zapadu,Laba na jugoistoku, Joanice i Koznike reke na severu dok je istona strana omeena dolinom reke Rasine i Toplice. Duboke kotline i klisure Kopaonika urezale su Barska i Lisinska reka na zapadnoj strani, Duboka i Brzeka reka na istonoj strani, a Ciganska i Gobeljska reka na severnoj strani. I zajedno sa Samokovskom rekom, centralnom kopaonikom vodenom arterijom, utiu na rasprostranjenje biljnog i ivotinjskog sveta i obeleavaju Kopaonik. Kopaonik karakterie raznovrsna geoloka graa sa stenama razliitog nastanka i starosti (serpentiniti, graniti, kriljci, mermeri, andeziti, krenjaci). Dananje oblike reljefa Kopaonika stvorili su, kroz dugi niz godina, procesi erozije i spiranja. Klima Kopaonika obeleena je sa preko 200 sunanih dana godinje zbog ega i nosi naziv "planina sunca". Kopaonik se nalazi na prelazu primorske ka kontinentalnoj klimi. Juni poloaj masiva, zaravnjenost i otvorenost terena spreava dugotrajno zadravanje oblanosti nad planinom.Hladni i tei vazduh zadrava se u okolnim dolinama tako da zimske temperature nisu mnogo niske. Srednja godinja temperatura Ravnog Kopaonika je 3,7 C. Snegovi sa izvesnim odstupanjima padaju krajem novembra i traju do meseca maja , proseno 180-230 dana godinje.Padavine su u proseku vee od 1000 mm godinje. Rudna bogatstva podarila su ime Kopaoniku, gde se od najstarijih vremena kopala ruda. Vulkanska aktivnost i vreli mineralni rastopi su uzrokovali promene na stenama usled visokih temperatura i snanih pritisaka. Tako je nastala "kopaonika rudna oblast" sa velikim brojem rudnika u kojima se mogu nai rude metala gvoa, olova i cinka kao i retkih metala srebra i zlata i retkih minerala: volastonita, fluorita i azbesta. Kopaonik nije izvorite velikih reka zbog relativno malih godinjih padavina ali zato postoji gusta mrea malih povrinskih tokova koji potiu od brojnih izvora sa cele povrine ove planine, od kojih su neki sa hladnom vodom, neki su lekoviti sa poveanom radioaktivnou i mineralizacijom vode. Najpoznatiji izvori na Kopaoniku su: Marine vode, Krmar voda, Pajino preslo, Javor esma, Kaznovske baije.- Na toku Samokovske reke, najvee vodene arterije Kopaonika, formiraju se mali vodopadi i bukovi, dok se na Zaplaninskoj reci formira viestepeni vodopad Jelovarnik u duini od 80 metara. - Kopaonik je poznat po interesantnim hidrolokim pojavama tresavama i pitevinama. Tresave nastaju kao posledica velikog isparenja mnogih potoka i bara i stare su preko 1000 godina. Najvea tresava na Kopaoniku je Jankova bara. Pitevine su prirodni zagati od busenaste trave u kojima se zadrava voda. Obino pitevine postaju tresave.

Na podruju Kopaonika nalazi se nekoliko urvinskih jezera. Najvee je Semeteko jezero, koje se nalazi na 900 mnv u ataru sela Semete ispod visa Orlovac. Semeteko jezero je krunog oblika, prenika 60m. Vodu dobija od podvodnih izvora, a manjim delom i od dva izvora iznad jezera. Podvodni izvori zasluni su za to to je jezeru praktino nemogue izmeriti dubinu, jer su oni toliko duboki i iroki da praktino predstavljaju deo jezera. Prosena temperatura vode je 10C, dok u julu i avgustu dostie i 20C. Na jezeru su se formirala tzv. "plovea ostrva" na kojima ima rastinja. Prilikom duvanja vetra ostrva se kreu po jezeru, to predstavlja atrakciju poseticima jezera (vonja po jezeru). Jezero je poribljeno sa aranom, a "starosedeoci" su tritoni (Salamandra salamandra) - vrsta repatih vodozemaca iz porodice Salamandera sa slabo razvijenim nogama u naem narodu poznatiji kao dadevnjaci. Jugozapadno od Joanike banje nalaze se jo dva urvinska jezera: Gornje (Dugako) i Donje (Malo) jezero. Od hidrotehnikih zahvata na Kopaoniku interesantan je Mijatovia jaz, koji je Dragoljub Mijatovi iz sela utice prokopao 1929. godine, kao kanal za vodu (vadu) duine 18 km. "Gejzir" hladne vode koji je nastao kao posledica hidrogeolokih istraivanja, stub je vode visine oko 5 metara. Najpoznatije banje ovog podruja su: Joanika banja (t 78C), Lukovska banja (t36-56C) i Kurumlijska banja (t 38-56C) ije vode imaju izuzetno lekovita svojstva.- Povoljni klimatski uslovi, raznovrsna geoloka podloga, debeo sneni pokriva uticali su na razvoj izuzetno bogatog i raznovrsnog biljnog i ivotinjskog sveta tako da je Kopaonik postao pravi centar za istraivanja u nauci i praksi.

4.1 Prirodni rezervatiZakonom o zatiti ivotne sredine Republike Srbije, na podruju NP Kopaonik izdvojen je niz objekata prirode, prirodnih i stvorenih vrednosti koji su svrstani prema razliitim stepenima zatite. Pod posebnom zatitom NP je 1375,2 hektara, izdvojenih u 13 rezervata prirode i 26 prirodnih spomenika, 12 geomorfolokih, 6 geolokih, 8 hidrolokih i 15 objekata svrstanih u nepokretna kulturna dobra.

Prirodni rezervati nacionalnog parka su sledeci lokaliteti: Kozje stene, Vucak, Mrkonja, Jankova bara, Gobelja, Barska reka, Samokovska reka, Metoe, Jelak, Suvo rudite i Duboka, Jelovarnik, Bele stene

kozje stene - sa reliktnim zajednicama smre, jele i vresa i veim brojem reliktnih vrsta i vegetacije stena. Kozje stene su jedini prirodni rezervat u kome raste lokalni endemit Kopaonika Viola kopaonicensis (kopaonika ljubiica )Znaajan je i ornitoloki znaaj ovog rezervata jer se tu mogu sresti vrste kao to su: sivi soko, orao zmijar, osiar, balkanska uata eva, planinska strnadica,itd.

Vucak - obuhvata jedinstvenu zajednicu jele i smre, kao i dve zajednice smre, jele i bukve. Predstavnici faune ptica su umska ljuka, gaasta kukumavka, drozd ogrliar, osiar, ubasta senica.

Mrkonja obuhvata zajednicu bukve i jele sauvane strukture u uslovima degradiranog zemljita. Fauna ptica zastupljenaje sa vrstama kao to su: belovrata muharica, mala muharica, vatroglavi kralji , crna una, zimovka.

Jankova bara najvea tresava na Kopaoniku, sa veim brojem tresavskih zajednica kao i specifinih zajednica smre, jele, crnog i belog bora. Fauna ptica zastupljena sa vrstama: sivi soko, obina vetruka, miar , planinska crvenperka , planinska senica, itd.

Gobelja rezervat predstavnika planinskih, klimaregionih zajednica i osobenih zajednica ostenjaka sa stanitima izrazito retkih i ugroenih vrsta.

Barska reka Osnovnu vrednost daje bogatstvo i raznovrsnost vegetacije, koja je orografski i hidroloki uslovljena. Karakteristino je i vertikalno smenjivanje vegetacije od smrevih, bukovosmrevih, bukovo-jelovosmrevih do istih bukovih uma..

Samokovska reka obuhvata izuzetno interesantne i raznovrsne zajednice smre sa mahovinom, kiselicom, bekicom i dr., kao i vegetaciju tresava.

Metoe sa est fitocenoloki razliitih smrevih i bukovih zajednica i nizom drugih retkih i reliktnih biljnih vrsta.

Jelak sa interesantnim bukovo jelovim ekosistemom u okviru koga se javlja znaajna i retka vrsta tise. Fauna ptica zastupljena je sa sledeim vrstama: krstokljun, drozda ogrliara, ika , kratkokljunog puia , obini popi, itd.

Suvo rudite izraziti predstavnik visokoplaninskog predela na gornjoj granici umske vegetacije sa klimaregionalnim zajednicama borovnice, niske kleke i subalpske smre, kao i zajednicama tipca i metliaste vlasulje.

Duboka u optini Brus obuhvata delove reliktne zajednice bukve sa aikom, kao i zajednicu bukve sa crnim grabom (jedina ovakva zajednica na Kopaoniku).

Jelovarnik hidroloki i geomorfoloki spomenik, vodopad sa tri kaskade ukupne visine 70 m, okruen zajednicom bukve, jela i smre. Fauna ptica je zastupljena sa vrstama: planinska pliska, vodenkos, siva senica, rusi svraak, cari, zimovka, itd.

Bele stene geoloki spomenik, istaknuti stenski mrav krenjaka, u predelu gornje granice umske vegetacije sa zajednicama borovnice, niske kleke i subalpske smre.Fauna ptica prisutna je sa vrstama: obina vetruka, gavran, planinska treptaljka , belka, grmua evrljua..

Nekada se na ovim stenama gnezdio sivi soko i puzgavac.5. Istorijsko nasleeIstorijski tragovi ireg podruja Kopaonika ukazuju na predilirsko i ilirsko naslee rimske imperije i kasnije slovensko naseljavanje.

Ostaci ranohrianske Bazilike (IV-V vek), posveene Sv. Prokopiju, otkriveni su 1999. godine na Lokaciji Crkvina - Nebeska Stolica, na nadmorskoj visini 1800m.Srednjovekovni izvori u poveljama Stefana Nemanje i njegovih naslednika belee ove krajeve kao upu u oblasti Ibra, od Zveana do Zapadne Morave sa Kopaonikom u centru oblasti. Istorijski znaaj Kopaonike oblasti kao sredita Srpske srednjovekovne drave (Nemanjia, Lazarevia i Brankovia) jasno obeleavaju utvreni gradovi iji su ostaci smeteni na istaknutim visovima u predgorju centralnog masiva.

Gradovi Zvean (XI - XIV vek), Magli (XIV vek), Brvenik (XIV vek), Vrh Lab (XIV vek), Koznik (XV vek) uvali su plodno podgorje vinorodnih upa, rudno i umsko blago Kopaonika i bogate zadubine srpskih vladara, kao to su:

Petrova crkva (VIII - IX vek) kod Novog Pazara

Studenica (XI - XII vek) kod Ua

ia (XIII vek) kod Kraljeva

Sopoani (XIII vek) kod Novog Pazara

urevi stubovi (XII vek) kod Novog Pazara

Gradac (XIII vek) kod Rake

Pavlica (XIV vek) kod Rake

Bogata rudarska prolost Kopaonika u istorijskim izvorima belei rakog kralja Stefana Uroa I koji dovodi iz Nemake rudare najamnike poznatije kao Sase. Rudarska naselja i gradovi u irem predgorju imali su topionice - kovnice novca: Stari Trg, Novo Brdo, Rogozno, Plana.

Kopaonika rudna oblast doivljava procvat u XIV i XV veku za vreme despotovine kada se razvija trgovina sa Dubrovakom republikom, Vizantijom i zapadnom Evropom. Rudarstvo ovih krajeva propada pohodima Turaka u XV veku i obnavlja se krajem XIX i u XXveku.

I danas se na Kopaoniku mogu nai ostaci i tragovi starih iskopa iz rimskih i srednjovekovnih vremena.

Kroz istorijska predanja sauvani su obiaji okupljanja naroda na svetim mestima:

Metoe, Sv. Metodije, 3. jula Saborite (Malo Metoe) i Mramor, Sv. Jovan, letnji, 7. jula

Crkvina-Nebeska Stolica, Sv. Prokopiie 21. jula5.1 Graditeljske vrednosti Ostaci srednjovekovnog puta - Kukavica (oko 4 km).

Ostaci srednjovekovnog rudita: selo Zaplanina, Samokovska reka, Kadijevac, Suvo Rudite, Brzeka reka, Bela reka.

Objekti sakralne arhitekture: Crkvite u Metodu, crkva Sv. Petra i Pavla u Krivoj Reci, objekat iz turskog perioda - hamam u Joanikoj Banji.

Spomenici iz oslobodilakih ratova: spomenik na Mramoru, spomenici aki grob, Raskrsnica, spomenik rtvama faizma u Krivoj Reci.

Ostali spomenici - Paniev mauzolej (neposredno u kompleksu specijalne namene).

Privredni objekti narodnog graditeljstva - Mijatovia jaz.

Stambeni objekti narodnog graditeljstva: selo Lisina, selo ordevii, selo Crna Glava, selo Kriva Reka, selo Brzee.

Privredni objekti narodnog graditeljstva - vodenice i strugare: Brzee, Kriva Reka, Gobeljska reka, Joanika Banja.

5.2 Svetilite Metoe

Iz kanjona, pa preko brda i prevoja, strmim kozjim stazicamastie sepod samu liticu, vertikalno uspravljenu i skrivenu u gustiu. U njenom donjem delu je nevelika peina, a u peini svetilita. Mala crkva smetena u steni nastala je svakako u tursko vreme. Tu su ljudi ovih krajeva, krijui se od Turaka, dolazili u zbegove, pa i crkvicu uredili u samoj litici. Posvetili su je svetom Metodiju, velikomueniku, episkopu grada Patre Likijske. U svojoj knjizi "itija svetih" arhimandrit dr Justin Popovi iznosi ivotopis ovog sveca koga su neznaboci pogubili 322. godine zbog propovedi Hristove vere. Istie ga kao veoma mudrog i uenog oveka i spisatelja.

Vekovima, svakog 3. jula, na dan Sv. svetenomuenika Metodija, sakupljao se ovde silan svet, dolazio u peinu, molio se Bogu i iz malog slapa vode koja izvire u samoj crkvici traio leka raznim boljkama i slabostima. Taj datum je 1504. godine za rudare bio sveti dan. Turci su ih naterali da uu u okna i kopaju rudu. Nastupilo je veliko nevreme. Grom je zapalio rudnik. Mnogo je rudara nalo smrt u poaru i uruenim oknima. Ostalo je seanje i saborovanje dodananjih dana, aprilaze i ulaz u peinu uredio je Nacionalni park.

Inae, na Kopaoniku je 180 naputenih i zatrpanih rudarskih jama.

Crkvica i ovaj kraj nazivaju se Metoe, peina se nalazi na visini od 1.450 metara, a po nekim predanjima to kultno mesto je nastalo jo u treem veku. Na zidu je freska sv. Metodija, a na komadu kamena slika Bogorodice sa malim Hristom. Autor je Mirjana Jablanovi iz Mataruga.

Kad se sa obronaka Metoa poe uz Gvozdaku reku, gore pri vrhu, nalazi se gejzir. Visok je nekoliko metara, mlaz vode pod pritiskom die se u visinu, okolo je gusta listopadna uma i prizor je zaista oaravajui. Gejzir se, kau, pojavio pre nekoliko decenija i ustalio se. Koliina vode koja iklja iz zemlje i njegova visina se ne menjaju.

5.3 Paniev mauzolej

Veliku ljubav prema srpskom narodu i nauci, Pani je iskazao u svojoj elji da bude sahranjen na Kopaoniku. elju su mu ispunili planinari Srbije i SANU - 7. jula 1951. godine, kada su zemne ostatke njegove i supruge Mileve, sahranili u kovegu od Panieve omorike u mauzoleju, na vrhu Kopaonika koji od toga vremena nosi ime Paniev vrh (2017 mnm) - dotle je bio Milanov vrh (po kralju Milanu). Sagledavajui uslove pod kojima se Josif Pani bavio istraivanjem i na koji je nain putovao po Srbiji (Srbija nije imala u to doba eleznicu), sa slabom putnom mreom, izraavamo potovanje i divljenje velikanu nae nauke.

citat sa Panievog mauzoleja:Ostvarujemo zavet Paniev. Prenosimo ga da ovde veno poiva. Objavljujemo njegovu poruku upuenu srpskoj omladini: "Da e tek dubokim upoznavanjem i prouavanjem prirode nae zemlje pokazati koliko voli i potuje svoju otadbinu".6. ZakljucakDanas je na Ravnom Kopaoniku veliki turistiki planinski centar, sa brojnim smetajnim kapacitetima, sistemom smuarskih staza i iara i drugom infrastrukturom. Drugi takav kompleks se razvija kod sela Brzea na istonoj padini, gde u hotelima, apartmanima i kuama ima oko 1.000 leaja.

Reljef ove planine je vrlo pogodan za razvoj zimskih sportova i planinarenja. Najbolji tereni za alpsko skijanje nalaze se na Panievom vrhu, Gobelji, Karamanu, Jelaku, a za nordijski skijanje Crvene bare. Skijanje ovde moze poceti u novembru i trajati do maja meseca.

Turisticki centar Kopaonik ima 57 km alpskih staza, 20 km nordijskih pruga. Skijaa oposluzuje sistem od 21 zicare sa kapacitetom od 19000 skijaa an satPrivlanost Kopaonika lei u izuzetnoj dinamici njegovog reljefa. Prostrani planinski panjaci guste zimzelene i meovite ume, kao i planinski vrhovi sa kojih se vide ar planina, Stara Planina kao i ostale okolne planine ostaju u neizbrisivom seanju svih koji su posetili ovu planinsku lepoticu.7. Literatura

Dr. Sneana teti Turisticka geofrafija Beograd 2008

http://sr.wikipedia.orgwww.npkopaonik.comwww.infokop.netPAGE 12