9. oktobar 2018. godine

"NOVOSTI" ISTRAŽUJU: Dve povišice

penzionerima od novembra

Za koliko će do kraja godine biti promenjena primanja najstarijih građana. Čekovi sa iznosima između

25.000 i 32.285 dinara biće uvećani po dva osnova

PENZIONERI čije su penzije između 25.000 i 32.285 dinara

na oktobarskom čeku imaće dva povećanja. Jedno povećanje

dobijaju ukidanjem Zakona o privremenom umanjenju, a

zatim još dodatnih pet odsto, koji stižu iz državne kase za

najstarije sa najnižim primanjima. Primanja će biti za isti

procenat veća i onima koji pre četiri godine nisu bili

obuhvaćeni smanjenjem, odnosno penzionerima sa

čekovima ispod 25.000 dinara.

Računica pokazuje da penzioner koji je 2014. godine imao 26.000 dinara, vanrednim povišicama prethodnih

godina sada prima 27.745 dinara. Ukidanjem zakona će imati 29.132, a kada se na to doda još pet odsto,

njegov ček će iznositi 30.588 dinara. Korisnik koji je pre četiri godine imao 28.000 dobiće 32.445, onaj sa

30.000 sada će imati 34.477, dok će iznos od 32.000 biti povećan na 36.743 dinara.

Kada je reč o čekovima sa iznosima manjim od 25.000 dinara, kojih je na spisku PIO fonda nešto više od

950.000, oni će imati za pet odsto više. To znači da će ček od 15.000 sada biti 15.750, 17.000 ubuduće

17.850, oni sa 23.000 primaće 24.150, a penzionerima sa 25.000 koverta će biti 26.250 dinara.

Svako naredno povećanje penzija moraće da, kako je savetovao naše vlasti Međunarodni monetarni fond,

bude linearno, odnosno isti procenat uvećanja moraće da važi za sve penzionere.

Prema statistici PIO fonda trenutno u Srbiji ima oko 1,3 miliona penzionera čija su mesečna primanja do

32.285 dinara, koja je određena kao gornja granica za povišicu, ali i za jednokratnu pomoć. Ostalih nešto

manje od pola miliona će morati da se zadovolji uvećanjem koje donosi ukidanje propisa o umanjenju, koje

je važilo prethodne četiri godine.

Predloženim izmenama Zakona o PIO predviđa se i ukidanje formule za usklađivanje penzija dva puta

godišnje, a umesto toga Vladi se daje ovlašćenje da sama o tome odlučuje.

- Dobro je to što zakonske izmene ukidaju Zakon o privremenom smanjenju penzija, ali unose nesigurnost i

potencijalno svode penzijski sistem Srbije na nivo najnestabilnijih sistema u zemljama Severne Afrike i

Bliskog istoka - ocenio je Fiskalni savet.

Napuštanje jasne i objektivne formule za usklađivanje penzija negativno bi se, prema njihovom mišljenju,

odrazilo na predvidivost penzijskog sistema i stvorilo bi dodatnu nesigurnost kod radnika koji uplaćuju

doprinose, ali nisu u mogućnosti ni da okvirno znaju kako će se kretati njihova buduća penzijska primanja,

niti da finansijski planiraju svoju starost.

"SAMOSTALCI" PRVI NA REDU

PREMA sadašnjoj dinamici isplate PIO fonda već 2. novembra na adrese penzionera samostalnih delatnosti

stići će uvećana primanja, četiri dana kasnije deblje koverte dobiće poljoprivredni i vojni penzioneri.

Povišicu će 10. novembra osetiti i penzioneri iz kategorije zaposlenih, kojih je najviše.

Budžet puniji od zaplenjene robe

Održano 65 javnih licitacija u 2018. Slilo se 2,5 miliona € za tri godine

PRODAJU robu koja je značajno jeftinija u odnosu na konkurenciju. Komšije ih znaju kao "carinske"

radnje, iako od znaka ove institucije nigde nema ni traga. Rafove pune isključivo na licitacijama Uprave

carina, pa zaplena na granicima zapravo diktira njihovu ponudu. Od početka ove godine održano je ukupno

65 javnih licitacija, ali su se 31 put prodavala isključivo vozila.

Samo u ovoj godini prodaja zaplenjene robe budžetu Srbije je

donela više od 44,7 miliona dinara.

- Uprava carina je za poslednje tri godine u državni budžet

uplatila više od 2,5 miliona evra, ostvarenih putem javnih

licitacija - kaže Sofija Radulović, pomoćnik direktora u Sektoru

za finansijske, investicione i pravne poslove. Poslednjih godina

prihodi od licitacija su se višestruko uvećali. Primera radi,

tokom 2013. godine ostvaren je prihod od 33 miliona, a prošle više od 130 miliona dinara. U planu je

uvođenje softvera za licitiranje putem interneta.

Na licitacijama robe široke potrošnje mogu da učestvuju firme, koje ne moraju da budu registrovane za

promet određene vrste robe. Za zaplenjena kola mogu da se nadmeću i građani.

- Početna cena robe se određuje komisijski, pri čemu se najčešće uzima u obzir ona koja važi za istu ili

sličnu robu na domaćem tržištu, umanjena za porez i maržu.

AUTOMOBILI

- Našim građanima su tradicionalno najinteresantniji putnički automobili, dok se najveći prihod ostvaruje

prodajom plemenitih metala, a među zaplenjenom robom najviše je garderobe i obuće - ističe Sofija

Radulović.

DVA DANA PRE OTVARANjA POGLEDAJTE:

Evo šta ćete sve i po kojim cenama moći da kupite

u Lidlu

Reporteri "Novosti" zavirili su u jedan od 16 objekata koji 11. oktobra otvaraju vrata kupcima u Srbiji

REPORTERI "Novosti" zavirili su dva dana pre otvaranja u jednu "Lidovu" prodavnicu. Uglacani objekat sa

prepunim rafovima čeka na prve kupce. Iako nisu istaknute cene, već se priča da će kupcima ponuditi

neuobičajeno niske cene.

Tako, na primer, čokolada od 100 grama prodavaće se po ceni od 44 dinara, dinar više, odnosno 45, koštaće

konzerva piva, za kilogram mesa trebalo bi izdvojiti 300 dinara...

U četvrtak 11.oktobra, tačno u osam sati ujutru, vrata otvara 16 prodajnih objekata u 12 gradova Srbije.

Građani Beograda, Bora, Zrenjanina, Kragujevca, Leskovca, Niša, Novog Sada, Smedereva, Sombora,

Subotice, Užica i Šapca prvi će imati priliku da se uvere u jedinstveno iskustvo kupovine koje donosi prvi

savremeni diskont u Srbiji.

Otvaranje završenih prodavnica u drugim gradovima će uslediti od novembra i nastaviti se u narednim

mesecima, s obzirom na to da Lidl Srbija najavljuje dalje širenje maloprodajne mreže.

„Spremni smo za otvaranje i uzbuđeni što ćemo sledeće nedelje moći da uslužimo potrošače. Verujemo da

ćemo zadobiti njihovo poverenje kroz pažljivo odabran asortiman proizvoda sa najboljim odnosom cene i

kvaliteta i ponudu jedinstvenih Lidl brendova koji im do sada nisu bili dostupni u Srbiji. Ovom prilikom ih

srdačno pozivamo da od 11. oktobra posete svoj Lidl i uvere se zašto je kupovina u Lidlu jednostavna, bolja

i povoljnija“, rekla je rukovodilac korporativnih komunikacija u Lidlu Srbija, Martina Petrović.

Lidl je za potrošače u Srbiji pripremio pažljivo odabran asortiman od 1.500 proizvoda, a na policama prvog

savremenog diskonta će se naći jedinstveni Lidl brendovi, ali i proizvodi domaćih dobavljača.

Lidl je više od maloprodavca hrane i posebno ga izdvajaju vremenski ograničene akcijske ponude

neprehrambenih proizvoda koje se svake nedelje menjaju, pa će u prodavnicama moći da se pronađu i

proizvodi kao što su mali kućni aparati, tekstil, igračke, alati, kućni dekor, oprema za baštovanstvo i još

mnogo toga.

Više od polovine zaposlenih smatra da radi u

nedostojnim uslovima

Kriza, nezaposlenost, strah od gubitka posla i prosečne zarade nedovoljne za osnovne troškove života,

uslovili su da gotovo 60 odsto zaposlenih u Srbiji smatra da ne radi u dostojanstvenim uslovimaa. To su

rezultati ankete koju je na dve i po hiljade radnika uradila grupa sociologa iz Centra za razvoj sindikalizma i

sindikata "Nezavisnost". U Uniji poslodavaca kažu da zarade u skorije vreme ne mogu biti na nivou EU, ali

da se sve više radi na zaštiti radnika.

Dostojanstvenim radom smatra se ugovoren stabilan i bezbedan posao na kome vas ne mobinguju i ne

šikaniraju, u kome je vaša ličnost poštovana, imate zaštitu na radu, pristojnu zaradu od koje možete da

živite, i pravnu zaštitu.

Sindikati u Srbiji procenjuju da približno petina svih zaposlenih radi na "crno". Skoro trećina firmi,

uključivši i javni sektor, zapošljava radnike bez ugovora, ne isplaćuje im redovno zarade, zdravstveno i

socijalno osiguranje, niti imaju zaštitu od nezakonitog otkaza.

Zarada zaposlenih bez ugovora je, prema istraživanjima, za polovinu manja u odnosu na formalno

zaposlene. Novi Zakon o radu je, tvrde sindikati, pored smanjenja radnih prava značio i dva do tri odsto

manje zarade, ali krivac nije samo aktuelna vlast.

Srećko Mihajlović iz Centra za razvoj sindikalizma podseća da su promene koje su dovele do smanjivanja

radničkih prava počele sa Zakonom o radu iz 2001. "Tada je procenat u izbornom telu onih koji su danas na

vlasti, bio minoran, a nečiji drugi procenti su bili nebu pod oblake. Stvar se obrnula, ali jedno je ostalo isto,

trend smanjivanja radničkih prava je nastavljen", ističe Mihajlović.

Polovina zaposlenih smatra da se radna prava u ovoj zemlji ne poštuju ili poštuju vrlo malo, a dve trećine

njih smatra da današnja vlast zastupa interese kapitalista, a ne radnika.

"To govori da smo se sveli na najosnovnije. Niko više ne pominje participaciju u odlučivanju, pa da mu to

smeta, niti misli, jer veliki broj ljudi je ubeđen da, od univerziteta do medija, da je bolje za čoveka da

karijerno napreduje, da sluša, da je dobar sa onima gore, nego da se trese po sindikatu i da nešto protestuje",

ukazuje Zoran Stoiljković iz UGS "Nezavisnost".

U Uniji poslodavaca smatraju da u pogledu dostojanstvenog rada situacija ide nabolje.

Boban Atanacković iz Unije poslodavaca kaže da je Ministarstvo rada vrlo aktivno i da se sindikati

neprekidno bave tom temom. "Unija poslodavaca je apsolutno raspoložena da da sve od sebe da se položaj

zaposlenih popravi", dodaje Atanacković.

Dodaju da hitno treba rešavati uzroke povećanog broja smrtnih ishoda na radu.

Prema rečima Atanackovića, te stvari treba da se suzbiju, tako što će se suzbiti rad na crno u najvećoj meri.

"Pre svega, imali smo prilike da vidimo da su mnogi koji su stradali bili neprijavljeni, da su radili na crno",

naglašava Atanacković.

Sve češće radnici se angažuju "fleksibilno", tako da poslodavci smanjuju troškove rada, povećavaju

konkurentnost na tržištu, ali i ugrožavaju radnike.

Pored zarada, radnicima najviše smetaju loši uslovi rada, neisplaćivanje bolovanja, skraćivanje bolovanja i

godišnjih odmora.

Iako petina zaposlenih ima sindikalnu svest i veruje da može organizovanjem radnika da pomogne sebi,

njihova energija nestaje u podeljenosti velikog broja sindikata.

MMF PODIGAO PROGNOZU rasta Srbije NA

ČETIRI ODSTO za 2018. godinu

Međunarodni monetarni fond (MMF) zvanično je povećao prognozu privrednog rasta Srbije za 2018. godinu

sa ranijih 3,5 odsto na 4,0 procenta u najnovijem, jesenjem izveštaju "Perspektive svetske ekonomije".

MMF je zadržao projekciju rasta srpskog BDP-a za

narednu godinu na 3,5 odsto, dok za 2023. godinu

prognozira ubrzanje na 4,0 procenta, prema publikaciji

objavljenoj na sajtu Fonda povodom godišnje

konferencije MMF-a i Svetske banke u mestu Nusa Dua u

Indoneziji, koja je počela danas i trajaće do 14. oktobra.

Zvanična prognoza MMF-a o ovogodišnjem privrednom

rastu Srbije neznatno je niža od projekcije koju je 4.

oktobra u Beogradu izneo šef misije Fonda za Srbiju

DŽejms Rouf, koji je na konferenciji za novinare rekao da

se očekuje rast BDP-a Srbije od 4,2 odsto.

U novom izveštaju Fonda, takođe se procenjuje da će inflacija u Srbiji u ovoj godini iznositi 2,1 posto, a

dogodine 2,3 procenta.

Pored toga, predviđa se da će deficit bilansa tekućih plaćanja Srbije u ovoj godini biti na prošlogodišnjem

nivou i da će iznositi 5,7 posto, da će u 2019. godini biti smanjen na 5,6 procenata uz tendenciju daljeg pada

na 4,1 odsto 2023. godine.

Prema projekciji MMF-a, stopa nezaposlenosti u Srbiji iznosiće 13,8 odsto u ovoj godini, a za iduću godinu

se predviđa njen blagi pad na 13,5 odsto.

Država prodaje kapital 12 preduzeća

Država je objavila poziv za učešće u postupcima prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem radi prodaje

kapitala 12 preduzeća u vlasništvu Akcionarskog fonda.

To su Vetroprom Novi Sad, Zavod za urbanizan i projektovanje Prijepolje, Infoplan Aranđelovac, Niprom

Niš, Tekstilna industrija Prvi maj standard Babušnica, Projektni biro Kanjiža, Radio Subotica - Szabadkai

radio Subotica, Resnik AD Tutin, Sremske novine Sremska Mitrovica, Uni grand Bačka Palanka,

Urbanprojekt Čačak i Farma ćuraka Jagodina.

Rok za podnošenje prijave je 26. oktobar, do 15 sati, objavljeno je na sajtu ministarstva.

Prijava se dostavlja Ministarstvu privrede, na adresu Kneza Miloša 20, 11000 Beograd, Republika Srbija, u

skladu sa Uputstvom za ponudace.

Otvaranje Glavnog koverta i Koverta sa oznakom: ''Podaci o ponuđaču'' održaće se 2. novembra u

prostorijama Ministarstva privrede, na adresi: Kneza Miloša 20 u 12 časova.

Proglašeni kupac u postupku prodajnu cenu plaća odjednom, a depozit za učešće iznosi 50 odsto minimalne

cene i uplaćuje se u gotovom novcu.

Zainteresovani su dužni da otkupe prodajnu dokumentaciju. Zahtev se podnosi Ministarstvu privrede

najkasnije do 19. oktobra, do 15 sati.

DINAR, DVA VIŠE, I TAKO CELE GODINE

Gorivo plaćamo isto kao Austrijanci i Španci, a

poskupljenjima NEMA KRAJA

Neprekidna poskupljenja goriva na pumpama u Srbiji, za po dinar, dva po litru, stručnjaci već duže vreme

pravdaju niskim vodostajem Dunava i skokom cene sirove nafte na svetskim berzama zbog krize u Iranu.

Ipak, na pitanje da li ćemo do kraja godine imati nova poskupljenja, odgovaraju da je lakše pogoditi

vremensku prognozu nego predvideti cenu nafte.

Cena evro dizela je prošle nedelje u maloprodaji u proseku veća za

oko jedan dinar i iznosi oko 167 dinara, dok je evro premijum BMB

takođe poskupeo za isti iznos i trenutno košta oko 156 dinara po litru.

Bugarska najjeftinija, Holandija najskuplja

Prema poslednjim podacima s kraja prošle nedelje, evrosuper 95 je

najjeftiniji u Bugarskoj gde iznosi 1,15 evra po litru, a najskuplji u

Holandiji gde košta 1,69 evra po litru. U odnosu na Srbiju gde je

njegova cena na pumpama u proseku oko 1,31 evro po litru, jeftinije je u BiH i Makedoniji gde košta po

1,18 evra, a gotovo izjednačena u Španiji i Austriji gde za litar treba izdvojiti 1,33 evra ili u Sloveniji 1,35

evra i Crnoj Gori 1,38 evra po litru. U Albaniji je nešto skuplji, 1,42 evra i Hrvatskoj 1,39 evra.

Unapred podigli cene

Predsednik kompanije "Nafta a. d." Nebojša Atanacković, koji je ujedno i predsednik Unije poslodavaca

Srbije, naglašava da berzanska cena nafte raste.

- Verovatno pod uticajem otvorene krize vezane za Iran. Berza sirove nafte i derivata je najosetljivija na

politička previranja i promene. Čak i veliki igrači na berzi to koriste - kaže Atanacković.

Međutim, on ističe da se trenutna berzanska cena nafte odnosi na naftu koja neće biti isporučena još dva do

tri meseca.

- Drugim rečima, prerađivači sada prerađuju onu naftu koju su kupili po značajno nižim cenama. I po tom

osnovu ne bi imali razloga da odmah podignu cenu. Ali ako na taj način odmah dižu cenu čim porastu one

na berzi, trebali bi na isti način i da ih smanje što se nikada ne dešava - smatra Atanacković.

Cene diktiraju multinacionalne kompanije

Kao razlog za takvo ponašanje on navodi da velikoprodajne cene na našem tržištu diktiraju multinacionalne

kompanije i da se mali proizvođači ravnaju prema njima.

Atanacković ne veruje da će najnovije mere Amerike prema Iranu sa pretnjom svima koji od njih kupuju

naftu tako drastično uticati na promenu cene "crnog zlata".

- Sada je bio veći skok, možda ćemo imati još neko manje pomeranje, ali verujem da će se do kraja godine

zadržati ovakav nivo cene nafte. Inače, kada je zima na severnoj hemisferi svake godine je i cena nafte nešto

veća jer imamo rast potrošnje - navodi Atanacković.

Sarma će nam ove zime biti LUKSUZ

Kupus ove jeseni košta od 40 do 70 dinara po kilogramu, malo jeftinije nego prošle godine, ali je ipak

skuplje nego što su potrošači navikli, pa porodicu kiseljenje košta i do 7.000 dinara.

Cena kupusa u sezoni uglavnom se kretala oko 20 do 30

dinara za kilogram, sve do prošle godine, kada su kupce

šokirale cene od čak 80 dinara, zbog čega su mnogi govorili

da će im i sarma biti luksuz.

Ove sezone najeftiniji, ali i najlošiji kupus može da se kupi

za 40 dinara, dok najkvalitetnije glavice koštaju i do 70

dinara na pijacama. Za potrošače može biti problem i što je

prošle godine kupus kasnio, pa kome slava nije suviše rano,

mogao je da sačeka malo nižu cenu. Ove godine je obrnuto,

kupus je poranio, trenutno ga ima dovoljno, ali koliko će ga

biti u decembru i po kojoj ceni, pitanje je. Prodavci smatraju da će ona ići do 10 odsto gore kad stigne prava

zima.

- Cena kupusa je u proseku oko 50 dinara, ali na veću količinu smo spremni da spustimo na 40 - kaže jedna

od prodavačica na beogradskoj pijaci.

Kupci s druge strane smatraju da je i to skupo jer za kiseljenje im treba od 50 do 100 kilograma, što postaje

poprilična investicija za kućni budžet. Tako će prosečna

srpska familija, koja ima običaj da ukiseli 100 kila,

umesto 2.000, koliko je navikla, morati za kupus izdvojiti

od 4.000, pa čak do 7.000 dinara.

- Da nemamo slave i da nije običaj da se tada jede sarma,

verujte mi, odustao bih od kiseljenja kupusa. Ali kako

deca hoće da jedu sarmu, imam tri ćerke, svaka ima

porodicu, navikao sam ih da ukiselim bar jedno bure.

Realno, 30 dinara po kilogramu je gornja granica kada se

to isplati, sve iznad toga je luksuz - kaže penzioner Mladen Milinović iz Novog Sada.

S crvenim kupusom stvar je još ozbiljnija, on košta od 70 do 130 dinara na pijacama i u marketima.

Uroš Puača, predsednik Udruženja "Futoški kupus", kaže da je, za razliku od prošle godine kada je suša

gotovo prepolovila rod, ove godine ipak bolje, ali je gubitaka bilo.

- Cena jeste malo niža nego prošle godine, no i ove sezone su bolesti na kupusu uradile svoje, pa je prinos

manji 20 odsto nego inače. Kupus je poranio, ali sada kada treba da se kiseli, ima ga dovoljno. Kome ranije

stiže slava, može već da počne. Ne bih da prognoziram da li će posle kupus biti skuplji. Ono što je dobro

jeste da je kvalitet ove godine odličan - rekao je Puača.

EKONOMSKA ANALIZA ZEMALJA BIVŠE

SFRJ Srbija ima razloga za zadovoljstvo, a najveći

skok je imala HRVATSKA

U 2017. ukupni promet 50 najuspešnijih preduzeća iz zemalja bivše Jugoslavije iznosio je skoro 44 milijarde

evra. Većina analiziranih država imala je pozitivna ekonomska kretanja, ali je tempo njihovog razvoja bio

daleko od jednakog – neke su se jedva pomerile sa mrtve tačke, dok su druge beležile visoke stope rasta

BDP-a.

Došlo je i do smene na vrhu Coface liste zemalja sa

najuspešnijim preduzećima za Jadran/Balkan, pa je tako

u 2017. Sloveniju na prvom mestu smenila Hrvatska, piše

magazin Biznis i finansije.

Prošle godine je u Hrvatskoj, Sloveniji, Srbiji, Bosni i

Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori generalno

zabeleženo solidno poslovanje velikih kompanija.

Pojedinačni rezultati ovih zemalja pokazuju, međutim,

drugačiju sliku. Makedonska privreda je stagnirala zbog političke krize koja je obeshrabrivala potencijalne

investitore od ulaganja. Ni Srbija se ne može pohvaliti preterano uspešnom godinom iza sebe – sporiji

oporavak investicija i pad poljoprivredne proizvodnje koji je, prema pojedinim analitičarima, iznosio čak

14,8 odsto, usporili su i rast BDP-a, koji je stao na 1,8 procenata. Ali, kada se sagledaju ukupni rezultati svih

šest zemalja, prosek izvlače one sa mnogo većim rastom, na čelu sa Slovenijom čija privreda je porasla za

čak pet odsto.

Gzegorz Šelevic, Coface-ov glavni ekonomista za CEE region, kaže da su male balkanske države veoma

otvorene za spoljnu trgovinu, pogotovu unutar ovog regiona, ali i za izvoz u evrozonu. Izvoz balkanskih

zemalja u odnosnu na njihov BDP već godinama raste i može se porediti sa nekim većim centralnoistočnim

ekonomijama. U poređenju sa jačinom svoje privrede, najveći izvoz ima Slovenija (on iznosi tri četvrtine

BDP-a).

No, ne završava sva roba koja se proizvede na Balkanu na rafovima supermarketa u razvijenim evropskim

zemljama. Za oporavak ekonomija ovog regiona svakako su zaslužni i domaći potrošači, čija kupovna moć

već neko vreme raste. Privatna potrošnja je povećana pre svega zahvaljujući smanjenju nezaposlenosti,

odnosno rastu životnog standarda stanovnika ove teritorije. Svi nabrojani faktori zajedno uticali su pozitivno

na razvoj balkanskih preduzeća, koji je prošle godine bio veoma primetan.

Najuspešnije kompanije regiona su u tom periodu zabeležile impresivan rast poslovanja od 17 odsto.

Najveći rast profita imale su slovenačke kompanije, od 22,6 odsto. To međutim nije pomogo Sloveniji da

zadrži prvo mesto u rangiranju zemalja sa najuspešnijim preduzećima u ovom regionu, te je tron na listi

Coface Adriatic/Balkan Top 50 za 2017. godinu preuzela Hrvatska.

“Vlada uvijek isto svira, narod uvijek isto bira, ovdje nikad neće biti mira, u novčaniku pola marke sija –

recesija”. Ova strofa popularnog bosanskohercegovačkog sastava “Dubioza kolektiv” možda najbolje

ilustruje trenutno stanje u toj zemlji, koje su primetili i analitičari Coface-a. Istraživanja javnog mnjenja

pokazuju da su građani BiH veoma nezadovoljni načinom na koji se vodi država, kao i kvalitetom svoga

života. Očekuje se da će nezadovoljstvo porasti pred izbore u oktobru i izazvati dodatnu političku a samim

tim i ekonomsku nestabilnost. Iako je ova zemlja pokazala želju da se pridruži Evropskoj uniji, reforme se u

njoj sprovode veoma sporo, te Coface prognozira da će proces pridruživanja trajati još mnogo godina.

Makedonija bi pak mnogo ranije od BiH mogla postati članica EU, s obzirom na predlog Evropske komisije

da se otvore pristupni pregovori za ovu zemlju. Međutim, i ona mora prethodno ispuniti mnoštvo uslova, od

kojih je vidljivo da radi bar na jednom – oporavku ekonomije. Znaci oporavka makedonske privrede

primećeni su krajem 2017. što je analitičarima ulilo nadu da će narednih godina njena ekonomija dostići

stopu rasta od tri odsto.

Hrvatska se kotirala najbolje na ovoj listi zahvaljujući značajnom smanjenju nezaposlenosti koje je dovelo

do rasta privatne potrošnje i investicija.

Sa druge strane, Slovenija je imala najveći rast BDP-a, koji ni ove godine ne bi trebalo mnogo da uspori.

Očekuje se da će njen ekonomski rast u 2018. biti 4,6 odsto.

Crna Gora pak beleži rast poslovnih aktivnosti i pojačano interesovanje stranih investitora, što su primetile i

agencije za kreditni rejting ali i međunarodne finansijske institucije poput MMF-a i Svetske banke.

I Srbija, posle jedne teške godine, napokon ima razloga da bude zadovoljna – prema prognozi analitičara

Coface-a njen ekonomski rast u 2018. bi trebalo da iznosi 3,2 odsto. Poboljšanje situacije se ne ogleda samo

u statistici već i na realnim primerima, među kojima je i povećan broj srpskih kompanija na listi 500

najuspešnijih u Centralno-istočnoj Evropi.

Bivši radnici Zastava kamiona ne odustaju, stižu u

BG

Bivši radnici Zastava kamiona dogovorili su da će organizovati protest u Beogradu ispred Ministarstva

privrede, zbog nerešavanja problema neisplaćenih zarada.

Oni treću nedelju protestuju ispred zgrade Gradske uprave.

Član Organizacionog odbora radnika u protestu Milojko Popović je rekao Beti da će sledećeg ponedeljka na

protestu ispred gradske skupštine radnici napraviti spisak onih koji će učestvovati na protestu u Beogradu.

On nije naveo datum održavanja tog skupa, ali je rekao da su spremna dva autobusa za prevoz učesnika

protesta.

Na današnjem protestu ponovo je zatraženo da sa radnicima razgovara gradonačelnik Kragujevca Radomir

Nikolić od koga očekuju da im organizuje sastanak sa nadležnima u Vladi Srbije na kojem bi se razgovaralo

o rešavanju problema neisplaćenih zarada, jubilarnih nagrada i doprinosa.

Grupa bivših zaposlenih u Zastava kamionima okuplja se na protestima u Kragujevcu tri meseca jer radnici

koji su napustili fabriku uz socijalni program poslednjih godina ne mogu da namire dug za zarade ni sa

izvršnim sudskim rešenjima.

Oko 300 radnika potražuje za plate oko 80 miliona dinara, odnosno u proseku se svakom radniku duguje od

150.000 do milion dinara, kao i doprinosi od 2010. do 2018. godine.

Privredni sud u Kragujevcu je 19. septembra otvorio stečaj Zastava kamiona na predlog Ministarstva

privrede.

Inspektori otkrili 12 gradilišta sa “radnicima na

crno”

Inspektori za rad su vanrednim kontrolama u Beogradu u septembru

otkrili 12 gradilišta na kojima su zatečeni radnici koji su obavljali posao

bez ugovora o radu, “na crno”, saopštilo je Ministarstvo Srbije za rad,

boračka i socijalna pitanja.

Po dolasku inspektora, zatečeni radnici bi odlazili, ne pristajući na

legitimisanje i ne odgovarajući na pitanja inspektora o svog radu.

Po informacijama Inspekorata za rad, gradilišta gde su zatečeni radnici bez ugovora o radu, nemaju

gradjevinske dozvole, o čemu su obaveštene vlasti u Beogradu i nadležna gradjevinska inspekcija.

Inspekcija rada je pozvala gradjane da nepravilnosti na radu besplatnog prijave na telefon 0800/300-307, u

okviru projekta “Reci NE radu na crno”.

Novac.hr

Plate uređuju tržište rada: Srbi idu da rade u

Hrvatsku, Hrvati u Nemačku….

Hotelijeri se u celoj Evropi, a posebno u našem regionu suočavaju sa nedostatkom radne snage i brzim

tehnološkim promenama, zaključak je HOW Festival, evropska konferencija o hotelskim operacijama,

održane nedavno u Poreču.

Na konferenciji se okupilo više od 450 učesnika, većinom direktora

hotela, uključujući i predstavnike iz velikih svetskih hotelskih

grupacija.

Organizatorka konferencije Marina Franolić ističe i da je najviše

pažnje učesnika privukla tema o angažmanu i zadržavanju radnika,

odnosno nedostatku radne snage u hotelijerstvu, što je problem s

kojim se suočava ceo region, piše Novac.hr.

Pritom je naglašeno da se, naprimer, Srbija ‘bori’ s problemom

odliva radne snage najviše u Sloveniju i Hrvatsku, jer ima najmanje prosečne plate na našim prostorima, dok

se hrvatske firme suočavaju s odlaskom ljudi u Nemačku i Irsku.

Hotelijeri očekuju povećanje kvota za uvoz strane radne snage, ali naglašavaju da je to ‘borba’ s

vetrenjačama, jer primeri nekih velikih hotelskih firmi u Hrvatskoj pokazuju da kada pokušaju da dobiju

veće kvote za radnu snagu iz inostranstva, ukazuje im se na problem broja nezaposlenih u Hrvatskoj, pa

zbog toga država odbija taj uvoz.

Plate su uvek problem i ključne za zadržavanje radnika, jer ne mogu biti slično visoke kao u razvijenijim

zemljama Europe, pa tako onda, za ženu iz Srbije je bolje da odu leti da rade u Hrvatskoj, jer bi u Srbiji

zaradila kao sobarica oko 300 evra mjesečno, a u Hrvatskoj se taj posao može naći i za oko 700 eura, uz

besplatni smeštaj i hranu.

Počeo projekat “Super Srbija”

Postavljanjem proizvoda osam malih preduzetnika na police odabranih RODA marketa, uz višemesečne

pripreme koje su tome prethodile, počeo je jedinstveni projekat „Super Srbija“, sa ciljem podsticanja

domaćih preduzetnika.

Kako je izgledao preduzetnički put „od ideje do police“, javnost će saznati u televizijskoj emisiji „Super

Srbija“, koja će se od 21. oktobra emitovati svake nedelje na TV PRVA u 18.45. Kako bi svoje proizvode

adekvatno pripremili za policu i kasnije promovisali, preduzetnicima je pružena maksimalna stručna i

moralna podrška, a proizvodima koji budu

osvojili srca potrošača i gledalaca tokom tri

meseca trajanja Super Srbije, biće

obezbeđeno mesto na polici i nakon

završetka projekta.

Matija Protić, direktor područja marketinga

u Mercatoru ovom prilikom izjavio je: „Svi

proizvodi koje imamo na policama Roda

marketa u okviru projekta „Super Srbija“ su

plod kreativnosti i velike posvećenosti

srpskih preduzetnika. O njihovoj

posvećenosti najbolje govori vreme i trud

koji su uložili zajedno sa našim

stručnjacima, da bi njihovi proizvodni

pogoni i sami proizvodi ispunili sve

standarde i na kraju se našli na našim policama. Veoma nam je drago što smo danas u prilici da našim

kupcima ponudimo ove jedinstvene i veoma kvalitetne proizvode. Upravo će naši kupci imati poslednju reč,

jer će kupovinom proizvoda podržati srpske preduzetnike koje su kroz Super Srbiju dobili svoju veliku

šansu.“

Na specijalnoj polici „Super Srbija“ u odabranim RODA megamarketima, svi zainteresovani će od 8.

oktobra moći da kupe proizvode osam domaćih preduzetnika, učesnika projekta „Super Srbija“:

prirodni dezodorans u stiku (nana, vanila, lavanda, limun)– „Freshka gora“

set aksesoara za pse – „Kiki Pet Accessories“

med sa dodacima (borovnica, malina, seme koprive, kakao prah, čija seme) – „ Zlato u tegli“

Peglana paprika, ajvar blagi i ajvar ljuti – „Radanska ruža“

Konstruktor set za gradnju i konstruktivnu igru – „Archiplay“

Čili umak, paradajz sos, dimljeni sušeni paradajz u maslinovom ulju – „Fatalni začini“

Carski sir, sir sa žalfijom, sir sa lavandom – „Sirana Jovanović“

Kraft pivo – „Razbeerbriga“