novo

sads

ki

Novi Sad bull III godina bull br 134 bull četvrtak 7 9 2017 bull 19 dinara

Suša je samo jedan u nizu izazova

JeSenJi Dan polJa inStituta za ratarStvo i povrtarStvo

pravosnažno okončan spor velike vrednosti

Državi vraćen 101 hektar

atraktivne zemlje

2 7 SEPTEMBAR 2017

37 SEPTEMBAR 2017

КУЛТУРЕ

digitalizacijansrs

4 7 SEPTEMBAR 2017

Impresum

glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

surlazorangmailcom

Prelomdart group agencija novi Sad

Tehnički urednik

Jelena mihajlović

redakciJa marija magdalena idei

Trifunović isidora Filipov Jovan Tanurdžić eržebet marjanov

ljiljana Budić Stanković redakcijansreporterrs

FoTo-rePorTer

andraš otošanabela otoš

lekTor

Biljana rac

iZdavač lokal media d o o novi Sad

direkTor

Srđan vučurević direktornsreporterrs

Trg neznanog junaka 4i

novi Sad telefon i faks +381 21 3824 333

officelokalmediars

Žiro račun 165-23047-65 addiko banka

Štampa grafoprodukt d o o novi

Sad desanke maksimović 52

bdquoNovosadski reporterrdquo je član medijske grupe zajedno s nedeljnim listovima Zrenjanin Somborske novine Nove

kikindske novine Vršačka kula Subotičke novine i Nedeljne Novine

wwwnsreporterrs

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice srpske Novi Sad

6593 (497113) Novosadski reporter glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

God 2 Novi Sad Lokal Media Novi Sad 2015- - Ilustr 30 cm

Nedeljno ISSN 2406-2022 = Novosadski

reporter COBISSSR-ID 293986823

Državi vraćen 101 hektar atraktivne zemlje

Pred Osnovnim sudom u Novom Sadu pravosnažno okončan spor velike vrednostistr 8

Suša je Samo jeDan u nizu izazova

Jesenji Dan polja novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvostr 1011

kolekcija trajne vreDnoSti za Sve generacije

Spomen-zbirka Pavla Beljanskog živi 56 godinastr 1213

većina velikih otkrića je Slučajna

U susret Noći istraživača Doc dr Mirjana Radanović sa PMF-astr 2627

karl luiS čeStitao zlato ameli terzić

Zlatni niz naših sportista na 29 Letnjoj univerzijadistr 28

Priština Se Plaši normalizacije oDnoSaPotpredsednik Srpske napredne stranke Milenko Jovanov str 67

Sadržaj

SePtembar ndash meSec bezbeDnoSti učenika u Saobraćaju

Veliko istraživanje NSR Kakva je bezbednost u novosadskim školamastr 2021

57 SEPTEMBAR 2017

četvrtak 31 avgustDvadeset klima za Radosno detinjstvoPovodom 25 godina rada Roma Company iz Beograda poklonila je 20 klima-uređaja name-njenih za klimatizaciju 18 vrtića PU bdquoRadosno detinjstvordquo što će omogućiti bolje uslove za boravak više od 5000 decendash Ulažemo u lokalnu zajednicu u kojoj poslujemo pomažemo gde je to neophodno Nadam se da će ovaj naš mali doprinos pomoći da se deca u toplim letnjim danima osećaju prijatnije u klimatizovanim prostorijama ndash istakao je direktor Roma Company Nemanja Romandić

subota 2 septembarMamin bazar na SpensuTradicionalna manifestacija Mamin bazar u organizaciji Udruženja Mame Novosa-đanke i uz podršku kompanije Univerzal održana je na Spensu Novosađanke su isko-ristile i ovu priliku da prodaju zamene ili poklone garderobu igračke bebi-opremu knjige i udžbenike

ponedeljak 4 septembar

Divlje svinje posetile Štrand

Neverovatna scena na novosadskoj plaži ndash tri divlje svinje prošetale su se ujutro po pesku plaže i ostavile trago-ve Zapazio ih je radnik održavanja i na sreću pobegao jer su bile vrlo opa-sne Zatim su se uputile ka Kineskoj četvrti i tu im se izgubio trag Lovci

su dobili dozvolu za odstrel ali ih nisu našli Pretpostavljaju da su otišle ka

Šodrošu

utorak 5 septembarJerotić i Pletel laureati

Brankovog kola

Za neprekinutu i uzvišenu sarad-nju tokom protekle tri decenije

Veliku povelju Brankovog kola do-bili su Vladeta Jerotić i Milan Ple-tel Ovo visoko priznanje svečano

će biti uručeno novim laureati-ma na 46 Brankovom kolu koje

će trajati od 8 do 18 septembra i biće u znaku 170 godišnjice izla-

ska prve knjige Branka Radičevića bdquoPesmerdquo u Beču

sreda 6 septembar

Otvaranje izložbe bdquoPetar Lubarda 1907ndash1974ndash2017rdquo

U četvrtak u 20 sati u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog biće otvorena izlož-ba bdquoPetar Lubarda 1907ndash1974ndash2017rdquo

posvećena obeležavanju 110 godina od rođenja poznatog umetnika Izložba se može pogledati do 5 novembra Pro-jekat se realizuje u saradnji s Kućom

legata iz Beograda uz podršku brojnih institucija kulture i medija

petak 1 septembar

Vučević čestitao Kurban-bajramGradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević čestitao je veliki verski praznik Kurban-bajram svim pripadnicima islamske veroispovestindash Čestitam vam veliki verski praznik i želim da ga provede-te u miru dobrom zdravlju okruženi svojim najmilijima Neka najviše humanističke vrednosti motivišu sva naša dela ndash naglasio je Vučević

nedelja 3 septembar

Koncert vizantijskog hora u centru gradaNa Trgu slobode u Novom Sadu održan je koncert vizantijskog hora Idimelon i tri kulturno-umetnička društva iz Grčke Cilj manifestacije u čijoj su organizaciji posredovale Srpska i Grčka pravoslavna crkva bilo je isticanje i učvršćivanje tradicionalnih odnosa između naših država i kultura tokom duge istorije

6

intervju

7 SEPTEMBAR 2017

Potpredsednik Srpske napredne stranke

Milenko Jovanov

Priština se plaši normalizacije odnosaKuću i imanje Bogdana Mitrovića oteo je i prisvojio njegov komšija Albanac a onda ga je prijavio za izmišljeni ratni zločin kako bi ga sprečio da se vrati u svoju kuću i na svoju zemlju

77 SEPTEMBAR 2017

problem rešiti po onoj narodnoj da i vuk bude sit i sve ovce na bro-ju Pogotovu kad imamo u vidu da u Srbiji ima različitih stavova ndash od onih da se odmah krene u bdquonovi ko-sovski bojrdquo do onih da je za Srbe Kosovo i Metohija izgubljeno za vjeki vjekova

ndash To će svakako biti teško Mi kao društvo veoma teško dolazimo do iznijansiranog pogleda na probleme već se po pravilu jedni opredele za jedan a drugi za drugi ekstremni stav i onda započne prepucavanje dok vre-me prolazi a problem na kraju ostaje nerešen Pogledajte danas bismo u pogledu KiM bez razmišljanja uradili ono o čemu nismo hteli ni da razgo-varamo pre dvadeset godina a tada bismo opet uradili ono što nismo hteli da uradimo pre pedeset i tako unedogled Ta bi činjenica valjda trebalo da nam pokaže da moramo nešto da menjamo u pristupu da ne bi neko za dvadeset ili pedeset godi-na govorio eh da smo onda uradili to i tohellip Zato je poziv na dijalog koji je uputio Aleksandar Vučić veoma važan Da pokušamo da promenimo pristup koji do danas očigledno nije doneo rezultate

Posle prve zbunjenosti akte-ra na unutrašnjoj političkoj sceni kako vam izgledaju reakcije pre svega relevantnih činilaca druš-tvenog i političkog života na ini-cijativu predsednika Vučića o unutrašnjem dijalogu o Kosovu i Metohiji

ndash Ne bih se saglasio da se radi o zbunjenosti Radi se o tome da sve one samoproklamovane političke ve-ličine nemaju ni najmanju ideju kakva bi mogla da bude politika Srbije pre-ma Kosovu i Metohiji Doduše one nemaju pojma ni šta bi s ekonomi-

jom privredom međunarodnim od-nosima ali znaju da bi da budu vlast Šta bi narod imao od vlasti ljudi koji nemaju ni najmanju ideju o najvaž-nijim pitanjima vezanim za Srbiju imali smo prilike da vidimo u proš-losti Mada i ne misle oni da budu vlast zbog države i naroda nego zbog sebe a za narod ih baš briga što smo takođe imali prilike da vidimo I baš zato su dakle smislili bdquogenijalanrdquo i bdquolukavrdquo plan Čekaće da Vučić nešto smisli pa kad smisli oni će biti pro-tiv Samo što time pokazuju najma-nje dve stvari koje im ne idu u pri-log Prvo da Vučić za razliku od njih ume da misli i smisli rešenje i drugo da se čitav njihov kvazipolitički opus svodi na negaciju Dakle šta god Vu-čić kaže oni negiraju i tako glume da imaju stav i prikrivaju da nemaju bla-gog pojma ni o čemu

Kada je u pitanju problem Ko-sova i Metohije mislite li da su građani dovoljno upoznati s tim šta nude opozicioni lideri poput Jankovića Šutanovca Radulovi-ća Obradovića i drugih

ndash A jeste li vi kao novinarka i kao informisana osoba upoznati s tim šta oni nude Pa s čim da budete upo-znati i vi i građani kada oni ne nude ništa Osim ako se u nekom kontek-stu njihovim predlogom za rešavanje pitanja KiM može nazvati prizivanje Vučićevog ubistva i najava pišanja po njegovom grobu

Da li ćemo ikada poput Al-banaca s Kosmeta ili Hrvata u Hr-vatskoj ma koliko politički bili različiti postići konsenzus oko najvažnijih pitanja za državni i na-cionalni ne samo razvoj već i op-stanak kao što je pitanje Kosova i Metohije

ndash Objektivno vrlo teško Kod nas je teško postići dogovor i o mnogo manje važnim pitanjima a kao što re-koh opozicija se ne bavi politikom nego negacijom U takvim okolnosti-ma je traganje za širokim društvenim konsenzusom na šta je Aleksandar Vučić pozvao vraški težak posao Ipak Vučićev poziv na dijalog dao je rezultat O problemu KiM se priča ima ozbiljnih ljudi koji su izneli neke ozbiljne stavove U svakom slučaju sve je bolje nego da poput noja zabija-mo glavu u pesak i pravimo se kako je sve dobro a svi znamo da nije

Da li po vašem mišljenju po-stoji bilo kakva realna varijanta u kojoj bi aktuelna vlast predvođena SNS-om i Aleksandrom Vučićem pod pritiskom svetskih moćnika priznala nezavisnost samoprogla-šene albanske republike na terito-riji Kosova i Metohije

ndash Ne

Autor Eržebet Marjanov

Mi kao društvo veoma teško dolazimo do iznijansiranog pogleda na probleme već se po pravilu

jedni opredele za jedan a drugi za drugi ekstremni stav i onda započ-ne prepucavanje dok vreme prola-zi a problem na kraju ostaje nere-šen Danas bismo u pogledu KiM bez razmišljanja uradili ono o čemu nismo hteli ni da razgovaramo pre dvadeset godina a tada bismo opet uradili ono što nismo hteli da ura-dimo pre pedeset i tako unedogled Zato je poziv na dijalog koji je upu-tio Aleksandar Vučić veoma važan Da pokušamo da promenimo pri-stup koji do danas očigledno nije doneo rezultate ndash kaže u intervju za Novosadski reporter potpredsednik Srpske napredne stranke Milenko Jovanov

Ministru prosvete Mladenu Šarčeviću i direktoru Kancelarije za KiM Marku Đuriću u ponede-ljak je na administrativnom prela-zu Jarinje zabranjen ulazak na Ko-sovo i Metohiju Koliko je i ovakav potez prištinskih vlasti pokazatelj kome je zaista stalo od normali-zacije odnosa između Beograda i Prištine

ndash To je svakako jedan od pokazate-lja ali nažalost nije jedini Prištinski političari se očigledno plaše bilo ka-kvog pomaka u procesu normalizaci-je odnosa i pokušavaju taj proces da poremete ovakvim provokacijama jer u normalnim okolnostima njiho-va ekstremistička politika ne može imati efekta i potpuno je suvišna

Zašto po vašem mišljenju na ovakve provokacije kao i na one poput hapšenja na Veliku Gospoji-nu bolesnog srpskog starca Bogda-na Mitrovića u selu Mušutištu kod Prizrena međunarodna zajednica ne reaguje odlučnije

ndash Ne znam odgovor na to pitanje Temeljne vrednosti vodećih zemalja Evrope i sveta jesu sloboda kretanja i pravo svojine Već sam govorio o sprečavanju slobode kretanja Mar-ka Đurića i Mladena Šarčevića a u slučaju Bogdana Mitrovića radi se o tome da je njegovu kuću i imanje ko-mšija Albanac oteo i prisvojio a onda ga je prijavio za izmišljeni ratni zlo-čin kako bi ga sprečio da se vrati u svoju kuću i na svoju zemlju i kako bi zadržao oteto Baš zato očekujem da se međunarodna zajednica odlučnije suprotstavi provokacijama Prištine a ne da ćuti ili da se pravi da ne vidi o čemu se radi

Da li je moguće kosmetski

Samoproklamovane političke veličine u Srbiji nemaju ni najmanju ideju kakva bi mogla da bude politika prema Kosovu i Metohiji doduše one nemaju pojma ni šta bi s ekonomijom privredom međunarodnim odnosima

8 7 SEPTEMBAR 2017

Pred Osnovnim sudom u Novom Sadu pravosnažno okončan spor velike vrednosti

Državi vraćen 101 hektar atraktivne zemlje

U utorak je doneta pravosnažna presuda Osnov-nog suda u Novom Sadu kojom je u celosti raski-nut ugovor o korišćenju (zakupu) pašnjaka koji je zaključen između MZ Kać i privrednog druš-tva Sofija doo Sremska Kamenica povodom za-kupa 101 hektara zamljišta na 99 godina Time je ova velika i atraktivna parcela na samom izla-

zu iz Novog Sada prema Kaću vraćena državiMZ Kać je zastupao advokatski pripravnik Vladimir Savić koji

je zaposlen u advokatskoj kancelariji Srđana Miljkovića u Novom Sadu Savić je ovaj predmet vodio od samog po-četka do pravosnažnog okončanja

ndash MZ Kać je od Grada Novog Sada još 1995 godine dobila na korišćenje 101 hektar 35 ari i 23 kvadratna metra zemljišta shodno Zakonu o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje To zemljište proteže se od auto-puta kod Kać-ke petlje do Unimeta na ulazu u Kać Pre devet godina MZ Kać dala je ugovorom ovo zemljište u zakup odnosno korišćenje i to na 99 godina Međutim sud je ugovor poništio a presuda je 5 septembra postala pravosnažna jer se tuženi videvši sadržinu odluke odrekao prava žalbe ndash iznosi naš sagovornik

Kako kaže Savić osnov za raskid bila je pre svega ništavnost ugo-vora koji je zaključen suprotno imperativnim odredbama Zakona o poljoprivrednom zemljištu

ndash Naime ugovaranje zakupa na 99 godina suprotno je odredba-ma Zakona o poljoprivrednom zemljištu jer on dozvoljava mak-simalni zakup na 20 godina dok maksimalni zakup od 40 godi-na dozvoljava ukoliko će zemljište biti korišćeno radi izgradnje

ribnjaka i uzgoja ribe ndash objašnjava naš sagovornikPored toga ugovor nije bio zaključen između ovlašćenih subje-

kata ndash Naime zakoprimca je zastupalo neovlašćeno lice jer ono nikad

nije bilo upisano kao zakonski zastupnik ugovorne strane Sofija doo Pored ovog stoji niz ugovornih odredaba suprotnih tadašnjim propisima koje su takođe sud ali i punomoćnik suprotne strane realno sagledali ndash kaže Savić

Posebno napominjem da je ugovorena cena zakupa bila deseto-struko niža od realne tržišne cene ndash ističe naš sagovornik

ndash Prema ugovoru trebalo je da MZ Kać dobije 55 evra po hektaru za godinu dana zakupa dok je na tom mestu tržišna cena bila 550 evra Među-tim zakupoprimac do donošenja presude nikad nije isplatio nijednu ratu mesečnog zakupa Da-kle radi se o ukupnoj ugovorenoj sumi koja bi do danas iznosila oko 50000 evra od čega nikad ni dinar nije isplaćen ndash podseća Savić

Sam ugovor zaključen je i overen 4 aprila 2008 godine pred Opštinskim sudom u Novom Sadu

sudska jedinica Žabalj ndash Međutim sve do presude od pre nekoliko dana nijedna ugovor-

na odredba nije ispunjena ndash nikad nisu započeti radovi na ribnjaku nisu bili zaposleni stanovnici Kaća a zemljište je sve ove godine bilo u parlogu što je i konstatovala komisija MZ Kać Na ovaj na-čin vratili smo Gradu Novom Sadu 101 hektar ogromne vrednosti ndash ističe Savić

Podsetimo da je ovo zemljište na atraktivnom mestu na samom ulazu u Novi Sad uz auto-put koje će širenjem grada biti podobno za gradnju tržnih centara fabrika pa i stanova

Vraćeno zemljište je na samom ulazu u Novi Sad uz auto-put koje će šire-njem grada biti podobno

za gradnju tržnih centara fabrika pa i stanova

nsreporterrs

97 SEPTEMBAR 2017

Na gradilištu Žeželjevog mosta u toku je lansira-nje malog luka dugog oko 180 metara na sred-nji stub s petrovaradinske strane Prvi vozovi preko Žeželjevog mosta u Novom Sadu trebalo bi da krenu za četiri meseca najavili su pred-sednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i pot-predsednica Vlade Srbije i ministarka građevi-

narstva saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović prilikom obilaska radova

ndash Uprkos kašnjenju od tri do pet nedelja koje je izvođač najavio moramo priznati da poslednjih meseci postoje veliki napori da se nadoknadi sve ono što je propušteno prethodnih godina u realizaciji ovog važnog projekta Ovi radovi predstavljaju završne faze projekta izgradnje Žeželjevog mosta koji će u novembru biti osposobljen za pešački a u januaru naredne godine za železnički saobraćaj ndash rekao je Mirović i zaključio da na projektu više ne postoje problemi

ndash Verujem da ćemo najkasnije do ranog proleća uspešno završiti ovaj dugotrajni projekat i zatim svu pažnju posvetiti drugim već započetim Prvenstveno mislim na novu zgradu Radio-televizije Vojvodine rekonstrukciju Narodnog pozorišta u Subotici zatim na saobraćajnicu ZrenjaninndashŽabalj izgradnju sportskog kompleksa

Letenka ali i na druge ndash istakao je predsednik Pokrajinske vladeMihajlovićeva je napomenula da je Žeželjev most od velikog zna-

čaja jer je deo modernizacije pruge BeogradndashBudimpešta koja će umnogome doprineti Srbiji u pogledu prevoza robe i ljudi

ndash Žeželjev most je simbol jednog vremena ali će predstavljati i simbol moderne Srbije Na radove neće uticati vremenske prilike već će se odvijati redovno ove jeseni i zime ndash najavila je potpred-sednica Vlade Srbije

Kako je najavljeno kad bude montiran mali luk na redu je lansi-ranje velikog luka dužine 220 metara s novosadske strane Predvi-đeno je i da se po završetku gradnje Žeželjevog mosta preko Duna-va pokrene demontaža postojećeg privremenog montažnog mosta koja će trajati do februara naredne godine Investitor projekta je ldquoInfrastruktura Železnice Srbijerdquo a izvođač radova španski kon-zorcijum JV Azvi ndash Taddei ndash HortaCoslada

Mihajlovićeva je rekla i da je izdata građevinska dozvola za mo-dernizaciju pruge na deonici Stara Pazova ndash Novi Sad u okviru projekta modernizacije pruge BeogradndashBudimpešta

ndash Sve je spremno za početak radova krećemo za vreme Samita 16+1 u Budimpešti 24 novembra a finansiranje je iz ruskog kredita ndash objasnila je ministarka

Mirović U novembru pešice u januaru vozom preko ŽeželjaLansiranje malog luka preko Dunava

10 29 JUN 20177 SEPTEMBAR 2017

aktuelno

Loši meteorološki uslovi su nas usporili ali ne i porazili naše sorte i hibridi neće pokleknuti pred preprekama ndash kaže direktor Jan Turan

Jesenji Dan polja novosad-skog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo na Rimskim šančevima okupi gotovo dve hiljade domaćih i stra-nih posetilaca Institut je na oglednim poljima pri-

kazao ovogodišnje plodove kuku-ruza soje suncokreta šećerne repe ali i sve traženijih alternativnih kul-tura i organske proizvodnje koji su kako smo videli dosta dobro podneli sušu

Gosti iz celog sveta Direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo prof dr Jan Turan istakao je da Dan polja nije samo kratkotrajni susret poslovnih partnera i posetilaca već predstavlja i uvod u buduće dugoroč-ne odnose kao i negovanje postoje-ćih

ndash Izuzetno mi je drago što vidim da je i ova manifestacija odlično po-sećena naši gosti su stigli iz cele Sr-bije i inostranstva Kako nas je ove godine suša usporila ali ne i porazi-la posmatraćemo je kao još jedan u nizu izazova jer naše sorte i hibridi neće pokleknuti pred preprekama Istina je da će urod biti slabiji uku-pno gledano u celoj Srbiji izgubiće-mo oko 600 miliona evra zbog suše Najviše su pretrpeli soja i kukuruz tome su doprinele i ekstremno viso-ke temperature u protekla dva mese-ca Zajedničkim snagama međutim možemo da savladamo sve izazove i dalje uspešno radimo i sarađujemo Verujem da će naredne godine biti plodonosne ndash rekao je Turan

Šta donosi jesen Paor Dragan Medić iz Temerina ima zemlju u Tu-riji

ndash Loša godina bez kiše Za kuku-ruz nepovoljna kao i za soju Sun-cokret je nekako najbolje podneo tu sušu Sve zavisi od parcele do par-cele od domaćina do domaćina i od toga ko je kakvu tehnologiju prime-njivao Mojih dvadeset jutara zamlje kiše nije videla da žito prethodno nije dobro podnelo ne znam kako bismo preživeli Najviše sam pose-jao kukuruza imam i suncokreta ali ga još nisam skinuo Međutim već vidim da će prinosi biti desetkova-ni Kukuruza će biti i šezdeset posto manje nego prošle godine Suncokre-ta sam lane imao četiri i po tone po hektaru a ove godine ne znam hoće li biti i dve

Dragan Marjanović iz Banjana kod Uba kaže da je na Dan polja došao da vidi kako je podneo kukuruz i koje se sorte preporučuju za sledeću go-dinu

ndash Imam 15 hektara pod kukuru-zom a 11 je otišlo u silažu Na ta če-

Jesenji Dan polja novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo

Suša JeSamo JeDan u nizu izazova

autori Petar joksović i Miloš Dukić

29 JUN 20177 SEPTEMBAR 2017 11

tiri za branje imam novu francusku sortu bdquomajsadur 52rdquo u grupi 560 Nas dole suša je žestoko udarila pogoto-vo deo ubske opštine koji se naslanja na šabačku i vladimiračku Suncokret je još i rodio imaću preko dve tone lane je bilo oko tri To je bio rekord A ove 72 dana ni kapi kiše Naši trak-tori su mali 90 odsto na ovu sušu ne mogu ni da tanjiraju ni da oru Sve u svemu urod je prepolovljen Sad me zanima jesenja setva da li ćemo moći da se uskladimo s ovim cenama po-togovo s cenama pšenice

Sve se vidi Svi su mogli da obi-đu autentično uređene štandove i odeljenja istoimenih biljnih kultura s Instituta kao i izložbeni prostor Laboratorije za ispitivanje semena i Laboratorije za zemljište i agroeko-logiju Glavni utisak ipak bila je šet-nja kroz ogledna polja uz komentare stručnjaka odeljenja za strna žita za povrtarstvo i za krmno bilje Tač-no se moglo videti kako je na koju od bezbrojnih sorti i hibrida utica-la suša

Rukovodilac Odeljenja za soju dr Svetlana Balešević Tubić naglasila je da je ova godina bila nepovoljna ali da to za njih nije ništa novo

ndash Naših 136 priznatih sorti soje u Srbiji 155 u inostranstvu od kojih je 31 sorta na evropskoj sortnoj listi go-vore da iza tog uspeha stoji vrhunski tim naučnih radnika i stručnjaka iz Odeljenja za soju Spremni smo da pomognemo i zajedničkim snagama uz vrhunski adaptabilan sortiment soje doprinesemo da se ovako nega-tivni efekti suše i vrelih dana svedu na najmanju moguću meru ndash rekla je Tubićeva

Bez pritužbi na seme Rukovo-dilac Odeljenja za industrijsko bilje dr Vladimir Miklič istakao je da je suncokret zbog svojih morfoloških svojstava daleko bolje podneo sušnu godinu od drugih jarih biljnih vrsta

ndash Prošlogodišnji evropski rekord od 327 tona po hektaru neće se na-žalost ponoviti ove godine ali rod će biti dosta dobar Institut je ove godine jedini na tržištu Srbije po-nudio seme suncokreta tretirano s dva fungicida i insekticidom i time je ostvareno znatno povećanje pro-daje semena kako kod nas tako i u inostranstvu Sad smo među retkim proizvođačima koji nemaju pritužbu na seme ndash napomenuo je Miklič

Kako je istakao šećerna repa može podneti i teške uslove ali se ipak oče-kuje manji prinos nego a prošle go-dine

ndash Srećom prve analize iz naše la-boratorije pokazuju da će sadržaj šećera biti na višem nivou Zato vas

pozivam da pogledate novine koje je Odeljenje za industrijsko bilje pri-premilo kako biste ih sledeće godine probali na svojim njivama ndash podsetio je Miklič

Novi hibridi Za rukovodioca Odeljenja za kukuruz dr Milisava Stojakovića jesenji Dan polja je je-dinstvena prilika da stvaraoci u In-stitutu pokažu našim poljoprivred-nicima i svim posetiocima plodove svog rada

ndash Preko 50 hibrida kukuruza iz FAO grupe zrenja od 200 do 800 nalazi se na ovoj svojevrsnoj izlož-bi proizvoda Instituta a među njima su nosioci proizvodnje u Srbiji ali i u tridesetak zemalja sveta Kao novina na oglednom polju predstavljeni su i hibridi koji poseduju tolerantnost na herbicid bdquofokus ultrardquo ndash napomenuo je Stojaković

Dr Vladimir Sikora rukovodilac Odeljenja za alternativne kulture i organsku proizvodnju istakao je da mu je drago što Institut pored svog bogatog programa selekcije i seme-narstva daje značaj i alternativnim kulturama

ndash Ova vrsta proizvodnje sve je za-stupljenija i sve više pronalazi sta-bilno mesto u sistemu ratarske pro-izvodnje Snažno podržavamo sve ratare i povrtare zainteresovane za gajenje alternativnih kultura kao što su sirak metlaš sirak zrnaš duvan bundeve uljane tikve proso heljda i konoplja Pomoć stručnjaka ovog odeljenja uvek vam je na raspolaga-nju kako stručnim savetima tako i odabirom najboljeg sortimenta

Lakše uz Baneta Jesenji Dan polja svečano je otvorio član Grad-skog veća zadužen za privredu Milo-rad Radojević

ndash Velika mi je čast i zadovoljstvo da u ime Grada Novog Sada i u ime gradonačelnika pozdravim sve goste Institut za ratarstvo i povrtarstvo od velikog je značaja za poljoprivredu i privredu Novog Sada Vojvodine i Re-publike Srbije Sjajno je kad sarađuju nauka privreda i država kao i Grad i Institut Dokaz o tome svakako su i dostignuća Instituta na polju nauč-noistraživačkih radova za koja se zna širom sveta ndash rekao je Radojević

Gosti Dana polja bili su dugogodiš-nji prijatelji Instituta ndash domaći rata-ri strani poslovni partneri iz Irana Ukrajine Mađarske Grčke Rumuni-je Hrvatske BiH Slovenije Bugarske i Makedonije kao i ovlašćeni izaslanik Ambasade Ruske Federacije u Beo-gradu Uz brojne domaće poslovne partnere bili su i predstavnici Vlade Republike Srbije Pokrajinske vlade predstavnici Grada Novog Sada na-

čelnik Južnobačkog upravnog okru-ga Zadružnog saveza Srbije i Vojvo-dine predstavnici Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu te Novosad-skog sajma

Nakon zvaničnog otvaranja svi su pošli da obiđu oglede kukuruza suncokreta soje šećerne repe i al-ternativnih kultura a zatim je poče-lo druženje uz pesmu Baneta Krstića i Garavog sokaka

Suncokret je sušu nekako najbolje pod-neo Sve zavisi od parcele do parcele od domaćina do domaćina i od toga ko je kakvu tehnologiju primenjivaoDragan Medić iz Temerina

12 7 SEPTEMBAR 2017

Spomen-zbirka Pavla Beljan-skog u Novom Sadu specijali-zovana je muzejska ustanova koja poseduje proučava pu-blikuje i izlaže umetnička dela koja je sakupio jugoslo-venski diplomata i veliki ko-

lekcionar Pavle Beljanski (1892ndash1965) On je posebnim ugovorom o poklonu s Izvršnim većem AP Vojvodine u novembru 1957 go-dine zaveštao srpskom narodu svoju zbirku umetničkih dela slika skulptura tapiserija i crteža

Projekat Ive Kurtovića Ovu zna-čajnu kolekciju dopunjavao je do kraja živo-ta zaključno sa slikom bdquoVelika Izardquo Vlaha Bukovca i poklonio je gradu Novom Sadu Umetnička kolekcija Beljanskog smeštena je u posebno izgrađenom zdanju koje je pro-jektovao arhitekta Ivo Kurtović što je bila jedna od odredaba ugovora o poklonu Pavla Beljanskog Takođe je zahtevao da i sam uče-stvuje u izboru projekta i mesta gradnje te da prati njen tok Galerija je za javnost otvo-rena 1961 godine sa 173 umetnička dela

Pošto su nakon smrti Pavla Beljanskog 1965 njegovi naslednici poklonili Spomen-

zbirci slike nameštaj i lične predmete iz nje-govog stana odlučeno je da se oformi još je-dan izložbeni prostor tj dogradi jugoistočni deo Dograđeni aneks je realizovan prema projektu Katarine Babin i završen je sep-tembra 1966 kada je zgrada Spomen-zbirke drugi put otvorena za javnost Skladno je uklopljen u prethodni objekat ne narušava-jući njegovu osnovnu kompoziciju

Zaokružena celina Pavle Beljanski je gotovo celog života sakupljao umetnička dela Neposredno posle Prvog svetskog rata počeo je da prikuplja umetnička dela stranih majstora ali je ubrzo video da je to poza-mašni zahvat koji je napustio 1923 i okrenuo se sakupljanju dela srpskih umetnika Kolek-cija Pavla Beljanskog sastoji se od najzna-čajnijih dela srpske umetnosti nastalih od početka do sedme decenije 20 veka s nagla-skom na period između Prvog i Drugog svet-skog rata Upotpunjavajući zbirku do kraja života Beljanski je menjao njen sastav u želji da dobije zaokruženu celinu čiju osnovnu koncepciju sam objašnjava bdquoJa sam u zbirku uneo samo one slike koje predstavljaju lične intimne doživljaje slikara ukoliko su se slu-žili čistim slikarskim jezikom Taj se jezik

mora razumeti ili intuitivno osetitirdquo Danas kolekcija ima 185 dela 37 autora ndash

slika skulptura i tapiserija s najznačajnijim delima do sedme decenije 20 veka Kolekcija hronološki započinje delima prve genera-cije modernista ndash Nadežde Petrović Mila-na Milovanovića Koste Miličevića Mališe Glišića Ljubomira Ivanovića nastavlja se delima najvažnijih predstavnika naše umet-nosti između dva svetska rata ndash Save Šuma-novića Petra Dobrovića Ignjata Joba Iva-na Radovića Nedeljka Gvozdenovića Ivana Tabakovića Živojina Lukića Sretena Stoja-novića Rista Stijovića i dr kao i radovima stvaralaca druge polovine 20 veka ndash Petra Lubarde Jovana Bijelića Mila Milunovića Marka Čelebonovića Peđe Milosavljevića Milana Konjovića Zore Petrović Ljubice Sokić Stojana Aralice Nebojše Mitrića Milice Zorić

Pre otvaranja Galerije u Novom Sadu zbir-ka je bila izložena u Narodnom muzeju u Somboru od 1945 do 1952 i u Beogradu od 1952 do 1957 u Muzeju grada gde je neko-liko puta promenila postavku

Likovni ritam Najveći deo postavke Spomen-zbirke Pavla Beljanskog čine dela

Kolekcija trajne vrednosti za sve generacijeSpomen-zbirKa pavla beljanSKog živi 56 godina

Autor marija magdalena idei Trifunović

137 SEPTEMBAR 2017

iz kolekcionarevog legata Od ukupno 185 dela izloženo je 144 i to 120 slika 15 skul-ptura četiri crteža i pet tapiserija Sama postavka je koncipirana na specifičan na-čin Mada je s vremenom pretrpela prome-ne suštinski je očuvana ideja Pavla Beljan-skog da dela u postavci treba da povezuje jedinstvena nit likovnog ritma i prvenstve-no kolorističkog sklada a ne biografsko-istorijski ili neki drugi muzeološki princip S vremenom ovakva zamisao nije pretrpe-la znatne promene i inovacije Njena mo-dernost je i danas očigledna i relevantna u skladu s tendencijama izlagačkih politika zasnovanih na specifičnosti poetskog idej-nog tematskog ili nekog drugog koncepta Iako se u salama nižu slike i skulpture auto-ra različitih generacijskih pripadnosti njih objedinjuje jedinstvena ideja kojom se ru-kovodio Pavle Beljanski Prihvatajući načela Bogdana Popovića da su najviše vrednosti slikarstva bdquopoetsko osećanje prirode ukus mera i viša kultura savladana tehnika i ko-loristički darrdquo Beljanski smatra da bdquolikov-no stvaralaštvo podleže zakonima životardquo a njegove vrhunske vrline su spontanost harmonija i unutrašnja sadržina Poetiku slikarstva Beljanski je poredio s muzikom na čemu je zasnovao i koncepciju postavke dela iz svoje kolekcije bdquoNjihova osećajnost i njihova izražajna sredstva variraju od ka-mernog alegreta do krešenda u fortisimu gde dominiraju duvački instrumenti I sve se to sliva u polifoniju jedne epohe Verujem da su mnoga dela iz ove epohe dela trajne vrednosti i da će ih generacije koje dolaze predavati jedna drugoj u nasleđerdquo

Dva memorijala Pored dela iz legata Pavla Beljanskog izložbenu celinu upotpu-njuju još dva segmenta Memorijal Pavla Be-ljanskog i Memorijal umetnika Memorijal Pavla Beljanskog nastao je 1966 godine za-hvaljujući poklonu kolekcionarovih nasled-nika Smešten je u posebnom izložbenom prostoru na prvom spratu zgrade koji je na-knadno projektovan za ove potrebe prema nacrtu Katarine Babin Svečano otvoren 24 novembra 1968 godine osmišljen je kao re-konstrukcija životnog ambijenta Pavla Be-ljanskog s nameštajem slikama tapiserija-ma knjigama fotografijama dokumentima i ličnim predmetima velikog kolekcionara

Mada pripada Osnovnom fondu umetnič-kih dela Spomen-zbirke u ovom prostoru izložena je i slika Vlaha Bukovca bdquoVelika Izardquo Stilski potpuno uklopljena u kamernu postavku Memorijala ona je dobila idealno mesto kao vredno biografsko svedočanstvo među ostalim eksponatima koji neposredno svedoče o životu Pavla Beljanskog Nakon

rekonstrukcije prostora i restauracije svih eksponata Memorijal je svečano otvoren za javnost 19 juna 2003 godine na dan rođe-nja Pavla Beljanskog Taj datum se od tada redovno obeležava otvaranjem odgovara-juće izložbe

Planska nabavka Memorijal umetnika nastao je prema zamisli Pavla Beljanskog da svoju zadužbinu upotpuni portretima i au-toportretima svih umetnika zastupljenih u njoj a kao početna tačka poslužila su dela koja su se već nalazila u kolekciji poput auto-portreta Milana Milovanovića Zore Petro-vić Milana Konjovića i Ljubice Cuce Sokić kao i portret Koste Miličevića rad Živojina Lukića i portret Lize Križanić Ignjata Joba Uskoro je ideja Pavla Beljanskog prerasla u jasan koncept da se sakupljena galerija por-treta postavi u posebnom delu izložbenog prostora Spomen-zbirke

Nakon planske nabavke eksponata krajem šezdesetih godina Memorijal umetnika sve-čano je otvoren 1971 I u narednom periodu nastavilo se sa započetom praksom a te-žnja za stalnim obogaćivanjem ove kolekcije i danas predstavlja jedan od osnovnih zada-taka muzeja Pored portreta i autoportreta autora iz zbirke u najrazličitijim tehnikama ndash uljane slike skulpture crteži grafike ka-rikature itd ndash sastavni deo postavke Memo-rijala umetnika je i dokumentarni materijal o stvaraocima iz zbirke fotografije pisma lični dokumenti i predmeti koje su umetnici koristili tokom procesa stvaranja ndash četkice boje palete

Nove tehnologije Dr Jasna Jovanov dugogodišnja upravnica Spomen-zbirke Pavla Beljanskog kaže da od trenutka kada je otvorila vrata za publiku Spomen-zbir-ka bila je mesto gde su se sretali ljubitelji umetnosti istraživači kolekcionari umet-nici diplomate pripadnici različitih tradi-cija i interesovanja

ndash Sama kolekcija Pavla Beljanskog bila je

dovoljna da privuče pažnju sviju njih i na osnovu izloženih dela zasluži slavu najcelo-vitije i najznačajnije kolekcije srpske moder-ne umetnosti ndash navodi ona Prema njenim rečima u međuvremenu od oktobra 1961 godine kada su prvi gosti prilikom svečane ceremonije otvaranja obišli postavku prošlo je 56 godina i mnogo toga se promenilo naj-više navike ljudi Ona skreće pažnju na nove tehnologije a počelo je s tim da je u svaku kuću ušao televizor a potom i kompjute-ri i internet Umetnička dela koja su done-davno mogla da se posmatraju i analiziraju samo pod zaštitom galerijskih zidova sada se mogu posmatrati u svome domu putem njihovog sajta ndash ističe dr Jasna Jovanov

Ipak upravnica napominje da nije isti do-življaj kada se izložba obilazi u galeriji i kada se posmatra putem interneta jer nije pot-pun Po njoj gledanju izložbe od kuće uz po-moć savremenih tehnologija nedostaje živa komunikacija Ona navodi na nedostaje inte-raktivnost koja je posetiocu omogućena iz-borom kretanja u prostoru izborom odabira objašnjenja mogućnošću da na licu mesta dobije odgovore na sva pitanja ako i utisak o uticaju koji na umetničko delo ima izme-njeni kontekst koji se postiže kroz izložbe stručna vođenja projekcije filmova kompa-racija s književnošću muzikom scenskim umetnostima dakle ndash interdisciplinarni po-gled na celinu

Monografija Spomen-zbirke Zbog toga su od 1999 godine uveli praksu orga-nizovanja izložbi kroz koje su predstavljali autore i njihova dela duh vremena prve po-lovine 20 veka kolekcionare i njihove zbir-ke Konačno kako kaže Jasna Jovanov pred-stavili su i samog Pavla Beljanskog kome prema njenim rečima duguju zahvalnost što je omogućio da svi uživaju u njegovoj veličanstvenoj zbirci

Stručno osoblje ove galerije objavilo je i vodič kroz stalnu postavku kolekcije Pa-vla Beljanskog Priređena je i monografija Spomen-zbirke prva posle tačno trideset godina Ova knjiga posetiocima predstav-lja autore njihova dela samu zgradu i život kolekcije Pavla Beljanskog od njenog nastan-ka do današnjih dana Monografija je name-njena čitaocima koji ostaju verni klasičnoj knjizi i osećaju težinu koju ona ima kada se uzme u ruke objašnjava upravnica i kaže da je kompakt-disk namenjen onim čitaocima koji daju prednost čitanju s kompjuterskog ekrana Ipak Jasna Jovanov ističe da obe ka-tegorije korisnika treba motivisati da dođu i u sam izložbeni prostor na Trgu galerija u Novom Sadu pre nego što odluče da usmere pažnju na sadržinu knjige

Kolekcija trajne vrednosti za sve generacijeSpomen-zbirKa pavla beljanSKog živi 56 godina

Od ukupno 185 dela koliko je jugoslovenski diplomata i kolekcionar zaveštao srpskom narodu i Novosađanima izloženo je 144 i to 120 slika 15 skulptura četiri crteža i pet tapiserija

14 7 SEPTEMBAR 2017

Korisnicima donosim da oboje crteže koje potom izlažemo Sve ih raduje svaka nova priča o australijskom narodu i mnogo toga su dosad već naučili

U Dnevnom boravku Udru-ženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim oso-bama Grada Novog Sada (MNRO) Australijanka dr Paulina Jurkijević drži kre-ativno-edukativnu radioni-

cu o Aboridžinima Ta jedinstvena radionica je vrlo specifična i ekskluzivna budući da je Paulina 45 godina živela s domorodačkim au-stralijskim narodom i iz ličnog iskustva pre-nosi verodostojne podatke o Aboridžinima o njihovom načinu života kulturi slikarstvu muzici obrazovanju i zdravlju pa korisnici Dnevnog boravka imaju prilike da nauče i kori-ste likovnu tehniku aboridžinskih umetnika

Zahvaljujući Paulini i Gradu korisnici Dnev-nog boravka imaće izložbu 21 novembra na Spensu i tom prilikom će i Paulina izložiti abo-ridžinske predmete koje je sakupljala radeći s njima Biće to prava prilika za sve Novosađane da saznaju mnogo više o ovom narodu iz dale-ke Australije i da korisnici boravka predstave sugrađanima svoj umetnički rad

Humanitarka odmalena Paulina Jurki-jević je rođena u farmerskoj porodici odrasla je s dve sestre na selu i život u ruralnoj sredini nije joj padao teško

ndash Počela sam da radim kad sam imala osam godina Raznosila sam mleko čistila prodavni-ce i vrlo rano sam stekla radne navike Kasnije sam radila kao medicinska sestra u Severnoj Australiji gde žive Aboridžini Takođe sam radila i kao učiteljica a edukovala sam i dru-ge nastavnike da rade s njima i to 45 godina ndash kazala je Paulina

Prema njenim rečima svako pleme govori svoj jezik to su veoma male zajednice i ima ih po celoj severnoj Australiji a neki žive i u unutrašnjosti u pustinjskim delovima Ona ne govori njihov jezik jer je nemoguće da savlada preko 100 jezika Aboridžinske zajednice od-nosno plemena vrlo su zatvoreni i nezaintere-sovani da žive s drugima nikada nisu želeli da se asimiluju s drugim nacijama primitivni su poročni pošto su se odali alkoholu i kocki S druge strane potpuno su se saživeli s priro-dom od koje opstaju i koju svesno čuvaju

U Udruženju MNRO volontira Australijanka Paulina Jurkijević

Kreativno-edukativna radionica o Aboridžinima

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

157 SEPTEMBAR 2017

ndash Tamo sam se suočila i s tim da su roditelji u stanju da pojedu sve a da im deca ostanu gladna ndash navela je primer Paulina

Malo ko zna da Aboridžini ne primaju bele ljude u svoju zajednicu Paulina ima više zavr-šenih fakulteta i doktorsku diplomu i samo je zahvaljujući obrazovanju mogla da ode i radi u aboridžinskim plemenima Zbog svoje pre-danosti bila je prihvaćena među australijskim starosedeocima

Nepregledna prostranstva Tamo je upoznala i svog supruga koji se bavio izradom noževa za engleski dvor a između ostalog i za Aboridžine a radio je i u rudarskoj industriji Rođeni je Subotičanin a proveo je radni vek zajedno s Paulinom u plemenima Aboridžina Bio je proglašen za njihovog brata a ona im je bila sestra Taj status su stekli kako zbog svog humanitarnog rada i požrtvovanja tako i zbog toga što su ih prihvatili aboridžinski duhovni-ci s kojima su proveli mnoge godine

ndash Mi smo za njih niža rasa i recimo na te-ritoriji veličine Vojvodine bila su svega dva policija u službi Radila sam u jednom mestu koje je od najbliže prodavnice pekare frize-ra udaljeno 480 kilometara To su ogromna prostranstva bez urbane civilizacije Kad sam se doselila u Novi Sad sve mi je bilo blizu Iz Ribnjaka do Riblje pijace idem peške jer mi je to neverovatno mala razdaljina Novi Sad je mali grad koji sve ima za normalan život ndash ispričala je Paulina

Prosidba posle 18 sati Simijana sam srela i upoznala u Alekspringu gde sam ra-dila kao medicinska sestra kaže naša sago-vornica

ndash Bio je doček Nove godine a ja sam te veče-ri bila u noćnoj smeni U obližnjem restoranu smo upoznali muško društvo a među njima je bio i on Nakon proslave bio je ljubazan i odvezao me je kući Sutradan me je zaprosio ndash uz osmeh priča Paulina ndash U Novi Sad smo došli kad smo za 40 godišnjicu braka odlučili da krstarimo Dunavom Kad smo videli Petro-varadinsku tvrđavu odlučili smo da se doseli-mo kao penzioneri Kuću su kupili u Ribnjaku Međutim nakon kratkog vremena Simijanu su dijagnostikovali rak i nije izdržao Morala sam da se vratim u Australiju da ostvarim penziju i od pre četiri godine živim u Novom Sadu i bavim se humanitarnim radom ovde u Dnev-nom boravku ndash objasnila je Paulina

Osmeh je najveći dar Kaže da joj je Ljiljana Koković pomoćnica gradonačelni-ka pomogla da ostvari pravo na srpsko dr-žavljanstvo i preko nje je došla u MNRO či-jim korisnicima dvaput nedeljno priča priče o Aboridžinima

ndash Uglavnom im pričam priče koje sama pi-šem Mnogi Aboridžini su dobri ljudi školova-ni umetnici naučnici i žive u gradovima Ali većini treba pomoć Ovde u Dnevnom borav-ku koristim priliku da korisnike upoznajem s aboridžinskom kulturom i običajima To sam ceo život radila i dobro sam ih upoznala Ceo život sam pomagala ljudima Crteže koje ta-

kođe sama pravim donosim korisnicima da oboje te ih posle izlažemo Sve ih raduje sva-ka nova priča o australijskom narodu o kom su dosad već mnogo toga naučili Verujem da malo ljudi išta zna o narodu s kojim sam žive-la Ovde u boravku vole njihove crteže putem kojih su saznali mnogo o živom svetu tropske Australije

To je posebna tehnika bojenja i crtanja ndash Kultura Aboridžina koji žive u pustinjama

unutrašnjosti razlikuje se od kultura onih koji su nastanjeni na severu Australije Najsreć-nija sam kad vidim njihov osmeh dok slušaju priče dok ih učim kada mi donesu obojen cr-tež To mi je dovoljno da se uvek vratim i da se opet družimo Smatram da kad ljudi imaju neki problem to ih nikako ne sme sprečiti da rade ono što vole ndash kaže Paulina

Njena životna energija je ogromna iako ima

68 godina a rad u Dnevnom boravku je ispu-njava Smatra da je taj njen doprinos samo nastavak onoga čime se ceo život bavila za-jedno s pokojnim mužem Uči srpski koji za-sad slabo govori ume da čita i piše i to na ćirilici

Broj 182 8 septembar 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKDBroj 182 8 septembar 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

59dinara

DIJETA SA HLEBOM

PAZITE [TA PIJETEKalorije ulaze i na slam~icu

97

72

21

75

52

00

92

81

00

KRIŠKI DNEVNO

Alergiegraveni na ambroziju

za 8 nedelja oslabite 9 kgSELIDBA BEZ STRESA

Kako dadopuniteKUĆNI

BUDŽET

Savet

PRIRODNIH NA^INAZA LICE BEZ BORA7

IVOTNA PRAVILAUSPE[NIH ENA

Slatka romantika

KRIŠKI DNEVNOKRIŠKI DNEVNOKRIŠKI DNEVNOza 8 nedelja oslabite 9 kgza 8 nedelja oslabite 9 kg12

Paulina je završila nekoliko fakulteta i doktorirala 45 godina je živela s domorodačkim australijskim narodom i iz ličnog iskustva korisnicima Dnevnog boravka prenosi verodostojne podatke o Aboridžinima o njihovom načinu života kulturi slikarstvu muzici obrazovanju i zdravlju

16 7 SEPTEMBAR 2017

7 SEPTEMBAR 2017 17

18 7 SEPTEMBAR 2017

197 SEPTEMBAR 2017

Proteklih dana na Trgu slobode snimane su ma-sovne scene budućeg ru-skog serijala bdquoAmbasa-dardquo Kako smo saznali na snimanju radi se o seriji koja će ličiti na svetski

špijunski bestseler bdquoBornov identitetrdquo Roberta Ladlama po kom je snimljena istoimena filmska trilogija u režiji Daga Limana

Na snimanju je učestvovalo oko 300 statista koji su bili na proslavi 16 godine Dana državnosti izmišljene ruske zemlje Kaledonije Na trgu su bile postavljene tezge masa ljudi je šetala a među nji-ma su bili i animatori pajaci folklorna grupa jedan poni i dva policijska konja Pored scena sa statistima koje su bile potpuno vesele i razdragane u sveča-nom ambijentu drugog dana snimani su i akcioni kadrovi s jednim od ruskih glumaca

Za slučajne prolaznike naročito za tu-riste bilo je pravo iznenađenje i atrak-cija da posmatraju kako na trgu ispred tržnog centra bdquoApolordquo u improvizova-nom kafiću hapse mladića koji je dotad u opuštenoj situaciji sedeo s devojkom pio piće i razgovarao Osim na ovoj lo-kaciji prethodnih dana u Novom Sadu su snimljeni kadrovi i u Dunavskoj ulici a pre toga filmadžije su radile i u centru Sremskih Karlovaca Ekipa serijala seli se u Pančevo gde nastavlja rad

Sredinom avgusta serija bdquoAmbasadardquo snimana je na Dorćolu u Višnjićevoj i Si-minoj ulici kao i u dvorištu zgrade u Ni-kole Spasića Pre dolaska u našu zemlju ruska filmska ekipa snimala je nekoliko meseci u Rusiji i kako smo saznali tamo je snimljeno 75 odsto materijala i to u enterijeru a kod nas se radi isključivo eksterijer

Serija se radi u rusko-srpskoj kopro-dukciji a kod nas je snimanje organi-zovala producentska kuća bdquoArchangel Studiordquo iz Beograda osnivača Miloša Bi-kovića i Miodraga Radonjića s ciljem da se promovišu kulturne veze između Ru-sije i Srbije kroz kinematografska i televi-zijska ostvarenja U Srbiji su na projektu angažovani glumci uglavnom iz Rusije Vitalij Kiscenko Viktorija Tolstogano-va Anton Kuznjecov Ekatarina Volkova i Aleksandar Versinin ali su zastupljeni i domaći glumci Nebojša Milovanović Nenad Maričić i Vaja Dujović

Ruski triler u Novom Sadu

Novosadski reporter na snimanju serije bdquoAmbasadardquo

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

Policija tokom septembra tradi-cionalno pojačava kontrolu sa-obraćaja u blizini svih škola u Srbiji kako bi sve vozače upo-zorila na početak nove škol-ske godine i mališane koji prvi put polaze u školu Podsetimo

odmah vozače da je i prema starom Zakonu o bezbednosti u saobraćaju u zonama škola naj-veća dozvoljena brzina bila 30 kilometara na sat Pored toga nov zakon predviđa da pešački prelazi pored škola budu zaštićeni ogradama i obeleženi dodatnom signalizacijom

Dvostruka pomoć S početkom nove školske godine i novosadski saobraćajni po-licajci zajedno s kolegama opšte nadležnosti otpočeli su akciju pojačane kontrole i reguli-sanja saobraćaja na putevima i ulicama u zo-nama sa školama

ndash Saobraćajci će u vreme kada deca dolaze i vraćaju se iz škole biti na raskrsnicama u bli-

zini osnovnih škola Najugroženiji su najmla-đi sugrađani pogotovo oni koji polaze u prvi razred i njima treba posvetiti najviše pažnje Prvenstveno to važi za bezbedan prelaz pre-ko kolovoza ali policajci im govore i kako da najbrže i najbezbednije dođu do odredišta Naša akcija trajaće tokom celog septembra ali ako bude potrebeno možemo je i produžiti Ne treba posebno isticati da će svi vozači koji prekorače brzinu ili načine drugi prekršaj biti pod udarom represivnih mera ndash ističe zamenik

komandira Saobraćajne policijske ispostave bdquoZapadrdquo PU Novi Sad Milan Dražić

Pored toga što pružaju pomoć na trotoari-ma i raskrsnicama policajci ovih dana pose-ćuju učenike u školama i drže im predavanja o bezbednosti u saobraćaju Da bi deca bila još zaštićenija u blizini novosadskih škola policija je u avgustu ispitala kakvo je stanje horizon-talne i vertikalne signalizacije dok se Grad Novi Sad pobrinuo da zebre budu osvežene novom bojom

Opasnosti vrebaju Bezbednost je jed-na od obaveznih tema u novosadskoj Srednjoj medicinskoj školi bdquoSveti Arhangelrdquo a u sep-tembru je u prvom planu saobraćaj

ndash Prvi časovi odeljenskog starešine u svim našim odeljenjima posvećeni su objašnjenjima i uputstvima koja dajemo našim učenicima u vezi s njihovom bezbednošću u saobraćaju Nalazimo se na Trgu Marije Trandafil u sta-rom delu grada gde su uglavnom jednosmer-

20

Autor Miloš Dukić

Prvi časovi odeljenskog starešine u svim našim odeljenjima posvećeni su objašnjenjima i uputstvima koja dajemo učenicima u vezi s njihovom bezbednošću u saobraćajuIris Petrović

7 SEPTEMBAR 2017

Pored toga što pružaju pomoć na trotoarima i raskrsnicama policajci ovih dana učenicima u školama drže predavanja o bezbednosti u saobraćaju

Septembar ndash mesec bezbednosti učenika u saobraćaju

Veliko iStražiVanje noVoSaDSkog rePortera kakva je bezbednost u novosadskim školama

21

ne ulice ali bez obzira na to učenici treba da budu oprezni Svi znamo koliko su deca ži-vahna u tim godinama a relativno slabiji sa-obraćaj nego u drugim delovima grada može da ih zavara i opusti Pored toga decu upo-zoravamo da je pored nas parkiralište i da s njega uvek može iznenada izaći vozilo Uz ta detaljna upustva na čosovima svaki nastav-nik na kraju školskog dana po završetku časa upozori učenike da pažljivo izađu iz škole i isto tako prelaze ulice do kuće ndash ističe direktorka Iris Petrović

Pored nastavnika roditelji takođe mora-ju brinuti o bezbednosti dece svakako naju-groženijih učesnika u saobraćaju Od kuće do škole i u povratku novosadski mališani često prolaze više ulica i semafora od onih na peri-feriji grada pa sve do najopterećenijih kao što je raskrsnica kod Futoške pijace

Levo pa desno Pravila ponašanja u sao-braćaju znaju se već decenijama ali nikad nije loše ponovo ih čuti pogotovo što ima i novih koja su donele moderne tehnologije Koliko je to važno dovoljno govori podatak da su naši mališani dva i po puta ugroženiji u saobraćaju od vršnjaka u Švedskoj a dvaput su ugroženi-ji od proseka zemalja Evropske unije Takve rezultate dala je opširna analiza a kao bitan parametar uzet je podatak o broju stradale i povređene dece u saobraćaju na milion sta-novnika

Pritom treba imati na umu da sva objaš-njenja i upozorenja odraslih malo vrede ako deca vide da se odrasli ponašaju drugačije od onog kako pričaju A uz ona o zelenom svetlu na semaforu i obeleženom pešačkom prela-zu deci treba posebno reći da uvek prvo po-gledaju levo pa zatim desno i da ulicu pređu samo ako su vozila daleko Ako nisu treba da sačekaju da sva vozila prođu i nikada ne smeju pretrčavati na drugu stranu Posebno imajte na umu da deca mlađa od 12 godina nedovolj-no dobro procenjuju udaljenost automobila i vreme koje im je potrebno da pređu ulicu a uz to su im pažnja i periferni vid slabiji nego kod odraslih

Bez slušalica i mobilnih Kada pored kolovoza nema trotoara hoda se levom stra-nom ulice dok je na trotoaru sasvim suprotno ndash ide se desnom stranom Posebno treba po-navljati mališanima da ne stavljaju slušalice u uši dok su na ulici i da ne koriste se mobilni dok prelaze na drugu stranu kolovoza

I za male bicikliste vrede mnoga upozore-nja

ndash Kaciga u vožnji je obavezna duga kosa se vezuje da ne pada u oči nema utrkivanja s dru-gim biciklistima obuća ne sme biti previše ko-motna da ne bi spala dok se okreću pedale ne vozi se ni sa širokim nogavicama niti noću i po magli treba izbegavati ulice s gustim sao-braćajem a po nepoznatim ulicama se ne juri već vozi pažljivije

Barijere uz elektronsku identifi-kaciju Uz saobraćaj Grad Novi Sad brine i o ukupnoj bezbednosti učenika Povodom početka školske godine i prezentacije projek-

ta postavljanja tehničkih barijera za ulazak u školska dvorišta uz elektronsku identifikaciju član Gradskog veća zadužen za obrazovanje mr Vladimir Jelić posetio je Osnovnu školu bdquoŽarko Zrenjaninrdquo To je prva novosadska ško-la s takvom barijerom

ndash Nastavlja se trend povećanja broja učeni-ka prvog razreda u Novom Sadu a ove godine ih je 300 više nego lane Sve osnovne i sred-nje škole spremne su za rad i danas su kre-nule s redovnom nastavom Bezbednost dece biće prioritet i ove školske godine Statistike su pokazale da se slučajevi vršnjačkog nasi-lja najčešće dešavaju u školskom dvorištu a učesnici nisu učenici škole Uvođenjem teh-ničke barijere želimo da sprečimo ulazak u dvorište onima kojima tu nije mesto U škol-sko dvorište moći će da uđu samo učenici koji imaju identifikacionu karticu i na ovaj način

očekujemo da će se smanjiti stopa vršnjačkog nasilja Ukoliko ovaj pilot-projekat pokaže do-bre rezultate biće primenjen i na druge škole ndash rekao je Jelić

Kako je rekao na insistiranje gradonačel-nika školska dvorišta biće otvorena posle na-stave za sve građane koji su se i dosad bavili sportom

Kokos kocke sa borovnicama Američka pita sa ribizlama Penasti kolač sa grožđem

Broj 7 Godina VII 50 dinara CG 075 EUR BiH 150 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

POSLASTICE SA VOĆEM

9 772217 55201 6

Knedle sa šljivama

Slana i slatkaZimnica

Projekat Stanje bezbednosti učenika u novosadskim školama

sufinansiran iz budžeta Republike Srbije ndash Ministarstva kulture

i informisanja uz obaveznu napomenu Stavovi izneti u tekstu

nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

7 SEPTEMBAR 2017

22 7 SEPTEMBAR 2017

Драги суграђани

Молимо вас да на време плаћате рачуне за грејање и тако обезбедите топлину својих домова током зимских дана

Само заједничким одговорним понашањем можемо унапредити квалитет становања a нашем Новом Саду осигурати место у друштву уређених европских градова

Захваљујемо се свим Новосађанима који су препознали значај несметаног функционисања комуналног система и редовним измирењем својих обавеза омогућили нашем граду да се развија и иде путем свеопштег напретка

Ваша Новосадска топлана

nsreporterrs

237 SEPTEMBAR 2017

U Galeriji Matice srpske otvorena je izložba bdquoPeđa Đaković ndash 30 godina

stvaralaštvardquo i trajaće do 24 septembra Posebno mesto u opusu ovog umetnika zauzimaju slike i crteži posvećeni stra-dalničkim podvizima srpske vojske u Pr-vom svetskom ratu golgoti srpskih isto-

rijskih zbivanja herojskom i nadljudskom ali i žrtvi kao civilizacijskom uzusu Đa-ković je izlagao Češkoj SAD Nemačkoj Holandiji Španiji Engleskoj Dobitnik je više nagrada bdquoTerezinrdquo glavna nagrada (1986) Prva nagrada Akademije likov-nih umetnosti u Pragu (1988) Specijalna

nagrada za slikarstvo praške Akademi-je umetnosti bdquoMasarikrdquo (1995) nagra-da bdquoSalvador Dalirdquo za slikarstvo (1996) Nagrada za slikarstvo Evropskog kruga Franca Kafke (1997) Njegova dela nalaze se u značajnim umetničkim kolekcijama širom sveta

Izložba Peđe Đakovića u Galeriji Matice srpske

Privredna komora Vojvodine poslednje dve nedelje imala je mnogobrojne aktivnosti naročito u obla-sti međuregionalne saradnje Tako je predsednika PKV-a Boška Vučurevića i zamenika generalnog sekretara Bojanu Miljuš ugostio predsednik Pe-čujsko-baranjske trgovinsko-privredne komore dr Tamaš Šikfei sa saradnicima Na sastanku je do-

govoreno uspostavljanje saradnje između dveju komora naročito u oblasti poljoprivrede i turizma Saradnja će obuhvatiti i ostale grane privrede i to zajedničkim radom na različitim projektima ali i nastupanjem na raznim sajmovima i manifestacijama

Predsednik Vučurević pozvao je delegaciju pečujske komore da poseti PKV i predstojeći Sajam turizma u Novom Sadu što je sa za-dovoljstvom prihvaćeno Tom prilikom Vučurević je dao intervju dr Predragu Mandiću iz Srpske redakcije Mađarskog radija u Pečuju

ndash Mađarska je dobar primer razvoja banjskog turizma ne samo u našem regionu već u celoj Evropi Vezuje nas kompatibilnost dveju privreda ndash voćarstvo vinarstvo i ratarstvo zatim metalska indu-strija turizam Kako je Mađarska već dosta dugo u EU iskustvo koje imaju županija Baranja i Pečuj biće vrlo značajno za naše pri-vrednike ndash istakao je Vučurević

U organizaciji PKV-a i Privredne komore županije Čongrad u Segedinu održan je Mađarsko-srpski poslovno-turistički forum Delegaciju PKV-a činili su predstavnici Turističke organizacije Voj-vodine turističkih organizacija lokalnih samouprava turističkih agencija smeštajnih kapaciteta vinara i salašara i JP za upravljanje putničkim pristaništem i marinom bdquoApatinrdquo Prisutne su pozdra-vili predsednik PK Čongrad Pal Nemeši zamenik gradonačelnika Segedina dr Laslo Šoljmoš i ambasador Republike Srbije u Mađar-skoj Rade Drobac

ndash U Mađarskoj se nedovoljno zna o Srbiji i njenim turističkim potencijalima i zbog toga je važno da se radi na međusobnom po-vezivanju turističkih agencija ndash rekao je Drobac

Miljušova je istakla da PKV i Trgovinsko-industrijska komora županije Čongrad imaju tradicionalno dugogodišnju dobru sarad-nju

ndash Ukupna privredna saradnja s Mađarskom poslednjih godina neprekidno raste s blažim oscilacijama Prošle godine robna raz-mena s Mađarskom povećana je za 61 odsto Od januara do juna ove godine premašeni su polugodišnji rezultati robne razmene za prošlu godinu pa očekujemo da će i 2017 biti tako

U Gornjoj Radgoni u Sloveniji održan je 55 Međunarodni poljo-privredno-prehrambeni sajam bdquoAgrardquo gde je predstavljen sistem zaštite i promocije poljoprivredno-prehrambenih proizvoda a sa-jam je pratila sekretarka Udruženja poljoprivrede PKV-a Jelena Drobnjak

Privredna komora Vojvodine bila je domaćin delegaciji Depar-tmana Val Doaz u Francuskoj koja je bila s predstavnicima Grada Novog Sada

ndash Regionalna saradnja jedna je od ključnih aktivnosti PKV-a jer se na taj način otvaraju nova tržišta i povezuju privredni subjekti ndash istakao je Vučurević

Francuzi su bili vrlo zadovoljni prijemom u PKV-u i najavili su da postoji prostor za saradnju kako s Gradom tako i sa PKV-om i Po-krajinom Potpredsednik Privredne komore Departmana Val Doaz Kristof Mašar predložio je da se ozvaniči saradnja između dveju komora što je predsednik Vučurević sa zadovoljstvom prihvatio U razgovoru je istaknuta i mogućnost dolaska potencijalnih fran-cuskih investitora u Srbiju odnosno u AP Vojvodinu

PKV najavljuje i Srpsko-mađarski poslovno-turistički forum u okviru bdquoDana Vojvodine u Budimpeštirdquo koji će biti održani u Amba-sadi Republike Srbije 15 septembra u organizaciji PKV-a Ambasade RS u Mađarskoj Mađarsko-srpskog poslovnog saveta i Turističke organizacije Vojvodine PKV će kao svoje počasne goste pozvati predstavnike Privredne komore županije Čongrad i Pečujsko-ba-ranjske trgovinsko-privredne komore

Dani Vojvodine u Pešti 15 septembraBogata međuregionalna aktivnost Privredne komore Vojvodine

24

historia magistra vitae est

7 SEPTEMBAR 2017

Put za Montevideo PeroM novinara bdquoilustrovanog vreMenardquo iz 1930 godine

U orahovoj ljUsci na

sredozemnom morU

VeličanstVena sVetska izložba u barseloni s paViljonima najraznoVrsnijih stiloVa počeV

od danske seoske kuće do modernističkog jugosloVenskog paViljona od drVeta zaoštraVala je

sliku o saVršenom dopunjaVanju kulture i prirode

Pre 87 leta fudbalska reprezentacija Kra-ljevine Jugoslavije na prvom Svetskom prvenstvu u fudbalu u Montevideu osvo-jila je četvrto mesto

prema zvaničnim podacima Fife Po-znato je da utakmica za treće mesto nije igrana pa je tek 1986 godine od-lučeno da su Amerikanci uzeli bron-zu jer su imali bolju gol-razliku od Jugoslovena

Bronza je naša Međutim no-vosadski advokat Kosta Hadži sin vođe puta naših igrača u Urugvaj dr Koste Hadžija tvrdi da smo bili treći i kao dokaz prilaže ono što Ameri-kanci nemaju ndash bronzanu medalju sa Svetskog prvenstva u Urugvaju 1930 godine

ndash U oba polufinala rezultat je bio neverovatan ndash 6 1 Mi smo izgubili od Urugvaja a SAD od Argentine Po-tom je u finalu pobedio domaćin i po-stao svetski prvak Zbog nedostatka novca utakmica za bronzanu medalju nije ni odigrana pa je po tadašnjim pravilima nama pripalo treće mesto jer smo u polufinalu izgubili od ka-snijeg pobednika prvenstva Zato je moj otac doneo bronzanu medalju jednu jedinu jer za igrače i trenere

257 SEPTEMBAR 2017

nisu ni napravljene Otac je doneo i bedž s natpisom bdquodelegatordquo a oboje je dobio kao vođa puta naše fudbalske ekspedicije ndash kaže Hadži

Neviđena lakrdija Sva tadaš-nja jugoslovenska štampa prenela je konačne rezultate iz Urugvaja i lepo se može videti tabela na kojoj smo treći a Amerikanci četvrti

Podsetimo se ukratko tih dana Na prvenstvu je bilo 12 reprezentacija podeljenih u četiri grupe Pobedili smo Brazil i Boliviju i na veliko izne-nađenje prošli u polufinale

Tamo je usledila katastrofa ali kako Na stadionu Sentanario pove-li smo sa 1 0 pogotkom Đorđa Vuja-dinovića a zatim glavni igrač posta-je brazilski sudija Almeida Priznaje Urugvajcima dva neregularna gola a onaj za 2 1 tolika je lakrdija da se na nju javnost podseti uoči svakog svet-skog prvenstva kao potpuno nevero-vatne fudbalske epizode poput one s pravim pravcatim ratom iz 1969 go-dine između Hondurasa i Salvadora koji je izbio zbog kvalifikacijske uta-kmice za svetsko prvenstvo

Dupli pas s policajcem Naime nakon lošeg napada domaćina lopta je izašla u gol-aut i doskakutala do nogu lokalnog policajca Za fudbalom je krenuo naš golman Jakšić koga su novinari u Montevideu zbog sjajnih odbrana u prvim susretima već pro-zvali El Gran Milovan Umesto da loptu preda Jakšiću policajac je na zaprepašćenje naših reprezentativaca i buran smeh odobravanja gledalaca dodaje svom igraču Anselmu Kaže-mo igraču jer bi ipak bilo preterano ga nazovemo policajčevim saigračem mada se u stvarnosti tako zbilo

Anselmo se verovatno jedini na te-renu nije zbunio već je poslao lop-tu u prazan gol Nikakva uveravanja naših igrača nisu pomogla sudija je pokazao na centar Almeida se nije na tome zaustavio ubrzo je poništio čist gol našim igračima i oni su shva-tili da je utakmica rešena mnogo pre nego što su istrčali na teren Uosta-lom posle se po Montevideu manje-više javno pričalo da je Almeida dobio 500 dolara da sudi u korist domaćina što mu je bilo dovoljno da kupi dobar automobil

Bojkot reprezentacije Bilo kako bilo ni Jugoslavija ni Srbija nikad nisu bile uspešnije na svet-skim fudbalskim prvenstvima posle ovog A poznato je da su na put preko Atlantskog okeana krenuli samo igra-či beogradskih klubova Jugoslavije BSK-a i BASK-a te trojica fudbalera iz francuskih klubova jer su fudbalski podsavezi Zagreba Splita Sarajeva i

Subotice bojkotovali reprezentaciju O pripremama za Svetsko prven-

stvo u Urugvaju i samom nastupu na-ših igrača snimljeni su serija i film a mi vam donosimo autentičnu novi-narsku reportažu s putovanja brodom od Francuske do Brazila Objavljena je u beogradskom časopisu Ilustrova-no vreme u broju od 4 jula 1930 go-dine ali nažalost ime autora teksta ni fotografija nije navedeno

Prisna i svoja Orahova ljuska u kojoj se naša fudbalska ekipa 20 juna iz Marselja otisnula na daleki prekoo-keanski put za Južnu Ameriku i nije bila tako mala ndash počinje tekst u Ilu-strovanom vremenu

ndash Ljuska se zvala bdquoFloridardquo rađena je 1926 godine u čuvenom francu-skom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne dužine od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo ljuska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad mor-skog dna Ugodna sa svojim spratnim kabinama divnim salonima i trpeza-rijama bdquoFloridardquo nam je ubrzo posta-la nekako prisna i gotovo svoja ndash pisao je novinar Ilustrovanog vremena

Mali izvlači velikog Na njoj smo našli naše večite prijatelje Fran-cuze

ndash Od prvih momenata prema mla-dim jugoslovenskim sportistima izaš-

bdquoFloridardquo je rađena 1926 u čuvenom fran-cuskom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne duži-ne od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo lju-ska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad morskog dna

li su sa svojom poznatom prostosr-dačnošću i otvorenim simpatijama Naš generalni konzul u Marselju Adžemović s Mirkovićem pozdravio nas je na brodu i kao stari moreplo-vac svojim pričama prosto raspalio želju da se otisnemo na veliku baru Otisnuli smo se oko pet sati posle podne iz marseljske luke ali nismo bili sami Pratila su nas dva brodića jedan spreda a drugi pozadi cimali su nas i naprezali dok našu bdquoFloridurdquo nisu izvukli iz čitave gužve brodova Uostalom to je sudbina svih velikih ndash da ih mali izvlače na čistinu

Zaplovili smo ubrzo po širokom staklastoplavom Sredozemnom moru i gledali kako se velika i hučna luka Marselja gubi u izmaglici

ndash Našu ekipu činili su igrači Jak-šić Ivković i Hrnjiček iz ekipe Soko Spasojević i Đokić iz Jugoslavije Mihajlović Stojanović Tomić in-ženjer Arsenijević B Marjanović Tirnanić Vujadinović i Najdanović iz BSK-a Sekulić iz pariskog klu-ba Franse Stefanović i Ivica Bek iz francuskog Seta kao i vođe puta dr Andrejević Kosta Hadži i inženjer Simonović Dopisnik Bora Jovano-vić našu četu uvećao je na brojnu snagu od 21

Prema Gibraltaru Razuzuri-li smo se i prvu noć na brodu pres-pavali kao zaklani posle trodnevnog drmusanja po vozovima

ndash Prvo jutro nas je dovelo u Barse-lonu Svi su impresionirani lepotom toplog španskog grada Veliki au-tobus za dva sata jurnjave pokazao nam je kao u kakvom filmu sve zna-menitosti ovog najlepšeg grada na Sredozemlju Veličanstvena Svetska izložba s paviljonima najraznovrsni-jih stilova počev od danske seoske kuće do modernističkog jugosloven-skog paviljona od drveta zaoštravala je sliku o savršenom dopunjavanju kulture i prirode

Ispraćeni igrom andaluske tem-peramente grupe otisnuli smo se u podne od ovog prvog pristaništa i uskoro je bdquoFloridardquo zaplovila pre-ma Gibraltaru ostavljajući živopisni španski grad da sagoreva u svojim vrelim podnevnim bojama

Kraj u sledećem broju

26 7 SEPTEMBAR 2017

INTERVJU

Dr Mirjana Radanović je docent na Departmanu za hemiju biohemiju i zašti-tu životne sredine Prirod-no-matematičkog fakulte-ta Univerziteta u Novom Sadu U naučnoistraživač-

kom radu bavi se sintezom fizičko-hemij-skom i strukturnom karakterizacijom kom-pleksa prelaznih metala s biološki aktivnim Šifovim bazama

Član je Srpskog hemijskog društva Srp-skog kristalografskog društva Evropske kristalografske asocijacije i Kluba mladih hemičara Srbije kao i marketinškog tima departmana i učestvovala je na gotovo svim manifestacijama promocije departmana i fakulteta Za uspeh u promociji PMF-a 2013 godine dobila je nagradu bdquoPMF ndash to sam jardquo

Grupa bdquoKristalografrdquo bavi se reng-denskom strukturnom analizom biološki aktivnih molekula koristeći kao osnovnu metodu difrakciju x-zraka na monokri-

stalu Šta je vaše konkretno polje istra-živanja

ndash Jedinjenja koja ispitujemo pripadaju različitim klasama te mogu imati i veo-ma raznoliku potencijalnu primenu Kao najinteresantnije grupe jedinjenja izdvo-jila bih komplekse metala kao potenci-jalne citostatike lekove protiv dijabete-snih komplikacija katalizatore u važnim organskim reakcijama PLED materija-le zatim steroide razne antioksidanse i sl Najjednostavnije rečeno mi pomo-ću difrakcije x-zraka na monokristalnom uzorku dobijamo njegov otisak prsta na osnovu kojeg generišemo informacije o prostornom rasporedu atoma u tom kri-stalu tj njegovu strukturu

Šta očekujete od istraživanjandash Kao što je to u nauci uvek slučaj nijedna

disciplina iako samostalna ne funkcioniše zasebno Zato je kristalografija neraskidivo povezana s hemijom fizikom mineralogi-jom mikrobiologijom medicinom itd Put jednog našeg istraživanja počinje od sinteze

željenog jedinjenja na čemu radi hemičar sintetičar Neretko se dešava da korišćeni sintetski put ne rezultuje nastajanjem oče-kivanog jedinjenja pa ukoliko se radi o kri-stalnom proizvodu upravo su kristalografi ti koji nesumnjivo rešavaju dilemu o tome šta je dobijeno Nakon sinteze sledi fizičko-hemijska karakterizacija dobijenog proizvo-da reakcije (elementalna spektroskopska elektrohemijska analiza i slično) te kao kru-na rendgenska strukturna analiza

To je kraj tog istraživanja odnosno ispitivanja

ndash Ne Okarakterisano jedinjenje putuje i dalje na razna biološka ispitivanja ispitiva-nja optičkih svojstava i sličnog Kako naša ispitivanja imaju fundamentalan karakter ono što mi očekujemo kao krajnji ishod ne mora da predstavlja i kraj mogućnosti pri-mene nekog jedinjenja Jer ako malo bolje pogledamo većina velikih otkrića je slučaj-na te razni širokoprimenjivani lekovi nisu sintetisani u svrhe u kojima su se pokazali kao najefikasniji

Cisplatina najčešće korišćen Citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks platine ima antitumorsko dejstvo

Većina velikih otkrića je slučajna

U sUsret Noći istražiVačadoc dr Mirjana Radanović sa PMF-a

277 SEPTEMBAR 2017

Koliko su vaša ispitivanja aktuelna i važna u svetu nauke odnosno kod nas

ndash Svako novo jedinjenje je važno jer ne-kad ne možemo ni naslutiti koliku moć kri-je Na primer cisplatina najčešće korišćen citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks pla-tine ima antitumorsko dejstvo Određivanje strukture ovog kompleksa pomoglo je u da-ljem dizajniranju novih citostatika koji će imati širi spektar delovanja i manju toksič-nost Ovi ciljevi nažalost još nisu potpuno ostvareni ali ako uzmemo u obzir složenost pomenutih istraživanja jasno je da u ovoj oblasti ima još mnogo nepoznanica čije ra-zumevanje iziskuje vreme

Koje su vaše naučne i poslovne am-bicije

ndash Pre par godina počeli smo da sarađu-jemo s kolegama s Instituta za fiziku u Ze-munu i Instituta bdquoDemokritosrdquo u Atini koji ispituju optičke osobine kompleksnih jedi-njenja koja mi sintetišemo i strukturno ka-rakterišemo Neka su se izdvojila kao veo-ma interesantna za primenu u oblasti PLED materijala Volela bih da proširimo i učvr-stimo ovu saradnju u okviru nekog među-narodnog projekta Uz to volim da verujem da će nas naši rezultati nadživeti i možda će neki od njih nekome u dalekoj budućnosti mnogo više koristiti nego nama sada Kao što umetnici žive kroz svoja dela možemo i mi svoje kristale posmatrati kao umetnič-ku tvorevinu

Kakva je situacija u Srbijindash Kod nas su fundamentalna istraživanja

u senci onoga što brzo dobija primenu Ži-vimo u takvim uslovima da mislimo da su nam potrebni instant rezultati da se od sva-kog otkrića očekuje da baš ono bude epo-halno Zato se važno i aktuelno često ne podudaraju

U kakvim uslovima radite ndash Trenutno na Prirodno-matematičkom

fakultetu u Novom Sadu već deset godina uspešno radi difraktometar Gemini S Ovaj uređaj može koristiti rendgensko zračenje dveju različitih talasnih dužina koje se ge-nerišu s dve rendgenske cevi (bakarnom i molibdenskom anodom) i detektor novije generacije Uzorci se montiraju na četvo-roosni goniometarski sistem koji obezbe-đuje orijentaciju uzoraka u širokom opsegu uglova Po potrebi moguće je snimanje na niskim temperaturama (do ndash180 degC) koje se postižu posebnim dodatkom koji mlaz tečnog azota usmerava na uzorak Snimanje na niskim temperaturama pogodno je zbog smanjenih oscilacija atoma u kristalnoj re-šetki što rezultuje tačnijim određivanjem strukture Svojim karakteristikama ovaj uređaj zadovoljava naše potrebe Dosad je grupa objavila preko 100 radova u visoko-citiranim naučnim časopisima Ipak ovo je jedini ovakav uređaj u Srbiji a zbog ograni-čenih materijalnih sredstava teško je obučiti nove ljude za rad na njemu

Kakvi su rezultati rada na tom ure-đaju

ndash Zadovoljni smo rezultatima koje smo

dosad postigli ali se nadam da će u skoroj budućnosti difraktometar Gemini S dobiti više pažnje što nesumnjivo zaslužuje pa ćemo moći da povećamo broj ljudi osposo-bljenih za rad u ovoj oblasti Takođe nije re-šeno pitanje održavanja uređaja kako zbog visoke cene servisa tako i zbog vrlo kompli-kovanih procedura oko tendera za nabavku rezervnih delova Ipak zasad smo sopstve-nim snagama uspevali da uređaj održimo u operativnom stanju

Kakva je situacija na vašem fakul-tetu u poređenju s onima u regionu pa i u Evropi

ndash Ne bi bilo pošteno upoređivati uslove kod nas i u zemljama koje daleko više sred-stava izdvajaju za nauku Imamo laboratori-je koje su opremljene vrhunskim uređajima ali postoje i one koje jedva funkcionišu time što imaju tako da gledajući prosek nismo u zavidnoj poziciji Ipak naši istraživači do-kazuju svoju izuzetnost time što i pored lošeg generalnog stanja u zemlji svojim re-zultatima često mogu da pariraju vodećim evropskim naučnim centrima

Da li mladi naučnici u inostranstvo odlaze zbog lošijih uslova za istraživa-nja

ndash Najčešće je tako Mada svi su postali nestrpljivi kada je uspeh u pitanju a nauka zahteva dosta odricanja i strpljenja Pored toga školujemo previše ljudi za nepostoje-ća radna mesta Na univerzitetu je da obu-či kadar ali neko drugi treba da ih zaposli Univerzitet sjajno odradi svoj deo a jedan od dokaza za to upravo je uspeh ljudi koji odu u inostranstvo Kad oni čiji je zadatak briga o radnim mestima odrade svoj deo po-sla mladi naučnici će ostati u zemlji Ipak moramo racionalno sagledati situaciju u ko-joj živimo pa u skladu s tim postaviti svoja očekivanja

Da li su uslovi najvažniji ili ono što naučnik zna kakva mu je intuicija koli-ko je uporan

ndash Uslovi su važni ali je ljudski faktor krucijalan Jer i kada nema uslova neko ih stvori Taj neko mora biti stručan i istrajan u svojoj nameri pa će i uspeh stići Pored toga u istraživanju se ne smemo slepo drža-ti jednog pravca već uvek treba sagledavati nove mogućnosti koje nas često iznenade

Svedoci smo velikog odliva mozgova šta učiniti da se to zaustavi i čak preu-smeri u pravcu Srbije

ndash Jedno je sprečiti odlazak mladih struč-njaka a sasvim drugo je nadati se prilivu ukoliko pod prilivom smatrate povratak onih koji su već otišli Za ovo drugo nisam sigurna da je uopšte moguće u neko dogled-no vreme Prvo moramo dati mladima šan-su da ostanu u svojoj zemlji i u njoj da se ostvare jer ovako dajemo inostranstvu ve-oma kvalitetne poklone

Kako to učinitindash Trebalo bi uspostaviti bolju povezanost

između istraživača na univerzitetima i onih u istraživačkim centrima jer se za mnogo analiza uzorci šalju u inostranstvo iako postoje uslovi u Srbiji za tako nešto Zbog

toga i ljudi teže odlasku Naravno svi te-žimo međunarodnim projektima i vezama sa svetskim univerzitetima i istraživačkim centrima To doprinosi da naš fakultet bude prepoznat u svetu ali te veze treba koristiti za obuku mladih koji će se vratiti u Srbiju a neće ostati tamo

Imate li konkretnih ideja kako spre-čiti prevelik odlazak u inostranstvo jer je jasno da neće svi ostati u zemlji

ndash Pod uslovom da se akredituju progra-mi koji imaju realne šanse da iznedre struč-njake koji se mogu zaposliti smanjio bi se broj onih koji odlaze iz Srbije U situaciji u kojoj je naša država sada fundamentalna ispitivanja na moju veliku žalost nisu pre-poznata kao biznis u koji vredi ulagati Zbog toga i ne očekujem veći broj novih radnih mesta za istraživače u oblastima koje ona obuhvataju O ostalim oblastima ne mogu da sudim jer nemam dovoljno informacija a mi prirodnjaci volimo da imamo čvrstu potporu za svaku tvrdnju

Na koji način deci i mladima može-mo približiti nauku

ndash Kažu da su deca nestašna nemirna svašta im pada na pamet I moja su takva samo što mislim da to nije nestašluk već radoznalost i istraživački duh koji moramo negovati A grešimo kada se trudimo da to iskorenimo Kada naučimo da im u detinj-stvu nauku približimo kao nešto opipljivo i zamislivo te postepeno objašnjavamo ap-straktne i njima daleke stvari lakše će biti i u školi Sve formule i jednačine neće ne-minovno nositi sa sobom i pitanje ndash zašto ovo moram da učim Umesto toga pred-stavljaće pojašnjenje već poznatog ogleda već viđenog ili opisanog fenomena Kada ta deca odrastu biće im prirodno da odaberu bavljenje naukom

Kakvi su vaši planovi u narednih de-set godina

ndash Vidim se na istom ovom mestu gde sam i sada samo s višim zvanjem i bogatijim isku-stvom i bibliografijom Pošto volim da se bavim istraživačkim radom ali i nastavom ova institucija je pravi izbor za mene

Novosadska Noć istraživača

Osma Noć istraživača u Srbiji biće održana u petak 29 septembra od 16 sati do jedan posle ponoći u tržnom centru BIG i kafiću Starit centra i biće posebno HOT Tema je HOT nauka ndash bilo da je u pita-nju nauka visokih temperatura ili goruće naučne teme Posebna pa-žnja posvećena je našim istraži-vačima koji se bave svetski aktu-elnim istraživanjima i pokušavaju da reše neke od gorućih problema s kojima se čovečanstvo sre-će Predstavnike ovih devet HOT istraživačkih grupa možete uživo upoznati u Noći istraživača ali i primetiti na bilbordima u gradu

28 7 SEPTEMBAR 2017

SPORT

Spuštena je zavesa na 29 Let-njoj univerzijadi održanoj u kineskom Tajpeju Srpski sportisti ostvarili su sjajne rezultate ndash zlatne medalje osvojili su Tijana Bogdano-vić u tekvondu pojedinačno

i ekipno atletičarka Amela Terzić i vater-polisti Od ukupno 28 zemalja učesnica Sr-bija je zauzela odlično deseto mesto Inače na počasno postolje popeli su se sportisti 66 država

Siniša Jasnić je predsednik Univerzitet-skog saveza Srbije naš Novosađanin koji je po povratku kući hvalio naše sportiste

ndash Postaje već poslovično pravilo da naši studenti na univerzijadi izuzetno uspeš-no predstavljaju svoju zemlju Niz od četiri zlatna odličja ovo potvrđuje Tekvondo po-staje sport po kojem nas već prepoznaju u svetu Tijana Bogdanović srebrna s Olim-pijskih igara u Riju sada se pozlatila a eki-pno naše dame bile su takođe najbolje ndash zlat-na medalja i srpska himna pravi su ponos ndash ističe Jasnić

Veoma lepo nam je bilo i kada se Amela

Terzić pozlatila u kraljici sportova na 1500 metara

ndash Ovu trku pratio sam u društvu legen-darnog Karla Luisa i možete zamisliti kako smo se svi osećali a pogotovo Amela i njen trener Rifat Zilkić kada im je Luis čestitao Zaslužili su tu počast i Amela i njen du-

gogodišnji trener iz Novog Pazara Uko-liko sam u nekog verovao da će se pozla-titi i pre početka univerzitetskih igara to su bili vaterpolisti Predvodio ih je ovoga puta Dejan Savić i ubedljivo su trijumfovali upotpunivši tako svoju nisku zlatnih odlič-ja u ovoj deceniji i univerzitetskom posle svetske evropske i olimpijske Vaterpolo je dika srpskog sporta i države cele ndash ka-zao je Jasnić

Naš zlatni vaterpolo tim u kineskom Taj-peju igrao je u sastavu Rističević i Doboža-nov na golu Vico Lazić Jakšić Ranđelović Drašović braća Rašović Subotić Radojević Stojanović i Vasić U finalu pali su Rusi za koje je nastupilo čak šest igrača s nedavno završenog svetskog šampionata u Budim-pešti

Srbija je poslednji put bila zlatna na Uni-verzijadi 2011 godine u Kini a da podse-tim selekcija koja je nastupila u Fukoki u Japanu 1995 godine ostavila je dubok trag u bazenima širom sveta Svi su docnije igrali u A-reprezentaciji i osvajači su me-dalja kako na olimpijadi tako i na mondi-jalima

Šta više reći nego da su i studenti na-stavili zlatni niz pobeda ostalih naših re-prezentativnih selekcija Jedno je sigurno ndash srpski sport sjajno korača ka narednoj olimpijadi koja je na programu 2020 go-dine u Tokiju

Zlatni niZ naših SportiSta na 29 letnjoj univerZijadi

Karl luiS čeStitao ameli terZić

Predsednik Univerzitetskog saveza Srbije dr Siniša Jasnić ponosno se hvali s četiri prva mesta koja su osvojili Tijana Bogdanović

tekvondo pojedinačno i ekipno Amela Terzić i vaterpolistiAutor jovan tanurdžić

Siniša Jasnić

297 SEPTEMBAR 2017

Nakon što su pre mesec dana osvojili 20 Memorijalni turnir Vladimir Franciš-ković u tenisu glavom na pesku Nikola Mitro i Bog-dan Marojević pobedili su i na Devetom prvenstvu

Novog Sada u tenisu glavom na tvrdoj pod-lozi Na Štrandu su se okupile 33 ekipe u pet konkurencija od petlića do veterana

U seniorskoj su Dragan Bankovački i Vu-kašin Kešelj poraženi u finalu sa 2 0 a treće mesto osvojili su Slobodan Simić i Nebojša Budakov Među juniorima pobedili su Ilija Ljubojević i Nebojša Stojšić i takođe sa 2 0 bili bolji od Ivana Blagojevića i Koste Mar-kovića dok su bronzanu medalju uzeli Alek-sandar Kecman i Vukašin Cvejić

U konkurenciji pionira rođenih izme-đu 2002 i 2004 godine slavili su Vukašin Adamović i Miloš Sekulović srebrne meda-lje dobili su Aleksandar Kecman i Vukašin Cvejić a bronzane David Pantić i Aleksa Batos

Najmlađe finale među petlićima mlađim od dvanaest godina uzeli su Nikola Ninkov i Nikola Tarlać pošto su pobedili Dimitrija Kondića i Stefana Lukića dok su treći bili Dušan Jovanović i Maksim Pantić

Turniri u tenisu glavom ne mogu da se zamisle bez novosadskih veterana koji su bili i među osnivačima ovog sporta u na-šem gradu Prvo mesto osvojili su Vladislav Čolić i Vukašin Kešelj nakon što su u finalu bili bolji od Nikole Radojkovića i Miroslava Mirkovića dok su bronzani bili Aleksandar i Vladimir Verlić

Turnir su vodile sudije Dragan Brzak Pe-tar Jovanović i Miodrag Radaković zapisni-čar je bio Petar Bodulić a delegat takmičenja Miograd Radaković Bez obzira na to što su u vreme takmičenja na TV ekranima bili prenosi brojnih sportskih takmičenja pa i nastupi na-ših reprezentacija na evropskim prvenstvima u odbojci i košarci tribine na Štrandu pored Mosta slobode uvek su bile dobro popunjene Organizator turnira Sportsko udruženje tenis glavom namerava da i na zimu organizuje tur-nir u ovom sportu u zatvorenom u čemu oče-kuju pomoć Grada i Gradske uprave za sport i omladinu pošto ovo takmičenje nosi naziv Prvenstvo Novog Sada

Organizatori posebno zahvaljuju JKP bdquoGradsko zelenilordquo koje im je ustupilo te-rene na Štrandu zatim glavnom sponzoru bdquoPositiverdquo kompaniji bdquoVIP Mobile bdquoAdidas Srbijirdquo koja je obezbedila dresove i šortse-ve za takmičare bdquoTrpezi-cateringrdquo i konobi bdquoOrcusrdquo

Mitro i Marojević apsolutni šampioni

Prvenstvo novog sada u tenisu glavom na tvrdoj PodloziAutor Miloš Dukić

30 7 SEPTEMBAR 2017

3124 AVGUST 2017

ISSN 2406-2022

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

2 7 SEPTEMBAR 2017

37 SEPTEMBAR 2017

КУЛТУРЕ

digitalizacijansrs

4 7 SEPTEMBAR 2017

Impresum

glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

surlazorangmailcom

Prelomdart group agencija novi Sad

Tehnički urednik

Jelena mihajlović

redakciJa marija magdalena idei

Trifunović isidora Filipov Jovan Tanurdžić eržebet marjanov

ljiljana Budić Stanković redakcijansreporterrs

FoTo-rePorTer

andraš otošanabela otoš

lekTor

Biljana rac

iZdavač lokal media d o o novi Sad

direkTor

Srđan vučurević direktornsreporterrs

Trg neznanog junaka 4i

novi Sad telefon i faks +381 21 3824 333

officelokalmediars

Žiro račun 165-23047-65 addiko banka

Štampa grafoprodukt d o o novi

Sad desanke maksimović 52

bdquoNovosadski reporterrdquo je član medijske grupe zajedno s nedeljnim listovima Zrenjanin Somborske novine Nove

kikindske novine Vršačka kula Subotičke novine i Nedeljne Novine

wwwnsreporterrs

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice srpske Novi Sad

6593 (497113) Novosadski reporter glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

God 2 Novi Sad Lokal Media Novi Sad 2015- - Ilustr 30 cm

Nedeljno ISSN 2406-2022 = Novosadski

reporter COBISSSR-ID 293986823

Državi vraćen 101 hektar atraktivne zemlje

Pred Osnovnim sudom u Novom Sadu pravosnažno okončan spor velike vrednostistr 8

Suša je Samo jeDan u nizu izazova

Jesenji Dan polja novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvostr 1011

kolekcija trajne vreDnoSti za Sve generacije

Spomen-zbirka Pavla Beljanskog živi 56 godinastr 1213

većina velikih otkrića je Slučajna

U susret Noći istraživača Doc dr Mirjana Radanović sa PMF-astr 2627

karl luiS čeStitao zlato ameli terzić

Zlatni niz naših sportista na 29 Letnjoj univerzijadistr 28

Priština Se Plaši normalizacije oDnoSaPotpredsednik Srpske napredne stranke Milenko Jovanov str 67

Sadržaj

SePtembar ndash meSec bezbeDnoSti učenika u Saobraćaju

Veliko istraživanje NSR Kakva je bezbednost u novosadskim školamastr 2021

57 SEPTEMBAR 2017

četvrtak 31 avgustDvadeset klima za Radosno detinjstvoPovodom 25 godina rada Roma Company iz Beograda poklonila je 20 klima-uređaja name-njenih za klimatizaciju 18 vrtića PU bdquoRadosno detinjstvordquo što će omogućiti bolje uslove za boravak više od 5000 decendash Ulažemo u lokalnu zajednicu u kojoj poslujemo pomažemo gde je to neophodno Nadam se da će ovaj naš mali doprinos pomoći da se deca u toplim letnjim danima osećaju prijatnije u klimatizovanim prostorijama ndash istakao je direktor Roma Company Nemanja Romandić

subota 2 septembarMamin bazar na SpensuTradicionalna manifestacija Mamin bazar u organizaciji Udruženja Mame Novosa-đanke i uz podršku kompanije Univerzal održana je na Spensu Novosađanke su isko-ristile i ovu priliku da prodaju zamene ili poklone garderobu igračke bebi-opremu knjige i udžbenike

ponedeljak 4 septembar

Divlje svinje posetile Štrand

Neverovatna scena na novosadskoj plaži ndash tri divlje svinje prošetale su se ujutro po pesku plaže i ostavile trago-ve Zapazio ih je radnik održavanja i na sreću pobegao jer su bile vrlo opa-sne Zatim su se uputile ka Kineskoj četvrti i tu im se izgubio trag Lovci

su dobili dozvolu za odstrel ali ih nisu našli Pretpostavljaju da su otišle ka

Šodrošu

utorak 5 septembarJerotić i Pletel laureati

Brankovog kola

Za neprekinutu i uzvišenu sarad-nju tokom protekle tri decenije

Veliku povelju Brankovog kola do-bili su Vladeta Jerotić i Milan Ple-tel Ovo visoko priznanje svečano

će biti uručeno novim laureati-ma na 46 Brankovom kolu koje

će trajati od 8 do 18 septembra i biće u znaku 170 godišnjice izla-

ska prve knjige Branka Radičevića bdquoPesmerdquo u Beču

sreda 6 septembar

Otvaranje izložbe bdquoPetar Lubarda 1907ndash1974ndash2017rdquo

U četvrtak u 20 sati u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog biće otvorena izlož-ba bdquoPetar Lubarda 1907ndash1974ndash2017rdquo

posvećena obeležavanju 110 godina od rođenja poznatog umetnika Izložba se može pogledati do 5 novembra Pro-jekat se realizuje u saradnji s Kućom

legata iz Beograda uz podršku brojnih institucija kulture i medija

petak 1 septembar

Vučević čestitao Kurban-bajramGradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević čestitao je veliki verski praznik Kurban-bajram svim pripadnicima islamske veroispovestindash Čestitam vam veliki verski praznik i želim da ga provede-te u miru dobrom zdravlju okruženi svojim najmilijima Neka najviše humanističke vrednosti motivišu sva naša dela ndash naglasio je Vučević

nedelja 3 septembar

Koncert vizantijskog hora u centru gradaNa Trgu slobode u Novom Sadu održan je koncert vizantijskog hora Idimelon i tri kulturno-umetnička društva iz Grčke Cilj manifestacije u čijoj su organizaciji posredovale Srpska i Grčka pravoslavna crkva bilo je isticanje i učvršćivanje tradicionalnih odnosa između naših država i kultura tokom duge istorije

6

intervju

7 SEPTEMBAR 2017

Potpredsednik Srpske napredne stranke

Milenko Jovanov

Priština se plaši normalizacije odnosaKuću i imanje Bogdana Mitrovića oteo je i prisvojio njegov komšija Albanac a onda ga je prijavio za izmišljeni ratni zločin kako bi ga sprečio da se vrati u svoju kuću i na svoju zemlju

77 SEPTEMBAR 2017

problem rešiti po onoj narodnoj da i vuk bude sit i sve ovce na bro-ju Pogotovu kad imamo u vidu da u Srbiji ima različitih stavova ndash od onih da se odmah krene u bdquonovi ko-sovski bojrdquo do onih da je za Srbe Kosovo i Metohija izgubljeno za vjeki vjekova

ndash To će svakako biti teško Mi kao društvo veoma teško dolazimo do iznijansiranog pogleda na probleme već se po pravilu jedni opredele za jedan a drugi za drugi ekstremni stav i onda započne prepucavanje dok vre-me prolazi a problem na kraju ostaje nerešen Pogledajte danas bismo u pogledu KiM bez razmišljanja uradili ono o čemu nismo hteli ni da razgo-varamo pre dvadeset godina a tada bismo opet uradili ono što nismo hteli da uradimo pre pedeset i tako unedogled Ta bi činjenica valjda trebalo da nam pokaže da moramo nešto da menjamo u pristupu da ne bi neko za dvadeset ili pedeset godi-na govorio eh da smo onda uradili to i tohellip Zato je poziv na dijalog koji je uputio Aleksandar Vučić veoma važan Da pokušamo da promenimo pristup koji do danas očigledno nije doneo rezultate

Posle prve zbunjenosti akte-ra na unutrašnjoj političkoj sceni kako vam izgledaju reakcije pre svega relevantnih činilaca druš-tvenog i političkog života na ini-cijativu predsednika Vučića o unutrašnjem dijalogu o Kosovu i Metohiji

ndash Ne bih se saglasio da se radi o zbunjenosti Radi se o tome da sve one samoproklamovane političke ve-ličine nemaju ni najmanju ideju kakva bi mogla da bude politika Srbije pre-ma Kosovu i Metohiji Doduše one nemaju pojma ni šta bi s ekonomi-

jom privredom međunarodnim od-nosima ali znaju da bi da budu vlast Šta bi narod imao od vlasti ljudi koji nemaju ni najmanju ideju o najvaž-nijim pitanjima vezanim za Srbiju imali smo prilike da vidimo u proš-losti Mada i ne misle oni da budu vlast zbog države i naroda nego zbog sebe a za narod ih baš briga što smo takođe imali prilike da vidimo I baš zato su dakle smislili bdquogenijalanrdquo i bdquolukavrdquo plan Čekaće da Vučić nešto smisli pa kad smisli oni će biti pro-tiv Samo što time pokazuju najma-nje dve stvari koje im ne idu u pri-log Prvo da Vučić za razliku od njih ume da misli i smisli rešenje i drugo da se čitav njihov kvazipolitički opus svodi na negaciju Dakle šta god Vu-čić kaže oni negiraju i tako glume da imaju stav i prikrivaju da nemaju bla-gog pojma ni o čemu

Kada je u pitanju problem Ko-sova i Metohije mislite li da su građani dovoljno upoznati s tim šta nude opozicioni lideri poput Jankovića Šutanovca Radulovi-ća Obradovića i drugih

ndash A jeste li vi kao novinarka i kao informisana osoba upoznati s tim šta oni nude Pa s čim da budete upo-znati i vi i građani kada oni ne nude ništa Osim ako se u nekom kontek-stu njihovim predlogom za rešavanje pitanja KiM može nazvati prizivanje Vučićevog ubistva i najava pišanja po njegovom grobu

Da li ćemo ikada poput Al-banaca s Kosmeta ili Hrvata u Hr-vatskoj ma koliko politički bili različiti postići konsenzus oko najvažnijih pitanja za državni i na-cionalni ne samo razvoj već i op-stanak kao što je pitanje Kosova i Metohije

ndash Objektivno vrlo teško Kod nas je teško postići dogovor i o mnogo manje važnim pitanjima a kao što re-koh opozicija se ne bavi politikom nego negacijom U takvim okolnosti-ma je traganje za širokim društvenim konsenzusom na šta je Aleksandar Vučić pozvao vraški težak posao Ipak Vučićev poziv na dijalog dao je rezultat O problemu KiM se priča ima ozbiljnih ljudi koji su izneli neke ozbiljne stavove U svakom slučaju sve je bolje nego da poput noja zabija-mo glavu u pesak i pravimo se kako je sve dobro a svi znamo da nije

Da li po vašem mišljenju po-stoji bilo kakva realna varijanta u kojoj bi aktuelna vlast predvođena SNS-om i Aleksandrom Vučićem pod pritiskom svetskih moćnika priznala nezavisnost samoprogla-šene albanske republike na terito-riji Kosova i Metohije

ndash Ne

Autor Eržebet Marjanov

Mi kao društvo veoma teško dolazimo do iznijansiranog pogleda na probleme već se po pravilu

jedni opredele za jedan a drugi za drugi ekstremni stav i onda započ-ne prepucavanje dok vreme prola-zi a problem na kraju ostaje nere-šen Danas bismo u pogledu KiM bez razmišljanja uradili ono o čemu nismo hteli ni da razgovaramo pre dvadeset godina a tada bismo opet uradili ono što nismo hteli da ura-dimo pre pedeset i tako unedogled Zato je poziv na dijalog koji je upu-tio Aleksandar Vučić veoma važan Da pokušamo da promenimo pri-stup koji do danas očigledno nije doneo rezultate ndash kaže u intervju za Novosadski reporter potpredsednik Srpske napredne stranke Milenko Jovanov

Ministru prosvete Mladenu Šarčeviću i direktoru Kancelarije za KiM Marku Đuriću u ponede-ljak je na administrativnom prela-zu Jarinje zabranjen ulazak na Ko-sovo i Metohiju Koliko je i ovakav potez prištinskih vlasti pokazatelj kome je zaista stalo od normali-zacije odnosa između Beograda i Prištine

ndash To je svakako jedan od pokazate-lja ali nažalost nije jedini Prištinski političari se očigledno plaše bilo ka-kvog pomaka u procesu normalizaci-je odnosa i pokušavaju taj proces da poremete ovakvim provokacijama jer u normalnim okolnostima njiho-va ekstremistička politika ne može imati efekta i potpuno je suvišna

Zašto po vašem mišljenju na ovakve provokacije kao i na one poput hapšenja na Veliku Gospoji-nu bolesnog srpskog starca Bogda-na Mitrovića u selu Mušutištu kod Prizrena međunarodna zajednica ne reaguje odlučnije

ndash Ne znam odgovor na to pitanje Temeljne vrednosti vodećih zemalja Evrope i sveta jesu sloboda kretanja i pravo svojine Već sam govorio o sprečavanju slobode kretanja Mar-ka Đurića i Mladena Šarčevića a u slučaju Bogdana Mitrovića radi se o tome da je njegovu kuću i imanje ko-mšija Albanac oteo i prisvojio a onda ga je prijavio za izmišljeni ratni zlo-čin kako bi ga sprečio da se vrati u svoju kuću i na svoju zemlju i kako bi zadržao oteto Baš zato očekujem da se međunarodna zajednica odlučnije suprotstavi provokacijama Prištine a ne da ćuti ili da se pravi da ne vidi o čemu se radi

Da li je moguće kosmetski

Samoproklamovane političke veličine u Srbiji nemaju ni najmanju ideju kakva bi mogla da bude politika prema Kosovu i Metohiji doduše one nemaju pojma ni šta bi s ekonomijom privredom međunarodnim odnosima

8 7 SEPTEMBAR 2017

Pred Osnovnim sudom u Novom Sadu pravosnažno okončan spor velike vrednosti

Državi vraćen 101 hektar atraktivne zemlje

U utorak je doneta pravosnažna presuda Osnov-nog suda u Novom Sadu kojom je u celosti raski-nut ugovor o korišćenju (zakupu) pašnjaka koji je zaključen između MZ Kać i privrednog druš-tva Sofija doo Sremska Kamenica povodom za-kupa 101 hektara zamljišta na 99 godina Time je ova velika i atraktivna parcela na samom izla-

zu iz Novog Sada prema Kaću vraćena državiMZ Kać je zastupao advokatski pripravnik Vladimir Savić koji

je zaposlen u advokatskoj kancelariji Srđana Miljkovića u Novom Sadu Savić je ovaj predmet vodio od samog po-četka do pravosnažnog okončanja

ndash MZ Kać je od Grada Novog Sada još 1995 godine dobila na korišćenje 101 hektar 35 ari i 23 kvadratna metra zemljišta shodno Zakonu o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje To zemljište proteže se od auto-puta kod Kać-ke petlje do Unimeta na ulazu u Kać Pre devet godina MZ Kać dala je ugovorom ovo zemljište u zakup odnosno korišćenje i to na 99 godina Međutim sud je ugovor poništio a presuda je 5 septembra postala pravosnažna jer se tuženi videvši sadržinu odluke odrekao prava žalbe ndash iznosi naš sagovornik

Kako kaže Savić osnov za raskid bila je pre svega ništavnost ugo-vora koji je zaključen suprotno imperativnim odredbama Zakona o poljoprivrednom zemljištu

ndash Naime ugovaranje zakupa na 99 godina suprotno je odredba-ma Zakona o poljoprivrednom zemljištu jer on dozvoljava mak-simalni zakup na 20 godina dok maksimalni zakup od 40 godi-na dozvoljava ukoliko će zemljište biti korišćeno radi izgradnje

ribnjaka i uzgoja ribe ndash objašnjava naš sagovornikPored toga ugovor nije bio zaključen između ovlašćenih subje-

kata ndash Naime zakoprimca je zastupalo neovlašćeno lice jer ono nikad

nije bilo upisano kao zakonski zastupnik ugovorne strane Sofija doo Pored ovog stoji niz ugovornih odredaba suprotnih tadašnjim propisima koje su takođe sud ali i punomoćnik suprotne strane realno sagledali ndash kaže Savić

Posebno napominjem da je ugovorena cena zakupa bila deseto-struko niža od realne tržišne cene ndash ističe naš sagovornik

ndash Prema ugovoru trebalo je da MZ Kać dobije 55 evra po hektaru za godinu dana zakupa dok je na tom mestu tržišna cena bila 550 evra Među-tim zakupoprimac do donošenja presude nikad nije isplatio nijednu ratu mesečnog zakupa Da-kle radi se o ukupnoj ugovorenoj sumi koja bi do danas iznosila oko 50000 evra od čega nikad ni dinar nije isplaćen ndash podseća Savić

Sam ugovor zaključen je i overen 4 aprila 2008 godine pred Opštinskim sudom u Novom Sadu

sudska jedinica Žabalj ndash Međutim sve do presude od pre nekoliko dana nijedna ugovor-

na odredba nije ispunjena ndash nikad nisu započeti radovi na ribnjaku nisu bili zaposleni stanovnici Kaća a zemljište je sve ove godine bilo u parlogu što je i konstatovala komisija MZ Kać Na ovaj na-čin vratili smo Gradu Novom Sadu 101 hektar ogromne vrednosti ndash ističe Savić

Podsetimo da je ovo zemljište na atraktivnom mestu na samom ulazu u Novi Sad uz auto-put koje će širenjem grada biti podobno za gradnju tržnih centara fabrika pa i stanova

Vraćeno zemljište je na samom ulazu u Novi Sad uz auto-put koje će šire-njem grada biti podobno

za gradnju tržnih centara fabrika pa i stanova

nsreporterrs

97 SEPTEMBAR 2017

Na gradilištu Žeželjevog mosta u toku je lansira-nje malog luka dugog oko 180 metara na sred-nji stub s petrovaradinske strane Prvi vozovi preko Žeželjevog mosta u Novom Sadu trebalo bi da krenu za četiri meseca najavili su pred-sednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i pot-predsednica Vlade Srbije i ministarka građevi-

narstva saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović prilikom obilaska radova

ndash Uprkos kašnjenju od tri do pet nedelja koje je izvođač najavio moramo priznati da poslednjih meseci postoje veliki napori da se nadoknadi sve ono što je propušteno prethodnih godina u realizaciji ovog važnog projekta Ovi radovi predstavljaju završne faze projekta izgradnje Žeželjevog mosta koji će u novembru biti osposobljen za pešački a u januaru naredne godine za železnički saobraćaj ndash rekao je Mirović i zaključio da na projektu više ne postoje problemi

ndash Verujem da ćemo najkasnije do ranog proleća uspešno završiti ovaj dugotrajni projekat i zatim svu pažnju posvetiti drugim već započetim Prvenstveno mislim na novu zgradu Radio-televizije Vojvodine rekonstrukciju Narodnog pozorišta u Subotici zatim na saobraćajnicu ZrenjaninndashŽabalj izgradnju sportskog kompleksa

Letenka ali i na druge ndash istakao je predsednik Pokrajinske vladeMihajlovićeva je napomenula da je Žeželjev most od velikog zna-

čaja jer je deo modernizacije pruge BeogradndashBudimpešta koja će umnogome doprineti Srbiji u pogledu prevoza robe i ljudi

ndash Žeželjev most je simbol jednog vremena ali će predstavljati i simbol moderne Srbije Na radove neće uticati vremenske prilike već će se odvijati redovno ove jeseni i zime ndash najavila je potpred-sednica Vlade Srbije

Kako je najavljeno kad bude montiran mali luk na redu je lansi-ranje velikog luka dužine 220 metara s novosadske strane Predvi-đeno je i da se po završetku gradnje Žeželjevog mosta preko Duna-va pokrene demontaža postojećeg privremenog montažnog mosta koja će trajati do februara naredne godine Investitor projekta je ldquoInfrastruktura Železnice Srbijerdquo a izvođač radova španski kon-zorcijum JV Azvi ndash Taddei ndash HortaCoslada

Mihajlovićeva je rekla i da je izdata građevinska dozvola za mo-dernizaciju pruge na deonici Stara Pazova ndash Novi Sad u okviru projekta modernizacije pruge BeogradndashBudimpešta

ndash Sve je spremno za početak radova krećemo za vreme Samita 16+1 u Budimpešti 24 novembra a finansiranje je iz ruskog kredita ndash objasnila je ministarka

Mirović U novembru pešice u januaru vozom preko ŽeželjaLansiranje malog luka preko Dunava

10 29 JUN 20177 SEPTEMBAR 2017

aktuelno

Loši meteorološki uslovi su nas usporili ali ne i porazili naše sorte i hibridi neće pokleknuti pred preprekama ndash kaže direktor Jan Turan

Jesenji Dan polja novosad-skog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo na Rimskim šančevima okupi gotovo dve hiljade domaćih i stra-nih posetilaca Institut je na oglednim poljima pri-

kazao ovogodišnje plodove kuku-ruza soje suncokreta šećerne repe ali i sve traženijih alternativnih kul-tura i organske proizvodnje koji su kako smo videli dosta dobro podneli sušu

Gosti iz celog sveta Direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo prof dr Jan Turan istakao je da Dan polja nije samo kratkotrajni susret poslovnih partnera i posetilaca već predstavlja i uvod u buduće dugoroč-ne odnose kao i negovanje postoje-ćih

ndash Izuzetno mi je drago što vidim da je i ova manifestacija odlično po-sećena naši gosti su stigli iz cele Sr-bije i inostranstva Kako nas je ove godine suša usporila ali ne i porazi-la posmatraćemo je kao još jedan u nizu izazova jer naše sorte i hibridi neće pokleknuti pred preprekama Istina je da će urod biti slabiji uku-pno gledano u celoj Srbiji izgubiće-mo oko 600 miliona evra zbog suše Najviše su pretrpeli soja i kukuruz tome su doprinele i ekstremno viso-ke temperature u protekla dva mese-ca Zajedničkim snagama međutim možemo da savladamo sve izazove i dalje uspešno radimo i sarađujemo Verujem da će naredne godine biti plodonosne ndash rekao je Turan

Šta donosi jesen Paor Dragan Medić iz Temerina ima zemlju u Tu-riji

ndash Loša godina bez kiše Za kuku-ruz nepovoljna kao i za soju Sun-cokret je nekako najbolje podneo tu sušu Sve zavisi od parcele do par-cele od domaćina do domaćina i od toga ko je kakvu tehnologiju prime-njivao Mojih dvadeset jutara zamlje kiše nije videla da žito prethodno nije dobro podnelo ne znam kako bismo preživeli Najviše sam pose-jao kukuruza imam i suncokreta ali ga još nisam skinuo Međutim već vidim da će prinosi biti desetkova-ni Kukuruza će biti i šezdeset posto manje nego prošle godine Suncokre-ta sam lane imao četiri i po tone po hektaru a ove godine ne znam hoće li biti i dve

Dragan Marjanović iz Banjana kod Uba kaže da je na Dan polja došao da vidi kako je podneo kukuruz i koje se sorte preporučuju za sledeću go-dinu

ndash Imam 15 hektara pod kukuru-zom a 11 je otišlo u silažu Na ta če-

Jesenji Dan polja novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo

Suša JeSamo JeDan u nizu izazova

autori Petar joksović i Miloš Dukić

29 JUN 20177 SEPTEMBAR 2017 11

tiri za branje imam novu francusku sortu bdquomajsadur 52rdquo u grupi 560 Nas dole suša je žestoko udarila pogoto-vo deo ubske opštine koji se naslanja na šabačku i vladimiračku Suncokret je još i rodio imaću preko dve tone lane je bilo oko tri To je bio rekord A ove 72 dana ni kapi kiše Naši trak-tori su mali 90 odsto na ovu sušu ne mogu ni da tanjiraju ni da oru Sve u svemu urod je prepolovljen Sad me zanima jesenja setva da li ćemo moći da se uskladimo s ovim cenama po-togovo s cenama pšenice

Sve se vidi Svi su mogli da obi-đu autentično uređene štandove i odeljenja istoimenih biljnih kultura s Instituta kao i izložbeni prostor Laboratorije za ispitivanje semena i Laboratorije za zemljište i agroeko-logiju Glavni utisak ipak bila je šet-nja kroz ogledna polja uz komentare stručnjaka odeljenja za strna žita za povrtarstvo i za krmno bilje Tač-no se moglo videti kako je na koju od bezbrojnih sorti i hibrida utica-la suša

Rukovodilac Odeljenja za soju dr Svetlana Balešević Tubić naglasila je da je ova godina bila nepovoljna ali da to za njih nije ništa novo

ndash Naših 136 priznatih sorti soje u Srbiji 155 u inostranstvu od kojih je 31 sorta na evropskoj sortnoj listi go-vore da iza tog uspeha stoji vrhunski tim naučnih radnika i stručnjaka iz Odeljenja za soju Spremni smo da pomognemo i zajedničkim snagama uz vrhunski adaptabilan sortiment soje doprinesemo da se ovako nega-tivni efekti suše i vrelih dana svedu na najmanju moguću meru ndash rekla je Tubićeva

Bez pritužbi na seme Rukovo-dilac Odeljenja za industrijsko bilje dr Vladimir Miklič istakao je da je suncokret zbog svojih morfoloških svojstava daleko bolje podneo sušnu godinu od drugih jarih biljnih vrsta

ndash Prošlogodišnji evropski rekord od 327 tona po hektaru neće se na-žalost ponoviti ove godine ali rod će biti dosta dobar Institut je ove godine jedini na tržištu Srbije po-nudio seme suncokreta tretirano s dva fungicida i insekticidom i time je ostvareno znatno povećanje pro-daje semena kako kod nas tako i u inostranstvu Sad smo među retkim proizvođačima koji nemaju pritužbu na seme ndash napomenuo je Miklič

Kako je istakao šećerna repa može podneti i teške uslove ali se ipak oče-kuje manji prinos nego a prošle go-dine

ndash Srećom prve analize iz naše la-boratorije pokazuju da će sadržaj šećera biti na višem nivou Zato vas

pozivam da pogledate novine koje je Odeljenje za industrijsko bilje pri-premilo kako biste ih sledeće godine probali na svojim njivama ndash podsetio je Miklič

Novi hibridi Za rukovodioca Odeljenja za kukuruz dr Milisava Stojakovića jesenji Dan polja je je-dinstvena prilika da stvaraoci u In-stitutu pokažu našim poljoprivred-nicima i svim posetiocima plodove svog rada

ndash Preko 50 hibrida kukuruza iz FAO grupe zrenja od 200 do 800 nalazi se na ovoj svojevrsnoj izlož-bi proizvoda Instituta a među njima su nosioci proizvodnje u Srbiji ali i u tridesetak zemalja sveta Kao novina na oglednom polju predstavljeni su i hibridi koji poseduju tolerantnost na herbicid bdquofokus ultrardquo ndash napomenuo je Stojaković

Dr Vladimir Sikora rukovodilac Odeljenja za alternativne kulture i organsku proizvodnju istakao je da mu je drago što Institut pored svog bogatog programa selekcije i seme-narstva daje značaj i alternativnim kulturama

ndash Ova vrsta proizvodnje sve je za-stupljenija i sve više pronalazi sta-bilno mesto u sistemu ratarske pro-izvodnje Snažno podržavamo sve ratare i povrtare zainteresovane za gajenje alternativnih kultura kao što su sirak metlaš sirak zrnaš duvan bundeve uljane tikve proso heljda i konoplja Pomoć stručnjaka ovog odeljenja uvek vam je na raspolaga-nju kako stručnim savetima tako i odabirom najboljeg sortimenta

Lakše uz Baneta Jesenji Dan polja svečano je otvorio član Grad-skog veća zadužen za privredu Milo-rad Radojević

ndash Velika mi je čast i zadovoljstvo da u ime Grada Novog Sada i u ime gradonačelnika pozdravim sve goste Institut za ratarstvo i povrtarstvo od velikog je značaja za poljoprivredu i privredu Novog Sada Vojvodine i Re-publike Srbije Sjajno je kad sarađuju nauka privreda i država kao i Grad i Institut Dokaz o tome svakako su i dostignuća Instituta na polju nauč-noistraživačkih radova za koja se zna širom sveta ndash rekao je Radojević

Gosti Dana polja bili su dugogodiš-nji prijatelji Instituta ndash domaći rata-ri strani poslovni partneri iz Irana Ukrajine Mađarske Grčke Rumuni-je Hrvatske BiH Slovenije Bugarske i Makedonije kao i ovlašćeni izaslanik Ambasade Ruske Federacije u Beo-gradu Uz brojne domaće poslovne partnere bili su i predstavnici Vlade Republike Srbije Pokrajinske vlade predstavnici Grada Novog Sada na-

čelnik Južnobačkog upravnog okru-ga Zadružnog saveza Srbije i Vojvo-dine predstavnici Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu te Novosad-skog sajma

Nakon zvaničnog otvaranja svi su pošli da obiđu oglede kukuruza suncokreta soje šećerne repe i al-ternativnih kultura a zatim je poče-lo druženje uz pesmu Baneta Krstića i Garavog sokaka

Suncokret je sušu nekako najbolje pod-neo Sve zavisi od parcele do parcele od domaćina do domaćina i od toga ko je kakvu tehnologiju primenjivaoDragan Medić iz Temerina

12 7 SEPTEMBAR 2017

Spomen-zbirka Pavla Beljan-skog u Novom Sadu specijali-zovana je muzejska ustanova koja poseduje proučava pu-blikuje i izlaže umetnička dela koja je sakupio jugoslo-venski diplomata i veliki ko-

lekcionar Pavle Beljanski (1892ndash1965) On je posebnim ugovorom o poklonu s Izvršnim većem AP Vojvodine u novembru 1957 go-dine zaveštao srpskom narodu svoju zbirku umetničkih dela slika skulptura tapiserija i crteža

Projekat Ive Kurtovića Ovu zna-čajnu kolekciju dopunjavao je do kraja živo-ta zaključno sa slikom bdquoVelika Izardquo Vlaha Bukovca i poklonio je gradu Novom Sadu Umetnička kolekcija Beljanskog smeštena je u posebno izgrađenom zdanju koje je pro-jektovao arhitekta Ivo Kurtović što je bila jedna od odredaba ugovora o poklonu Pavla Beljanskog Takođe je zahtevao da i sam uče-stvuje u izboru projekta i mesta gradnje te da prati njen tok Galerija je za javnost otvo-rena 1961 godine sa 173 umetnička dela

Pošto su nakon smrti Pavla Beljanskog 1965 njegovi naslednici poklonili Spomen-

zbirci slike nameštaj i lične predmete iz nje-govog stana odlučeno je da se oformi još je-dan izložbeni prostor tj dogradi jugoistočni deo Dograđeni aneks je realizovan prema projektu Katarine Babin i završen je sep-tembra 1966 kada je zgrada Spomen-zbirke drugi put otvorena za javnost Skladno je uklopljen u prethodni objekat ne narušava-jući njegovu osnovnu kompoziciju

Zaokružena celina Pavle Beljanski je gotovo celog života sakupljao umetnička dela Neposredno posle Prvog svetskog rata počeo je da prikuplja umetnička dela stranih majstora ali je ubrzo video da je to poza-mašni zahvat koji je napustio 1923 i okrenuo se sakupljanju dela srpskih umetnika Kolek-cija Pavla Beljanskog sastoji se od najzna-čajnijih dela srpske umetnosti nastalih od početka do sedme decenije 20 veka s nagla-skom na period između Prvog i Drugog svet-skog rata Upotpunjavajući zbirku do kraja života Beljanski je menjao njen sastav u želji da dobije zaokruženu celinu čiju osnovnu koncepciju sam objašnjava bdquoJa sam u zbirku uneo samo one slike koje predstavljaju lične intimne doživljaje slikara ukoliko su se slu-žili čistim slikarskim jezikom Taj se jezik

mora razumeti ili intuitivno osetitirdquo Danas kolekcija ima 185 dela 37 autora ndash

slika skulptura i tapiserija s najznačajnijim delima do sedme decenije 20 veka Kolekcija hronološki započinje delima prve genera-cije modernista ndash Nadežde Petrović Mila-na Milovanovića Koste Miličevića Mališe Glišića Ljubomira Ivanovića nastavlja se delima najvažnijih predstavnika naše umet-nosti između dva svetska rata ndash Save Šuma-novića Petra Dobrovića Ignjata Joba Iva-na Radovića Nedeljka Gvozdenovića Ivana Tabakovića Živojina Lukića Sretena Stoja-novića Rista Stijovića i dr kao i radovima stvaralaca druge polovine 20 veka ndash Petra Lubarde Jovana Bijelića Mila Milunovića Marka Čelebonovića Peđe Milosavljevića Milana Konjovića Zore Petrović Ljubice Sokić Stojana Aralice Nebojše Mitrića Milice Zorić

Pre otvaranja Galerije u Novom Sadu zbir-ka je bila izložena u Narodnom muzeju u Somboru od 1945 do 1952 i u Beogradu od 1952 do 1957 u Muzeju grada gde je neko-liko puta promenila postavku

Likovni ritam Najveći deo postavke Spomen-zbirke Pavla Beljanskog čine dela

Kolekcija trajne vrednosti za sve generacijeSpomen-zbirKa pavla beljanSKog živi 56 godina

Autor marija magdalena idei Trifunović

137 SEPTEMBAR 2017

iz kolekcionarevog legata Od ukupno 185 dela izloženo je 144 i to 120 slika 15 skul-ptura četiri crteža i pet tapiserija Sama postavka je koncipirana na specifičan na-čin Mada je s vremenom pretrpela prome-ne suštinski je očuvana ideja Pavla Beljan-skog da dela u postavci treba da povezuje jedinstvena nit likovnog ritma i prvenstve-no kolorističkog sklada a ne biografsko-istorijski ili neki drugi muzeološki princip S vremenom ovakva zamisao nije pretrpe-la znatne promene i inovacije Njena mo-dernost je i danas očigledna i relevantna u skladu s tendencijama izlagačkih politika zasnovanih na specifičnosti poetskog idej-nog tematskog ili nekog drugog koncepta Iako se u salama nižu slike i skulpture auto-ra različitih generacijskih pripadnosti njih objedinjuje jedinstvena ideja kojom se ru-kovodio Pavle Beljanski Prihvatajući načela Bogdana Popovića da su najviše vrednosti slikarstva bdquopoetsko osećanje prirode ukus mera i viša kultura savladana tehnika i ko-loristički darrdquo Beljanski smatra da bdquolikov-no stvaralaštvo podleže zakonima životardquo a njegove vrhunske vrline su spontanost harmonija i unutrašnja sadržina Poetiku slikarstva Beljanski je poredio s muzikom na čemu je zasnovao i koncepciju postavke dela iz svoje kolekcije bdquoNjihova osećajnost i njihova izražajna sredstva variraju od ka-mernog alegreta do krešenda u fortisimu gde dominiraju duvački instrumenti I sve se to sliva u polifoniju jedne epohe Verujem da su mnoga dela iz ove epohe dela trajne vrednosti i da će ih generacije koje dolaze predavati jedna drugoj u nasleđerdquo

Dva memorijala Pored dela iz legata Pavla Beljanskog izložbenu celinu upotpu-njuju još dva segmenta Memorijal Pavla Be-ljanskog i Memorijal umetnika Memorijal Pavla Beljanskog nastao je 1966 godine za-hvaljujući poklonu kolekcionarovih nasled-nika Smešten je u posebnom izložbenom prostoru na prvom spratu zgrade koji je na-knadno projektovan za ove potrebe prema nacrtu Katarine Babin Svečano otvoren 24 novembra 1968 godine osmišljen je kao re-konstrukcija životnog ambijenta Pavla Be-ljanskog s nameštajem slikama tapiserija-ma knjigama fotografijama dokumentima i ličnim predmetima velikog kolekcionara

Mada pripada Osnovnom fondu umetnič-kih dela Spomen-zbirke u ovom prostoru izložena je i slika Vlaha Bukovca bdquoVelika Izardquo Stilski potpuno uklopljena u kamernu postavku Memorijala ona je dobila idealno mesto kao vredno biografsko svedočanstvo među ostalim eksponatima koji neposredno svedoče o životu Pavla Beljanskog Nakon

rekonstrukcije prostora i restauracije svih eksponata Memorijal je svečano otvoren za javnost 19 juna 2003 godine na dan rođe-nja Pavla Beljanskog Taj datum se od tada redovno obeležava otvaranjem odgovara-juće izložbe

Planska nabavka Memorijal umetnika nastao je prema zamisli Pavla Beljanskog da svoju zadužbinu upotpuni portretima i au-toportretima svih umetnika zastupljenih u njoj a kao početna tačka poslužila su dela koja su se već nalazila u kolekciji poput auto-portreta Milana Milovanovića Zore Petro-vić Milana Konjovića i Ljubice Cuce Sokić kao i portret Koste Miličevića rad Živojina Lukića i portret Lize Križanić Ignjata Joba Uskoro je ideja Pavla Beljanskog prerasla u jasan koncept da se sakupljena galerija por-treta postavi u posebnom delu izložbenog prostora Spomen-zbirke

Nakon planske nabavke eksponata krajem šezdesetih godina Memorijal umetnika sve-čano je otvoren 1971 I u narednom periodu nastavilo se sa započetom praksom a te-žnja za stalnim obogaćivanjem ove kolekcije i danas predstavlja jedan od osnovnih zada-taka muzeja Pored portreta i autoportreta autora iz zbirke u najrazličitijim tehnikama ndash uljane slike skulpture crteži grafike ka-rikature itd ndash sastavni deo postavke Memo-rijala umetnika je i dokumentarni materijal o stvaraocima iz zbirke fotografije pisma lični dokumenti i predmeti koje su umetnici koristili tokom procesa stvaranja ndash četkice boje palete

Nove tehnologije Dr Jasna Jovanov dugogodišnja upravnica Spomen-zbirke Pavla Beljanskog kaže da od trenutka kada je otvorila vrata za publiku Spomen-zbir-ka bila je mesto gde su se sretali ljubitelji umetnosti istraživači kolekcionari umet-nici diplomate pripadnici različitih tradi-cija i interesovanja

ndash Sama kolekcija Pavla Beljanskog bila je

dovoljna da privuče pažnju sviju njih i na osnovu izloženih dela zasluži slavu najcelo-vitije i najznačajnije kolekcije srpske moder-ne umetnosti ndash navodi ona Prema njenim rečima u međuvremenu od oktobra 1961 godine kada su prvi gosti prilikom svečane ceremonije otvaranja obišli postavku prošlo je 56 godina i mnogo toga se promenilo naj-više navike ljudi Ona skreće pažnju na nove tehnologije a počelo je s tim da je u svaku kuću ušao televizor a potom i kompjute-ri i internet Umetnička dela koja su done-davno mogla da se posmatraju i analiziraju samo pod zaštitom galerijskih zidova sada se mogu posmatrati u svome domu putem njihovog sajta ndash ističe dr Jasna Jovanov

Ipak upravnica napominje da nije isti do-življaj kada se izložba obilazi u galeriji i kada se posmatra putem interneta jer nije pot-pun Po njoj gledanju izložbe od kuće uz po-moć savremenih tehnologija nedostaje živa komunikacija Ona navodi na nedostaje inte-raktivnost koja je posetiocu omogućena iz-borom kretanja u prostoru izborom odabira objašnjenja mogućnošću da na licu mesta dobije odgovore na sva pitanja ako i utisak o uticaju koji na umetničko delo ima izme-njeni kontekst koji se postiže kroz izložbe stručna vođenja projekcije filmova kompa-racija s književnošću muzikom scenskim umetnostima dakle ndash interdisciplinarni po-gled na celinu

Monografija Spomen-zbirke Zbog toga su od 1999 godine uveli praksu orga-nizovanja izložbi kroz koje su predstavljali autore i njihova dela duh vremena prve po-lovine 20 veka kolekcionare i njihove zbir-ke Konačno kako kaže Jasna Jovanov pred-stavili su i samog Pavla Beljanskog kome prema njenim rečima duguju zahvalnost što je omogućio da svi uživaju u njegovoj veličanstvenoj zbirci

Stručno osoblje ove galerije objavilo je i vodič kroz stalnu postavku kolekcije Pa-vla Beljanskog Priređena je i monografija Spomen-zbirke prva posle tačno trideset godina Ova knjiga posetiocima predstav-lja autore njihova dela samu zgradu i život kolekcije Pavla Beljanskog od njenog nastan-ka do današnjih dana Monografija je name-njena čitaocima koji ostaju verni klasičnoj knjizi i osećaju težinu koju ona ima kada se uzme u ruke objašnjava upravnica i kaže da je kompakt-disk namenjen onim čitaocima koji daju prednost čitanju s kompjuterskog ekrana Ipak Jasna Jovanov ističe da obe ka-tegorije korisnika treba motivisati da dođu i u sam izložbeni prostor na Trgu galerija u Novom Sadu pre nego što odluče da usmere pažnju na sadržinu knjige

Kolekcija trajne vrednosti za sve generacijeSpomen-zbirKa pavla beljanSKog živi 56 godina

Od ukupno 185 dela koliko je jugoslovenski diplomata i kolekcionar zaveštao srpskom narodu i Novosađanima izloženo je 144 i to 120 slika 15 skulptura četiri crteža i pet tapiserija

14 7 SEPTEMBAR 2017

Korisnicima donosim da oboje crteže koje potom izlažemo Sve ih raduje svaka nova priča o australijskom narodu i mnogo toga su dosad već naučili

U Dnevnom boravku Udru-ženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim oso-bama Grada Novog Sada (MNRO) Australijanka dr Paulina Jurkijević drži kre-ativno-edukativnu radioni-

cu o Aboridžinima Ta jedinstvena radionica je vrlo specifična i ekskluzivna budući da je Paulina 45 godina živela s domorodačkim au-stralijskim narodom i iz ličnog iskustva pre-nosi verodostojne podatke o Aboridžinima o njihovom načinu života kulturi slikarstvu muzici obrazovanju i zdravlju pa korisnici Dnevnog boravka imaju prilike da nauče i kori-ste likovnu tehniku aboridžinskih umetnika

Zahvaljujući Paulini i Gradu korisnici Dnev-nog boravka imaće izložbu 21 novembra na Spensu i tom prilikom će i Paulina izložiti abo-ridžinske predmete koje je sakupljala radeći s njima Biće to prava prilika za sve Novosađane da saznaju mnogo više o ovom narodu iz dale-ke Australije i da korisnici boravka predstave sugrađanima svoj umetnički rad

Humanitarka odmalena Paulina Jurki-jević je rođena u farmerskoj porodici odrasla je s dve sestre na selu i život u ruralnoj sredini nije joj padao teško

ndash Počela sam da radim kad sam imala osam godina Raznosila sam mleko čistila prodavni-ce i vrlo rano sam stekla radne navike Kasnije sam radila kao medicinska sestra u Severnoj Australiji gde žive Aboridžini Takođe sam radila i kao učiteljica a edukovala sam i dru-ge nastavnike da rade s njima i to 45 godina ndash kazala je Paulina

Prema njenim rečima svako pleme govori svoj jezik to su veoma male zajednice i ima ih po celoj severnoj Australiji a neki žive i u unutrašnjosti u pustinjskim delovima Ona ne govori njihov jezik jer je nemoguće da savlada preko 100 jezika Aboridžinske zajednice od-nosno plemena vrlo su zatvoreni i nezaintere-sovani da žive s drugima nikada nisu želeli da se asimiluju s drugim nacijama primitivni su poročni pošto su se odali alkoholu i kocki S druge strane potpuno su se saživeli s priro-dom od koje opstaju i koju svesno čuvaju

U Udruženju MNRO volontira Australijanka Paulina Jurkijević

Kreativno-edukativna radionica o Aboridžinima

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

157 SEPTEMBAR 2017

ndash Tamo sam se suočila i s tim da su roditelji u stanju da pojedu sve a da im deca ostanu gladna ndash navela je primer Paulina

Malo ko zna da Aboridžini ne primaju bele ljude u svoju zajednicu Paulina ima više zavr-šenih fakulteta i doktorsku diplomu i samo je zahvaljujući obrazovanju mogla da ode i radi u aboridžinskim plemenima Zbog svoje pre-danosti bila je prihvaćena među australijskim starosedeocima

Nepregledna prostranstva Tamo je upoznala i svog supruga koji se bavio izradom noževa za engleski dvor a između ostalog i za Aboridžine a radio je i u rudarskoj industriji Rođeni je Subotičanin a proveo je radni vek zajedno s Paulinom u plemenima Aboridžina Bio je proglašen za njihovog brata a ona im je bila sestra Taj status su stekli kako zbog svog humanitarnog rada i požrtvovanja tako i zbog toga što su ih prihvatili aboridžinski duhovni-ci s kojima su proveli mnoge godine

ndash Mi smo za njih niža rasa i recimo na te-ritoriji veličine Vojvodine bila su svega dva policija u službi Radila sam u jednom mestu koje je od najbliže prodavnice pekare frize-ra udaljeno 480 kilometara To su ogromna prostranstva bez urbane civilizacije Kad sam se doselila u Novi Sad sve mi je bilo blizu Iz Ribnjaka do Riblje pijace idem peške jer mi je to neverovatno mala razdaljina Novi Sad je mali grad koji sve ima za normalan život ndash ispričala je Paulina

Prosidba posle 18 sati Simijana sam srela i upoznala u Alekspringu gde sam ra-dila kao medicinska sestra kaže naša sago-vornica

ndash Bio je doček Nove godine a ja sam te veče-ri bila u noćnoj smeni U obližnjem restoranu smo upoznali muško društvo a među njima je bio i on Nakon proslave bio je ljubazan i odvezao me je kući Sutradan me je zaprosio ndash uz osmeh priča Paulina ndash U Novi Sad smo došli kad smo za 40 godišnjicu braka odlučili da krstarimo Dunavom Kad smo videli Petro-varadinsku tvrđavu odlučili smo da se doseli-mo kao penzioneri Kuću su kupili u Ribnjaku Međutim nakon kratkog vremena Simijanu su dijagnostikovali rak i nije izdržao Morala sam da se vratim u Australiju da ostvarim penziju i od pre četiri godine živim u Novom Sadu i bavim se humanitarnim radom ovde u Dnev-nom boravku ndash objasnila je Paulina

Osmeh je najveći dar Kaže da joj je Ljiljana Koković pomoćnica gradonačelni-ka pomogla da ostvari pravo na srpsko dr-žavljanstvo i preko nje je došla u MNRO či-jim korisnicima dvaput nedeljno priča priče o Aboridžinima

ndash Uglavnom im pričam priče koje sama pi-šem Mnogi Aboridžini su dobri ljudi školova-ni umetnici naučnici i žive u gradovima Ali većini treba pomoć Ovde u Dnevnom borav-ku koristim priliku da korisnike upoznajem s aboridžinskom kulturom i običajima To sam ceo život radila i dobro sam ih upoznala Ceo život sam pomagala ljudima Crteže koje ta-

kođe sama pravim donosim korisnicima da oboje te ih posle izlažemo Sve ih raduje sva-ka nova priča o australijskom narodu o kom su dosad već mnogo toga naučili Verujem da malo ljudi išta zna o narodu s kojim sam žive-la Ovde u boravku vole njihove crteže putem kojih su saznali mnogo o živom svetu tropske Australije

To je posebna tehnika bojenja i crtanja ndash Kultura Aboridžina koji žive u pustinjama

unutrašnjosti razlikuje se od kultura onih koji su nastanjeni na severu Australije Najsreć-nija sam kad vidim njihov osmeh dok slušaju priče dok ih učim kada mi donesu obojen cr-tež To mi je dovoljno da se uvek vratim i da se opet družimo Smatram da kad ljudi imaju neki problem to ih nikako ne sme sprečiti da rade ono što vole ndash kaže Paulina

Njena životna energija je ogromna iako ima

68 godina a rad u Dnevnom boravku je ispu-njava Smatra da je taj njen doprinos samo nastavak onoga čime se ceo život bavila za-jedno s pokojnim mužem Uči srpski koji za-sad slabo govori ume da čita i piše i to na ćirilici

Broj 182 8 septembar 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKDBroj 182 8 septembar 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

59dinara

DIJETA SA HLEBOM

PAZITE [TA PIJETEKalorije ulaze i na slam~icu

97

72

21

75

52

00

92

81

00

KRIŠKI DNEVNO

Alergiegraveni na ambroziju

za 8 nedelja oslabite 9 kgSELIDBA BEZ STRESA

Kako dadopuniteKUĆNI

BUDŽET

Savet

PRIRODNIH NA^INAZA LICE BEZ BORA7

IVOTNA PRAVILAUSPE[NIH ENA

Slatka romantika

KRIŠKI DNEVNOKRIŠKI DNEVNOKRIŠKI DNEVNOza 8 nedelja oslabite 9 kgza 8 nedelja oslabite 9 kg12

Paulina je završila nekoliko fakulteta i doktorirala 45 godina je živela s domorodačkim australijskim narodom i iz ličnog iskustva korisnicima Dnevnog boravka prenosi verodostojne podatke o Aboridžinima o njihovom načinu života kulturi slikarstvu muzici obrazovanju i zdravlju

16 7 SEPTEMBAR 2017

7 SEPTEMBAR 2017 17

18 7 SEPTEMBAR 2017

197 SEPTEMBAR 2017

Proteklih dana na Trgu slobode snimane su ma-sovne scene budućeg ru-skog serijala bdquoAmbasa-dardquo Kako smo saznali na snimanju radi se o seriji koja će ličiti na svetski

špijunski bestseler bdquoBornov identitetrdquo Roberta Ladlama po kom je snimljena istoimena filmska trilogija u režiji Daga Limana

Na snimanju je učestvovalo oko 300 statista koji su bili na proslavi 16 godine Dana državnosti izmišljene ruske zemlje Kaledonije Na trgu su bile postavljene tezge masa ljudi je šetala a među nji-ma su bili i animatori pajaci folklorna grupa jedan poni i dva policijska konja Pored scena sa statistima koje su bile potpuno vesele i razdragane u sveča-nom ambijentu drugog dana snimani su i akcioni kadrovi s jednim od ruskih glumaca

Za slučajne prolaznike naročito za tu-riste bilo je pravo iznenađenje i atrak-cija da posmatraju kako na trgu ispred tržnog centra bdquoApolordquo u improvizova-nom kafiću hapse mladića koji je dotad u opuštenoj situaciji sedeo s devojkom pio piće i razgovarao Osim na ovoj lo-kaciji prethodnih dana u Novom Sadu su snimljeni kadrovi i u Dunavskoj ulici a pre toga filmadžije su radile i u centru Sremskih Karlovaca Ekipa serijala seli se u Pančevo gde nastavlja rad

Sredinom avgusta serija bdquoAmbasadardquo snimana je na Dorćolu u Višnjićevoj i Si-minoj ulici kao i u dvorištu zgrade u Ni-kole Spasića Pre dolaska u našu zemlju ruska filmska ekipa snimala je nekoliko meseci u Rusiji i kako smo saznali tamo je snimljeno 75 odsto materijala i to u enterijeru a kod nas se radi isključivo eksterijer

Serija se radi u rusko-srpskoj kopro-dukciji a kod nas je snimanje organi-zovala producentska kuća bdquoArchangel Studiordquo iz Beograda osnivača Miloša Bi-kovića i Miodraga Radonjića s ciljem da se promovišu kulturne veze između Ru-sije i Srbije kroz kinematografska i televi-zijska ostvarenja U Srbiji su na projektu angažovani glumci uglavnom iz Rusije Vitalij Kiscenko Viktorija Tolstogano-va Anton Kuznjecov Ekatarina Volkova i Aleksandar Versinin ali su zastupljeni i domaći glumci Nebojša Milovanović Nenad Maričić i Vaja Dujović

Ruski triler u Novom Sadu

Novosadski reporter na snimanju serije bdquoAmbasadardquo

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

Policija tokom septembra tradi-cionalno pojačava kontrolu sa-obraćaja u blizini svih škola u Srbiji kako bi sve vozače upo-zorila na početak nove škol-ske godine i mališane koji prvi put polaze u školu Podsetimo

odmah vozače da je i prema starom Zakonu o bezbednosti u saobraćaju u zonama škola naj-veća dozvoljena brzina bila 30 kilometara na sat Pored toga nov zakon predviđa da pešački prelazi pored škola budu zaštićeni ogradama i obeleženi dodatnom signalizacijom

Dvostruka pomoć S početkom nove školske godine i novosadski saobraćajni po-licajci zajedno s kolegama opšte nadležnosti otpočeli su akciju pojačane kontrole i reguli-sanja saobraćaja na putevima i ulicama u zo-nama sa školama

ndash Saobraćajci će u vreme kada deca dolaze i vraćaju se iz škole biti na raskrsnicama u bli-

zini osnovnih škola Najugroženiji su najmla-đi sugrađani pogotovo oni koji polaze u prvi razred i njima treba posvetiti najviše pažnje Prvenstveno to važi za bezbedan prelaz pre-ko kolovoza ali policajci im govore i kako da najbrže i najbezbednije dođu do odredišta Naša akcija trajaće tokom celog septembra ali ako bude potrebeno možemo je i produžiti Ne treba posebno isticati da će svi vozači koji prekorače brzinu ili načine drugi prekršaj biti pod udarom represivnih mera ndash ističe zamenik

komandira Saobraćajne policijske ispostave bdquoZapadrdquo PU Novi Sad Milan Dražić

Pored toga što pružaju pomoć na trotoari-ma i raskrsnicama policajci ovih dana pose-ćuju učenike u školama i drže im predavanja o bezbednosti u saobraćaju Da bi deca bila još zaštićenija u blizini novosadskih škola policija je u avgustu ispitala kakvo je stanje horizon-talne i vertikalne signalizacije dok se Grad Novi Sad pobrinuo da zebre budu osvežene novom bojom

Opasnosti vrebaju Bezbednost je jed-na od obaveznih tema u novosadskoj Srednjoj medicinskoj školi bdquoSveti Arhangelrdquo a u sep-tembru je u prvom planu saobraćaj

ndash Prvi časovi odeljenskog starešine u svim našim odeljenjima posvećeni su objašnjenjima i uputstvima koja dajemo našim učenicima u vezi s njihovom bezbednošću u saobraćaju Nalazimo se na Trgu Marije Trandafil u sta-rom delu grada gde su uglavnom jednosmer-

20

Autor Miloš Dukić

Prvi časovi odeljenskog starešine u svim našim odeljenjima posvećeni su objašnjenjima i uputstvima koja dajemo učenicima u vezi s njihovom bezbednošću u saobraćajuIris Petrović

7 SEPTEMBAR 2017

Pored toga što pružaju pomoć na trotoarima i raskrsnicama policajci ovih dana učenicima u školama drže predavanja o bezbednosti u saobraćaju

Septembar ndash mesec bezbednosti učenika u saobraćaju

Veliko iStražiVanje noVoSaDSkog rePortera kakva je bezbednost u novosadskim školama

21

ne ulice ali bez obzira na to učenici treba da budu oprezni Svi znamo koliko su deca ži-vahna u tim godinama a relativno slabiji sa-obraćaj nego u drugim delovima grada može da ih zavara i opusti Pored toga decu upo-zoravamo da je pored nas parkiralište i da s njega uvek može iznenada izaći vozilo Uz ta detaljna upustva na čosovima svaki nastav-nik na kraju školskog dana po završetku časa upozori učenike da pažljivo izađu iz škole i isto tako prelaze ulice do kuće ndash ističe direktorka Iris Petrović

Pored nastavnika roditelji takođe mora-ju brinuti o bezbednosti dece svakako naju-groženijih učesnika u saobraćaju Od kuće do škole i u povratku novosadski mališani često prolaze više ulica i semafora od onih na peri-feriji grada pa sve do najopterećenijih kao što je raskrsnica kod Futoške pijace

Levo pa desno Pravila ponašanja u sao-braćaju znaju se već decenijama ali nikad nije loše ponovo ih čuti pogotovo što ima i novih koja su donele moderne tehnologije Koliko je to važno dovoljno govori podatak da su naši mališani dva i po puta ugroženiji u saobraćaju od vršnjaka u Švedskoj a dvaput su ugroženi-ji od proseka zemalja Evropske unije Takve rezultate dala je opširna analiza a kao bitan parametar uzet je podatak o broju stradale i povređene dece u saobraćaju na milion sta-novnika

Pritom treba imati na umu da sva objaš-njenja i upozorenja odraslih malo vrede ako deca vide da se odrasli ponašaju drugačije od onog kako pričaju A uz ona o zelenom svetlu na semaforu i obeleženom pešačkom prela-zu deci treba posebno reći da uvek prvo po-gledaju levo pa zatim desno i da ulicu pređu samo ako su vozila daleko Ako nisu treba da sačekaju da sva vozila prođu i nikada ne smeju pretrčavati na drugu stranu Posebno imajte na umu da deca mlađa od 12 godina nedovolj-no dobro procenjuju udaljenost automobila i vreme koje im je potrebno da pređu ulicu a uz to su im pažnja i periferni vid slabiji nego kod odraslih

Bez slušalica i mobilnih Kada pored kolovoza nema trotoara hoda se levom stra-nom ulice dok je na trotoaru sasvim suprotno ndash ide se desnom stranom Posebno treba po-navljati mališanima da ne stavljaju slušalice u uši dok su na ulici i da ne koriste se mobilni dok prelaze na drugu stranu kolovoza

I za male bicikliste vrede mnoga upozore-nja

ndash Kaciga u vožnji je obavezna duga kosa se vezuje da ne pada u oči nema utrkivanja s dru-gim biciklistima obuća ne sme biti previše ko-motna da ne bi spala dok se okreću pedale ne vozi se ni sa širokim nogavicama niti noću i po magli treba izbegavati ulice s gustim sao-braćajem a po nepoznatim ulicama se ne juri već vozi pažljivije

Barijere uz elektronsku identifi-kaciju Uz saobraćaj Grad Novi Sad brine i o ukupnoj bezbednosti učenika Povodom početka školske godine i prezentacije projek-

ta postavljanja tehničkih barijera za ulazak u školska dvorišta uz elektronsku identifikaciju član Gradskog veća zadužen za obrazovanje mr Vladimir Jelić posetio je Osnovnu školu bdquoŽarko Zrenjaninrdquo To je prva novosadska ško-la s takvom barijerom

ndash Nastavlja se trend povećanja broja učeni-ka prvog razreda u Novom Sadu a ove godine ih je 300 više nego lane Sve osnovne i sred-nje škole spremne su za rad i danas su kre-nule s redovnom nastavom Bezbednost dece biće prioritet i ove školske godine Statistike su pokazale da se slučajevi vršnjačkog nasi-lja najčešće dešavaju u školskom dvorištu a učesnici nisu učenici škole Uvođenjem teh-ničke barijere želimo da sprečimo ulazak u dvorište onima kojima tu nije mesto U škol-sko dvorište moći će da uđu samo učenici koji imaju identifikacionu karticu i na ovaj način

očekujemo da će se smanjiti stopa vršnjačkog nasilja Ukoliko ovaj pilot-projekat pokaže do-bre rezultate biće primenjen i na druge škole ndash rekao je Jelić

Kako je rekao na insistiranje gradonačel-nika školska dvorišta biće otvorena posle na-stave za sve građane koji su se i dosad bavili sportom

Kokos kocke sa borovnicama Američka pita sa ribizlama Penasti kolač sa grožđem

Broj 7 Godina VII 50 dinara CG 075 EUR BiH 150 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

POSLASTICE SA VOĆEM

9 772217 55201 6

Knedle sa šljivama

Slana i slatkaZimnica

Projekat Stanje bezbednosti učenika u novosadskim školama

sufinansiran iz budžeta Republike Srbije ndash Ministarstva kulture

i informisanja uz obaveznu napomenu Stavovi izneti u tekstu

nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

7 SEPTEMBAR 2017

22 7 SEPTEMBAR 2017

Драги суграђани

Молимо вас да на време плаћате рачуне за грејање и тако обезбедите топлину својих домова током зимских дана

Само заједничким одговорним понашањем можемо унапредити квалитет становања a нашем Новом Саду осигурати место у друштву уређених европских градова

Захваљујемо се свим Новосађанима који су препознали значај несметаног функционисања комуналног система и редовним измирењем својих обавеза омогућили нашем граду да се развија и иде путем свеопштег напретка

Ваша Новосадска топлана

nsreporterrs

237 SEPTEMBAR 2017

U Galeriji Matice srpske otvorena je izložba bdquoPeđa Đaković ndash 30 godina

stvaralaštvardquo i trajaće do 24 septembra Posebno mesto u opusu ovog umetnika zauzimaju slike i crteži posvećeni stra-dalničkim podvizima srpske vojske u Pr-vom svetskom ratu golgoti srpskih isto-

rijskih zbivanja herojskom i nadljudskom ali i žrtvi kao civilizacijskom uzusu Đa-ković je izlagao Češkoj SAD Nemačkoj Holandiji Španiji Engleskoj Dobitnik je više nagrada bdquoTerezinrdquo glavna nagrada (1986) Prva nagrada Akademije likov-nih umetnosti u Pragu (1988) Specijalna

nagrada za slikarstvo praške Akademi-je umetnosti bdquoMasarikrdquo (1995) nagra-da bdquoSalvador Dalirdquo za slikarstvo (1996) Nagrada za slikarstvo Evropskog kruga Franca Kafke (1997) Njegova dela nalaze se u značajnim umetničkim kolekcijama širom sveta

Izložba Peđe Đakovića u Galeriji Matice srpske

Privredna komora Vojvodine poslednje dve nedelje imala je mnogobrojne aktivnosti naročito u obla-sti međuregionalne saradnje Tako je predsednika PKV-a Boška Vučurevića i zamenika generalnog sekretara Bojanu Miljuš ugostio predsednik Pe-čujsko-baranjske trgovinsko-privredne komore dr Tamaš Šikfei sa saradnicima Na sastanku je do-

govoreno uspostavljanje saradnje između dveju komora naročito u oblasti poljoprivrede i turizma Saradnja će obuhvatiti i ostale grane privrede i to zajedničkim radom na različitim projektima ali i nastupanjem na raznim sajmovima i manifestacijama

Predsednik Vučurević pozvao je delegaciju pečujske komore da poseti PKV i predstojeći Sajam turizma u Novom Sadu što je sa za-dovoljstvom prihvaćeno Tom prilikom Vučurević je dao intervju dr Predragu Mandiću iz Srpske redakcije Mađarskog radija u Pečuju

ndash Mađarska je dobar primer razvoja banjskog turizma ne samo u našem regionu već u celoj Evropi Vezuje nas kompatibilnost dveju privreda ndash voćarstvo vinarstvo i ratarstvo zatim metalska indu-strija turizam Kako je Mađarska već dosta dugo u EU iskustvo koje imaju županija Baranja i Pečuj biće vrlo značajno za naše pri-vrednike ndash istakao je Vučurević

U organizaciji PKV-a i Privredne komore županije Čongrad u Segedinu održan je Mađarsko-srpski poslovno-turistički forum Delegaciju PKV-a činili su predstavnici Turističke organizacije Voj-vodine turističkih organizacija lokalnih samouprava turističkih agencija smeštajnih kapaciteta vinara i salašara i JP za upravljanje putničkim pristaništem i marinom bdquoApatinrdquo Prisutne su pozdra-vili predsednik PK Čongrad Pal Nemeši zamenik gradonačelnika Segedina dr Laslo Šoljmoš i ambasador Republike Srbije u Mađar-skoj Rade Drobac

ndash U Mađarskoj se nedovoljno zna o Srbiji i njenim turističkim potencijalima i zbog toga je važno da se radi na međusobnom po-vezivanju turističkih agencija ndash rekao je Drobac

Miljušova je istakla da PKV i Trgovinsko-industrijska komora županije Čongrad imaju tradicionalno dugogodišnju dobru sarad-nju

ndash Ukupna privredna saradnja s Mađarskom poslednjih godina neprekidno raste s blažim oscilacijama Prošle godine robna raz-mena s Mađarskom povećana je za 61 odsto Od januara do juna ove godine premašeni su polugodišnji rezultati robne razmene za prošlu godinu pa očekujemo da će i 2017 biti tako

U Gornjoj Radgoni u Sloveniji održan je 55 Međunarodni poljo-privredno-prehrambeni sajam bdquoAgrardquo gde je predstavljen sistem zaštite i promocije poljoprivredno-prehrambenih proizvoda a sa-jam je pratila sekretarka Udruženja poljoprivrede PKV-a Jelena Drobnjak

Privredna komora Vojvodine bila je domaćin delegaciji Depar-tmana Val Doaz u Francuskoj koja je bila s predstavnicima Grada Novog Sada

ndash Regionalna saradnja jedna je od ključnih aktivnosti PKV-a jer se na taj način otvaraju nova tržišta i povezuju privredni subjekti ndash istakao je Vučurević

Francuzi su bili vrlo zadovoljni prijemom u PKV-u i najavili su da postoji prostor za saradnju kako s Gradom tako i sa PKV-om i Po-krajinom Potpredsednik Privredne komore Departmana Val Doaz Kristof Mašar predložio je da se ozvaniči saradnja između dveju komora što je predsednik Vučurević sa zadovoljstvom prihvatio U razgovoru je istaknuta i mogućnost dolaska potencijalnih fran-cuskih investitora u Srbiju odnosno u AP Vojvodinu

PKV najavljuje i Srpsko-mađarski poslovno-turistički forum u okviru bdquoDana Vojvodine u Budimpeštirdquo koji će biti održani u Amba-sadi Republike Srbije 15 septembra u organizaciji PKV-a Ambasade RS u Mađarskoj Mađarsko-srpskog poslovnog saveta i Turističke organizacije Vojvodine PKV će kao svoje počasne goste pozvati predstavnike Privredne komore županije Čongrad i Pečujsko-ba-ranjske trgovinsko-privredne komore

Dani Vojvodine u Pešti 15 septembraBogata međuregionalna aktivnost Privredne komore Vojvodine

24

historia magistra vitae est

7 SEPTEMBAR 2017

Put za Montevideo PeroM novinara bdquoilustrovanog vreMenardquo iz 1930 godine

U orahovoj ljUsci na

sredozemnom morU

VeličanstVena sVetska izložba u barseloni s paViljonima najraznoVrsnijih stiloVa počeV

od danske seoske kuće do modernističkog jugosloVenskog paViljona od drVeta zaoštraVala je

sliku o saVršenom dopunjaVanju kulture i prirode

Pre 87 leta fudbalska reprezentacija Kra-ljevine Jugoslavije na prvom Svetskom prvenstvu u fudbalu u Montevideu osvo-jila je četvrto mesto

prema zvaničnim podacima Fife Po-znato je da utakmica za treće mesto nije igrana pa je tek 1986 godine od-lučeno da su Amerikanci uzeli bron-zu jer su imali bolju gol-razliku od Jugoslovena

Bronza je naša Međutim no-vosadski advokat Kosta Hadži sin vođe puta naših igrača u Urugvaj dr Koste Hadžija tvrdi da smo bili treći i kao dokaz prilaže ono što Ameri-kanci nemaju ndash bronzanu medalju sa Svetskog prvenstva u Urugvaju 1930 godine

ndash U oba polufinala rezultat je bio neverovatan ndash 6 1 Mi smo izgubili od Urugvaja a SAD od Argentine Po-tom je u finalu pobedio domaćin i po-stao svetski prvak Zbog nedostatka novca utakmica za bronzanu medalju nije ni odigrana pa je po tadašnjim pravilima nama pripalo treće mesto jer smo u polufinalu izgubili od ka-snijeg pobednika prvenstva Zato je moj otac doneo bronzanu medalju jednu jedinu jer za igrače i trenere

257 SEPTEMBAR 2017

nisu ni napravljene Otac je doneo i bedž s natpisom bdquodelegatordquo a oboje je dobio kao vođa puta naše fudbalske ekspedicije ndash kaže Hadži

Neviđena lakrdija Sva tadaš-nja jugoslovenska štampa prenela je konačne rezultate iz Urugvaja i lepo se može videti tabela na kojoj smo treći a Amerikanci četvrti

Podsetimo se ukratko tih dana Na prvenstvu je bilo 12 reprezentacija podeljenih u četiri grupe Pobedili smo Brazil i Boliviju i na veliko izne-nađenje prošli u polufinale

Tamo je usledila katastrofa ali kako Na stadionu Sentanario pove-li smo sa 1 0 pogotkom Đorđa Vuja-dinovića a zatim glavni igrač posta-je brazilski sudija Almeida Priznaje Urugvajcima dva neregularna gola a onaj za 2 1 tolika je lakrdija da se na nju javnost podseti uoči svakog svet-skog prvenstva kao potpuno nevero-vatne fudbalske epizode poput one s pravim pravcatim ratom iz 1969 go-dine između Hondurasa i Salvadora koji je izbio zbog kvalifikacijske uta-kmice za svetsko prvenstvo

Dupli pas s policajcem Naime nakon lošeg napada domaćina lopta je izašla u gol-aut i doskakutala do nogu lokalnog policajca Za fudbalom je krenuo naš golman Jakšić koga su novinari u Montevideu zbog sjajnih odbrana u prvim susretima već pro-zvali El Gran Milovan Umesto da loptu preda Jakšiću policajac je na zaprepašćenje naših reprezentativaca i buran smeh odobravanja gledalaca dodaje svom igraču Anselmu Kaže-mo igraču jer bi ipak bilo preterano ga nazovemo policajčevim saigračem mada se u stvarnosti tako zbilo

Anselmo se verovatno jedini na te-renu nije zbunio već je poslao lop-tu u prazan gol Nikakva uveravanja naših igrača nisu pomogla sudija je pokazao na centar Almeida se nije na tome zaustavio ubrzo je poništio čist gol našim igračima i oni su shva-tili da je utakmica rešena mnogo pre nego što su istrčali na teren Uosta-lom posle se po Montevideu manje-više javno pričalo da je Almeida dobio 500 dolara da sudi u korist domaćina što mu je bilo dovoljno da kupi dobar automobil

Bojkot reprezentacije Bilo kako bilo ni Jugoslavija ni Srbija nikad nisu bile uspešnije na svet-skim fudbalskim prvenstvima posle ovog A poznato je da su na put preko Atlantskog okeana krenuli samo igra-či beogradskih klubova Jugoslavije BSK-a i BASK-a te trojica fudbalera iz francuskih klubova jer su fudbalski podsavezi Zagreba Splita Sarajeva i

Subotice bojkotovali reprezentaciju O pripremama za Svetsko prven-

stvo u Urugvaju i samom nastupu na-ših igrača snimljeni su serija i film a mi vam donosimo autentičnu novi-narsku reportažu s putovanja brodom od Francuske do Brazila Objavljena je u beogradskom časopisu Ilustrova-no vreme u broju od 4 jula 1930 go-dine ali nažalost ime autora teksta ni fotografija nije navedeno

Prisna i svoja Orahova ljuska u kojoj se naša fudbalska ekipa 20 juna iz Marselja otisnula na daleki prekoo-keanski put za Južnu Ameriku i nije bila tako mala ndash počinje tekst u Ilu-strovanom vremenu

ndash Ljuska se zvala bdquoFloridardquo rađena je 1926 godine u čuvenom francu-skom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne dužine od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo ljuska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad mor-skog dna Ugodna sa svojim spratnim kabinama divnim salonima i trpeza-rijama bdquoFloridardquo nam je ubrzo posta-la nekako prisna i gotovo svoja ndash pisao je novinar Ilustrovanog vremena

Mali izvlači velikog Na njoj smo našli naše večite prijatelje Fran-cuze

ndash Od prvih momenata prema mla-dim jugoslovenskim sportistima izaš-

bdquoFloridardquo je rađena 1926 u čuvenom fran-cuskom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne duži-ne od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo lju-ska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad morskog dna

li su sa svojom poznatom prostosr-dačnošću i otvorenim simpatijama Naš generalni konzul u Marselju Adžemović s Mirkovićem pozdravio nas je na brodu i kao stari moreplo-vac svojim pričama prosto raspalio želju da se otisnemo na veliku baru Otisnuli smo se oko pet sati posle podne iz marseljske luke ali nismo bili sami Pratila su nas dva brodića jedan spreda a drugi pozadi cimali su nas i naprezali dok našu bdquoFloridurdquo nisu izvukli iz čitave gužve brodova Uostalom to je sudbina svih velikih ndash da ih mali izvlače na čistinu

Zaplovili smo ubrzo po širokom staklastoplavom Sredozemnom moru i gledali kako se velika i hučna luka Marselja gubi u izmaglici

ndash Našu ekipu činili su igrači Jak-šić Ivković i Hrnjiček iz ekipe Soko Spasojević i Đokić iz Jugoslavije Mihajlović Stojanović Tomić in-ženjer Arsenijević B Marjanović Tirnanić Vujadinović i Najdanović iz BSK-a Sekulić iz pariskog klu-ba Franse Stefanović i Ivica Bek iz francuskog Seta kao i vođe puta dr Andrejević Kosta Hadži i inženjer Simonović Dopisnik Bora Jovano-vić našu četu uvećao je na brojnu snagu od 21

Prema Gibraltaru Razuzuri-li smo se i prvu noć na brodu pres-pavali kao zaklani posle trodnevnog drmusanja po vozovima

ndash Prvo jutro nas je dovelo u Barse-lonu Svi su impresionirani lepotom toplog španskog grada Veliki au-tobus za dva sata jurnjave pokazao nam je kao u kakvom filmu sve zna-menitosti ovog najlepšeg grada na Sredozemlju Veličanstvena Svetska izložba s paviljonima najraznovrsni-jih stilova počev od danske seoske kuće do modernističkog jugosloven-skog paviljona od drveta zaoštravala je sliku o savršenom dopunjavanju kulture i prirode

Ispraćeni igrom andaluske tem-peramente grupe otisnuli smo se u podne od ovog prvog pristaništa i uskoro je bdquoFloridardquo zaplovila pre-ma Gibraltaru ostavljajući živopisni španski grad da sagoreva u svojim vrelim podnevnim bojama

Kraj u sledećem broju

26 7 SEPTEMBAR 2017

INTERVJU

Dr Mirjana Radanović je docent na Departmanu za hemiju biohemiju i zašti-tu životne sredine Prirod-no-matematičkog fakulte-ta Univerziteta u Novom Sadu U naučnoistraživač-

kom radu bavi se sintezom fizičko-hemij-skom i strukturnom karakterizacijom kom-pleksa prelaznih metala s biološki aktivnim Šifovim bazama

Član je Srpskog hemijskog društva Srp-skog kristalografskog društva Evropske kristalografske asocijacije i Kluba mladih hemičara Srbije kao i marketinškog tima departmana i učestvovala je na gotovo svim manifestacijama promocije departmana i fakulteta Za uspeh u promociji PMF-a 2013 godine dobila je nagradu bdquoPMF ndash to sam jardquo

Grupa bdquoKristalografrdquo bavi se reng-denskom strukturnom analizom biološki aktivnih molekula koristeći kao osnovnu metodu difrakciju x-zraka na monokri-

stalu Šta je vaše konkretno polje istra-živanja

ndash Jedinjenja koja ispitujemo pripadaju različitim klasama te mogu imati i veo-ma raznoliku potencijalnu primenu Kao najinteresantnije grupe jedinjenja izdvo-jila bih komplekse metala kao potenci-jalne citostatike lekove protiv dijabete-snih komplikacija katalizatore u važnim organskim reakcijama PLED materija-le zatim steroide razne antioksidanse i sl Najjednostavnije rečeno mi pomo-ću difrakcije x-zraka na monokristalnom uzorku dobijamo njegov otisak prsta na osnovu kojeg generišemo informacije o prostornom rasporedu atoma u tom kri-stalu tj njegovu strukturu

Šta očekujete od istraživanjandash Kao što je to u nauci uvek slučaj nijedna

disciplina iako samostalna ne funkcioniše zasebno Zato je kristalografija neraskidivo povezana s hemijom fizikom mineralogi-jom mikrobiologijom medicinom itd Put jednog našeg istraživanja počinje od sinteze

željenog jedinjenja na čemu radi hemičar sintetičar Neretko se dešava da korišćeni sintetski put ne rezultuje nastajanjem oče-kivanog jedinjenja pa ukoliko se radi o kri-stalnom proizvodu upravo su kristalografi ti koji nesumnjivo rešavaju dilemu o tome šta je dobijeno Nakon sinteze sledi fizičko-hemijska karakterizacija dobijenog proizvo-da reakcije (elementalna spektroskopska elektrohemijska analiza i slično) te kao kru-na rendgenska strukturna analiza

To je kraj tog istraživanja odnosno ispitivanja

ndash Ne Okarakterisano jedinjenje putuje i dalje na razna biološka ispitivanja ispitiva-nja optičkih svojstava i sličnog Kako naša ispitivanja imaju fundamentalan karakter ono što mi očekujemo kao krajnji ishod ne mora da predstavlja i kraj mogućnosti pri-mene nekog jedinjenja Jer ako malo bolje pogledamo većina velikih otkrića je slučaj-na te razni širokoprimenjivani lekovi nisu sintetisani u svrhe u kojima su se pokazali kao najefikasniji

Cisplatina najčešće korišćen Citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks platine ima antitumorsko dejstvo

Većina velikih otkrića je slučajna

U sUsret Noći istražiVačadoc dr Mirjana Radanović sa PMF-a

277 SEPTEMBAR 2017

Koliko su vaša ispitivanja aktuelna i važna u svetu nauke odnosno kod nas

ndash Svako novo jedinjenje je važno jer ne-kad ne možemo ni naslutiti koliku moć kri-je Na primer cisplatina najčešće korišćen citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks pla-tine ima antitumorsko dejstvo Određivanje strukture ovog kompleksa pomoglo je u da-ljem dizajniranju novih citostatika koji će imati širi spektar delovanja i manju toksič-nost Ovi ciljevi nažalost još nisu potpuno ostvareni ali ako uzmemo u obzir složenost pomenutih istraživanja jasno je da u ovoj oblasti ima još mnogo nepoznanica čije ra-zumevanje iziskuje vreme

Koje su vaše naučne i poslovne am-bicije

ndash Pre par godina počeli smo da sarađu-jemo s kolegama s Instituta za fiziku u Ze-munu i Instituta bdquoDemokritosrdquo u Atini koji ispituju optičke osobine kompleksnih jedi-njenja koja mi sintetišemo i strukturno ka-rakterišemo Neka su se izdvojila kao veo-ma interesantna za primenu u oblasti PLED materijala Volela bih da proširimo i učvr-stimo ovu saradnju u okviru nekog među-narodnog projekta Uz to volim da verujem da će nas naši rezultati nadživeti i možda će neki od njih nekome u dalekoj budućnosti mnogo više koristiti nego nama sada Kao što umetnici žive kroz svoja dela možemo i mi svoje kristale posmatrati kao umetnič-ku tvorevinu

Kakva je situacija u Srbijindash Kod nas su fundamentalna istraživanja

u senci onoga što brzo dobija primenu Ži-vimo u takvim uslovima da mislimo da su nam potrebni instant rezultati da se od sva-kog otkrića očekuje da baš ono bude epo-halno Zato se važno i aktuelno često ne podudaraju

U kakvim uslovima radite ndash Trenutno na Prirodno-matematičkom

fakultetu u Novom Sadu već deset godina uspešno radi difraktometar Gemini S Ovaj uređaj može koristiti rendgensko zračenje dveju različitih talasnih dužina koje se ge-nerišu s dve rendgenske cevi (bakarnom i molibdenskom anodom) i detektor novije generacije Uzorci se montiraju na četvo-roosni goniometarski sistem koji obezbe-đuje orijentaciju uzoraka u širokom opsegu uglova Po potrebi moguće je snimanje na niskim temperaturama (do ndash180 degC) koje se postižu posebnim dodatkom koji mlaz tečnog azota usmerava na uzorak Snimanje na niskim temperaturama pogodno je zbog smanjenih oscilacija atoma u kristalnoj re-šetki što rezultuje tačnijim određivanjem strukture Svojim karakteristikama ovaj uređaj zadovoljava naše potrebe Dosad je grupa objavila preko 100 radova u visoko-citiranim naučnim časopisima Ipak ovo je jedini ovakav uređaj u Srbiji a zbog ograni-čenih materijalnih sredstava teško je obučiti nove ljude za rad na njemu

Kakvi su rezultati rada na tom ure-đaju

ndash Zadovoljni smo rezultatima koje smo

dosad postigli ali se nadam da će u skoroj budućnosti difraktometar Gemini S dobiti više pažnje što nesumnjivo zaslužuje pa ćemo moći da povećamo broj ljudi osposo-bljenih za rad u ovoj oblasti Takođe nije re-šeno pitanje održavanja uređaja kako zbog visoke cene servisa tako i zbog vrlo kompli-kovanih procedura oko tendera za nabavku rezervnih delova Ipak zasad smo sopstve-nim snagama uspevali da uređaj održimo u operativnom stanju

Kakva je situacija na vašem fakul-tetu u poređenju s onima u regionu pa i u Evropi

ndash Ne bi bilo pošteno upoređivati uslove kod nas i u zemljama koje daleko više sred-stava izdvajaju za nauku Imamo laboratori-je koje su opremljene vrhunskim uređajima ali postoje i one koje jedva funkcionišu time što imaju tako da gledajući prosek nismo u zavidnoj poziciji Ipak naši istraživači do-kazuju svoju izuzetnost time što i pored lošeg generalnog stanja u zemlji svojim re-zultatima često mogu da pariraju vodećim evropskim naučnim centrima

Da li mladi naučnici u inostranstvo odlaze zbog lošijih uslova za istraživa-nja

ndash Najčešće je tako Mada svi su postali nestrpljivi kada je uspeh u pitanju a nauka zahteva dosta odricanja i strpljenja Pored toga školujemo previše ljudi za nepostoje-ća radna mesta Na univerzitetu je da obu-či kadar ali neko drugi treba da ih zaposli Univerzitet sjajno odradi svoj deo a jedan od dokaza za to upravo je uspeh ljudi koji odu u inostranstvo Kad oni čiji je zadatak briga o radnim mestima odrade svoj deo po-sla mladi naučnici će ostati u zemlji Ipak moramo racionalno sagledati situaciju u ko-joj živimo pa u skladu s tim postaviti svoja očekivanja

Da li su uslovi najvažniji ili ono što naučnik zna kakva mu je intuicija koli-ko je uporan

ndash Uslovi su važni ali je ljudski faktor krucijalan Jer i kada nema uslova neko ih stvori Taj neko mora biti stručan i istrajan u svojoj nameri pa će i uspeh stići Pored toga u istraživanju se ne smemo slepo drža-ti jednog pravca već uvek treba sagledavati nove mogućnosti koje nas često iznenade

Svedoci smo velikog odliva mozgova šta učiniti da se to zaustavi i čak preu-smeri u pravcu Srbije

ndash Jedno je sprečiti odlazak mladih struč-njaka a sasvim drugo je nadati se prilivu ukoliko pod prilivom smatrate povratak onih koji su već otišli Za ovo drugo nisam sigurna da je uopšte moguće u neko dogled-no vreme Prvo moramo dati mladima šan-su da ostanu u svojoj zemlji i u njoj da se ostvare jer ovako dajemo inostranstvu ve-oma kvalitetne poklone

Kako to učinitindash Trebalo bi uspostaviti bolju povezanost

između istraživača na univerzitetima i onih u istraživačkim centrima jer se za mnogo analiza uzorci šalju u inostranstvo iako postoje uslovi u Srbiji za tako nešto Zbog

toga i ljudi teže odlasku Naravno svi te-žimo međunarodnim projektima i vezama sa svetskim univerzitetima i istraživačkim centrima To doprinosi da naš fakultet bude prepoznat u svetu ali te veze treba koristiti za obuku mladih koji će se vratiti u Srbiju a neće ostati tamo

Imate li konkretnih ideja kako spre-čiti prevelik odlazak u inostranstvo jer je jasno da neće svi ostati u zemlji

ndash Pod uslovom da se akredituju progra-mi koji imaju realne šanse da iznedre struč-njake koji se mogu zaposliti smanjio bi se broj onih koji odlaze iz Srbije U situaciji u kojoj je naša država sada fundamentalna ispitivanja na moju veliku žalost nisu pre-poznata kao biznis u koji vredi ulagati Zbog toga i ne očekujem veći broj novih radnih mesta za istraživače u oblastima koje ona obuhvataju O ostalim oblastima ne mogu da sudim jer nemam dovoljno informacija a mi prirodnjaci volimo da imamo čvrstu potporu za svaku tvrdnju

Na koji način deci i mladima može-mo približiti nauku

ndash Kažu da su deca nestašna nemirna svašta im pada na pamet I moja su takva samo što mislim da to nije nestašluk već radoznalost i istraživački duh koji moramo negovati A grešimo kada se trudimo da to iskorenimo Kada naučimo da im u detinj-stvu nauku približimo kao nešto opipljivo i zamislivo te postepeno objašnjavamo ap-straktne i njima daleke stvari lakše će biti i u školi Sve formule i jednačine neće ne-minovno nositi sa sobom i pitanje ndash zašto ovo moram da učim Umesto toga pred-stavljaće pojašnjenje već poznatog ogleda već viđenog ili opisanog fenomena Kada ta deca odrastu biće im prirodno da odaberu bavljenje naukom

Kakvi su vaši planovi u narednih de-set godina

ndash Vidim se na istom ovom mestu gde sam i sada samo s višim zvanjem i bogatijim isku-stvom i bibliografijom Pošto volim da se bavim istraživačkim radom ali i nastavom ova institucija je pravi izbor za mene

Novosadska Noć istraživača

Osma Noć istraživača u Srbiji biće održana u petak 29 septembra od 16 sati do jedan posle ponoći u tržnom centru BIG i kafiću Starit centra i biće posebno HOT Tema je HOT nauka ndash bilo da je u pita-nju nauka visokih temperatura ili goruće naučne teme Posebna pa-žnja posvećena je našim istraži-vačima koji se bave svetski aktu-elnim istraživanjima i pokušavaju da reše neke od gorućih problema s kojima se čovečanstvo sre-će Predstavnike ovih devet HOT istraživačkih grupa možete uživo upoznati u Noći istraživača ali i primetiti na bilbordima u gradu

28 7 SEPTEMBAR 2017

SPORT

Spuštena je zavesa na 29 Let-njoj univerzijadi održanoj u kineskom Tajpeju Srpski sportisti ostvarili su sjajne rezultate ndash zlatne medalje osvojili su Tijana Bogdano-vić u tekvondu pojedinačno

i ekipno atletičarka Amela Terzić i vater-polisti Od ukupno 28 zemalja učesnica Sr-bija je zauzela odlično deseto mesto Inače na počasno postolje popeli su se sportisti 66 država

Siniša Jasnić je predsednik Univerzitet-skog saveza Srbije naš Novosađanin koji je po povratku kući hvalio naše sportiste

ndash Postaje već poslovično pravilo da naši studenti na univerzijadi izuzetno uspeš-no predstavljaju svoju zemlju Niz od četiri zlatna odličja ovo potvrđuje Tekvondo po-staje sport po kojem nas već prepoznaju u svetu Tijana Bogdanović srebrna s Olim-pijskih igara u Riju sada se pozlatila a eki-pno naše dame bile su takođe najbolje ndash zlat-na medalja i srpska himna pravi su ponos ndash ističe Jasnić

Veoma lepo nam je bilo i kada se Amela

Terzić pozlatila u kraljici sportova na 1500 metara

ndash Ovu trku pratio sam u društvu legen-darnog Karla Luisa i možete zamisliti kako smo se svi osećali a pogotovo Amela i njen trener Rifat Zilkić kada im je Luis čestitao Zaslužili su tu počast i Amela i njen du-

gogodišnji trener iz Novog Pazara Uko-liko sam u nekog verovao da će se pozla-titi i pre početka univerzitetskih igara to su bili vaterpolisti Predvodio ih je ovoga puta Dejan Savić i ubedljivo su trijumfovali upotpunivši tako svoju nisku zlatnih odlič-ja u ovoj deceniji i univerzitetskom posle svetske evropske i olimpijske Vaterpolo je dika srpskog sporta i države cele ndash ka-zao je Jasnić

Naš zlatni vaterpolo tim u kineskom Taj-peju igrao je u sastavu Rističević i Doboža-nov na golu Vico Lazić Jakšić Ranđelović Drašović braća Rašović Subotić Radojević Stojanović i Vasić U finalu pali su Rusi za koje je nastupilo čak šest igrača s nedavno završenog svetskog šampionata u Budim-pešti

Srbija je poslednji put bila zlatna na Uni-verzijadi 2011 godine u Kini a da podse-tim selekcija koja je nastupila u Fukoki u Japanu 1995 godine ostavila je dubok trag u bazenima širom sveta Svi su docnije igrali u A-reprezentaciji i osvajači su me-dalja kako na olimpijadi tako i na mondi-jalima

Šta više reći nego da su i studenti na-stavili zlatni niz pobeda ostalih naših re-prezentativnih selekcija Jedno je sigurno ndash srpski sport sjajno korača ka narednoj olimpijadi koja je na programu 2020 go-dine u Tokiju

Zlatni niZ naših SportiSta na 29 letnjoj univerZijadi

Karl luiS čeStitao ameli terZić

Predsednik Univerzitetskog saveza Srbije dr Siniša Jasnić ponosno se hvali s četiri prva mesta koja su osvojili Tijana Bogdanović

tekvondo pojedinačno i ekipno Amela Terzić i vaterpolistiAutor jovan tanurdžić

Siniša Jasnić

297 SEPTEMBAR 2017

Nakon što su pre mesec dana osvojili 20 Memorijalni turnir Vladimir Franciš-ković u tenisu glavom na pesku Nikola Mitro i Bog-dan Marojević pobedili su i na Devetom prvenstvu

Novog Sada u tenisu glavom na tvrdoj pod-lozi Na Štrandu su se okupile 33 ekipe u pet konkurencija od petlića do veterana

U seniorskoj su Dragan Bankovački i Vu-kašin Kešelj poraženi u finalu sa 2 0 a treće mesto osvojili su Slobodan Simić i Nebojša Budakov Među juniorima pobedili su Ilija Ljubojević i Nebojša Stojšić i takođe sa 2 0 bili bolji od Ivana Blagojevića i Koste Mar-kovića dok su bronzanu medalju uzeli Alek-sandar Kecman i Vukašin Cvejić

U konkurenciji pionira rođenih izme-đu 2002 i 2004 godine slavili su Vukašin Adamović i Miloš Sekulović srebrne meda-lje dobili su Aleksandar Kecman i Vukašin Cvejić a bronzane David Pantić i Aleksa Batos

Najmlađe finale među petlićima mlađim od dvanaest godina uzeli su Nikola Ninkov i Nikola Tarlać pošto su pobedili Dimitrija Kondića i Stefana Lukića dok su treći bili Dušan Jovanović i Maksim Pantić

Turniri u tenisu glavom ne mogu da se zamisle bez novosadskih veterana koji su bili i među osnivačima ovog sporta u na-šem gradu Prvo mesto osvojili su Vladislav Čolić i Vukašin Kešelj nakon što su u finalu bili bolji od Nikole Radojkovića i Miroslava Mirkovića dok su bronzani bili Aleksandar i Vladimir Verlić

Turnir su vodile sudije Dragan Brzak Pe-tar Jovanović i Miodrag Radaković zapisni-čar je bio Petar Bodulić a delegat takmičenja Miograd Radaković Bez obzira na to što su u vreme takmičenja na TV ekranima bili prenosi brojnih sportskih takmičenja pa i nastupi na-ših reprezentacija na evropskim prvenstvima u odbojci i košarci tribine na Štrandu pored Mosta slobode uvek su bile dobro popunjene Organizator turnira Sportsko udruženje tenis glavom namerava da i na zimu organizuje tur-nir u ovom sportu u zatvorenom u čemu oče-kuju pomoć Grada i Gradske uprave za sport i omladinu pošto ovo takmičenje nosi naziv Prvenstvo Novog Sada

Organizatori posebno zahvaljuju JKP bdquoGradsko zelenilordquo koje im je ustupilo te-rene na Štrandu zatim glavnom sponzoru bdquoPositiverdquo kompaniji bdquoVIP Mobile bdquoAdidas Srbijirdquo koja je obezbedila dresove i šortse-ve za takmičare bdquoTrpezi-cateringrdquo i konobi bdquoOrcusrdquo

Mitro i Marojević apsolutni šampioni

Prvenstvo novog sada u tenisu glavom na tvrdoj PodloziAutor Miloš Dukić

30 7 SEPTEMBAR 2017

3124 AVGUST 2017

ISSN 2406-2022

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

37 SEPTEMBAR 2017

КУЛТУРЕ

digitalizacijansrs

4 7 SEPTEMBAR 2017

Impresum

glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

surlazorangmailcom

Prelomdart group agencija novi Sad

Tehnički urednik

Jelena mihajlović

redakciJa marija magdalena idei

Trifunović isidora Filipov Jovan Tanurdžić eržebet marjanov

ljiljana Budić Stanković redakcijansreporterrs

FoTo-rePorTer

andraš otošanabela otoš

lekTor

Biljana rac

iZdavač lokal media d o o novi Sad

direkTor

Srđan vučurević direktornsreporterrs

Trg neznanog junaka 4i

novi Sad telefon i faks +381 21 3824 333

officelokalmediars

Žiro račun 165-23047-65 addiko banka

Štampa grafoprodukt d o o novi

Sad desanke maksimović 52

bdquoNovosadski reporterrdquo je član medijske grupe zajedno s nedeljnim listovima Zrenjanin Somborske novine Nove

kikindske novine Vršačka kula Subotičke novine i Nedeljne Novine

wwwnsreporterrs

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice srpske Novi Sad

6593 (497113) Novosadski reporter glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

God 2 Novi Sad Lokal Media Novi Sad 2015- - Ilustr 30 cm

Nedeljno ISSN 2406-2022 = Novosadski

reporter COBISSSR-ID 293986823

Državi vraćen 101 hektar atraktivne zemlje

Pred Osnovnim sudom u Novom Sadu pravosnažno okončan spor velike vrednostistr 8

Suša je Samo jeDan u nizu izazova

Jesenji Dan polja novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvostr 1011

kolekcija trajne vreDnoSti za Sve generacije

Spomen-zbirka Pavla Beljanskog živi 56 godinastr 1213

većina velikih otkrića je Slučajna

U susret Noći istraživača Doc dr Mirjana Radanović sa PMF-astr 2627

karl luiS čeStitao zlato ameli terzić

Zlatni niz naših sportista na 29 Letnjoj univerzijadistr 28

Priština Se Plaši normalizacije oDnoSaPotpredsednik Srpske napredne stranke Milenko Jovanov str 67

Sadržaj

SePtembar ndash meSec bezbeDnoSti učenika u Saobraćaju

Veliko istraživanje NSR Kakva je bezbednost u novosadskim školamastr 2021

57 SEPTEMBAR 2017

četvrtak 31 avgustDvadeset klima za Radosno detinjstvoPovodom 25 godina rada Roma Company iz Beograda poklonila je 20 klima-uređaja name-njenih za klimatizaciju 18 vrtića PU bdquoRadosno detinjstvordquo što će omogućiti bolje uslove za boravak više od 5000 decendash Ulažemo u lokalnu zajednicu u kojoj poslujemo pomažemo gde je to neophodno Nadam se da će ovaj naš mali doprinos pomoći da se deca u toplim letnjim danima osećaju prijatnije u klimatizovanim prostorijama ndash istakao je direktor Roma Company Nemanja Romandić

subota 2 septembarMamin bazar na SpensuTradicionalna manifestacija Mamin bazar u organizaciji Udruženja Mame Novosa-đanke i uz podršku kompanije Univerzal održana je na Spensu Novosađanke su isko-ristile i ovu priliku da prodaju zamene ili poklone garderobu igračke bebi-opremu knjige i udžbenike

ponedeljak 4 septembar

Divlje svinje posetile Štrand

Neverovatna scena na novosadskoj plaži ndash tri divlje svinje prošetale su se ujutro po pesku plaže i ostavile trago-ve Zapazio ih je radnik održavanja i na sreću pobegao jer su bile vrlo opa-sne Zatim su se uputile ka Kineskoj četvrti i tu im se izgubio trag Lovci

su dobili dozvolu za odstrel ali ih nisu našli Pretpostavljaju da su otišle ka

Šodrošu

utorak 5 septembarJerotić i Pletel laureati

Brankovog kola

Za neprekinutu i uzvišenu sarad-nju tokom protekle tri decenije

Veliku povelju Brankovog kola do-bili su Vladeta Jerotić i Milan Ple-tel Ovo visoko priznanje svečano

će biti uručeno novim laureati-ma na 46 Brankovom kolu koje

će trajati od 8 do 18 septembra i biće u znaku 170 godišnjice izla-

ska prve knjige Branka Radičevića bdquoPesmerdquo u Beču

sreda 6 septembar

Otvaranje izložbe bdquoPetar Lubarda 1907ndash1974ndash2017rdquo

U četvrtak u 20 sati u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog biće otvorena izlož-ba bdquoPetar Lubarda 1907ndash1974ndash2017rdquo

posvećena obeležavanju 110 godina od rođenja poznatog umetnika Izložba se može pogledati do 5 novembra Pro-jekat se realizuje u saradnji s Kućom

legata iz Beograda uz podršku brojnih institucija kulture i medija

petak 1 septembar

Vučević čestitao Kurban-bajramGradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević čestitao je veliki verski praznik Kurban-bajram svim pripadnicima islamske veroispovestindash Čestitam vam veliki verski praznik i želim da ga provede-te u miru dobrom zdravlju okruženi svojim najmilijima Neka najviše humanističke vrednosti motivišu sva naša dela ndash naglasio je Vučević

nedelja 3 septembar

Koncert vizantijskog hora u centru gradaNa Trgu slobode u Novom Sadu održan je koncert vizantijskog hora Idimelon i tri kulturno-umetnička društva iz Grčke Cilj manifestacije u čijoj su organizaciji posredovale Srpska i Grčka pravoslavna crkva bilo je isticanje i učvršćivanje tradicionalnih odnosa između naših država i kultura tokom duge istorije

6

intervju

7 SEPTEMBAR 2017

Potpredsednik Srpske napredne stranke

Milenko Jovanov

Priština se plaši normalizacije odnosaKuću i imanje Bogdana Mitrovića oteo je i prisvojio njegov komšija Albanac a onda ga je prijavio za izmišljeni ratni zločin kako bi ga sprečio da se vrati u svoju kuću i na svoju zemlju

77 SEPTEMBAR 2017

problem rešiti po onoj narodnoj da i vuk bude sit i sve ovce na bro-ju Pogotovu kad imamo u vidu da u Srbiji ima različitih stavova ndash od onih da se odmah krene u bdquonovi ko-sovski bojrdquo do onih da je za Srbe Kosovo i Metohija izgubljeno za vjeki vjekova

ndash To će svakako biti teško Mi kao društvo veoma teško dolazimo do iznijansiranog pogleda na probleme već se po pravilu jedni opredele za jedan a drugi za drugi ekstremni stav i onda započne prepucavanje dok vre-me prolazi a problem na kraju ostaje nerešen Pogledajte danas bismo u pogledu KiM bez razmišljanja uradili ono o čemu nismo hteli ni da razgo-varamo pre dvadeset godina a tada bismo opet uradili ono što nismo hteli da uradimo pre pedeset i tako unedogled Ta bi činjenica valjda trebalo da nam pokaže da moramo nešto da menjamo u pristupu da ne bi neko za dvadeset ili pedeset godi-na govorio eh da smo onda uradili to i tohellip Zato je poziv na dijalog koji je uputio Aleksandar Vučić veoma važan Da pokušamo da promenimo pristup koji do danas očigledno nije doneo rezultate

Posle prve zbunjenosti akte-ra na unutrašnjoj političkoj sceni kako vam izgledaju reakcije pre svega relevantnih činilaca druš-tvenog i političkog života na ini-cijativu predsednika Vučića o unutrašnjem dijalogu o Kosovu i Metohiji

ndash Ne bih se saglasio da se radi o zbunjenosti Radi se o tome da sve one samoproklamovane političke ve-ličine nemaju ni najmanju ideju kakva bi mogla da bude politika Srbije pre-ma Kosovu i Metohiji Doduše one nemaju pojma ni šta bi s ekonomi-

jom privredom međunarodnim od-nosima ali znaju da bi da budu vlast Šta bi narod imao od vlasti ljudi koji nemaju ni najmanju ideju o najvaž-nijim pitanjima vezanim za Srbiju imali smo prilike da vidimo u proš-losti Mada i ne misle oni da budu vlast zbog države i naroda nego zbog sebe a za narod ih baš briga što smo takođe imali prilike da vidimo I baš zato su dakle smislili bdquogenijalanrdquo i bdquolukavrdquo plan Čekaće da Vučić nešto smisli pa kad smisli oni će biti pro-tiv Samo što time pokazuju najma-nje dve stvari koje im ne idu u pri-log Prvo da Vučić za razliku od njih ume da misli i smisli rešenje i drugo da se čitav njihov kvazipolitički opus svodi na negaciju Dakle šta god Vu-čić kaže oni negiraju i tako glume da imaju stav i prikrivaju da nemaju bla-gog pojma ni o čemu

Kada je u pitanju problem Ko-sova i Metohije mislite li da su građani dovoljno upoznati s tim šta nude opozicioni lideri poput Jankovića Šutanovca Radulovi-ća Obradovića i drugih

ndash A jeste li vi kao novinarka i kao informisana osoba upoznati s tim šta oni nude Pa s čim da budete upo-znati i vi i građani kada oni ne nude ništa Osim ako se u nekom kontek-stu njihovim predlogom za rešavanje pitanja KiM može nazvati prizivanje Vučićevog ubistva i najava pišanja po njegovom grobu

Da li ćemo ikada poput Al-banaca s Kosmeta ili Hrvata u Hr-vatskoj ma koliko politički bili različiti postići konsenzus oko najvažnijih pitanja za državni i na-cionalni ne samo razvoj već i op-stanak kao što je pitanje Kosova i Metohije

ndash Objektivno vrlo teško Kod nas je teško postići dogovor i o mnogo manje važnim pitanjima a kao što re-koh opozicija se ne bavi politikom nego negacijom U takvim okolnosti-ma je traganje za širokim društvenim konsenzusom na šta je Aleksandar Vučić pozvao vraški težak posao Ipak Vučićev poziv na dijalog dao je rezultat O problemu KiM se priča ima ozbiljnih ljudi koji su izneli neke ozbiljne stavove U svakom slučaju sve je bolje nego da poput noja zabija-mo glavu u pesak i pravimo se kako je sve dobro a svi znamo da nije

Da li po vašem mišljenju po-stoji bilo kakva realna varijanta u kojoj bi aktuelna vlast predvođena SNS-om i Aleksandrom Vučićem pod pritiskom svetskih moćnika priznala nezavisnost samoprogla-šene albanske republike na terito-riji Kosova i Metohije

ndash Ne

Autor Eržebet Marjanov

Mi kao društvo veoma teško dolazimo do iznijansiranog pogleda na probleme već se po pravilu

jedni opredele za jedan a drugi za drugi ekstremni stav i onda započ-ne prepucavanje dok vreme prola-zi a problem na kraju ostaje nere-šen Danas bismo u pogledu KiM bez razmišljanja uradili ono o čemu nismo hteli ni da razgovaramo pre dvadeset godina a tada bismo opet uradili ono što nismo hteli da ura-dimo pre pedeset i tako unedogled Zato je poziv na dijalog koji je upu-tio Aleksandar Vučić veoma važan Da pokušamo da promenimo pri-stup koji do danas očigledno nije doneo rezultate ndash kaže u intervju za Novosadski reporter potpredsednik Srpske napredne stranke Milenko Jovanov

Ministru prosvete Mladenu Šarčeviću i direktoru Kancelarije za KiM Marku Đuriću u ponede-ljak je na administrativnom prela-zu Jarinje zabranjen ulazak na Ko-sovo i Metohiju Koliko je i ovakav potez prištinskih vlasti pokazatelj kome je zaista stalo od normali-zacije odnosa između Beograda i Prištine

ndash To je svakako jedan od pokazate-lja ali nažalost nije jedini Prištinski političari se očigledno plaše bilo ka-kvog pomaka u procesu normalizaci-je odnosa i pokušavaju taj proces da poremete ovakvim provokacijama jer u normalnim okolnostima njiho-va ekstremistička politika ne može imati efekta i potpuno je suvišna

Zašto po vašem mišljenju na ovakve provokacije kao i na one poput hapšenja na Veliku Gospoji-nu bolesnog srpskog starca Bogda-na Mitrovića u selu Mušutištu kod Prizrena međunarodna zajednica ne reaguje odlučnije

ndash Ne znam odgovor na to pitanje Temeljne vrednosti vodećih zemalja Evrope i sveta jesu sloboda kretanja i pravo svojine Već sam govorio o sprečavanju slobode kretanja Mar-ka Đurića i Mladena Šarčevića a u slučaju Bogdana Mitrovića radi se o tome da je njegovu kuću i imanje ko-mšija Albanac oteo i prisvojio a onda ga je prijavio za izmišljeni ratni zlo-čin kako bi ga sprečio da se vrati u svoju kuću i na svoju zemlju i kako bi zadržao oteto Baš zato očekujem da se međunarodna zajednica odlučnije suprotstavi provokacijama Prištine a ne da ćuti ili da se pravi da ne vidi o čemu se radi

Da li je moguće kosmetski

Samoproklamovane političke veličine u Srbiji nemaju ni najmanju ideju kakva bi mogla da bude politika prema Kosovu i Metohiji doduše one nemaju pojma ni šta bi s ekonomijom privredom međunarodnim odnosima

8 7 SEPTEMBAR 2017

Pred Osnovnim sudom u Novom Sadu pravosnažno okončan spor velike vrednosti

Državi vraćen 101 hektar atraktivne zemlje

U utorak je doneta pravosnažna presuda Osnov-nog suda u Novom Sadu kojom je u celosti raski-nut ugovor o korišćenju (zakupu) pašnjaka koji je zaključen između MZ Kać i privrednog druš-tva Sofija doo Sremska Kamenica povodom za-kupa 101 hektara zamljišta na 99 godina Time je ova velika i atraktivna parcela na samom izla-

zu iz Novog Sada prema Kaću vraćena državiMZ Kać je zastupao advokatski pripravnik Vladimir Savić koji

je zaposlen u advokatskoj kancelariji Srđana Miljkovića u Novom Sadu Savić je ovaj predmet vodio od samog po-četka do pravosnažnog okončanja

ndash MZ Kać je od Grada Novog Sada još 1995 godine dobila na korišćenje 101 hektar 35 ari i 23 kvadratna metra zemljišta shodno Zakonu o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje To zemljište proteže se od auto-puta kod Kać-ke petlje do Unimeta na ulazu u Kać Pre devet godina MZ Kać dala je ugovorom ovo zemljište u zakup odnosno korišćenje i to na 99 godina Međutim sud je ugovor poništio a presuda je 5 septembra postala pravosnažna jer se tuženi videvši sadržinu odluke odrekao prava žalbe ndash iznosi naš sagovornik

Kako kaže Savić osnov za raskid bila je pre svega ništavnost ugo-vora koji je zaključen suprotno imperativnim odredbama Zakona o poljoprivrednom zemljištu

ndash Naime ugovaranje zakupa na 99 godina suprotno je odredba-ma Zakona o poljoprivrednom zemljištu jer on dozvoljava mak-simalni zakup na 20 godina dok maksimalni zakup od 40 godi-na dozvoljava ukoliko će zemljište biti korišćeno radi izgradnje

ribnjaka i uzgoja ribe ndash objašnjava naš sagovornikPored toga ugovor nije bio zaključen između ovlašćenih subje-

kata ndash Naime zakoprimca je zastupalo neovlašćeno lice jer ono nikad

nije bilo upisano kao zakonski zastupnik ugovorne strane Sofija doo Pored ovog stoji niz ugovornih odredaba suprotnih tadašnjim propisima koje su takođe sud ali i punomoćnik suprotne strane realno sagledali ndash kaže Savić

Posebno napominjem da je ugovorena cena zakupa bila deseto-struko niža od realne tržišne cene ndash ističe naš sagovornik

ndash Prema ugovoru trebalo je da MZ Kać dobije 55 evra po hektaru za godinu dana zakupa dok je na tom mestu tržišna cena bila 550 evra Među-tim zakupoprimac do donošenja presude nikad nije isplatio nijednu ratu mesečnog zakupa Da-kle radi se o ukupnoj ugovorenoj sumi koja bi do danas iznosila oko 50000 evra od čega nikad ni dinar nije isplaćen ndash podseća Savić

Sam ugovor zaključen je i overen 4 aprila 2008 godine pred Opštinskim sudom u Novom Sadu

sudska jedinica Žabalj ndash Međutim sve do presude od pre nekoliko dana nijedna ugovor-

na odredba nije ispunjena ndash nikad nisu započeti radovi na ribnjaku nisu bili zaposleni stanovnici Kaća a zemljište je sve ove godine bilo u parlogu što je i konstatovala komisija MZ Kać Na ovaj na-čin vratili smo Gradu Novom Sadu 101 hektar ogromne vrednosti ndash ističe Savić

Podsetimo da je ovo zemljište na atraktivnom mestu na samom ulazu u Novi Sad uz auto-put koje će širenjem grada biti podobno za gradnju tržnih centara fabrika pa i stanova

Vraćeno zemljište je na samom ulazu u Novi Sad uz auto-put koje će šire-njem grada biti podobno

za gradnju tržnih centara fabrika pa i stanova

nsreporterrs

97 SEPTEMBAR 2017

Na gradilištu Žeželjevog mosta u toku je lansira-nje malog luka dugog oko 180 metara na sred-nji stub s petrovaradinske strane Prvi vozovi preko Žeželjevog mosta u Novom Sadu trebalo bi da krenu za četiri meseca najavili su pred-sednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i pot-predsednica Vlade Srbije i ministarka građevi-

narstva saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović prilikom obilaska radova

ndash Uprkos kašnjenju od tri do pet nedelja koje je izvođač najavio moramo priznati da poslednjih meseci postoje veliki napori da se nadoknadi sve ono što je propušteno prethodnih godina u realizaciji ovog važnog projekta Ovi radovi predstavljaju završne faze projekta izgradnje Žeželjevog mosta koji će u novembru biti osposobljen za pešački a u januaru naredne godine za železnički saobraćaj ndash rekao je Mirović i zaključio da na projektu više ne postoje problemi

ndash Verujem da ćemo najkasnije do ranog proleća uspešno završiti ovaj dugotrajni projekat i zatim svu pažnju posvetiti drugim već započetim Prvenstveno mislim na novu zgradu Radio-televizije Vojvodine rekonstrukciju Narodnog pozorišta u Subotici zatim na saobraćajnicu ZrenjaninndashŽabalj izgradnju sportskog kompleksa

Letenka ali i na druge ndash istakao je predsednik Pokrajinske vladeMihajlovićeva je napomenula da je Žeželjev most od velikog zna-

čaja jer je deo modernizacije pruge BeogradndashBudimpešta koja će umnogome doprineti Srbiji u pogledu prevoza robe i ljudi

ndash Žeželjev most je simbol jednog vremena ali će predstavljati i simbol moderne Srbije Na radove neće uticati vremenske prilike već će se odvijati redovno ove jeseni i zime ndash najavila je potpred-sednica Vlade Srbije

Kako je najavljeno kad bude montiran mali luk na redu je lansi-ranje velikog luka dužine 220 metara s novosadske strane Predvi-đeno je i da se po završetku gradnje Žeželjevog mosta preko Duna-va pokrene demontaža postojećeg privremenog montažnog mosta koja će trajati do februara naredne godine Investitor projekta je ldquoInfrastruktura Železnice Srbijerdquo a izvođač radova španski kon-zorcijum JV Azvi ndash Taddei ndash HortaCoslada

Mihajlovićeva je rekla i da je izdata građevinska dozvola za mo-dernizaciju pruge na deonici Stara Pazova ndash Novi Sad u okviru projekta modernizacije pruge BeogradndashBudimpešta

ndash Sve je spremno za početak radova krećemo za vreme Samita 16+1 u Budimpešti 24 novembra a finansiranje je iz ruskog kredita ndash objasnila je ministarka

Mirović U novembru pešice u januaru vozom preko ŽeželjaLansiranje malog luka preko Dunava

10 29 JUN 20177 SEPTEMBAR 2017

aktuelno

Loši meteorološki uslovi su nas usporili ali ne i porazili naše sorte i hibridi neće pokleknuti pred preprekama ndash kaže direktor Jan Turan

Jesenji Dan polja novosad-skog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo na Rimskim šančevima okupi gotovo dve hiljade domaćih i stra-nih posetilaca Institut je na oglednim poljima pri-

kazao ovogodišnje plodove kuku-ruza soje suncokreta šećerne repe ali i sve traženijih alternativnih kul-tura i organske proizvodnje koji su kako smo videli dosta dobro podneli sušu

Gosti iz celog sveta Direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo prof dr Jan Turan istakao je da Dan polja nije samo kratkotrajni susret poslovnih partnera i posetilaca već predstavlja i uvod u buduće dugoroč-ne odnose kao i negovanje postoje-ćih

ndash Izuzetno mi je drago što vidim da je i ova manifestacija odlično po-sećena naši gosti su stigli iz cele Sr-bije i inostranstva Kako nas je ove godine suša usporila ali ne i porazi-la posmatraćemo je kao još jedan u nizu izazova jer naše sorte i hibridi neće pokleknuti pred preprekama Istina je da će urod biti slabiji uku-pno gledano u celoj Srbiji izgubiće-mo oko 600 miliona evra zbog suše Najviše su pretrpeli soja i kukuruz tome su doprinele i ekstremno viso-ke temperature u protekla dva mese-ca Zajedničkim snagama međutim možemo da savladamo sve izazove i dalje uspešno radimo i sarađujemo Verujem da će naredne godine biti plodonosne ndash rekao je Turan

Šta donosi jesen Paor Dragan Medić iz Temerina ima zemlju u Tu-riji

ndash Loša godina bez kiše Za kuku-ruz nepovoljna kao i za soju Sun-cokret je nekako najbolje podneo tu sušu Sve zavisi od parcele do par-cele od domaćina do domaćina i od toga ko je kakvu tehnologiju prime-njivao Mojih dvadeset jutara zamlje kiše nije videla da žito prethodno nije dobro podnelo ne znam kako bismo preživeli Najviše sam pose-jao kukuruza imam i suncokreta ali ga još nisam skinuo Međutim već vidim da će prinosi biti desetkova-ni Kukuruza će biti i šezdeset posto manje nego prošle godine Suncokre-ta sam lane imao četiri i po tone po hektaru a ove godine ne znam hoće li biti i dve

Dragan Marjanović iz Banjana kod Uba kaže da je na Dan polja došao da vidi kako je podneo kukuruz i koje se sorte preporučuju za sledeću go-dinu

ndash Imam 15 hektara pod kukuru-zom a 11 je otišlo u silažu Na ta če-

Jesenji Dan polja novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo

Suša JeSamo JeDan u nizu izazova

autori Petar joksović i Miloš Dukić

29 JUN 20177 SEPTEMBAR 2017 11

tiri za branje imam novu francusku sortu bdquomajsadur 52rdquo u grupi 560 Nas dole suša je žestoko udarila pogoto-vo deo ubske opštine koji se naslanja na šabačku i vladimiračku Suncokret je još i rodio imaću preko dve tone lane je bilo oko tri To je bio rekord A ove 72 dana ni kapi kiše Naši trak-tori su mali 90 odsto na ovu sušu ne mogu ni da tanjiraju ni da oru Sve u svemu urod je prepolovljen Sad me zanima jesenja setva da li ćemo moći da se uskladimo s ovim cenama po-togovo s cenama pšenice

Sve se vidi Svi su mogli da obi-đu autentično uređene štandove i odeljenja istoimenih biljnih kultura s Instituta kao i izložbeni prostor Laboratorije za ispitivanje semena i Laboratorije za zemljište i agroeko-logiju Glavni utisak ipak bila je šet-nja kroz ogledna polja uz komentare stručnjaka odeljenja za strna žita za povrtarstvo i za krmno bilje Tač-no se moglo videti kako je na koju od bezbrojnih sorti i hibrida utica-la suša

Rukovodilac Odeljenja za soju dr Svetlana Balešević Tubić naglasila je da je ova godina bila nepovoljna ali da to za njih nije ništa novo

ndash Naših 136 priznatih sorti soje u Srbiji 155 u inostranstvu od kojih je 31 sorta na evropskoj sortnoj listi go-vore da iza tog uspeha stoji vrhunski tim naučnih radnika i stručnjaka iz Odeljenja za soju Spremni smo da pomognemo i zajedničkim snagama uz vrhunski adaptabilan sortiment soje doprinesemo da se ovako nega-tivni efekti suše i vrelih dana svedu na najmanju moguću meru ndash rekla je Tubićeva

Bez pritužbi na seme Rukovo-dilac Odeljenja za industrijsko bilje dr Vladimir Miklič istakao je da je suncokret zbog svojih morfoloških svojstava daleko bolje podneo sušnu godinu od drugih jarih biljnih vrsta

ndash Prošlogodišnji evropski rekord od 327 tona po hektaru neće se na-žalost ponoviti ove godine ali rod će biti dosta dobar Institut je ove godine jedini na tržištu Srbije po-nudio seme suncokreta tretirano s dva fungicida i insekticidom i time je ostvareno znatno povećanje pro-daje semena kako kod nas tako i u inostranstvu Sad smo među retkim proizvođačima koji nemaju pritužbu na seme ndash napomenuo je Miklič

Kako je istakao šećerna repa može podneti i teške uslove ali se ipak oče-kuje manji prinos nego a prošle go-dine

ndash Srećom prve analize iz naše la-boratorije pokazuju da će sadržaj šećera biti na višem nivou Zato vas

pozivam da pogledate novine koje je Odeljenje za industrijsko bilje pri-premilo kako biste ih sledeće godine probali na svojim njivama ndash podsetio je Miklič

Novi hibridi Za rukovodioca Odeljenja za kukuruz dr Milisava Stojakovića jesenji Dan polja je je-dinstvena prilika da stvaraoci u In-stitutu pokažu našim poljoprivred-nicima i svim posetiocima plodove svog rada

ndash Preko 50 hibrida kukuruza iz FAO grupe zrenja od 200 do 800 nalazi se na ovoj svojevrsnoj izlož-bi proizvoda Instituta a među njima su nosioci proizvodnje u Srbiji ali i u tridesetak zemalja sveta Kao novina na oglednom polju predstavljeni su i hibridi koji poseduju tolerantnost na herbicid bdquofokus ultrardquo ndash napomenuo je Stojaković

Dr Vladimir Sikora rukovodilac Odeljenja za alternativne kulture i organsku proizvodnju istakao je da mu je drago što Institut pored svog bogatog programa selekcije i seme-narstva daje značaj i alternativnim kulturama

ndash Ova vrsta proizvodnje sve je za-stupljenija i sve više pronalazi sta-bilno mesto u sistemu ratarske pro-izvodnje Snažno podržavamo sve ratare i povrtare zainteresovane za gajenje alternativnih kultura kao što su sirak metlaš sirak zrnaš duvan bundeve uljane tikve proso heljda i konoplja Pomoć stručnjaka ovog odeljenja uvek vam je na raspolaga-nju kako stručnim savetima tako i odabirom najboljeg sortimenta

Lakše uz Baneta Jesenji Dan polja svečano je otvorio član Grad-skog veća zadužen za privredu Milo-rad Radojević

ndash Velika mi je čast i zadovoljstvo da u ime Grada Novog Sada i u ime gradonačelnika pozdravim sve goste Institut za ratarstvo i povrtarstvo od velikog je značaja za poljoprivredu i privredu Novog Sada Vojvodine i Re-publike Srbije Sjajno je kad sarađuju nauka privreda i država kao i Grad i Institut Dokaz o tome svakako su i dostignuća Instituta na polju nauč-noistraživačkih radova za koja se zna širom sveta ndash rekao je Radojević

Gosti Dana polja bili su dugogodiš-nji prijatelji Instituta ndash domaći rata-ri strani poslovni partneri iz Irana Ukrajine Mađarske Grčke Rumuni-je Hrvatske BiH Slovenije Bugarske i Makedonije kao i ovlašćeni izaslanik Ambasade Ruske Federacije u Beo-gradu Uz brojne domaće poslovne partnere bili su i predstavnici Vlade Republike Srbije Pokrajinske vlade predstavnici Grada Novog Sada na-

čelnik Južnobačkog upravnog okru-ga Zadružnog saveza Srbije i Vojvo-dine predstavnici Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu te Novosad-skog sajma

Nakon zvaničnog otvaranja svi su pošli da obiđu oglede kukuruza suncokreta soje šećerne repe i al-ternativnih kultura a zatim je poče-lo druženje uz pesmu Baneta Krstića i Garavog sokaka

Suncokret je sušu nekako najbolje pod-neo Sve zavisi od parcele do parcele od domaćina do domaćina i od toga ko je kakvu tehnologiju primenjivaoDragan Medić iz Temerina

12 7 SEPTEMBAR 2017

Spomen-zbirka Pavla Beljan-skog u Novom Sadu specijali-zovana je muzejska ustanova koja poseduje proučava pu-blikuje i izlaže umetnička dela koja je sakupio jugoslo-venski diplomata i veliki ko-

lekcionar Pavle Beljanski (1892ndash1965) On je posebnim ugovorom o poklonu s Izvršnim većem AP Vojvodine u novembru 1957 go-dine zaveštao srpskom narodu svoju zbirku umetničkih dela slika skulptura tapiserija i crteža

Projekat Ive Kurtovića Ovu zna-čajnu kolekciju dopunjavao je do kraja živo-ta zaključno sa slikom bdquoVelika Izardquo Vlaha Bukovca i poklonio je gradu Novom Sadu Umetnička kolekcija Beljanskog smeštena je u posebno izgrađenom zdanju koje je pro-jektovao arhitekta Ivo Kurtović što je bila jedna od odredaba ugovora o poklonu Pavla Beljanskog Takođe je zahtevao da i sam uče-stvuje u izboru projekta i mesta gradnje te da prati njen tok Galerija je za javnost otvo-rena 1961 godine sa 173 umetnička dela

Pošto su nakon smrti Pavla Beljanskog 1965 njegovi naslednici poklonili Spomen-

zbirci slike nameštaj i lične predmete iz nje-govog stana odlučeno je da se oformi još je-dan izložbeni prostor tj dogradi jugoistočni deo Dograđeni aneks je realizovan prema projektu Katarine Babin i završen je sep-tembra 1966 kada je zgrada Spomen-zbirke drugi put otvorena za javnost Skladno je uklopljen u prethodni objekat ne narušava-jući njegovu osnovnu kompoziciju

Zaokružena celina Pavle Beljanski je gotovo celog života sakupljao umetnička dela Neposredno posle Prvog svetskog rata počeo je da prikuplja umetnička dela stranih majstora ali je ubrzo video da je to poza-mašni zahvat koji je napustio 1923 i okrenuo se sakupljanju dela srpskih umetnika Kolek-cija Pavla Beljanskog sastoji se od najzna-čajnijih dela srpske umetnosti nastalih od početka do sedme decenije 20 veka s nagla-skom na period između Prvog i Drugog svet-skog rata Upotpunjavajući zbirku do kraja života Beljanski je menjao njen sastav u želji da dobije zaokruženu celinu čiju osnovnu koncepciju sam objašnjava bdquoJa sam u zbirku uneo samo one slike koje predstavljaju lične intimne doživljaje slikara ukoliko su se slu-žili čistim slikarskim jezikom Taj se jezik

mora razumeti ili intuitivno osetitirdquo Danas kolekcija ima 185 dela 37 autora ndash

slika skulptura i tapiserija s najznačajnijim delima do sedme decenije 20 veka Kolekcija hronološki započinje delima prve genera-cije modernista ndash Nadežde Petrović Mila-na Milovanovića Koste Miličevića Mališe Glišića Ljubomira Ivanovića nastavlja se delima najvažnijih predstavnika naše umet-nosti između dva svetska rata ndash Save Šuma-novića Petra Dobrovića Ignjata Joba Iva-na Radovića Nedeljka Gvozdenovića Ivana Tabakovića Živojina Lukića Sretena Stoja-novića Rista Stijovića i dr kao i radovima stvaralaca druge polovine 20 veka ndash Petra Lubarde Jovana Bijelića Mila Milunovića Marka Čelebonovića Peđe Milosavljevića Milana Konjovića Zore Petrović Ljubice Sokić Stojana Aralice Nebojše Mitrića Milice Zorić

Pre otvaranja Galerije u Novom Sadu zbir-ka je bila izložena u Narodnom muzeju u Somboru od 1945 do 1952 i u Beogradu od 1952 do 1957 u Muzeju grada gde je neko-liko puta promenila postavku

Likovni ritam Najveći deo postavke Spomen-zbirke Pavla Beljanskog čine dela

Kolekcija trajne vrednosti za sve generacijeSpomen-zbirKa pavla beljanSKog živi 56 godina

Autor marija magdalena idei Trifunović

137 SEPTEMBAR 2017

iz kolekcionarevog legata Od ukupno 185 dela izloženo je 144 i to 120 slika 15 skul-ptura četiri crteža i pet tapiserija Sama postavka je koncipirana na specifičan na-čin Mada je s vremenom pretrpela prome-ne suštinski je očuvana ideja Pavla Beljan-skog da dela u postavci treba da povezuje jedinstvena nit likovnog ritma i prvenstve-no kolorističkog sklada a ne biografsko-istorijski ili neki drugi muzeološki princip S vremenom ovakva zamisao nije pretrpe-la znatne promene i inovacije Njena mo-dernost je i danas očigledna i relevantna u skladu s tendencijama izlagačkih politika zasnovanih na specifičnosti poetskog idej-nog tematskog ili nekog drugog koncepta Iako se u salama nižu slike i skulpture auto-ra različitih generacijskih pripadnosti njih objedinjuje jedinstvena ideja kojom se ru-kovodio Pavle Beljanski Prihvatajući načela Bogdana Popovića da su najviše vrednosti slikarstva bdquopoetsko osećanje prirode ukus mera i viša kultura savladana tehnika i ko-loristički darrdquo Beljanski smatra da bdquolikov-no stvaralaštvo podleže zakonima životardquo a njegove vrhunske vrline su spontanost harmonija i unutrašnja sadržina Poetiku slikarstva Beljanski je poredio s muzikom na čemu je zasnovao i koncepciju postavke dela iz svoje kolekcije bdquoNjihova osećajnost i njihova izražajna sredstva variraju od ka-mernog alegreta do krešenda u fortisimu gde dominiraju duvački instrumenti I sve se to sliva u polifoniju jedne epohe Verujem da su mnoga dela iz ove epohe dela trajne vrednosti i da će ih generacije koje dolaze predavati jedna drugoj u nasleđerdquo

Dva memorijala Pored dela iz legata Pavla Beljanskog izložbenu celinu upotpu-njuju još dva segmenta Memorijal Pavla Be-ljanskog i Memorijal umetnika Memorijal Pavla Beljanskog nastao je 1966 godine za-hvaljujući poklonu kolekcionarovih nasled-nika Smešten je u posebnom izložbenom prostoru na prvom spratu zgrade koji je na-knadno projektovan za ove potrebe prema nacrtu Katarine Babin Svečano otvoren 24 novembra 1968 godine osmišljen je kao re-konstrukcija životnog ambijenta Pavla Be-ljanskog s nameštajem slikama tapiserija-ma knjigama fotografijama dokumentima i ličnim predmetima velikog kolekcionara

Mada pripada Osnovnom fondu umetnič-kih dela Spomen-zbirke u ovom prostoru izložena je i slika Vlaha Bukovca bdquoVelika Izardquo Stilski potpuno uklopljena u kamernu postavku Memorijala ona je dobila idealno mesto kao vredno biografsko svedočanstvo među ostalim eksponatima koji neposredno svedoče o životu Pavla Beljanskog Nakon

rekonstrukcije prostora i restauracije svih eksponata Memorijal je svečano otvoren za javnost 19 juna 2003 godine na dan rođe-nja Pavla Beljanskog Taj datum se od tada redovno obeležava otvaranjem odgovara-juće izložbe

Planska nabavka Memorijal umetnika nastao je prema zamisli Pavla Beljanskog da svoju zadužbinu upotpuni portretima i au-toportretima svih umetnika zastupljenih u njoj a kao početna tačka poslužila su dela koja su se već nalazila u kolekciji poput auto-portreta Milana Milovanovića Zore Petro-vić Milana Konjovića i Ljubice Cuce Sokić kao i portret Koste Miličevića rad Živojina Lukića i portret Lize Križanić Ignjata Joba Uskoro je ideja Pavla Beljanskog prerasla u jasan koncept da se sakupljena galerija por-treta postavi u posebnom delu izložbenog prostora Spomen-zbirke

Nakon planske nabavke eksponata krajem šezdesetih godina Memorijal umetnika sve-čano je otvoren 1971 I u narednom periodu nastavilo se sa započetom praksom a te-žnja za stalnim obogaćivanjem ove kolekcije i danas predstavlja jedan od osnovnih zada-taka muzeja Pored portreta i autoportreta autora iz zbirke u najrazličitijim tehnikama ndash uljane slike skulpture crteži grafike ka-rikature itd ndash sastavni deo postavke Memo-rijala umetnika je i dokumentarni materijal o stvaraocima iz zbirke fotografije pisma lični dokumenti i predmeti koje su umetnici koristili tokom procesa stvaranja ndash četkice boje palete

Nove tehnologije Dr Jasna Jovanov dugogodišnja upravnica Spomen-zbirke Pavla Beljanskog kaže da od trenutka kada je otvorila vrata za publiku Spomen-zbir-ka bila je mesto gde su se sretali ljubitelji umetnosti istraživači kolekcionari umet-nici diplomate pripadnici različitih tradi-cija i interesovanja

ndash Sama kolekcija Pavla Beljanskog bila je

dovoljna da privuče pažnju sviju njih i na osnovu izloženih dela zasluži slavu najcelo-vitije i najznačajnije kolekcije srpske moder-ne umetnosti ndash navodi ona Prema njenim rečima u međuvremenu od oktobra 1961 godine kada su prvi gosti prilikom svečane ceremonije otvaranja obišli postavku prošlo je 56 godina i mnogo toga se promenilo naj-više navike ljudi Ona skreće pažnju na nove tehnologije a počelo je s tim da je u svaku kuću ušao televizor a potom i kompjute-ri i internet Umetnička dela koja su done-davno mogla da se posmatraju i analiziraju samo pod zaštitom galerijskih zidova sada se mogu posmatrati u svome domu putem njihovog sajta ndash ističe dr Jasna Jovanov

Ipak upravnica napominje da nije isti do-življaj kada se izložba obilazi u galeriji i kada se posmatra putem interneta jer nije pot-pun Po njoj gledanju izložbe od kuće uz po-moć savremenih tehnologija nedostaje živa komunikacija Ona navodi na nedostaje inte-raktivnost koja je posetiocu omogućena iz-borom kretanja u prostoru izborom odabira objašnjenja mogućnošću da na licu mesta dobije odgovore na sva pitanja ako i utisak o uticaju koji na umetničko delo ima izme-njeni kontekst koji se postiže kroz izložbe stručna vođenja projekcije filmova kompa-racija s književnošću muzikom scenskim umetnostima dakle ndash interdisciplinarni po-gled na celinu

Monografija Spomen-zbirke Zbog toga su od 1999 godine uveli praksu orga-nizovanja izložbi kroz koje su predstavljali autore i njihova dela duh vremena prve po-lovine 20 veka kolekcionare i njihove zbir-ke Konačno kako kaže Jasna Jovanov pred-stavili su i samog Pavla Beljanskog kome prema njenim rečima duguju zahvalnost što je omogućio da svi uživaju u njegovoj veličanstvenoj zbirci

Stručno osoblje ove galerije objavilo je i vodič kroz stalnu postavku kolekcije Pa-vla Beljanskog Priređena je i monografija Spomen-zbirke prva posle tačno trideset godina Ova knjiga posetiocima predstav-lja autore njihova dela samu zgradu i život kolekcije Pavla Beljanskog od njenog nastan-ka do današnjih dana Monografija je name-njena čitaocima koji ostaju verni klasičnoj knjizi i osećaju težinu koju ona ima kada se uzme u ruke objašnjava upravnica i kaže da je kompakt-disk namenjen onim čitaocima koji daju prednost čitanju s kompjuterskog ekrana Ipak Jasna Jovanov ističe da obe ka-tegorije korisnika treba motivisati da dođu i u sam izložbeni prostor na Trgu galerija u Novom Sadu pre nego što odluče da usmere pažnju na sadržinu knjige

Kolekcija trajne vrednosti za sve generacijeSpomen-zbirKa pavla beljanSKog živi 56 godina

Od ukupno 185 dela koliko je jugoslovenski diplomata i kolekcionar zaveštao srpskom narodu i Novosađanima izloženo je 144 i to 120 slika 15 skulptura četiri crteža i pet tapiserija

14 7 SEPTEMBAR 2017

Korisnicima donosim da oboje crteže koje potom izlažemo Sve ih raduje svaka nova priča o australijskom narodu i mnogo toga su dosad već naučili

U Dnevnom boravku Udru-ženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim oso-bama Grada Novog Sada (MNRO) Australijanka dr Paulina Jurkijević drži kre-ativno-edukativnu radioni-

cu o Aboridžinima Ta jedinstvena radionica je vrlo specifična i ekskluzivna budući da je Paulina 45 godina živela s domorodačkim au-stralijskim narodom i iz ličnog iskustva pre-nosi verodostojne podatke o Aboridžinima o njihovom načinu života kulturi slikarstvu muzici obrazovanju i zdravlju pa korisnici Dnevnog boravka imaju prilike da nauče i kori-ste likovnu tehniku aboridžinskih umetnika

Zahvaljujući Paulini i Gradu korisnici Dnev-nog boravka imaće izložbu 21 novembra na Spensu i tom prilikom će i Paulina izložiti abo-ridžinske predmete koje je sakupljala radeći s njima Biće to prava prilika za sve Novosađane da saznaju mnogo više o ovom narodu iz dale-ke Australije i da korisnici boravka predstave sugrađanima svoj umetnički rad

Humanitarka odmalena Paulina Jurki-jević je rođena u farmerskoj porodici odrasla je s dve sestre na selu i život u ruralnoj sredini nije joj padao teško

ndash Počela sam da radim kad sam imala osam godina Raznosila sam mleko čistila prodavni-ce i vrlo rano sam stekla radne navike Kasnije sam radila kao medicinska sestra u Severnoj Australiji gde žive Aboridžini Takođe sam radila i kao učiteljica a edukovala sam i dru-ge nastavnike da rade s njima i to 45 godina ndash kazala je Paulina

Prema njenim rečima svako pleme govori svoj jezik to su veoma male zajednice i ima ih po celoj severnoj Australiji a neki žive i u unutrašnjosti u pustinjskim delovima Ona ne govori njihov jezik jer je nemoguće da savlada preko 100 jezika Aboridžinske zajednice od-nosno plemena vrlo su zatvoreni i nezaintere-sovani da žive s drugima nikada nisu želeli da se asimiluju s drugim nacijama primitivni su poročni pošto su se odali alkoholu i kocki S druge strane potpuno su se saživeli s priro-dom od koje opstaju i koju svesno čuvaju

U Udruženju MNRO volontira Australijanka Paulina Jurkijević

Kreativno-edukativna radionica o Aboridžinima

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

157 SEPTEMBAR 2017

ndash Tamo sam se suočila i s tim da su roditelji u stanju da pojedu sve a da im deca ostanu gladna ndash navela je primer Paulina

Malo ko zna da Aboridžini ne primaju bele ljude u svoju zajednicu Paulina ima više zavr-šenih fakulteta i doktorsku diplomu i samo je zahvaljujući obrazovanju mogla da ode i radi u aboridžinskim plemenima Zbog svoje pre-danosti bila je prihvaćena među australijskim starosedeocima

Nepregledna prostranstva Tamo je upoznala i svog supruga koji se bavio izradom noževa za engleski dvor a između ostalog i za Aboridžine a radio je i u rudarskoj industriji Rođeni je Subotičanin a proveo je radni vek zajedno s Paulinom u plemenima Aboridžina Bio je proglašen za njihovog brata a ona im je bila sestra Taj status su stekli kako zbog svog humanitarnog rada i požrtvovanja tako i zbog toga što su ih prihvatili aboridžinski duhovni-ci s kojima su proveli mnoge godine

ndash Mi smo za njih niža rasa i recimo na te-ritoriji veličine Vojvodine bila su svega dva policija u službi Radila sam u jednom mestu koje je od najbliže prodavnice pekare frize-ra udaljeno 480 kilometara To su ogromna prostranstva bez urbane civilizacije Kad sam se doselila u Novi Sad sve mi je bilo blizu Iz Ribnjaka do Riblje pijace idem peške jer mi je to neverovatno mala razdaljina Novi Sad je mali grad koji sve ima za normalan život ndash ispričala je Paulina

Prosidba posle 18 sati Simijana sam srela i upoznala u Alekspringu gde sam ra-dila kao medicinska sestra kaže naša sago-vornica

ndash Bio je doček Nove godine a ja sam te veče-ri bila u noćnoj smeni U obližnjem restoranu smo upoznali muško društvo a među njima je bio i on Nakon proslave bio je ljubazan i odvezao me je kući Sutradan me je zaprosio ndash uz osmeh priča Paulina ndash U Novi Sad smo došli kad smo za 40 godišnjicu braka odlučili da krstarimo Dunavom Kad smo videli Petro-varadinsku tvrđavu odlučili smo da se doseli-mo kao penzioneri Kuću su kupili u Ribnjaku Međutim nakon kratkog vremena Simijanu su dijagnostikovali rak i nije izdržao Morala sam da se vratim u Australiju da ostvarim penziju i od pre četiri godine živim u Novom Sadu i bavim se humanitarnim radom ovde u Dnev-nom boravku ndash objasnila je Paulina

Osmeh je najveći dar Kaže da joj je Ljiljana Koković pomoćnica gradonačelni-ka pomogla da ostvari pravo na srpsko dr-žavljanstvo i preko nje je došla u MNRO či-jim korisnicima dvaput nedeljno priča priče o Aboridžinima

ndash Uglavnom im pričam priče koje sama pi-šem Mnogi Aboridžini su dobri ljudi školova-ni umetnici naučnici i žive u gradovima Ali većini treba pomoć Ovde u Dnevnom borav-ku koristim priliku da korisnike upoznajem s aboridžinskom kulturom i običajima To sam ceo život radila i dobro sam ih upoznala Ceo život sam pomagala ljudima Crteže koje ta-

kođe sama pravim donosim korisnicima da oboje te ih posle izlažemo Sve ih raduje sva-ka nova priča o australijskom narodu o kom su dosad već mnogo toga naučili Verujem da malo ljudi išta zna o narodu s kojim sam žive-la Ovde u boravku vole njihove crteže putem kojih su saznali mnogo o živom svetu tropske Australije

To je posebna tehnika bojenja i crtanja ndash Kultura Aboridžina koji žive u pustinjama

unutrašnjosti razlikuje se od kultura onih koji su nastanjeni na severu Australije Najsreć-nija sam kad vidim njihov osmeh dok slušaju priče dok ih učim kada mi donesu obojen cr-tež To mi je dovoljno da se uvek vratim i da se opet družimo Smatram da kad ljudi imaju neki problem to ih nikako ne sme sprečiti da rade ono što vole ndash kaže Paulina

Njena životna energija je ogromna iako ima

68 godina a rad u Dnevnom boravku je ispu-njava Smatra da je taj njen doprinos samo nastavak onoga čime se ceo život bavila za-jedno s pokojnim mužem Uči srpski koji za-sad slabo govori ume da čita i piše i to na ćirilici

Broj 182 8 septembar 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKDBroj 182 8 septembar 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

59dinara

DIJETA SA HLEBOM

PAZITE [TA PIJETEKalorije ulaze i na slam~icu

97

72

21

75

52

00

92

81

00

KRIŠKI DNEVNO

Alergiegraveni na ambroziju

za 8 nedelja oslabite 9 kgSELIDBA BEZ STRESA

Kako dadopuniteKUĆNI

BUDŽET

Savet

PRIRODNIH NA^INAZA LICE BEZ BORA7

IVOTNA PRAVILAUSPE[NIH ENA

Slatka romantika

KRIŠKI DNEVNOKRIŠKI DNEVNOKRIŠKI DNEVNOza 8 nedelja oslabite 9 kgza 8 nedelja oslabite 9 kg12

Paulina je završila nekoliko fakulteta i doktorirala 45 godina je živela s domorodačkim australijskim narodom i iz ličnog iskustva korisnicima Dnevnog boravka prenosi verodostojne podatke o Aboridžinima o njihovom načinu života kulturi slikarstvu muzici obrazovanju i zdravlju

16 7 SEPTEMBAR 2017

7 SEPTEMBAR 2017 17

18 7 SEPTEMBAR 2017

197 SEPTEMBAR 2017

Proteklih dana na Trgu slobode snimane su ma-sovne scene budućeg ru-skog serijala bdquoAmbasa-dardquo Kako smo saznali na snimanju radi se o seriji koja će ličiti na svetski

špijunski bestseler bdquoBornov identitetrdquo Roberta Ladlama po kom je snimljena istoimena filmska trilogija u režiji Daga Limana

Na snimanju je učestvovalo oko 300 statista koji su bili na proslavi 16 godine Dana državnosti izmišljene ruske zemlje Kaledonije Na trgu su bile postavljene tezge masa ljudi je šetala a među nji-ma su bili i animatori pajaci folklorna grupa jedan poni i dva policijska konja Pored scena sa statistima koje su bile potpuno vesele i razdragane u sveča-nom ambijentu drugog dana snimani su i akcioni kadrovi s jednim od ruskih glumaca

Za slučajne prolaznike naročito za tu-riste bilo je pravo iznenađenje i atrak-cija da posmatraju kako na trgu ispred tržnog centra bdquoApolordquo u improvizova-nom kafiću hapse mladića koji je dotad u opuštenoj situaciji sedeo s devojkom pio piće i razgovarao Osim na ovoj lo-kaciji prethodnih dana u Novom Sadu su snimljeni kadrovi i u Dunavskoj ulici a pre toga filmadžije su radile i u centru Sremskih Karlovaca Ekipa serijala seli se u Pančevo gde nastavlja rad

Sredinom avgusta serija bdquoAmbasadardquo snimana je na Dorćolu u Višnjićevoj i Si-minoj ulici kao i u dvorištu zgrade u Ni-kole Spasića Pre dolaska u našu zemlju ruska filmska ekipa snimala je nekoliko meseci u Rusiji i kako smo saznali tamo je snimljeno 75 odsto materijala i to u enterijeru a kod nas se radi isključivo eksterijer

Serija se radi u rusko-srpskoj kopro-dukciji a kod nas je snimanje organi-zovala producentska kuća bdquoArchangel Studiordquo iz Beograda osnivača Miloša Bi-kovića i Miodraga Radonjića s ciljem da se promovišu kulturne veze između Ru-sije i Srbije kroz kinematografska i televi-zijska ostvarenja U Srbiji su na projektu angažovani glumci uglavnom iz Rusije Vitalij Kiscenko Viktorija Tolstogano-va Anton Kuznjecov Ekatarina Volkova i Aleksandar Versinin ali su zastupljeni i domaći glumci Nebojša Milovanović Nenad Maričić i Vaja Dujović

Ruski triler u Novom Sadu

Novosadski reporter na snimanju serije bdquoAmbasadardquo

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

Policija tokom septembra tradi-cionalno pojačava kontrolu sa-obraćaja u blizini svih škola u Srbiji kako bi sve vozače upo-zorila na početak nove škol-ske godine i mališane koji prvi put polaze u školu Podsetimo

odmah vozače da je i prema starom Zakonu o bezbednosti u saobraćaju u zonama škola naj-veća dozvoljena brzina bila 30 kilometara na sat Pored toga nov zakon predviđa da pešački prelazi pored škola budu zaštićeni ogradama i obeleženi dodatnom signalizacijom

Dvostruka pomoć S početkom nove školske godine i novosadski saobraćajni po-licajci zajedno s kolegama opšte nadležnosti otpočeli su akciju pojačane kontrole i reguli-sanja saobraćaja na putevima i ulicama u zo-nama sa školama

ndash Saobraćajci će u vreme kada deca dolaze i vraćaju se iz škole biti na raskrsnicama u bli-

zini osnovnih škola Najugroženiji su najmla-đi sugrađani pogotovo oni koji polaze u prvi razred i njima treba posvetiti najviše pažnje Prvenstveno to važi za bezbedan prelaz pre-ko kolovoza ali policajci im govore i kako da najbrže i najbezbednije dođu do odredišta Naša akcija trajaće tokom celog septembra ali ako bude potrebeno možemo je i produžiti Ne treba posebno isticati da će svi vozači koji prekorače brzinu ili načine drugi prekršaj biti pod udarom represivnih mera ndash ističe zamenik

komandira Saobraćajne policijske ispostave bdquoZapadrdquo PU Novi Sad Milan Dražić

Pored toga što pružaju pomoć na trotoari-ma i raskrsnicama policajci ovih dana pose-ćuju učenike u školama i drže im predavanja o bezbednosti u saobraćaju Da bi deca bila još zaštićenija u blizini novosadskih škola policija je u avgustu ispitala kakvo je stanje horizon-talne i vertikalne signalizacije dok se Grad Novi Sad pobrinuo da zebre budu osvežene novom bojom

Opasnosti vrebaju Bezbednost je jed-na od obaveznih tema u novosadskoj Srednjoj medicinskoj školi bdquoSveti Arhangelrdquo a u sep-tembru je u prvom planu saobraćaj

ndash Prvi časovi odeljenskog starešine u svim našim odeljenjima posvećeni su objašnjenjima i uputstvima koja dajemo našim učenicima u vezi s njihovom bezbednošću u saobraćaju Nalazimo se na Trgu Marije Trandafil u sta-rom delu grada gde su uglavnom jednosmer-

20

Autor Miloš Dukić

Prvi časovi odeljenskog starešine u svim našim odeljenjima posvećeni su objašnjenjima i uputstvima koja dajemo učenicima u vezi s njihovom bezbednošću u saobraćajuIris Petrović

7 SEPTEMBAR 2017

Pored toga što pružaju pomoć na trotoarima i raskrsnicama policajci ovih dana učenicima u školama drže predavanja o bezbednosti u saobraćaju

Septembar ndash mesec bezbednosti učenika u saobraćaju

Veliko iStražiVanje noVoSaDSkog rePortera kakva je bezbednost u novosadskim školama

21

ne ulice ali bez obzira na to učenici treba da budu oprezni Svi znamo koliko su deca ži-vahna u tim godinama a relativno slabiji sa-obraćaj nego u drugim delovima grada može da ih zavara i opusti Pored toga decu upo-zoravamo da je pored nas parkiralište i da s njega uvek može iznenada izaći vozilo Uz ta detaljna upustva na čosovima svaki nastav-nik na kraju školskog dana po završetku časa upozori učenike da pažljivo izađu iz škole i isto tako prelaze ulice do kuće ndash ističe direktorka Iris Petrović

Pored nastavnika roditelji takođe mora-ju brinuti o bezbednosti dece svakako naju-groženijih učesnika u saobraćaju Od kuće do škole i u povratku novosadski mališani često prolaze više ulica i semafora od onih na peri-feriji grada pa sve do najopterećenijih kao što je raskrsnica kod Futoške pijace

Levo pa desno Pravila ponašanja u sao-braćaju znaju se već decenijama ali nikad nije loše ponovo ih čuti pogotovo što ima i novih koja su donele moderne tehnologije Koliko je to važno dovoljno govori podatak da su naši mališani dva i po puta ugroženiji u saobraćaju od vršnjaka u Švedskoj a dvaput su ugroženi-ji od proseka zemalja Evropske unije Takve rezultate dala je opširna analiza a kao bitan parametar uzet je podatak o broju stradale i povređene dece u saobraćaju na milion sta-novnika

Pritom treba imati na umu da sva objaš-njenja i upozorenja odraslih malo vrede ako deca vide da se odrasli ponašaju drugačije od onog kako pričaju A uz ona o zelenom svetlu na semaforu i obeleženom pešačkom prela-zu deci treba posebno reći da uvek prvo po-gledaju levo pa zatim desno i da ulicu pređu samo ako su vozila daleko Ako nisu treba da sačekaju da sva vozila prođu i nikada ne smeju pretrčavati na drugu stranu Posebno imajte na umu da deca mlađa od 12 godina nedovolj-no dobro procenjuju udaljenost automobila i vreme koje im je potrebno da pređu ulicu a uz to su im pažnja i periferni vid slabiji nego kod odraslih

Bez slušalica i mobilnih Kada pored kolovoza nema trotoara hoda se levom stra-nom ulice dok je na trotoaru sasvim suprotno ndash ide se desnom stranom Posebno treba po-navljati mališanima da ne stavljaju slušalice u uši dok su na ulici i da ne koriste se mobilni dok prelaze na drugu stranu kolovoza

I za male bicikliste vrede mnoga upozore-nja

ndash Kaciga u vožnji je obavezna duga kosa se vezuje da ne pada u oči nema utrkivanja s dru-gim biciklistima obuća ne sme biti previše ko-motna da ne bi spala dok se okreću pedale ne vozi se ni sa širokim nogavicama niti noću i po magli treba izbegavati ulice s gustim sao-braćajem a po nepoznatim ulicama se ne juri već vozi pažljivije

Barijere uz elektronsku identifi-kaciju Uz saobraćaj Grad Novi Sad brine i o ukupnoj bezbednosti učenika Povodom početka školske godine i prezentacije projek-

ta postavljanja tehničkih barijera za ulazak u školska dvorišta uz elektronsku identifikaciju član Gradskog veća zadužen za obrazovanje mr Vladimir Jelić posetio je Osnovnu školu bdquoŽarko Zrenjaninrdquo To je prva novosadska ško-la s takvom barijerom

ndash Nastavlja se trend povećanja broja učeni-ka prvog razreda u Novom Sadu a ove godine ih je 300 više nego lane Sve osnovne i sred-nje škole spremne su za rad i danas su kre-nule s redovnom nastavom Bezbednost dece biće prioritet i ove školske godine Statistike su pokazale da se slučajevi vršnjačkog nasi-lja najčešće dešavaju u školskom dvorištu a učesnici nisu učenici škole Uvođenjem teh-ničke barijere želimo da sprečimo ulazak u dvorište onima kojima tu nije mesto U škol-sko dvorište moći će da uđu samo učenici koji imaju identifikacionu karticu i na ovaj način

očekujemo da će se smanjiti stopa vršnjačkog nasilja Ukoliko ovaj pilot-projekat pokaže do-bre rezultate biće primenjen i na druge škole ndash rekao je Jelić

Kako je rekao na insistiranje gradonačel-nika školska dvorišta biće otvorena posle na-stave za sve građane koji su se i dosad bavili sportom

Kokos kocke sa borovnicama Američka pita sa ribizlama Penasti kolač sa grožđem

Broj 7 Godina VII 50 dinara CG 075 EUR BiH 150 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

POSLASTICE SA VOĆEM

9 772217 55201 6

Knedle sa šljivama

Slana i slatkaZimnica

Projekat Stanje bezbednosti učenika u novosadskim školama

sufinansiran iz budžeta Republike Srbije ndash Ministarstva kulture

i informisanja uz obaveznu napomenu Stavovi izneti u tekstu

nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

7 SEPTEMBAR 2017

22 7 SEPTEMBAR 2017

Драги суграђани

Молимо вас да на време плаћате рачуне за грејање и тако обезбедите топлину својих домова током зимских дана

Само заједничким одговорним понашањем можемо унапредити квалитет становања a нашем Новом Саду осигурати место у друштву уређених европских градова

Захваљујемо се свим Новосађанима који су препознали значај несметаног функционисања комуналног система и редовним измирењем својих обавеза омогућили нашем граду да се развија и иде путем свеопштег напретка

Ваша Новосадска топлана

nsreporterrs

237 SEPTEMBAR 2017

U Galeriji Matice srpske otvorena je izložba bdquoPeđa Đaković ndash 30 godina

stvaralaštvardquo i trajaće do 24 septembra Posebno mesto u opusu ovog umetnika zauzimaju slike i crteži posvećeni stra-dalničkim podvizima srpske vojske u Pr-vom svetskom ratu golgoti srpskih isto-

rijskih zbivanja herojskom i nadljudskom ali i žrtvi kao civilizacijskom uzusu Đa-ković je izlagao Češkoj SAD Nemačkoj Holandiji Španiji Engleskoj Dobitnik je više nagrada bdquoTerezinrdquo glavna nagrada (1986) Prva nagrada Akademije likov-nih umetnosti u Pragu (1988) Specijalna

nagrada za slikarstvo praške Akademi-je umetnosti bdquoMasarikrdquo (1995) nagra-da bdquoSalvador Dalirdquo za slikarstvo (1996) Nagrada za slikarstvo Evropskog kruga Franca Kafke (1997) Njegova dela nalaze se u značajnim umetničkim kolekcijama širom sveta

Izložba Peđe Đakovića u Galeriji Matice srpske

Privredna komora Vojvodine poslednje dve nedelje imala je mnogobrojne aktivnosti naročito u obla-sti međuregionalne saradnje Tako je predsednika PKV-a Boška Vučurevića i zamenika generalnog sekretara Bojanu Miljuš ugostio predsednik Pe-čujsko-baranjske trgovinsko-privredne komore dr Tamaš Šikfei sa saradnicima Na sastanku je do-

govoreno uspostavljanje saradnje između dveju komora naročito u oblasti poljoprivrede i turizma Saradnja će obuhvatiti i ostale grane privrede i to zajedničkim radom na različitim projektima ali i nastupanjem na raznim sajmovima i manifestacijama

Predsednik Vučurević pozvao je delegaciju pečujske komore da poseti PKV i predstojeći Sajam turizma u Novom Sadu što je sa za-dovoljstvom prihvaćeno Tom prilikom Vučurević je dao intervju dr Predragu Mandiću iz Srpske redakcije Mađarskog radija u Pečuju

ndash Mađarska je dobar primer razvoja banjskog turizma ne samo u našem regionu već u celoj Evropi Vezuje nas kompatibilnost dveju privreda ndash voćarstvo vinarstvo i ratarstvo zatim metalska indu-strija turizam Kako je Mađarska već dosta dugo u EU iskustvo koje imaju županija Baranja i Pečuj biće vrlo značajno za naše pri-vrednike ndash istakao je Vučurević

U organizaciji PKV-a i Privredne komore županije Čongrad u Segedinu održan je Mađarsko-srpski poslovno-turistički forum Delegaciju PKV-a činili su predstavnici Turističke organizacije Voj-vodine turističkih organizacija lokalnih samouprava turističkih agencija smeštajnih kapaciteta vinara i salašara i JP za upravljanje putničkim pristaništem i marinom bdquoApatinrdquo Prisutne su pozdra-vili predsednik PK Čongrad Pal Nemeši zamenik gradonačelnika Segedina dr Laslo Šoljmoš i ambasador Republike Srbije u Mađar-skoj Rade Drobac

ndash U Mađarskoj se nedovoljno zna o Srbiji i njenim turističkim potencijalima i zbog toga je važno da se radi na međusobnom po-vezivanju turističkih agencija ndash rekao je Drobac

Miljušova je istakla da PKV i Trgovinsko-industrijska komora županije Čongrad imaju tradicionalno dugogodišnju dobru sarad-nju

ndash Ukupna privredna saradnja s Mađarskom poslednjih godina neprekidno raste s blažim oscilacijama Prošle godine robna raz-mena s Mađarskom povećana je za 61 odsto Od januara do juna ove godine premašeni su polugodišnji rezultati robne razmene za prošlu godinu pa očekujemo da će i 2017 biti tako

U Gornjoj Radgoni u Sloveniji održan je 55 Međunarodni poljo-privredno-prehrambeni sajam bdquoAgrardquo gde je predstavljen sistem zaštite i promocije poljoprivredno-prehrambenih proizvoda a sa-jam je pratila sekretarka Udruženja poljoprivrede PKV-a Jelena Drobnjak

Privredna komora Vojvodine bila je domaćin delegaciji Depar-tmana Val Doaz u Francuskoj koja je bila s predstavnicima Grada Novog Sada

ndash Regionalna saradnja jedna je od ključnih aktivnosti PKV-a jer se na taj način otvaraju nova tržišta i povezuju privredni subjekti ndash istakao je Vučurević

Francuzi su bili vrlo zadovoljni prijemom u PKV-u i najavili su da postoji prostor za saradnju kako s Gradom tako i sa PKV-om i Po-krajinom Potpredsednik Privredne komore Departmana Val Doaz Kristof Mašar predložio je da se ozvaniči saradnja između dveju komora što je predsednik Vučurević sa zadovoljstvom prihvatio U razgovoru je istaknuta i mogućnost dolaska potencijalnih fran-cuskih investitora u Srbiju odnosno u AP Vojvodinu

PKV najavljuje i Srpsko-mađarski poslovno-turistički forum u okviru bdquoDana Vojvodine u Budimpeštirdquo koji će biti održani u Amba-sadi Republike Srbije 15 septembra u organizaciji PKV-a Ambasade RS u Mađarskoj Mađarsko-srpskog poslovnog saveta i Turističke organizacije Vojvodine PKV će kao svoje počasne goste pozvati predstavnike Privredne komore županije Čongrad i Pečujsko-ba-ranjske trgovinsko-privredne komore

Dani Vojvodine u Pešti 15 septembraBogata međuregionalna aktivnost Privredne komore Vojvodine

24

historia magistra vitae est

7 SEPTEMBAR 2017

Put za Montevideo PeroM novinara bdquoilustrovanog vreMenardquo iz 1930 godine

U orahovoj ljUsci na

sredozemnom morU

VeličanstVena sVetska izložba u barseloni s paViljonima najraznoVrsnijih stiloVa počeV

od danske seoske kuće do modernističkog jugosloVenskog paViljona od drVeta zaoštraVala je

sliku o saVršenom dopunjaVanju kulture i prirode

Pre 87 leta fudbalska reprezentacija Kra-ljevine Jugoslavije na prvom Svetskom prvenstvu u fudbalu u Montevideu osvo-jila je četvrto mesto

prema zvaničnim podacima Fife Po-znato je da utakmica za treće mesto nije igrana pa je tek 1986 godine od-lučeno da su Amerikanci uzeli bron-zu jer su imali bolju gol-razliku od Jugoslovena

Bronza je naša Međutim no-vosadski advokat Kosta Hadži sin vođe puta naših igrača u Urugvaj dr Koste Hadžija tvrdi da smo bili treći i kao dokaz prilaže ono što Ameri-kanci nemaju ndash bronzanu medalju sa Svetskog prvenstva u Urugvaju 1930 godine

ndash U oba polufinala rezultat je bio neverovatan ndash 6 1 Mi smo izgubili od Urugvaja a SAD od Argentine Po-tom je u finalu pobedio domaćin i po-stao svetski prvak Zbog nedostatka novca utakmica za bronzanu medalju nije ni odigrana pa je po tadašnjim pravilima nama pripalo treće mesto jer smo u polufinalu izgubili od ka-snijeg pobednika prvenstva Zato je moj otac doneo bronzanu medalju jednu jedinu jer za igrače i trenere

257 SEPTEMBAR 2017

nisu ni napravljene Otac je doneo i bedž s natpisom bdquodelegatordquo a oboje je dobio kao vođa puta naše fudbalske ekspedicije ndash kaže Hadži

Neviđena lakrdija Sva tadaš-nja jugoslovenska štampa prenela je konačne rezultate iz Urugvaja i lepo se može videti tabela na kojoj smo treći a Amerikanci četvrti

Podsetimo se ukratko tih dana Na prvenstvu je bilo 12 reprezentacija podeljenih u četiri grupe Pobedili smo Brazil i Boliviju i na veliko izne-nađenje prošli u polufinale

Tamo je usledila katastrofa ali kako Na stadionu Sentanario pove-li smo sa 1 0 pogotkom Đorđa Vuja-dinovića a zatim glavni igrač posta-je brazilski sudija Almeida Priznaje Urugvajcima dva neregularna gola a onaj za 2 1 tolika je lakrdija da se na nju javnost podseti uoči svakog svet-skog prvenstva kao potpuno nevero-vatne fudbalske epizode poput one s pravim pravcatim ratom iz 1969 go-dine između Hondurasa i Salvadora koji je izbio zbog kvalifikacijske uta-kmice za svetsko prvenstvo

Dupli pas s policajcem Naime nakon lošeg napada domaćina lopta je izašla u gol-aut i doskakutala do nogu lokalnog policajca Za fudbalom je krenuo naš golman Jakšić koga su novinari u Montevideu zbog sjajnih odbrana u prvim susretima već pro-zvali El Gran Milovan Umesto da loptu preda Jakšiću policajac je na zaprepašćenje naših reprezentativaca i buran smeh odobravanja gledalaca dodaje svom igraču Anselmu Kaže-mo igraču jer bi ipak bilo preterano ga nazovemo policajčevim saigračem mada se u stvarnosti tako zbilo

Anselmo se verovatno jedini na te-renu nije zbunio već je poslao lop-tu u prazan gol Nikakva uveravanja naših igrača nisu pomogla sudija je pokazao na centar Almeida se nije na tome zaustavio ubrzo je poništio čist gol našim igračima i oni su shva-tili da je utakmica rešena mnogo pre nego što su istrčali na teren Uosta-lom posle se po Montevideu manje-više javno pričalo da je Almeida dobio 500 dolara da sudi u korist domaćina što mu je bilo dovoljno da kupi dobar automobil

Bojkot reprezentacije Bilo kako bilo ni Jugoslavija ni Srbija nikad nisu bile uspešnije na svet-skim fudbalskim prvenstvima posle ovog A poznato je da su na put preko Atlantskog okeana krenuli samo igra-či beogradskih klubova Jugoslavije BSK-a i BASK-a te trojica fudbalera iz francuskih klubova jer su fudbalski podsavezi Zagreba Splita Sarajeva i

Subotice bojkotovali reprezentaciju O pripremama za Svetsko prven-

stvo u Urugvaju i samom nastupu na-ših igrača snimljeni su serija i film a mi vam donosimo autentičnu novi-narsku reportažu s putovanja brodom od Francuske do Brazila Objavljena je u beogradskom časopisu Ilustrova-no vreme u broju od 4 jula 1930 go-dine ali nažalost ime autora teksta ni fotografija nije navedeno

Prisna i svoja Orahova ljuska u kojoj se naša fudbalska ekipa 20 juna iz Marselja otisnula na daleki prekoo-keanski put za Južnu Ameriku i nije bila tako mala ndash počinje tekst u Ilu-strovanom vremenu

ndash Ljuska se zvala bdquoFloridardquo rađena je 1926 godine u čuvenom francu-skom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne dužine od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo ljuska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad mor-skog dna Ugodna sa svojim spratnim kabinama divnim salonima i trpeza-rijama bdquoFloridardquo nam je ubrzo posta-la nekako prisna i gotovo svoja ndash pisao je novinar Ilustrovanog vremena

Mali izvlači velikog Na njoj smo našli naše večite prijatelje Fran-cuze

ndash Od prvih momenata prema mla-dim jugoslovenskim sportistima izaš-

bdquoFloridardquo je rađena 1926 u čuvenom fran-cuskom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne duži-ne od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo lju-ska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad morskog dna

li su sa svojom poznatom prostosr-dačnošću i otvorenim simpatijama Naš generalni konzul u Marselju Adžemović s Mirkovićem pozdravio nas je na brodu i kao stari moreplo-vac svojim pričama prosto raspalio želju da se otisnemo na veliku baru Otisnuli smo se oko pet sati posle podne iz marseljske luke ali nismo bili sami Pratila su nas dva brodića jedan spreda a drugi pozadi cimali su nas i naprezali dok našu bdquoFloridurdquo nisu izvukli iz čitave gužve brodova Uostalom to je sudbina svih velikih ndash da ih mali izvlače na čistinu

Zaplovili smo ubrzo po širokom staklastoplavom Sredozemnom moru i gledali kako se velika i hučna luka Marselja gubi u izmaglici

ndash Našu ekipu činili su igrači Jak-šić Ivković i Hrnjiček iz ekipe Soko Spasojević i Đokić iz Jugoslavije Mihajlović Stojanović Tomić in-ženjer Arsenijević B Marjanović Tirnanić Vujadinović i Najdanović iz BSK-a Sekulić iz pariskog klu-ba Franse Stefanović i Ivica Bek iz francuskog Seta kao i vođe puta dr Andrejević Kosta Hadži i inženjer Simonović Dopisnik Bora Jovano-vić našu četu uvećao je na brojnu snagu od 21

Prema Gibraltaru Razuzuri-li smo se i prvu noć na brodu pres-pavali kao zaklani posle trodnevnog drmusanja po vozovima

ndash Prvo jutro nas je dovelo u Barse-lonu Svi su impresionirani lepotom toplog španskog grada Veliki au-tobus za dva sata jurnjave pokazao nam je kao u kakvom filmu sve zna-menitosti ovog najlepšeg grada na Sredozemlju Veličanstvena Svetska izložba s paviljonima najraznovrsni-jih stilova počev od danske seoske kuće do modernističkog jugosloven-skog paviljona od drveta zaoštravala je sliku o savršenom dopunjavanju kulture i prirode

Ispraćeni igrom andaluske tem-peramente grupe otisnuli smo se u podne od ovog prvog pristaništa i uskoro je bdquoFloridardquo zaplovila pre-ma Gibraltaru ostavljajući živopisni španski grad da sagoreva u svojim vrelim podnevnim bojama

Kraj u sledećem broju

26 7 SEPTEMBAR 2017

INTERVJU

Dr Mirjana Radanović je docent na Departmanu za hemiju biohemiju i zašti-tu životne sredine Prirod-no-matematičkog fakulte-ta Univerziteta u Novom Sadu U naučnoistraživač-

kom radu bavi se sintezom fizičko-hemij-skom i strukturnom karakterizacijom kom-pleksa prelaznih metala s biološki aktivnim Šifovim bazama

Član je Srpskog hemijskog društva Srp-skog kristalografskog društva Evropske kristalografske asocijacije i Kluba mladih hemičara Srbije kao i marketinškog tima departmana i učestvovala je na gotovo svim manifestacijama promocije departmana i fakulteta Za uspeh u promociji PMF-a 2013 godine dobila je nagradu bdquoPMF ndash to sam jardquo

Grupa bdquoKristalografrdquo bavi se reng-denskom strukturnom analizom biološki aktivnih molekula koristeći kao osnovnu metodu difrakciju x-zraka na monokri-

stalu Šta je vaše konkretno polje istra-živanja

ndash Jedinjenja koja ispitujemo pripadaju različitim klasama te mogu imati i veo-ma raznoliku potencijalnu primenu Kao najinteresantnije grupe jedinjenja izdvo-jila bih komplekse metala kao potenci-jalne citostatike lekove protiv dijabete-snih komplikacija katalizatore u važnim organskim reakcijama PLED materija-le zatim steroide razne antioksidanse i sl Najjednostavnije rečeno mi pomo-ću difrakcije x-zraka na monokristalnom uzorku dobijamo njegov otisak prsta na osnovu kojeg generišemo informacije o prostornom rasporedu atoma u tom kri-stalu tj njegovu strukturu

Šta očekujete od istraživanjandash Kao što je to u nauci uvek slučaj nijedna

disciplina iako samostalna ne funkcioniše zasebno Zato je kristalografija neraskidivo povezana s hemijom fizikom mineralogi-jom mikrobiologijom medicinom itd Put jednog našeg istraživanja počinje od sinteze

željenog jedinjenja na čemu radi hemičar sintetičar Neretko se dešava da korišćeni sintetski put ne rezultuje nastajanjem oče-kivanog jedinjenja pa ukoliko se radi o kri-stalnom proizvodu upravo su kristalografi ti koji nesumnjivo rešavaju dilemu o tome šta je dobijeno Nakon sinteze sledi fizičko-hemijska karakterizacija dobijenog proizvo-da reakcije (elementalna spektroskopska elektrohemijska analiza i slično) te kao kru-na rendgenska strukturna analiza

To je kraj tog istraživanja odnosno ispitivanja

ndash Ne Okarakterisano jedinjenje putuje i dalje na razna biološka ispitivanja ispitiva-nja optičkih svojstava i sličnog Kako naša ispitivanja imaju fundamentalan karakter ono što mi očekujemo kao krajnji ishod ne mora da predstavlja i kraj mogućnosti pri-mene nekog jedinjenja Jer ako malo bolje pogledamo većina velikih otkrića je slučaj-na te razni širokoprimenjivani lekovi nisu sintetisani u svrhe u kojima su se pokazali kao najefikasniji

Cisplatina najčešće korišćen Citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks platine ima antitumorsko dejstvo

Većina velikih otkrića je slučajna

U sUsret Noći istražiVačadoc dr Mirjana Radanović sa PMF-a

277 SEPTEMBAR 2017

Koliko su vaša ispitivanja aktuelna i važna u svetu nauke odnosno kod nas

ndash Svako novo jedinjenje je važno jer ne-kad ne možemo ni naslutiti koliku moć kri-je Na primer cisplatina najčešće korišćen citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks pla-tine ima antitumorsko dejstvo Određivanje strukture ovog kompleksa pomoglo je u da-ljem dizajniranju novih citostatika koji će imati širi spektar delovanja i manju toksič-nost Ovi ciljevi nažalost još nisu potpuno ostvareni ali ako uzmemo u obzir složenost pomenutih istraživanja jasno je da u ovoj oblasti ima još mnogo nepoznanica čije ra-zumevanje iziskuje vreme

Koje su vaše naučne i poslovne am-bicije

ndash Pre par godina počeli smo da sarađu-jemo s kolegama s Instituta za fiziku u Ze-munu i Instituta bdquoDemokritosrdquo u Atini koji ispituju optičke osobine kompleksnih jedi-njenja koja mi sintetišemo i strukturno ka-rakterišemo Neka su se izdvojila kao veo-ma interesantna za primenu u oblasti PLED materijala Volela bih da proširimo i učvr-stimo ovu saradnju u okviru nekog među-narodnog projekta Uz to volim da verujem da će nas naši rezultati nadživeti i možda će neki od njih nekome u dalekoj budućnosti mnogo više koristiti nego nama sada Kao što umetnici žive kroz svoja dela možemo i mi svoje kristale posmatrati kao umetnič-ku tvorevinu

Kakva je situacija u Srbijindash Kod nas su fundamentalna istraživanja

u senci onoga što brzo dobija primenu Ži-vimo u takvim uslovima da mislimo da su nam potrebni instant rezultati da se od sva-kog otkrića očekuje da baš ono bude epo-halno Zato se važno i aktuelno često ne podudaraju

U kakvim uslovima radite ndash Trenutno na Prirodno-matematičkom

fakultetu u Novom Sadu već deset godina uspešno radi difraktometar Gemini S Ovaj uređaj može koristiti rendgensko zračenje dveju različitih talasnih dužina koje se ge-nerišu s dve rendgenske cevi (bakarnom i molibdenskom anodom) i detektor novije generacije Uzorci se montiraju na četvo-roosni goniometarski sistem koji obezbe-đuje orijentaciju uzoraka u širokom opsegu uglova Po potrebi moguće je snimanje na niskim temperaturama (do ndash180 degC) koje se postižu posebnim dodatkom koji mlaz tečnog azota usmerava na uzorak Snimanje na niskim temperaturama pogodno je zbog smanjenih oscilacija atoma u kristalnoj re-šetki što rezultuje tačnijim određivanjem strukture Svojim karakteristikama ovaj uređaj zadovoljava naše potrebe Dosad je grupa objavila preko 100 radova u visoko-citiranim naučnim časopisima Ipak ovo je jedini ovakav uređaj u Srbiji a zbog ograni-čenih materijalnih sredstava teško je obučiti nove ljude za rad na njemu

Kakvi su rezultati rada na tom ure-đaju

ndash Zadovoljni smo rezultatima koje smo

dosad postigli ali se nadam da će u skoroj budućnosti difraktometar Gemini S dobiti više pažnje što nesumnjivo zaslužuje pa ćemo moći da povećamo broj ljudi osposo-bljenih za rad u ovoj oblasti Takođe nije re-šeno pitanje održavanja uređaja kako zbog visoke cene servisa tako i zbog vrlo kompli-kovanih procedura oko tendera za nabavku rezervnih delova Ipak zasad smo sopstve-nim snagama uspevali da uređaj održimo u operativnom stanju

Kakva je situacija na vašem fakul-tetu u poređenju s onima u regionu pa i u Evropi

ndash Ne bi bilo pošteno upoređivati uslove kod nas i u zemljama koje daleko više sred-stava izdvajaju za nauku Imamo laboratori-je koje su opremljene vrhunskim uređajima ali postoje i one koje jedva funkcionišu time što imaju tako da gledajući prosek nismo u zavidnoj poziciji Ipak naši istraživači do-kazuju svoju izuzetnost time što i pored lošeg generalnog stanja u zemlji svojim re-zultatima često mogu da pariraju vodećim evropskim naučnim centrima

Da li mladi naučnici u inostranstvo odlaze zbog lošijih uslova za istraživa-nja

ndash Najčešće je tako Mada svi su postali nestrpljivi kada je uspeh u pitanju a nauka zahteva dosta odricanja i strpljenja Pored toga školujemo previše ljudi za nepostoje-ća radna mesta Na univerzitetu je da obu-či kadar ali neko drugi treba da ih zaposli Univerzitet sjajno odradi svoj deo a jedan od dokaza za to upravo je uspeh ljudi koji odu u inostranstvo Kad oni čiji je zadatak briga o radnim mestima odrade svoj deo po-sla mladi naučnici će ostati u zemlji Ipak moramo racionalno sagledati situaciju u ko-joj živimo pa u skladu s tim postaviti svoja očekivanja

Da li su uslovi najvažniji ili ono što naučnik zna kakva mu je intuicija koli-ko je uporan

ndash Uslovi su važni ali je ljudski faktor krucijalan Jer i kada nema uslova neko ih stvori Taj neko mora biti stručan i istrajan u svojoj nameri pa će i uspeh stići Pored toga u istraživanju se ne smemo slepo drža-ti jednog pravca već uvek treba sagledavati nove mogućnosti koje nas često iznenade

Svedoci smo velikog odliva mozgova šta učiniti da se to zaustavi i čak preu-smeri u pravcu Srbije

ndash Jedno je sprečiti odlazak mladih struč-njaka a sasvim drugo je nadati se prilivu ukoliko pod prilivom smatrate povratak onih koji su već otišli Za ovo drugo nisam sigurna da je uopšte moguće u neko dogled-no vreme Prvo moramo dati mladima šan-su da ostanu u svojoj zemlji i u njoj da se ostvare jer ovako dajemo inostranstvu ve-oma kvalitetne poklone

Kako to učinitindash Trebalo bi uspostaviti bolju povezanost

između istraživača na univerzitetima i onih u istraživačkim centrima jer se za mnogo analiza uzorci šalju u inostranstvo iako postoje uslovi u Srbiji za tako nešto Zbog

toga i ljudi teže odlasku Naravno svi te-žimo međunarodnim projektima i vezama sa svetskim univerzitetima i istraživačkim centrima To doprinosi da naš fakultet bude prepoznat u svetu ali te veze treba koristiti za obuku mladih koji će se vratiti u Srbiju a neće ostati tamo

Imate li konkretnih ideja kako spre-čiti prevelik odlazak u inostranstvo jer je jasno da neće svi ostati u zemlji

ndash Pod uslovom da se akredituju progra-mi koji imaju realne šanse da iznedre struč-njake koji se mogu zaposliti smanjio bi se broj onih koji odlaze iz Srbije U situaciji u kojoj je naša država sada fundamentalna ispitivanja na moju veliku žalost nisu pre-poznata kao biznis u koji vredi ulagati Zbog toga i ne očekujem veći broj novih radnih mesta za istraživače u oblastima koje ona obuhvataju O ostalim oblastima ne mogu da sudim jer nemam dovoljno informacija a mi prirodnjaci volimo da imamo čvrstu potporu za svaku tvrdnju

Na koji način deci i mladima može-mo približiti nauku

ndash Kažu da su deca nestašna nemirna svašta im pada na pamet I moja su takva samo što mislim da to nije nestašluk već radoznalost i istraživački duh koji moramo negovati A grešimo kada se trudimo da to iskorenimo Kada naučimo da im u detinj-stvu nauku približimo kao nešto opipljivo i zamislivo te postepeno objašnjavamo ap-straktne i njima daleke stvari lakše će biti i u školi Sve formule i jednačine neće ne-minovno nositi sa sobom i pitanje ndash zašto ovo moram da učim Umesto toga pred-stavljaće pojašnjenje već poznatog ogleda već viđenog ili opisanog fenomena Kada ta deca odrastu biće im prirodno da odaberu bavljenje naukom

Kakvi su vaši planovi u narednih de-set godina

ndash Vidim se na istom ovom mestu gde sam i sada samo s višim zvanjem i bogatijim isku-stvom i bibliografijom Pošto volim da se bavim istraživačkim radom ali i nastavom ova institucija je pravi izbor za mene

Novosadska Noć istraživača

Osma Noć istraživača u Srbiji biće održana u petak 29 septembra od 16 sati do jedan posle ponoći u tržnom centru BIG i kafiću Starit centra i biće posebno HOT Tema je HOT nauka ndash bilo da je u pita-nju nauka visokih temperatura ili goruće naučne teme Posebna pa-žnja posvećena je našim istraži-vačima koji se bave svetski aktu-elnim istraživanjima i pokušavaju da reše neke od gorućih problema s kojima se čovečanstvo sre-će Predstavnike ovih devet HOT istraživačkih grupa možete uživo upoznati u Noći istraživača ali i primetiti na bilbordima u gradu

28 7 SEPTEMBAR 2017

SPORT

Spuštena je zavesa na 29 Let-njoj univerzijadi održanoj u kineskom Tajpeju Srpski sportisti ostvarili su sjajne rezultate ndash zlatne medalje osvojili su Tijana Bogdano-vić u tekvondu pojedinačno

i ekipno atletičarka Amela Terzić i vater-polisti Od ukupno 28 zemalja učesnica Sr-bija je zauzela odlično deseto mesto Inače na počasno postolje popeli su se sportisti 66 država

Siniša Jasnić je predsednik Univerzitet-skog saveza Srbije naš Novosađanin koji je po povratku kući hvalio naše sportiste

ndash Postaje već poslovično pravilo da naši studenti na univerzijadi izuzetno uspeš-no predstavljaju svoju zemlju Niz od četiri zlatna odličja ovo potvrđuje Tekvondo po-staje sport po kojem nas već prepoznaju u svetu Tijana Bogdanović srebrna s Olim-pijskih igara u Riju sada se pozlatila a eki-pno naše dame bile su takođe najbolje ndash zlat-na medalja i srpska himna pravi su ponos ndash ističe Jasnić

Veoma lepo nam je bilo i kada se Amela

Terzić pozlatila u kraljici sportova na 1500 metara

ndash Ovu trku pratio sam u društvu legen-darnog Karla Luisa i možete zamisliti kako smo se svi osećali a pogotovo Amela i njen trener Rifat Zilkić kada im je Luis čestitao Zaslužili su tu počast i Amela i njen du-

gogodišnji trener iz Novog Pazara Uko-liko sam u nekog verovao da će se pozla-titi i pre početka univerzitetskih igara to su bili vaterpolisti Predvodio ih je ovoga puta Dejan Savić i ubedljivo su trijumfovali upotpunivši tako svoju nisku zlatnih odlič-ja u ovoj deceniji i univerzitetskom posle svetske evropske i olimpijske Vaterpolo je dika srpskog sporta i države cele ndash ka-zao je Jasnić

Naš zlatni vaterpolo tim u kineskom Taj-peju igrao je u sastavu Rističević i Doboža-nov na golu Vico Lazić Jakšić Ranđelović Drašović braća Rašović Subotić Radojević Stojanović i Vasić U finalu pali su Rusi za koje je nastupilo čak šest igrača s nedavno završenog svetskog šampionata u Budim-pešti

Srbija je poslednji put bila zlatna na Uni-verzijadi 2011 godine u Kini a da podse-tim selekcija koja je nastupila u Fukoki u Japanu 1995 godine ostavila je dubok trag u bazenima širom sveta Svi su docnije igrali u A-reprezentaciji i osvajači su me-dalja kako na olimpijadi tako i na mondi-jalima

Šta više reći nego da su i studenti na-stavili zlatni niz pobeda ostalih naših re-prezentativnih selekcija Jedno je sigurno ndash srpski sport sjajno korača ka narednoj olimpijadi koja je na programu 2020 go-dine u Tokiju

Zlatni niZ naših SportiSta na 29 letnjoj univerZijadi

Karl luiS čeStitao ameli terZić

Predsednik Univerzitetskog saveza Srbije dr Siniša Jasnić ponosno se hvali s četiri prva mesta koja su osvojili Tijana Bogdanović

tekvondo pojedinačno i ekipno Amela Terzić i vaterpolistiAutor jovan tanurdžić

Siniša Jasnić

297 SEPTEMBAR 2017

Nakon što su pre mesec dana osvojili 20 Memorijalni turnir Vladimir Franciš-ković u tenisu glavom na pesku Nikola Mitro i Bog-dan Marojević pobedili su i na Devetom prvenstvu

Novog Sada u tenisu glavom na tvrdoj pod-lozi Na Štrandu su se okupile 33 ekipe u pet konkurencija od petlića do veterana

U seniorskoj su Dragan Bankovački i Vu-kašin Kešelj poraženi u finalu sa 2 0 a treće mesto osvojili su Slobodan Simić i Nebojša Budakov Među juniorima pobedili su Ilija Ljubojević i Nebojša Stojšić i takođe sa 2 0 bili bolji od Ivana Blagojevića i Koste Mar-kovića dok su bronzanu medalju uzeli Alek-sandar Kecman i Vukašin Cvejić

U konkurenciji pionira rođenih izme-đu 2002 i 2004 godine slavili su Vukašin Adamović i Miloš Sekulović srebrne meda-lje dobili su Aleksandar Kecman i Vukašin Cvejić a bronzane David Pantić i Aleksa Batos

Najmlađe finale među petlićima mlađim od dvanaest godina uzeli su Nikola Ninkov i Nikola Tarlać pošto su pobedili Dimitrija Kondića i Stefana Lukića dok su treći bili Dušan Jovanović i Maksim Pantić

Turniri u tenisu glavom ne mogu da se zamisle bez novosadskih veterana koji su bili i među osnivačima ovog sporta u na-šem gradu Prvo mesto osvojili su Vladislav Čolić i Vukašin Kešelj nakon što su u finalu bili bolji od Nikole Radojkovića i Miroslava Mirkovića dok su bronzani bili Aleksandar i Vladimir Verlić

Turnir su vodile sudije Dragan Brzak Pe-tar Jovanović i Miodrag Radaković zapisni-čar je bio Petar Bodulić a delegat takmičenja Miograd Radaković Bez obzira na to što su u vreme takmičenja na TV ekranima bili prenosi brojnih sportskih takmičenja pa i nastupi na-ših reprezentacija na evropskim prvenstvima u odbojci i košarci tribine na Štrandu pored Mosta slobode uvek su bile dobro popunjene Organizator turnira Sportsko udruženje tenis glavom namerava da i na zimu organizuje tur-nir u ovom sportu u zatvorenom u čemu oče-kuju pomoć Grada i Gradske uprave za sport i omladinu pošto ovo takmičenje nosi naziv Prvenstvo Novog Sada

Organizatori posebno zahvaljuju JKP bdquoGradsko zelenilordquo koje im je ustupilo te-rene na Štrandu zatim glavnom sponzoru bdquoPositiverdquo kompaniji bdquoVIP Mobile bdquoAdidas Srbijirdquo koja je obezbedila dresove i šortse-ve za takmičare bdquoTrpezi-cateringrdquo i konobi bdquoOrcusrdquo

Mitro i Marojević apsolutni šampioni

Prvenstvo novog sada u tenisu glavom na tvrdoj PodloziAutor Miloš Dukić

30 7 SEPTEMBAR 2017

3124 AVGUST 2017

ISSN 2406-2022

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

4 7 SEPTEMBAR 2017

Impresum

glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

surlazorangmailcom

Prelomdart group agencija novi Sad

Tehnički urednik

Jelena mihajlović

redakciJa marija magdalena idei

Trifunović isidora Filipov Jovan Tanurdžić eržebet marjanov

ljiljana Budić Stanković redakcijansreporterrs

FoTo-rePorTer

andraš otošanabela otoš

lekTor

Biljana rac

iZdavač lokal media d o o novi Sad

direkTor

Srđan vučurević direktornsreporterrs

Trg neznanog junaka 4i

novi Sad telefon i faks +381 21 3824 333

officelokalmediars

Žiro račun 165-23047-65 addiko banka

Štampa grafoprodukt d o o novi

Sad desanke maksimović 52

bdquoNovosadski reporterrdquo je član medijske grupe zajedno s nedeljnim listovima Zrenjanin Somborske novine Nove

kikindske novine Vršačka kula Subotičke novine i Nedeljne Novine

wwwnsreporterrs

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice srpske Novi Sad

6593 (497113) Novosadski reporter glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

God 2 Novi Sad Lokal Media Novi Sad 2015- - Ilustr 30 cm

Nedeljno ISSN 2406-2022 = Novosadski

reporter COBISSSR-ID 293986823

Državi vraćen 101 hektar atraktivne zemlje

Pred Osnovnim sudom u Novom Sadu pravosnažno okončan spor velike vrednostistr 8

Suša je Samo jeDan u nizu izazova

Jesenji Dan polja novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvostr 1011

kolekcija trajne vreDnoSti za Sve generacije

Spomen-zbirka Pavla Beljanskog živi 56 godinastr 1213

većina velikih otkrića je Slučajna

U susret Noći istraživača Doc dr Mirjana Radanović sa PMF-astr 2627

karl luiS čeStitao zlato ameli terzić

Zlatni niz naših sportista na 29 Letnjoj univerzijadistr 28

Priština Se Plaši normalizacije oDnoSaPotpredsednik Srpske napredne stranke Milenko Jovanov str 67

Sadržaj

SePtembar ndash meSec bezbeDnoSti učenika u Saobraćaju

Veliko istraživanje NSR Kakva je bezbednost u novosadskim školamastr 2021

57 SEPTEMBAR 2017

četvrtak 31 avgustDvadeset klima za Radosno detinjstvoPovodom 25 godina rada Roma Company iz Beograda poklonila je 20 klima-uređaja name-njenih za klimatizaciju 18 vrtića PU bdquoRadosno detinjstvordquo što će omogućiti bolje uslove za boravak više od 5000 decendash Ulažemo u lokalnu zajednicu u kojoj poslujemo pomažemo gde je to neophodno Nadam se da će ovaj naš mali doprinos pomoći da se deca u toplim letnjim danima osećaju prijatnije u klimatizovanim prostorijama ndash istakao je direktor Roma Company Nemanja Romandić

subota 2 septembarMamin bazar na SpensuTradicionalna manifestacija Mamin bazar u organizaciji Udruženja Mame Novosa-đanke i uz podršku kompanije Univerzal održana je na Spensu Novosađanke su isko-ristile i ovu priliku da prodaju zamene ili poklone garderobu igračke bebi-opremu knjige i udžbenike

ponedeljak 4 septembar

Divlje svinje posetile Štrand

Neverovatna scena na novosadskoj plaži ndash tri divlje svinje prošetale su se ujutro po pesku plaže i ostavile trago-ve Zapazio ih je radnik održavanja i na sreću pobegao jer su bile vrlo opa-sne Zatim su se uputile ka Kineskoj četvrti i tu im se izgubio trag Lovci

su dobili dozvolu za odstrel ali ih nisu našli Pretpostavljaju da su otišle ka

Šodrošu

utorak 5 septembarJerotić i Pletel laureati

Brankovog kola

Za neprekinutu i uzvišenu sarad-nju tokom protekle tri decenije

Veliku povelju Brankovog kola do-bili su Vladeta Jerotić i Milan Ple-tel Ovo visoko priznanje svečano

će biti uručeno novim laureati-ma na 46 Brankovom kolu koje

će trajati od 8 do 18 septembra i biće u znaku 170 godišnjice izla-

ska prve knjige Branka Radičevića bdquoPesmerdquo u Beču

sreda 6 septembar

Otvaranje izložbe bdquoPetar Lubarda 1907ndash1974ndash2017rdquo

U četvrtak u 20 sati u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog biće otvorena izlož-ba bdquoPetar Lubarda 1907ndash1974ndash2017rdquo

posvećena obeležavanju 110 godina od rođenja poznatog umetnika Izložba se može pogledati do 5 novembra Pro-jekat se realizuje u saradnji s Kućom

legata iz Beograda uz podršku brojnih institucija kulture i medija

petak 1 septembar

Vučević čestitao Kurban-bajramGradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević čestitao je veliki verski praznik Kurban-bajram svim pripadnicima islamske veroispovestindash Čestitam vam veliki verski praznik i želim da ga provede-te u miru dobrom zdravlju okruženi svojim najmilijima Neka najviše humanističke vrednosti motivišu sva naša dela ndash naglasio je Vučević

nedelja 3 septembar

Koncert vizantijskog hora u centru gradaNa Trgu slobode u Novom Sadu održan je koncert vizantijskog hora Idimelon i tri kulturno-umetnička društva iz Grčke Cilj manifestacije u čijoj su organizaciji posredovale Srpska i Grčka pravoslavna crkva bilo je isticanje i učvršćivanje tradicionalnih odnosa između naših država i kultura tokom duge istorije

6

intervju

7 SEPTEMBAR 2017

Potpredsednik Srpske napredne stranke

Milenko Jovanov

Priština se plaši normalizacije odnosaKuću i imanje Bogdana Mitrovića oteo je i prisvojio njegov komšija Albanac a onda ga je prijavio za izmišljeni ratni zločin kako bi ga sprečio da se vrati u svoju kuću i na svoju zemlju

77 SEPTEMBAR 2017

problem rešiti po onoj narodnoj da i vuk bude sit i sve ovce na bro-ju Pogotovu kad imamo u vidu da u Srbiji ima različitih stavova ndash od onih da se odmah krene u bdquonovi ko-sovski bojrdquo do onih da je za Srbe Kosovo i Metohija izgubljeno za vjeki vjekova

ndash To će svakako biti teško Mi kao društvo veoma teško dolazimo do iznijansiranog pogleda na probleme već se po pravilu jedni opredele za jedan a drugi za drugi ekstremni stav i onda započne prepucavanje dok vre-me prolazi a problem na kraju ostaje nerešen Pogledajte danas bismo u pogledu KiM bez razmišljanja uradili ono o čemu nismo hteli ni da razgo-varamo pre dvadeset godina a tada bismo opet uradili ono što nismo hteli da uradimo pre pedeset i tako unedogled Ta bi činjenica valjda trebalo da nam pokaže da moramo nešto da menjamo u pristupu da ne bi neko za dvadeset ili pedeset godi-na govorio eh da smo onda uradili to i tohellip Zato je poziv na dijalog koji je uputio Aleksandar Vučić veoma važan Da pokušamo da promenimo pristup koji do danas očigledno nije doneo rezultate

Posle prve zbunjenosti akte-ra na unutrašnjoj političkoj sceni kako vam izgledaju reakcije pre svega relevantnih činilaca druš-tvenog i političkog života na ini-cijativu predsednika Vučića o unutrašnjem dijalogu o Kosovu i Metohiji

ndash Ne bih se saglasio da se radi o zbunjenosti Radi se o tome da sve one samoproklamovane političke ve-ličine nemaju ni najmanju ideju kakva bi mogla da bude politika Srbije pre-ma Kosovu i Metohiji Doduše one nemaju pojma ni šta bi s ekonomi-

jom privredom međunarodnim od-nosima ali znaju da bi da budu vlast Šta bi narod imao od vlasti ljudi koji nemaju ni najmanju ideju o najvaž-nijim pitanjima vezanim za Srbiju imali smo prilike da vidimo u proš-losti Mada i ne misle oni da budu vlast zbog države i naroda nego zbog sebe a za narod ih baš briga što smo takođe imali prilike da vidimo I baš zato su dakle smislili bdquogenijalanrdquo i bdquolukavrdquo plan Čekaće da Vučić nešto smisli pa kad smisli oni će biti pro-tiv Samo što time pokazuju najma-nje dve stvari koje im ne idu u pri-log Prvo da Vučić za razliku od njih ume da misli i smisli rešenje i drugo da se čitav njihov kvazipolitički opus svodi na negaciju Dakle šta god Vu-čić kaže oni negiraju i tako glume da imaju stav i prikrivaju da nemaju bla-gog pojma ni o čemu

Kada je u pitanju problem Ko-sova i Metohije mislite li da su građani dovoljno upoznati s tim šta nude opozicioni lideri poput Jankovića Šutanovca Radulovi-ća Obradovića i drugih

ndash A jeste li vi kao novinarka i kao informisana osoba upoznati s tim šta oni nude Pa s čim da budete upo-znati i vi i građani kada oni ne nude ništa Osim ako se u nekom kontek-stu njihovim predlogom za rešavanje pitanja KiM može nazvati prizivanje Vučićevog ubistva i najava pišanja po njegovom grobu

Da li ćemo ikada poput Al-banaca s Kosmeta ili Hrvata u Hr-vatskoj ma koliko politički bili različiti postići konsenzus oko najvažnijih pitanja za državni i na-cionalni ne samo razvoj već i op-stanak kao što je pitanje Kosova i Metohije

ndash Objektivno vrlo teško Kod nas je teško postići dogovor i o mnogo manje važnim pitanjima a kao što re-koh opozicija se ne bavi politikom nego negacijom U takvim okolnosti-ma je traganje za širokim društvenim konsenzusom na šta je Aleksandar Vučić pozvao vraški težak posao Ipak Vučićev poziv na dijalog dao je rezultat O problemu KiM se priča ima ozbiljnih ljudi koji su izneli neke ozbiljne stavove U svakom slučaju sve je bolje nego da poput noja zabija-mo glavu u pesak i pravimo se kako je sve dobro a svi znamo da nije

Da li po vašem mišljenju po-stoji bilo kakva realna varijanta u kojoj bi aktuelna vlast predvođena SNS-om i Aleksandrom Vučićem pod pritiskom svetskih moćnika priznala nezavisnost samoprogla-šene albanske republike na terito-riji Kosova i Metohije

ndash Ne

Autor Eržebet Marjanov

Mi kao društvo veoma teško dolazimo do iznijansiranog pogleda na probleme već se po pravilu

jedni opredele za jedan a drugi za drugi ekstremni stav i onda započ-ne prepucavanje dok vreme prola-zi a problem na kraju ostaje nere-šen Danas bismo u pogledu KiM bez razmišljanja uradili ono o čemu nismo hteli ni da razgovaramo pre dvadeset godina a tada bismo opet uradili ono što nismo hteli da ura-dimo pre pedeset i tako unedogled Zato je poziv na dijalog koji je upu-tio Aleksandar Vučić veoma važan Da pokušamo da promenimo pri-stup koji do danas očigledno nije doneo rezultate ndash kaže u intervju za Novosadski reporter potpredsednik Srpske napredne stranke Milenko Jovanov

Ministru prosvete Mladenu Šarčeviću i direktoru Kancelarije za KiM Marku Đuriću u ponede-ljak je na administrativnom prela-zu Jarinje zabranjen ulazak na Ko-sovo i Metohiju Koliko je i ovakav potez prištinskih vlasti pokazatelj kome je zaista stalo od normali-zacije odnosa između Beograda i Prištine

ndash To je svakako jedan od pokazate-lja ali nažalost nije jedini Prištinski političari se očigledno plaše bilo ka-kvog pomaka u procesu normalizaci-je odnosa i pokušavaju taj proces da poremete ovakvim provokacijama jer u normalnim okolnostima njiho-va ekstremistička politika ne može imati efekta i potpuno je suvišna

Zašto po vašem mišljenju na ovakve provokacije kao i na one poput hapšenja na Veliku Gospoji-nu bolesnog srpskog starca Bogda-na Mitrovića u selu Mušutištu kod Prizrena međunarodna zajednica ne reaguje odlučnije

ndash Ne znam odgovor na to pitanje Temeljne vrednosti vodećih zemalja Evrope i sveta jesu sloboda kretanja i pravo svojine Već sam govorio o sprečavanju slobode kretanja Mar-ka Đurića i Mladena Šarčevića a u slučaju Bogdana Mitrovića radi se o tome da je njegovu kuću i imanje ko-mšija Albanac oteo i prisvojio a onda ga je prijavio za izmišljeni ratni zlo-čin kako bi ga sprečio da se vrati u svoju kuću i na svoju zemlju i kako bi zadržao oteto Baš zato očekujem da se međunarodna zajednica odlučnije suprotstavi provokacijama Prištine a ne da ćuti ili da se pravi da ne vidi o čemu se radi

Da li je moguće kosmetski

Samoproklamovane političke veličine u Srbiji nemaju ni najmanju ideju kakva bi mogla da bude politika prema Kosovu i Metohiji doduše one nemaju pojma ni šta bi s ekonomijom privredom međunarodnim odnosima

8 7 SEPTEMBAR 2017

Pred Osnovnim sudom u Novom Sadu pravosnažno okončan spor velike vrednosti

Državi vraćen 101 hektar atraktivne zemlje

U utorak je doneta pravosnažna presuda Osnov-nog suda u Novom Sadu kojom je u celosti raski-nut ugovor o korišćenju (zakupu) pašnjaka koji je zaključen između MZ Kać i privrednog druš-tva Sofija doo Sremska Kamenica povodom za-kupa 101 hektara zamljišta na 99 godina Time je ova velika i atraktivna parcela na samom izla-

zu iz Novog Sada prema Kaću vraćena državiMZ Kać je zastupao advokatski pripravnik Vladimir Savić koji

je zaposlen u advokatskoj kancelariji Srđana Miljkovića u Novom Sadu Savić je ovaj predmet vodio od samog po-četka do pravosnažnog okončanja

ndash MZ Kać je od Grada Novog Sada još 1995 godine dobila na korišćenje 101 hektar 35 ari i 23 kvadratna metra zemljišta shodno Zakonu o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje To zemljište proteže se od auto-puta kod Kać-ke petlje do Unimeta na ulazu u Kać Pre devet godina MZ Kać dala je ugovorom ovo zemljište u zakup odnosno korišćenje i to na 99 godina Međutim sud je ugovor poništio a presuda je 5 septembra postala pravosnažna jer se tuženi videvši sadržinu odluke odrekao prava žalbe ndash iznosi naš sagovornik

Kako kaže Savić osnov za raskid bila je pre svega ništavnost ugo-vora koji je zaključen suprotno imperativnim odredbama Zakona o poljoprivrednom zemljištu

ndash Naime ugovaranje zakupa na 99 godina suprotno je odredba-ma Zakona o poljoprivrednom zemljištu jer on dozvoljava mak-simalni zakup na 20 godina dok maksimalni zakup od 40 godi-na dozvoljava ukoliko će zemljište biti korišćeno radi izgradnje

ribnjaka i uzgoja ribe ndash objašnjava naš sagovornikPored toga ugovor nije bio zaključen između ovlašćenih subje-

kata ndash Naime zakoprimca je zastupalo neovlašćeno lice jer ono nikad

nije bilo upisano kao zakonski zastupnik ugovorne strane Sofija doo Pored ovog stoji niz ugovornih odredaba suprotnih tadašnjim propisima koje su takođe sud ali i punomoćnik suprotne strane realno sagledali ndash kaže Savić

Posebno napominjem da je ugovorena cena zakupa bila deseto-struko niža od realne tržišne cene ndash ističe naš sagovornik

ndash Prema ugovoru trebalo je da MZ Kać dobije 55 evra po hektaru za godinu dana zakupa dok je na tom mestu tržišna cena bila 550 evra Među-tim zakupoprimac do donošenja presude nikad nije isplatio nijednu ratu mesečnog zakupa Da-kle radi se o ukupnoj ugovorenoj sumi koja bi do danas iznosila oko 50000 evra od čega nikad ni dinar nije isplaćen ndash podseća Savić

Sam ugovor zaključen je i overen 4 aprila 2008 godine pred Opštinskim sudom u Novom Sadu

sudska jedinica Žabalj ndash Međutim sve do presude od pre nekoliko dana nijedna ugovor-

na odredba nije ispunjena ndash nikad nisu započeti radovi na ribnjaku nisu bili zaposleni stanovnici Kaća a zemljište je sve ove godine bilo u parlogu što je i konstatovala komisija MZ Kać Na ovaj na-čin vratili smo Gradu Novom Sadu 101 hektar ogromne vrednosti ndash ističe Savić

Podsetimo da je ovo zemljište na atraktivnom mestu na samom ulazu u Novi Sad uz auto-put koje će širenjem grada biti podobno za gradnju tržnih centara fabrika pa i stanova

Vraćeno zemljište je na samom ulazu u Novi Sad uz auto-put koje će šire-njem grada biti podobno

za gradnju tržnih centara fabrika pa i stanova

nsreporterrs

97 SEPTEMBAR 2017

Na gradilištu Žeželjevog mosta u toku je lansira-nje malog luka dugog oko 180 metara na sred-nji stub s petrovaradinske strane Prvi vozovi preko Žeželjevog mosta u Novom Sadu trebalo bi da krenu za četiri meseca najavili su pred-sednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i pot-predsednica Vlade Srbije i ministarka građevi-

narstva saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović prilikom obilaska radova

ndash Uprkos kašnjenju od tri do pet nedelja koje je izvođač najavio moramo priznati da poslednjih meseci postoje veliki napori da se nadoknadi sve ono što je propušteno prethodnih godina u realizaciji ovog važnog projekta Ovi radovi predstavljaju završne faze projekta izgradnje Žeželjevog mosta koji će u novembru biti osposobljen za pešački a u januaru naredne godine za železnički saobraćaj ndash rekao je Mirović i zaključio da na projektu više ne postoje problemi

ndash Verujem da ćemo najkasnije do ranog proleća uspešno završiti ovaj dugotrajni projekat i zatim svu pažnju posvetiti drugim već započetim Prvenstveno mislim na novu zgradu Radio-televizije Vojvodine rekonstrukciju Narodnog pozorišta u Subotici zatim na saobraćajnicu ZrenjaninndashŽabalj izgradnju sportskog kompleksa

Letenka ali i na druge ndash istakao je predsednik Pokrajinske vladeMihajlovićeva je napomenula da je Žeželjev most od velikog zna-

čaja jer je deo modernizacije pruge BeogradndashBudimpešta koja će umnogome doprineti Srbiji u pogledu prevoza robe i ljudi

ndash Žeželjev most je simbol jednog vremena ali će predstavljati i simbol moderne Srbije Na radove neće uticati vremenske prilike već će se odvijati redovno ove jeseni i zime ndash najavila je potpred-sednica Vlade Srbije

Kako je najavljeno kad bude montiran mali luk na redu je lansi-ranje velikog luka dužine 220 metara s novosadske strane Predvi-đeno je i da se po završetku gradnje Žeželjevog mosta preko Duna-va pokrene demontaža postojećeg privremenog montažnog mosta koja će trajati do februara naredne godine Investitor projekta je ldquoInfrastruktura Železnice Srbijerdquo a izvođač radova španski kon-zorcijum JV Azvi ndash Taddei ndash HortaCoslada

Mihajlovićeva je rekla i da je izdata građevinska dozvola za mo-dernizaciju pruge na deonici Stara Pazova ndash Novi Sad u okviru projekta modernizacije pruge BeogradndashBudimpešta

ndash Sve je spremno za početak radova krećemo za vreme Samita 16+1 u Budimpešti 24 novembra a finansiranje je iz ruskog kredita ndash objasnila je ministarka

Mirović U novembru pešice u januaru vozom preko ŽeželjaLansiranje malog luka preko Dunava

10 29 JUN 20177 SEPTEMBAR 2017

aktuelno

Loši meteorološki uslovi su nas usporili ali ne i porazili naše sorte i hibridi neće pokleknuti pred preprekama ndash kaže direktor Jan Turan

Jesenji Dan polja novosad-skog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo na Rimskim šančevima okupi gotovo dve hiljade domaćih i stra-nih posetilaca Institut je na oglednim poljima pri-

kazao ovogodišnje plodove kuku-ruza soje suncokreta šećerne repe ali i sve traženijih alternativnih kul-tura i organske proizvodnje koji su kako smo videli dosta dobro podneli sušu

Gosti iz celog sveta Direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo prof dr Jan Turan istakao je da Dan polja nije samo kratkotrajni susret poslovnih partnera i posetilaca već predstavlja i uvod u buduće dugoroč-ne odnose kao i negovanje postoje-ćih

ndash Izuzetno mi je drago što vidim da je i ova manifestacija odlično po-sećena naši gosti su stigli iz cele Sr-bije i inostranstva Kako nas je ove godine suša usporila ali ne i porazi-la posmatraćemo je kao još jedan u nizu izazova jer naše sorte i hibridi neće pokleknuti pred preprekama Istina je da će urod biti slabiji uku-pno gledano u celoj Srbiji izgubiće-mo oko 600 miliona evra zbog suše Najviše su pretrpeli soja i kukuruz tome su doprinele i ekstremno viso-ke temperature u protekla dva mese-ca Zajedničkim snagama međutim možemo da savladamo sve izazove i dalje uspešno radimo i sarađujemo Verujem da će naredne godine biti plodonosne ndash rekao je Turan

Šta donosi jesen Paor Dragan Medić iz Temerina ima zemlju u Tu-riji

ndash Loša godina bez kiše Za kuku-ruz nepovoljna kao i za soju Sun-cokret je nekako najbolje podneo tu sušu Sve zavisi od parcele do par-cele od domaćina do domaćina i od toga ko je kakvu tehnologiju prime-njivao Mojih dvadeset jutara zamlje kiše nije videla da žito prethodno nije dobro podnelo ne znam kako bismo preživeli Najviše sam pose-jao kukuruza imam i suncokreta ali ga još nisam skinuo Međutim već vidim da će prinosi biti desetkova-ni Kukuruza će biti i šezdeset posto manje nego prošle godine Suncokre-ta sam lane imao četiri i po tone po hektaru a ove godine ne znam hoće li biti i dve

Dragan Marjanović iz Banjana kod Uba kaže da je na Dan polja došao da vidi kako je podneo kukuruz i koje se sorte preporučuju za sledeću go-dinu

ndash Imam 15 hektara pod kukuru-zom a 11 je otišlo u silažu Na ta če-

Jesenji Dan polja novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo

Suša JeSamo JeDan u nizu izazova

autori Petar joksović i Miloš Dukić

29 JUN 20177 SEPTEMBAR 2017 11

tiri za branje imam novu francusku sortu bdquomajsadur 52rdquo u grupi 560 Nas dole suša je žestoko udarila pogoto-vo deo ubske opštine koji se naslanja na šabačku i vladimiračku Suncokret je još i rodio imaću preko dve tone lane je bilo oko tri To je bio rekord A ove 72 dana ni kapi kiše Naši trak-tori su mali 90 odsto na ovu sušu ne mogu ni da tanjiraju ni da oru Sve u svemu urod je prepolovljen Sad me zanima jesenja setva da li ćemo moći da se uskladimo s ovim cenama po-togovo s cenama pšenice

Sve se vidi Svi su mogli da obi-đu autentično uređene štandove i odeljenja istoimenih biljnih kultura s Instituta kao i izložbeni prostor Laboratorije za ispitivanje semena i Laboratorije za zemljište i agroeko-logiju Glavni utisak ipak bila je šet-nja kroz ogledna polja uz komentare stručnjaka odeljenja za strna žita za povrtarstvo i za krmno bilje Tač-no se moglo videti kako je na koju od bezbrojnih sorti i hibrida utica-la suša

Rukovodilac Odeljenja za soju dr Svetlana Balešević Tubić naglasila je da je ova godina bila nepovoljna ali da to za njih nije ništa novo

ndash Naših 136 priznatih sorti soje u Srbiji 155 u inostranstvu od kojih je 31 sorta na evropskoj sortnoj listi go-vore da iza tog uspeha stoji vrhunski tim naučnih radnika i stručnjaka iz Odeljenja za soju Spremni smo da pomognemo i zajedničkim snagama uz vrhunski adaptabilan sortiment soje doprinesemo da se ovako nega-tivni efekti suše i vrelih dana svedu na najmanju moguću meru ndash rekla je Tubićeva

Bez pritužbi na seme Rukovo-dilac Odeljenja za industrijsko bilje dr Vladimir Miklič istakao je da je suncokret zbog svojih morfoloških svojstava daleko bolje podneo sušnu godinu od drugih jarih biljnih vrsta

ndash Prošlogodišnji evropski rekord od 327 tona po hektaru neće se na-žalost ponoviti ove godine ali rod će biti dosta dobar Institut je ove godine jedini na tržištu Srbije po-nudio seme suncokreta tretirano s dva fungicida i insekticidom i time je ostvareno znatno povećanje pro-daje semena kako kod nas tako i u inostranstvu Sad smo među retkim proizvođačima koji nemaju pritužbu na seme ndash napomenuo je Miklič

Kako je istakao šećerna repa može podneti i teške uslove ali se ipak oče-kuje manji prinos nego a prošle go-dine

ndash Srećom prve analize iz naše la-boratorije pokazuju da će sadržaj šećera biti na višem nivou Zato vas

pozivam da pogledate novine koje je Odeljenje za industrijsko bilje pri-premilo kako biste ih sledeće godine probali na svojim njivama ndash podsetio je Miklič

Novi hibridi Za rukovodioca Odeljenja za kukuruz dr Milisava Stojakovića jesenji Dan polja je je-dinstvena prilika da stvaraoci u In-stitutu pokažu našim poljoprivred-nicima i svim posetiocima plodove svog rada

ndash Preko 50 hibrida kukuruza iz FAO grupe zrenja od 200 do 800 nalazi se na ovoj svojevrsnoj izlož-bi proizvoda Instituta a među njima su nosioci proizvodnje u Srbiji ali i u tridesetak zemalja sveta Kao novina na oglednom polju predstavljeni su i hibridi koji poseduju tolerantnost na herbicid bdquofokus ultrardquo ndash napomenuo je Stojaković

Dr Vladimir Sikora rukovodilac Odeljenja za alternativne kulture i organsku proizvodnju istakao je da mu je drago što Institut pored svog bogatog programa selekcije i seme-narstva daje značaj i alternativnim kulturama

ndash Ova vrsta proizvodnje sve je za-stupljenija i sve više pronalazi sta-bilno mesto u sistemu ratarske pro-izvodnje Snažno podržavamo sve ratare i povrtare zainteresovane za gajenje alternativnih kultura kao što su sirak metlaš sirak zrnaš duvan bundeve uljane tikve proso heljda i konoplja Pomoć stručnjaka ovog odeljenja uvek vam je na raspolaga-nju kako stručnim savetima tako i odabirom najboljeg sortimenta

Lakše uz Baneta Jesenji Dan polja svečano je otvorio član Grad-skog veća zadužen za privredu Milo-rad Radojević

ndash Velika mi je čast i zadovoljstvo da u ime Grada Novog Sada i u ime gradonačelnika pozdravim sve goste Institut za ratarstvo i povrtarstvo od velikog je značaja za poljoprivredu i privredu Novog Sada Vojvodine i Re-publike Srbije Sjajno je kad sarađuju nauka privreda i država kao i Grad i Institut Dokaz o tome svakako su i dostignuća Instituta na polju nauč-noistraživačkih radova za koja se zna širom sveta ndash rekao je Radojević

Gosti Dana polja bili su dugogodiš-nji prijatelji Instituta ndash domaći rata-ri strani poslovni partneri iz Irana Ukrajine Mađarske Grčke Rumuni-je Hrvatske BiH Slovenije Bugarske i Makedonije kao i ovlašćeni izaslanik Ambasade Ruske Federacije u Beo-gradu Uz brojne domaće poslovne partnere bili su i predstavnici Vlade Republike Srbije Pokrajinske vlade predstavnici Grada Novog Sada na-

čelnik Južnobačkog upravnog okru-ga Zadružnog saveza Srbije i Vojvo-dine predstavnici Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu te Novosad-skog sajma

Nakon zvaničnog otvaranja svi su pošli da obiđu oglede kukuruza suncokreta soje šećerne repe i al-ternativnih kultura a zatim je poče-lo druženje uz pesmu Baneta Krstića i Garavog sokaka

Suncokret je sušu nekako najbolje pod-neo Sve zavisi od parcele do parcele od domaćina do domaćina i od toga ko je kakvu tehnologiju primenjivaoDragan Medić iz Temerina

12 7 SEPTEMBAR 2017

Spomen-zbirka Pavla Beljan-skog u Novom Sadu specijali-zovana je muzejska ustanova koja poseduje proučava pu-blikuje i izlaže umetnička dela koja je sakupio jugoslo-venski diplomata i veliki ko-

lekcionar Pavle Beljanski (1892ndash1965) On je posebnim ugovorom o poklonu s Izvršnim većem AP Vojvodine u novembru 1957 go-dine zaveštao srpskom narodu svoju zbirku umetničkih dela slika skulptura tapiserija i crteža

Projekat Ive Kurtovića Ovu zna-čajnu kolekciju dopunjavao je do kraja živo-ta zaključno sa slikom bdquoVelika Izardquo Vlaha Bukovca i poklonio je gradu Novom Sadu Umetnička kolekcija Beljanskog smeštena je u posebno izgrađenom zdanju koje je pro-jektovao arhitekta Ivo Kurtović što je bila jedna od odredaba ugovora o poklonu Pavla Beljanskog Takođe je zahtevao da i sam uče-stvuje u izboru projekta i mesta gradnje te da prati njen tok Galerija je za javnost otvo-rena 1961 godine sa 173 umetnička dela

Pošto su nakon smrti Pavla Beljanskog 1965 njegovi naslednici poklonili Spomen-

zbirci slike nameštaj i lične predmete iz nje-govog stana odlučeno je da se oformi još je-dan izložbeni prostor tj dogradi jugoistočni deo Dograđeni aneks je realizovan prema projektu Katarine Babin i završen je sep-tembra 1966 kada je zgrada Spomen-zbirke drugi put otvorena za javnost Skladno je uklopljen u prethodni objekat ne narušava-jući njegovu osnovnu kompoziciju

Zaokružena celina Pavle Beljanski je gotovo celog života sakupljao umetnička dela Neposredno posle Prvog svetskog rata počeo je da prikuplja umetnička dela stranih majstora ali je ubrzo video da je to poza-mašni zahvat koji je napustio 1923 i okrenuo se sakupljanju dela srpskih umetnika Kolek-cija Pavla Beljanskog sastoji se od najzna-čajnijih dela srpske umetnosti nastalih od početka do sedme decenije 20 veka s nagla-skom na period između Prvog i Drugog svet-skog rata Upotpunjavajući zbirku do kraja života Beljanski je menjao njen sastav u želji da dobije zaokruženu celinu čiju osnovnu koncepciju sam objašnjava bdquoJa sam u zbirku uneo samo one slike koje predstavljaju lične intimne doživljaje slikara ukoliko su se slu-žili čistim slikarskim jezikom Taj se jezik

mora razumeti ili intuitivno osetitirdquo Danas kolekcija ima 185 dela 37 autora ndash

slika skulptura i tapiserija s najznačajnijim delima do sedme decenije 20 veka Kolekcija hronološki započinje delima prve genera-cije modernista ndash Nadežde Petrović Mila-na Milovanovića Koste Miličevića Mališe Glišića Ljubomira Ivanovića nastavlja se delima najvažnijih predstavnika naše umet-nosti između dva svetska rata ndash Save Šuma-novića Petra Dobrovića Ignjata Joba Iva-na Radovića Nedeljka Gvozdenovića Ivana Tabakovića Živojina Lukića Sretena Stoja-novića Rista Stijovića i dr kao i radovima stvaralaca druge polovine 20 veka ndash Petra Lubarde Jovana Bijelića Mila Milunovića Marka Čelebonovića Peđe Milosavljevića Milana Konjovića Zore Petrović Ljubice Sokić Stojana Aralice Nebojše Mitrića Milice Zorić

Pre otvaranja Galerije u Novom Sadu zbir-ka je bila izložena u Narodnom muzeju u Somboru od 1945 do 1952 i u Beogradu od 1952 do 1957 u Muzeju grada gde je neko-liko puta promenila postavku

Likovni ritam Najveći deo postavke Spomen-zbirke Pavla Beljanskog čine dela

Kolekcija trajne vrednosti za sve generacijeSpomen-zbirKa pavla beljanSKog živi 56 godina

Autor marija magdalena idei Trifunović

137 SEPTEMBAR 2017

iz kolekcionarevog legata Od ukupno 185 dela izloženo je 144 i to 120 slika 15 skul-ptura četiri crteža i pet tapiserija Sama postavka je koncipirana na specifičan na-čin Mada je s vremenom pretrpela prome-ne suštinski je očuvana ideja Pavla Beljan-skog da dela u postavci treba da povezuje jedinstvena nit likovnog ritma i prvenstve-no kolorističkog sklada a ne biografsko-istorijski ili neki drugi muzeološki princip S vremenom ovakva zamisao nije pretrpe-la znatne promene i inovacije Njena mo-dernost je i danas očigledna i relevantna u skladu s tendencijama izlagačkih politika zasnovanih na specifičnosti poetskog idej-nog tematskog ili nekog drugog koncepta Iako se u salama nižu slike i skulpture auto-ra različitih generacijskih pripadnosti njih objedinjuje jedinstvena ideja kojom se ru-kovodio Pavle Beljanski Prihvatajući načela Bogdana Popovića da su najviše vrednosti slikarstva bdquopoetsko osećanje prirode ukus mera i viša kultura savladana tehnika i ko-loristički darrdquo Beljanski smatra da bdquolikov-no stvaralaštvo podleže zakonima životardquo a njegove vrhunske vrline su spontanost harmonija i unutrašnja sadržina Poetiku slikarstva Beljanski je poredio s muzikom na čemu je zasnovao i koncepciju postavke dela iz svoje kolekcije bdquoNjihova osećajnost i njihova izražajna sredstva variraju od ka-mernog alegreta do krešenda u fortisimu gde dominiraju duvački instrumenti I sve se to sliva u polifoniju jedne epohe Verujem da su mnoga dela iz ove epohe dela trajne vrednosti i da će ih generacije koje dolaze predavati jedna drugoj u nasleđerdquo

Dva memorijala Pored dela iz legata Pavla Beljanskog izložbenu celinu upotpu-njuju još dva segmenta Memorijal Pavla Be-ljanskog i Memorijal umetnika Memorijal Pavla Beljanskog nastao je 1966 godine za-hvaljujući poklonu kolekcionarovih nasled-nika Smešten je u posebnom izložbenom prostoru na prvom spratu zgrade koji je na-knadno projektovan za ove potrebe prema nacrtu Katarine Babin Svečano otvoren 24 novembra 1968 godine osmišljen je kao re-konstrukcija životnog ambijenta Pavla Be-ljanskog s nameštajem slikama tapiserija-ma knjigama fotografijama dokumentima i ličnim predmetima velikog kolekcionara

Mada pripada Osnovnom fondu umetnič-kih dela Spomen-zbirke u ovom prostoru izložena je i slika Vlaha Bukovca bdquoVelika Izardquo Stilski potpuno uklopljena u kamernu postavku Memorijala ona je dobila idealno mesto kao vredno biografsko svedočanstvo među ostalim eksponatima koji neposredno svedoče o životu Pavla Beljanskog Nakon

rekonstrukcije prostora i restauracije svih eksponata Memorijal je svečano otvoren za javnost 19 juna 2003 godine na dan rođe-nja Pavla Beljanskog Taj datum se od tada redovno obeležava otvaranjem odgovara-juće izložbe

Planska nabavka Memorijal umetnika nastao je prema zamisli Pavla Beljanskog da svoju zadužbinu upotpuni portretima i au-toportretima svih umetnika zastupljenih u njoj a kao početna tačka poslužila su dela koja su se već nalazila u kolekciji poput auto-portreta Milana Milovanovića Zore Petro-vić Milana Konjovića i Ljubice Cuce Sokić kao i portret Koste Miličevića rad Živojina Lukića i portret Lize Križanić Ignjata Joba Uskoro je ideja Pavla Beljanskog prerasla u jasan koncept da se sakupljena galerija por-treta postavi u posebnom delu izložbenog prostora Spomen-zbirke

Nakon planske nabavke eksponata krajem šezdesetih godina Memorijal umetnika sve-čano je otvoren 1971 I u narednom periodu nastavilo se sa započetom praksom a te-žnja za stalnim obogaćivanjem ove kolekcije i danas predstavlja jedan od osnovnih zada-taka muzeja Pored portreta i autoportreta autora iz zbirke u najrazličitijim tehnikama ndash uljane slike skulpture crteži grafike ka-rikature itd ndash sastavni deo postavke Memo-rijala umetnika je i dokumentarni materijal o stvaraocima iz zbirke fotografije pisma lični dokumenti i predmeti koje su umetnici koristili tokom procesa stvaranja ndash četkice boje palete

Nove tehnologije Dr Jasna Jovanov dugogodišnja upravnica Spomen-zbirke Pavla Beljanskog kaže da od trenutka kada je otvorila vrata za publiku Spomen-zbir-ka bila je mesto gde su se sretali ljubitelji umetnosti istraživači kolekcionari umet-nici diplomate pripadnici različitih tradi-cija i interesovanja

ndash Sama kolekcija Pavla Beljanskog bila je

dovoljna da privuče pažnju sviju njih i na osnovu izloženih dela zasluži slavu najcelo-vitije i najznačajnije kolekcije srpske moder-ne umetnosti ndash navodi ona Prema njenim rečima u međuvremenu od oktobra 1961 godine kada su prvi gosti prilikom svečane ceremonije otvaranja obišli postavku prošlo je 56 godina i mnogo toga se promenilo naj-više navike ljudi Ona skreće pažnju na nove tehnologije a počelo je s tim da je u svaku kuću ušao televizor a potom i kompjute-ri i internet Umetnička dela koja su done-davno mogla da se posmatraju i analiziraju samo pod zaštitom galerijskih zidova sada se mogu posmatrati u svome domu putem njihovog sajta ndash ističe dr Jasna Jovanov

Ipak upravnica napominje da nije isti do-življaj kada se izložba obilazi u galeriji i kada se posmatra putem interneta jer nije pot-pun Po njoj gledanju izložbe od kuće uz po-moć savremenih tehnologija nedostaje živa komunikacija Ona navodi na nedostaje inte-raktivnost koja je posetiocu omogućena iz-borom kretanja u prostoru izborom odabira objašnjenja mogućnošću da na licu mesta dobije odgovore na sva pitanja ako i utisak o uticaju koji na umetničko delo ima izme-njeni kontekst koji se postiže kroz izložbe stručna vođenja projekcije filmova kompa-racija s književnošću muzikom scenskim umetnostima dakle ndash interdisciplinarni po-gled na celinu

Monografija Spomen-zbirke Zbog toga su od 1999 godine uveli praksu orga-nizovanja izložbi kroz koje su predstavljali autore i njihova dela duh vremena prve po-lovine 20 veka kolekcionare i njihove zbir-ke Konačno kako kaže Jasna Jovanov pred-stavili su i samog Pavla Beljanskog kome prema njenim rečima duguju zahvalnost što je omogućio da svi uživaju u njegovoj veličanstvenoj zbirci

Stručno osoblje ove galerije objavilo je i vodič kroz stalnu postavku kolekcije Pa-vla Beljanskog Priređena je i monografija Spomen-zbirke prva posle tačno trideset godina Ova knjiga posetiocima predstav-lja autore njihova dela samu zgradu i život kolekcije Pavla Beljanskog od njenog nastan-ka do današnjih dana Monografija je name-njena čitaocima koji ostaju verni klasičnoj knjizi i osećaju težinu koju ona ima kada se uzme u ruke objašnjava upravnica i kaže da je kompakt-disk namenjen onim čitaocima koji daju prednost čitanju s kompjuterskog ekrana Ipak Jasna Jovanov ističe da obe ka-tegorije korisnika treba motivisati da dođu i u sam izložbeni prostor na Trgu galerija u Novom Sadu pre nego što odluče da usmere pažnju na sadržinu knjige

Kolekcija trajne vrednosti za sve generacijeSpomen-zbirKa pavla beljanSKog živi 56 godina

Od ukupno 185 dela koliko je jugoslovenski diplomata i kolekcionar zaveštao srpskom narodu i Novosađanima izloženo je 144 i to 120 slika 15 skulptura četiri crteža i pet tapiserija

14 7 SEPTEMBAR 2017

Korisnicima donosim da oboje crteže koje potom izlažemo Sve ih raduje svaka nova priča o australijskom narodu i mnogo toga su dosad već naučili

U Dnevnom boravku Udru-ženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim oso-bama Grada Novog Sada (MNRO) Australijanka dr Paulina Jurkijević drži kre-ativno-edukativnu radioni-

cu o Aboridžinima Ta jedinstvena radionica je vrlo specifična i ekskluzivna budući da je Paulina 45 godina živela s domorodačkim au-stralijskim narodom i iz ličnog iskustva pre-nosi verodostojne podatke o Aboridžinima o njihovom načinu života kulturi slikarstvu muzici obrazovanju i zdravlju pa korisnici Dnevnog boravka imaju prilike da nauče i kori-ste likovnu tehniku aboridžinskih umetnika

Zahvaljujući Paulini i Gradu korisnici Dnev-nog boravka imaće izložbu 21 novembra na Spensu i tom prilikom će i Paulina izložiti abo-ridžinske predmete koje je sakupljala radeći s njima Biće to prava prilika za sve Novosađane da saznaju mnogo više o ovom narodu iz dale-ke Australije i da korisnici boravka predstave sugrađanima svoj umetnički rad

Humanitarka odmalena Paulina Jurki-jević je rođena u farmerskoj porodici odrasla je s dve sestre na selu i život u ruralnoj sredini nije joj padao teško

ndash Počela sam da radim kad sam imala osam godina Raznosila sam mleko čistila prodavni-ce i vrlo rano sam stekla radne navike Kasnije sam radila kao medicinska sestra u Severnoj Australiji gde žive Aboridžini Takođe sam radila i kao učiteljica a edukovala sam i dru-ge nastavnike da rade s njima i to 45 godina ndash kazala je Paulina

Prema njenim rečima svako pleme govori svoj jezik to su veoma male zajednice i ima ih po celoj severnoj Australiji a neki žive i u unutrašnjosti u pustinjskim delovima Ona ne govori njihov jezik jer je nemoguće da savlada preko 100 jezika Aboridžinske zajednice od-nosno plemena vrlo su zatvoreni i nezaintere-sovani da žive s drugima nikada nisu želeli da se asimiluju s drugim nacijama primitivni su poročni pošto su se odali alkoholu i kocki S druge strane potpuno su se saživeli s priro-dom od koje opstaju i koju svesno čuvaju

U Udruženju MNRO volontira Australijanka Paulina Jurkijević

Kreativno-edukativna radionica o Aboridžinima

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

157 SEPTEMBAR 2017

ndash Tamo sam se suočila i s tim da su roditelji u stanju da pojedu sve a da im deca ostanu gladna ndash navela je primer Paulina

Malo ko zna da Aboridžini ne primaju bele ljude u svoju zajednicu Paulina ima više zavr-šenih fakulteta i doktorsku diplomu i samo je zahvaljujući obrazovanju mogla da ode i radi u aboridžinskim plemenima Zbog svoje pre-danosti bila je prihvaćena među australijskim starosedeocima

Nepregledna prostranstva Tamo je upoznala i svog supruga koji se bavio izradom noževa za engleski dvor a između ostalog i za Aboridžine a radio je i u rudarskoj industriji Rođeni je Subotičanin a proveo je radni vek zajedno s Paulinom u plemenima Aboridžina Bio je proglašen za njihovog brata a ona im je bila sestra Taj status su stekli kako zbog svog humanitarnog rada i požrtvovanja tako i zbog toga što su ih prihvatili aboridžinski duhovni-ci s kojima su proveli mnoge godine

ndash Mi smo za njih niža rasa i recimo na te-ritoriji veličine Vojvodine bila su svega dva policija u službi Radila sam u jednom mestu koje je od najbliže prodavnice pekare frize-ra udaljeno 480 kilometara To su ogromna prostranstva bez urbane civilizacije Kad sam se doselila u Novi Sad sve mi je bilo blizu Iz Ribnjaka do Riblje pijace idem peške jer mi je to neverovatno mala razdaljina Novi Sad je mali grad koji sve ima za normalan život ndash ispričala je Paulina

Prosidba posle 18 sati Simijana sam srela i upoznala u Alekspringu gde sam ra-dila kao medicinska sestra kaže naša sago-vornica

ndash Bio je doček Nove godine a ja sam te veče-ri bila u noćnoj smeni U obližnjem restoranu smo upoznali muško društvo a među njima je bio i on Nakon proslave bio je ljubazan i odvezao me je kući Sutradan me je zaprosio ndash uz osmeh priča Paulina ndash U Novi Sad smo došli kad smo za 40 godišnjicu braka odlučili da krstarimo Dunavom Kad smo videli Petro-varadinsku tvrđavu odlučili smo da se doseli-mo kao penzioneri Kuću su kupili u Ribnjaku Međutim nakon kratkog vremena Simijanu su dijagnostikovali rak i nije izdržao Morala sam da se vratim u Australiju da ostvarim penziju i od pre četiri godine živim u Novom Sadu i bavim se humanitarnim radom ovde u Dnev-nom boravku ndash objasnila je Paulina

Osmeh je najveći dar Kaže da joj je Ljiljana Koković pomoćnica gradonačelni-ka pomogla da ostvari pravo na srpsko dr-žavljanstvo i preko nje je došla u MNRO či-jim korisnicima dvaput nedeljno priča priče o Aboridžinima

ndash Uglavnom im pričam priče koje sama pi-šem Mnogi Aboridžini su dobri ljudi školova-ni umetnici naučnici i žive u gradovima Ali većini treba pomoć Ovde u Dnevnom borav-ku koristim priliku da korisnike upoznajem s aboridžinskom kulturom i običajima To sam ceo život radila i dobro sam ih upoznala Ceo život sam pomagala ljudima Crteže koje ta-

kođe sama pravim donosim korisnicima da oboje te ih posle izlažemo Sve ih raduje sva-ka nova priča o australijskom narodu o kom su dosad već mnogo toga naučili Verujem da malo ljudi išta zna o narodu s kojim sam žive-la Ovde u boravku vole njihove crteže putem kojih su saznali mnogo o živom svetu tropske Australije

To je posebna tehnika bojenja i crtanja ndash Kultura Aboridžina koji žive u pustinjama

unutrašnjosti razlikuje se od kultura onih koji su nastanjeni na severu Australije Najsreć-nija sam kad vidim njihov osmeh dok slušaju priče dok ih učim kada mi donesu obojen cr-tež To mi je dovoljno da se uvek vratim i da se opet družimo Smatram da kad ljudi imaju neki problem to ih nikako ne sme sprečiti da rade ono što vole ndash kaže Paulina

Njena životna energija je ogromna iako ima

68 godina a rad u Dnevnom boravku je ispu-njava Smatra da je taj njen doprinos samo nastavak onoga čime se ceo život bavila za-jedno s pokojnim mužem Uči srpski koji za-sad slabo govori ume da čita i piše i to na ćirilici

Broj 182 8 septembar 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKDBroj 182 8 septembar 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

59dinara

DIJETA SA HLEBOM

PAZITE [TA PIJETEKalorije ulaze i na slam~icu

97

72

21

75

52

00

92

81

00

KRIŠKI DNEVNO

Alergiegraveni na ambroziju

za 8 nedelja oslabite 9 kgSELIDBA BEZ STRESA

Kako dadopuniteKUĆNI

BUDŽET

Savet

PRIRODNIH NA^INAZA LICE BEZ BORA7

IVOTNA PRAVILAUSPE[NIH ENA

Slatka romantika

KRIŠKI DNEVNOKRIŠKI DNEVNOKRIŠKI DNEVNOza 8 nedelja oslabite 9 kgza 8 nedelja oslabite 9 kg12

Paulina je završila nekoliko fakulteta i doktorirala 45 godina je živela s domorodačkim australijskim narodom i iz ličnog iskustva korisnicima Dnevnog boravka prenosi verodostojne podatke o Aboridžinima o njihovom načinu života kulturi slikarstvu muzici obrazovanju i zdravlju

16 7 SEPTEMBAR 2017

7 SEPTEMBAR 2017 17

18 7 SEPTEMBAR 2017

197 SEPTEMBAR 2017

Proteklih dana na Trgu slobode snimane su ma-sovne scene budućeg ru-skog serijala bdquoAmbasa-dardquo Kako smo saznali na snimanju radi se o seriji koja će ličiti na svetski

špijunski bestseler bdquoBornov identitetrdquo Roberta Ladlama po kom je snimljena istoimena filmska trilogija u režiji Daga Limana

Na snimanju je učestvovalo oko 300 statista koji su bili na proslavi 16 godine Dana državnosti izmišljene ruske zemlje Kaledonije Na trgu su bile postavljene tezge masa ljudi je šetala a među nji-ma su bili i animatori pajaci folklorna grupa jedan poni i dva policijska konja Pored scena sa statistima koje su bile potpuno vesele i razdragane u sveča-nom ambijentu drugog dana snimani su i akcioni kadrovi s jednim od ruskih glumaca

Za slučajne prolaznike naročito za tu-riste bilo je pravo iznenađenje i atrak-cija da posmatraju kako na trgu ispred tržnog centra bdquoApolordquo u improvizova-nom kafiću hapse mladića koji je dotad u opuštenoj situaciji sedeo s devojkom pio piće i razgovarao Osim na ovoj lo-kaciji prethodnih dana u Novom Sadu su snimljeni kadrovi i u Dunavskoj ulici a pre toga filmadžije su radile i u centru Sremskih Karlovaca Ekipa serijala seli se u Pančevo gde nastavlja rad

Sredinom avgusta serija bdquoAmbasadardquo snimana je na Dorćolu u Višnjićevoj i Si-minoj ulici kao i u dvorištu zgrade u Ni-kole Spasića Pre dolaska u našu zemlju ruska filmska ekipa snimala je nekoliko meseci u Rusiji i kako smo saznali tamo je snimljeno 75 odsto materijala i to u enterijeru a kod nas se radi isključivo eksterijer

Serija se radi u rusko-srpskoj kopro-dukciji a kod nas je snimanje organi-zovala producentska kuća bdquoArchangel Studiordquo iz Beograda osnivača Miloša Bi-kovića i Miodraga Radonjića s ciljem da se promovišu kulturne veze između Ru-sije i Srbije kroz kinematografska i televi-zijska ostvarenja U Srbiji su na projektu angažovani glumci uglavnom iz Rusije Vitalij Kiscenko Viktorija Tolstogano-va Anton Kuznjecov Ekatarina Volkova i Aleksandar Versinin ali su zastupljeni i domaći glumci Nebojša Milovanović Nenad Maričić i Vaja Dujović

Ruski triler u Novom Sadu

Novosadski reporter na snimanju serije bdquoAmbasadardquo

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

Policija tokom septembra tradi-cionalno pojačava kontrolu sa-obraćaja u blizini svih škola u Srbiji kako bi sve vozače upo-zorila na početak nove škol-ske godine i mališane koji prvi put polaze u školu Podsetimo

odmah vozače da je i prema starom Zakonu o bezbednosti u saobraćaju u zonama škola naj-veća dozvoljena brzina bila 30 kilometara na sat Pored toga nov zakon predviđa da pešački prelazi pored škola budu zaštićeni ogradama i obeleženi dodatnom signalizacijom

Dvostruka pomoć S početkom nove školske godine i novosadski saobraćajni po-licajci zajedno s kolegama opšte nadležnosti otpočeli su akciju pojačane kontrole i reguli-sanja saobraćaja na putevima i ulicama u zo-nama sa školama

ndash Saobraćajci će u vreme kada deca dolaze i vraćaju se iz škole biti na raskrsnicama u bli-

zini osnovnih škola Najugroženiji su najmla-đi sugrađani pogotovo oni koji polaze u prvi razred i njima treba posvetiti najviše pažnje Prvenstveno to važi za bezbedan prelaz pre-ko kolovoza ali policajci im govore i kako da najbrže i najbezbednije dođu do odredišta Naša akcija trajaće tokom celog septembra ali ako bude potrebeno možemo je i produžiti Ne treba posebno isticati da će svi vozači koji prekorače brzinu ili načine drugi prekršaj biti pod udarom represivnih mera ndash ističe zamenik

komandira Saobraćajne policijske ispostave bdquoZapadrdquo PU Novi Sad Milan Dražić

Pored toga što pružaju pomoć na trotoari-ma i raskrsnicama policajci ovih dana pose-ćuju učenike u školama i drže im predavanja o bezbednosti u saobraćaju Da bi deca bila još zaštićenija u blizini novosadskih škola policija je u avgustu ispitala kakvo je stanje horizon-talne i vertikalne signalizacije dok se Grad Novi Sad pobrinuo da zebre budu osvežene novom bojom

Opasnosti vrebaju Bezbednost je jed-na od obaveznih tema u novosadskoj Srednjoj medicinskoj školi bdquoSveti Arhangelrdquo a u sep-tembru je u prvom planu saobraćaj

ndash Prvi časovi odeljenskog starešine u svim našim odeljenjima posvećeni su objašnjenjima i uputstvima koja dajemo našim učenicima u vezi s njihovom bezbednošću u saobraćaju Nalazimo se na Trgu Marije Trandafil u sta-rom delu grada gde su uglavnom jednosmer-

20

Autor Miloš Dukić

Prvi časovi odeljenskog starešine u svim našim odeljenjima posvećeni su objašnjenjima i uputstvima koja dajemo učenicima u vezi s njihovom bezbednošću u saobraćajuIris Petrović

7 SEPTEMBAR 2017

Pored toga što pružaju pomoć na trotoarima i raskrsnicama policajci ovih dana učenicima u školama drže predavanja o bezbednosti u saobraćaju

Septembar ndash mesec bezbednosti učenika u saobraćaju

Veliko iStražiVanje noVoSaDSkog rePortera kakva je bezbednost u novosadskim školama

21

ne ulice ali bez obzira na to učenici treba da budu oprezni Svi znamo koliko su deca ži-vahna u tim godinama a relativno slabiji sa-obraćaj nego u drugim delovima grada može da ih zavara i opusti Pored toga decu upo-zoravamo da je pored nas parkiralište i da s njega uvek može iznenada izaći vozilo Uz ta detaljna upustva na čosovima svaki nastav-nik na kraju školskog dana po završetku časa upozori učenike da pažljivo izađu iz škole i isto tako prelaze ulice do kuće ndash ističe direktorka Iris Petrović

Pored nastavnika roditelji takođe mora-ju brinuti o bezbednosti dece svakako naju-groženijih učesnika u saobraćaju Od kuće do škole i u povratku novosadski mališani često prolaze više ulica i semafora od onih na peri-feriji grada pa sve do najopterećenijih kao što je raskrsnica kod Futoške pijace

Levo pa desno Pravila ponašanja u sao-braćaju znaju se već decenijama ali nikad nije loše ponovo ih čuti pogotovo što ima i novih koja su donele moderne tehnologije Koliko je to važno dovoljno govori podatak da su naši mališani dva i po puta ugroženiji u saobraćaju od vršnjaka u Švedskoj a dvaput su ugroženi-ji od proseka zemalja Evropske unije Takve rezultate dala je opširna analiza a kao bitan parametar uzet je podatak o broju stradale i povređene dece u saobraćaju na milion sta-novnika

Pritom treba imati na umu da sva objaš-njenja i upozorenja odraslih malo vrede ako deca vide da se odrasli ponašaju drugačije od onog kako pričaju A uz ona o zelenom svetlu na semaforu i obeleženom pešačkom prela-zu deci treba posebno reći da uvek prvo po-gledaju levo pa zatim desno i da ulicu pređu samo ako su vozila daleko Ako nisu treba da sačekaju da sva vozila prođu i nikada ne smeju pretrčavati na drugu stranu Posebno imajte na umu da deca mlađa od 12 godina nedovolj-no dobro procenjuju udaljenost automobila i vreme koje im je potrebno da pređu ulicu a uz to su im pažnja i periferni vid slabiji nego kod odraslih

Bez slušalica i mobilnih Kada pored kolovoza nema trotoara hoda se levom stra-nom ulice dok je na trotoaru sasvim suprotno ndash ide se desnom stranom Posebno treba po-navljati mališanima da ne stavljaju slušalice u uši dok su na ulici i da ne koriste se mobilni dok prelaze na drugu stranu kolovoza

I za male bicikliste vrede mnoga upozore-nja

ndash Kaciga u vožnji je obavezna duga kosa se vezuje da ne pada u oči nema utrkivanja s dru-gim biciklistima obuća ne sme biti previše ko-motna da ne bi spala dok se okreću pedale ne vozi se ni sa širokim nogavicama niti noću i po magli treba izbegavati ulice s gustim sao-braćajem a po nepoznatim ulicama se ne juri već vozi pažljivije

Barijere uz elektronsku identifi-kaciju Uz saobraćaj Grad Novi Sad brine i o ukupnoj bezbednosti učenika Povodom početka školske godine i prezentacije projek-

ta postavljanja tehničkih barijera za ulazak u školska dvorišta uz elektronsku identifikaciju član Gradskog veća zadužen za obrazovanje mr Vladimir Jelić posetio je Osnovnu školu bdquoŽarko Zrenjaninrdquo To je prva novosadska ško-la s takvom barijerom

ndash Nastavlja se trend povećanja broja učeni-ka prvog razreda u Novom Sadu a ove godine ih je 300 više nego lane Sve osnovne i sred-nje škole spremne su za rad i danas su kre-nule s redovnom nastavom Bezbednost dece biće prioritet i ove školske godine Statistike su pokazale da se slučajevi vršnjačkog nasi-lja najčešće dešavaju u školskom dvorištu a učesnici nisu učenici škole Uvođenjem teh-ničke barijere želimo da sprečimo ulazak u dvorište onima kojima tu nije mesto U škol-sko dvorište moći će da uđu samo učenici koji imaju identifikacionu karticu i na ovaj način

očekujemo da će se smanjiti stopa vršnjačkog nasilja Ukoliko ovaj pilot-projekat pokaže do-bre rezultate biće primenjen i na druge škole ndash rekao je Jelić

Kako je rekao na insistiranje gradonačel-nika školska dvorišta biće otvorena posle na-stave za sve građane koji su se i dosad bavili sportom

Kokos kocke sa borovnicama Američka pita sa ribizlama Penasti kolač sa grožđem

Broj 7 Godina VII 50 dinara CG 075 EUR BiH 150 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

POSLASTICE SA VOĆEM

9 772217 55201 6

Knedle sa šljivama

Slana i slatkaZimnica

Projekat Stanje bezbednosti učenika u novosadskim školama

sufinansiran iz budžeta Republike Srbije ndash Ministarstva kulture

i informisanja uz obaveznu napomenu Stavovi izneti u tekstu

nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

7 SEPTEMBAR 2017

22 7 SEPTEMBAR 2017

Драги суграђани

Молимо вас да на време плаћате рачуне за грејање и тако обезбедите топлину својих домова током зимских дана

Само заједничким одговорним понашањем можемо унапредити квалитет становања a нашем Новом Саду осигурати место у друштву уређених европских градова

Захваљујемо се свим Новосађанима који су препознали значај несметаног функционисања комуналног система и редовним измирењем својих обавеза омогућили нашем граду да се развија и иде путем свеопштег напретка

Ваша Новосадска топлана

nsreporterrs

237 SEPTEMBAR 2017

U Galeriji Matice srpske otvorena je izložba bdquoPeđa Đaković ndash 30 godina

stvaralaštvardquo i trajaće do 24 septembra Posebno mesto u opusu ovog umetnika zauzimaju slike i crteži posvećeni stra-dalničkim podvizima srpske vojske u Pr-vom svetskom ratu golgoti srpskih isto-

rijskih zbivanja herojskom i nadljudskom ali i žrtvi kao civilizacijskom uzusu Đa-ković je izlagao Češkoj SAD Nemačkoj Holandiji Španiji Engleskoj Dobitnik je više nagrada bdquoTerezinrdquo glavna nagrada (1986) Prva nagrada Akademije likov-nih umetnosti u Pragu (1988) Specijalna

nagrada za slikarstvo praške Akademi-je umetnosti bdquoMasarikrdquo (1995) nagra-da bdquoSalvador Dalirdquo za slikarstvo (1996) Nagrada za slikarstvo Evropskog kruga Franca Kafke (1997) Njegova dela nalaze se u značajnim umetničkim kolekcijama širom sveta

Izložba Peđe Đakovića u Galeriji Matice srpske

Privredna komora Vojvodine poslednje dve nedelje imala je mnogobrojne aktivnosti naročito u obla-sti međuregionalne saradnje Tako je predsednika PKV-a Boška Vučurevića i zamenika generalnog sekretara Bojanu Miljuš ugostio predsednik Pe-čujsko-baranjske trgovinsko-privredne komore dr Tamaš Šikfei sa saradnicima Na sastanku je do-

govoreno uspostavljanje saradnje između dveju komora naročito u oblasti poljoprivrede i turizma Saradnja će obuhvatiti i ostale grane privrede i to zajedničkim radom na različitim projektima ali i nastupanjem na raznim sajmovima i manifestacijama

Predsednik Vučurević pozvao je delegaciju pečujske komore da poseti PKV i predstojeći Sajam turizma u Novom Sadu što je sa za-dovoljstvom prihvaćeno Tom prilikom Vučurević je dao intervju dr Predragu Mandiću iz Srpske redakcije Mađarskog radija u Pečuju

ndash Mađarska je dobar primer razvoja banjskog turizma ne samo u našem regionu već u celoj Evropi Vezuje nas kompatibilnost dveju privreda ndash voćarstvo vinarstvo i ratarstvo zatim metalska indu-strija turizam Kako je Mađarska već dosta dugo u EU iskustvo koje imaju županija Baranja i Pečuj biće vrlo značajno za naše pri-vrednike ndash istakao je Vučurević

U organizaciji PKV-a i Privredne komore županije Čongrad u Segedinu održan je Mađarsko-srpski poslovno-turistički forum Delegaciju PKV-a činili su predstavnici Turističke organizacije Voj-vodine turističkih organizacija lokalnih samouprava turističkih agencija smeštajnih kapaciteta vinara i salašara i JP za upravljanje putničkim pristaništem i marinom bdquoApatinrdquo Prisutne su pozdra-vili predsednik PK Čongrad Pal Nemeši zamenik gradonačelnika Segedina dr Laslo Šoljmoš i ambasador Republike Srbije u Mađar-skoj Rade Drobac

ndash U Mađarskoj se nedovoljno zna o Srbiji i njenim turističkim potencijalima i zbog toga je važno da se radi na međusobnom po-vezivanju turističkih agencija ndash rekao je Drobac

Miljušova je istakla da PKV i Trgovinsko-industrijska komora županije Čongrad imaju tradicionalno dugogodišnju dobru sarad-nju

ndash Ukupna privredna saradnja s Mađarskom poslednjih godina neprekidno raste s blažim oscilacijama Prošle godine robna raz-mena s Mađarskom povećana je za 61 odsto Od januara do juna ove godine premašeni su polugodišnji rezultati robne razmene za prošlu godinu pa očekujemo da će i 2017 biti tako

U Gornjoj Radgoni u Sloveniji održan je 55 Međunarodni poljo-privredno-prehrambeni sajam bdquoAgrardquo gde je predstavljen sistem zaštite i promocije poljoprivredno-prehrambenih proizvoda a sa-jam je pratila sekretarka Udruženja poljoprivrede PKV-a Jelena Drobnjak

Privredna komora Vojvodine bila je domaćin delegaciji Depar-tmana Val Doaz u Francuskoj koja je bila s predstavnicima Grada Novog Sada

ndash Regionalna saradnja jedna je od ključnih aktivnosti PKV-a jer se na taj način otvaraju nova tržišta i povezuju privredni subjekti ndash istakao je Vučurević

Francuzi su bili vrlo zadovoljni prijemom u PKV-u i najavili su da postoji prostor za saradnju kako s Gradom tako i sa PKV-om i Po-krajinom Potpredsednik Privredne komore Departmana Val Doaz Kristof Mašar predložio je da se ozvaniči saradnja između dveju komora što je predsednik Vučurević sa zadovoljstvom prihvatio U razgovoru je istaknuta i mogućnost dolaska potencijalnih fran-cuskih investitora u Srbiju odnosno u AP Vojvodinu

PKV najavljuje i Srpsko-mađarski poslovno-turistički forum u okviru bdquoDana Vojvodine u Budimpeštirdquo koji će biti održani u Amba-sadi Republike Srbije 15 septembra u organizaciji PKV-a Ambasade RS u Mađarskoj Mađarsko-srpskog poslovnog saveta i Turističke organizacije Vojvodine PKV će kao svoje počasne goste pozvati predstavnike Privredne komore županije Čongrad i Pečujsko-ba-ranjske trgovinsko-privredne komore

Dani Vojvodine u Pešti 15 septembraBogata međuregionalna aktivnost Privredne komore Vojvodine

24

historia magistra vitae est

7 SEPTEMBAR 2017

Put za Montevideo PeroM novinara bdquoilustrovanog vreMenardquo iz 1930 godine

U orahovoj ljUsci na

sredozemnom morU

VeličanstVena sVetska izložba u barseloni s paViljonima najraznoVrsnijih stiloVa počeV

od danske seoske kuće do modernističkog jugosloVenskog paViljona od drVeta zaoštraVala je

sliku o saVršenom dopunjaVanju kulture i prirode

Pre 87 leta fudbalska reprezentacija Kra-ljevine Jugoslavije na prvom Svetskom prvenstvu u fudbalu u Montevideu osvo-jila je četvrto mesto

prema zvaničnim podacima Fife Po-znato je da utakmica za treće mesto nije igrana pa je tek 1986 godine od-lučeno da su Amerikanci uzeli bron-zu jer su imali bolju gol-razliku od Jugoslovena

Bronza je naša Međutim no-vosadski advokat Kosta Hadži sin vođe puta naših igrača u Urugvaj dr Koste Hadžija tvrdi da smo bili treći i kao dokaz prilaže ono što Ameri-kanci nemaju ndash bronzanu medalju sa Svetskog prvenstva u Urugvaju 1930 godine

ndash U oba polufinala rezultat je bio neverovatan ndash 6 1 Mi smo izgubili od Urugvaja a SAD od Argentine Po-tom je u finalu pobedio domaćin i po-stao svetski prvak Zbog nedostatka novca utakmica za bronzanu medalju nije ni odigrana pa je po tadašnjim pravilima nama pripalo treće mesto jer smo u polufinalu izgubili od ka-snijeg pobednika prvenstva Zato je moj otac doneo bronzanu medalju jednu jedinu jer za igrače i trenere

257 SEPTEMBAR 2017

nisu ni napravljene Otac je doneo i bedž s natpisom bdquodelegatordquo a oboje je dobio kao vođa puta naše fudbalske ekspedicije ndash kaže Hadži

Neviđena lakrdija Sva tadaš-nja jugoslovenska štampa prenela je konačne rezultate iz Urugvaja i lepo se može videti tabela na kojoj smo treći a Amerikanci četvrti

Podsetimo se ukratko tih dana Na prvenstvu je bilo 12 reprezentacija podeljenih u četiri grupe Pobedili smo Brazil i Boliviju i na veliko izne-nađenje prošli u polufinale

Tamo je usledila katastrofa ali kako Na stadionu Sentanario pove-li smo sa 1 0 pogotkom Đorđa Vuja-dinovića a zatim glavni igrač posta-je brazilski sudija Almeida Priznaje Urugvajcima dva neregularna gola a onaj za 2 1 tolika je lakrdija da se na nju javnost podseti uoči svakog svet-skog prvenstva kao potpuno nevero-vatne fudbalske epizode poput one s pravim pravcatim ratom iz 1969 go-dine između Hondurasa i Salvadora koji je izbio zbog kvalifikacijske uta-kmice za svetsko prvenstvo

Dupli pas s policajcem Naime nakon lošeg napada domaćina lopta je izašla u gol-aut i doskakutala do nogu lokalnog policajca Za fudbalom je krenuo naš golman Jakšić koga su novinari u Montevideu zbog sjajnih odbrana u prvim susretima već pro-zvali El Gran Milovan Umesto da loptu preda Jakšiću policajac je na zaprepašćenje naših reprezentativaca i buran smeh odobravanja gledalaca dodaje svom igraču Anselmu Kaže-mo igraču jer bi ipak bilo preterano ga nazovemo policajčevim saigračem mada se u stvarnosti tako zbilo

Anselmo se verovatno jedini na te-renu nije zbunio već je poslao lop-tu u prazan gol Nikakva uveravanja naših igrača nisu pomogla sudija je pokazao na centar Almeida se nije na tome zaustavio ubrzo je poništio čist gol našim igračima i oni su shva-tili da je utakmica rešena mnogo pre nego što su istrčali na teren Uosta-lom posle se po Montevideu manje-više javno pričalo da je Almeida dobio 500 dolara da sudi u korist domaćina što mu je bilo dovoljno da kupi dobar automobil

Bojkot reprezentacije Bilo kako bilo ni Jugoslavija ni Srbija nikad nisu bile uspešnije na svet-skim fudbalskim prvenstvima posle ovog A poznato je da su na put preko Atlantskog okeana krenuli samo igra-či beogradskih klubova Jugoslavije BSK-a i BASK-a te trojica fudbalera iz francuskih klubova jer su fudbalski podsavezi Zagreba Splita Sarajeva i

Subotice bojkotovali reprezentaciju O pripremama za Svetsko prven-

stvo u Urugvaju i samom nastupu na-ših igrača snimljeni su serija i film a mi vam donosimo autentičnu novi-narsku reportažu s putovanja brodom od Francuske do Brazila Objavljena je u beogradskom časopisu Ilustrova-no vreme u broju od 4 jula 1930 go-dine ali nažalost ime autora teksta ni fotografija nije navedeno

Prisna i svoja Orahova ljuska u kojoj se naša fudbalska ekipa 20 juna iz Marselja otisnula na daleki prekoo-keanski put za Južnu Ameriku i nije bila tako mala ndash počinje tekst u Ilu-strovanom vremenu

ndash Ljuska se zvala bdquoFloridardquo rađena je 1926 godine u čuvenom francu-skom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne dužine od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo ljuska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad mor-skog dna Ugodna sa svojim spratnim kabinama divnim salonima i trpeza-rijama bdquoFloridardquo nam je ubrzo posta-la nekako prisna i gotovo svoja ndash pisao je novinar Ilustrovanog vremena

Mali izvlači velikog Na njoj smo našli naše večite prijatelje Fran-cuze

ndash Od prvih momenata prema mla-dim jugoslovenskim sportistima izaš-

bdquoFloridardquo je rađena 1926 u čuvenom fran-cuskom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne duži-ne od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo lju-ska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad morskog dna

li su sa svojom poznatom prostosr-dačnošću i otvorenim simpatijama Naš generalni konzul u Marselju Adžemović s Mirkovićem pozdravio nas je na brodu i kao stari moreplo-vac svojim pričama prosto raspalio želju da se otisnemo na veliku baru Otisnuli smo se oko pet sati posle podne iz marseljske luke ali nismo bili sami Pratila su nas dva brodića jedan spreda a drugi pozadi cimali su nas i naprezali dok našu bdquoFloridurdquo nisu izvukli iz čitave gužve brodova Uostalom to je sudbina svih velikih ndash da ih mali izvlače na čistinu

Zaplovili smo ubrzo po širokom staklastoplavom Sredozemnom moru i gledali kako se velika i hučna luka Marselja gubi u izmaglici

ndash Našu ekipu činili su igrači Jak-šić Ivković i Hrnjiček iz ekipe Soko Spasojević i Đokić iz Jugoslavije Mihajlović Stojanović Tomić in-ženjer Arsenijević B Marjanović Tirnanić Vujadinović i Najdanović iz BSK-a Sekulić iz pariskog klu-ba Franse Stefanović i Ivica Bek iz francuskog Seta kao i vođe puta dr Andrejević Kosta Hadži i inženjer Simonović Dopisnik Bora Jovano-vić našu četu uvećao je na brojnu snagu od 21

Prema Gibraltaru Razuzuri-li smo se i prvu noć na brodu pres-pavali kao zaklani posle trodnevnog drmusanja po vozovima

ndash Prvo jutro nas je dovelo u Barse-lonu Svi su impresionirani lepotom toplog španskog grada Veliki au-tobus za dva sata jurnjave pokazao nam je kao u kakvom filmu sve zna-menitosti ovog najlepšeg grada na Sredozemlju Veličanstvena Svetska izložba s paviljonima najraznovrsni-jih stilova počev od danske seoske kuće do modernističkog jugosloven-skog paviljona od drveta zaoštravala je sliku o savršenom dopunjavanju kulture i prirode

Ispraćeni igrom andaluske tem-peramente grupe otisnuli smo se u podne od ovog prvog pristaništa i uskoro je bdquoFloridardquo zaplovila pre-ma Gibraltaru ostavljajući živopisni španski grad da sagoreva u svojim vrelim podnevnim bojama

Kraj u sledećem broju

26 7 SEPTEMBAR 2017

INTERVJU

Dr Mirjana Radanović je docent na Departmanu za hemiju biohemiju i zašti-tu životne sredine Prirod-no-matematičkog fakulte-ta Univerziteta u Novom Sadu U naučnoistraživač-

kom radu bavi se sintezom fizičko-hemij-skom i strukturnom karakterizacijom kom-pleksa prelaznih metala s biološki aktivnim Šifovim bazama

Član je Srpskog hemijskog društva Srp-skog kristalografskog društva Evropske kristalografske asocijacije i Kluba mladih hemičara Srbije kao i marketinškog tima departmana i učestvovala je na gotovo svim manifestacijama promocije departmana i fakulteta Za uspeh u promociji PMF-a 2013 godine dobila je nagradu bdquoPMF ndash to sam jardquo

Grupa bdquoKristalografrdquo bavi se reng-denskom strukturnom analizom biološki aktivnih molekula koristeći kao osnovnu metodu difrakciju x-zraka na monokri-

stalu Šta je vaše konkretno polje istra-živanja

ndash Jedinjenja koja ispitujemo pripadaju različitim klasama te mogu imati i veo-ma raznoliku potencijalnu primenu Kao najinteresantnije grupe jedinjenja izdvo-jila bih komplekse metala kao potenci-jalne citostatike lekove protiv dijabete-snih komplikacija katalizatore u važnim organskim reakcijama PLED materija-le zatim steroide razne antioksidanse i sl Najjednostavnije rečeno mi pomo-ću difrakcije x-zraka na monokristalnom uzorku dobijamo njegov otisak prsta na osnovu kojeg generišemo informacije o prostornom rasporedu atoma u tom kri-stalu tj njegovu strukturu

Šta očekujete od istraživanjandash Kao što je to u nauci uvek slučaj nijedna

disciplina iako samostalna ne funkcioniše zasebno Zato je kristalografija neraskidivo povezana s hemijom fizikom mineralogi-jom mikrobiologijom medicinom itd Put jednog našeg istraživanja počinje od sinteze

željenog jedinjenja na čemu radi hemičar sintetičar Neretko se dešava da korišćeni sintetski put ne rezultuje nastajanjem oče-kivanog jedinjenja pa ukoliko se radi o kri-stalnom proizvodu upravo su kristalografi ti koji nesumnjivo rešavaju dilemu o tome šta je dobijeno Nakon sinteze sledi fizičko-hemijska karakterizacija dobijenog proizvo-da reakcije (elementalna spektroskopska elektrohemijska analiza i slično) te kao kru-na rendgenska strukturna analiza

To je kraj tog istraživanja odnosno ispitivanja

ndash Ne Okarakterisano jedinjenje putuje i dalje na razna biološka ispitivanja ispitiva-nja optičkih svojstava i sličnog Kako naša ispitivanja imaju fundamentalan karakter ono što mi očekujemo kao krajnji ishod ne mora da predstavlja i kraj mogućnosti pri-mene nekog jedinjenja Jer ako malo bolje pogledamo većina velikih otkrića je slučaj-na te razni širokoprimenjivani lekovi nisu sintetisani u svrhe u kojima su se pokazali kao najefikasniji

Cisplatina najčešće korišćen Citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks platine ima antitumorsko dejstvo

Većina velikih otkrića je slučajna

U sUsret Noći istražiVačadoc dr Mirjana Radanović sa PMF-a

277 SEPTEMBAR 2017

Koliko su vaša ispitivanja aktuelna i važna u svetu nauke odnosno kod nas

ndash Svako novo jedinjenje je važno jer ne-kad ne možemo ni naslutiti koliku moć kri-je Na primer cisplatina najčešće korišćen citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks pla-tine ima antitumorsko dejstvo Određivanje strukture ovog kompleksa pomoglo je u da-ljem dizajniranju novih citostatika koji će imati širi spektar delovanja i manju toksič-nost Ovi ciljevi nažalost još nisu potpuno ostvareni ali ako uzmemo u obzir složenost pomenutih istraživanja jasno je da u ovoj oblasti ima još mnogo nepoznanica čije ra-zumevanje iziskuje vreme

Koje su vaše naučne i poslovne am-bicije

ndash Pre par godina počeli smo da sarađu-jemo s kolegama s Instituta za fiziku u Ze-munu i Instituta bdquoDemokritosrdquo u Atini koji ispituju optičke osobine kompleksnih jedi-njenja koja mi sintetišemo i strukturno ka-rakterišemo Neka su se izdvojila kao veo-ma interesantna za primenu u oblasti PLED materijala Volela bih da proširimo i učvr-stimo ovu saradnju u okviru nekog među-narodnog projekta Uz to volim da verujem da će nas naši rezultati nadživeti i možda će neki od njih nekome u dalekoj budućnosti mnogo više koristiti nego nama sada Kao što umetnici žive kroz svoja dela možemo i mi svoje kristale posmatrati kao umetnič-ku tvorevinu

Kakva je situacija u Srbijindash Kod nas su fundamentalna istraživanja

u senci onoga što brzo dobija primenu Ži-vimo u takvim uslovima da mislimo da su nam potrebni instant rezultati da se od sva-kog otkrića očekuje da baš ono bude epo-halno Zato se važno i aktuelno često ne podudaraju

U kakvim uslovima radite ndash Trenutno na Prirodno-matematičkom

fakultetu u Novom Sadu već deset godina uspešno radi difraktometar Gemini S Ovaj uređaj može koristiti rendgensko zračenje dveju različitih talasnih dužina koje se ge-nerišu s dve rendgenske cevi (bakarnom i molibdenskom anodom) i detektor novije generacije Uzorci se montiraju na četvo-roosni goniometarski sistem koji obezbe-đuje orijentaciju uzoraka u širokom opsegu uglova Po potrebi moguće je snimanje na niskim temperaturama (do ndash180 degC) koje se postižu posebnim dodatkom koji mlaz tečnog azota usmerava na uzorak Snimanje na niskim temperaturama pogodno je zbog smanjenih oscilacija atoma u kristalnoj re-šetki što rezultuje tačnijim određivanjem strukture Svojim karakteristikama ovaj uređaj zadovoljava naše potrebe Dosad je grupa objavila preko 100 radova u visoko-citiranim naučnim časopisima Ipak ovo je jedini ovakav uređaj u Srbiji a zbog ograni-čenih materijalnih sredstava teško je obučiti nove ljude za rad na njemu

Kakvi su rezultati rada na tom ure-đaju

ndash Zadovoljni smo rezultatima koje smo

dosad postigli ali se nadam da će u skoroj budućnosti difraktometar Gemini S dobiti više pažnje što nesumnjivo zaslužuje pa ćemo moći da povećamo broj ljudi osposo-bljenih za rad u ovoj oblasti Takođe nije re-šeno pitanje održavanja uređaja kako zbog visoke cene servisa tako i zbog vrlo kompli-kovanih procedura oko tendera za nabavku rezervnih delova Ipak zasad smo sopstve-nim snagama uspevali da uređaj održimo u operativnom stanju

Kakva je situacija na vašem fakul-tetu u poređenju s onima u regionu pa i u Evropi

ndash Ne bi bilo pošteno upoređivati uslove kod nas i u zemljama koje daleko više sred-stava izdvajaju za nauku Imamo laboratori-je koje su opremljene vrhunskim uređajima ali postoje i one koje jedva funkcionišu time što imaju tako da gledajući prosek nismo u zavidnoj poziciji Ipak naši istraživači do-kazuju svoju izuzetnost time što i pored lošeg generalnog stanja u zemlji svojim re-zultatima često mogu da pariraju vodećim evropskim naučnim centrima

Da li mladi naučnici u inostranstvo odlaze zbog lošijih uslova za istraživa-nja

ndash Najčešće je tako Mada svi su postali nestrpljivi kada je uspeh u pitanju a nauka zahteva dosta odricanja i strpljenja Pored toga školujemo previše ljudi za nepostoje-ća radna mesta Na univerzitetu je da obu-či kadar ali neko drugi treba da ih zaposli Univerzitet sjajno odradi svoj deo a jedan od dokaza za to upravo je uspeh ljudi koji odu u inostranstvo Kad oni čiji je zadatak briga o radnim mestima odrade svoj deo po-sla mladi naučnici će ostati u zemlji Ipak moramo racionalno sagledati situaciju u ko-joj živimo pa u skladu s tim postaviti svoja očekivanja

Da li su uslovi najvažniji ili ono što naučnik zna kakva mu je intuicija koli-ko je uporan

ndash Uslovi su važni ali je ljudski faktor krucijalan Jer i kada nema uslova neko ih stvori Taj neko mora biti stručan i istrajan u svojoj nameri pa će i uspeh stići Pored toga u istraživanju se ne smemo slepo drža-ti jednog pravca već uvek treba sagledavati nove mogućnosti koje nas često iznenade

Svedoci smo velikog odliva mozgova šta učiniti da se to zaustavi i čak preu-smeri u pravcu Srbije

ndash Jedno je sprečiti odlazak mladih struč-njaka a sasvim drugo je nadati se prilivu ukoliko pod prilivom smatrate povratak onih koji su već otišli Za ovo drugo nisam sigurna da je uopšte moguće u neko dogled-no vreme Prvo moramo dati mladima šan-su da ostanu u svojoj zemlji i u njoj da se ostvare jer ovako dajemo inostranstvu ve-oma kvalitetne poklone

Kako to učinitindash Trebalo bi uspostaviti bolju povezanost

između istraživača na univerzitetima i onih u istraživačkim centrima jer se za mnogo analiza uzorci šalju u inostranstvo iako postoje uslovi u Srbiji za tako nešto Zbog

toga i ljudi teže odlasku Naravno svi te-žimo međunarodnim projektima i vezama sa svetskim univerzitetima i istraživačkim centrima To doprinosi da naš fakultet bude prepoznat u svetu ali te veze treba koristiti za obuku mladih koji će se vratiti u Srbiju a neće ostati tamo

Imate li konkretnih ideja kako spre-čiti prevelik odlazak u inostranstvo jer je jasno da neće svi ostati u zemlji

ndash Pod uslovom da se akredituju progra-mi koji imaju realne šanse da iznedre struč-njake koji se mogu zaposliti smanjio bi se broj onih koji odlaze iz Srbije U situaciji u kojoj je naša država sada fundamentalna ispitivanja na moju veliku žalost nisu pre-poznata kao biznis u koji vredi ulagati Zbog toga i ne očekujem veći broj novih radnih mesta za istraživače u oblastima koje ona obuhvataju O ostalim oblastima ne mogu da sudim jer nemam dovoljno informacija a mi prirodnjaci volimo da imamo čvrstu potporu za svaku tvrdnju

Na koji način deci i mladima može-mo približiti nauku

ndash Kažu da su deca nestašna nemirna svašta im pada na pamet I moja su takva samo što mislim da to nije nestašluk već radoznalost i istraživački duh koji moramo negovati A grešimo kada se trudimo da to iskorenimo Kada naučimo da im u detinj-stvu nauku približimo kao nešto opipljivo i zamislivo te postepeno objašnjavamo ap-straktne i njima daleke stvari lakše će biti i u školi Sve formule i jednačine neće ne-minovno nositi sa sobom i pitanje ndash zašto ovo moram da učim Umesto toga pred-stavljaće pojašnjenje već poznatog ogleda već viđenog ili opisanog fenomena Kada ta deca odrastu biće im prirodno da odaberu bavljenje naukom

Kakvi su vaši planovi u narednih de-set godina

ndash Vidim se na istom ovom mestu gde sam i sada samo s višim zvanjem i bogatijim isku-stvom i bibliografijom Pošto volim da se bavim istraživačkim radom ali i nastavom ova institucija je pravi izbor za mene

Novosadska Noć istraživača

Osma Noć istraživača u Srbiji biće održana u petak 29 septembra od 16 sati do jedan posle ponoći u tržnom centru BIG i kafiću Starit centra i biće posebno HOT Tema je HOT nauka ndash bilo da je u pita-nju nauka visokih temperatura ili goruće naučne teme Posebna pa-žnja posvećena je našim istraži-vačima koji se bave svetski aktu-elnim istraživanjima i pokušavaju da reše neke od gorućih problema s kojima se čovečanstvo sre-će Predstavnike ovih devet HOT istraživačkih grupa možete uživo upoznati u Noći istraživača ali i primetiti na bilbordima u gradu

28 7 SEPTEMBAR 2017

SPORT

Spuštena je zavesa na 29 Let-njoj univerzijadi održanoj u kineskom Tajpeju Srpski sportisti ostvarili su sjajne rezultate ndash zlatne medalje osvojili su Tijana Bogdano-vić u tekvondu pojedinačno

i ekipno atletičarka Amela Terzić i vater-polisti Od ukupno 28 zemalja učesnica Sr-bija je zauzela odlično deseto mesto Inače na počasno postolje popeli su se sportisti 66 država

Siniša Jasnić je predsednik Univerzitet-skog saveza Srbije naš Novosađanin koji je po povratku kući hvalio naše sportiste

ndash Postaje već poslovično pravilo da naši studenti na univerzijadi izuzetno uspeš-no predstavljaju svoju zemlju Niz od četiri zlatna odličja ovo potvrđuje Tekvondo po-staje sport po kojem nas već prepoznaju u svetu Tijana Bogdanović srebrna s Olim-pijskih igara u Riju sada se pozlatila a eki-pno naše dame bile su takođe najbolje ndash zlat-na medalja i srpska himna pravi su ponos ndash ističe Jasnić

Veoma lepo nam je bilo i kada se Amela

Terzić pozlatila u kraljici sportova na 1500 metara

ndash Ovu trku pratio sam u društvu legen-darnog Karla Luisa i možete zamisliti kako smo se svi osećali a pogotovo Amela i njen trener Rifat Zilkić kada im je Luis čestitao Zaslužili su tu počast i Amela i njen du-

gogodišnji trener iz Novog Pazara Uko-liko sam u nekog verovao da će se pozla-titi i pre početka univerzitetskih igara to su bili vaterpolisti Predvodio ih je ovoga puta Dejan Savić i ubedljivo su trijumfovali upotpunivši tako svoju nisku zlatnih odlič-ja u ovoj deceniji i univerzitetskom posle svetske evropske i olimpijske Vaterpolo je dika srpskog sporta i države cele ndash ka-zao je Jasnić

Naš zlatni vaterpolo tim u kineskom Taj-peju igrao je u sastavu Rističević i Doboža-nov na golu Vico Lazić Jakšić Ranđelović Drašović braća Rašović Subotić Radojević Stojanović i Vasić U finalu pali su Rusi za koje je nastupilo čak šest igrača s nedavno završenog svetskog šampionata u Budim-pešti

Srbija je poslednji put bila zlatna na Uni-verzijadi 2011 godine u Kini a da podse-tim selekcija koja je nastupila u Fukoki u Japanu 1995 godine ostavila je dubok trag u bazenima širom sveta Svi su docnije igrali u A-reprezentaciji i osvajači su me-dalja kako na olimpijadi tako i na mondi-jalima

Šta više reći nego da su i studenti na-stavili zlatni niz pobeda ostalih naših re-prezentativnih selekcija Jedno je sigurno ndash srpski sport sjajno korača ka narednoj olimpijadi koja je na programu 2020 go-dine u Tokiju

Zlatni niZ naših SportiSta na 29 letnjoj univerZijadi

Karl luiS čeStitao ameli terZić

Predsednik Univerzitetskog saveza Srbije dr Siniša Jasnić ponosno se hvali s četiri prva mesta koja su osvojili Tijana Bogdanović

tekvondo pojedinačno i ekipno Amela Terzić i vaterpolistiAutor jovan tanurdžić

Siniša Jasnić

297 SEPTEMBAR 2017

Nakon što su pre mesec dana osvojili 20 Memorijalni turnir Vladimir Franciš-ković u tenisu glavom na pesku Nikola Mitro i Bog-dan Marojević pobedili su i na Devetom prvenstvu

Novog Sada u tenisu glavom na tvrdoj pod-lozi Na Štrandu su se okupile 33 ekipe u pet konkurencija od petlića do veterana

U seniorskoj su Dragan Bankovački i Vu-kašin Kešelj poraženi u finalu sa 2 0 a treće mesto osvojili su Slobodan Simić i Nebojša Budakov Među juniorima pobedili su Ilija Ljubojević i Nebojša Stojšić i takođe sa 2 0 bili bolji od Ivana Blagojevića i Koste Mar-kovića dok su bronzanu medalju uzeli Alek-sandar Kecman i Vukašin Cvejić

U konkurenciji pionira rođenih izme-đu 2002 i 2004 godine slavili su Vukašin Adamović i Miloš Sekulović srebrne meda-lje dobili su Aleksandar Kecman i Vukašin Cvejić a bronzane David Pantić i Aleksa Batos

Najmlađe finale među petlićima mlađim od dvanaest godina uzeli su Nikola Ninkov i Nikola Tarlać pošto su pobedili Dimitrija Kondića i Stefana Lukića dok su treći bili Dušan Jovanović i Maksim Pantić

Turniri u tenisu glavom ne mogu da se zamisle bez novosadskih veterana koji su bili i među osnivačima ovog sporta u na-šem gradu Prvo mesto osvojili su Vladislav Čolić i Vukašin Kešelj nakon što su u finalu bili bolji od Nikole Radojkovića i Miroslava Mirkovića dok su bronzani bili Aleksandar i Vladimir Verlić

Turnir su vodile sudije Dragan Brzak Pe-tar Jovanović i Miodrag Radaković zapisni-čar je bio Petar Bodulić a delegat takmičenja Miograd Radaković Bez obzira na to što su u vreme takmičenja na TV ekranima bili prenosi brojnih sportskih takmičenja pa i nastupi na-ših reprezentacija na evropskim prvenstvima u odbojci i košarci tribine na Štrandu pored Mosta slobode uvek su bile dobro popunjene Organizator turnira Sportsko udruženje tenis glavom namerava da i na zimu organizuje tur-nir u ovom sportu u zatvorenom u čemu oče-kuju pomoć Grada i Gradske uprave za sport i omladinu pošto ovo takmičenje nosi naziv Prvenstvo Novog Sada

Organizatori posebno zahvaljuju JKP bdquoGradsko zelenilordquo koje im je ustupilo te-rene na Štrandu zatim glavnom sponzoru bdquoPositiverdquo kompaniji bdquoVIP Mobile bdquoAdidas Srbijirdquo koja je obezbedila dresove i šortse-ve za takmičare bdquoTrpezi-cateringrdquo i konobi bdquoOrcusrdquo

Mitro i Marojević apsolutni šampioni

Prvenstvo novog sada u tenisu glavom na tvrdoj PodloziAutor Miloš Dukić

30 7 SEPTEMBAR 2017

3124 AVGUST 2017

ISSN 2406-2022

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

57 SEPTEMBAR 2017

četvrtak 31 avgustDvadeset klima za Radosno detinjstvoPovodom 25 godina rada Roma Company iz Beograda poklonila je 20 klima-uređaja name-njenih za klimatizaciju 18 vrtića PU bdquoRadosno detinjstvordquo što će omogućiti bolje uslove za boravak više od 5000 decendash Ulažemo u lokalnu zajednicu u kojoj poslujemo pomažemo gde je to neophodno Nadam se da će ovaj naš mali doprinos pomoći da se deca u toplim letnjim danima osećaju prijatnije u klimatizovanim prostorijama ndash istakao je direktor Roma Company Nemanja Romandić

subota 2 septembarMamin bazar na SpensuTradicionalna manifestacija Mamin bazar u organizaciji Udruženja Mame Novosa-đanke i uz podršku kompanije Univerzal održana je na Spensu Novosađanke su isko-ristile i ovu priliku da prodaju zamene ili poklone garderobu igračke bebi-opremu knjige i udžbenike

ponedeljak 4 septembar

Divlje svinje posetile Štrand

Neverovatna scena na novosadskoj plaži ndash tri divlje svinje prošetale su se ujutro po pesku plaže i ostavile trago-ve Zapazio ih je radnik održavanja i na sreću pobegao jer su bile vrlo opa-sne Zatim su se uputile ka Kineskoj četvrti i tu im se izgubio trag Lovci

su dobili dozvolu za odstrel ali ih nisu našli Pretpostavljaju da su otišle ka

Šodrošu

utorak 5 septembarJerotić i Pletel laureati

Brankovog kola

Za neprekinutu i uzvišenu sarad-nju tokom protekle tri decenije

Veliku povelju Brankovog kola do-bili su Vladeta Jerotić i Milan Ple-tel Ovo visoko priznanje svečano

će biti uručeno novim laureati-ma na 46 Brankovom kolu koje

će trajati od 8 do 18 septembra i biće u znaku 170 godišnjice izla-

ska prve knjige Branka Radičevića bdquoPesmerdquo u Beču

sreda 6 septembar

Otvaranje izložbe bdquoPetar Lubarda 1907ndash1974ndash2017rdquo

U četvrtak u 20 sati u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog biće otvorena izlož-ba bdquoPetar Lubarda 1907ndash1974ndash2017rdquo

posvećena obeležavanju 110 godina od rođenja poznatog umetnika Izložba se može pogledati do 5 novembra Pro-jekat se realizuje u saradnji s Kućom

legata iz Beograda uz podršku brojnih institucija kulture i medija

petak 1 septembar

Vučević čestitao Kurban-bajramGradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević čestitao je veliki verski praznik Kurban-bajram svim pripadnicima islamske veroispovestindash Čestitam vam veliki verski praznik i želim da ga provede-te u miru dobrom zdravlju okruženi svojim najmilijima Neka najviše humanističke vrednosti motivišu sva naša dela ndash naglasio je Vučević

nedelja 3 septembar

Koncert vizantijskog hora u centru gradaNa Trgu slobode u Novom Sadu održan je koncert vizantijskog hora Idimelon i tri kulturno-umetnička društva iz Grčke Cilj manifestacije u čijoj su organizaciji posredovale Srpska i Grčka pravoslavna crkva bilo je isticanje i učvršćivanje tradicionalnih odnosa između naših država i kultura tokom duge istorije

6

intervju

7 SEPTEMBAR 2017

Potpredsednik Srpske napredne stranke

Milenko Jovanov

Priština se plaši normalizacije odnosaKuću i imanje Bogdana Mitrovića oteo je i prisvojio njegov komšija Albanac a onda ga je prijavio za izmišljeni ratni zločin kako bi ga sprečio da se vrati u svoju kuću i na svoju zemlju

77 SEPTEMBAR 2017

problem rešiti po onoj narodnoj da i vuk bude sit i sve ovce na bro-ju Pogotovu kad imamo u vidu da u Srbiji ima različitih stavova ndash od onih da se odmah krene u bdquonovi ko-sovski bojrdquo do onih da je za Srbe Kosovo i Metohija izgubljeno za vjeki vjekova

ndash To će svakako biti teško Mi kao društvo veoma teško dolazimo do iznijansiranog pogleda na probleme već se po pravilu jedni opredele za jedan a drugi za drugi ekstremni stav i onda započne prepucavanje dok vre-me prolazi a problem na kraju ostaje nerešen Pogledajte danas bismo u pogledu KiM bez razmišljanja uradili ono o čemu nismo hteli ni da razgo-varamo pre dvadeset godina a tada bismo opet uradili ono što nismo hteli da uradimo pre pedeset i tako unedogled Ta bi činjenica valjda trebalo da nam pokaže da moramo nešto da menjamo u pristupu da ne bi neko za dvadeset ili pedeset godi-na govorio eh da smo onda uradili to i tohellip Zato je poziv na dijalog koji je uputio Aleksandar Vučić veoma važan Da pokušamo da promenimo pristup koji do danas očigledno nije doneo rezultate

Posle prve zbunjenosti akte-ra na unutrašnjoj političkoj sceni kako vam izgledaju reakcije pre svega relevantnih činilaca druš-tvenog i političkog života na ini-cijativu predsednika Vučića o unutrašnjem dijalogu o Kosovu i Metohiji

ndash Ne bih se saglasio da se radi o zbunjenosti Radi se o tome da sve one samoproklamovane političke ve-ličine nemaju ni najmanju ideju kakva bi mogla da bude politika Srbije pre-ma Kosovu i Metohiji Doduše one nemaju pojma ni šta bi s ekonomi-

jom privredom međunarodnim od-nosima ali znaju da bi da budu vlast Šta bi narod imao od vlasti ljudi koji nemaju ni najmanju ideju o najvaž-nijim pitanjima vezanim za Srbiju imali smo prilike da vidimo u proš-losti Mada i ne misle oni da budu vlast zbog države i naroda nego zbog sebe a za narod ih baš briga što smo takođe imali prilike da vidimo I baš zato su dakle smislili bdquogenijalanrdquo i bdquolukavrdquo plan Čekaće da Vučić nešto smisli pa kad smisli oni će biti pro-tiv Samo što time pokazuju najma-nje dve stvari koje im ne idu u pri-log Prvo da Vučić za razliku od njih ume da misli i smisli rešenje i drugo da se čitav njihov kvazipolitički opus svodi na negaciju Dakle šta god Vu-čić kaže oni negiraju i tako glume da imaju stav i prikrivaju da nemaju bla-gog pojma ni o čemu

Kada je u pitanju problem Ko-sova i Metohije mislite li da su građani dovoljno upoznati s tim šta nude opozicioni lideri poput Jankovića Šutanovca Radulovi-ća Obradovića i drugih

ndash A jeste li vi kao novinarka i kao informisana osoba upoznati s tim šta oni nude Pa s čim da budete upo-znati i vi i građani kada oni ne nude ništa Osim ako se u nekom kontek-stu njihovim predlogom za rešavanje pitanja KiM može nazvati prizivanje Vučićevog ubistva i najava pišanja po njegovom grobu

Da li ćemo ikada poput Al-banaca s Kosmeta ili Hrvata u Hr-vatskoj ma koliko politički bili različiti postići konsenzus oko najvažnijih pitanja za državni i na-cionalni ne samo razvoj već i op-stanak kao što je pitanje Kosova i Metohije

ndash Objektivno vrlo teško Kod nas je teško postići dogovor i o mnogo manje važnim pitanjima a kao što re-koh opozicija se ne bavi politikom nego negacijom U takvim okolnosti-ma je traganje za širokim društvenim konsenzusom na šta je Aleksandar Vučić pozvao vraški težak posao Ipak Vučićev poziv na dijalog dao je rezultat O problemu KiM se priča ima ozbiljnih ljudi koji su izneli neke ozbiljne stavove U svakom slučaju sve je bolje nego da poput noja zabija-mo glavu u pesak i pravimo se kako je sve dobro a svi znamo da nije

Da li po vašem mišljenju po-stoji bilo kakva realna varijanta u kojoj bi aktuelna vlast predvođena SNS-om i Aleksandrom Vučićem pod pritiskom svetskih moćnika priznala nezavisnost samoprogla-šene albanske republike na terito-riji Kosova i Metohije

ndash Ne

Autor Eržebet Marjanov

Mi kao društvo veoma teško dolazimo do iznijansiranog pogleda na probleme već se po pravilu

jedni opredele za jedan a drugi za drugi ekstremni stav i onda započ-ne prepucavanje dok vreme prola-zi a problem na kraju ostaje nere-šen Danas bismo u pogledu KiM bez razmišljanja uradili ono o čemu nismo hteli ni da razgovaramo pre dvadeset godina a tada bismo opet uradili ono što nismo hteli da ura-dimo pre pedeset i tako unedogled Zato je poziv na dijalog koji je upu-tio Aleksandar Vučić veoma važan Da pokušamo da promenimo pri-stup koji do danas očigledno nije doneo rezultate ndash kaže u intervju za Novosadski reporter potpredsednik Srpske napredne stranke Milenko Jovanov

Ministru prosvete Mladenu Šarčeviću i direktoru Kancelarije za KiM Marku Đuriću u ponede-ljak je na administrativnom prela-zu Jarinje zabranjen ulazak na Ko-sovo i Metohiju Koliko je i ovakav potez prištinskih vlasti pokazatelj kome je zaista stalo od normali-zacije odnosa između Beograda i Prištine

ndash To je svakako jedan od pokazate-lja ali nažalost nije jedini Prištinski političari se očigledno plaše bilo ka-kvog pomaka u procesu normalizaci-je odnosa i pokušavaju taj proces da poremete ovakvim provokacijama jer u normalnim okolnostima njiho-va ekstremistička politika ne može imati efekta i potpuno je suvišna

Zašto po vašem mišljenju na ovakve provokacije kao i na one poput hapšenja na Veliku Gospoji-nu bolesnog srpskog starca Bogda-na Mitrovića u selu Mušutištu kod Prizrena međunarodna zajednica ne reaguje odlučnije

ndash Ne znam odgovor na to pitanje Temeljne vrednosti vodećih zemalja Evrope i sveta jesu sloboda kretanja i pravo svojine Već sam govorio o sprečavanju slobode kretanja Mar-ka Đurića i Mladena Šarčevića a u slučaju Bogdana Mitrovića radi se o tome da je njegovu kuću i imanje ko-mšija Albanac oteo i prisvojio a onda ga je prijavio za izmišljeni ratni zlo-čin kako bi ga sprečio da se vrati u svoju kuću i na svoju zemlju i kako bi zadržao oteto Baš zato očekujem da se međunarodna zajednica odlučnije suprotstavi provokacijama Prištine a ne da ćuti ili da se pravi da ne vidi o čemu se radi

Da li je moguće kosmetski

Samoproklamovane političke veličine u Srbiji nemaju ni najmanju ideju kakva bi mogla da bude politika prema Kosovu i Metohiji doduše one nemaju pojma ni šta bi s ekonomijom privredom međunarodnim odnosima

8 7 SEPTEMBAR 2017

Pred Osnovnim sudom u Novom Sadu pravosnažno okončan spor velike vrednosti

Državi vraćen 101 hektar atraktivne zemlje

U utorak je doneta pravosnažna presuda Osnov-nog suda u Novom Sadu kojom je u celosti raski-nut ugovor o korišćenju (zakupu) pašnjaka koji je zaključen između MZ Kać i privrednog druš-tva Sofija doo Sremska Kamenica povodom za-kupa 101 hektara zamljišta na 99 godina Time je ova velika i atraktivna parcela na samom izla-

zu iz Novog Sada prema Kaću vraćena državiMZ Kać je zastupao advokatski pripravnik Vladimir Savić koji

je zaposlen u advokatskoj kancelariji Srđana Miljkovića u Novom Sadu Savić je ovaj predmet vodio od samog po-četka do pravosnažnog okončanja

ndash MZ Kać je od Grada Novog Sada još 1995 godine dobila na korišćenje 101 hektar 35 ari i 23 kvadratna metra zemljišta shodno Zakonu o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje To zemljište proteže se od auto-puta kod Kać-ke petlje do Unimeta na ulazu u Kać Pre devet godina MZ Kać dala je ugovorom ovo zemljište u zakup odnosno korišćenje i to na 99 godina Međutim sud je ugovor poništio a presuda je 5 septembra postala pravosnažna jer se tuženi videvši sadržinu odluke odrekao prava žalbe ndash iznosi naš sagovornik

Kako kaže Savić osnov za raskid bila je pre svega ništavnost ugo-vora koji je zaključen suprotno imperativnim odredbama Zakona o poljoprivrednom zemljištu

ndash Naime ugovaranje zakupa na 99 godina suprotno je odredba-ma Zakona o poljoprivrednom zemljištu jer on dozvoljava mak-simalni zakup na 20 godina dok maksimalni zakup od 40 godi-na dozvoljava ukoliko će zemljište biti korišćeno radi izgradnje

ribnjaka i uzgoja ribe ndash objašnjava naš sagovornikPored toga ugovor nije bio zaključen između ovlašćenih subje-

kata ndash Naime zakoprimca je zastupalo neovlašćeno lice jer ono nikad

nije bilo upisano kao zakonski zastupnik ugovorne strane Sofija doo Pored ovog stoji niz ugovornih odredaba suprotnih tadašnjim propisima koje su takođe sud ali i punomoćnik suprotne strane realno sagledali ndash kaže Savić

Posebno napominjem da je ugovorena cena zakupa bila deseto-struko niža od realne tržišne cene ndash ističe naš sagovornik

ndash Prema ugovoru trebalo je da MZ Kać dobije 55 evra po hektaru za godinu dana zakupa dok je na tom mestu tržišna cena bila 550 evra Među-tim zakupoprimac do donošenja presude nikad nije isplatio nijednu ratu mesečnog zakupa Da-kle radi se o ukupnoj ugovorenoj sumi koja bi do danas iznosila oko 50000 evra od čega nikad ni dinar nije isplaćen ndash podseća Savić

Sam ugovor zaključen je i overen 4 aprila 2008 godine pred Opštinskim sudom u Novom Sadu

sudska jedinica Žabalj ndash Međutim sve do presude od pre nekoliko dana nijedna ugovor-

na odredba nije ispunjena ndash nikad nisu započeti radovi na ribnjaku nisu bili zaposleni stanovnici Kaća a zemljište je sve ove godine bilo u parlogu što je i konstatovala komisija MZ Kać Na ovaj na-čin vratili smo Gradu Novom Sadu 101 hektar ogromne vrednosti ndash ističe Savić

Podsetimo da je ovo zemljište na atraktivnom mestu na samom ulazu u Novi Sad uz auto-put koje će širenjem grada biti podobno za gradnju tržnih centara fabrika pa i stanova

Vraćeno zemljište je na samom ulazu u Novi Sad uz auto-put koje će šire-njem grada biti podobno

za gradnju tržnih centara fabrika pa i stanova

nsreporterrs

97 SEPTEMBAR 2017

Na gradilištu Žeželjevog mosta u toku je lansira-nje malog luka dugog oko 180 metara na sred-nji stub s petrovaradinske strane Prvi vozovi preko Žeželjevog mosta u Novom Sadu trebalo bi da krenu za četiri meseca najavili su pred-sednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i pot-predsednica Vlade Srbije i ministarka građevi-

narstva saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović prilikom obilaska radova

ndash Uprkos kašnjenju od tri do pet nedelja koje je izvođač najavio moramo priznati da poslednjih meseci postoje veliki napori da se nadoknadi sve ono što je propušteno prethodnih godina u realizaciji ovog važnog projekta Ovi radovi predstavljaju završne faze projekta izgradnje Žeželjevog mosta koji će u novembru biti osposobljen za pešački a u januaru naredne godine za železnički saobraćaj ndash rekao je Mirović i zaključio da na projektu više ne postoje problemi

ndash Verujem da ćemo najkasnije do ranog proleća uspešno završiti ovaj dugotrajni projekat i zatim svu pažnju posvetiti drugim već započetim Prvenstveno mislim na novu zgradu Radio-televizije Vojvodine rekonstrukciju Narodnog pozorišta u Subotici zatim na saobraćajnicu ZrenjaninndashŽabalj izgradnju sportskog kompleksa

Letenka ali i na druge ndash istakao je predsednik Pokrajinske vladeMihajlovićeva je napomenula da je Žeželjev most od velikog zna-

čaja jer je deo modernizacije pruge BeogradndashBudimpešta koja će umnogome doprineti Srbiji u pogledu prevoza robe i ljudi

ndash Žeželjev most je simbol jednog vremena ali će predstavljati i simbol moderne Srbije Na radove neće uticati vremenske prilike već će se odvijati redovno ove jeseni i zime ndash najavila je potpred-sednica Vlade Srbije

Kako je najavljeno kad bude montiran mali luk na redu je lansi-ranje velikog luka dužine 220 metara s novosadske strane Predvi-đeno je i da se po završetku gradnje Žeželjevog mosta preko Duna-va pokrene demontaža postojećeg privremenog montažnog mosta koja će trajati do februara naredne godine Investitor projekta je ldquoInfrastruktura Železnice Srbijerdquo a izvođač radova španski kon-zorcijum JV Azvi ndash Taddei ndash HortaCoslada

Mihajlovićeva je rekla i da je izdata građevinska dozvola za mo-dernizaciju pruge na deonici Stara Pazova ndash Novi Sad u okviru projekta modernizacije pruge BeogradndashBudimpešta

ndash Sve je spremno za početak radova krećemo za vreme Samita 16+1 u Budimpešti 24 novembra a finansiranje je iz ruskog kredita ndash objasnila je ministarka

Mirović U novembru pešice u januaru vozom preko ŽeželjaLansiranje malog luka preko Dunava

10 29 JUN 20177 SEPTEMBAR 2017

aktuelno

Loši meteorološki uslovi su nas usporili ali ne i porazili naše sorte i hibridi neće pokleknuti pred preprekama ndash kaže direktor Jan Turan

Jesenji Dan polja novosad-skog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo na Rimskim šančevima okupi gotovo dve hiljade domaćih i stra-nih posetilaca Institut je na oglednim poljima pri-

kazao ovogodišnje plodove kuku-ruza soje suncokreta šećerne repe ali i sve traženijih alternativnih kul-tura i organske proizvodnje koji su kako smo videli dosta dobro podneli sušu

Gosti iz celog sveta Direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo prof dr Jan Turan istakao je da Dan polja nije samo kratkotrajni susret poslovnih partnera i posetilaca već predstavlja i uvod u buduće dugoroč-ne odnose kao i negovanje postoje-ćih

ndash Izuzetno mi je drago što vidim da je i ova manifestacija odlično po-sećena naši gosti su stigli iz cele Sr-bije i inostranstva Kako nas je ove godine suša usporila ali ne i porazi-la posmatraćemo je kao još jedan u nizu izazova jer naše sorte i hibridi neće pokleknuti pred preprekama Istina je da će urod biti slabiji uku-pno gledano u celoj Srbiji izgubiće-mo oko 600 miliona evra zbog suše Najviše su pretrpeli soja i kukuruz tome su doprinele i ekstremno viso-ke temperature u protekla dva mese-ca Zajedničkim snagama međutim možemo da savladamo sve izazove i dalje uspešno radimo i sarađujemo Verujem da će naredne godine biti plodonosne ndash rekao je Turan

Šta donosi jesen Paor Dragan Medić iz Temerina ima zemlju u Tu-riji

ndash Loša godina bez kiše Za kuku-ruz nepovoljna kao i za soju Sun-cokret je nekako najbolje podneo tu sušu Sve zavisi od parcele do par-cele od domaćina do domaćina i od toga ko je kakvu tehnologiju prime-njivao Mojih dvadeset jutara zamlje kiše nije videla da žito prethodno nije dobro podnelo ne znam kako bismo preživeli Najviše sam pose-jao kukuruza imam i suncokreta ali ga još nisam skinuo Međutim već vidim da će prinosi biti desetkova-ni Kukuruza će biti i šezdeset posto manje nego prošle godine Suncokre-ta sam lane imao četiri i po tone po hektaru a ove godine ne znam hoće li biti i dve

Dragan Marjanović iz Banjana kod Uba kaže da je na Dan polja došao da vidi kako je podneo kukuruz i koje se sorte preporučuju za sledeću go-dinu

ndash Imam 15 hektara pod kukuru-zom a 11 je otišlo u silažu Na ta če-

Jesenji Dan polja novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo

Suša JeSamo JeDan u nizu izazova

autori Petar joksović i Miloš Dukić

29 JUN 20177 SEPTEMBAR 2017 11

tiri za branje imam novu francusku sortu bdquomajsadur 52rdquo u grupi 560 Nas dole suša je žestoko udarila pogoto-vo deo ubske opštine koji se naslanja na šabačku i vladimiračku Suncokret je još i rodio imaću preko dve tone lane je bilo oko tri To je bio rekord A ove 72 dana ni kapi kiše Naši trak-tori su mali 90 odsto na ovu sušu ne mogu ni da tanjiraju ni da oru Sve u svemu urod je prepolovljen Sad me zanima jesenja setva da li ćemo moći da se uskladimo s ovim cenama po-togovo s cenama pšenice

Sve se vidi Svi su mogli da obi-đu autentično uređene štandove i odeljenja istoimenih biljnih kultura s Instituta kao i izložbeni prostor Laboratorije za ispitivanje semena i Laboratorije za zemljište i agroeko-logiju Glavni utisak ipak bila je šet-nja kroz ogledna polja uz komentare stručnjaka odeljenja za strna žita za povrtarstvo i za krmno bilje Tač-no se moglo videti kako je na koju od bezbrojnih sorti i hibrida utica-la suša

Rukovodilac Odeljenja za soju dr Svetlana Balešević Tubić naglasila je da je ova godina bila nepovoljna ali da to za njih nije ništa novo

ndash Naših 136 priznatih sorti soje u Srbiji 155 u inostranstvu od kojih je 31 sorta na evropskoj sortnoj listi go-vore da iza tog uspeha stoji vrhunski tim naučnih radnika i stručnjaka iz Odeljenja za soju Spremni smo da pomognemo i zajedničkim snagama uz vrhunski adaptabilan sortiment soje doprinesemo da se ovako nega-tivni efekti suše i vrelih dana svedu na najmanju moguću meru ndash rekla je Tubićeva

Bez pritužbi na seme Rukovo-dilac Odeljenja za industrijsko bilje dr Vladimir Miklič istakao je da je suncokret zbog svojih morfoloških svojstava daleko bolje podneo sušnu godinu od drugih jarih biljnih vrsta

ndash Prošlogodišnji evropski rekord od 327 tona po hektaru neće se na-žalost ponoviti ove godine ali rod će biti dosta dobar Institut je ove godine jedini na tržištu Srbije po-nudio seme suncokreta tretirano s dva fungicida i insekticidom i time je ostvareno znatno povećanje pro-daje semena kako kod nas tako i u inostranstvu Sad smo među retkim proizvođačima koji nemaju pritužbu na seme ndash napomenuo je Miklič

Kako je istakao šećerna repa može podneti i teške uslove ali se ipak oče-kuje manji prinos nego a prošle go-dine

ndash Srećom prve analize iz naše la-boratorije pokazuju da će sadržaj šećera biti na višem nivou Zato vas

pozivam da pogledate novine koje je Odeljenje za industrijsko bilje pri-premilo kako biste ih sledeće godine probali na svojim njivama ndash podsetio je Miklič

Novi hibridi Za rukovodioca Odeljenja za kukuruz dr Milisava Stojakovića jesenji Dan polja je je-dinstvena prilika da stvaraoci u In-stitutu pokažu našim poljoprivred-nicima i svim posetiocima plodove svog rada

ndash Preko 50 hibrida kukuruza iz FAO grupe zrenja od 200 do 800 nalazi se na ovoj svojevrsnoj izlož-bi proizvoda Instituta a među njima su nosioci proizvodnje u Srbiji ali i u tridesetak zemalja sveta Kao novina na oglednom polju predstavljeni su i hibridi koji poseduju tolerantnost na herbicid bdquofokus ultrardquo ndash napomenuo je Stojaković

Dr Vladimir Sikora rukovodilac Odeljenja za alternativne kulture i organsku proizvodnju istakao je da mu je drago što Institut pored svog bogatog programa selekcije i seme-narstva daje značaj i alternativnim kulturama

ndash Ova vrsta proizvodnje sve je za-stupljenija i sve više pronalazi sta-bilno mesto u sistemu ratarske pro-izvodnje Snažno podržavamo sve ratare i povrtare zainteresovane za gajenje alternativnih kultura kao što su sirak metlaš sirak zrnaš duvan bundeve uljane tikve proso heljda i konoplja Pomoć stručnjaka ovog odeljenja uvek vam je na raspolaga-nju kako stručnim savetima tako i odabirom najboljeg sortimenta

Lakše uz Baneta Jesenji Dan polja svečano je otvorio član Grad-skog veća zadužen za privredu Milo-rad Radojević

ndash Velika mi je čast i zadovoljstvo da u ime Grada Novog Sada i u ime gradonačelnika pozdravim sve goste Institut za ratarstvo i povrtarstvo od velikog je značaja za poljoprivredu i privredu Novog Sada Vojvodine i Re-publike Srbije Sjajno je kad sarađuju nauka privreda i država kao i Grad i Institut Dokaz o tome svakako su i dostignuća Instituta na polju nauč-noistraživačkih radova za koja se zna širom sveta ndash rekao je Radojević

Gosti Dana polja bili su dugogodiš-nji prijatelji Instituta ndash domaći rata-ri strani poslovni partneri iz Irana Ukrajine Mađarske Grčke Rumuni-je Hrvatske BiH Slovenije Bugarske i Makedonije kao i ovlašćeni izaslanik Ambasade Ruske Federacije u Beo-gradu Uz brojne domaće poslovne partnere bili su i predstavnici Vlade Republike Srbije Pokrajinske vlade predstavnici Grada Novog Sada na-

čelnik Južnobačkog upravnog okru-ga Zadružnog saveza Srbije i Vojvo-dine predstavnici Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu te Novosad-skog sajma

Nakon zvaničnog otvaranja svi su pošli da obiđu oglede kukuruza suncokreta soje šećerne repe i al-ternativnih kultura a zatim je poče-lo druženje uz pesmu Baneta Krstića i Garavog sokaka

Suncokret je sušu nekako najbolje pod-neo Sve zavisi od parcele do parcele od domaćina do domaćina i od toga ko je kakvu tehnologiju primenjivaoDragan Medić iz Temerina

12 7 SEPTEMBAR 2017

Spomen-zbirka Pavla Beljan-skog u Novom Sadu specijali-zovana je muzejska ustanova koja poseduje proučava pu-blikuje i izlaže umetnička dela koja je sakupio jugoslo-venski diplomata i veliki ko-

lekcionar Pavle Beljanski (1892ndash1965) On je posebnim ugovorom o poklonu s Izvršnim većem AP Vojvodine u novembru 1957 go-dine zaveštao srpskom narodu svoju zbirku umetničkih dela slika skulptura tapiserija i crteža

Projekat Ive Kurtovića Ovu zna-čajnu kolekciju dopunjavao je do kraja živo-ta zaključno sa slikom bdquoVelika Izardquo Vlaha Bukovca i poklonio je gradu Novom Sadu Umetnička kolekcija Beljanskog smeštena je u posebno izgrađenom zdanju koje je pro-jektovao arhitekta Ivo Kurtović što je bila jedna od odredaba ugovora o poklonu Pavla Beljanskog Takođe je zahtevao da i sam uče-stvuje u izboru projekta i mesta gradnje te da prati njen tok Galerija je za javnost otvo-rena 1961 godine sa 173 umetnička dela

Pošto su nakon smrti Pavla Beljanskog 1965 njegovi naslednici poklonili Spomen-

zbirci slike nameštaj i lične predmete iz nje-govog stana odlučeno je da se oformi još je-dan izložbeni prostor tj dogradi jugoistočni deo Dograđeni aneks je realizovan prema projektu Katarine Babin i završen je sep-tembra 1966 kada je zgrada Spomen-zbirke drugi put otvorena za javnost Skladno je uklopljen u prethodni objekat ne narušava-jući njegovu osnovnu kompoziciju

Zaokružena celina Pavle Beljanski je gotovo celog života sakupljao umetnička dela Neposredno posle Prvog svetskog rata počeo je da prikuplja umetnička dela stranih majstora ali je ubrzo video da je to poza-mašni zahvat koji je napustio 1923 i okrenuo se sakupljanju dela srpskih umetnika Kolek-cija Pavla Beljanskog sastoji se od najzna-čajnijih dela srpske umetnosti nastalih od početka do sedme decenije 20 veka s nagla-skom na period između Prvog i Drugog svet-skog rata Upotpunjavajući zbirku do kraja života Beljanski je menjao njen sastav u želji da dobije zaokruženu celinu čiju osnovnu koncepciju sam objašnjava bdquoJa sam u zbirku uneo samo one slike koje predstavljaju lične intimne doživljaje slikara ukoliko su se slu-žili čistim slikarskim jezikom Taj se jezik

mora razumeti ili intuitivno osetitirdquo Danas kolekcija ima 185 dela 37 autora ndash

slika skulptura i tapiserija s najznačajnijim delima do sedme decenije 20 veka Kolekcija hronološki započinje delima prve genera-cije modernista ndash Nadežde Petrović Mila-na Milovanovića Koste Miličevića Mališe Glišića Ljubomira Ivanovića nastavlja se delima najvažnijih predstavnika naše umet-nosti između dva svetska rata ndash Save Šuma-novića Petra Dobrovića Ignjata Joba Iva-na Radovića Nedeljka Gvozdenovića Ivana Tabakovića Živojina Lukića Sretena Stoja-novića Rista Stijovića i dr kao i radovima stvaralaca druge polovine 20 veka ndash Petra Lubarde Jovana Bijelića Mila Milunovića Marka Čelebonovića Peđe Milosavljevića Milana Konjovića Zore Petrović Ljubice Sokić Stojana Aralice Nebojše Mitrića Milice Zorić

Pre otvaranja Galerije u Novom Sadu zbir-ka je bila izložena u Narodnom muzeju u Somboru od 1945 do 1952 i u Beogradu od 1952 do 1957 u Muzeju grada gde je neko-liko puta promenila postavku

Likovni ritam Najveći deo postavke Spomen-zbirke Pavla Beljanskog čine dela

Kolekcija trajne vrednosti za sve generacijeSpomen-zbirKa pavla beljanSKog živi 56 godina

Autor marija magdalena idei Trifunović

137 SEPTEMBAR 2017

iz kolekcionarevog legata Od ukupno 185 dela izloženo je 144 i to 120 slika 15 skul-ptura četiri crteža i pet tapiserija Sama postavka je koncipirana na specifičan na-čin Mada je s vremenom pretrpela prome-ne suštinski je očuvana ideja Pavla Beljan-skog da dela u postavci treba da povezuje jedinstvena nit likovnog ritma i prvenstve-no kolorističkog sklada a ne biografsko-istorijski ili neki drugi muzeološki princip S vremenom ovakva zamisao nije pretrpe-la znatne promene i inovacije Njena mo-dernost je i danas očigledna i relevantna u skladu s tendencijama izlagačkih politika zasnovanih na specifičnosti poetskog idej-nog tematskog ili nekog drugog koncepta Iako se u salama nižu slike i skulpture auto-ra različitih generacijskih pripadnosti njih objedinjuje jedinstvena ideja kojom se ru-kovodio Pavle Beljanski Prihvatajući načela Bogdana Popovića da su najviše vrednosti slikarstva bdquopoetsko osećanje prirode ukus mera i viša kultura savladana tehnika i ko-loristički darrdquo Beljanski smatra da bdquolikov-no stvaralaštvo podleže zakonima životardquo a njegove vrhunske vrline su spontanost harmonija i unutrašnja sadržina Poetiku slikarstva Beljanski je poredio s muzikom na čemu je zasnovao i koncepciju postavke dela iz svoje kolekcije bdquoNjihova osećajnost i njihova izražajna sredstva variraju od ka-mernog alegreta do krešenda u fortisimu gde dominiraju duvački instrumenti I sve se to sliva u polifoniju jedne epohe Verujem da su mnoga dela iz ove epohe dela trajne vrednosti i da će ih generacije koje dolaze predavati jedna drugoj u nasleđerdquo

Dva memorijala Pored dela iz legata Pavla Beljanskog izložbenu celinu upotpu-njuju još dva segmenta Memorijal Pavla Be-ljanskog i Memorijal umetnika Memorijal Pavla Beljanskog nastao je 1966 godine za-hvaljujući poklonu kolekcionarovih nasled-nika Smešten je u posebnom izložbenom prostoru na prvom spratu zgrade koji je na-knadno projektovan za ove potrebe prema nacrtu Katarine Babin Svečano otvoren 24 novembra 1968 godine osmišljen je kao re-konstrukcija životnog ambijenta Pavla Be-ljanskog s nameštajem slikama tapiserija-ma knjigama fotografijama dokumentima i ličnim predmetima velikog kolekcionara

Mada pripada Osnovnom fondu umetnič-kih dela Spomen-zbirke u ovom prostoru izložena je i slika Vlaha Bukovca bdquoVelika Izardquo Stilski potpuno uklopljena u kamernu postavku Memorijala ona je dobila idealno mesto kao vredno biografsko svedočanstvo među ostalim eksponatima koji neposredno svedoče o životu Pavla Beljanskog Nakon

rekonstrukcije prostora i restauracije svih eksponata Memorijal je svečano otvoren za javnost 19 juna 2003 godine na dan rođe-nja Pavla Beljanskog Taj datum se od tada redovno obeležava otvaranjem odgovara-juće izložbe

Planska nabavka Memorijal umetnika nastao je prema zamisli Pavla Beljanskog da svoju zadužbinu upotpuni portretima i au-toportretima svih umetnika zastupljenih u njoj a kao početna tačka poslužila su dela koja su se već nalazila u kolekciji poput auto-portreta Milana Milovanovića Zore Petro-vić Milana Konjovića i Ljubice Cuce Sokić kao i portret Koste Miličevića rad Živojina Lukića i portret Lize Križanić Ignjata Joba Uskoro je ideja Pavla Beljanskog prerasla u jasan koncept da se sakupljena galerija por-treta postavi u posebnom delu izložbenog prostora Spomen-zbirke

Nakon planske nabavke eksponata krajem šezdesetih godina Memorijal umetnika sve-čano je otvoren 1971 I u narednom periodu nastavilo se sa započetom praksom a te-žnja za stalnim obogaćivanjem ove kolekcije i danas predstavlja jedan od osnovnih zada-taka muzeja Pored portreta i autoportreta autora iz zbirke u najrazličitijim tehnikama ndash uljane slike skulpture crteži grafike ka-rikature itd ndash sastavni deo postavke Memo-rijala umetnika je i dokumentarni materijal o stvaraocima iz zbirke fotografije pisma lični dokumenti i predmeti koje su umetnici koristili tokom procesa stvaranja ndash četkice boje palete

Nove tehnologije Dr Jasna Jovanov dugogodišnja upravnica Spomen-zbirke Pavla Beljanskog kaže da od trenutka kada je otvorila vrata za publiku Spomen-zbir-ka bila je mesto gde su se sretali ljubitelji umetnosti istraživači kolekcionari umet-nici diplomate pripadnici različitih tradi-cija i interesovanja

ndash Sama kolekcija Pavla Beljanskog bila je

dovoljna da privuče pažnju sviju njih i na osnovu izloženih dela zasluži slavu najcelo-vitije i najznačajnije kolekcije srpske moder-ne umetnosti ndash navodi ona Prema njenim rečima u međuvremenu od oktobra 1961 godine kada su prvi gosti prilikom svečane ceremonije otvaranja obišli postavku prošlo je 56 godina i mnogo toga se promenilo naj-više navike ljudi Ona skreće pažnju na nove tehnologije a počelo je s tim da je u svaku kuću ušao televizor a potom i kompjute-ri i internet Umetnička dela koja su done-davno mogla da se posmatraju i analiziraju samo pod zaštitom galerijskih zidova sada se mogu posmatrati u svome domu putem njihovog sajta ndash ističe dr Jasna Jovanov

Ipak upravnica napominje da nije isti do-življaj kada se izložba obilazi u galeriji i kada se posmatra putem interneta jer nije pot-pun Po njoj gledanju izložbe od kuće uz po-moć savremenih tehnologija nedostaje živa komunikacija Ona navodi na nedostaje inte-raktivnost koja je posetiocu omogućena iz-borom kretanja u prostoru izborom odabira objašnjenja mogućnošću da na licu mesta dobije odgovore na sva pitanja ako i utisak o uticaju koji na umetničko delo ima izme-njeni kontekst koji se postiže kroz izložbe stručna vođenja projekcije filmova kompa-racija s književnošću muzikom scenskim umetnostima dakle ndash interdisciplinarni po-gled na celinu

Monografija Spomen-zbirke Zbog toga su od 1999 godine uveli praksu orga-nizovanja izložbi kroz koje su predstavljali autore i njihova dela duh vremena prve po-lovine 20 veka kolekcionare i njihove zbir-ke Konačno kako kaže Jasna Jovanov pred-stavili su i samog Pavla Beljanskog kome prema njenim rečima duguju zahvalnost što je omogućio da svi uživaju u njegovoj veličanstvenoj zbirci

Stručno osoblje ove galerije objavilo je i vodič kroz stalnu postavku kolekcije Pa-vla Beljanskog Priređena je i monografija Spomen-zbirke prva posle tačno trideset godina Ova knjiga posetiocima predstav-lja autore njihova dela samu zgradu i život kolekcije Pavla Beljanskog od njenog nastan-ka do današnjih dana Monografija je name-njena čitaocima koji ostaju verni klasičnoj knjizi i osećaju težinu koju ona ima kada se uzme u ruke objašnjava upravnica i kaže da je kompakt-disk namenjen onim čitaocima koji daju prednost čitanju s kompjuterskog ekrana Ipak Jasna Jovanov ističe da obe ka-tegorije korisnika treba motivisati da dođu i u sam izložbeni prostor na Trgu galerija u Novom Sadu pre nego što odluče da usmere pažnju na sadržinu knjige

Kolekcija trajne vrednosti za sve generacijeSpomen-zbirKa pavla beljanSKog živi 56 godina

Od ukupno 185 dela koliko je jugoslovenski diplomata i kolekcionar zaveštao srpskom narodu i Novosađanima izloženo je 144 i to 120 slika 15 skulptura četiri crteža i pet tapiserija

14 7 SEPTEMBAR 2017

Korisnicima donosim da oboje crteže koje potom izlažemo Sve ih raduje svaka nova priča o australijskom narodu i mnogo toga su dosad već naučili

U Dnevnom boravku Udru-ženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim oso-bama Grada Novog Sada (MNRO) Australijanka dr Paulina Jurkijević drži kre-ativno-edukativnu radioni-

cu o Aboridžinima Ta jedinstvena radionica je vrlo specifična i ekskluzivna budući da je Paulina 45 godina živela s domorodačkim au-stralijskim narodom i iz ličnog iskustva pre-nosi verodostojne podatke o Aboridžinima o njihovom načinu života kulturi slikarstvu muzici obrazovanju i zdravlju pa korisnici Dnevnog boravka imaju prilike da nauče i kori-ste likovnu tehniku aboridžinskih umetnika

Zahvaljujući Paulini i Gradu korisnici Dnev-nog boravka imaće izložbu 21 novembra na Spensu i tom prilikom će i Paulina izložiti abo-ridžinske predmete koje je sakupljala radeći s njima Biće to prava prilika za sve Novosađane da saznaju mnogo više o ovom narodu iz dale-ke Australije i da korisnici boravka predstave sugrađanima svoj umetnički rad

Humanitarka odmalena Paulina Jurki-jević je rođena u farmerskoj porodici odrasla je s dve sestre na selu i život u ruralnoj sredini nije joj padao teško

ndash Počela sam da radim kad sam imala osam godina Raznosila sam mleko čistila prodavni-ce i vrlo rano sam stekla radne navike Kasnije sam radila kao medicinska sestra u Severnoj Australiji gde žive Aboridžini Takođe sam radila i kao učiteljica a edukovala sam i dru-ge nastavnike da rade s njima i to 45 godina ndash kazala je Paulina

Prema njenim rečima svako pleme govori svoj jezik to su veoma male zajednice i ima ih po celoj severnoj Australiji a neki žive i u unutrašnjosti u pustinjskim delovima Ona ne govori njihov jezik jer je nemoguće da savlada preko 100 jezika Aboridžinske zajednice od-nosno plemena vrlo su zatvoreni i nezaintere-sovani da žive s drugima nikada nisu želeli da se asimiluju s drugim nacijama primitivni su poročni pošto su se odali alkoholu i kocki S druge strane potpuno su se saživeli s priro-dom od koje opstaju i koju svesno čuvaju

U Udruženju MNRO volontira Australijanka Paulina Jurkijević

Kreativno-edukativna radionica o Aboridžinima

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

157 SEPTEMBAR 2017

ndash Tamo sam se suočila i s tim da su roditelji u stanju da pojedu sve a da im deca ostanu gladna ndash navela je primer Paulina

Malo ko zna da Aboridžini ne primaju bele ljude u svoju zajednicu Paulina ima više zavr-šenih fakulteta i doktorsku diplomu i samo je zahvaljujući obrazovanju mogla da ode i radi u aboridžinskim plemenima Zbog svoje pre-danosti bila je prihvaćena među australijskim starosedeocima

Nepregledna prostranstva Tamo je upoznala i svog supruga koji se bavio izradom noževa za engleski dvor a između ostalog i za Aboridžine a radio je i u rudarskoj industriji Rođeni je Subotičanin a proveo je radni vek zajedno s Paulinom u plemenima Aboridžina Bio je proglašen za njihovog brata a ona im je bila sestra Taj status su stekli kako zbog svog humanitarnog rada i požrtvovanja tako i zbog toga što su ih prihvatili aboridžinski duhovni-ci s kojima su proveli mnoge godine

ndash Mi smo za njih niža rasa i recimo na te-ritoriji veličine Vojvodine bila su svega dva policija u službi Radila sam u jednom mestu koje je od najbliže prodavnice pekare frize-ra udaljeno 480 kilometara To su ogromna prostranstva bez urbane civilizacije Kad sam se doselila u Novi Sad sve mi je bilo blizu Iz Ribnjaka do Riblje pijace idem peške jer mi je to neverovatno mala razdaljina Novi Sad je mali grad koji sve ima za normalan život ndash ispričala je Paulina

Prosidba posle 18 sati Simijana sam srela i upoznala u Alekspringu gde sam ra-dila kao medicinska sestra kaže naša sago-vornica

ndash Bio je doček Nove godine a ja sam te veče-ri bila u noćnoj smeni U obližnjem restoranu smo upoznali muško društvo a među njima je bio i on Nakon proslave bio je ljubazan i odvezao me je kući Sutradan me je zaprosio ndash uz osmeh priča Paulina ndash U Novi Sad smo došli kad smo za 40 godišnjicu braka odlučili da krstarimo Dunavom Kad smo videli Petro-varadinsku tvrđavu odlučili smo da se doseli-mo kao penzioneri Kuću su kupili u Ribnjaku Međutim nakon kratkog vremena Simijanu su dijagnostikovali rak i nije izdržao Morala sam da se vratim u Australiju da ostvarim penziju i od pre četiri godine živim u Novom Sadu i bavim se humanitarnim radom ovde u Dnev-nom boravku ndash objasnila je Paulina

Osmeh je najveći dar Kaže da joj je Ljiljana Koković pomoćnica gradonačelni-ka pomogla da ostvari pravo na srpsko dr-žavljanstvo i preko nje je došla u MNRO či-jim korisnicima dvaput nedeljno priča priče o Aboridžinima

ndash Uglavnom im pričam priče koje sama pi-šem Mnogi Aboridžini su dobri ljudi školova-ni umetnici naučnici i žive u gradovima Ali većini treba pomoć Ovde u Dnevnom borav-ku koristim priliku da korisnike upoznajem s aboridžinskom kulturom i običajima To sam ceo život radila i dobro sam ih upoznala Ceo život sam pomagala ljudima Crteže koje ta-

kođe sama pravim donosim korisnicima da oboje te ih posle izlažemo Sve ih raduje sva-ka nova priča o australijskom narodu o kom su dosad već mnogo toga naučili Verujem da malo ljudi išta zna o narodu s kojim sam žive-la Ovde u boravku vole njihove crteže putem kojih su saznali mnogo o živom svetu tropske Australije

To je posebna tehnika bojenja i crtanja ndash Kultura Aboridžina koji žive u pustinjama

unutrašnjosti razlikuje se od kultura onih koji su nastanjeni na severu Australije Najsreć-nija sam kad vidim njihov osmeh dok slušaju priče dok ih učim kada mi donesu obojen cr-tež To mi je dovoljno da se uvek vratim i da se opet družimo Smatram da kad ljudi imaju neki problem to ih nikako ne sme sprečiti da rade ono što vole ndash kaže Paulina

Njena životna energija je ogromna iako ima

68 godina a rad u Dnevnom boravku je ispu-njava Smatra da je taj njen doprinos samo nastavak onoga čime se ceo život bavila za-jedno s pokojnim mužem Uči srpski koji za-sad slabo govori ume da čita i piše i to na ćirilici

Broj 182 8 septembar 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKDBroj 182 8 septembar 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

59dinara

DIJETA SA HLEBOM

PAZITE [TA PIJETEKalorije ulaze i na slam~icu

97

72

21

75

52

00

92

81

00

KRIŠKI DNEVNO

Alergiegraveni na ambroziju

za 8 nedelja oslabite 9 kgSELIDBA BEZ STRESA

Kako dadopuniteKUĆNI

BUDŽET

Savet

PRIRODNIH NA^INAZA LICE BEZ BORA7

IVOTNA PRAVILAUSPE[NIH ENA

Slatka romantika

KRIŠKI DNEVNOKRIŠKI DNEVNOKRIŠKI DNEVNOza 8 nedelja oslabite 9 kgza 8 nedelja oslabite 9 kg12

Paulina je završila nekoliko fakulteta i doktorirala 45 godina je živela s domorodačkim australijskim narodom i iz ličnog iskustva korisnicima Dnevnog boravka prenosi verodostojne podatke o Aboridžinima o njihovom načinu života kulturi slikarstvu muzici obrazovanju i zdravlju

16 7 SEPTEMBAR 2017

7 SEPTEMBAR 2017 17

18 7 SEPTEMBAR 2017

197 SEPTEMBAR 2017

Proteklih dana na Trgu slobode snimane su ma-sovne scene budućeg ru-skog serijala bdquoAmbasa-dardquo Kako smo saznali na snimanju radi se o seriji koja će ličiti na svetski

špijunski bestseler bdquoBornov identitetrdquo Roberta Ladlama po kom je snimljena istoimena filmska trilogija u režiji Daga Limana

Na snimanju je učestvovalo oko 300 statista koji su bili na proslavi 16 godine Dana državnosti izmišljene ruske zemlje Kaledonije Na trgu su bile postavljene tezge masa ljudi je šetala a među nji-ma su bili i animatori pajaci folklorna grupa jedan poni i dva policijska konja Pored scena sa statistima koje su bile potpuno vesele i razdragane u sveča-nom ambijentu drugog dana snimani su i akcioni kadrovi s jednim od ruskih glumaca

Za slučajne prolaznike naročito za tu-riste bilo je pravo iznenađenje i atrak-cija da posmatraju kako na trgu ispred tržnog centra bdquoApolordquo u improvizova-nom kafiću hapse mladića koji je dotad u opuštenoj situaciji sedeo s devojkom pio piće i razgovarao Osim na ovoj lo-kaciji prethodnih dana u Novom Sadu su snimljeni kadrovi i u Dunavskoj ulici a pre toga filmadžije su radile i u centru Sremskih Karlovaca Ekipa serijala seli se u Pančevo gde nastavlja rad

Sredinom avgusta serija bdquoAmbasadardquo snimana je na Dorćolu u Višnjićevoj i Si-minoj ulici kao i u dvorištu zgrade u Ni-kole Spasića Pre dolaska u našu zemlju ruska filmska ekipa snimala je nekoliko meseci u Rusiji i kako smo saznali tamo je snimljeno 75 odsto materijala i to u enterijeru a kod nas se radi isključivo eksterijer

Serija se radi u rusko-srpskoj kopro-dukciji a kod nas je snimanje organi-zovala producentska kuća bdquoArchangel Studiordquo iz Beograda osnivača Miloša Bi-kovića i Miodraga Radonjića s ciljem da se promovišu kulturne veze između Ru-sije i Srbije kroz kinematografska i televi-zijska ostvarenja U Srbiji su na projektu angažovani glumci uglavnom iz Rusije Vitalij Kiscenko Viktorija Tolstogano-va Anton Kuznjecov Ekatarina Volkova i Aleksandar Versinin ali su zastupljeni i domaći glumci Nebojša Milovanović Nenad Maričić i Vaja Dujović

Ruski triler u Novom Sadu

Novosadski reporter na snimanju serije bdquoAmbasadardquo

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

Policija tokom septembra tradi-cionalno pojačava kontrolu sa-obraćaja u blizini svih škola u Srbiji kako bi sve vozače upo-zorila na početak nove škol-ske godine i mališane koji prvi put polaze u školu Podsetimo

odmah vozače da je i prema starom Zakonu o bezbednosti u saobraćaju u zonama škola naj-veća dozvoljena brzina bila 30 kilometara na sat Pored toga nov zakon predviđa da pešački prelazi pored škola budu zaštićeni ogradama i obeleženi dodatnom signalizacijom

Dvostruka pomoć S početkom nove školske godine i novosadski saobraćajni po-licajci zajedno s kolegama opšte nadležnosti otpočeli su akciju pojačane kontrole i reguli-sanja saobraćaja na putevima i ulicama u zo-nama sa školama

ndash Saobraćajci će u vreme kada deca dolaze i vraćaju se iz škole biti na raskrsnicama u bli-

zini osnovnih škola Najugroženiji su najmla-đi sugrađani pogotovo oni koji polaze u prvi razred i njima treba posvetiti najviše pažnje Prvenstveno to važi za bezbedan prelaz pre-ko kolovoza ali policajci im govore i kako da najbrže i najbezbednije dođu do odredišta Naša akcija trajaće tokom celog septembra ali ako bude potrebeno možemo je i produžiti Ne treba posebno isticati da će svi vozači koji prekorače brzinu ili načine drugi prekršaj biti pod udarom represivnih mera ndash ističe zamenik

komandira Saobraćajne policijske ispostave bdquoZapadrdquo PU Novi Sad Milan Dražić

Pored toga što pružaju pomoć na trotoari-ma i raskrsnicama policajci ovih dana pose-ćuju učenike u školama i drže im predavanja o bezbednosti u saobraćaju Da bi deca bila još zaštićenija u blizini novosadskih škola policija je u avgustu ispitala kakvo je stanje horizon-talne i vertikalne signalizacije dok se Grad Novi Sad pobrinuo da zebre budu osvežene novom bojom

Opasnosti vrebaju Bezbednost je jed-na od obaveznih tema u novosadskoj Srednjoj medicinskoj školi bdquoSveti Arhangelrdquo a u sep-tembru je u prvom planu saobraćaj

ndash Prvi časovi odeljenskog starešine u svim našim odeljenjima posvećeni su objašnjenjima i uputstvima koja dajemo našim učenicima u vezi s njihovom bezbednošću u saobraćaju Nalazimo se na Trgu Marije Trandafil u sta-rom delu grada gde su uglavnom jednosmer-

20

Autor Miloš Dukić

Prvi časovi odeljenskog starešine u svim našim odeljenjima posvećeni su objašnjenjima i uputstvima koja dajemo učenicima u vezi s njihovom bezbednošću u saobraćajuIris Petrović

7 SEPTEMBAR 2017

Pored toga što pružaju pomoć na trotoarima i raskrsnicama policajci ovih dana učenicima u školama drže predavanja o bezbednosti u saobraćaju

Septembar ndash mesec bezbednosti učenika u saobraćaju

Veliko iStražiVanje noVoSaDSkog rePortera kakva je bezbednost u novosadskim školama

21

ne ulice ali bez obzira na to učenici treba da budu oprezni Svi znamo koliko su deca ži-vahna u tim godinama a relativno slabiji sa-obraćaj nego u drugim delovima grada može da ih zavara i opusti Pored toga decu upo-zoravamo da je pored nas parkiralište i da s njega uvek može iznenada izaći vozilo Uz ta detaljna upustva na čosovima svaki nastav-nik na kraju školskog dana po završetku časa upozori učenike da pažljivo izađu iz škole i isto tako prelaze ulice do kuće ndash ističe direktorka Iris Petrović

Pored nastavnika roditelji takođe mora-ju brinuti o bezbednosti dece svakako naju-groženijih učesnika u saobraćaju Od kuće do škole i u povratku novosadski mališani često prolaze više ulica i semafora od onih na peri-feriji grada pa sve do najopterećenijih kao što je raskrsnica kod Futoške pijace

Levo pa desno Pravila ponašanja u sao-braćaju znaju se već decenijama ali nikad nije loše ponovo ih čuti pogotovo što ima i novih koja su donele moderne tehnologije Koliko je to važno dovoljno govori podatak da su naši mališani dva i po puta ugroženiji u saobraćaju od vršnjaka u Švedskoj a dvaput su ugroženi-ji od proseka zemalja Evropske unije Takve rezultate dala je opširna analiza a kao bitan parametar uzet je podatak o broju stradale i povređene dece u saobraćaju na milion sta-novnika

Pritom treba imati na umu da sva objaš-njenja i upozorenja odraslih malo vrede ako deca vide da se odrasli ponašaju drugačije od onog kako pričaju A uz ona o zelenom svetlu na semaforu i obeleženom pešačkom prela-zu deci treba posebno reći da uvek prvo po-gledaju levo pa zatim desno i da ulicu pređu samo ako su vozila daleko Ako nisu treba da sačekaju da sva vozila prođu i nikada ne smeju pretrčavati na drugu stranu Posebno imajte na umu da deca mlađa od 12 godina nedovolj-no dobro procenjuju udaljenost automobila i vreme koje im je potrebno da pređu ulicu a uz to su im pažnja i periferni vid slabiji nego kod odraslih

Bez slušalica i mobilnih Kada pored kolovoza nema trotoara hoda se levom stra-nom ulice dok je na trotoaru sasvim suprotno ndash ide se desnom stranom Posebno treba po-navljati mališanima da ne stavljaju slušalice u uši dok su na ulici i da ne koriste se mobilni dok prelaze na drugu stranu kolovoza

I za male bicikliste vrede mnoga upozore-nja

ndash Kaciga u vožnji je obavezna duga kosa se vezuje da ne pada u oči nema utrkivanja s dru-gim biciklistima obuća ne sme biti previše ko-motna da ne bi spala dok se okreću pedale ne vozi se ni sa širokim nogavicama niti noću i po magli treba izbegavati ulice s gustim sao-braćajem a po nepoznatim ulicama se ne juri već vozi pažljivije

Barijere uz elektronsku identifi-kaciju Uz saobraćaj Grad Novi Sad brine i o ukupnoj bezbednosti učenika Povodom početka školske godine i prezentacije projek-

ta postavljanja tehničkih barijera za ulazak u školska dvorišta uz elektronsku identifikaciju član Gradskog veća zadužen za obrazovanje mr Vladimir Jelić posetio je Osnovnu školu bdquoŽarko Zrenjaninrdquo To je prva novosadska ško-la s takvom barijerom

ndash Nastavlja se trend povećanja broja učeni-ka prvog razreda u Novom Sadu a ove godine ih je 300 više nego lane Sve osnovne i sred-nje škole spremne su za rad i danas su kre-nule s redovnom nastavom Bezbednost dece biće prioritet i ove školske godine Statistike su pokazale da se slučajevi vršnjačkog nasi-lja najčešće dešavaju u školskom dvorištu a učesnici nisu učenici škole Uvođenjem teh-ničke barijere želimo da sprečimo ulazak u dvorište onima kojima tu nije mesto U škol-sko dvorište moći će da uđu samo učenici koji imaju identifikacionu karticu i na ovaj način

očekujemo da će se smanjiti stopa vršnjačkog nasilja Ukoliko ovaj pilot-projekat pokaže do-bre rezultate biće primenjen i na druge škole ndash rekao je Jelić

Kako je rekao na insistiranje gradonačel-nika školska dvorišta biće otvorena posle na-stave za sve građane koji su se i dosad bavili sportom

Kokos kocke sa borovnicama Američka pita sa ribizlama Penasti kolač sa grožđem

Broj 7 Godina VII 50 dinara CG 075 EUR BiH 150 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

POSLASTICE SA VOĆEM

9 772217 55201 6

Knedle sa šljivama

Slana i slatkaZimnica

Projekat Stanje bezbednosti učenika u novosadskim školama

sufinansiran iz budžeta Republike Srbije ndash Ministarstva kulture

i informisanja uz obaveznu napomenu Stavovi izneti u tekstu

nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

7 SEPTEMBAR 2017

22 7 SEPTEMBAR 2017

Драги суграђани

Молимо вас да на време плаћате рачуне за грејање и тако обезбедите топлину својих домова током зимских дана

Само заједничким одговорним понашањем можемо унапредити квалитет становања a нашем Новом Саду осигурати место у друштву уређених европских градова

Захваљујемо се свим Новосађанима који су препознали значај несметаног функционисања комуналног система и редовним измирењем својих обавеза омогућили нашем граду да се развија и иде путем свеопштег напретка

Ваша Новосадска топлана

nsreporterrs

237 SEPTEMBAR 2017

U Galeriji Matice srpske otvorena je izložba bdquoPeđa Đaković ndash 30 godina

stvaralaštvardquo i trajaće do 24 septembra Posebno mesto u opusu ovog umetnika zauzimaju slike i crteži posvećeni stra-dalničkim podvizima srpske vojske u Pr-vom svetskom ratu golgoti srpskih isto-

rijskih zbivanja herojskom i nadljudskom ali i žrtvi kao civilizacijskom uzusu Đa-ković je izlagao Češkoj SAD Nemačkoj Holandiji Španiji Engleskoj Dobitnik je više nagrada bdquoTerezinrdquo glavna nagrada (1986) Prva nagrada Akademije likov-nih umetnosti u Pragu (1988) Specijalna

nagrada za slikarstvo praške Akademi-je umetnosti bdquoMasarikrdquo (1995) nagra-da bdquoSalvador Dalirdquo za slikarstvo (1996) Nagrada za slikarstvo Evropskog kruga Franca Kafke (1997) Njegova dela nalaze se u značajnim umetničkim kolekcijama širom sveta

Izložba Peđe Đakovića u Galeriji Matice srpske

Privredna komora Vojvodine poslednje dve nedelje imala je mnogobrojne aktivnosti naročito u obla-sti međuregionalne saradnje Tako je predsednika PKV-a Boška Vučurevića i zamenika generalnog sekretara Bojanu Miljuš ugostio predsednik Pe-čujsko-baranjske trgovinsko-privredne komore dr Tamaš Šikfei sa saradnicima Na sastanku je do-

govoreno uspostavljanje saradnje između dveju komora naročito u oblasti poljoprivrede i turizma Saradnja će obuhvatiti i ostale grane privrede i to zajedničkim radom na različitim projektima ali i nastupanjem na raznim sajmovima i manifestacijama

Predsednik Vučurević pozvao je delegaciju pečujske komore da poseti PKV i predstojeći Sajam turizma u Novom Sadu što je sa za-dovoljstvom prihvaćeno Tom prilikom Vučurević je dao intervju dr Predragu Mandiću iz Srpske redakcije Mađarskog radija u Pečuju

ndash Mađarska je dobar primer razvoja banjskog turizma ne samo u našem regionu već u celoj Evropi Vezuje nas kompatibilnost dveju privreda ndash voćarstvo vinarstvo i ratarstvo zatim metalska indu-strija turizam Kako je Mađarska već dosta dugo u EU iskustvo koje imaju županija Baranja i Pečuj biće vrlo značajno za naše pri-vrednike ndash istakao je Vučurević

U organizaciji PKV-a i Privredne komore županije Čongrad u Segedinu održan je Mađarsko-srpski poslovno-turistički forum Delegaciju PKV-a činili su predstavnici Turističke organizacije Voj-vodine turističkih organizacija lokalnih samouprava turističkih agencija smeštajnih kapaciteta vinara i salašara i JP za upravljanje putničkim pristaništem i marinom bdquoApatinrdquo Prisutne su pozdra-vili predsednik PK Čongrad Pal Nemeši zamenik gradonačelnika Segedina dr Laslo Šoljmoš i ambasador Republike Srbije u Mađar-skoj Rade Drobac

ndash U Mađarskoj se nedovoljno zna o Srbiji i njenim turističkim potencijalima i zbog toga je važno da se radi na međusobnom po-vezivanju turističkih agencija ndash rekao je Drobac

Miljušova je istakla da PKV i Trgovinsko-industrijska komora županije Čongrad imaju tradicionalno dugogodišnju dobru sarad-nju

ndash Ukupna privredna saradnja s Mađarskom poslednjih godina neprekidno raste s blažim oscilacijama Prošle godine robna raz-mena s Mađarskom povećana je za 61 odsto Od januara do juna ove godine premašeni su polugodišnji rezultati robne razmene za prošlu godinu pa očekujemo da će i 2017 biti tako

U Gornjoj Radgoni u Sloveniji održan je 55 Međunarodni poljo-privredno-prehrambeni sajam bdquoAgrardquo gde je predstavljen sistem zaštite i promocije poljoprivredno-prehrambenih proizvoda a sa-jam je pratila sekretarka Udruženja poljoprivrede PKV-a Jelena Drobnjak

Privredna komora Vojvodine bila je domaćin delegaciji Depar-tmana Val Doaz u Francuskoj koja je bila s predstavnicima Grada Novog Sada

ndash Regionalna saradnja jedna je od ključnih aktivnosti PKV-a jer se na taj način otvaraju nova tržišta i povezuju privredni subjekti ndash istakao je Vučurević

Francuzi su bili vrlo zadovoljni prijemom u PKV-u i najavili su da postoji prostor za saradnju kako s Gradom tako i sa PKV-om i Po-krajinom Potpredsednik Privredne komore Departmana Val Doaz Kristof Mašar predložio je da se ozvaniči saradnja između dveju komora što je predsednik Vučurević sa zadovoljstvom prihvatio U razgovoru je istaknuta i mogućnost dolaska potencijalnih fran-cuskih investitora u Srbiju odnosno u AP Vojvodinu

PKV najavljuje i Srpsko-mađarski poslovno-turistički forum u okviru bdquoDana Vojvodine u Budimpeštirdquo koji će biti održani u Amba-sadi Republike Srbije 15 septembra u organizaciji PKV-a Ambasade RS u Mađarskoj Mađarsko-srpskog poslovnog saveta i Turističke organizacije Vojvodine PKV će kao svoje počasne goste pozvati predstavnike Privredne komore županije Čongrad i Pečujsko-ba-ranjske trgovinsko-privredne komore

Dani Vojvodine u Pešti 15 septembraBogata međuregionalna aktivnost Privredne komore Vojvodine

24

historia magistra vitae est

7 SEPTEMBAR 2017

Put za Montevideo PeroM novinara bdquoilustrovanog vreMenardquo iz 1930 godine

U orahovoj ljUsci na

sredozemnom morU

VeličanstVena sVetska izložba u barseloni s paViljonima najraznoVrsnijih stiloVa počeV

od danske seoske kuće do modernističkog jugosloVenskog paViljona od drVeta zaoštraVala je

sliku o saVršenom dopunjaVanju kulture i prirode

Pre 87 leta fudbalska reprezentacija Kra-ljevine Jugoslavije na prvom Svetskom prvenstvu u fudbalu u Montevideu osvo-jila je četvrto mesto

prema zvaničnim podacima Fife Po-znato je da utakmica za treće mesto nije igrana pa je tek 1986 godine od-lučeno da su Amerikanci uzeli bron-zu jer su imali bolju gol-razliku od Jugoslovena

Bronza je naša Međutim no-vosadski advokat Kosta Hadži sin vođe puta naših igrača u Urugvaj dr Koste Hadžija tvrdi da smo bili treći i kao dokaz prilaže ono što Ameri-kanci nemaju ndash bronzanu medalju sa Svetskog prvenstva u Urugvaju 1930 godine

ndash U oba polufinala rezultat je bio neverovatan ndash 6 1 Mi smo izgubili od Urugvaja a SAD od Argentine Po-tom je u finalu pobedio domaćin i po-stao svetski prvak Zbog nedostatka novca utakmica za bronzanu medalju nije ni odigrana pa je po tadašnjim pravilima nama pripalo treće mesto jer smo u polufinalu izgubili od ka-snijeg pobednika prvenstva Zato je moj otac doneo bronzanu medalju jednu jedinu jer za igrače i trenere

257 SEPTEMBAR 2017

nisu ni napravljene Otac je doneo i bedž s natpisom bdquodelegatordquo a oboje je dobio kao vođa puta naše fudbalske ekspedicije ndash kaže Hadži

Neviđena lakrdija Sva tadaš-nja jugoslovenska štampa prenela je konačne rezultate iz Urugvaja i lepo se može videti tabela na kojoj smo treći a Amerikanci četvrti

Podsetimo se ukratko tih dana Na prvenstvu je bilo 12 reprezentacija podeljenih u četiri grupe Pobedili smo Brazil i Boliviju i na veliko izne-nađenje prošli u polufinale

Tamo je usledila katastrofa ali kako Na stadionu Sentanario pove-li smo sa 1 0 pogotkom Đorđa Vuja-dinovića a zatim glavni igrač posta-je brazilski sudija Almeida Priznaje Urugvajcima dva neregularna gola a onaj za 2 1 tolika je lakrdija da se na nju javnost podseti uoči svakog svet-skog prvenstva kao potpuno nevero-vatne fudbalske epizode poput one s pravim pravcatim ratom iz 1969 go-dine između Hondurasa i Salvadora koji je izbio zbog kvalifikacijske uta-kmice za svetsko prvenstvo

Dupli pas s policajcem Naime nakon lošeg napada domaćina lopta je izašla u gol-aut i doskakutala do nogu lokalnog policajca Za fudbalom je krenuo naš golman Jakšić koga su novinari u Montevideu zbog sjajnih odbrana u prvim susretima već pro-zvali El Gran Milovan Umesto da loptu preda Jakšiću policajac je na zaprepašćenje naših reprezentativaca i buran smeh odobravanja gledalaca dodaje svom igraču Anselmu Kaže-mo igraču jer bi ipak bilo preterano ga nazovemo policajčevim saigračem mada se u stvarnosti tako zbilo

Anselmo se verovatno jedini na te-renu nije zbunio već je poslao lop-tu u prazan gol Nikakva uveravanja naših igrača nisu pomogla sudija je pokazao na centar Almeida se nije na tome zaustavio ubrzo je poništio čist gol našim igračima i oni su shva-tili da je utakmica rešena mnogo pre nego što su istrčali na teren Uosta-lom posle se po Montevideu manje-više javno pričalo da je Almeida dobio 500 dolara da sudi u korist domaćina što mu je bilo dovoljno da kupi dobar automobil

Bojkot reprezentacije Bilo kako bilo ni Jugoslavija ni Srbija nikad nisu bile uspešnije na svet-skim fudbalskim prvenstvima posle ovog A poznato je da su na put preko Atlantskog okeana krenuli samo igra-či beogradskih klubova Jugoslavije BSK-a i BASK-a te trojica fudbalera iz francuskih klubova jer su fudbalski podsavezi Zagreba Splita Sarajeva i

Subotice bojkotovali reprezentaciju O pripremama za Svetsko prven-

stvo u Urugvaju i samom nastupu na-ših igrača snimljeni su serija i film a mi vam donosimo autentičnu novi-narsku reportažu s putovanja brodom od Francuske do Brazila Objavljena je u beogradskom časopisu Ilustrova-no vreme u broju od 4 jula 1930 go-dine ali nažalost ime autora teksta ni fotografija nije navedeno

Prisna i svoja Orahova ljuska u kojoj se naša fudbalska ekipa 20 juna iz Marselja otisnula na daleki prekoo-keanski put za Južnu Ameriku i nije bila tako mala ndash počinje tekst u Ilu-strovanom vremenu

ndash Ljuska se zvala bdquoFloridardquo rađena je 1926 godine u čuvenom francu-skom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne dužine od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo ljuska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad mor-skog dna Ugodna sa svojim spratnim kabinama divnim salonima i trpeza-rijama bdquoFloridardquo nam je ubrzo posta-la nekako prisna i gotovo svoja ndash pisao je novinar Ilustrovanog vremena

Mali izvlači velikog Na njoj smo našli naše večite prijatelje Fran-cuze

ndash Od prvih momenata prema mla-dim jugoslovenskim sportistima izaš-

bdquoFloridardquo je rađena 1926 u čuvenom fran-cuskom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne duži-ne od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo lju-ska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad morskog dna

li su sa svojom poznatom prostosr-dačnošću i otvorenim simpatijama Naš generalni konzul u Marselju Adžemović s Mirkovićem pozdravio nas je na brodu i kao stari moreplo-vac svojim pričama prosto raspalio želju da se otisnemo na veliku baru Otisnuli smo se oko pet sati posle podne iz marseljske luke ali nismo bili sami Pratila su nas dva brodića jedan spreda a drugi pozadi cimali su nas i naprezali dok našu bdquoFloridurdquo nisu izvukli iz čitave gužve brodova Uostalom to je sudbina svih velikih ndash da ih mali izvlače na čistinu

Zaplovili smo ubrzo po širokom staklastoplavom Sredozemnom moru i gledali kako se velika i hučna luka Marselja gubi u izmaglici

ndash Našu ekipu činili su igrači Jak-šić Ivković i Hrnjiček iz ekipe Soko Spasojević i Đokić iz Jugoslavije Mihajlović Stojanović Tomić in-ženjer Arsenijević B Marjanović Tirnanić Vujadinović i Najdanović iz BSK-a Sekulić iz pariskog klu-ba Franse Stefanović i Ivica Bek iz francuskog Seta kao i vođe puta dr Andrejević Kosta Hadži i inženjer Simonović Dopisnik Bora Jovano-vić našu četu uvećao je na brojnu snagu od 21

Prema Gibraltaru Razuzuri-li smo se i prvu noć na brodu pres-pavali kao zaklani posle trodnevnog drmusanja po vozovima

ndash Prvo jutro nas je dovelo u Barse-lonu Svi su impresionirani lepotom toplog španskog grada Veliki au-tobus za dva sata jurnjave pokazao nam je kao u kakvom filmu sve zna-menitosti ovog najlepšeg grada na Sredozemlju Veličanstvena Svetska izložba s paviljonima najraznovrsni-jih stilova počev od danske seoske kuće do modernističkog jugosloven-skog paviljona od drveta zaoštravala je sliku o savršenom dopunjavanju kulture i prirode

Ispraćeni igrom andaluske tem-peramente grupe otisnuli smo se u podne od ovog prvog pristaništa i uskoro je bdquoFloridardquo zaplovila pre-ma Gibraltaru ostavljajući živopisni španski grad da sagoreva u svojim vrelim podnevnim bojama

Kraj u sledećem broju

26 7 SEPTEMBAR 2017

INTERVJU

Dr Mirjana Radanović je docent na Departmanu za hemiju biohemiju i zašti-tu životne sredine Prirod-no-matematičkog fakulte-ta Univerziteta u Novom Sadu U naučnoistraživač-

kom radu bavi se sintezom fizičko-hemij-skom i strukturnom karakterizacijom kom-pleksa prelaznih metala s biološki aktivnim Šifovim bazama

Član je Srpskog hemijskog društva Srp-skog kristalografskog društva Evropske kristalografske asocijacije i Kluba mladih hemičara Srbije kao i marketinškog tima departmana i učestvovala je na gotovo svim manifestacijama promocije departmana i fakulteta Za uspeh u promociji PMF-a 2013 godine dobila je nagradu bdquoPMF ndash to sam jardquo

Grupa bdquoKristalografrdquo bavi se reng-denskom strukturnom analizom biološki aktivnih molekula koristeći kao osnovnu metodu difrakciju x-zraka na monokri-

stalu Šta je vaše konkretno polje istra-živanja

ndash Jedinjenja koja ispitujemo pripadaju različitim klasama te mogu imati i veo-ma raznoliku potencijalnu primenu Kao najinteresantnije grupe jedinjenja izdvo-jila bih komplekse metala kao potenci-jalne citostatike lekove protiv dijabete-snih komplikacija katalizatore u važnim organskim reakcijama PLED materija-le zatim steroide razne antioksidanse i sl Najjednostavnije rečeno mi pomo-ću difrakcije x-zraka na monokristalnom uzorku dobijamo njegov otisak prsta na osnovu kojeg generišemo informacije o prostornom rasporedu atoma u tom kri-stalu tj njegovu strukturu

Šta očekujete od istraživanjandash Kao što je to u nauci uvek slučaj nijedna

disciplina iako samostalna ne funkcioniše zasebno Zato je kristalografija neraskidivo povezana s hemijom fizikom mineralogi-jom mikrobiologijom medicinom itd Put jednog našeg istraživanja počinje od sinteze

željenog jedinjenja na čemu radi hemičar sintetičar Neretko se dešava da korišćeni sintetski put ne rezultuje nastajanjem oče-kivanog jedinjenja pa ukoliko se radi o kri-stalnom proizvodu upravo su kristalografi ti koji nesumnjivo rešavaju dilemu o tome šta je dobijeno Nakon sinteze sledi fizičko-hemijska karakterizacija dobijenog proizvo-da reakcije (elementalna spektroskopska elektrohemijska analiza i slično) te kao kru-na rendgenska strukturna analiza

To je kraj tog istraživanja odnosno ispitivanja

ndash Ne Okarakterisano jedinjenje putuje i dalje na razna biološka ispitivanja ispitiva-nja optičkih svojstava i sličnog Kako naša ispitivanja imaju fundamentalan karakter ono što mi očekujemo kao krajnji ishod ne mora da predstavlja i kraj mogućnosti pri-mene nekog jedinjenja Jer ako malo bolje pogledamo većina velikih otkrića je slučaj-na te razni širokoprimenjivani lekovi nisu sintetisani u svrhe u kojima su se pokazali kao najefikasniji

Cisplatina najčešće korišćen Citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks platine ima antitumorsko dejstvo

Većina velikih otkrića je slučajna

U sUsret Noći istražiVačadoc dr Mirjana Radanović sa PMF-a

277 SEPTEMBAR 2017

Koliko su vaša ispitivanja aktuelna i važna u svetu nauke odnosno kod nas

ndash Svako novo jedinjenje je važno jer ne-kad ne možemo ni naslutiti koliku moć kri-je Na primer cisplatina najčešće korišćen citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks pla-tine ima antitumorsko dejstvo Određivanje strukture ovog kompleksa pomoglo je u da-ljem dizajniranju novih citostatika koji će imati širi spektar delovanja i manju toksič-nost Ovi ciljevi nažalost još nisu potpuno ostvareni ali ako uzmemo u obzir složenost pomenutih istraživanja jasno je da u ovoj oblasti ima još mnogo nepoznanica čije ra-zumevanje iziskuje vreme

Koje su vaše naučne i poslovne am-bicije

ndash Pre par godina počeli smo da sarađu-jemo s kolegama s Instituta za fiziku u Ze-munu i Instituta bdquoDemokritosrdquo u Atini koji ispituju optičke osobine kompleksnih jedi-njenja koja mi sintetišemo i strukturno ka-rakterišemo Neka su se izdvojila kao veo-ma interesantna za primenu u oblasti PLED materijala Volela bih da proširimo i učvr-stimo ovu saradnju u okviru nekog među-narodnog projekta Uz to volim da verujem da će nas naši rezultati nadživeti i možda će neki od njih nekome u dalekoj budućnosti mnogo više koristiti nego nama sada Kao što umetnici žive kroz svoja dela možemo i mi svoje kristale posmatrati kao umetnič-ku tvorevinu

Kakva je situacija u Srbijindash Kod nas su fundamentalna istraživanja

u senci onoga što brzo dobija primenu Ži-vimo u takvim uslovima da mislimo da su nam potrebni instant rezultati da se od sva-kog otkrića očekuje da baš ono bude epo-halno Zato se važno i aktuelno često ne podudaraju

U kakvim uslovima radite ndash Trenutno na Prirodno-matematičkom

fakultetu u Novom Sadu već deset godina uspešno radi difraktometar Gemini S Ovaj uređaj može koristiti rendgensko zračenje dveju različitih talasnih dužina koje se ge-nerišu s dve rendgenske cevi (bakarnom i molibdenskom anodom) i detektor novije generacije Uzorci se montiraju na četvo-roosni goniometarski sistem koji obezbe-đuje orijentaciju uzoraka u širokom opsegu uglova Po potrebi moguće je snimanje na niskim temperaturama (do ndash180 degC) koje se postižu posebnim dodatkom koji mlaz tečnog azota usmerava na uzorak Snimanje na niskim temperaturama pogodno je zbog smanjenih oscilacija atoma u kristalnoj re-šetki što rezultuje tačnijim određivanjem strukture Svojim karakteristikama ovaj uređaj zadovoljava naše potrebe Dosad je grupa objavila preko 100 radova u visoko-citiranim naučnim časopisima Ipak ovo je jedini ovakav uređaj u Srbiji a zbog ograni-čenih materijalnih sredstava teško je obučiti nove ljude za rad na njemu

Kakvi su rezultati rada na tom ure-đaju

ndash Zadovoljni smo rezultatima koje smo

dosad postigli ali se nadam da će u skoroj budućnosti difraktometar Gemini S dobiti više pažnje što nesumnjivo zaslužuje pa ćemo moći da povećamo broj ljudi osposo-bljenih za rad u ovoj oblasti Takođe nije re-šeno pitanje održavanja uređaja kako zbog visoke cene servisa tako i zbog vrlo kompli-kovanih procedura oko tendera za nabavku rezervnih delova Ipak zasad smo sopstve-nim snagama uspevali da uređaj održimo u operativnom stanju

Kakva je situacija na vašem fakul-tetu u poređenju s onima u regionu pa i u Evropi

ndash Ne bi bilo pošteno upoređivati uslove kod nas i u zemljama koje daleko više sred-stava izdvajaju za nauku Imamo laboratori-je koje su opremljene vrhunskim uređajima ali postoje i one koje jedva funkcionišu time što imaju tako da gledajući prosek nismo u zavidnoj poziciji Ipak naši istraživači do-kazuju svoju izuzetnost time što i pored lošeg generalnog stanja u zemlji svojim re-zultatima često mogu da pariraju vodećim evropskim naučnim centrima

Da li mladi naučnici u inostranstvo odlaze zbog lošijih uslova za istraživa-nja

ndash Najčešće je tako Mada svi su postali nestrpljivi kada je uspeh u pitanju a nauka zahteva dosta odricanja i strpljenja Pored toga školujemo previše ljudi za nepostoje-ća radna mesta Na univerzitetu je da obu-či kadar ali neko drugi treba da ih zaposli Univerzitet sjajno odradi svoj deo a jedan od dokaza za to upravo je uspeh ljudi koji odu u inostranstvo Kad oni čiji je zadatak briga o radnim mestima odrade svoj deo po-sla mladi naučnici će ostati u zemlji Ipak moramo racionalno sagledati situaciju u ko-joj živimo pa u skladu s tim postaviti svoja očekivanja

Da li su uslovi najvažniji ili ono što naučnik zna kakva mu je intuicija koli-ko je uporan

ndash Uslovi su važni ali je ljudski faktor krucijalan Jer i kada nema uslova neko ih stvori Taj neko mora biti stručan i istrajan u svojoj nameri pa će i uspeh stići Pored toga u istraživanju se ne smemo slepo drža-ti jednog pravca već uvek treba sagledavati nove mogućnosti koje nas često iznenade

Svedoci smo velikog odliva mozgova šta učiniti da se to zaustavi i čak preu-smeri u pravcu Srbije

ndash Jedno je sprečiti odlazak mladih struč-njaka a sasvim drugo je nadati se prilivu ukoliko pod prilivom smatrate povratak onih koji su već otišli Za ovo drugo nisam sigurna da je uopšte moguće u neko dogled-no vreme Prvo moramo dati mladima šan-su da ostanu u svojoj zemlji i u njoj da se ostvare jer ovako dajemo inostranstvu ve-oma kvalitetne poklone

Kako to učinitindash Trebalo bi uspostaviti bolju povezanost

između istraživača na univerzitetima i onih u istraživačkim centrima jer se za mnogo analiza uzorci šalju u inostranstvo iako postoje uslovi u Srbiji za tako nešto Zbog

toga i ljudi teže odlasku Naravno svi te-žimo međunarodnim projektima i vezama sa svetskim univerzitetima i istraživačkim centrima To doprinosi da naš fakultet bude prepoznat u svetu ali te veze treba koristiti za obuku mladih koji će se vratiti u Srbiju a neće ostati tamo

Imate li konkretnih ideja kako spre-čiti prevelik odlazak u inostranstvo jer je jasno da neće svi ostati u zemlji

ndash Pod uslovom da se akredituju progra-mi koji imaju realne šanse da iznedre struč-njake koji se mogu zaposliti smanjio bi se broj onih koji odlaze iz Srbije U situaciji u kojoj je naša država sada fundamentalna ispitivanja na moju veliku žalost nisu pre-poznata kao biznis u koji vredi ulagati Zbog toga i ne očekujem veći broj novih radnih mesta za istraživače u oblastima koje ona obuhvataju O ostalim oblastima ne mogu da sudim jer nemam dovoljno informacija a mi prirodnjaci volimo da imamo čvrstu potporu za svaku tvrdnju

Na koji način deci i mladima može-mo približiti nauku

ndash Kažu da su deca nestašna nemirna svašta im pada na pamet I moja su takva samo što mislim da to nije nestašluk već radoznalost i istraživački duh koji moramo negovati A grešimo kada se trudimo da to iskorenimo Kada naučimo da im u detinj-stvu nauku približimo kao nešto opipljivo i zamislivo te postepeno objašnjavamo ap-straktne i njima daleke stvari lakše će biti i u školi Sve formule i jednačine neće ne-minovno nositi sa sobom i pitanje ndash zašto ovo moram da učim Umesto toga pred-stavljaće pojašnjenje već poznatog ogleda već viđenog ili opisanog fenomena Kada ta deca odrastu biće im prirodno da odaberu bavljenje naukom

Kakvi su vaši planovi u narednih de-set godina

ndash Vidim se na istom ovom mestu gde sam i sada samo s višim zvanjem i bogatijim isku-stvom i bibliografijom Pošto volim da se bavim istraživačkim radom ali i nastavom ova institucija je pravi izbor za mene

Novosadska Noć istraživača

Osma Noć istraživača u Srbiji biće održana u petak 29 septembra od 16 sati do jedan posle ponoći u tržnom centru BIG i kafiću Starit centra i biće posebno HOT Tema je HOT nauka ndash bilo da je u pita-nju nauka visokih temperatura ili goruće naučne teme Posebna pa-žnja posvećena je našim istraži-vačima koji se bave svetski aktu-elnim istraživanjima i pokušavaju da reše neke od gorućih problema s kojima se čovečanstvo sre-će Predstavnike ovih devet HOT istraživačkih grupa možete uživo upoznati u Noći istraživača ali i primetiti na bilbordima u gradu

28 7 SEPTEMBAR 2017

SPORT

Spuštena je zavesa na 29 Let-njoj univerzijadi održanoj u kineskom Tajpeju Srpski sportisti ostvarili su sjajne rezultate ndash zlatne medalje osvojili su Tijana Bogdano-vić u tekvondu pojedinačno

i ekipno atletičarka Amela Terzić i vater-polisti Od ukupno 28 zemalja učesnica Sr-bija je zauzela odlično deseto mesto Inače na počasno postolje popeli su se sportisti 66 država

Siniša Jasnić je predsednik Univerzitet-skog saveza Srbije naš Novosađanin koji je po povratku kući hvalio naše sportiste

ndash Postaje već poslovično pravilo da naši studenti na univerzijadi izuzetno uspeš-no predstavljaju svoju zemlju Niz od četiri zlatna odličja ovo potvrđuje Tekvondo po-staje sport po kojem nas već prepoznaju u svetu Tijana Bogdanović srebrna s Olim-pijskih igara u Riju sada se pozlatila a eki-pno naše dame bile su takođe najbolje ndash zlat-na medalja i srpska himna pravi su ponos ndash ističe Jasnić

Veoma lepo nam je bilo i kada se Amela

Terzić pozlatila u kraljici sportova na 1500 metara

ndash Ovu trku pratio sam u društvu legen-darnog Karla Luisa i možete zamisliti kako smo se svi osećali a pogotovo Amela i njen trener Rifat Zilkić kada im je Luis čestitao Zaslužili su tu počast i Amela i njen du-

gogodišnji trener iz Novog Pazara Uko-liko sam u nekog verovao da će se pozla-titi i pre početka univerzitetskih igara to su bili vaterpolisti Predvodio ih je ovoga puta Dejan Savić i ubedljivo su trijumfovali upotpunivši tako svoju nisku zlatnih odlič-ja u ovoj deceniji i univerzitetskom posle svetske evropske i olimpijske Vaterpolo je dika srpskog sporta i države cele ndash ka-zao je Jasnić

Naš zlatni vaterpolo tim u kineskom Taj-peju igrao je u sastavu Rističević i Doboža-nov na golu Vico Lazić Jakšić Ranđelović Drašović braća Rašović Subotić Radojević Stojanović i Vasić U finalu pali su Rusi za koje je nastupilo čak šest igrača s nedavno završenog svetskog šampionata u Budim-pešti

Srbija je poslednji put bila zlatna na Uni-verzijadi 2011 godine u Kini a da podse-tim selekcija koja je nastupila u Fukoki u Japanu 1995 godine ostavila je dubok trag u bazenima širom sveta Svi su docnije igrali u A-reprezentaciji i osvajači su me-dalja kako na olimpijadi tako i na mondi-jalima

Šta više reći nego da su i studenti na-stavili zlatni niz pobeda ostalih naših re-prezentativnih selekcija Jedno je sigurno ndash srpski sport sjajno korača ka narednoj olimpijadi koja je na programu 2020 go-dine u Tokiju

Zlatni niZ naših SportiSta na 29 letnjoj univerZijadi

Karl luiS čeStitao ameli terZić

Predsednik Univerzitetskog saveza Srbije dr Siniša Jasnić ponosno se hvali s četiri prva mesta koja su osvojili Tijana Bogdanović

tekvondo pojedinačno i ekipno Amela Terzić i vaterpolistiAutor jovan tanurdžić

Siniša Jasnić

297 SEPTEMBAR 2017

Nakon što su pre mesec dana osvojili 20 Memorijalni turnir Vladimir Franciš-ković u tenisu glavom na pesku Nikola Mitro i Bog-dan Marojević pobedili su i na Devetom prvenstvu

Novog Sada u tenisu glavom na tvrdoj pod-lozi Na Štrandu su se okupile 33 ekipe u pet konkurencija od petlića do veterana

U seniorskoj su Dragan Bankovački i Vu-kašin Kešelj poraženi u finalu sa 2 0 a treće mesto osvojili su Slobodan Simić i Nebojša Budakov Među juniorima pobedili su Ilija Ljubojević i Nebojša Stojšić i takođe sa 2 0 bili bolji od Ivana Blagojevića i Koste Mar-kovića dok su bronzanu medalju uzeli Alek-sandar Kecman i Vukašin Cvejić

U konkurenciji pionira rođenih izme-đu 2002 i 2004 godine slavili su Vukašin Adamović i Miloš Sekulović srebrne meda-lje dobili su Aleksandar Kecman i Vukašin Cvejić a bronzane David Pantić i Aleksa Batos

Najmlađe finale među petlićima mlađim od dvanaest godina uzeli su Nikola Ninkov i Nikola Tarlać pošto su pobedili Dimitrija Kondića i Stefana Lukića dok su treći bili Dušan Jovanović i Maksim Pantić

Turniri u tenisu glavom ne mogu da se zamisle bez novosadskih veterana koji su bili i među osnivačima ovog sporta u na-šem gradu Prvo mesto osvojili su Vladislav Čolić i Vukašin Kešelj nakon što su u finalu bili bolji od Nikole Radojkovića i Miroslava Mirkovića dok su bronzani bili Aleksandar i Vladimir Verlić

Turnir su vodile sudije Dragan Brzak Pe-tar Jovanović i Miodrag Radaković zapisni-čar je bio Petar Bodulić a delegat takmičenja Miograd Radaković Bez obzira na to što su u vreme takmičenja na TV ekranima bili prenosi brojnih sportskih takmičenja pa i nastupi na-ših reprezentacija na evropskim prvenstvima u odbojci i košarci tribine na Štrandu pored Mosta slobode uvek su bile dobro popunjene Organizator turnira Sportsko udruženje tenis glavom namerava da i na zimu organizuje tur-nir u ovom sportu u zatvorenom u čemu oče-kuju pomoć Grada i Gradske uprave za sport i omladinu pošto ovo takmičenje nosi naziv Prvenstvo Novog Sada

Organizatori posebno zahvaljuju JKP bdquoGradsko zelenilordquo koje im je ustupilo te-rene na Štrandu zatim glavnom sponzoru bdquoPositiverdquo kompaniji bdquoVIP Mobile bdquoAdidas Srbijirdquo koja je obezbedila dresove i šortse-ve za takmičare bdquoTrpezi-cateringrdquo i konobi bdquoOrcusrdquo

Mitro i Marojević apsolutni šampioni

Prvenstvo novog sada u tenisu glavom na tvrdoj PodloziAutor Miloš Dukić

30 7 SEPTEMBAR 2017

3124 AVGUST 2017

ISSN 2406-2022

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

6

intervju

7 SEPTEMBAR 2017

Potpredsednik Srpske napredne stranke

Milenko Jovanov

Priština se plaši normalizacije odnosaKuću i imanje Bogdana Mitrovića oteo je i prisvojio njegov komšija Albanac a onda ga je prijavio za izmišljeni ratni zločin kako bi ga sprečio da se vrati u svoju kuću i na svoju zemlju

77 SEPTEMBAR 2017

problem rešiti po onoj narodnoj da i vuk bude sit i sve ovce na bro-ju Pogotovu kad imamo u vidu da u Srbiji ima različitih stavova ndash od onih da se odmah krene u bdquonovi ko-sovski bojrdquo do onih da je za Srbe Kosovo i Metohija izgubljeno za vjeki vjekova

ndash To će svakako biti teško Mi kao društvo veoma teško dolazimo do iznijansiranog pogleda na probleme već se po pravilu jedni opredele za jedan a drugi za drugi ekstremni stav i onda započne prepucavanje dok vre-me prolazi a problem na kraju ostaje nerešen Pogledajte danas bismo u pogledu KiM bez razmišljanja uradili ono o čemu nismo hteli ni da razgo-varamo pre dvadeset godina a tada bismo opet uradili ono što nismo hteli da uradimo pre pedeset i tako unedogled Ta bi činjenica valjda trebalo da nam pokaže da moramo nešto da menjamo u pristupu da ne bi neko za dvadeset ili pedeset godi-na govorio eh da smo onda uradili to i tohellip Zato je poziv na dijalog koji je uputio Aleksandar Vučić veoma važan Da pokušamo da promenimo pristup koji do danas očigledno nije doneo rezultate

Posle prve zbunjenosti akte-ra na unutrašnjoj političkoj sceni kako vam izgledaju reakcije pre svega relevantnih činilaca druš-tvenog i političkog života na ini-cijativu predsednika Vučića o unutrašnjem dijalogu o Kosovu i Metohiji

ndash Ne bih se saglasio da se radi o zbunjenosti Radi se o tome da sve one samoproklamovane političke ve-ličine nemaju ni najmanju ideju kakva bi mogla da bude politika Srbije pre-ma Kosovu i Metohiji Doduše one nemaju pojma ni šta bi s ekonomi-

jom privredom međunarodnim od-nosima ali znaju da bi da budu vlast Šta bi narod imao od vlasti ljudi koji nemaju ni najmanju ideju o najvaž-nijim pitanjima vezanim za Srbiju imali smo prilike da vidimo u proš-losti Mada i ne misle oni da budu vlast zbog države i naroda nego zbog sebe a za narod ih baš briga što smo takođe imali prilike da vidimo I baš zato su dakle smislili bdquogenijalanrdquo i bdquolukavrdquo plan Čekaće da Vučić nešto smisli pa kad smisli oni će biti pro-tiv Samo što time pokazuju najma-nje dve stvari koje im ne idu u pri-log Prvo da Vučić za razliku od njih ume da misli i smisli rešenje i drugo da se čitav njihov kvazipolitički opus svodi na negaciju Dakle šta god Vu-čić kaže oni negiraju i tako glume da imaju stav i prikrivaju da nemaju bla-gog pojma ni o čemu

Kada je u pitanju problem Ko-sova i Metohije mislite li da su građani dovoljno upoznati s tim šta nude opozicioni lideri poput Jankovića Šutanovca Radulovi-ća Obradovića i drugih

ndash A jeste li vi kao novinarka i kao informisana osoba upoznati s tim šta oni nude Pa s čim da budete upo-znati i vi i građani kada oni ne nude ništa Osim ako se u nekom kontek-stu njihovim predlogom za rešavanje pitanja KiM može nazvati prizivanje Vučićevog ubistva i najava pišanja po njegovom grobu

Da li ćemo ikada poput Al-banaca s Kosmeta ili Hrvata u Hr-vatskoj ma koliko politički bili različiti postići konsenzus oko najvažnijih pitanja za državni i na-cionalni ne samo razvoj već i op-stanak kao što je pitanje Kosova i Metohije

ndash Objektivno vrlo teško Kod nas je teško postići dogovor i o mnogo manje važnim pitanjima a kao što re-koh opozicija se ne bavi politikom nego negacijom U takvim okolnosti-ma je traganje za širokim društvenim konsenzusom na šta je Aleksandar Vučić pozvao vraški težak posao Ipak Vučićev poziv na dijalog dao je rezultat O problemu KiM se priča ima ozbiljnih ljudi koji su izneli neke ozbiljne stavove U svakom slučaju sve je bolje nego da poput noja zabija-mo glavu u pesak i pravimo se kako je sve dobro a svi znamo da nije

Da li po vašem mišljenju po-stoji bilo kakva realna varijanta u kojoj bi aktuelna vlast predvođena SNS-om i Aleksandrom Vučićem pod pritiskom svetskih moćnika priznala nezavisnost samoprogla-šene albanske republike na terito-riji Kosova i Metohije

ndash Ne

Autor Eržebet Marjanov

Mi kao društvo veoma teško dolazimo do iznijansiranog pogleda na probleme već se po pravilu

jedni opredele za jedan a drugi za drugi ekstremni stav i onda započ-ne prepucavanje dok vreme prola-zi a problem na kraju ostaje nere-šen Danas bismo u pogledu KiM bez razmišljanja uradili ono o čemu nismo hteli ni da razgovaramo pre dvadeset godina a tada bismo opet uradili ono što nismo hteli da ura-dimo pre pedeset i tako unedogled Zato je poziv na dijalog koji je upu-tio Aleksandar Vučić veoma važan Da pokušamo da promenimo pri-stup koji do danas očigledno nije doneo rezultate ndash kaže u intervju za Novosadski reporter potpredsednik Srpske napredne stranke Milenko Jovanov

Ministru prosvete Mladenu Šarčeviću i direktoru Kancelarije za KiM Marku Đuriću u ponede-ljak je na administrativnom prela-zu Jarinje zabranjen ulazak na Ko-sovo i Metohiju Koliko je i ovakav potez prištinskih vlasti pokazatelj kome je zaista stalo od normali-zacije odnosa između Beograda i Prištine

ndash To je svakako jedan od pokazate-lja ali nažalost nije jedini Prištinski političari se očigledno plaše bilo ka-kvog pomaka u procesu normalizaci-je odnosa i pokušavaju taj proces da poremete ovakvim provokacijama jer u normalnim okolnostima njiho-va ekstremistička politika ne može imati efekta i potpuno je suvišna

Zašto po vašem mišljenju na ovakve provokacije kao i na one poput hapšenja na Veliku Gospoji-nu bolesnog srpskog starca Bogda-na Mitrovića u selu Mušutištu kod Prizrena međunarodna zajednica ne reaguje odlučnije

ndash Ne znam odgovor na to pitanje Temeljne vrednosti vodećih zemalja Evrope i sveta jesu sloboda kretanja i pravo svojine Već sam govorio o sprečavanju slobode kretanja Mar-ka Đurića i Mladena Šarčevića a u slučaju Bogdana Mitrovića radi se o tome da je njegovu kuću i imanje ko-mšija Albanac oteo i prisvojio a onda ga je prijavio za izmišljeni ratni zlo-čin kako bi ga sprečio da se vrati u svoju kuću i na svoju zemlju i kako bi zadržao oteto Baš zato očekujem da se međunarodna zajednica odlučnije suprotstavi provokacijama Prištine a ne da ćuti ili da se pravi da ne vidi o čemu se radi

Da li je moguće kosmetski

Samoproklamovane političke veličine u Srbiji nemaju ni najmanju ideju kakva bi mogla da bude politika prema Kosovu i Metohiji doduše one nemaju pojma ni šta bi s ekonomijom privredom međunarodnim odnosima

8 7 SEPTEMBAR 2017

Pred Osnovnim sudom u Novom Sadu pravosnažno okončan spor velike vrednosti

Državi vraćen 101 hektar atraktivne zemlje

U utorak je doneta pravosnažna presuda Osnov-nog suda u Novom Sadu kojom je u celosti raski-nut ugovor o korišćenju (zakupu) pašnjaka koji je zaključen između MZ Kać i privrednog druš-tva Sofija doo Sremska Kamenica povodom za-kupa 101 hektara zamljišta na 99 godina Time je ova velika i atraktivna parcela na samom izla-

zu iz Novog Sada prema Kaću vraćena državiMZ Kać je zastupao advokatski pripravnik Vladimir Savić koji

je zaposlen u advokatskoj kancelariji Srđana Miljkovića u Novom Sadu Savić je ovaj predmet vodio od samog po-četka do pravosnažnog okončanja

ndash MZ Kać je od Grada Novog Sada još 1995 godine dobila na korišćenje 101 hektar 35 ari i 23 kvadratna metra zemljišta shodno Zakonu o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje To zemljište proteže se od auto-puta kod Kać-ke petlje do Unimeta na ulazu u Kać Pre devet godina MZ Kać dala je ugovorom ovo zemljište u zakup odnosno korišćenje i to na 99 godina Međutim sud je ugovor poništio a presuda je 5 septembra postala pravosnažna jer se tuženi videvši sadržinu odluke odrekao prava žalbe ndash iznosi naš sagovornik

Kako kaže Savić osnov za raskid bila je pre svega ništavnost ugo-vora koji je zaključen suprotno imperativnim odredbama Zakona o poljoprivrednom zemljištu

ndash Naime ugovaranje zakupa na 99 godina suprotno je odredba-ma Zakona o poljoprivrednom zemljištu jer on dozvoljava mak-simalni zakup na 20 godina dok maksimalni zakup od 40 godi-na dozvoljava ukoliko će zemljište biti korišćeno radi izgradnje

ribnjaka i uzgoja ribe ndash objašnjava naš sagovornikPored toga ugovor nije bio zaključen između ovlašćenih subje-

kata ndash Naime zakoprimca je zastupalo neovlašćeno lice jer ono nikad

nije bilo upisano kao zakonski zastupnik ugovorne strane Sofija doo Pored ovog stoji niz ugovornih odredaba suprotnih tadašnjim propisima koje su takođe sud ali i punomoćnik suprotne strane realno sagledali ndash kaže Savić

Posebno napominjem da je ugovorena cena zakupa bila deseto-struko niža od realne tržišne cene ndash ističe naš sagovornik

ndash Prema ugovoru trebalo je da MZ Kać dobije 55 evra po hektaru za godinu dana zakupa dok je na tom mestu tržišna cena bila 550 evra Među-tim zakupoprimac do donošenja presude nikad nije isplatio nijednu ratu mesečnog zakupa Da-kle radi se o ukupnoj ugovorenoj sumi koja bi do danas iznosila oko 50000 evra od čega nikad ni dinar nije isplaćen ndash podseća Savić

Sam ugovor zaključen je i overen 4 aprila 2008 godine pred Opštinskim sudom u Novom Sadu

sudska jedinica Žabalj ndash Međutim sve do presude od pre nekoliko dana nijedna ugovor-

na odredba nije ispunjena ndash nikad nisu započeti radovi na ribnjaku nisu bili zaposleni stanovnici Kaća a zemljište je sve ove godine bilo u parlogu što je i konstatovala komisija MZ Kać Na ovaj na-čin vratili smo Gradu Novom Sadu 101 hektar ogromne vrednosti ndash ističe Savić

Podsetimo da je ovo zemljište na atraktivnom mestu na samom ulazu u Novi Sad uz auto-put koje će širenjem grada biti podobno za gradnju tržnih centara fabrika pa i stanova

Vraćeno zemljište je na samom ulazu u Novi Sad uz auto-put koje će šire-njem grada biti podobno

za gradnju tržnih centara fabrika pa i stanova

nsreporterrs

97 SEPTEMBAR 2017

Na gradilištu Žeželjevog mosta u toku je lansira-nje malog luka dugog oko 180 metara na sred-nji stub s petrovaradinske strane Prvi vozovi preko Žeželjevog mosta u Novom Sadu trebalo bi da krenu za četiri meseca najavili su pred-sednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i pot-predsednica Vlade Srbije i ministarka građevi-

narstva saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović prilikom obilaska radova

ndash Uprkos kašnjenju od tri do pet nedelja koje je izvođač najavio moramo priznati da poslednjih meseci postoje veliki napori da se nadoknadi sve ono što je propušteno prethodnih godina u realizaciji ovog važnog projekta Ovi radovi predstavljaju završne faze projekta izgradnje Žeželjevog mosta koji će u novembru biti osposobljen za pešački a u januaru naredne godine za železnički saobraćaj ndash rekao je Mirović i zaključio da na projektu više ne postoje problemi

ndash Verujem da ćemo najkasnije do ranog proleća uspešno završiti ovaj dugotrajni projekat i zatim svu pažnju posvetiti drugim već započetim Prvenstveno mislim na novu zgradu Radio-televizije Vojvodine rekonstrukciju Narodnog pozorišta u Subotici zatim na saobraćajnicu ZrenjaninndashŽabalj izgradnju sportskog kompleksa

Letenka ali i na druge ndash istakao je predsednik Pokrajinske vladeMihajlovićeva je napomenula da je Žeželjev most od velikog zna-

čaja jer je deo modernizacije pruge BeogradndashBudimpešta koja će umnogome doprineti Srbiji u pogledu prevoza robe i ljudi

ndash Žeželjev most je simbol jednog vremena ali će predstavljati i simbol moderne Srbije Na radove neće uticati vremenske prilike već će se odvijati redovno ove jeseni i zime ndash najavila je potpred-sednica Vlade Srbije

Kako je najavljeno kad bude montiran mali luk na redu je lansi-ranje velikog luka dužine 220 metara s novosadske strane Predvi-đeno je i da se po završetku gradnje Žeželjevog mosta preko Duna-va pokrene demontaža postojećeg privremenog montažnog mosta koja će trajati do februara naredne godine Investitor projekta je ldquoInfrastruktura Železnice Srbijerdquo a izvođač radova španski kon-zorcijum JV Azvi ndash Taddei ndash HortaCoslada

Mihajlovićeva je rekla i da je izdata građevinska dozvola za mo-dernizaciju pruge na deonici Stara Pazova ndash Novi Sad u okviru projekta modernizacije pruge BeogradndashBudimpešta

ndash Sve je spremno za početak radova krećemo za vreme Samita 16+1 u Budimpešti 24 novembra a finansiranje je iz ruskog kredita ndash objasnila je ministarka

Mirović U novembru pešice u januaru vozom preko ŽeželjaLansiranje malog luka preko Dunava

10 29 JUN 20177 SEPTEMBAR 2017

aktuelno

Loši meteorološki uslovi su nas usporili ali ne i porazili naše sorte i hibridi neće pokleknuti pred preprekama ndash kaže direktor Jan Turan

Jesenji Dan polja novosad-skog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo na Rimskim šančevima okupi gotovo dve hiljade domaćih i stra-nih posetilaca Institut je na oglednim poljima pri-

kazao ovogodišnje plodove kuku-ruza soje suncokreta šećerne repe ali i sve traženijih alternativnih kul-tura i organske proizvodnje koji su kako smo videli dosta dobro podneli sušu

Gosti iz celog sveta Direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo prof dr Jan Turan istakao je da Dan polja nije samo kratkotrajni susret poslovnih partnera i posetilaca već predstavlja i uvod u buduće dugoroč-ne odnose kao i negovanje postoje-ćih

ndash Izuzetno mi je drago što vidim da je i ova manifestacija odlično po-sećena naši gosti su stigli iz cele Sr-bije i inostranstva Kako nas je ove godine suša usporila ali ne i porazi-la posmatraćemo je kao još jedan u nizu izazova jer naše sorte i hibridi neće pokleknuti pred preprekama Istina je da će urod biti slabiji uku-pno gledano u celoj Srbiji izgubiće-mo oko 600 miliona evra zbog suše Najviše su pretrpeli soja i kukuruz tome su doprinele i ekstremno viso-ke temperature u protekla dva mese-ca Zajedničkim snagama međutim možemo da savladamo sve izazove i dalje uspešno radimo i sarađujemo Verujem da će naredne godine biti plodonosne ndash rekao je Turan

Šta donosi jesen Paor Dragan Medić iz Temerina ima zemlju u Tu-riji

ndash Loša godina bez kiše Za kuku-ruz nepovoljna kao i za soju Sun-cokret je nekako najbolje podneo tu sušu Sve zavisi od parcele do par-cele od domaćina do domaćina i od toga ko je kakvu tehnologiju prime-njivao Mojih dvadeset jutara zamlje kiše nije videla da žito prethodno nije dobro podnelo ne znam kako bismo preživeli Najviše sam pose-jao kukuruza imam i suncokreta ali ga još nisam skinuo Međutim već vidim da će prinosi biti desetkova-ni Kukuruza će biti i šezdeset posto manje nego prošle godine Suncokre-ta sam lane imao četiri i po tone po hektaru a ove godine ne znam hoće li biti i dve

Dragan Marjanović iz Banjana kod Uba kaže da je na Dan polja došao da vidi kako je podneo kukuruz i koje se sorte preporučuju za sledeću go-dinu

ndash Imam 15 hektara pod kukuru-zom a 11 je otišlo u silažu Na ta če-

Jesenji Dan polja novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo

Suša JeSamo JeDan u nizu izazova

autori Petar joksović i Miloš Dukić

29 JUN 20177 SEPTEMBAR 2017 11

tiri za branje imam novu francusku sortu bdquomajsadur 52rdquo u grupi 560 Nas dole suša je žestoko udarila pogoto-vo deo ubske opštine koji se naslanja na šabačku i vladimiračku Suncokret je još i rodio imaću preko dve tone lane je bilo oko tri To je bio rekord A ove 72 dana ni kapi kiše Naši trak-tori su mali 90 odsto na ovu sušu ne mogu ni da tanjiraju ni da oru Sve u svemu urod je prepolovljen Sad me zanima jesenja setva da li ćemo moći da se uskladimo s ovim cenama po-togovo s cenama pšenice

Sve se vidi Svi su mogli da obi-đu autentično uređene štandove i odeljenja istoimenih biljnih kultura s Instituta kao i izložbeni prostor Laboratorije za ispitivanje semena i Laboratorije za zemljište i agroeko-logiju Glavni utisak ipak bila je šet-nja kroz ogledna polja uz komentare stručnjaka odeljenja za strna žita za povrtarstvo i za krmno bilje Tač-no se moglo videti kako je na koju od bezbrojnih sorti i hibrida utica-la suša

Rukovodilac Odeljenja za soju dr Svetlana Balešević Tubić naglasila je da je ova godina bila nepovoljna ali da to za njih nije ništa novo

ndash Naših 136 priznatih sorti soje u Srbiji 155 u inostranstvu od kojih je 31 sorta na evropskoj sortnoj listi go-vore da iza tog uspeha stoji vrhunski tim naučnih radnika i stručnjaka iz Odeljenja za soju Spremni smo da pomognemo i zajedničkim snagama uz vrhunski adaptabilan sortiment soje doprinesemo da se ovako nega-tivni efekti suše i vrelih dana svedu na najmanju moguću meru ndash rekla je Tubićeva

Bez pritužbi na seme Rukovo-dilac Odeljenja za industrijsko bilje dr Vladimir Miklič istakao je da je suncokret zbog svojih morfoloških svojstava daleko bolje podneo sušnu godinu od drugih jarih biljnih vrsta

ndash Prošlogodišnji evropski rekord od 327 tona po hektaru neće se na-žalost ponoviti ove godine ali rod će biti dosta dobar Institut je ove godine jedini na tržištu Srbije po-nudio seme suncokreta tretirano s dva fungicida i insekticidom i time je ostvareno znatno povećanje pro-daje semena kako kod nas tako i u inostranstvu Sad smo među retkim proizvođačima koji nemaju pritužbu na seme ndash napomenuo je Miklič

Kako je istakao šećerna repa može podneti i teške uslove ali se ipak oče-kuje manji prinos nego a prošle go-dine

ndash Srećom prve analize iz naše la-boratorije pokazuju da će sadržaj šećera biti na višem nivou Zato vas

pozivam da pogledate novine koje je Odeljenje za industrijsko bilje pri-premilo kako biste ih sledeće godine probali na svojim njivama ndash podsetio je Miklič

Novi hibridi Za rukovodioca Odeljenja za kukuruz dr Milisava Stojakovića jesenji Dan polja je je-dinstvena prilika da stvaraoci u In-stitutu pokažu našim poljoprivred-nicima i svim posetiocima plodove svog rada

ndash Preko 50 hibrida kukuruza iz FAO grupe zrenja od 200 do 800 nalazi se na ovoj svojevrsnoj izlož-bi proizvoda Instituta a među njima su nosioci proizvodnje u Srbiji ali i u tridesetak zemalja sveta Kao novina na oglednom polju predstavljeni su i hibridi koji poseduju tolerantnost na herbicid bdquofokus ultrardquo ndash napomenuo je Stojaković

Dr Vladimir Sikora rukovodilac Odeljenja za alternativne kulture i organsku proizvodnju istakao je da mu je drago što Institut pored svog bogatog programa selekcije i seme-narstva daje značaj i alternativnim kulturama

ndash Ova vrsta proizvodnje sve je za-stupljenija i sve više pronalazi sta-bilno mesto u sistemu ratarske pro-izvodnje Snažno podržavamo sve ratare i povrtare zainteresovane za gajenje alternativnih kultura kao što su sirak metlaš sirak zrnaš duvan bundeve uljane tikve proso heljda i konoplja Pomoć stručnjaka ovog odeljenja uvek vam je na raspolaga-nju kako stručnim savetima tako i odabirom najboljeg sortimenta

Lakše uz Baneta Jesenji Dan polja svečano je otvorio član Grad-skog veća zadužen za privredu Milo-rad Radojević

ndash Velika mi je čast i zadovoljstvo da u ime Grada Novog Sada i u ime gradonačelnika pozdravim sve goste Institut za ratarstvo i povrtarstvo od velikog je značaja za poljoprivredu i privredu Novog Sada Vojvodine i Re-publike Srbije Sjajno je kad sarađuju nauka privreda i država kao i Grad i Institut Dokaz o tome svakako su i dostignuća Instituta na polju nauč-noistraživačkih radova za koja se zna širom sveta ndash rekao je Radojević

Gosti Dana polja bili su dugogodiš-nji prijatelji Instituta ndash domaći rata-ri strani poslovni partneri iz Irana Ukrajine Mađarske Grčke Rumuni-je Hrvatske BiH Slovenije Bugarske i Makedonije kao i ovlašćeni izaslanik Ambasade Ruske Federacije u Beo-gradu Uz brojne domaće poslovne partnere bili su i predstavnici Vlade Republike Srbije Pokrajinske vlade predstavnici Grada Novog Sada na-

čelnik Južnobačkog upravnog okru-ga Zadružnog saveza Srbije i Vojvo-dine predstavnici Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu te Novosad-skog sajma

Nakon zvaničnog otvaranja svi su pošli da obiđu oglede kukuruza suncokreta soje šećerne repe i al-ternativnih kultura a zatim je poče-lo druženje uz pesmu Baneta Krstića i Garavog sokaka

Suncokret je sušu nekako najbolje pod-neo Sve zavisi od parcele do parcele od domaćina do domaćina i od toga ko je kakvu tehnologiju primenjivaoDragan Medić iz Temerina

12 7 SEPTEMBAR 2017

Spomen-zbirka Pavla Beljan-skog u Novom Sadu specijali-zovana je muzejska ustanova koja poseduje proučava pu-blikuje i izlaže umetnička dela koja je sakupio jugoslo-venski diplomata i veliki ko-

lekcionar Pavle Beljanski (1892ndash1965) On je posebnim ugovorom o poklonu s Izvršnim većem AP Vojvodine u novembru 1957 go-dine zaveštao srpskom narodu svoju zbirku umetničkih dela slika skulptura tapiserija i crteža

Projekat Ive Kurtovića Ovu zna-čajnu kolekciju dopunjavao je do kraja živo-ta zaključno sa slikom bdquoVelika Izardquo Vlaha Bukovca i poklonio je gradu Novom Sadu Umetnička kolekcija Beljanskog smeštena je u posebno izgrađenom zdanju koje je pro-jektovao arhitekta Ivo Kurtović što je bila jedna od odredaba ugovora o poklonu Pavla Beljanskog Takođe je zahtevao da i sam uče-stvuje u izboru projekta i mesta gradnje te da prati njen tok Galerija je za javnost otvo-rena 1961 godine sa 173 umetnička dela

Pošto su nakon smrti Pavla Beljanskog 1965 njegovi naslednici poklonili Spomen-

zbirci slike nameštaj i lične predmete iz nje-govog stana odlučeno je da se oformi još je-dan izložbeni prostor tj dogradi jugoistočni deo Dograđeni aneks je realizovan prema projektu Katarine Babin i završen je sep-tembra 1966 kada je zgrada Spomen-zbirke drugi put otvorena za javnost Skladno je uklopljen u prethodni objekat ne narušava-jući njegovu osnovnu kompoziciju

Zaokružena celina Pavle Beljanski je gotovo celog života sakupljao umetnička dela Neposredno posle Prvog svetskog rata počeo je da prikuplja umetnička dela stranih majstora ali je ubrzo video da je to poza-mašni zahvat koji je napustio 1923 i okrenuo se sakupljanju dela srpskih umetnika Kolek-cija Pavla Beljanskog sastoji se od najzna-čajnijih dela srpske umetnosti nastalih od početka do sedme decenije 20 veka s nagla-skom na period između Prvog i Drugog svet-skog rata Upotpunjavajući zbirku do kraja života Beljanski je menjao njen sastav u želji da dobije zaokruženu celinu čiju osnovnu koncepciju sam objašnjava bdquoJa sam u zbirku uneo samo one slike koje predstavljaju lične intimne doživljaje slikara ukoliko su se slu-žili čistim slikarskim jezikom Taj se jezik

mora razumeti ili intuitivno osetitirdquo Danas kolekcija ima 185 dela 37 autora ndash

slika skulptura i tapiserija s najznačajnijim delima do sedme decenije 20 veka Kolekcija hronološki započinje delima prve genera-cije modernista ndash Nadežde Petrović Mila-na Milovanovića Koste Miličevića Mališe Glišića Ljubomira Ivanovića nastavlja se delima najvažnijih predstavnika naše umet-nosti između dva svetska rata ndash Save Šuma-novića Petra Dobrovića Ignjata Joba Iva-na Radovića Nedeljka Gvozdenovića Ivana Tabakovića Živojina Lukića Sretena Stoja-novića Rista Stijovića i dr kao i radovima stvaralaca druge polovine 20 veka ndash Petra Lubarde Jovana Bijelića Mila Milunovića Marka Čelebonovića Peđe Milosavljevića Milana Konjovića Zore Petrović Ljubice Sokić Stojana Aralice Nebojše Mitrića Milice Zorić

Pre otvaranja Galerije u Novom Sadu zbir-ka je bila izložena u Narodnom muzeju u Somboru od 1945 do 1952 i u Beogradu od 1952 do 1957 u Muzeju grada gde je neko-liko puta promenila postavku

Likovni ritam Najveći deo postavke Spomen-zbirke Pavla Beljanskog čine dela

Kolekcija trajne vrednosti za sve generacijeSpomen-zbirKa pavla beljanSKog živi 56 godina

Autor marija magdalena idei Trifunović

137 SEPTEMBAR 2017

iz kolekcionarevog legata Od ukupno 185 dela izloženo je 144 i to 120 slika 15 skul-ptura četiri crteža i pet tapiserija Sama postavka je koncipirana na specifičan na-čin Mada je s vremenom pretrpela prome-ne suštinski je očuvana ideja Pavla Beljan-skog da dela u postavci treba da povezuje jedinstvena nit likovnog ritma i prvenstve-no kolorističkog sklada a ne biografsko-istorijski ili neki drugi muzeološki princip S vremenom ovakva zamisao nije pretrpe-la znatne promene i inovacije Njena mo-dernost je i danas očigledna i relevantna u skladu s tendencijama izlagačkih politika zasnovanih na specifičnosti poetskog idej-nog tematskog ili nekog drugog koncepta Iako se u salama nižu slike i skulpture auto-ra različitih generacijskih pripadnosti njih objedinjuje jedinstvena ideja kojom se ru-kovodio Pavle Beljanski Prihvatajući načela Bogdana Popovića da su najviše vrednosti slikarstva bdquopoetsko osećanje prirode ukus mera i viša kultura savladana tehnika i ko-loristički darrdquo Beljanski smatra da bdquolikov-no stvaralaštvo podleže zakonima životardquo a njegove vrhunske vrline su spontanost harmonija i unutrašnja sadržina Poetiku slikarstva Beljanski je poredio s muzikom na čemu je zasnovao i koncepciju postavke dela iz svoje kolekcije bdquoNjihova osećajnost i njihova izražajna sredstva variraju od ka-mernog alegreta do krešenda u fortisimu gde dominiraju duvački instrumenti I sve se to sliva u polifoniju jedne epohe Verujem da su mnoga dela iz ove epohe dela trajne vrednosti i da će ih generacije koje dolaze predavati jedna drugoj u nasleđerdquo

Dva memorijala Pored dela iz legata Pavla Beljanskog izložbenu celinu upotpu-njuju još dva segmenta Memorijal Pavla Be-ljanskog i Memorijal umetnika Memorijal Pavla Beljanskog nastao je 1966 godine za-hvaljujući poklonu kolekcionarovih nasled-nika Smešten je u posebnom izložbenom prostoru na prvom spratu zgrade koji je na-knadno projektovan za ove potrebe prema nacrtu Katarine Babin Svečano otvoren 24 novembra 1968 godine osmišljen je kao re-konstrukcija životnog ambijenta Pavla Be-ljanskog s nameštajem slikama tapiserija-ma knjigama fotografijama dokumentima i ličnim predmetima velikog kolekcionara

Mada pripada Osnovnom fondu umetnič-kih dela Spomen-zbirke u ovom prostoru izložena je i slika Vlaha Bukovca bdquoVelika Izardquo Stilski potpuno uklopljena u kamernu postavku Memorijala ona je dobila idealno mesto kao vredno biografsko svedočanstvo među ostalim eksponatima koji neposredno svedoče o životu Pavla Beljanskog Nakon

rekonstrukcije prostora i restauracije svih eksponata Memorijal je svečano otvoren za javnost 19 juna 2003 godine na dan rođe-nja Pavla Beljanskog Taj datum se od tada redovno obeležava otvaranjem odgovara-juće izložbe

Planska nabavka Memorijal umetnika nastao je prema zamisli Pavla Beljanskog da svoju zadužbinu upotpuni portretima i au-toportretima svih umetnika zastupljenih u njoj a kao početna tačka poslužila su dela koja su se već nalazila u kolekciji poput auto-portreta Milana Milovanovića Zore Petro-vić Milana Konjovića i Ljubice Cuce Sokić kao i portret Koste Miličevića rad Živojina Lukića i portret Lize Križanić Ignjata Joba Uskoro je ideja Pavla Beljanskog prerasla u jasan koncept da se sakupljena galerija por-treta postavi u posebnom delu izložbenog prostora Spomen-zbirke

Nakon planske nabavke eksponata krajem šezdesetih godina Memorijal umetnika sve-čano je otvoren 1971 I u narednom periodu nastavilo se sa započetom praksom a te-žnja za stalnim obogaćivanjem ove kolekcije i danas predstavlja jedan od osnovnih zada-taka muzeja Pored portreta i autoportreta autora iz zbirke u najrazličitijim tehnikama ndash uljane slike skulpture crteži grafike ka-rikature itd ndash sastavni deo postavke Memo-rijala umetnika je i dokumentarni materijal o stvaraocima iz zbirke fotografije pisma lični dokumenti i predmeti koje su umetnici koristili tokom procesa stvaranja ndash četkice boje palete

Nove tehnologije Dr Jasna Jovanov dugogodišnja upravnica Spomen-zbirke Pavla Beljanskog kaže da od trenutka kada je otvorila vrata za publiku Spomen-zbir-ka bila je mesto gde su se sretali ljubitelji umetnosti istraživači kolekcionari umet-nici diplomate pripadnici različitih tradi-cija i interesovanja

ndash Sama kolekcija Pavla Beljanskog bila je

dovoljna da privuče pažnju sviju njih i na osnovu izloženih dela zasluži slavu najcelo-vitije i najznačajnije kolekcije srpske moder-ne umetnosti ndash navodi ona Prema njenim rečima u međuvremenu od oktobra 1961 godine kada su prvi gosti prilikom svečane ceremonije otvaranja obišli postavku prošlo je 56 godina i mnogo toga se promenilo naj-više navike ljudi Ona skreće pažnju na nove tehnologije a počelo je s tim da je u svaku kuću ušao televizor a potom i kompjute-ri i internet Umetnička dela koja su done-davno mogla da se posmatraju i analiziraju samo pod zaštitom galerijskih zidova sada se mogu posmatrati u svome domu putem njihovog sajta ndash ističe dr Jasna Jovanov

Ipak upravnica napominje da nije isti do-življaj kada se izložba obilazi u galeriji i kada se posmatra putem interneta jer nije pot-pun Po njoj gledanju izložbe od kuće uz po-moć savremenih tehnologija nedostaje živa komunikacija Ona navodi na nedostaje inte-raktivnost koja je posetiocu omogućena iz-borom kretanja u prostoru izborom odabira objašnjenja mogućnošću da na licu mesta dobije odgovore na sva pitanja ako i utisak o uticaju koji na umetničko delo ima izme-njeni kontekst koji se postiže kroz izložbe stručna vođenja projekcije filmova kompa-racija s književnošću muzikom scenskim umetnostima dakle ndash interdisciplinarni po-gled na celinu

Monografija Spomen-zbirke Zbog toga su od 1999 godine uveli praksu orga-nizovanja izložbi kroz koje su predstavljali autore i njihova dela duh vremena prve po-lovine 20 veka kolekcionare i njihove zbir-ke Konačno kako kaže Jasna Jovanov pred-stavili su i samog Pavla Beljanskog kome prema njenim rečima duguju zahvalnost što je omogućio da svi uživaju u njegovoj veličanstvenoj zbirci

Stručno osoblje ove galerije objavilo je i vodič kroz stalnu postavku kolekcije Pa-vla Beljanskog Priređena je i monografija Spomen-zbirke prva posle tačno trideset godina Ova knjiga posetiocima predstav-lja autore njihova dela samu zgradu i život kolekcije Pavla Beljanskog od njenog nastan-ka do današnjih dana Monografija je name-njena čitaocima koji ostaju verni klasičnoj knjizi i osećaju težinu koju ona ima kada se uzme u ruke objašnjava upravnica i kaže da je kompakt-disk namenjen onim čitaocima koji daju prednost čitanju s kompjuterskog ekrana Ipak Jasna Jovanov ističe da obe ka-tegorije korisnika treba motivisati da dođu i u sam izložbeni prostor na Trgu galerija u Novom Sadu pre nego što odluče da usmere pažnju na sadržinu knjige

Kolekcija trajne vrednosti za sve generacijeSpomen-zbirKa pavla beljanSKog živi 56 godina

Od ukupno 185 dela koliko je jugoslovenski diplomata i kolekcionar zaveštao srpskom narodu i Novosađanima izloženo je 144 i to 120 slika 15 skulptura četiri crteža i pet tapiserija

14 7 SEPTEMBAR 2017

Korisnicima donosim da oboje crteže koje potom izlažemo Sve ih raduje svaka nova priča o australijskom narodu i mnogo toga su dosad već naučili

U Dnevnom boravku Udru-ženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim oso-bama Grada Novog Sada (MNRO) Australijanka dr Paulina Jurkijević drži kre-ativno-edukativnu radioni-

cu o Aboridžinima Ta jedinstvena radionica je vrlo specifična i ekskluzivna budući da je Paulina 45 godina živela s domorodačkim au-stralijskim narodom i iz ličnog iskustva pre-nosi verodostojne podatke o Aboridžinima o njihovom načinu života kulturi slikarstvu muzici obrazovanju i zdravlju pa korisnici Dnevnog boravka imaju prilike da nauče i kori-ste likovnu tehniku aboridžinskih umetnika

Zahvaljujući Paulini i Gradu korisnici Dnev-nog boravka imaće izložbu 21 novembra na Spensu i tom prilikom će i Paulina izložiti abo-ridžinske predmete koje je sakupljala radeći s njima Biće to prava prilika za sve Novosađane da saznaju mnogo više o ovom narodu iz dale-ke Australije i da korisnici boravka predstave sugrađanima svoj umetnički rad

Humanitarka odmalena Paulina Jurki-jević je rođena u farmerskoj porodici odrasla je s dve sestre na selu i život u ruralnoj sredini nije joj padao teško

ndash Počela sam da radim kad sam imala osam godina Raznosila sam mleko čistila prodavni-ce i vrlo rano sam stekla radne navike Kasnije sam radila kao medicinska sestra u Severnoj Australiji gde žive Aboridžini Takođe sam radila i kao učiteljica a edukovala sam i dru-ge nastavnike da rade s njima i to 45 godina ndash kazala je Paulina

Prema njenim rečima svako pleme govori svoj jezik to su veoma male zajednice i ima ih po celoj severnoj Australiji a neki žive i u unutrašnjosti u pustinjskim delovima Ona ne govori njihov jezik jer je nemoguće da savlada preko 100 jezika Aboridžinske zajednice od-nosno plemena vrlo su zatvoreni i nezaintere-sovani da žive s drugima nikada nisu želeli da se asimiluju s drugim nacijama primitivni su poročni pošto su se odali alkoholu i kocki S druge strane potpuno su se saživeli s priro-dom od koje opstaju i koju svesno čuvaju

U Udruženju MNRO volontira Australijanka Paulina Jurkijević

Kreativno-edukativna radionica o Aboridžinima

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

157 SEPTEMBAR 2017

ndash Tamo sam se suočila i s tim da su roditelji u stanju da pojedu sve a da im deca ostanu gladna ndash navela je primer Paulina

Malo ko zna da Aboridžini ne primaju bele ljude u svoju zajednicu Paulina ima više zavr-šenih fakulteta i doktorsku diplomu i samo je zahvaljujući obrazovanju mogla da ode i radi u aboridžinskim plemenima Zbog svoje pre-danosti bila je prihvaćena među australijskim starosedeocima

Nepregledna prostranstva Tamo je upoznala i svog supruga koji se bavio izradom noževa za engleski dvor a između ostalog i za Aboridžine a radio je i u rudarskoj industriji Rođeni je Subotičanin a proveo je radni vek zajedno s Paulinom u plemenima Aboridžina Bio je proglašen za njihovog brata a ona im je bila sestra Taj status su stekli kako zbog svog humanitarnog rada i požrtvovanja tako i zbog toga što su ih prihvatili aboridžinski duhovni-ci s kojima su proveli mnoge godine

ndash Mi smo za njih niža rasa i recimo na te-ritoriji veličine Vojvodine bila su svega dva policija u službi Radila sam u jednom mestu koje je od najbliže prodavnice pekare frize-ra udaljeno 480 kilometara To su ogromna prostranstva bez urbane civilizacije Kad sam se doselila u Novi Sad sve mi je bilo blizu Iz Ribnjaka do Riblje pijace idem peške jer mi je to neverovatno mala razdaljina Novi Sad je mali grad koji sve ima za normalan život ndash ispričala je Paulina

Prosidba posle 18 sati Simijana sam srela i upoznala u Alekspringu gde sam ra-dila kao medicinska sestra kaže naša sago-vornica

ndash Bio je doček Nove godine a ja sam te veče-ri bila u noćnoj smeni U obližnjem restoranu smo upoznali muško društvo a među njima je bio i on Nakon proslave bio je ljubazan i odvezao me je kući Sutradan me je zaprosio ndash uz osmeh priča Paulina ndash U Novi Sad smo došli kad smo za 40 godišnjicu braka odlučili da krstarimo Dunavom Kad smo videli Petro-varadinsku tvrđavu odlučili smo da se doseli-mo kao penzioneri Kuću su kupili u Ribnjaku Međutim nakon kratkog vremena Simijanu su dijagnostikovali rak i nije izdržao Morala sam da se vratim u Australiju da ostvarim penziju i od pre četiri godine živim u Novom Sadu i bavim se humanitarnim radom ovde u Dnev-nom boravku ndash objasnila je Paulina

Osmeh je najveći dar Kaže da joj je Ljiljana Koković pomoćnica gradonačelni-ka pomogla da ostvari pravo na srpsko dr-žavljanstvo i preko nje je došla u MNRO či-jim korisnicima dvaput nedeljno priča priče o Aboridžinima

ndash Uglavnom im pričam priče koje sama pi-šem Mnogi Aboridžini su dobri ljudi školova-ni umetnici naučnici i žive u gradovima Ali većini treba pomoć Ovde u Dnevnom borav-ku koristim priliku da korisnike upoznajem s aboridžinskom kulturom i običajima To sam ceo život radila i dobro sam ih upoznala Ceo život sam pomagala ljudima Crteže koje ta-

kođe sama pravim donosim korisnicima da oboje te ih posle izlažemo Sve ih raduje sva-ka nova priča o australijskom narodu o kom su dosad već mnogo toga naučili Verujem da malo ljudi išta zna o narodu s kojim sam žive-la Ovde u boravku vole njihove crteže putem kojih su saznali mnogo o živom svetu tropske Australije

To je posebna tehnika bojenja i crtanja ndash Kultura Aboridžina koji žive u pustinjama

unutrašnjosti razlikuje se od kultura onih koji su nastanjeni na severu Australije Najsreć-nija sam kad vidim njihov osmeh dok slušaju priče dok ih učim kada mi donesu obojen cr-tež To mi je dovoljno da se uvek vratim i da se opet družimo Smatram da kad ljudi imaju neki problem to ih nikako ne sme sprečiti da rade ono što vole ndash kaže Paulina

Njena životna energija je ogromna iako ima

68 godina a rad u Dnevnom boravku je ispu-njava Smatra da je taj njen doprinos samo nastavak onoga čime se ceo život bavila za-jedno s pokojnim mužem Uči srpski koji za-sad slabo govori ume da čita i piše i to na ćirilici

Broj 182 8 septembar 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKDBroj 182 8 septembar 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

59dinara

DIJETA SA HLEBOM

PAZITE [TA PIJETEKalorije ulaze i na slam~icu

97

72

21

75

52

00

92

81

00

KRIŠKI DNEVNO

Alergiegraveni na ambroziju

za 8 nedelja oslabite 9 kgSELIDBA BEZ STRESA

Kako dadopuniteKUĆNI

BUDŽET

Savet

PRIRODNIH NA^INAZA LICE BEZ BORA7

IVOTNA PRAVILAUSPE[NIH ENA

Slatka romantika

KRIŠKI DNEVNOKRIŠKI DNEVNOKRIŠKI DNEVNOza 8 nedelja oslabite 9 kgza 8 nedelja oslabite 9 kg12

Paulina je završila nekoliko fakulteta i doktorirala 45 godina je živela s domorodačkim australijskim narodom i iz ličnog iskustva korisnicima Dnevnog boravka prenosi verodostojne podatke o Aboridžinima o njihovom načinu života kulturi slikarstvu muzici obrazovanju i zdravlju

16 7 SEPTEMBAR 2017

7 SEPTEMBAR 2017 17

18 7 SEPTEMBAR 2017

197 SEPTEMBAR 2017

Proteklih dana na Trgu slobode snimane su ma-sovne scene budućeg ru-skog serijala bdquoAmbasa-dardquo Kako smo saznali na snimanju radi se o seriji koja će ličiti na svetski

špijunski bestseler bdquoBornov identitetrdquo Roberta Ladlama po kom je snimljena istoimena filmska trilogija u režiji Daga Limana

Na snimanju je učestvovalo oko 300 statista koji su bili na proslavi 16 godine Dana državnosti izmišljene ruske zemlje Kaledonije Na trgu su bile postavljene tezge masa ljudi je šetala a među nji-ma su bili i animatori pajaci folklorna grupa jedan poni i dva policijska konja Pored scena sa statistima koje su bile potpuno vesele i razdragane u sveča-nom ambijentu drugog dana snimani su i akcioni kadrovi s jednim od ruskih glumaca

Za slučajne prolaznike naročito za tu-riste bilo je pravo iznenađenje i atrak-cija da posmatraju kako na trgu ispred tržnog centra bdquoApolordquo u improvizova-nom kafiću hapse mladića koji je dotad u opuštenoj situaciji sedeo s devojkom pio piće i razgovarao Osim na ovoj lo-kaciji prethodnih dana u Novom Sadu su snimljeni kadrovi i u Dunavskoj ulici a pre toga filmadžije su radile i u centru Sremskih Karlovaca Ekipa serijala seli se u Pančevo gde nastavlja rad

Sredinom avgusta serija bdquoAmbasadardquo snimana je na Dorćolu u Višnjićevoj i Si-minoj ulici kao i u dvorištu zgrade u Ni-kole Spasića Pre dolaska u našu zemlju ruska filmska ekipa snimala je nekoliko meseci u Rusiji i kako smo saznali tamo je snimljeno 75 odsto materijala i to u enterijeru a kod nas se radi isključivo eksterijer

Serija se radi u rusko-srpskoj kopro-dukciji a kod nas je snimanje organi-zovala producentska kuća bdquoArchangel Studiordquo iz Beograda osnivača Miloša Bi-kovića i Miodraga Radonjića s ciljem da se promovišu kulturne veze između Ru-sije i Srbije kroz kinematografska i televi-zijska ostvarenja U Srbiji su na projektu angažovani glumci uglavnom iz Rusije Vitalij Kiscenko Viktorija Tolstogano-va Anton Kuznjecov Ekatarina Volkova i Aleksandar Versinin ali su zastupljeni i domaći glumci Nebojša Milovanović Nenad Maričić i Vaja Dujović

Ruski triler u Novom Sadu

Novosadski reporter na snimanju serije bdquoAmbasadardquo

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

Policija tokom septembra tradi-cionalno pojačava kontrolu sa-obraćaja u blizini svih škola u Srbiji kako bi sve vozače upo-zorila na početak nove škol-ske godine i mališane koji prvi put polaze u školu Podsetimo

odmah vozače da je i prema starom Zakonu o bezbednosti u saobraćaju u zonama škola naj-veća dozvoljena brzina bila 30 kilometara na sat Pored toga nov zakon predviđa da pešački prelazi pored škola budu zaštićeni ogradama i obeleženi dodatnom signalizacijom

Dvostruka pomoć S početkom nove školske godine i novosadski saobraćajni po-licajci zajedno s kolegama opšte nadležnosti otpočeli su akciju pojačane kontrole i reguli-sanja saobraćaja na putevima i ulicama u zo-nama sa školama

ndash Saobraćajci će u vreme kada deca dolaze i vraćaju se iz škole biti na raskrsnicama u bli-

zini osnovnih škola Najugroženiji su najmla-đi sugrađani pogotovo oni koji polaze u prvi razred i njima treba posvetiti najviše pažnje Prvenstveno to važi za bezbedan prelaz pre-ko kolovoza ali policajci im govore i kako da najbrže i najbezbednije dođu do odredišta Naša akcija trajaće tokom celog septembra ali ako bude potrebeno možemo je i produžiti Ne treba posebno isticati da će svi vozači koji prekorače brzinu ili načine drugi prekršaj biti pod udarom represivnih mera ndash ističe zamenik

komandira Saobraćajne policijske ispostave bdquoZapadrdquo PU Novi Sad Milan Dražić

Pored toga što pružaju pomoć na trotoari-ma i raskrsnicama policajci ovih dana pose-ćuju učenike u školama i drže im predavanja o bezbednosti u saobraćaju Da bi deca bila još zaštićenija u blizini novosadskih škola policija je u avgustu ispitala kakvo je stanje horizon-talne i vertikalne signalizacije dok se Grad Novi Sad pobrinuo da zebre budu osvežene novom bojom

Opasnosti vrebaju Bezbednost je jed-na od obaveznih tema u novosadskoj Srednjoj medicinskoj školi bdquoSveti Arhangelrdquo a u sep-tembru je u prvom planu saobraćaj

ndash Prvi časovi odeljenskog starešine u svim našim odeljenjima posvećeni su objašnjenjima i uputstvima koja dajemo našim učenicima u vezi s njihovom bezbednošću u saobraćaju Nalazimo se na Trgu Marije Trandafil u sta-rom delu grada gde su uglavnom jednosmer-

20

Autor Miloš Dukić

Prvi časovi odeljenskog starešine u svim našim odeljenjima posvećeni su objašnjenjima i uputstvima koja dajemo učenicima u vezi s njihovom bezbednošću u saobraćajuIris Petrović

7 SEPTEMBAR 2017

Pored toga što pružaju pomoć na trotoarima i raskrsnicama policajci ovih dana učenicima u školama drže predavanja o bezbednosti u saobraćaju

Septembar ndash mesec bezbednosti učenika u saobraćaju

Veliko iStražiVanje noVoSaDSkog rePortera kakva je bezbednost u novosadskim školama

21

ne ulice ali bez obzira na to učenici treba da budu oprezni Svi znamo koliko su deca ži-vahna u tim godinama a relativno slabiji sa-obraćaj nego u drugim delovima grada može da ih zavara i opusti Pored toga decu upo-zoravamo da je pored nas parkiralište i da s njega uvek može iznenada izaći vozilo Uz ta detaljna upustva na čosovima svaki nastav-nik na kraju školskog dana po završetku časa upozori učenike da pažljivo izađu iz škole i isto tako prelaze ulice do kuće ndash ističe direktorka Iris Petrović

Pored nastavnika roditelji takođe mora-ju brinuti o bezbednosti dece svakako naju-groženijih učesnika u saobraćaju Od kuće do škole i u povratku novosadski mališani često prolaze više ulica i semafora od onih na peri-feriji grada pa sve do najopterećenijih kao što je raskrsnica kod Futoške pijace

Levo pa desno Pravila ponašanja u sao-braćaju znaju se već decenijama ali nikad nije loše ponovo ih čuti pogotovo što ima i novih koja su donele moderne tehnologije Koliko je to važno dovoljno govori podatak da su naši mališani dva i po puta ugroženiji u saobraćaju od vršnjaka u Švedskoj a dvaput su ugroženi-ji od proseka zemalja Evropske unije Takve rezultate dala je opširna analiza a kao bitan parametar uzet je podatak o broju stradale i povređene dece u saobraćaju na milion sta-novnika

Pritom treba imati na umu da sva objaš-njenja i upozorenja odraslih malo vrede ako deca vide da se odrasli ponašaju drugačije od onog kako pričaju A uz ona o zelenom svetlu na semaforu i obeleženom pešačkom prela-zu deci treba posebno reći da uvek prvo po-gledaju levo pa zatim desno i da ulicu pređu samo ako su vozila daleko Ako nisu treba da sačekaju da sva vozila prođu i nikada ne smeju pretrčavati na drugu stranu Posebno imajte na umu da deca mlađa od 12 godina nedovolj-no dobro procenjuju udaljenost automobila i vreme koje im je potrebno da pređu ulicu a uz to su im pažnja i periferni vid slabiji nego kod odraslih

Bez slušalica i mobilnih Kada pored kolovoza nema trotoara hoda se levom stra-nom ulice dok je na trotoaru sasvim suprotno ndash ide se desnom stranom Posebno treba po-navljati mališanima da ne stavljaju slušalice u uši dok su na ulici i da ne koriste se mobilni dok prelaze na drugu stranu kolovoza

I za male bicikliste vrede mnoga upozore-nja

ndash Kaciga u vožnji je obavezna duga kosa se vezuje da ne pada u oči nema utrkivanja s dru-gim biciklistima obuća ne sme biti previše ko-motna da ne bi spala dok se okreću pedale ne vozi se ni sa širokim nogavicama niti noću i po magli treba izbegavati ulice s gustim sao-braćajem a po nepoznatim ulicama se ne juri već vozi pažljivije

Barijere uz elektronsku identifi-kaciju Uz saobraćaj Grad Novi Sad brine i o ukupnoj bezbednosti učenika Povodom početka školske godine i prezentacije projek-

ta postavljanja tehničkih barijera za ulazak u školska dvorišta uz elektronsku identifikaciju član Gradskog veća zadužen za obrazovanje mr Vladimir Jelić posetio je Osnovnu školu bdquoŽarko Zrenjaninrdquo To je prva novosadska ško-la s takvom barijerom

ndash Nastavlja se trend povećanja broja učeni-ka prvog razreda u Novom Sadu a ove godine ih je 300 više nego lane Sve osnovne i sred-nje škole spremne su za rad i danas su kre-nule s redovnom nastavom Bezbednost dece biće prioritet i ove školske godine Statistike su pokazale da se slučajevi vršnjačkog nasi-lja najčešće dešavaju u školskom dvorištu a učesnici nisu učenici škole Uvođenjem teh-ničke barijere želimo da sprečimo ulazak u dvorište onima kojima tu nije mesto U škol-sko dvorište moći će da uđu samo učenici koji imaju identifikacionu karticu i na ovaj način

očekujemo da će se smanjiti stopa vršnjačkog nasilja Ukoliko ovaj pilot-projekat pokaže do-bre rezultate biće primenjen i na druge škole ndash rekao je Jelić

Kako je rekao na insistiranje gradonačel-nika školska dvorišta biće otvorena posle na-stave za sve građane koji su se i dosad bavili sportom

Kokos kocke sa borovnicama Američka pita sa ribizlama Penasti kolač sa grožđem

Broj 7 Godina VII 50 dinara CG 075 EUR BiH 150 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

POSLASTICE SA VOĆEM

9 772217 55201 6

Knedle sa šljivama

Slana i slatkaZimnica

Projekat Stanje bezbednosti učenika u novosadskim školama

sufinansiran iz budžeta Republike Srbije ndash Ministarstva kulture

i informisanja uz obaveznu napomenu Stavovi izneti u tekstu

nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

7 SEPTEMBAR 2017

22 7 SEPTEMBAR 2017

Драги суграђани

Молимо вас да на време плаћате рачуне за грејање и тако обезбедите топлину својих домова током зимских дана

Само заједничким одговорним понашањем можемо унапредити квалитет становања a нашем Новом Саду осигурати место у друштву уређених европских градова

Захваљујемо се свим Новосађанима који су препознали значај несметаног функционисања комуналног система и редовним измирењем својих обавеза омогућили нашем граду да се развија и иде путем свеопштег напретка

Ваша Новосадска топлана

nsreporterrs

237 SEPTEMBAR 2017

U Galeriji Matice srpske otvorena je izložba bdquoPeđa Đaković ndash 30 godina

stvaralaštvardquo i trajaće do 24 septembra Posebno mesto u opusu ovog umetnika zauzimaju slike i crteži posvećeni stra-dalničkim podvizima srpske vojske u Pr-vom svetskom ratu golgoti srpskih isto-

rijskih zbivanja herojskom i nadljudskom ali i žrtvi kao civilizacijskom uzusu Đa-ković je izlagao Češkoj SAD Nemačkoj Holandiji Španiji Engleskoj Dobitnik je više nagrada bdquoTerezinrdquo glavna nagrada (1986) Prva nagrada Akademije likov-nih umetnosti u Pragu (1988) Specijalna

nagrada za slikarstvo praške Akademi-je umetnosti bdquoMasarikrdquo (1995) nagra-da bdquoSalvador Dalirdquo za slikarstvo (1996) Nagrada za slikarstvo Evropskog kruga Franca Kafke (1997) Njegova dela nalaze se u značajnim umetničkim kolekcijama širom sveta

Izložba Peđe Đakovića u Galeriji Matice srpske

Privredna komora Vojvodine poslednje dve nedelje imala je mnogobrojne aktivnosti naročito u obla-sti međuregionalne saradnje Tako je predsednika PKV-a Boška Vučurevića i zamenika generalnog sekretara Bojanu Miljuš ugostio predsednik Pe-čujsko-baranjske trgovinsko-privredne komore dr Tamaš Šikfei sa saradnicima Na sastanku je do-

govoreno uspostavljanje saradnje između dveju komora naročito u oblasti poljoprivrede i turizma Saradnja će obuhvatiti i ostale grane privrede i to zajedničkim radom na različitim projektima ali i nastupanjem na raznim sajmovima i manifestacijama

Predsednik Vučurević pozvao je delegaciju pečujske komore da poseti PKV i predstojeći Sajam turizma u Novom Sadu što je sa za-dovoljstvom prihvaćeno Tom prilikom Vučurević je dao intervju dr Predragu Mandiću iz Srpske redakcije Mađarskog radija u Pečuju

ndash Mađarska je dobar primer razvoja banjskog turizma ne samo u našem regionu već u celoj Evropi Vezuje nas kompatibilnost dveju privreda ndash voćarstvo vinarstvo i ratarstvo zatim metalska indu-strija turizam Kako je Mađarska već dosta dugo u EU iskustvo koje imaju županija Baranja i Pečuj biće vrlo značajno za naše pri-vrednike ndash istakao je Vučurević

U organizaciji PKV-a i Privredne komore županije Čongrad u Segedinu održan je Mađarsko-srpski poslovno-turistički forum Delegaciju PKV-a činili su predstavnici Turističke organizacije Voj-vodine turističkih organizacija lokalnih samouprava turističkih agencija smeštajnih kapaciteta vinara i salašara i JP za upravljanje putničkim pristaništem i marinom bdquoApatinrdquo Prisutne su pozdra-vili predsednik PK Čongrad Pal Nemeši zamenik gradonačelnika Segedina dr Laslo Šoljmoš i ambasador Republike Srbije u Mađar-skoj Rade Drobac

ndash U Mađarskoj se nedovoljno zna o Srbiji i njenim turističkim potencijalima i zbog toga je važno da se radi na međusobnom po-vezivanju turističkih agencija ndash rekao je Drobac

Miljušova je istakla da PKV i Trgovinsko-industrijska komora županije Čongrad imaju tradicionalno dugogodišnju dobru sarad-nju

ndash Ukupna privredna saradnja s Mađarskom poslednjih godina neprekidno raste s blažim oscilacijama Prošle godine robna raz-mena s Mađarskom povećana je za 61 odsto Od januara do juna ove godine premašeni su polugodišnji rezultati robne razmene za prošlu godinu pa očekujemo da će i 2017 biti tako

U Gornjoj Radgoni u Sloveniji održan je 55 Međunarodni poljo-privredno-prehrambeni sajam bdquoAgrardquo gde je predstavljen sistem zaštite i promocije poljoprivredno-prehrambenih proizvoda a sa-jam je pratila sekretarka Udruženja poljoprivrede PKV-a Jelena Drobnjak

Privredna komora Vojvodine bila je domaćin delegaciji Depar-tmana Val Doaz u Francuskoj koja je bila s predstavnicima Grada Novog Sada

ndash Regionalna saradnja jedna je od ključnih aktivnosti PKV-a jer se na taj način otvaraju nova tržišta i povezuju privredni subjekti ndash istakao je Vučurević

Francuzi su bili vrlo zadovoljni prijemom u PKV-u i najavili su da postoji prostor za saradnju kako s Gradom tako i sa PKV-om i Po-krajinom Potpredsednik Privredne komore Departmana Val Doaz Kristof Mašar predložio je da se ozvaniči saradnja između dveju komora što je predsednik Vučurević sa zadovoljstvom prihvatio U razgovoru je istaknuta i mogućnost dolaska potencijalnih fran-cuskih investitora u Srbiju odnosno u AP Vojvodinu

PKV najavljuje i Srpsko-mađarski poslovno-turistički forum u okviru bdquoDana Vojvodine u Budimpeštirdquo koji će biti održani u Amba-sadi Republike Srbije 15 septembra u organizaciji PKV-a Ambasade RS u Mađarskoj Mađarsko-srpskog poslovnog saveta i Turističke organizacije Vojvodine PKV će kao svoje počasne goste pozvati predstavnike Privredne komore županije Čongrad i Pečujsko-ba-ranjske trgovinsko-privredne komore

Dani Vojvodine u Pešti 15 septembraBogata međuregionalna aktivnost Privredne komore Vojvodine

24

historia magistra vitae est

7 SEPTEMBAR 2017

Put za Montevideo PeroM novinara bdquoilustrovanog vreMenardquo iz 1930 godine

U orahovoj ljUsci na

sredozemnom morU

VeličanstVena sVetska izložba u barseloni s paViljonima najraznoVrsnijih stiloVa počeV

od danske seoske kuće do modernističkog jugosloVenskog paViljona od drVeta zaoštraVala je

sliku o saVršenom dopunjaVanju kulture i prirode

Pre 87 leta fudbalska reprezentacija Kra-ljevine Jugoslavije na prvom Svetskom prvenstvu u fudbalu u Montevideu osvo-jila je četvrto mesto

prema zvaničnim podacima Fife Po-znato je da utakmica za treće mesto nije igrana pa je tek 1986 godine od-lučeno da su Amerikanci uzeli bron-zu jer su imali bolju gol-razliku od Jugoslovena

Bronza je naša Međutim no-vosadski advokat Kosta Hadži sin vođe puta naših igrača u Urugvaj dr Koste Hadžija tvrdi da smo bili treći i kao dokaz prilaže ono što Ameri-kanci nemaju ndash bronzanu medalju sa Svetskog prvenstva u Urugvaju 1930 godine

ndash U oba polufinala rezultat je bio neverovatan ndash 6 1 Mi smo izgubili od Urugvaja a SAD od Argentine Po-tom je u finalu pobedio domaćin i po-stao svetski prvak Zbog nedostatka novca utakmica za bronzanu medalju nije ni odigrana pa je po tadašnjim pravilima nama pripalo treće mesto jer smo u polufinalu izgubili od ka-snijeg pobednika prvenstva Zato je moj otac doneo bronzanu medalju jednu jedinu jer za igrače i trenere

257 SEPTEMBAR 2017

nisu ni napravljene Otac je doneo i bedž s natpisom bdquodelegatordquo a oboje je dobio kao vođa puta naše fudbalske ekspedicije ndash kaže Hadži

Neviđena lakrdija Sva tadaš-nja jugoslovenska štampa prenela je konačne rezultate iz Urugvaja i lepo se može videti tabela na kojoj smo treći a Amerikanci četvrti

Podsetimo se ukratko tih dana Na prvenstvu je bilo 12 reprezentacija podeljenih u četiri grupe Pobedili smo Brazil i Boliviju i na veliko izne-nađenje prošli u polufinale

Tamo je usledila katastrofa ali kako Na stadionu Sentanario pove-li smo sa 1 0 pogotkom Đorđa Vuja-dinovića a zatim glavni igrač posta-je brazilski sudija Almeida Priznaje Urugvajcima dva neregularna gola a onaj za 2 1 tolika je lakrdija da se na nju javnost podseti uoči svakog svet-skog prvenstva kao potpuno nevero-vatne fudbalske epizode poput one s pravim pravcatim ratom iz 1969 go-dine između Hondurasa i Salvadora koji je izbio zbog kvalifikacijske uta-kmice za svetsko prvenstvo

Dupli pas s policajcem Naime nakon lošeg napada domaćina lopta je izašla u gol-aut i doskakutala do nogu lokalnog policajca Za fudbalom je krenuo naš golman Jakšić koga su novinari u Montevideu zbog sjajnih odbrana u prvim susretima već pro-zvali El Gran Milovan Umesto da loptu preda Jakšiću policajac je na zaprepašćenje naših reprezentativaca i buran smeh odobravanja gledalaca dodaje svom igraču Anselmu Kaže-mo igraču jer bi ipak bilo preterano ga nazovemo policajčevim saigračem mada se u stvarnosti tako zbilo

Anselmo se verovatno jedini na te-renu nije zbunio već je poslao lop-tu u prazan gol Nikakva uveravanja naših igrača nisu pomogla sudija je pokazao na centar Almeida se nije na tome zaustavio ubrzo je poništio čist gol našim igračima i oni su shva-tili da je utakmica rešena mnogo pre nego što su istrčali na teren Uosta-lom posle se po Montevideu manje-više javno pričalo da je Almeida dobio 500 dolara da sudi u korist domaćina što mu je bilo dovoljno da kupi dobar automobil

Bojkot reprezentacije Bilo kako bilo ni Jugoslavija ni Srbija nikad nisu bile uspešnije na svet-skim fudbalskim prvenstvima posle ovog A poznato je da su na put preko Atlantskog okeana krenuli samo igra-či beogradskih klubova Jugoslavije BSK-a i BASK-a te trojica fudbalera iz francuskih klubova jer su fudbalski podsavezi Zagreba Splita Sarajeva i

Subotice bojkotovali reprezentaciju O pripremama za Svetsko prven-

stvo u Urugvaju i samom nastupu na-ših igrača snimljeni su serija i film a mi vam donosimo autentičnu novi-narsku reportažu s putovanja brodom od Francuske do Brazila Objavljena je u beogradskom časopisu Ilustrova-no vreme u broju od 4 jula 1930 go-dine ali nažalost ime autora teksta ni fotografija nije navedeno

Prisna i svoja Orahova ljuska u kojoj se naša fudbalska ekipa 20 juna iz Marselja otisnula na daleki prekoo-keanski put za Južnu Ameriku i nije bila tako mala ndash počinje tekst u Ilu-strovanom vremenu

ndash Ljuska se zvala bdquoFloridardquo rađena je 1926 godine u čuvenom francu-skom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne dužine od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo ljuska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad mor-skog dna Ugodna sa svojim spratnim kabinama divnim salonima i trpeza-rijama bdquoFloridardquo nam je ubrzo posta-la nekako prisna i gotovo svoja ndash pisao je novinar Ilustrovanog vremena

Mali izvlači velikog Na njoj smo našli naše večite prijatelje Fran-cuze

ndash Od prvih momenata prema mla-dim jugoslovenskim sportistima izaš-

bdquoFloridardquo je rađena 1926 u čuvenom fran-cuskom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne duži-ne od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo lju-ska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad morskog dna

li su sa svojom poznatom prostosr-dačnošću i otvorenim simpatijama Naš generalni konzul u Marselju Adžemović s Mirkovićem pozdravio nas je na brodu i kao stari moreplo-vac svojim pričama prosto raspalio želju da se otisnemo na veliku baru Otisnuli smo se oko pet sati posle podne iz marseljske luke ali nismo bili sami Pratila su nas dva brodića jedan spreda a drugi pozadi cimali su nas i naprezali dok našu bdquoFloridurdquo nisu izvukli iz čitave gužve brodova Uostalom to je sudbina svih velikih ndash da ih mali izvlače na čistinu

Zaplovili smo ubrzo po širokom staklastoplavom Sredozemnom moru i gledali kako se velika i hučna luka Marselja gubi u izmaglici

ndash Našu ekipu činili su igrači Jak-šić Ivković i Hrnjiček iz ekipe Soko Spasojević i Đokić iz Jugoslavije Mihajlović Stojanović Tomić in-ženjer Arsenijević B Marjanović Tirnanić Vujadinović i Najdanović iz BSK-a Sekulić iz pariskog klu-ba Franse Stefanović i Ivica Bek iz francuskog Seta kao i vođe puta dr Andrejević Kosta Hadži i inženjer Simonović Dopisnik Bora Jovano-vić našu četu uvećao je na brojnu snagu od 21

Prema Gibraltaru Razuzuri-li smo se i prvu noć na brodu pres-pavali kao zaklani posle trodnevnog drmusanja po vozovima

ndash Prvo jutro nas je dovelo u Barse-lonu Svi su impresionirani lepotom toplog španskog grada Veliki au-tobus za dva sata jurnjave pokazao nam je kao u kakvom filmu sve zna-menitosti ovog najlepšeg grada na Sredozemlju Veličanstvena Svetska izložba s paviljonima najraznovrsni-jih stilova počev od danske seoske kuće do modernističkog jugosloven-skog paviljona od drveta zaoštravala je sliku o savršenom dopunjavanju kulture i prirode

Ispraćeni igrom andaluske tem-peramente grupe otisnuli smo se u podne od ovog prvog pristaništa i uskoro je bdquoFloridardquo zaplovila pre-ma Gibraltaru ostavljajući živopisni španski grad da sagoreva u svojim vrelim podnevnim bojama

Kraj u sledećem broju

26 7 SEPTEMBAR 2017

INTERVJU

Dr Mirjana Radanović je docent na Departmanu za hemiju biohemiju i zašti-tu životne sredine Prirod-no-matematičkog fakulte-ta Univerziteta u Novom Sadu U naučnoistraživač-

kom radu bavi se sintezom fizičko-hemij-skom i strukturnom karakterizacijom kom-pleksa prelaznih metala s biološki aktivnim Šifovim bazama

Član je Srpskog hemijskog društva Srp-skog kristalografskog društva Evropske kristalografske asocijacije i Kluba mladih hemičara Srbije kao i marketinškog tima departmana i učestvovala je na gotovo svim manifestacijama promocije departmana i fakulteta Za uspeh u promociji PMF-a 2013 godine dobila je nagradu bdquoPMF ndash to sam jardquo

Grupa bdquoKristalografrdquo bavi se reng-denskom strukturnom analizom biološki aktivnih molekula koristeći kao osnovnu metodu difrakciju x-zraka na monokri-

stalu Šta je vaše konkretno polje istra-živanja

ndash Jedinjenja koja ispitujemo pripadaju različitim klasama te mogu imati i veo-ma raznoliku potencijalnu primenu Kao najinteresantnije grupe jedinjenja izdvo-jila bih komplekse metala kao potenci-jalne citostatike lekove protiv dijabete-snih komplikacija katalizatore u važnim organskim reakcijama PLED materija-le zatim steroide razne antioksidanse i sl Najjednostavnije rečeno mi pomo-ću difrakcije x-zraka na monokristalnom uzorku dobijamo njegov otisak prsta na osnovu kojeg generišemo informacije o prostornom rasporedu atoma u tom kri-stalu tj njegovu strukturu

Šta očekujete od istraživanjandash Kao što je to u nauci uvek slučaj nijedna

disciplina iako samostalna ne funkcioniše zasebno Zato je kristalografija neraskidivo povezana s hemijom fizikom mineralogi-jom mikrobiologijom medicinom itd Put jednog našeg istraživanja počinje od sinteze

željenog jedinjenja na čemu radi hemičar sintetičar Neretko se dešava da korišćeni sintetski put ne rezultuje nastajanjem oče-kivanog jedinjenja pa ukoliko se radi o kri-stalnom proizvodu upravo su kristalografi ti koji nesumnjivo rešavaju dilemu o tome šta je dobijeno Nakon sinteze sledi fizičko-hemijska karakterizacija dobijenog proizvo-da reakcije (elementalna spektroskopska elektrohemijska analiza i slično) te kao kru-na rendgenska strukturna analiza

To je kraj tog istraživanja odnosno ispitivanja

ndash Ne Okarakterisano jedinjenje putuje i dalje na razna biološka ispitivanja ispitiva-nja optičkih svojstava i sličnog Kako naša ispitivanja imaju fundamentalan karakter ono što mi očekujemo kao krajnji ishod ne mora da predstavlja i kraj mogućnosti pri-mene nekog jedinjenja Jer ako malo bolje pogledamo većina velikih otkrića je slučaj-na te razni širokoprimenjivani lekovi nisu sintetisani u svrhe u kojima su se pokazali kao najefikasniji

Cisplatina najčešće korišćen Citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks platine ima antitumorsko dejstvo

Većina velikih otkrića je slučajna

U sUsret Noći istražiVačadoc dr Mirjana Radanović sa PMF-a

277 SEPTEMBAR 2017

Koliko su vaša ispitivanja aktuelna i važna u svetu nauke odnosno kod nas

ndash Svako novo jedinjenje je važno jer ne-kad ne možemo ni naslutiti koliku moć kri-je Na primer cisplatina najčešće korišćen citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks pla-tine ima antitumorsko dejstvo Određivanje strukture ovog kompleksa pomoglo je u da-ljem dizajniranju novih citostatika koji će imati širi spektar delovanja i manju toksič-nost Ovi ciljevi nažalost još nisu potpuno ostvareni ali ako uzmemo u obzir složenost pomenutih istraživanja jasno je da u ovoj oblasti ima još mnogo nepoznanica čije ra-zumevanje iziskuje vreme

Koje su vaše naučne i poslovne am-bicije

ndash Pre par godina počeli smo da sarađu-jemo s kolegama s Instituta za fiziku u Ze-munu i Instituta bdquoDemokritosrdquo u Atini koji ispituju optičke osobine kompleksnih jedi-njenja koja mi sintetišemo i strukturno ka-rakterišemo Neka su se izdvojila kao veo-ma interesantna za primenu u oblasti PLED materijala Volela bih da proširimo i učvr-stimo ovu saradnju u okviru nekog među-narodnog projekta Uz to volim da verujem da će nas naši rezultati nadživeti i možda će neki od njih nekome u dalekoj budućnosti mnogo više koristiti nego nama sada Kao što umetnici žive kroz svoja dela možemo i mi svoje kristale posmatrati kao umetnič-ku tvorevinu

Kakva je situacija u Srbijindash Kod nas su fundamentalna istraživanja

u senci onoga što brzo dobija primenu Ži-vimo u takvim uslovima da mislimo da su nam potrebni instant rezultati da se od sva-kog otkrića očekuje da baš ono bude epo-halno Zato se važno i aktuelno često ne podudaraju

U kakvim uslovima radite ndash Trenutno na Prirodno-matematičkom

fakultetu u Novom Sadu već deset godina uspešno radi difraktometar Gemini S Ovaj uređaj može koristiti rendgensko zračenje dveju različitih talasnih dužina koje se ge-nerišu s dve rendgenske cevi (bakarnom i molibdenskom anodom) i detektor novije generacije Uzorci se montiraju na četvo-roosni goniometarski sistem koji obezbe-đuje orijentaciju uzoraka u širokom opsegu uglova Po potrebi moguće je snimanje na niskim temperaturama (do ndash180 degC) koje se postižu posebnim dodatkom koji mlaz tečnog azota usmerava na uzorak Snimanje na niskim temperaturama pogodno je zbog smanjenih oscilacija atoma u kristalnoj re-šetki što rezultuje tačnijim određivanjem strukture Svojim karakteristikama ovaj uređaj zadovoljava naše potrebe Dosad je grupa objavila preko 100 radova u visoko-citiranim naučnim časopisima Ipak ovo je jedini ovakav uređaj u Srbiji a zbog ograni-čenih materijalnih sredstava teško je obučiti nove ljude za rad na njemu

Kakvi su rezultati rada na tom ure-đaju

ndash Zadovoljni smo rezultatima koje smo

dosad postigli ali se nadam da će u skoroj budućnosti difraktometar Gemini S dobiti više pažnje što nesumnjivo zaslužuje pa ćemo moći da povećamo broj ljudi osposo-bljenih za rad u ovoj oblasti Takođe nije re-šeno pitanje održavanja uređaja kako zbog visoke cene servisa tako i zbog vrlo kompli-kovanih procedura oko tendera za nabavku rezervnih delova Ipak zasad smo sopstve-nim snagama uspevali da uređaj održimo u operativnom stanju

Kakva je situacija na vašem fakul-tetu u poređenju s onima u regionu pa i u Evropi

ndash Ne bi bilo pošteno upoređivati uslove kod nas i u zemljama koje daleko više sred-stava izdvajaju za nauku Imamo laboratori-je koje su opremljene vrhunskim uređajima ali postoje i one koje jedva funkcionišu time što imaju tako da gledajući prosek nismo u zavidnoj poziciji Ipak naši istraživači do-kazuju svoju izuzetnost time što i pored lošeg generalnog stanja u zemlji svojim re-zultatima često mogu da pariraju vodećim evropskim naučnim centrima

Da li mladi naučnici u inostranstvo odlaze zbog lošijih uslova za istraživa-nja

ndash Najčešće je tako Mada svi su postali nestrpljivi kada je uspeh u pitanju a nauka zahteva dosta odricanja i strpljenja Pored toga školujemo previše ljudi za nepostoje-ća radna mesta Na univerzitetu je da obu-či kadar ali neko drugi treba da ih zaposli Univerzitet sjajno odradi svoj deo a jedan od dokaza za to upravo je uspeh ljudi koji odu u inostranstvo Kad oni čiji je zadatak briga o radnim mestima odrade svoj deo po-sla mladi naučnici će ostati u zemlji Ipak moramo racionalno sagledati situaciju u ko-joj živimo pa u skladu s tim postaviti svoja očekivanja

Da li su uslovi najvažniji ili ono što naučnik zna kakva mu je intuicija koli-ko je uporan

ndash Uslovi su važni ali je ljudski faktor krucijalan Jer i kada nema uslova neko ih stvori Taj neko mora biti stručan i istrajan u svojoj nameri pa će i uspeh stići Pored toga u istraživanju se ne smemo slepo drža-ti jednog pravca već uvek treba sagledavati nove mogućnosti koje nas često iznenade

Svedoci smo velikog odliva mozgova šta učiniti da se to zaustavi i čak preu-smeri u pravcu Srbije

ndash Jedno je sprečiti odlazak mladih struč-njaka a sasvim drugo je nadati se prilivu ukoliko pod prilivom smatrate povratak onih koji su već otišli Za ovo drugo nisam sigurna da je uopšte moguće u neko dogled-no vreme Prvo moramo dati mladima šan-su da ostanu u svojoj zemlji i u njoj da se ostvare jer ovako dajemo inostranstvu ve-oma kvalitetne poklone

Kako to učinitindash Trebalo bi uspostaviti bolju povezanost

između istraživača na univerzitetima i onih u istraživačkim centrima jer se za mnogo analiza uzorci šalju u inostranstvo iako postoje uslovi u Srbiji za tako nešto Zbog

toga i ljudi teže odlasku Naravno svi te-žimo međunarodnim projektima i vezama sa svetskim univerzitetima i istraživačkim centrima To doprinosi da naš fakultet bude prepoznat u svetu ali te veze treba koristiti za obuku mladih koji će se vratiti u Srbiju a neće ostati tamo

Imate li konkretnih ideja kako spre-čiti prevelik odlazak u inostranstvo jer je jasno da neće svi ostati u zemlji

ndash Pod uslovom da se akredituju progra-mi koji imaju realne šanse da iznedre struč-njake koji se mogu zaposliti smanjio bi se broj onih koji odlaze iz Srbije U situaciji u kojoj je naša država sada fundamentalna ispitivanja na moju veliku žalost nisu pre-poznata kao biznis u koji vredi ulagati Zbog toga i ne očekujem veći broj novih radnih mesta za istraživače u oblastima koje ona obuhvataju O ostalim oblastima ne mogu da sudim jer nemam dovoljno informacija a mi prirodnjaci volimo da imamo čvrstu potporu za svaku tvrdnju

Na koji način deci i mladima može-mo približiti nauku

ndash Kažu da su deca nestašna nemirna svašta im pada na pamet I moja su takva samo što mislim da to nije nestašluk već radoznalost i istraživački duh koji moramo negovati A grešimo kada se trudimo da to iskorenimo Kada naučimo da im u detinj-stvu nauku približimo kao nešto opipljivo i zamislivo te postepeno objašnjavamo ap-straktne i njima daleke stvari lakše će biti i u školi Sve formule i jednačine neće ne-minovno nositi sa sobom i pitanje ndash zašto ovo moram da učim Umesto toga pred-stavljaće pojašnjenje već poznatog ogleda već viđenog ili opisanog fenomena Kada ta deca odrastu biće im prirodno da odaberu bavljenje naukom

Kakvi su vaši planovi u narednih de-set godina

ndash Vidim se na istom ovom mestu gde sam i sada samo s višim zvanjem i bogatijim isku-stvom i bibliografijom Pošto volim da se bavim istraživačkim radom ali i nastavom ova institucija je pravi izbor za mene

Novosadska Noć istraživača

Osma Noć istraživača u Srbiji biće održana u petak 29 septembra od 16 sati do jedan posle ponoći u tržnom centru BIG i kafiću Starit centra i biće posebno HOT Tema je HOT nauka ndash bilo da je u pita-nju nauka visokih temperatura ili goruće naučne teme Posebna pa-žnja posvećena je našim istraži-vačima koji se bave svetski aktu-elnim istraživanjima i pokušavaju da reše neke od gorućih problema s kojima se čovečanstvo sre-će Predstavnike ovih devet HOT istraživačkih grupa možete uživo upoznati u Noći istraživača ali i primetiti na bilbordima u gradu

28 7 SEPTEMBAR 2017

SPORT

Spuštena je zavesa na 29 Let-njoj univerzijadi održanoj u kineskom Tajpeju Srpski sportisti ostvarili su sjajne rezultate ndash zlatne medalje osvojili su Tijana Bogdano-vić u tekvondu pojedinačno

i ekipno atletičarka Amela Terzić i vater-polisti Od ukupno 28 zemalja učesnica Sr-bija je zauzela odlično deseto mesto Inače na počasno postolje popeli su se sportisti 66 država

Siniša Jasnić je predsednik Univerzitet-skog saveza Srbije naš Novosađanin koji je po povratku kući hvalio naše sportiste

ndash Postaje već poslovično pravilo da naši studenti na univerzijadi izuzetno uspeš-no predstavljaju svoju zemlju Niz od četiri zlatna odličja ovo potvrđuje Tekvondo po-staje sport po kojem nas već prepoznaju u svetu Tijana Bogdanović srebrna s Olim-pijskih igara u Riju sada se pozlatila a eki-pno naše dame bile su takođe najbolje ndash zlat-na medalja i srpska himna pravi su ponos ndash ističe Jasnić

Veoma lepo nam je bilo i kada se Amela

Terzić pozlatila u kraljici sportova na 1500 metara

ndash Ovu trku pratio sam u društvu legen-darnog Karla Luisa i možete zamisliti kako smo se svi osećali a pogotovo Amela i njen trener Rifat Zilkić kada im je Luis čestitao Zaslužili su tu počast i Amela i njen du-

gogodišnji trener iz Novog Pazara Uko-liko sam u nekog verovao da će se pozla-titi i pre početka univerzitetskih igara to su bili vaterpolisti Predvodio ih je ovoga puta Dejan Savić i ubedljivo su trijumfovali upotpunivši tako svoju nisku zlatnih odlič-ja u ovoj deceniji i univerzitetskom posle svetske evropske i olimpijske Vaterpolo je dika srpskog sporta i države cele ndash ka-zao je Jasnić

Naš zlatni vaterpolo tim u kineskom Taj-peju igrao je u sastavu Rističević i Doboža-nov na golu Vico Lazić Jakšić Ranđelović Drašović braća Rašović Subotić Radojević Stojanović i Vasić U finalu pali su Rusi za koje je nastupilo čak šest igrača s nedavno završenog svetskog šampionata u Budim-pešti

Srbija je poslednji put bila zlatna na Uni-verzijadi 2011 godine u Kini a da podse-tim selekcija koja je nastupila u Fukoki u Japanu 1995 godine ostavila je dubok trag u bazenima širom sveta Svi su docnije igrali u A-reprezentaciji i osvajači su me-dalja kako na olimpijadi tako i na mondi-jalima

Šta više reći nego da su i studenti na-stavili zlatni niz pobeda ostalih naših re-prezentativnih selekcija Jedno je sigurno ndash srpski sport sjajno korača ka narednoj olimpijadi koja je na programu 2020 go-dine u Tokiju

Zlatni niZ naših SportiSta na 29 letnjoj univerZijadi

Karl luiS čeStitao ameli terZić

Predsednik Univerzitetskog saveza Srbije dr Siniša Jasnić ponosno se hvali s četiri prva mesta koja su osvojili Tijana Bogdanović

tekvondo pojedinačno i ekipno Amela Terzić i vaterpolistiAutor jovan tanurdžić

Siniša Jasnić

297 SEPTEMBAR 2017

Nakon što su pre mesec dana osvojili 20 Memorijalni turnir Vladimir Franciš-ković u tenisu glavom na pesku Nikola Mitro i Bog-dan Marojević pobedili su i na Devetom prvenstvu

Novog Sada u tenisu glavom na tvrdoj pod-lozi Na Štrandu su se okupile 33 ekipe u pet konkurencija od petlića do veterana

U seniorskoj su Dragan Bankovački i Vu-kašin Kešelj poraženi u finalu sa 2 0 a treće mesto osvojili su Slobodan Simić i Nebojša Budakov Među juniorima pobedili su Ilija Ljubojević i Nebojša Stojšić i takođe sa 2 0 bili bolji od Ivana Blagojevića i Koste Mar-kovića dok su bronzanu medalju uzeli Alek-sandar Kecman i Vukašin Cvejić

U konkurenciji pionira rođenih izme-đu 2002 i 2004 godine slavili su Vukašin Adamović i Miloš Sekulović srebrne meda-lje dobili su Aleksandar Kecman i Vukašin Cvejić a bronzane David Pantić i Aleksa Batos

Najmlađe finale među petlićima mlađim od dvanaest godina uzeli su Nikola Ninkov i Nikola Tarlać pošto su pobedili Dimitrija Kondića i Stefana Lukića dok su treći bili Dušan Jovanović i Maksim Pantić

Turniri u tenisu glavom ne mogu da se zamisle bez novosadskih veterana koji su bili i među osnivačima ovog sporta u na-šem gradu Prvo mesto osvojili su Vladislav Čolić i Vukašin Kešelj nakon što su u finalu bili bolji od Nikole Radojkovića i Miroslava Mirkovića dok su bronzani bili Aleksandar i Vladimir Verlić

Turnir su vodile sudije Dragan Brzak Pe-tar Jovanović i Miodrag Radaković zapisni-čar je bio Petar Bodulić a delegat takmičenja Miograd Radaković Bez obzira na to što su u vreme takmičenja na TV ekranima bili prenosi brojnih sportskih takmičenja pa i nastupi na-ših reprezentacija na evropskim prvenstvima u odbojci i košarci tribine na Štrandu pored Mosta slobode uvek su bile dobro popunjene Organizator turnira Sportsko udruženje tenis glavom namerava da i na zimu organizuje tur-nir u ovom sportu u zatvorenom u čemu oče-kuju pomoć Grada i Gradske uprave za sport i omladinu pošto ovo takmičenje nosi naziv Prvenstvo Novog Sada

Organizatori posebno zahvaljuju JKP bdquoGradsko zelenilordquo koje im je ustupilo te-rene na Štrandu zatim glavnom sponzoru bdquoPositiverdquo kompaniji bdquoVIP Mobile bdquoAdidas Srbijirdquo koja je obezbedila dresove i šortse-ve za takmičare bdquoTrpezi-cateringrdquo i konobi bdquoOrcusrdquo

Mitro i Marojević apsolutni šampioni

Prvenstvo novog sada u tenisu glavom na tvrdoj PodloziAutor Miloš Dukić

30 7 SEPTEMBAR 2017

3124 AVGUST 2017

ISSN 2406-2022

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

77 SEPTEMBAR 2017

problem rešiti po onoj narodnoj da i vuk bude sit i sve ovce na bro-ju Pogotovu kad imamo u vidu da u Srbiji ima različitih stavova ndash od onih da se odmah krene u bdquonovi ko-sovski bojrdquo do onih da je za Srbe Kosovo i Metohija izgubljeno za vjeki vjekova

ndash To će svakako biti teško Mi kao društvo veoma teško dolazimo do iznijansiranog pogleda na probleme već se po pravilu jedni opredele za jedan a drugi za drugi ekstremni stav i onda započne prepucavanje dok vre-me prolazi a problem na kraju ostaje nerešen Pogledajte danas bismo u pogledu KiM bez razmišljanja uradili ono o čemu nismo hteli ni da razgo-varamo pre dvadeset godina a tada bismo opet uradili ono što nismo hteli da uradimo pre pedeset i tako unedogled Ta bi činjenica valjda trebalo da nam pokaže da moramo nešto da menjamo u pristupu da ne bi neko za dvadeset ili pedeset godi-na govorio eh da smo onda uradili to i tohellip Zato je poziv na dijalog koji je uputio Aleksandar Vučić veoma važan Da pokušamo da promenimo pristup koji do danas očigledno nije doneo rezultate

Posle prve zbunjenosti akte-ra na unutrašnjoj političkoj sceni kako vam izgledaju reakcije pre svega relevantnih činilaca druš-tvenog i političkog života na ini-cijativu predsednika Vučića o unutrašnjem dijalogu o Kosovu i Metohiji

ndash Ne bih se saglasio da se radi o zbunjenosti Radi se o tome da sve one samoproklamovane političke ve-ličine nemaju ni najmanju ideju kakva bi mogla da bude politika Srbije pre-ma Kosovu i Metohiji Doduše one nemaju pojma ni šta bi s ekonomi-

jom privredom međunarodnim od-nosima ali znaju da bi da budu vlast Šta bi narod imao od vlasti ljudi koji nemaju ni najmanju ideju o najvaž-nijim pitanjima vezanim za Srbiju imali smo prilike da vidimo u proš-losti Mada i ne misle oni da budu vlast zbog države i naroda nego zbog sebe a za narod ih baš briga što smo takođe imali prilike da vidimo I baš zato su dakle smislili bdquogenijalanrdquo i bdquolukavrdquo plan Čekaće da Vučić nešto smisli pa kad smisli oni će biti pro-tiv Samo što time pokazuju najma-nje dve stvari koje im ne idu u pri-log Prvo da Vučić za razliku od njih ume da misli i smisli rešenje i drugo da se čitav njihov kvazipolitički opus svodi na negaciju Dakle šta god Vu-čić kaže oni negiraju i tako glume da imaju stav i prikrivaju da nemaju bla-gog pojma ni o čemu

Kada je u pitanju problem Ko-sova i Metohije mislite li da su građani dovoljno upoznati s tim šta nude opozicioni lideri poput Jankovića Šutanovca Radulovi-ća Obradovića i drugih

ndash A jeste li vi kao novinarka i kao informisana osoba upoznati s tim šta oni nude Pa s čim da budete upo-znati i vi i građani kada oni ne nude ništa Osim ako se u nekom kontek-stu njihovim predlogom za rešavanje pitanja KiM može nazvati prizivanje Vučićevog ubistva i najava pišanja po njegovom grobu

Da li ćemo ikada poput Al-banaca s Kosmeta ili Hrvata u Hr-vatskoj ma koliko politički bili različiti postići konsenzus oko najvažnijih pitanja za državni i na-cionalni ne samo razvoj već i op-stanak kao što je pitanje Kosova i Metohije

ndash Objektivno vrlo teško Kod nas je teško postići dogovor i o mnogo manje važnim pitanjima a kao što re-koh opozicija se ne bavi politikom nego negacijom U takvim okolnosti-ma je traganje za širokim društvenim konsenzusom na šta je Aleksandar Vučić pozvao vraški težak posao Ipak Vučićev poziv na dijalog dao je rezultat O problemu KiM se priča ima ozbiljnih ljudi koji su izneli neke ozbiljne stavove U svakom slučaju sve je bolje nego da poput noja zabija-mo glavu u pesak i pravimo se kako je sve dobro a svi znamo da nije

Da li po vašem mišljenju po-stoji bilo kakva realna varijanta u kojoj bi aktuelna vlast predvođena SNS-om i Aleksandrom Vučićem pod pritiskom svetskih moćnika priznala nezavisnost samoprogla-šene albanske republike na terito-riji Kosova i Metohije

ndash Ne

Autor Eržebet Marjanov

Mi kao društvo veoma teško dolazimo do iznijansiranog pogleda na probleme već se po pravilu

jedni opredele za jedan a drugi za drugi ekstremni stav i onda započ-ne prepucavanje dok vreme prola-zi a problem na kraju ostaje nere-šen Danas bismo u pogledu KiM bez razmišljanja uradili ono o čemu nismo hteli ni da razgovaramo pre dvadeset godina a tada bismo opet uradili ono što nismo hteli da ura-dimo pre pedeset i tako unedogled Zato je poziv na dijalog koji je upu-tio Aleksandar Vučić veoma važan Da pokušamo da promenimo pri-stup koji do danas očigledno nije doneo rezultate ndash kaže u intervju za Novosadski reporter potpredsednik Srpske napredne stranke Milenko Jovanov

Ministru prosvete Mladenu Šarčeviću i direktoru Kancelarije za KiM Marku Đuriću u ponede-ljak je na administrativnom prela-zu Jarinje zabranjen ulazak na Ko-sovo i Metohiju Koliko je i ovakav potez prištinskih vlasti pokazatelj kome je zaista stalo od normali-zacije odnosa između Beograda i Prištine

ndash To je svakako jedan od pokazate-lja ali nažalost nije jedini Prištinski političari se očigledno plaše bilo ka-kvog pomaka u procesu normalizaci-je odnosa i pokušavaju taj proces da poremete ovakvim provokacijama jer u normalnim okolnostima njiho-va ekstremistička politika ne može imati efekta i potpuno je suvišna

Zašto po vašem mišljenju na ovakve provokacije kao i na one poput hapšenja na Veliku Gospoji-nu bolesnog srpskog starca Bogda-na Mitrovića u selu Mušutištu kod Prizrena međunarodna zajednica ne reaguje odlučnije

ndash Ne znam odgovor na to pitanje Temeljne vrednosti vodećih zemalja Evrope i sveta jesu sloboda kretanja i pravo svojine Već sam govorio o sprečavanju slobode kretanja Mar-ka Đurića i Mladena Šarčevića a u slučaju Bogdana Mitrovića radi se o tome da je njegovu kuću i imanje ko-mšija Albanac oteo i prisvojio a onda ga je prijavio za izmišljeni ratni zlo-čin kako bi ga sprečio da se vrati u svoju kuću i na svoju zemlju i kako bi zadržao oteto Baš zato očekujem da se međunarodna zajednica odlučnije suprotstavi provokacijama Prištine a ne da ćuti ili da se pravi da ne vidi o čemu se radi

Da li je moguće kosmetski

Samoproklamovane političke veličine u Srbiji nemaju ni najmanju ideju kakva bi mogla da bude politika prema Kosovu i Metohiji doduše one nemaju pojma ni šta bi s ekonomijom privredom međunarodnim odnosima

8 7 SEPTEMBAR 2017

Pred Osnovnim sudom u Novom Sadu pravosnažno okončan spor velike vrednosti

Državi vraćen 101 hektar atraktivne zemlje

U utorak je doneta pravosnažna presuda Osnov-nog suda u Novom Sadu kojom je u celosti raski-nut ugovor o korišćenju (zakupu) pašnjaka koji je zaključen između MZ Kać i privrednog druš-tva Sofija doo Sremska Kamenica povodom za-kupa 101 hektara zamljišta na 99 godina Time je ova velika i atraktivna parcela na samom izla-

zu iz Novog Sada prema Kaću vraćena državiMZ Kać je zastupao advokatski pripravnik Vladimir Savić koji

je zaposlen u advokatskoj kancelariji Srđana Miljkovića u Novom Sadu Savić je ovaj predmet vodio od samog po-četka do pravosnažnog okončanja

ndash MZ Kać je od Grada Novog Sada još 1995 godine dobila na korišćenje 101 hektar 35 ari i 23 kvadratna metra zemljišta shodno Zakonu o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje To zemljište proteže se od auto-puta kod Kać-ke petlje do Unimeta na ulazu u Kać Pre devet godina MZ Kać dala je ugovorom ovo zemljište u zakup odnosno korišćenje i to na 99 godina Međutim sud je ugovor poništio a presuda je 5 septembra postala pravosnažna jer se tuženi videvši sadržinu odluke odrekao prava žalbe ndash iznosi naš sagovornik

Kako kaže Savić osnov za raskid bila je pre svega ništavnost ugo-vora koji je zaključen suprotno imperativnim odredbama Zakona o poljoprivrednom zemljištu

ndash Naime ugovaranje zakupa na 99 godina suprotno je odredba-ma Zakona o poljoprivrednom zemljištu jer on dozvoljava mak-simalni zakup na 20 godina dok maksimalni zakup od 40 godi-na dozvoljava ukoliko će zemljište biti korišćeno radi izgradnje

ribnjaka i uzgoja ribe ndash objašnjava naš sagovornikPored toga ugovor nije bio zaključen između ovlašćenih subje-

kata ndash Naime zakoprimca je zastupalo neovlašćeno lice jer ono nikad

nije bilo upisano kao zakonski zastupnik ugovorne strane Sofija doo Pored ovog stoji niz ugovornih odredaba suprotnih tadašnjim propisima koje su takođe sud ali i punomoćnik suprotne strane realno sagledali ndash kaže Savić

Posebno napominjem da je ugovorena cena zakupa bila deseto-struko niža od realne tržišne cene ndash ističe naš sagovornik

ndash Prema ugovoru trebalo je da MZ Kać dobije 55 evra po hektaru za godinu dana zakupa dok je na tom mestu tržišna cena bila 550 evra Među-tim zakupoprimac do donošenja presude nikad nije isplatio nijednu ratu mesečnog zakupa Da-kle radi se o ukupnoj ugovorenoj sumi koja bi do danas iznosila oko 50000 evra od čega nikad ni dinar nije isplaćen ndash podseća Savić

Sam ugovor zaključen je i overen 4 aprila 2008 godine pred Opštinskim sudom u Novom Sadu

sudska jedinica Žabalj ndash Međutim sve do presude od pre nekoliko dana nijedna ugovor-

na odredba nije ispunjena ndash nikad nisu započeti radovi na ribnjaku nisu bili zaposleni stanovnici Kaća a zemljište je sve ove godine bilo u parlogu što je i konstatovala komisija MZ Kać Na ovaj na-čin vratili smo Gradu Novom Sadu 101 hektar ogromne vrednosti ndash ističe Savić

Podsetimo da je ovo zemljište na atraktivnom mestu na samom ulazu u Novi Sad uz auto-put koje će širenjem grada biti podobno za gradnju tržnih centara fabrika pa i stanova

Vraćeno zemljište je na samom ulazu u Novi Sad uz auto-put koje će šire-njem grada biti podobno

za gradnju tržnih centara fabrika pa i stanova

nsreporterrs

97 SEPTEMBAR 2017

Na gradilištu Žeželjevog mosta u toku je lansira-nje malog luka dugog oko 180 metara na sred-nji stub s petrovaradinske strane Prvi vozovi preko Žeželjevog mosta u Novom Sadu trebalo bi da krenu za četiri meseca najavili su pred-sednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i pot-predsednica Vlade Srbije i ministarka građevi-

narstva saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović prilikom obilaska radova

ndash Uprkos kašnjenju od tri do pet nedelja koje je izvođač najavio moramo priznati da poslednjih meseci postoje veliki napori da se nadoknadi sve ono što je propušteno prethodnih godina u realizaciji ovog važnog projekta Ovi radovi predstavljaju završne faze projekta izgradnje Žeželjevog mosta koji će u novembru biti osposobljen za pešački a u januaru naredne godine za železnički saobraćaj ndash rekao je Mirović i zaključio da na projektu više ne postoje problemi

ndash Verujem da ćemo najkasnije do ranog proleća uspešno završiti ovaj dugotrajni projekat i zatim svu pažnju posvetiti drugim već započetim Prvenstveno mislim na novu zgradu Radio-televizije Vojvodine rekonstrukciju Narodnog pozorišta u Subotici zatim na saobraćajnicu ZrenjaninndashŽabalj izgradnju sportskog kompleksa

Letenka ali i na druge ndash istakao je predsednik Pokrajinske vladeMihajlovićeva je napomenula da je Žeželjev most od velikog zna-

čaja jer je deo modernizacije pruge BeogradndashBudimpešta koja će umnogome doprineti Srbiji u pogledu prevoza robe i ljudi

ndash Žeželjev most je simbol jednog vremena ali će predstavljati i simbol moderne Srbije Na radove neće uticati vremenske prilike već će se odvijati redovno ove jeseni i zime ndash najavila je potpred-sednica Vlade Srbije

Kako je najavljeno kad bude montiran mali luk na redu je lansi-ranje velikog luka dužine 220 metara s novosadske strane Predvi-đeno je i da se po završetku gradnje Žeželjevog mosta preko Duna-va pokrene demontaža postojećeg privremenog montažnog mosta koja će trajati do februara naredne godine Investitor projekta je ldquoInfrastruktura Železnice Srbijerdquo a izvođač radova španski kon-zorcijum JV Azvi ndash Taddei ndash HortaCoslada

Mihajlovićeva je rekla i da je izdata građevinska dozvola za mo-dernizaciju pruge na deonici Stara Pazova ndash Novi Sad u okviru projekta modernizacije pruge BeogradndashBudimpešta

ndash Sve je spremno za početak radova krećemo za vreme Samita 16+1 u Budimpešti 24 novembra a finansiranje je iz ruskog kredita ndash objasnila je ministarka

Mirović U novembru pešice u januaru vozom preko ŽeželjaLansiranje malog luka preko Dunava

10 29 JUN 20177 SEPTEMBAR 2017

aktuelno

Loši meteorološki uslovi su nas usporili ali ne i porazili naše sorte i hibridi neće pokleknuti pred preprekama ndash kaže direktor Jan Turan

Jesenji Dan polja novosad-skog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo na Rimskim šančevima okupi gotovo dve hiljade domaćih i stra-nih posetilaca Institut je na oglednim poljima pri-

kazao ovogodišnje plodove kuku-ruza soje suncokreta šećerne repe ali i sve traženijih alternativnih kul-tura i organske proizvodnje koji su kako smo videli dosta dobro podneli sušu

Gosti iz celog sveta Direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo prof dr Jan Turan istakao je da Dan polja nije samo kratkotrajni susret poslovnih partnera i posetilaca već predstavlja i uvod u buduće dugoroč-ne odnose kao i negovanje postoje-ćih

ndash Izuzetno mi je drago što vidim da je i ova manifestacija odlično po-sećena naši gosti su stigli iz cele Sr-bije i inostranstva Kako nas je ove godine suša usporila ali ne i porazi-la posmatraćemo je kao još jedan u nizu izazova jer naše sorte i hibridi neće pokleknuti pred preprekama Istina je da će urod biti slabiji uku-pno gledano u celoj Srbiji izgubiće-mo oko 600 miliona evra zbog suše Najviše su pretrpeli soja i kukuruz tome su doprinele i ekstremno viso-ke temperature u protekla dva mese-ca Zajedničkim snagama međutim možemo da savladamo sve izazove i dalje uspešno radimo i sarađujemo Verujem da će naredne godine biti plodonosne ndash rekao je Turan

Šta donosi jesen Paor Dragan Medić iz Temerina ima zemlju u Tu-riji

ndash Loša godina bez kiše Za kuku-ruz nepovoljna kao i za soju Sun-cokret je nekako najbolje podneo tu sušu Sve zavisi od parcele do par-cele od domaćina do domaćina i od toga ko je kakvu tehnologiju prime-njivao Mojih dvadeset jutara zamlje kiše nije videla da žito prethodno nije dobro podnelo ne znam kako bismo preživeli Najviše sam pose-jao kukuruza imam i suncokreta ali ga još nisam skinuo Međutim već vidim da će prinosi biti desetkova-ni Kukuruza će biti i šezdeset posto manje nego prošle godine Suncokre-ta sam lane imao četiri i po tone po hektaru a ove godine ne znam hoće li biti i dve

Dragan Marjanović iz Banjana kod Uba kaže da je na Dan polja došao da vidi kako je podneo kukuruz i koje se sorte preporučuju za sledeću go-dinu

ndash Imam 15 hektara pod kukuru-zom a 11 je otišlo u silažu Na ta če-

Jesenji Dan polja novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo

Suša JeSamo JeDan u nizu izazova

autori Petar joksović i Miloš Dukić

29 JUN 20177 SEPTEMBAR 2017 11

tiri za branje imam novu francusku sortu bdquomajsadur 52rdquo u grupi 560 Nas dole suša je žestoko udarila pogoto-vo deo ubske opštine koji se naslanja na šabačku i vladimiračku Suncokret je još i rodio imaću preko dve tone lane je bilo oko tri To je bio rekord A ove 72 dana ni kapi kiše Naši trak-tori su mali 90 odsto na ovu sušu ne mogu ni da tanjiraju ni da oru Sve u svemu urod je prepolovljen Sad me zanima jesenja setva da li ćemo moći da se uskladimo s ovim cenama po-togovo s cenama pšenice

Sve se vidi Svi su mogli da obi-đu autentično uređene štandove i odeljenja istoimenih biljnih kultura s Instituta kao i izložbeni prostor Laboratorije za ispitivanje semena i Laboratorije za zemljište i agroeko-logiju Glavni utisak ipak bila je šet-nja kroz ogledna polja uz komentare stručnjaka odeljenja za strna žita za povrtarstvo i za krmno bilje Tač-no se moglo videti kako je na koju od bezbrojnih sorti i hibrida utica-la suša

Rukovodilac Odeljenja za soju dr Svetlana Balešević Tubić naglasila je da je ova godina bila nepovoljna ali da to za njih nije ništa novo

ndash Naših 136 priznatih sorti soje u Srbiji 155 u inostranstvu od kojih je 31 sorta na evropskoj sortnoj listi go-vore da iza tog uspeha stoji vrhunski tim naučnih radnika i stručnjaka iz Odeljenja za soju Spremni smo da pomognemo i zajedničkim snagama uz vrhunski adaptabilan sortiment soje doprinesemo da se ovako nega-tivni efekti suše i vrelih dana svedu na najmanju moguću meru ndash rekla je Tubićeva

Bez pritužbi na seme Rukovo-dilac Odeljenja za industrijsko bilje dr Vladimir Miklič istakao je da je suncokret zbog svojih morfoloških svojstava daleko bolje podneo sušnu godinu od drugih jarih biljnih vrsta

ndash Prošlogodišnji evropski rekord od 327 tona po hektaru neće se na-žalost ponoviti ove godine ali rod će biti dosta dobar Institut je ove godine jedini na tržištu Srbije po-nudio seme suncokreta tretirano s dva fungicida i insekticidom i time je ostvareno znatno povećanje pro-daje semena kako kod nas tako i u inostranstvu Sad smo među retkim proizvođačima koji nemaju pritužbu na seme ndash napomenuo je Miklič

Kako je istakao šećerna repa može podneti i teške uslove ali se ipak oče-kuje manji prinos nego a prošle go-dine

ndash Srećom prve analize iz naše la-boratorije pokazuju da će sadržaj šećera biti na višem nivou Zato vas

pozivam da pogledate novine koje je Odeljenje za industrijsko bilje pri-premilo kako biste ih sledeće godine probali na svojim njivama ndash podsetio je Miklič

Novi hibridi Za rukovodioca Odeljenja za kukuruz dr Milisava Stojakovića jesenji Dan polja je je-dinstvena prilika da stvaraoci u In-stitutu pokažu našim poljoprivred-nicima i svim posetiocima plodove svog rada

ndash Preko 50 hibrida kukuruza iz FAO grupe zrenja od 200 do 800 nalazi se na ovoj svojevrsnoj izlož-bi proizvoda Instituta a među njima su nosioci proizvodnje u Srbiji ali i u tridesetak zemalja sveta Kao novina na oglednom polju predstavljeni su i hibridi koji poseduju tolerantnost na herbicid bdquofokus ultrardquo ndash napomenuo je Stojaković

Dr Vladimir Sikora rukovodilac Odeljenja za alternativne kulture i organsku proizvodnju istakao je da mu je drago što Institut pored svog bogatog programa selekcije i seme-narstva daje značaj i alternativnim kulturama

ndash Ova vrsta proizvodnje sve je za-stupljenija i sve više pronalazi sta-bilno mesto u sistemu ratarske pro-izvodnje Snažno podržavamo sve ratare i povrtare zainteresovane za gajenje alternativnih kultura kao što su sirak metlaš sirak zrnaš duvan bundeve uljane tikve proso heljda i konoplja Pomoć stručnjaka ovog odeljenja uvek vam je na raspolaga-nju kako stručnim savetima tako i odabirom najboljeg sortimenta

Lakše uz Baneta Jesenji Dan polja svečano je otvorio član Grad-skog veća zadužen za privredu Milo-rad Radojević

ndash Velika mi je čast i zadovoljstvo da u ime Grada Novog Sada i u ime gradonačelnika pozdravim sve goste Institut za ratarstvo i povrtarstvo od velikog je značaja za poljoprivredu i privredu Novog Sada Vojvodine i Re-publike Srbije Sjajno je kad sarađuju nauka privreda i država kao i Grad i Institut Dokaz o tome svakako su i dostignuća Instituta na polju nauč-noistraživačkih radova za koja se zna širom sveta ndash rekao je Radojević

Gosti Dana polja bili su dugogodiš-nji prijatelji Instituta ndash domaći rata-ri strani poslovni partneri iz Irana Ukrajine Mađarske Grčke Rumuni-je Hrvatske BiH Slovenije Bugarske i Makedonije kao i ovlašćeni izaslanik Ambasade Ruske Federacije u Beo-gradu Uz brojne domaće poslovne partnere bili su i predstavnici Vlade Republike Srbije Pokrajinske vlade predstavnici Grada Novog Sada na-

čelnik Južnobačkog upravnog okru-ga Zadružnog saveza Srbije i Vojvo-dine predstavnici Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu te Novosad-skog sajma

Nakon zvaničnog otvaranja svi su pošli da obiđu oglede kukuruza suncokreta soje šećerne repe i al-ternativnih kultura a zatim je poče-lo druženje uz pesmu Baneta Krstića i Garavog sokaka

Suncokret je sušu nekako najbolje pod-neo Sve zavisi od parcele do parcele od domaćina do domaćina i od toga ko je kakvu tehnologiju primenjivaoDragan Medić iz Temerina

12 7 SEPTEMBAR 2017

Spomen-zbirka Pavla Beljan-skog u Novom Sadu specijali-zovana je muzejska ustanova koja poseduje proučava pu-blikuje i izlaže umetnička dela koja je sakupio jugoslo-venski diplomata i veliki ko-

lekcionar Pavle Beljanski (1892ndash1965) On je posebnim ugovorom o poklonu s Izvršnim većem AP Vojvodine u novembru 1957 go-dine zaveštao srpskom narodu svoju zbirku umetničkih dela slika skulptura tapiserija i crteža

Projekat Ive Kurtovića Ovu zna-čajnu kolekciju dopunjavao je do kraja živo-ta zaključno sa slikom bdquoVelika Izardquo Vlaha Bukovca i poklonio je gradu Novom Sadu Umetnička kolekcija Beljanskog smeštena je u posebno izgrađenom zdanju koje je pro-jektovao arhitekta Ivo Kurtović što je bila jedna od odredaba ugovora o poklonu Pavla Beljanskog Takođe je zahtevao da i sam uče-stvuje u izboru projekta i mesta gradnje te da prati njen tok Galerija je za javnost otvo-rena 1961 godine sa 173 umetnička dela

Pošto su nakon smrti Pavla Beljanskog 1965 njegovi naslednici poklonili Spomen-

zbirci slike nameštaj i lične predmete iz nje-govog stana odlučeno je da se oformi još je-dan izložbeni prostor tj dogradi jugoistočni deo Dograđeni aneks je realizovan prema projektu Katarine Babin i završen je sep-tembra 1966 kada je zgrada Spomen-zbirke drugi put otvorena za javnost Skladno je uklopljen u prethodni objekat ne narušava-jući njegovu osnovnu kompoziciju

Zaokružena celina Pavle Beljanski je gotovo celog života sakupljao umetnička dela Neposredno posle Prvog svetskog rata počeo je da prikuplja umetnička dela stranih majstora ali je ubrzo video da je to poza-mašni zahvat koji je napustio 1923 i okrenuo se sakupljanju dela srpskih umetnika Kolek-cija Pavla Beljanskog sastoji se od najzna-čajnijih dela srpske umetnosti nastalih od početka do sedme decenije 20 veka s nagla-skom na period između Prvog i Drugog svet-skog rata Upotpunjavajući zbirku do kraja života Beljanski je menjao njen sastav u želji da dobije zaokruženu celinu čiju osnovnu koncepciju sam objašnjava bdquoJa sam u zbirku uneo samo one slike koje predstavljaju lične intimne doživljaje slikara ukoliko su se slu-žili čistim slikarskim jezikom Taj se jezik

mora razumeti ili intuitivno osetitirdquo Danas kolekcija ima 185 dela 37 autora ndash

slika skulptura i tapiserija s najznačajnijim delima do sedme decenije 20 veka Kolekcija hronološki započinje delima prve genera-cije modernista ndash Nadežde Petrović Mila-na Milovanovića Koste Miličevića Mališe Glišića Ljubomira Ivanovića nastavlja se delima najvažnijih predstavnika naše umet-nosti između dva svetska rata ndash Save Šuma-novića Petra Dobrovića Ignjata Joba Iva-na Radovića Nedeljka Gvozdenovića Ivana Tabakovića Živojina Lukića Sretena Stoja-novića Rista Stijovića i dr kao i radovima stvaralaca druge polovine 20 veka ndash Petra Lubarde Jovana Bijelića Mila Milunovića Marka Čelebonovića Peđe Milosavljevića Milana Konjovića Zore Petrović Ljubice Sokić Stojana Aralice Nebojše Mitrića Milice Zorić

Pre otvaranja Galerije u Novom Sadu zbir-ka je bila izložena u Narodnom muzeju u Somboru od 1945 do 1952 i u Beogradu od 1952 do 1957 u Muzeju grada gde je neko-liko puta promenila postavku

Likovni ritam Najveći deo postavke Spomen-zbirke Pavla Beljanskog čine dela

Kolekcija trajne vrednosti za sve generacijeSpomen-zbirKa pavla beljanSKog živi 56 godina

Autor marija magdalena idei Trifunović

137 SEPTEMBAR 2017

iz kolekcionarevog legata Od ukupno 185 dela izloženo je 144 i to 120 slika 15 skul-ptura četiri crteža i pet tapiserija Sama postavka je koncipirana na specifičan na-čin Mada je s vremenom pretrpela prome-ne suštinski je očuvana ideja Pavla Beljan-skog da dela u postavci treba da povezuje jedinstvena nit likovnog ritma i prvenstve-no kolorističkog sklada a ne biografsko-istorijski ili neki drugi muzeološki princip S vremenom ovakva zamisao nije pretrpe-la znatne promene i inovacije Njena mo-dernost je i danas očigledna i relevantna u skladu s tendencijama izlagačkih politika zasnovanih na specifičnosti poetskog idej-nog tematskog ili nekog drugog koncepta Iako se u salama nižu slike i skulpture auto-ra različitih generacijskih pripadnosti njih objedinjuje jedinstvena ideja kojom se ru-kovodio Pavle Beljanski Prihvatajući načela Bogdana Popovića da su najviše vrednosti slikarstva bdquopoetsko osećanje prirode ukus mera i viša kultura savladana tehnika i ko-loristički darrdquo Beljanski smatra da bdquolikov-no stvaralaštvo podleže zakonima životardquo a njegove vrhunske vrline su spontanost harmonija i unutrašnja sadržina Poetiku slikarstva Beljanski je poredio s muzikom na čemu je zasnovao i koncepciju postavke dela iz svoje kolekcije bdquoNjihova osećajnost i njihova izražajna sredstva variraju od ka-mernog alegreta do krešenda u fortisimu gde dominiraju duvački instrumenti I sve se to sliva u polifoniju jedne epohe Verujem da su mnoga dela iz ove epohe dela trajne vrednosti i da će ih generacije koje dolaze predavati jedna drugoj u nasleđerdquo

Dva memorijala Pored dela iz legata Pavla Beljanskog izložbenu celinu upotpu-njuju još dva segmenta Memorijal Pavla Be-ljanskog i Memorijal umetnika Memorijal Pavla Beljanskog nastao je 1966 godine za-hvaljujući poklonu kolekcionarovih nasled-nika Smešten je u posebnom izložbenom prostoru na prvom spratu zgrade koji je na-knadno projektovan za ove potrebe prema nacrtu Katarine Babin Svečano otvoren 24 novembra 1968 godine osmišljen je kao re-konstrukcija životnog ambijenta Pavla Be-ljanskog s nameštajem slikama tapiserija-ma knjigama fotografijama dokumentima i ličnim predmetima velikog kolekcionara

Mada pripada Osnovnom fondu umetnič-kih dela Spomen-zbirke u ovom prostoru izložena je i slika Vlaha Bukovca bdquoVelika Izardquo Stilski potpuno uklopljena u kamernu postavku Memorijala ona je dobila idealno mesto kao vredno biografsko svedočanstvo među ostalim eksponatima koji neposredno svedoče o životu Pavla Beljanskog Nakon

rekonstrukcije prostora i restauracije svih eksponata Memorijal je svečano otvoren za javnost 19 juna 2003 godine na dan rođe-nja Pavla Beljanskog Taj datum se od tada redovno obeležava otvaranjem odgovara-juće izložbe

Planska nabavka Memorijal umetnika nastao je prema zamisli Pavla Beljanskog da svoju zadužbinu upotpuni portretima i au-toportretima svih umetnika zastupljenih u njoj a kao početna tačka poslužila su dela koja su se već nalazila u kolekciji poput auto-portreta Milana Milovanovića Zore Petro-vić Milana Konjovića i Ljubice Cuce Sokić kao i portret Koste Miličevića rad Živojina Lukića i portret Lize Križanić Ignjata Joba Uskoro je ideja Pavla Beljanskog prerasla u jasan koncept da se sakupljena galerija por-treta postavi u posebnom delu izložbenog prostora Spomen-zbirke

Nakon planske nabavke eksponata krajem šezdesetih godina Memorijal umetnika sve-čano je otvoren 1971 I u narednom periodu nastavilo se sa započetom praksom a te-žnja za stalnim obogaćivanjem ove kolekcije i danas predstavlja jedan od osnovnih zada-taka muzeja Pored portreta i autoportreta autora iz zbirke u najrazličitijim tehnikama ndash uljane slike skulpture crteži grafike ka-rikature itd ndash sastavni deo postavke Memo-rijala umetnika je i dokumentarni materijal o stvaraocima iz zbirke fotografije pisma lični dokumenti i predmeti koje su umetnici koristili tokom procesa stvaranja ndash četkice boje palete

Nove tehnologije Dr Jasna Jovanov dugogodišnja upravnica Spomen-zbirke Pavla Beljanskog kaže da od trenutka kada je otvorila vrata za publiku Spomen-zbir-ka bila je mesto gde su se sretali ljubitelji umetnosti istraživači kolekcionari umet-nici diplomate pripadnici različitih tradi-cija i interesovanja

ndash Sama kolekcija Pavla Beljanskog bila je

dovoljna da privuče pažnju sviju njih i na osnovu izloženih dela zasluži slavu najcelo-vitije i najznačajnije kolekcije srpske moder-ne umetnosti ndash navodi ona Prema njenim rečima u međuvremenu od oktobra 1961 godine kada su prvi gosti prilikom svečane ceremonije otvaranja obišli postavku prošlo je 56 godina i mnogo toga se promenilo naj-više navike ljudi Ona skreće pažnju na nove tehnologije a počelo je s tim da je u svaku kuću ušao televizor a potom i kompjute-ri i internet Umetnička dela koja su done-davno mogla da se posmatraju i analiziraju samo pod zaštitom galerijskih zidova sada se mogu posmatrati u svome domu putem njihovog sajta ndash ističe dr Jasna Jovanov

Ipak upravnica napominje da nije isti do-življaj kada se izložba obilazi u galeriji i kada se posmatra putem interneta jer nije pot-pun Po njoj gledanju izložbe od kuće uz po-moć savremenih tehnologija nedostaje živa komunikacija Ona navodi na nedostaje inte-raktivnost koja je posetiocu omogućena iz-borom kretanja u prostoru izborom odabira objašnjenja mogućnošću da na licu mesta dobije odgovore na sva pitanja ako i utisak o uticaju koji na umetničko delo ima izme-njeni kontekst koji se postiže kroz izložbe stručna vođenja projekcije filmova kompa-racija s književnošću muzikom scenskim umetnostima dakle ndash interdisciplinarni po-gled na celinu

Monografija Spomen-zbirke Zbog toga su od 1999 godine uveli praksu orga-nizovanja izložbi kroz koje su predstavljali autore i njihova dela duh vremena prve po-lovine 20 veka kolekcionare i njihove zbir-ke Konačno kako kaže Jasna Jovanov pred-stavili su i samog Pavla Beljanskog kome prema njenim rečima duguju zahvalnost što je omogućio da svi uživaju u njegovoj veličanstvenoj zbirci

Stručno osoblje ove galerije objavilo je i vodič kroz stalnu postavku kolekcije Pa-vla Beljanskog Priređena je i monografija Spomen-zbirke prva posle tačno trideset godina Ova knjiga posetiocima predstav-lja autore njihova dela samu zgradu i život kolekcije Pavla Beljanskog od njenog nastan-ka do današnjih dana Monografija je name-njena čitaocima koji ostaju verni klasičnoj knjizi i osećaju težinu koju ona ima kada se uzme u ruke objašnjava upravnica i kaže da je kompakt-disk namenjen onim čitaocima koji daju prednost čitanju s kompjuterskog ekrana Ipak Jasna Jovanov ističe da obe ka-tegorije korisnika treba motivisati da dođu i u sam izložbeni prostor na Trgu galerija u Novom Sadu pre nego što odluče da usmere pažnju na sadržinu knjige

Kolekcija trajne vrednosti za sve generacijeSpomen-zbirKa pavla beljanSKog živi 56 godina

Od ukupno 185 dela koliko je jugoslovenski diplomata i kolekcionar zaveštao srpskom narodu i Novosađanima izloženo je 144 i to 120 slika 15 skulptura četiri crteža i pet tapiserija

14 7 SEPTEMBAR 2017

Korisnicima donosim da oboje crteže koje potom izlažemo Sve ih raduje svaka nova priča o australijskom narodu i mnogo toga su dosad već naučili

U Dnevnom boravku Udru-ženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim oso-bama Grada Novog Sada (MNRO) Australijanka dr Paulina Jurkijević drži kre-ativno-edukativnu radioni-

cu o Aboridžinima Ta jedinstvena radionica je vrlo specifična i ekskluzivna budući da je Paulina 45 godina živela s domorodačkim au-stralijskim narodom i iz ličnog iskustva pre-nosi verodostojne podatke o Aboridžinima o njihovom načinu života kulturi slikarstvu muzici obrazovanju i zdravlju pa korisnici Dnevnog boravka imaju prilike da nauče i kori-ste likovnu tehniku aboridžinskih umetnika

Zahvaljujući Paulini i Gradu korisnici Dnev-nog boravka imaće izložbu 21 novembra na Spensu i tom prilikom će i Paulina izložiti abo-ridžinske predmete koje je sakupljala radeći s njima Biće to prava prilika za sve Novosađane da saznaju mnogo više o ovom narodu iz dale-ke Australije i da korisnici boravka predstave sugrađanima svoj umetnički rad

Humanitarka odmalena Paulina Jurki-jević je rođena u farmerskoj porodici odrasla je s dve sestre na selu i život u ruralnoj sredini nije joj padao teško

ndash Počela sam da radim kad sam imala osam godina Raznosila sam mleko čistila prodavni-ce i vrlo rano sam stekla radne navike Kasnije sam radila kao medicinska sestra u Severnoj Australiji gde žive Aboridžini Takođe sam radila i kao učiteljica a edukovala sam i dru-ge nastavnike da rade s njima i to 45 godina ndash kazala je Paulina

Prema njenim rečima svako pleme govori svoj jezik to su veoma male zajednice i ima ih po celoj severnoj Australiji a neki žive i u unutrašnjosti u pustinjskim delovima Ona ne govori njihov jezik jer je nemoguće da savlada preko 100 jezika Aboridžinske zajednice od-nosno plemena vrlo su zatvoreni i nezaintere-sovani da žive s drugima nikada nisu želeli da se asimiluju s drugim nacijama primitivni su poročni pošto su se odali alkoholu i kocki S druge strane potpuno su se saživeli s priro-dom od koje opstaju i koju svesno čuvaju

U Udruženju MNRO volontira Australijanka Paulina Jurkijević

Kreativno-edukativna radionica o Aboridžinima

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

157 SEPTEMBAR 2017

ndash Tamo sam se suočila i s tim da su roditelji u stanju da pojedu sve a da im deca ostanu gladna ndash navela je primer Paulina

Malo ko zna da Aboridžini ne primaju bele ljude u svoju zajednicu Paulina ima više zavr-šenih fakulteta i doktorsku diplomu i samo je zahvaljujući obrazovanju mogla da ode i radi u aboridžinskim plemenima Zbog svoje pre-danosti bila je prihvaćena među australijskim starosedeocima

Nepregledna prostranstva Tamo je upoznala i svog supruga koji se bavio izradom noževa za engleski dvor a između ostalog i za Aboridžine a radio je i u rudarskoj industriji Rođeni je Subotičanin a proveo je radni vek zajedno s Paulinom u plemenima Aboridžina Bio je proglašen za njihovog brata a ona im je bila sestra Taj status su stekli kako zbog svog humanitarnog rada i požrtvovanja tako i zbog toga što su ih prihvatili aboridžinski duhovni-ci s kojima su proveli mnoge godine

ndash Mi smo za njih niža rasa i recimo na te-ritoriji veličine Vojvodine bila su svega dva policija u službi Radila sam u jednom mestu koje je od najbliže prodavnice pekare frize-ra udaljeno 480 kilometara To su ogromna prostranstva bez urbane civilizacije Kad sam se doselila u Novi Sad sve mi je bilo blizu Iz Ribnjaka do Riblje pijace idem peške jer mi je to neverovatno mala razdaljina Novi Sad je mali grad koji sve ima za normalan život ndash ispričala je Paulina

Prosidba posle 18 sati Simijana sam srela i upoznala u Alekspringu gde sam ra-dila kao medicinska sestra kaže naša sago-vornica

ndash Bio je doček Nove godine a ja sam te veče-ri bila u noćnoj smeni U obližnjem restoranu smo upoznali muško društvo a među njima je bio i on Nakon proslave bio je ljubazan i odvezao me je kući Sutradan me je zaprosio ndash uz osmeh priča Paulina ndash U Novi Sad smo došli kad smo za 40 godišnjicu braka odlučili da krstarimo Dunavom Kad smo videli Petro-varadinsku tvrđavu odlučili smo da se doseli-mo kao penzioneri Kuću su kupili u Ribnjaku Međutim nakon kratkog vremena Simijanu su dijagnostikovali rak i nije izdržao Morala sam da se vratim u Australiju da ostvarim penziju i od pre četiri godine živim u Novom Sadu i bavim se humanitarnim radom ovde u Dnev-nom boravku ndash objasnila je Paulina

Osmeh je najveći dar Kaže da joj je Ljiljana Koković pomoćnica gradonačelni-ka pomogla da ostvari pravo na srpsko dr-žavljanstvo i preko nje je došla u MNRO či-jim korisnicima dvaput nedeljno priča priče o Aboridžinima

ndash Uglavnom im pričam priče koje sama pi-šem Mnogi Aboridžini su dobri ljudi školova-ni umetnici naučnici i žive u gradovima Ali većini treba pomoć Ovde u Dnevnom borav-ku koristim priliku da korisnike upoznajem s aboridžinskom kulturom i običajima To sam ceo život radila i dobro sam ih upoznala Ceo život sam pomagala ljudima Crteže koje ta-

kođe sama pravim donosim korisnicima da oboje te ih posle izlažemo Sve ih raduje sva-ka nova priča o australijskom narodu o kom su dosad već mnogo toga naučili Verujem da malo ljudi išta zna o narodu s kojim sam žive-la Ovde u boravku vole njihove crteže putem kojih su saznali mnogo o živom svetu tropske Australije

To je posebna tehnika bojenja i crtanja ndash Kultura Aboridžina koji žive u pustinjama

unutrašnjosti razlikuje se od kultura onih koji su nastanjeni na severu Australije Najsreć-nija sam kad vidim njihov osmeh dok slušaju priče dok ih učim kada mi donesu obojen cr-tež To mi je dovoljno da se uvek vratim i da se opet družimo Smatram da kad ljudi imaju neki problem to ih nikako ne sme sprečiti da rade ono što vole ndash kaže Paulina

Njena životna energija je ogromna iako ima

68 godina a rad u Dnevnom boravku je ispu-njava Smatra da je taj njen doprinos samo nastavak onoga čime se ceo život bavila za-jedno s pokojnim mužem Uči srpski koji za-sad slabo govori ume da čita i piše i to na ćirilici

Broj 182 8 septembar 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKDBroj 182 8 septembar 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

59dinara

DIJETA SA HLEBOM

PAZITE [TA PIJETEKalorije ulaze i na slam~icu

97

72

21

75

52

00

92

81

00

KRIŠKI DNEVNO

Alergiegraveni na ambroziju

za 8 nedelja oslabite 9 kgSELIDBA BEZ STRESA

Kako dadopuniteKUĆNI

BUDŽET

Savet

PRIRODNIH NA^INAZA LICE BEZ BORA7

IVOTNA PRAVILAUSPE[NIH ENA

Slatka romantika

KRIŠKI DNEVNOKRIŠKI DNEVNOKRIŠKI DNEVNOza 8 nedelja oslabite 9 kgza 8 nedelja oslabite 9 kg12

Paulina je završila nekoliko fakulteta i doktorirala 45 godina je živela s domorodačkim australijskim narodom i iz ličnog iskustva korisnicima Dnevnog boravka prenosi verodostojne podatke o Aboridžinima o njihovom načinu života kulturi slikarstvu muzici obrazovanju i zdravlju

16 7 SEPTEMBAR 2017

7 SEPTEMBAR 2017 17

18 7 SEPTEMBAR 2017

197 SEPTEMBAR 2017

Proteklih dana na Trgu slobode snimane su ma-sovne scene budućeg ru-skog serijala bdquoAmbasa-dardquo Kako smo saznali na snimanju radi se o seriji koja će ličiti na svetski

špijunski bestseler bdquoBornov identitetrdquo Roberta Ladlama po kom je snimljena istoimena filmska trilogija u režiji Daga Limana

Na snimanju je učestvovalo oko 300 statista koji su bili na proslavi 16 godine Dana državnosti izmišljene ruske zemlje Kaledonije Na trgu su bile postavljene tezge masa ljudi je šetala a među nji-ma su bili i animatori pajaci folklorna grupa jedan poni i dva policijska konja Pored scena sa statistima koje su bile potpuno vesele i razdragane u sveča-nom ambijentu drugog dana snimani su i akcioni kadrovi s jednim od ruskih glumaca

Za slučajne prolaznike naročito za tu-riste bilo je pravo iznenađenje i atrak-cija da posmatraju kako na trgu ispred tržnog centra bdquoApolordquo u improvizova-nom kafiću hapse mladića koji je dotad u opuštenoj situaciji sedeo s devojkom pio piće i razgovarao Osim na ovoj lo-kaciji prethodnih dana u Novom Sadu su snimljeni kadrovi i u Dunavskoj ulici a pre toga filmadžije su radile i u centru Sremskih Karlovaca Ekipa serijala seli se u Pančevo gde nastavlja rad

Sredinom avgusta serija bdquoAmbasadardquo snimana je na Dorćolu u Višnjićevoj i Si-minoj ulici kao i u dvorištu zgrade u Ni-kole Spasića Pre dolaska u našu zemlju ruska filmska ekipa snimala je nekoliko meseci u Rusiji i kako smo saznali tamo je snimljeno 75 odsto materijala i to u enterijeru a kod nas se radi isključivo eksterijer

Serija se radi u rusko-srpskoj kopro-dukciji a kod nas je snimanje organi-zovala producentska kuća bdquoArchangel Studiordquo iz Beograda osnivača Miloša Bi-kovića i Miodraga Radonjića s ciljem da se promovišu kulturne veze između Ru-sije i Srbije kroz kinematografska i televi-zijska ostvarenja U Srbiji su na projektu angažovani glumci uglavnom iz Rusije Vitalij Kiscenko Viktorija Tolstogano-va Anton Kuznjecov Ekatarina Volkova i Aleksandar Versinin ali su zastupljeni i domaći glumci Nebojša Milovanović Nenad Maričić i Vaja Dujović

Ruski triler u Novom Sadu

Novosadski reporter na snimanju serije bdquoAmbasadardquo

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

Policija tokom septembra tradi-cionalno pojačava kontrolu sa-obraćaja u blizini svih škola u Srbiji kako bi sve vozače upo-zorila na početak nove škol-ske godine i mališane koji prvi put polaze u školu Podsetimo

odmah vozače da je i prema starom Zakonu o bezbednosti u saobraćaju u zonama škola naj-veća dozvoljena brzina bila 30 kilometara na sat Pored toga nov zakon predviđa da pešački prelazi pored škola budu zaštićeni ogradama i obeleženi dodatnom signalizacijom

Dvostruka pomoć S početkom nove školske godine i novosadski saobraćajni po-licajci zajedno s kolegama opšte nadležnosti otpočeli su akciju pojačane kontrole i reguli-sanja saobraćaja na putevima i ulicama u zo-nama sa školama

ndash Saobraćajci će u vreme kada deca dolaze i vraćaju se iz škole biti na raskrsnicama u bli-

zini osnovnih škola Najugroženiji su najmla-đi sugrađani pogotovo oni koji polaze u prvi razred i njima treba posvetiti najviše pažnje Prvenstveno to važi za bezbedan prelaz pre-ko kolovoza ali policajci im govore i kako da najbrže i najbezbednije dođu do odredišta Naša akcija trajaće tokom celog septembra ali ako bude potrebeno možemo je i produžiti Ne treba posebno isticati da će svi vozači koji prekorače brzinu ili načine drugi prekršaj biti pod udarom represivnih mera ndash ističe zamenik

komandira Saobraćajne policijske ispostave bdquoZapadrdquo PU Novi Sad Milan Dražić

Pored toga što pružaju pomoć na trotoari-ma i raskrsnicama policajci ovih dana pose-ćuju učenike u školama i drže im predavanja o bezbednosti u saobraćaju Da bi deca bila još zaštićenija u blizini novosadskih škola policija je u avgustu ispitala kakvo je stanje horizon-talne i vertikalne signalizacije dok se Grad Novi Sad pobrinuo da zebre budu osvežene novom bojom

Opasnosti vrebaju Bezbednost je jed-na od obaveznih tema u novosadskoj Srednjoj medicinskoj školi bdquoSveti Arhangelrdquo a u sep-tembru je u prvom planu saobraćaj

ndash Prvi časovi odeljenskog starešine u svim našim odeljenjima posvećeni su objašnjenjima i uputstvima koja dajemo našim učenicima u vezi s njihovom bezbednošću u saobraćaju Nalazimo se na Trgu Marije Trandafil u sta-rom delu grada gde su uglavnom jednosmer-

20

Autor Miloš Dukić

Prvi časovi odeljenskog starešine u svim našim odeljenjima posvećeni su objašnjenjima i uputstvima koja dajemo učenicima u vezi s njihovom bezbednošću u saobraćajuIris Petrović

7 SEPTEMBAR 2017

Pored toga što pružaju pomoć na trotoarima i raskrsnicama policajci ovih dana učenicima u školama drže predavanja o bezbednosti u saobraćaju

Septembar ndash mesec bezbednosti učenika u saobraćaju

Veliko iStražiVanje noVoSaDSkog rePortera kakva je bezbednost u novosadskim školama

21

ne ulice ali bez obzira na to učenici treba da budu oprezni Svi znamo koliko su deca ži-vahna u tim godinama a relativno slabiji sa-obraćaj nego u drugim delovima grada može da ih zavara i opusti Pored toga decu upo-zoravamo da je pored nas parkiralište i da s njega uvek može iznenada izaći vozilo Uz ta detaljna upustva na čosovima svaki nastav-nik na kraju školskog dana po završetku časa upozori učenike da pažljivo izađu iz škole i isto tako prelaze ulice do kuće ndash ističe direktorka Iris Petrović

Pored nastavnika roditelji takođe mora-ju brinuti o bezbednosti dece svakako naju-groženijih učesnika u saobraćaju Od kuće do škole i u povratku novosadski mališani često prolaze više ulica i semafora od onih na peri-feriji grada pa sve do najopterećenijih kao što je raskrsnica kod Futoške pijace

Levo pa desno Pravila ponašanja u sao-braćaju znaju se već decenijama ali nikad nije loše ponovo ih čuti pogotovo što ima i novih koja su donele moderne tehnologije Koliko je to važno dovoljno govori podatak da su naši mališani dva i po puta ugroženiji u saobraćaju od vršnjaka u Švedskoj a dvaput su ugroženi-ji od proseka zemalja Evropske unije Takve rezultate dala je opširna analiza a kao bitan parametar uzet je podatak o broju stradale i povređene dece u saobraćaju na milion sta-novnika

Pritom treba imati na umu da sva objaš-njenja i upozorenja odraslih malo vrede ako deca vide da se odrasli ponašaju drugačije od onog kako pričaju A uz ona o zelenom svetlu na semaforu i obeleženom pešačkom prela-zu deci treba posebno reći da uvek prvo po-gledaju levo pa zatim desno i da ulicu pređu samo ako su vozila daleko Ako nisu treba da sačekaju da sva vozila prođu i nikada ne smeju pretrčavati na drugu stranu Posebno imajte na umu da deca mlađa od 12 godina nedovolj-no dobro procenjuju udaljenost automobila i vreme koje im je potrebno da pređu ulicu a uz to su im pažnja i periferni vid slabiji nego kod odraslih

Bez slušalica i mobilnih Kada pored kolovoza nema trotoara hoda se levom stra-nom ulice dok je na trotoaru sasvim suprotno ndash ide se desnom stranom Posebno treba po-navljati mališanima da ne stavljaju slušalice u uši dok su na ulici i da ne koriste se mobilni dok prelaze na drugu stranu kolovoza

I za male bicikliste vrede mnoga upozore-nja

ndash Kaciga u vožnji je obavezna duga kosa se vezuje da ne pada u oči nema utrkivanja s dru-gim biciklistima obuća ne sme biti previše ko-motna da ne bi spala dok se okreću pedale ne vozi se ni sa širokim nogavicama niti noću i po magli treba izbegavati ulice s gustim sao-braćajem a po nepoznatim ulicama se ne juri već vozi pažljivije

Barijere uz elektronsku identifi-kaciju Uz saobraćaj Grad Novi Sad brine i o ukupnoj bezbednosti učenika Povodom početka školske godine i prezentacije projek-

ta postavljanja tehničkih barijera za ulazak u školska dvorišta uz elektronsku identifikaciju član Gradskog veća zadužen za obrazovanje mr Vladimir Jelić posetio je Osnovnu školu bdquoŽarko Zrenjaninrdquo To je prva novosadska ško-la s takvom barijerom

ndash Nastavlja se trend povećanja broja učeni-ka prvog razreda u Novom Sadu a ove godine ih je 300 više nego lane Sve osnovne i sred-nje škole spremne su za rad i danas su kre-nule s redovnom nastavom Bezbednost dece biće prioritet i ove školske godine Statistike su pokazale da se slučajevi vršnjačkog nasi-lja najčešće dešavaju u školskom dvorištu a učesnici nisu učenici škole Uvođenjem teh-ničke barijere želimo da sprečimo ulazak u dvorište onima kojima tu nije mesto U škol-sko dvorište moći će da uđu samo učenici koji imaju identifikacionu karticu i na ovaj način

očekujemo da će se smanjiti stopa vršnjačkog nasilja Ukoliko ovaj pilot-projekat pokaže do-bre rezultate biće primenjen i na druge škole ndash rekao je Jelić

Kako je rekao na insistiranje gradonačel-nika školska dvorišta biće otvorena posle na-stave za sve građane koji su se i dosad bavili sportom

Kokos kocke sa borovnicama Američka pita sa ribizlama Penasti kolač sa grožđem

Broj 7 Godina VII 50 dinara CG 075 EUR BiH 150 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

POSLASTICE SA VOĆEM

9 772217 55201 6

Knedle sa šljivama

Slana i slatkaZimnica

Projekat Stanje bezbednosti učenika u novosadskim školama

sufinansiran iz budžeta Republike Srbije ndash Ministarstva kulture

i informisanja uz obaveznu napomenu Stavovi izneti u tekstu

nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

7 SEPTEMBAR 2017

22 7 SEPTEMBAR 2017

Драги суграђани

Молимо вас да на време плаћате рачуне за грејање и тако обезбедите топлину својих домова током зимских дана

Само заједничким одговорним понашањем можемо унапредити квалитет становања a нашем Новом Саду осигурати место у друштву уређених европских градова

Захваљујемо се свим Новосађанима који су препознали значај несметаног функционисања комуналног система и редовним измирењем својих обавеза омогућили нашем граду да се развија и иде путем свеопштег напретка

Ваша Новосадска топлана

nsreporterrs

237 SEPTEMBAR 2017

U Galeriji Matice srpske otvorena je izložba bdquoPeđa Đaković ndash 30 godina

stvaralaštvardquo i trajaće do 24 septembra Posebno mesto u opusu ovog umetnika zauzimaju slike i crteži posvećeni stra-dalničkim podvizima srpske vojske u Pr-vom svetskom ratu golgoti srpskih isto-

rijskih zbivanja herojskom i nadljudskom ali i žrtvi kao civilizacijskom uzusu Đa-ković je izlagao Češkoj SAD Nemačkoj Holandiji Španiji Engleskoj Dobitnik je više nagrada bdquoTerezinrdquo glavna nagrada (1986) Prva nagrada Akademije likov-nih umetnosti u Pragu (1988) Specijalna

nagrada za slikarstvo praške Akademi-je umetnosti bdquoMasarikrdquo (1995) nagra-da bdquoSalvador Dalirdquo za slikarstvo (1996) Nagrada za slikarstvo Evropskog kruga Franca Kafke (1997) Njegova dela nalaze se u značajnim umetničkim kolekcijama širom sveta

Izložba Peđe Đakovića u Galeriji Matice srpske

Privredna komora Vojvodine poslednje dve nedelje imala je mnogobrojne aktivnosti naročito u obla-sti međuregionalne saradnje Tako je predsednika PKV-a Boška Vučurevića i zamenika generalnog sekretara Bojanu Miljuš ugostio predsednik Pe-čujsko-baranjske trgovinsko-privredne komore dr Tamaš Šikfei sa saradnicima Na sastanku je do-

govoreno uspostavljanje saradnje između dveju komora naročito u oblasti poljoprivrede i turizma Saradnja će obuhvatiti i ostale grane privrede i to zajedničkim radom na različitim projektima ali i nastupanjem na raznim sajmovima i manifestacijama

Predsednik Vučurević pozvao je delegaciju pečujske komore da poseti PKV i predstojeći Sajam turizma u Novom Sadu što je sa za-dovoljstvom prihvaćeno Tom prilikom Vučurević je dao intervju dr Predragu Mandiću iz Srpske redakcije Mađarskog radija u Pečuju

ndash Mađarska je dobar primer razvoja banjskog turizma ne samo u našem regionu već u celoj Evropi Vezuje nas kompatibilnost dveju privreda ndash voćarstvo vinarstvo i ratarstvo zatim metalska indu-strija turizam Kako je Mađarska već dosta dugo u EU iskustvo koje imaju županija Baranja i Pečuj biće vrlo značajno za naše pri-vrednike ndash istakao je Vučurević

U organizaciji PKV-a i Privredne komore županije Čongrad u Segedinu održan je Mađarsko-srpski poslovno-turistički forum Delegaciju PKV-a činili su predstavnici Turističke organizacije Voj-vodine turističkih organizacija lokalnih samouprava turističkih agencija smeštajnih kapaciteta vinara i salašara i JP za upravljanje putničkim pristaništem i marinom bdquoApatinrdquo Prisutne su pozdra-vili predsednik PK Čongrad Pal Nemeši zamenik gradonačelnika Segedina dr Laslo Šoljmoš i ambasador Republike Srbije u Mađar-skoj Rade Drobac

ndash U Mađarskoj se nedovoljno zna o Srbiji i njenim turističkim potencijalima i zbog toga je važno da se radi na međusobnom po-vezivanju turističkih agencija ndash rekao je Drobac

Miljušova je istakla da PKV i Trgovinsko-industrijska komora županije Čongrad imaju tradicionalno dugogodišnju dobru sarad-nju

ndash Ukupna privredna saradnja s Mađarskom poslednjih godina neprekidno raste s blažim oscilacijama Prošle godine robna raz-mena s Mađarskom povećana je za 61 odsto Od januara do juna ove godine premašeni su polugodišnji rezultati robne razmene za prošlu godinu pa očekujemo da će i 2017 biti tako

U Gornjoj Radgoni u Sloveniji održan je 55 Međunarodni poljo-privredno-prehrambeni sajam bdquoAgrardquo gde je predstavljen sistem zaštite i promocije poljoprivredno-prehrambenih proizvoda a sa-jam je pratila sekretarka Udruženja poljoprivrede PKV-a Jelena Drobnjak

Privredna komora Vojvodine bila je domaćin delegaciji Depar-tmana Val Doaz u Francuskoj koja je bila s predstavnicima Grada Novog Sada

ndash Regionalna saradnja jedna je od ključnih aktivnosti PKV-a jer se na taj način otvaraju nova tržišta i povezuju privredni subjekti ndash istakao je Vučurević

Francuzi su bili vrlo zadovoljni prijemom u PKV-u i najavili su da postoji prostor za saradnju kako s Gradom tako i sa PKV-om i Po-krajinom Potpredsednik Privredne komore Departmana Val Doaz Kristof Mašar predložio je da se ozvaniči saradnja između dveju komora što je predsednik Vučurević sa zadovoljstvom prihvatio U razgovoru je istaknuta i mogućnost dolaska potencijalnih fran-cuskih investitora u Srbiju odnosno u AP Vojvodinu

PKV najavljuje i Srpsko-mađarski poslovno-turistički forum u okviru bdquoDana Vojvodine u Budimpeštirdquo koji će biti održani u Amba-sadi Republike Srbije 15 septembra u organizaciji PKV-a Ambasade RS u Mađarskoj Mađarsko-srpskog poslovnog saveta i Turističke organizacije Vojvodine PKV će kao svoje počasne goste pozvati predstavnike Privredne komore županije Čongrad i Pečujsko-ba-ranjske trgovinsko-privredne komore

Dani Vojvodine u Pešti 15 septembraBogata međuregionalna aktivnost Privredne komore Vojvodine

24

historia magistra vitae est

7 SEPTEMBAR 2017

Put za Montevideo PeroM novinara bdquoilustrovanog vreMenardquo iz 1930 godine

U orahovoj ljUsci na

sredozemnom morU

VeličanstVena sVetska izložba u barseloni s paViljonima najraznoVrsnijih stiloVa počeV

od danske seoske kuće do modernističkog jugosloVenskog paViljona od drVeta zaoštraVala je

sliku o saVršenom dopunjaVanju kulture i prirode

Pre 87 leta fudbalska reprezentacija Kra-ljevine Jugoslavije na prvom Svetskom prvenstvu u fudbalu u Montevideu osvo-jila je četvrto mesto

prema zvaničnim podacima Fife Po-znato je da utakmica za treće mesto nije igrana pa je tek 1986 godine od-lučeno da su Amerikanci uzeli bron-zu jer su imali bolju gol-razliku od Jugoslovena

Bronza je naša Međutim no-vosadski advokat Kosta Hadži sin vođe puta naših igrača u Urugvaj dr Koste Hadžija tvrdi da smo bili treći i kao dokaz prilaže ono što Ameri-kanci nemaju ndash bronzanu medalju sa Svetskog prvenstva u Urugvaju 1930 godine

ndash U oba polufinala rezultat je bio neverovatan ndash 6 1 Mi smo izgubili od Urugvaja a SAD od Argentine Po-tom je u finalu pobedio domaćin i po-stao svetski prvak Zbog nedostatka novca utakmica za bronzanu medalju nije ni odigrana pa je po tadašnjim pravilima nama pripalo treće mesto jer smo u polufinalu izgubili od ka-snijeg pobednika prvenstva Zato je moj otac doneo bronzanu medalju jednu jedinu jer za igrače i trenere

257 SEPTEMBAR 2017

nisu ni napravljene Otac je doneo i bedž s natpisom bdquodelegatordquo a oboje je dobio kao vođa puta naše fudbalske ekspedicije ndash kaže Hadži

Neviđena lakrdija Sva tadaš-nja jugoslovenska štampa prenela je konačne rezultate iz Urugvaja i lepo se može videti tabela na kojoj smo treći a Amerikanci četvrti

Podsetimo se ukratko tih dana Na prvenstvu je bilo 12 reprezentacija podeljenih u četiri grupe Pobedili smo Brazil i Boliviju i na veliko izne-nađenje prošli u polufinale

Tamo je usledila katastrofa ali kako Na stadionu Sentanario pove-li smo sa 1 0 pogotkom Đorđa Vuja-dinovića a zatim glavni igrač posta-je brazilski sudija Almeida Priznaje Urugvajcima dva neregularna gola a onaj za 2 1 tolika je lakrdija da se na nju javnost podseti uoči svakog svet-skog prvenstva kao potpuno nevero-vatne fudbalske epizode poput one s pravim pravcatim ratom iz 1969 go-dine između Hondurasa i Salvadora koji je izbio zbog kvalifikacijske uta-kmice za svetsko prvenstvo

Dupli pas s policajcem Naime nakon lošeg napada domaćina lopta je izašla u gol-aut i doskakutala do nogu lokalnog policajca Za fudbalom je krenuo naš golman Jakšić koga su novinari u Montevideu zbog sjajnih odbrana u prvim susretima već pro-zvali El Gran Milovan Umesto da loptu preda Jakšiću policajac je na zaprepašćenje naših reprezentativaca i buran smeh odobravanja gledalaca dodaje svom igraču Anselmu Kaže-mo igraču jer bi ipak bilo preterano ga nazovemo policajčevim saigračem mada se u stvarnosti tako zbilo

Anselmo se verovatno jedini na te-renu nije zbunio već je poslao lop-tu u prazan gol Nikakva uveravanja naših igrača nisu pomogla sudija je pokazao na centar Almeida se nije na tome zaustavio ubrzo je poništio čist gol našim igračima i oni su shva-tili da je utakmica rešena mnogo pre nego što su istrčali na teren Uosta-lom posle se po Montevideu manje-više javno pričalo da je Almeida dobio 500 dolara da sudi u korist domaćina što mu je bilo dovoljno da kupi dobar automobil

Bojkot reprezentacije Bilo kako bilo ni Jugoslavija ni Srbija nikad nisu bile uspešnije na svet-skim fudbalskim prvenstvima posle ovog A poznato je da su na put preko Atlantskog okeana krenuli samo igra-či beogradskih klubova Jugoslavije BSK-a i BASK-a te trojica fudbalera iz francuskih klubova jer su fudbalski podsavezi Zagreba Splita Sarajeva i

Subotice bojkotovali reprezentaciju O pripremama za Svetsko prven-

stvo u Urugvaju i samom nastupu na-ših igrača snimljeni su serija i film a mi vam donosimo autentičnu novi-narsku reportažu s putovanja brodom od Francuske do Brazila Objavljena je u beogradskom časopisu Ilustrova-no vreme u broju od 4 jula 1930 go-dine ali nažalost ime autora teksta ni fotografija nije navedeno

Prisna i svoja Orahova ljuska u kojoj se naša fudbalska ekipa 20 juna iz Marselja otisnula na daleki prekoo-keanski put za Južnu Ameriku i nije bila tako mala ndash počinje tekst u Ilu-strovanom vremenu

ndash Ljuska se zvala bdquoFloridardquo rađena je 1926 godine u čuvenom francu-skom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne dužine od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo ljuska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad mor-skog dna Ugodna sa svojim spratnim kabinama divnim salonima i trpeza-rijama bdquoFloridardquo nam je ubrzo posta-la nekako prisna i gotovo svoja ndash pisao je novinar Ilustrovanog vremena

Mali izvlači velikog Na njoj smo našli naše večite prijatelje Fran-cuze

ndash Od prvih momenata prema mla-dim jugoslovenskim sportistima izaš-

bdquoFloridardquo je rađena 1926 u čuvenom fran-cuskom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne duži-ne od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo lju-ska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad morskog dna

li su sa svojom poznatom prostosr-dačnošću i otvorenim simpatijama Naš generalni konzul u Marselju Adžemović s Mirkovićem pozdravio nas je na brodu i kao stari moreplo-vac svojim pričama prosto raspalio želju da se otisnemo na veliku baru Otisnuli smo se oko pet sati posle podne iz marseljske luke ali nismo bili sami Pratila su nas dva brodića jedan spreda a drugi pozadi cimali su nas i naprezali dok našu bdquoFloridurdquo nisu izvukli iz čitave gužve brodova Uostalom to je sudbina svih velikih ndash da ih mali izvlače na čistinu

Zaplovili smo ubrzo po širokom staklastoplavom Sredozemnom moru i gledali kako se velika i hučna luka Marselja gubi u izmaglici

ndash Našu ekipu činili su igrači Jak-šić Ivković i Hrnjiček iz ekipe Soko Spasojević i Đokić iz Jugoslavije Mihajlović Stojanović Tomić in-ženjer Arsenijević B Marjanović Tirnanić Vujadinović i Najdanović iz BSK-a Sekulić iz pariskog klu-ba Franse Stefanović i Ivica Bek iz francuskog Seta kao i vođe puta dr Andrejević Kosta Hadži i inženjer Simonović Dopisnik Bora Jovano-vić našu četu uvećao je na brojnu snagu od 21

Prema Gibraltaru Razuzuri-li smo se i prvu noć na brodu pres-pavali kao zaklani posle trodnevnog drmusanja po vozovima

ndash Prvo jutro nas je dovelo u Barse-lonu Svi su impresionirani lepotom toplog španskog grada Veliki au-tobus za dva sata jurnjave pokazao nam je kao u kakvom filmu sve zna-menitosti ovog najlepšeg grada na Sredozemlju Veličanstvena Svetska izložba s paviljonima najraznovrsni-jih stilova počev od danske seoske kuće do modernističkog jugosloven-skog paviljona od drveta zaoštravala je sliku o savršenom dopunjavanju kulture i prirode

Ispraćeni igrom andaluske tem-peramente grupe otisnuli smo se u podne od ovog prvog pristaništa i uskoro je bdquoFloridardquo zaplovila pre-ma Gibraltaru ostavljajući živopisni španski grad da sagoreva u svojim vrelim podnevnim bojama

Kraj u sledećem broju

26 7 SEPTEMBAR 2017

INTERVJU

Dr Mirjana Radanović je docent na Departmanu za hemiju biohemiju i zašti-tu životne sredine Prirod-no-matematičkog fakulte-ta Univerziteta u Novom Sadu U naučnoistraživač-

kom radu bavi se sintezom fizičko-hemij-skom i strukturnom karakterizacijom kom-pleksa prelaznih metala s biološki aktivnim Šifovim bazama

Član je Srpskog hemijskog društva Srp-skog kristalografskog društva Evropske kristalografske asocijacije i Kluba mladih hemičara Srbije kao i marketinškog tima departmana i učestvovala je na gotovo svim manifestacijama promocije departmana i fakulteta Za uspeh u promociji PMF-a 2013 godine dobila je nagradu bdquoPMF ndash to sam jardquo

Grupa bdquoKristalografrdquo bavi se reng-denskom strukturnom analizom biološki aktivnih molekula koristeći kao osnovnu metodu difrakciju x-zraka na monokri-

stalu Šta je vaše konkretno polje istra-živanja

ndash Jedinjenja koja ispitujemo pripadaju različitim klasama te mogu imati i veo-ma raznoliku potencijalnu primenu Kao najinteresantnije grupe jedinjenja izdvo-jila bih komplekse metala kao potenci-jalne citostatike lekove protiv dijabete-snih komplikacija katalizatore u važnim organskim reakcijama PLED materija-le zatim steroide razne antioksidanse i sl Najjednostavnije rečeno mi pomo-ću difrakcije x-zraka na monokristalnom uzorku dobijamo njegov otisak prsta na osnovu kojeg generišemo informacije o prostornom rasporedu atoma u tom kri-stalu tj njegovu strukturu

Šta očekujete od istraživanjandash Kao što je to u nauci uvek slučaj nijedna

disciplina iako samostalna ne funkcioniše zasebno Zato je kristalografija neraskidivo povezana s hemijom fizikom mineralogi-jom mikrobiologijom medicinom itd Put jednog našeg istraživanja počinje od sinteze

željenog jedinjenja na čemu radi hemičar sintetičar Neretko se dešava da korišćeni sintetski put ne rezultuje nastajanjem oče-kivanog jedinjenja pa ukoliko se radi o kri-stalnom proizvodu upravo su kristalografi ti koji nesumnjivo rešavaju dilemu o tome šta je dobijeno Nakon sinteze sledi fizičko-hemijska karakterizacija dobijenog proizvo-da reakcije (elementalna spektroskopska elektrohemijska analiza i slično) te kao kru-na rendgenska strukturna analiza

To je kraj tog istraživanja odnosno ispitivanja

ndash Ne Okarakterisano jedinjenje putuje i dalje na razna biološka ispitivanja ispitiva-nja optičkih svojstava i sličnog Kako naša ispitivanja imaju fundamentalan karakter ono što mi očekujemo kao krajnji ishod ne mora da predstavlja i kraj mogućnosti pri-mene nekog jedinjenja Jer ako malo bolje pogledamo većina velikih otkrića je slučaj-na te razni širokoprimenjivani lekovi nisu sintetisani u svrhe u kojima su se pokazali kao najefikasniji

Cisplatina najčešće korišćen Citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks platine ima antitumorsko dejstvo

Većina velikih otkrića je slučajna

U sUsret Noći istražiVačadoc dr Mirjana Radanović sa PMF-a

277 SEPTEMBAR 2017

Koliko su vaša ispitivanja aktuelna i važna u svetu nauke odnosno kod nas

ndash Svako novo jedinjenje je važno jer ne-kad ne možemo ni naslutiti koliku moć kri-je Na primer cisplatina najčešće korišćen citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks pla-tine ima antitumorsko dejstvo Određivanje strukture ovog kompleksa pomoglo je u da-ljem dizajniranju novih citostatika koji će imati širi spektar delovanja i manju toksič-nost Ovi ciljevi nažalost još nisu potpuno ostvareni ali ako uzmemo u obzir složenost pomenutih istraživanja jasno je da u ovoj oblasti ima još mnogo nepoznanica čije ra-zumevanje iziskuje vreme

Koje su vaše naučne i poslovne am-bicije

ndash Pre par godina počeli smo da sarađu-jemo s kolegama s Instituta za fiziku u Ze-munu i Instituta bdquoDemokritosrdquo u Atini koji ispituju optičke osobine kompleksnih jedi-njenja koja mi sintetišemo i strukturno ka-rakterišemo Neka su se izdvojila kao veo-ma interesantna za primenu u oblasti PLED materijala Volela bih da proširimo i učvr-stimo ovu saradnju u okviru nekog među-narodnog projekta Uz to volim da verujem da će nas naši rezultati nadživeti i možda će neki od njih nekome u dalekoj budućnosti mnogo više koristiti nego nama sada Kao što umetnici žive kroz svoja dela možemo i mi svoje kristale posmatrati kao umetnič-ku tvorevinu

Kakva je situacija u Srbijindash Kod nas su fundamentalna istraživanja

u senci onoga što brzo dobija primenu Ži-vimo u takvim uslovima da mislimo da su nam potrebni instant rezultati da se od sva-kog otkrića očekuje da baš ono bude epo-halno Zato se važno i aktuelno često ne podudaraju

U kakvim uslovima radite ndash Trenutno na Prirodno-matematičkom

fakultetu u Novom Sadu već deset godina uspešno radi difraktometar Gemini S Ovaj uređaj može koristiti rendgensko zračenje dveju različitih talasnih dužina koje se ge-nerišu s dve rendgenske cevi (bakarnom i molibdenskom anodom) i detektor novije generacije Uzorci se montiraju na četvo-roosni goniometarski sistem koji obezbe-đuje orijentaciju uzoraka u širokom opsegu uglova Po potrebi moguće je snimanje na niskim temperaturama (do ndash180 degC) koje se postižu posebnim dodatkom koji mlaz tečnog azota usmerava na uzorak Snimanje na niskim temperaturama pogodno je zbog smanjenih oscilacija atoma u kristalnoj re-šetki što rezultuje tačnijim određivanjem strukture Svojim karakteristikama ovaj uređaj zadovoljava naše potrebe Dosad je grupa objavila preko 100 radova u visoko-citiranim naučnim časopisima Ipak ovo je jedini ovakav uređaj u Srbiji a zbog ograni-čenih materijalnih sredstava teško je obučiti nove ljude za rad na njemu

Kakvi su rezultati rada na tom ure-đaju

ndash Zadovoljni smo rezultatima koje smo

dosad postigli ali se nadam da će u skoroj budućnosti difraktometar Gemini S dobiti više pažnje što nesumnjivo zaslužuje pa ćemo moći da povećamo broj ljudi osposo-bljenih za rad u ovoj oblasti Takođe nije re-šeno pitanje održavanja uređaja kako zbog visoke cene servisa tako i zbog vrlo kompli-kovanih procedura oko tendera za nabavku rezervnih delova Ipak zasad smo sopstve-nim snagama uspevali da uređaj održimo u operativnom stanju

Kakva je situacija na vašem fakul-tetu u poređenju s onima u regionu pa i u Evropi

ndash Ne bi bilo pošteno upoređivati uslove kod nas i u zemljama koje daleko više sred-stava izdvajaju za nauku Imamo laboratori-je koje su opremljene vrhunskim uređajima ali postoje i one koje jedva funkcionišu time što imaju tako da gledajući prosek nismo u zavidnoj poziciji Ipak naši istraživači do-kazuju svoju izuzetnost time što i pored lošeg generalnog stanja u zemlji svojim re-zultatima često mogu da pariraju vodećim evropskim naučnim centrima

Da li mladi naučnici u inostranstvo odlaze zbog lošijih uslova za istraživa-nja

ndash Najčešće je tako Mada svi su postali nestrpljivi kada je uspeh u pitanju a nauka zahteva dosta odricanja i strpljenja Pored toga školujemo previše ljudi za nepostoje-ća radna mesta Na univerzitetu je da obu-či kadar ali neko drugi treba da ih zaposli Univerzitet sjajno odradi svoj deo a jedan od dokaza za to upravo je uspeh ljudi koji odu u inostranstvo Kad oni čiji je zadatak briga o radnim mestima odrade svoj deo po-sla mladi naučnici će ostati u zemlji Ipak moramo racionalno sagledati situaciju u ko-joj živimo pa u skladu s tim postaviti svoja očekivanja

Da li su uslovi najvažniji ili ono što naučnik zna kakva mu je intuicija koli-ko je uporan

ndash Uslovi su važni ali je ljudski faktor krucijalan Jer i kada nema uslova neko ih stvori Taj neko mora biti stručan i istrajan u svojoj nameri pa će i uspeh stići Pored toga u istraživanju se ne smemo slepo drža-ti jednog pravca već uvek treba sagledavati nove mogućnosti koje nas često iznenade

Svedoci smo velikog odliva mozgova šta učiniti da se to zaustavi i čak preu-smeri u pravcu Srbije

ndash Jedno je sprečiti odlazak mladih struč-njaka a sasvim drugo je nadati se prilivu ukoliko pod prilivom smatrate povratak onih koji su već otišli Za ovo drugo nisam sigurna da je uopšte moguće u neko dogled-no vreme Prvo moramo dati mladima šan-su da ostanu u svojoj zemlji i u njoj da se ostvare jer ovako dajemo inostranstvu ve-oma kvalitetne poklone

Kako to učinitindash Trebalo bi uspostaviti bolju povezanost

između istraživača na univerzitetima i onih u istraživačkim centrima jer se za mnogo analiza uzorci šalju u inostranstvo iako postoje uslovi u Srbiji za tako nešto Zbog

toga i ljudi teže odlasku Naravno svi te-žimo međunarodnim projektima i vezama sa svetskim univerzitetima i istraživačkim centrima To doprinosi da naš fakultet bude prepoznat u svetu ali te veze treba koristiti za obuku mladih koji će se vratiti u Srbiju a neće ostati tamo

Imate li konkretnih ideja kako spre-čiti prevelik odlazak u inostranstvo jer je jasno da neće svi ostati u zemlji

ndash Pod uslovom da se akredituju progra-mi koji imaju realne šanse da iznedre struč-njake koji se mogu zaposliti smanjio bi se broj onih koji odlaze iz Srbije U situaciji u kojoj je naša država sada fundamentalna ispitivanja na moju veliku žalost nisu pre-poznata kao biznis u koji vredi ulagati Zbog toga i ne očekujem veći broj novih radnih mesta za istraživače u oblastima koje ona obuhvataju O ostalim oblastima ne mogu da sudim jer nemam dovoljno informacija a mi prirodnjaci volimo da imamo čvrstu potporu za svaku tvrdnju

Na koji način deci i mladima može-mo približiti nauku

ndash Kažu da su deca nestašna nemirna svašta im pada na pamet I moja su takva samo što mislim da to nije nestašluk već radoznalost i istraživački duh koji moramo negovati A grešimo kada se trudimo da to iskorenimo Kada naučimo da im u detinj-stvu nauku približimo kao nešto opipljivo i zamislivo te postepeno objašnjavamo ap-straktne i njima daleke stvari lakše će biti i u školi Sve formule i jednačine neće ne-minovno nositi sa sobom i pitanje ndash zašto ovo moram da učim Umesto toga pred-stavljaće pojašnjenje već poznatog ogleda već viđenog ili opisanog fenomena Kada ta deca odrastu biće im prirodno da odaberu bavljenje naukom

Kakvi su vaši planovi u narednih de-set godina

ndash Vidim se na istom ovom mestu gde sam i sada samo s višim zvanjem i bogatijim isku-stvom i bibliografijom Pošto volim da se bavim istraživačkim radom ali i nastavom ova institucija je pravi izbor za mene

Novosadska Noć istraživača

Osma Noć istraživača u Srbiji biće održana u petak 29 septembra od 16 sati do jedan posle ponoći u tržnom centru BIG i kafiću Starit centra i biće posebno HOT Tema je HOT nauka ndash bilo da je u pita-nju nauka visokih temperatura ili goruće naučne teme Posebna pa-žnja posvećena je našim istraži-vačima koji se bave svetski aktu-elnim istraživanjima i pokušavaju da reše neke od gorućih problema s kojima se čovečanstvo sre-će Predstavnike ovih devet HOT istraživačkih grupa možete uživo upoznati u Noći istraživača ali i primetiti na bilbordima u gradu

28 7 SEPTEMBAR 2017

SPORT

Spuštena je zavesa na 29 Let-njoj univerzijadi održanoj u kineskom Tajpeju Srpski sportisti ostvarili su sjajne rezultate ndash zlatne medalje osvojili su Tijana Bogdano-vić u tekvondu pojedinačno

i ekipno atletičarka Amela Terzić i vater-polisti Od ukupno 28 zemalja učesnica Sr-bija je zauzela odlično deseto mesto Inače na počasno postolje popeli su se sportisti 66 država

Siniša Jasnić je predsednik Univerzitet-skog saveza Srbije naš Novosađanin koji je po povratku kući hvalio naše sportiste

ndash Postaje već poslovično pravilo da naši studenti na univerzijadi izuzetno uspeš-no predstavljaju svoju zemlju Niz od četiri zlatna odličja ovo potvrđuje Tekvondo po-staje sport po kojem nas već prepoznaju u svetu Tijana Bogdanović srebrna s Olim-pijskih igara u Riju sada se pozlatila a eki-pno naše dame bile su takođe najbolje ndash zlat-na medalja i srpska himna pravi su ponos ndash ističe Jasnić

Veoma lepo nam je bilo i kada se Amela

Terzić pozlatila u kraljici sportova na 1500 metara

ndash Ovu trku pratio sam u društvu legen-darnog Karla Luisa i možete zamisliti kako smo se svi osećali a pogotovo Amela i njen trener Rifat Zilkić kada im je Luis čestitao Zaslužili su tu počast i Amela i njen du-

gogodišnji trener iz Novog Pazara Uko-liko sam u nekog verovao da će se pozla-titi i pre početka univerzitetskih igara to su bili vaterpolisti Predvodio ih je ovoga puta Dejan Savić i ubedljivo su trijumfovali upotpunivši tako svoju nisku zlatnih odlič-ja u ovoj deceniji i univerzitetskom posle svetske evropske i olimpijske Vaterpolo je dika srpskog sporta i države cele ndash ka-zao je Jasnić

Naš zlatni vaterpolo tim u kineskom Taj-peju igrao je u sastavu Rističević i Doboža-nov na golu Vico Lazić Jakšić Ranđelović Drašović braća Rašović Subotić Radojević Stojanović i Vasić U finalu pali su Rusi za koje je nastupilo čak šest igrača s nedavno završenog svetskog šampionata u Budim-pešti

Srbija je poslednji put bila zlatna na Uni-verzijadi 2011 godine u Kini a da podse-tim selekcija koja je nastupila u Fukoki u Japanu 1995 godine ostavila je dubok trag u bazenima širom sveta Svi su docnije igrali u A-reprezentaciji i osvajači su me-dalja kako na olimpijadi tako i na mondi-jalima

Šta više reći nego da su i studenti na-stavili zlatni niz pobeda ostalih naših re-prezentativnih selekcija Jedno je sigurno ndash srpski sport sjajno korača ka narednoj olimpijadi koja je na programu 2020 go-dine u Tokiju

Zlatni niZ naših SportiSta na 29 letnjoj univerZijadi

Karl luiS čeStitao ameli terZić

Predsednik Univerzitetskog saveza Srbije dr Siniša Jasnić ponosno se hvali s četiri prva mesta koja su osvojili Tijana Bogdanović

tekvondo pojedinačno i ekipno Amela Terzić i vaterpolistiAutor jovan tanurdžić

Siniša Jasnić

297 SEPTEMBAR 2017

Nakon što su pre mesec dana osvojili 20 Memorijalni turnir Vladimir Franciš-ković u tenisu glavom na pesku Nikola Mitro i Bog-dan Marojević pobedili su i na Devetom prvenstvu

Novog Sada u tenisu glavom na tvrdoj pod-lozi Na Štrandu su se okupile 33 ekipe u pet konkurencija od petlića do veterana

U seniorskoj su Dragan Bankovački i Vu-kašin Kešelj poraženi u finalu sa 2 0 a treće mesto osvojili su Slobodan Simić i Nebojša Budakov Među juniorima pobedili su Ilija Ljubojević i Nebojša Stojšić i takođe sa 2 0 bili bolji od Ivana Blagojevića i Koste Mar-kovića dok su bronzanu medalju uzeli Alek-sandar Kecman i Vukašin Cvejić

U konkurenciji pionira rođenih izme-đu 2002 i 2004 godine slavili su Vukašin Adamović i Miloš Sekulović srebrne meda-lje dobili su Aleksandar Kecman i Vukašin Cvejić a bronzane David Pantić i Aleksa Batos

Najmlađe finale među petlićima mlađim od dvanaest godina uzeli su Nikola Ninkov i Nikola Tarlać pošto su pobedili Dimitrija Kondića i Stefana Lukića dok su treći bili Dušan Jovanović i Maksim Pantić

Turniri u tenisu glavom ne mogu da se zamisle bez novosadskih veterana koji su bili i među osnivačima ovog sporta u na-šem gradu Prvo mesto osvojili su Vladislav Čolić i Vukašin Kešelj nakon što su u finalu bili bolji od Nikole Radojkovića i Miroslava Mirkovića dok su bronzani bili Aleksandar i Vladimir Verlić

Turnir su vodile sudije Dragan Brzak Pe-tar Jovanović i Miodrag Radaković zapisni-čar je bio Petar Bodulić a delegat takmičenja Miograd Radaković Bez obzira na to što su u vreme takmičenja na TV ekranima bili prenosi brojnih sportskih takmičenja pa i nastupi na-ših reprezentacija na evropskim prvenstvima u odbojci i košarci tribine na Štrandu pored Mosta slobode uvek su bile dobro popunjene Organizator turnira Sportsko udruženje tenis glavom namerava da i na zimu organizuje tur-nir u ovom sportu u zatvorenom u čemu oče-kuju pomoć Grada i Gradske uprave za sport i omladinu pošto ovo takmičenje nosi naziv Prvenstvo Novog Sada

Organizatori posebno zahvaljuju JKP bdquoGradsko zelenilordquo koje im je ustupilo te-rene na Štrandu zatim glavnom sponzoru bdquoPositiverdquo kompaniji bdquoVIP Mobile bdquoAdidas Srbijirdquo koja je obezbedila dresove i šortse-ve za takmičare bdquoTrpezi-cateringrdquo i konobi bdquoOrcusrdquo

Mitro i Marojević apsolutni šampioni

Prvenstvo novog sada u tenisu glavom na tvrdoj PodloziAutor Miloš Dukić

30 7 SEPTEMBAR 2017

3124 AVGUST 2017

ISSN 2406-2022

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

8 7 SEPTEMBAR 2017

Pred Osnovnim sudom u Novom Sadu pravosnažno okončan spor velike vrednosti

Državi vraćen 101 hektar atraktivne zemlje

U utorak je doneta pravosnažna presuda Osnov-nog suda u Novom Sadu kojom je u celosti raski-nut ugovor o korišćenju (zakupu) pašnjaka koji je zaključen između MZ Kać i privrednog druš-tva Sofija doo Sremska Kamenica povodom za-kupa 101 hektara zamljišta na 99 godina Time je ova velika i atraktivna parcela na samom izla-

zu iz Novog Sada prema Kaću vraćena državiMZ Kać je zastupao advokatski pripravnik Vladimir Savić koji

je zaposlen u advokatskoj kancelariji Srđana Miljkovića u Novom Sadu Savić je ovaj predmet vodio od samog po-četka do pravosnažnog okončanja

ndash MZ Kać je od Grada Novog Sada još 1995 godine dobila na korišćenje 101 hektar 35 ari i 23 kvadratna metra zemljišta shodno Zakonu o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje To zemljište proteže se od auto-puta kod Kać-ke petlje do Unimeta na ulazu u Kać Pre devet godina MZ Kać dala je ugovorom ovo zemljište u zakup odnosno korišćenje i to na 99 godina Međutim sud je ugovor poništio a presuda je 5 septembra postala pravosnažna jer se tuženi videvši sadržinu odluke odrekao prava žalbe ndash iznosi naš sagovornik

Kako kaže Savić osnov za raskid bila je pre svega ništavnost ugo-vora koji je zaključen suprotno imperativnim odredbama Zakona o poljoprivrednom zemljištu

ndash Naime ugovaranje zakupa na 99 godina suprotno je odredba-ma Zakona o poljoprivrednom zemljištu jer on dozvoljava mak-simalni zakup na 20 godina dok maksimalni zakup od 40 godi-na dozvoljava ukoliko će zemljište biti korišćeno radi izgradnje

ribnjaka i uzgoja ribe ndash objašnjava naš sagovornikPored toga ugovor nije bio zaključen između ovlašćenih subje-

kata ndash Naime zakoprimca je zastupalo neovlašćeno lice jer ono nikad

nije bilo upisano kao zakonski zastupnik ugovorne strane Sofija doo Pored ovog stoji niz ugovornih odredaba suprotnih tadašnjim propisima koje su takođe sud ali i punomoćnik suprotne strane realno sagledali ndash kaže Savić

Posebno napominjem da je ugovorena cena zakupa bila deseto-struko niža od realne tržišne cene ndash ističe naš sagovornik

ndash Prema ugovoru trebalo je da MZ Kać dobije 55 evra po hektaru za godinu dana zakupa dok je na tom mestu tržišna cena bila 550 evra Među-tim zakupoprimac do donošenja presude nikad nije isplatio nijednu ratu mesečnog zakupa Da-kle radi se o ukupnoj ugovorenoj sumi koja bi do danas iznosila oko 50000 evra od čega nikad ni dinar nije isplaćen ndash podseća Savić

Sam ugovor zaključen je i overen 4 aprila 2008 godine pred Opštinskim sudom u Novom Sadu

sudska jedinica Žabalj ndash Međutim sve do presude od pre nekoliko dana nijedna ugovor-

na odredba nije ispunjena ndash nikad nisu započeti radovi na ribnjaku nisu bili zaposleni stanovnici Kaća a zemljište je sve ove godine bilo u parlogu što je i konstatovala komisija MZ Kać Na ovaj na-čin vratili smo Gradu Novom Sadu 101 hektar ogromne vrednosti ndash ističe Savić

Podsetimo da je ovo zemljište na atraktivnom mestu na samom ulazu u Novi Sad uz auto-put koje će širenjem grada biti podobno za gradnju tržnih centara fabrika pa i stanova

Vraćeno zemljište je na samom ulazu u Novi Sad uz auto-put koje će šire-njem grada biti podobno

za gradnju tržnih centara fabrika pa i stanova

nsreporterrs

97 SEPTEMBAR 2017

Na gradilištu Žeželjevog mosta u toku je lansira-nje malog luka dugog oko 180 metara na sred-nji stub s petrovaradinske strane Prvi vozovi preko Žeželjevog mosta u Novom Sadu trebalo bi da krenu za četiri meseca najavili su pred-sednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i pot-predsednica Vlade Srbije i ministarka građevi-

narstva saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović prilikom obilaska radova

ndash Uprkos kašnjenju od tri do pet nedelja koje je izvođač najavio moramo priznati da poslednjih meseci postoje veliki napori da se nadoknadi sve ono što je propušteno prethodnih godina u realizaciji ovog važnog projekta Ovi radovi predstavljaju završne faze projekta izgradnje Žeželjevog mosta koji će u novembru biti osposobljen za pešački a u januaru naredne godine za železnički saobraćaj ndash rekao je Mirović i zaključio da na projektu više ne postoje problemi

ndash Verujem da ćemo najkasnije do ranog proleća uspešno završiti ovaj dugotrajni projekat i zatim svu pažnju posvetiti drugim već započetim Prvenstveno mislim na novu zgradu Radio-televizije Vojvodine rekonstrukciju Narodnog pozorišta u Subotici zatim na saobraćajnicu ZrenjaninndashŽabalj izgradnju sportskog kompleksa

Letenka ali i na druge ndash istakao je predsednik Pokrajinske vladeMihajlovićeva je napomenula da je Žeželjev most od velikog zna-

čaja jer je deo modernizacije pruge BeogradndashBudimpešta koja će umnogome doprineti Srbiji u pogledu prevoza robe i ljudi

ndash Žeželjev most je simbol jednog vremena ali će predstavljati i simbol moderne Srbije Na radove neće uticati vremenske prilike već će se odvijati redovno ove jeseni i zime ndash najavila je potpred-sednica Vlade Srbije

Kako je najavljeno kad bude montiran mali luk na redu je lansi-ranje velikog luka dužine 220 metara s novosadske strane Predvi-đeno je i da se po završetku gradnje Žeželjevog mosta preko Duna-va pokrene demontaža postojećeg privremenog montažnog mosta koja će trajati do februara naredne godine Investitor projekta je ldquoInfrastruktura Železnice Srbijerdquo a izvođač radova španski kon-zorcijum JV Azvi ndash Taddei ndash HortaCoslada

Mihajlovićeva je rekla i da je izdata građevinska dozvola za mo-dernizaciju pruge na deonici Stara Pazova ndash Novi Sad u okviru projekta modernizacije pruge BeogradndashBudimpešta

ndash Sve je spremno za početak radova krećemo za vreme Samita 16+1 u Budimpešti 24 novembra a finansiranje je iz ruskog kredita ndash objasnila je ministarka

Mirović U novembru pešice u januaru vozom preko ŽeželjaLansiranje malog luka preko Dunava

10 29 JUN 20177 SEPTEMBAR 2017

aktuelno

Loši meteorološki uslovi su nas usporili ali ne i porazili naše sorte i hibridi neće pokleknuti pred preprekama ndash kaže direktor Jan Turan

Jesenji Dan polja novosad-skog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo na Rimskim šančevima okupi gotovo dve hiljade domaćih i stra-nih posetilaca Institut je na oglednim poljima pri-

kazao ovogodišnje plodove kuku-ruza soje suncokreta šećerne repe ali i sve traženijih alternativnih kul-tura i organske proizvodnje koji su kako smo videli dosta dobro podneli sušu

Gosti iz celog sveta Direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo prof dr Jan Turan istakao je da Dan polja nije samo kratkotrajni susret poslovnih partnera i posetilaca već predstavlja i uvod u buduće dugoroč-ne odnose kao i negovanje postoje-ćih

ndash Izuzetno mi je drago što vidim da je i ova manifestacija odlično po-sećena naši gosti su stigli iz cele Sr-bije i inostranstva Kako nas je ove godine suša usporila ali ne i porazi-la posmatraćemo je kao još jedan u nizu izazova jer naše sorte i hibridi neće pokleknuti pred preprekama Istina je da će urod biti slabiji uku-pno gledano u celoj Srbiji izgubiće-mo oko 600 miliona evra zbog suše Najviše su pretrpeli soja i kukuruz tome su doprinele i ekstremno viso-ke temperature u protekla dva mese-ca Zajedničkim snagama međutim možemo da savladamo sve izazove i dalje uspešno radimo i sarađujemo Verujem da će naredne godine biti plodonosne ndash rekao je Turan

Šta donosi jesen Paor Dragan Medić iz Temerina ima zemlju u Tu-riji

ndash Loša godina bez kiše Za kuku-ruz nepovoljna kao i za soju Sun-cokret je nekako najbolje podneo tu sušu Sve zavisi od parcele do par-cele od domaćina do domaćina i od toga ko je kakvu tehnologiju prime-njivao Mojih dvadeset jutara zamlje kiše nije videla da žito prethodno nije dobro podnelo ne znam kako bismo preživeli Najviše sam pose-jao kukuruza imam i suncokreta ali ga još nisam skinuo Međutim već vidim da će prinosi biti desetkova-ni Kukuruza će biti i šezdeset posto manje nego prošle godine Suncokre-ta sam lane imao četiri i po tone po hektaru a ove godine ne znam hoće li biti i dve

Dragan Marjanović iz Banjana kod Uba kaže da je na Dan polja došao da vidi kako je podneo kukuruz i koje se sorte preporučuju za sledeću go-dinu

ndash Imam 15 hektara pod kukuru-zom a 11 je otišlo u silažu Na ta če-

Jesenji Dan polja novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo

Suša JeSamo JeDan u nizu izazova

autori Petar joksović i Miloš Dukić

29 JUN 20177 SEPTEMBAR 2017 11

tiri za branje imam novu francusku sortu bdquomajsadur 52rdquo u grupi 560 Nas dole suša je žestoko udarila pogoto-vo deo ubske opštine koji se naslanja na šabačku i vladimiračku Suncokret je još i rodio imaću preko dve tone lane je bilo oko tri To je bio rekord A ove 72 dana ni kapi kiše Naši trak-tori su mali 90 odsto na ovu sušu ne mogu ni da tanjiraju ni da oru Sve u svemu urod je prepolovljen Sad me zanima jesenja setva da li ćemo moći da se uskladimo s ovim cenama po-togovo s cenama pšenice

Sve se vidi Svi su mogli da obi-đu autentično uređene štandove i odeljenja istoimenih biljnih kultura s Instituta kao i izložbeni prostor Laboratorije za ispitivanje semena i Laboratorije za zemljište i agroeko-logiju Glavni utisak ipak bila je šet-nja kroz ogledna polja uz komentare stručnjaka odeljenja za strna žita za povrtarstvo i za krmno bilje Tač-no se moglo videti kako je na koju od bezbrojnih sorti i hibrida utica-la suša

Rukovodilac Odeljenja za soju dr Svetlana Balešević Tubić naglasila je da je ova godina bila nepovoljna ali da to za njih nije ništa novo

ndash Naših 136 priznatih sorti soje u Srbiji 155 u inostranstvu od kojih je 31 sorta na evropskoj sortnoj listi go-vore da iza tog uspeha stoji vrhunski tim naučnih radnika i stručnjaka iz Odeljenja za soju Spremni smo da pomognemo i zajedničkim snagama uz vrhunski adaptabilan sortiment soje doprinesemo da se ovako nega-tivni efekti suše i vrelih dana svedu na najmanju moguću meru ndash rekla je Tubićeva

Bez pritužbi na seme Rukovo-dilac Odeljenja za industrijsko bilje dr Vladimir Miklič istakao je da je suncokret zbog svojih morfoloških svojstava daleko bolje podneo sušnu godinu od drugih jarih biljnih vrsta

ndash Prošlogodišnji evropski rekord od 327 tona po hektaru neće se na-žalost ponoviti ove godine ali rod će biti dosta dobar Institut je ove godine jedini na tržištu Srbije po-nudio seme suncokreta tretirano s dva fungicida i insekticidom i time je ostvareno znatno povećanje pro-daje semena kako kod nas tako i u inostranstvu Sad smo među retkim proizvođačima koji nemaju pritužbu na seme ndash napomenuo je Miklič

Kako je istakao šećerna repa može podneti i teške uslove ali se ipak oče-kuje manji prinos nego a prošle go-dine

ndash Srećom prve analize iz naše la-boratorije pokazuju da će sadržaj šećera biti na višem nivou Zato vas

pozivam da pogledate novine koje je Odeljenje za industrijsko bilje pri-premilo kako biste ih sledeće godine probali na svojim njivama ndash podsetio je Miklič

Novi hibridi Za rukovodioca Odeljenja za kukuruz dr Milisava Stojakovića jesenji Dan polja je je-dinstvena prilika da stvaraoci u In-stitutu pokažu našim poljoprivred-nicima i svim posetiocima plodove svog rada

ndash Preko 50 hibrida kukuruza iz FAO grupe zrenja od 200 do 800 nalazi se na ovoj svojevrsnoj izlož-bi proizvoda Instituta a među njima su nosioci proizvodnje u Srbiji ali i u tridesetak zemalja sveta Kao novina na oglednom polju predstavljeni su i hibridi koji poseduju tolerantnost na herbicid bdquofokus ultrardquo ndash napomenuo je Stojaković

Dr Vladimir Sikora rukovodilac Odeljenja za alternativne kulture i organsku proizvodnju istakao je da mu je drago što Institut pored svog bogatog programa selekcije i seme-narstva daje značaj i alternativnim kulturama

ndash Ova vrsta proizvodnje sve je za-stupljenija i sve više pronalazi sta-bilno mesto u sistemu ratarske pro-izvodnje Snažno podržavamo sve ratare i povrtare zainteresovane za gajenje alternativnih kultura kao što su sirak metlaš sirak zrnaš duvan bundeve uljane tikve proso heljda i konoplja Pomoć stručnjaka ovog odeljenja uvek vam je na raspolaga-nju kako stručnim savetima tako i odabirom najboljeg sortimenta

Lakše uz Baneta Jesenji Dan polja svečano je otvorio član Grad-skog veća zadužen za privredu Milo-rad Radojević

ndash Velika mi je čast i zadovoljstvo da u ime Grada Novog Sada i u ime gradonačelnika pozdravim sve goste Institut za ratarstvo i povrtarstvo od velikog je značaja za poljoprivredu i privredu Novog Sada Vojvodine i Re-publike Srbije Sjajno je kad sarađuju nauka privreda i država kao i Grad i Institut Dokaz o tome svakako su i dostignuća Instituta na polju nauč-noistraživačkih radova za koja se zna širom sveta ndash rekao je Radojević

Gosti Dana polja bili su dugogodiš-nji prijatelji Instituta ndash domaći rata-ri strani poslovni partneri iz Irana Ukrajine Mađarske Grčke Rumuni-je Hrvatske BiH Slovenije Bugarske i Makedonije kao i ovlašćeni izaslanik Ambasade Ruske Federacije u Beo-gradu Uz brojne domaće poslovne partnere bili su i predstavnici Vlade Republike Srbije Pokrajinske vlade predstavnici Grada Novog Sada na-

čelnik Južnobačkog upravnog okru-ga Zadružnog saveza Srbije i Vojvo-dine predstavnici Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu te Novosad-skog sajma

Nakon zvaničnog otvaranja svi su pošli da obiđu oglede kukuruza suncokreta soje šećerne repe i al-ternativnih kultura a zatim je poče-lo druženje uz pesmu Baneta Krstića i Garavog sokaka

Suncokret je sušu nekako najbolje pod-neo Sve zavisi od parcele do parcele od domaćina do domaćina i od toga ko je kakvu tehnologiju primenjivaoDragan Medić iz Temerina

12 7 SEPTEMBAR 2017

Spomen-zbirka Pavla Beljan-skog u Novom Sadu specijali-zovana je muzejska ustanova koja poseduje proučava pu-blikuje i izlaže umetnička dela koja je sakupio jugoslo-venski diplomata i veliki ko-

lekcionar Pavle Beljanski (1892ndash1965) On je posebnim ugovorom o poklonu s Izvršnim većem AP Vojvodine u novembru 1957 go-dine zaveštao srpskom narodu svoju zbirku umetničkih dela slika skulptura tapiserija i crteža

Projekat Ive Kurtovića Ovu zna-čajnu kolekciju dopunjavao je do kraja živo-ta zaključno sa slikom bdquoVelika Izardquo Vlaha Bukovca i poklonio je gradu Novom Sadu Umetnička kolekcija Beljanskog smeštena je u posebno izgrađenom zdanju koje je pro-jektovao arhitekta Ivo Kurtović što je bila jedna od odredaba ugovora o poklonu Pavla Beljanskog Takođe je zahtevao da i sam uče-stvuje u izboru projekta i mesta gradnje te da prati njen tok Galerija je za javnost otvo-rena 1961 godine sa 173 umetnička dela

Pošto su nakon smrti Pavla Beljanskog 1965 njegovi naslednici poklonili Spomen-

zbirci slike nameštaj i lične predmete iz nje-govog stana odlučeno je da se oformi još je-dan izložbeni prostor tj dogradi jugoistočni deo Dograđeni aneks je realizovan prema projektu Katarine Babin i završen je sep-tembra 1966 kada je zgrada Spomen-zbirke drugi put otvorena za javnost Skladno je uklopljen u prethodni objekat ne narušava-jući njegovu osnovnu kompoziciju

Zaokružena celina Pavle Beljanski je gotovo celog života sakupljao umetnička dela Neposredno posle Prvog svetskog rata počeo je da prikuplja umetnička dela stranih majstora ali je ubrzo video da je to poza-mašni zahvat koji je napustio 1923 i okrenuo se sakupljanju dela srpskih umetnika Kolek-cija Pavla Beljanskog sastoji se od najzna-čajnijih dela srpske umetnosti nastalih od početka do sedme decenije 20 veka s nagla-skom na period između Prvog i Drugog svet-skog rata Upotpunjavajući zbirku do kraja života Beljanski je menjao njen sastav u želji da dobije zaokruženu celinu čiju osnovnu koncepciju sam objašnjava bdquoJa sam u zbirku uneo samo one slike koje predstavljaju lične intimne doživljaje slikara ukoliko su se slu-žili čistim slikarskim jezikom Taj se jezik

mora razumeti ili intuitivno osetitirdquo Danas kolekcija ima 185 dela 37 autora ndash

slika skulptura i tapiserija s najznačajnijim delima do sedme decenije 20 veka Kolekcija hronološki započinje delima prve genera-cije modernista ndash Nadežde Petrović Mila-na Milovanovića Koste Miličevića Mališe Glišića Ljubomira Ivanovića nastavlja se delima najvažnijih predstavnika naše umet-nosti između dva svetska rata ndash Save Šuma-novića Petra Dobrovića Ignjata Joba Iva-na Radovića Nedeljka Gvozdenovića Ivana Tabakovića Živojina Lukića Sretena Stoja-novića Rista Stijovića i dr kao i radovima stvaralaca druge polovine 20 veka ndash Petra Lubarde Jovana Bijelića Mila Milunovića Marka Čelebonovića Peđe Milosavljevića Milana Konjovića Zore Petrović Ljubice Sokić Stojana Aralice Nebojše Mitrića Milice Zorić

Pre otvaranja Galerije u Novom Sadu zbir-ka je bila izložena u Narodnom muzeju u Somboru od 1945 do 1952 i u Beogradu od 1952 do 1957 u Muzeju grada gde je neko-liko puta promenila postavku

Likovni ritam Najveći deo postavke Spomen-zbirke Pavla Beljanskog čine dela

Kolekcija trajne vrednosti za sve generacijeSpomen-zbirKa pavla beljanSKog živi 56 godina

Autor marija magdalena idei Trifunović

137 SEPTEMBAR 2017

iz kolekcionarevog legata Od ukupno 185 dela izloženo je 144 i to 120 slika 15 skul-ptura četiri crteža i pet tapiserija Sama postavka je koncipirana na specifičan na-čin Mada je s vremenom pretrpela prome-ne suštinski je očuvana ideja Pavla Beljan-skog da dela u postavci treba da povezuje jedinstvena nit likovnog ritma i prvenstve-no kolorističkog sklada a ne biografsko-istorijski ili neki drugi muzeološki princip S vremenom ovakva zamisao nije pretrpe-la znatne promene i inovacije Njena mo-dernost je i danas očigledna i relevantna u skladu s tendencijama izlagačkih politika zasnovanih na specifičnosti poetskog idej-nog tematskog ili nekog drugog koncepta Iako se u salama nižu slike i skulpture auto-ra različitih generacijskih pripadnosti njih objedinjuje jedinstvena ideja kojom se ru-kovodio Pavle Beljanski Prihvatajući načela Bogdana Popovića da su najviše vrednosti slikarstva bdquopoetsko osećanje prirode ukus mera i viša kultura savladana tehnika i ko-loristički darrdquo Beljanski smatra da bdquolikov-no stvaralaštvo podleže zakonima životardquo a njegove vrhunske vrline su spontanost harmonija i unutrašnja sadržina Poetiku slikarstva Beljanski je poredio s muzikom na čemu je zasnovao i koncepciju postavke dela iz svoje kolekcije bdquoNjihova osećajnost i njihova izražajna sredstva variraju od ka-mernog alegreta do krešenda u fortisimu gde dominiraju duvački instrumenti I sve se to sliva u polifoniju jedne epohe Verujem da su mnoga dela iz ove epohe dela trajne vrednosti i da će ih generacije koje dolaze predavati jedna drugoj u nasleđerdquo

Dva memorijala Pored dela iz legata Pavla Beljanskog izložbenu celinu upotpu-njuju još dva segmenta Memorijal Pavla Be-ljanskog i Memorijal umetnika Memorijal Pavla Beljanskog nastao je 1966 godine za-hvaljujući poklonu kolekcionarovih nasled-nika Smešten je u posebnom izložbenom prostoru na prvom spratu zgrade koji je na-knadno projektovan za ove potrebe prema nacrtu Katarine Babin Svečano otvoren 24 novembra 1968 godine osmišljen je kao re-konstrukcija životnog ambijenta Pavla Be-ljanskog s nameštajem slikama tapiserija-ma knjigama fotografijama dokumentima i ličnim predmetima velikog kolekcionara

Mada pripada Osnovnom fondu umetnič-kih dela Spomen-zbirke u ovom prostoru izložena je i slika Vlaha Bukovca bdquoVelika Izardquo Stilski potpuno uklopljena u kamernu postavku Memorijala ona je dobila idealno mesto kao vredno biografsko svedočanstvo među ostalim eksponatima koji neposredno svedoče o životu Pavla Beljanskog Nakon

rekonstrukcije prostora i restauracije svih eksponata Memorijal je svečano otvoren za javnost 19 juna 2003 godine na dan rođe-nja Pavla Beljanskog Taj datum se od tada redovno obeležava otvaranjem odgovara-juće izložbe

Planska nabavka Memorijal umetnika nastao je prema zamisli Pavla Beljanskog da svoju zadužbinu upotpuni portretima i au-toportretima svih umetnika zastupljenih u njoj a kao početna tačka poslužila su dela koja su se već nalazila u kolekciji poput auto-portreta Milana Milovanovića Zore Petro-vić Milana Konjovića i Ljubice Cuce Sokić kao i portret Koste Miličevića rad Živojina Lukića i portret Lize Križanić Ignjata Joba Uskoro je ideja Pavla Beljanskog prerasla u jasan koncept da se sakupljena galerija por-treta postavi u posebnom delu izložbenog prostora Spomen-zbirke

Nakon planske nabavke eksponata krajem šezdesetih godina Memorijal umetnika sve-čano je otvoren 1971 I u narednom periodu nastavilo se sa započetom praksom a te-žnja za stalnim obogaćivanjem ove kolekcije i danas predstavlja jedan od osnovnih zada-taka muzeja Pored portreta i autoportreta autora iz zbirke u najrazličitijim tehnikama ndash uljane slike skulpture crteži grafike ka-rikature itd ndash sastavni deo postavke Memo-rijala umetnika je i dokumentarni materijal o stvaraocima iz zbirke fotografije pisma lični dokumenti i predmeti koje su umetnici koristili tokom procesa stvaranja ndash četkice boje palete

Nove tehnologije Dr Jasna Jovanov dugogodišnja upravnica Spomen-zbirke Pavla Beljanskog kaže da od trenutka kada je otvorila vrata za publiku Spomen-zbir-ka bila je mesto gde su se sretali ljubitelji umetnosti istraživači kolekcionari umet-nici diplomate pripadnici različitih tradi-cija i interesovanja

ndash Sama kolekcija Pavla Beljanskog bila je

dovoljna da privuče pažnju sviju njih i na osnovu izloženih dela zasluži slavu najcelo-vitije i najznačajnije kolekcije srpske moder-ne umetnosti ndash navodi ona Prema njenim rečima u međuvremenu od oktobra 1961 godine kada su prvi gosti prilikom svečane ceremonije otvaranja obišli postavku prošlo je 56 godina i mnogo toga se promenilo naj-više navike ljudi Ona skreće pažnju na nove tehnologije a počelo je s tim da je u svaku kuću ušao televizor a potom i kompjute-ri i internet Umetnička dela koja su done-davno mogla da se posmatraju i analiziraju samo pod zaštitom galerijskih zidova sada se mogu posmatrati u svome domu putem njihovog sajta ndash ističe dr Jasna Jovanov

Ipak upravnica napominje da nije isti do-življaj kada se izložba obilazi u galeriji i kada se posmatra putem interneta jer nije pot-pun Po njoj gledanju izložbe od kuće uz po-moć savremenih tehnologija nedostaje živa komunikacija Ona navodi na nedostaje inte-raktivnost koja je posetiocu omogućena iz-borom kretanja u prostoru izborom odabira objašnjenja mogućnošću da na licu mesta dobije odgovore na sva pitanja ako i utisak o uticaju koji na umetničko delo ima izme-njeni kontekst koji se postiže kroz izložbe stručna vođenja projekcije filmova kompa-racija s književnošću muzikom scenskim umetnostima dakle ndash interdisciplinarni po-gled na celinu

Monografija Spomen-zbirke Zbog toga su od 1999 godine uveli praksu orga-nizovanja izložbi kroz koje su predstavljali autore i njihova dela duh vremena prve po-lovine 20 veka kolekcionare i njihove zbir-ke Konačno kako kaže Jasna Jovanov pred-stavili su i samog Pavla Beljanskog kome prema njenim rečima duguju zahvalnost što je omogućio da svi uživaju u njegovoj veličanstvenoj zbirci

Stručno osoblje ove galerije objavilo je i vodič kroz stalnu postavku kolekcije Pa-vla Beljanskog Priređena je i monografija Spomen-zbirke prva posle tačno trideset godina Ova knjiga posetiocima predstav-lja autore njihova dela samu zgradu i život kolekcije Pavla Beljanskog od njenog nastan-ka do današnjih dana Monografija je name-njena čitaocima koji ostaju verni klasičnoj knjizi i osećaju težinu koju ona ima kada se uzme u ruke objašnjava upravnica i kaže da je kompakt-disk namenjen onim čitaocima koji daju prednost čitanju s kompjuterskog ekrana Ipak Jasna Jovanov ističe da obe ka-tegorije korisnika treba motivisati da dođu i u sam izložbeni prostor na Trgu galerija u Novom Sadu pre nego što odluče da usmere pažnju na sadržinu knjige

Kolekcija trajne vrednosti za sve generacijeSpomen-zbirKa pavla beljanSKog živi 56 godina

Od ukupno 185 dela koliko je jugoslovenski diplomata i kolekcionar zaveštao srpskom narodu i Novosađanima izloženo je 144 i to 120 slika 15 skulptura četiri crteža i pet tapiserija

14 7 SEPTEMBAR 2017

Korisnicima donosim da oboje crteže koje potom izlažemo Sve ih raduje svaka nova priča o australijskom narodu i mnogo toga su dosad već naučili

U Dnevnom boravku Udru-ženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim oso-bama Grada Novog Sada (MNRO) Australijanka dr Paulina Jurkijević drži kre-ativno-edukativnu radioni-

cu o Aboridžinima Ta jedinstvena radionica je vrlo specifična i ekskluzivna budući da je Paulina 45 godina živela s domorodačkim au-stralijskim narodom i iz ličnog iskustva pre-nosi verodostojne podatke o Aboridžinima o njihovom načinu života kulturi slikarstvu muzici obrazovanju i zdravlju pa korisnici Dnevnog boravka imaju prilike da nauče i kori-ste likovnu tehniku aboridžinskih umetnika

Zahvaljujući Paulini i Gradu korisnici Dnev-nog boravka imaće izložbu 21 novembra na Spensu i tom prilikom će i Paulina izložiti abo-ridžinske predmete koje je sakupljala radeći s njima Biće to prava prilika za sve Novosađane da saznaju mnogo više o ovom narodu iz dale-ke Australije i da korisnici boravka predstave sugrađanima svoj umetnički rad

Humanitarka odmalena Paulina Jurki-jević je rođena u farmerskoj porodici odrasla je s dve sestre na selu i život u ruralnoj sredini nije joj padao teško

ndash Počela sam da radim kad sam imala osam godina Raznosila sam mleko čistila prodavni-ce i vrlo rano sam stekla radne navike Kasnije sam radila kao medicinska sestra u Severnoj Australiji gde žive Aboridžini Takođe sam radila i kao učiteljica a edukovala sam i dru-ge nastavnike da rade s njima i to 45 godina ndash kazala je Paulina

Prema njenim rečima svako pleme govori svoj jezik to su veoma male zajednice i ima ih po celoj severnoj Australiji a neki žive i u unutrašnjosti u pustinjskim delovima Ona ne govori njihov jezik jer je nemoguće da savlada preko 100 jezika Aboridžinske zajednice od-nosno plemena vrlo su zatvoreni i nezaintere-sovani da žive s drugima nikada nisu želeli da se asimiluju s drugim nacijama primitivni su poročni pošto su se odali alkoholu i kocki S druge strane potpuno su se saživeli s priro-dom od koje opstaju i koju svesno čuvaju

U Udruženju MNRO volontira Australijanka Paulina Jurkijević

Kreativno-edukativna radionica o Aboridžinima

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

157 SEPTEMBAR 2017

ndash Tamo sam se suočila i s tim da su roditelji u stanju da pojedu sve a da im deca ostanu gladna ndash navela je primer Paulina

Malo ko zna da Aboridžini ne primaju bele ljude u svoju zajednicu Paulina ima više zavr-šenih fakulteta i doktorsku diplomu i samo je zahvaljujući obrazovanju mogla da ode i radi u aboridžinskim plemenima Zbog svoje pre-danosti bila je prihvaćena među australijskim starosedeocima

Nepregledna prostranstva Tamo je upoznala i svog supruga koji se bavio izradom noževa za engleski dvor a između ostalog i za Aboridžine a radio je i u rudarskoj industriji Rođeni je Subotičanin a proveo je radni vek zajedno s Paulinom u plemenima Aboridžina Bio je proglašen za njihovog brata a ona im je bila sestra Taj status su stekli kako zbog svog humanitarnog rada i požrtvovanja tako i zbog toga što su ih prihvatili aboridžinski duhovni-ci s kojima su proveli mnoge godine

ndash Mi smo za njih niža rasa i recimo na te-ritoriji veličine Vojvodine bila su svega dva policija u službi Radila sam u jednom mestu koje je od najbliže prodavnice pekare frize-ra udaljeno 480 kilometara To su ogromna prostranstva bez urbane civilizacije Kad sam se doselila u Novi Sad sve mi je bilo blizu Iz Ribnjaka do Riblje pijace idem peške jer mi je to neverovatno mala razdaljina Novi Sad je mali grad koji sve ima za normalan život ndash ispričala je Paulina

Prosidba posle 18 sati Simijana sam srela i upoznala u Alekspringu gde sam ra-dila kao medicinska sestra kaže naša sago-vornica

ndash Bio je doček Nove godine a ja sam te veče-ri bila u noćnoj smeni U obližnjem restoranu smo upoznali muško društvo a među njima je bio i on Nakon proslave bio je ljubazan i odvezao me je kući Sutradan me je zaprosio ndash uz osmeh priča Paulina ndash U Novi Sad smo došli kad smo za 40 godišnjicu braka odlučili da krstarimo Dunavom Kad smo videli Petro-varadinsku tvrđavu odlučili smo da se doseli-mo kao penzioneri Kuću su kupili u Ribnjaku Međutim nakon kratkog vremena Simijanu su dijagnostikovali rak i nije izdržao Morala sam da se vratim u Australiju da ostvarim penziju i od pre četiri godine živim u Novom Sadu i bavim se humanitarnim radom ovde u Dnev-nom boravku ndash objasnila je Paulina

Osmeh je najveći dar Kaže da joj je Ljiljana Koković pomoćnica gradonačelni-ka pomogla da ostvari pravo na srpsko dr-žavljanstvo i preko nje je došla u MNRO či-jim korisnicima dvaput nedeljno priča priče o Aboridžinima

ndash Uglavnom im pričam priče koje sama pi-šem Mnogi Aboridžini su dobri ljudi školova-ni umetnici naučnici i žive u gradovima Ali većini treba pomoć Ovde u Dnevnom borav-ku koristim priliku da korisnike upoznajem s aboridžinskom kulturom i običajima To sam ceo život radila i dobro sam ih upoznala Ceo život sam pomagala ljudima Crteže koje ta-

kođe sama pravim donosim korisnicima da oboje te ih posle izlažemo Sve ih raduje sva-ka nova priča o australijskom narodu o kom su dosad već mnogo toga naučili Verujem da malo ljudi išta zna o narodu s kojim sam žive-la Ovde u boravku vole njihove crteže putem kojih su saznali mnogo o živom svetu tropske Australije

To je posebna tehnika bojenja i crtanja ndash Kultura Aboridžina koji žive u pustinjama

unutrašnjosti razlikuje se od kultura onih koji su nastanjeni na severu Australije Najsreć-nija sam kad vidim njihov osmeh dok slušaju priče dok ih učim kada mi donesu obojen cr-tež To mi je dovoljno da se uvek vratim i da se opet družimo Smatram da kad ljudi imaju neki problem to ih nikako ne sme sprečiti da rade ono što vole ndash kaže Paulina

Njena životna energija je ogromna iako ima

68 godina a rad u Dnevnom boravku je ispu-njava Smatra da je taj njen doprinos samo nastavak onoga čime se ceo život bavila za-jedno s pokojnim mužem Uči srpski koji za-sad slabo govori ume da čita i piše i to na ćirilici

Broj 182 8 septembar 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKDBroj 182 8 septembar 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

59dinara

DIJETA SA HLEBOM

PAZITE [TA PIJETEKalorije ulaze i na slam~icu

97

72

21

75

52

00

92

81

00

KRIŠKI DNEVNO

Alergiegraveni na ambroziju

za 8 nedelja oslabite 9 kgSELIDBA BEZ STRESA

Kako dadopuniteKUĆNI

BUDŽET

Savet

PRIRODNIH NA^INAZA LICE BEZ BORA7

IVOTNA PRAVILAUSPE[NIH ENA

Slatka romantika

KRIŠKI DNEVNOKRIŠKI DNEVNOKRIŠKI DNEVNOza 8 nedelja oslabite 9 kgza 8 nedelja oslabite 9 kg12

Paulina je završila nekoliko fakulteta i doktorirala 45 godina je živela s domorodačkim australijskim narodom i iz ličnog iskustva korisnicima Dnevnog boravka prenosi verodostojne podatke o Aboridžinima o njihovom načinu života kulturi slikarstvu muzici obrazovanju i zdravlju

16 7 SEPTEMBAR 2017

7 SEPTEMBAR 2017 17

18 7 SEPTEMBAR 2017

197 SEPTEMBAR 2017

Proteklih dana na Trgu slobode snimane su ma-sovne scene budućeg ru-skog serijala bdquoAmbasa-dardquo Kako smo saznali na snimanju radi se o seriji koja će ličiti na svetski

špijunski bestseler bdquoBornov identitetrdquo Roberta Ladlama po kom je snimljena istoimena filmska trilogija u režiji Daga Limana

Na snimanju je učestvovalo oko 300 statista koji su bili na proslavi 16 godine Dana državnosti izmišljene ruske zemlje Kaledonije Na trgu su bile postavljene tezge masa ljudi je šetala a među nji-ma su bili i animatori pajaci folklorna grupa jedan poni i dva policijska konja Pored scena sa statistima koje su bile potpuno vesele i razdragane u sveča-nom ambijentu drugog dana snimani su i akcioni kadrovi s jednim od ruskih glumaca

Za slučajne prolaznike naročito za tu-riste bilo je pravo iznenađenje i atrak-cija da posmatraju kako na trgu ispred tržnog centra bdquoApolordquo u improvizova-nom kafiću hapse mladića koji je dotad u opuštenoj situaciji sedeo s devojkom pio piće i razgovarao Osim na ovoj lo-kaciji prethodnih dana u Novom Sadu su snimljeni kadrovi i u Dunavskoj ulici a pre toga filmadžije su radile i u centru Sremskih Karlovaca Ekipa serijala seli se u Pančevo gde nastavlja rad

Sredinom avgusta serija bdquoAmbasadardquo snimana je na Dorćolu u Višnjićevoj i Si-minoj ulici kao i u dvorištu zgrade u Ni-kole Spasića Pre dolaska u našu zemlju ruska filmska ekipa snimala je nekoliko meseci u Rusiji i kako smo saznali tamo je snimljeno 75 odsto materijala i to u enterijeru a kod nas se radi isključivo eksterijer

Serija se radi u rusko-srpskoj kopro-dukciji a kod nas je snimanje organi-zovala producentska kuća bdquoArchangel Studiordquo iz Beograda osnivača Miloša Bi-kovića i Miodraga Radonjića s ciljem da se promovišu kulturne veze između Ru-sije i Srbije kroz kinematografska i televi-zijska ostvarenja U Srbiji su na projektu angažovani glumci uglavnom iz Rusije Vitalij Kiscenko Viktorija Tolstogano-va Anton Kuznjecov Ekatarina Volkova i Aleksandar Versinin ali su zastupljeni i domaći glumci Nebojša Milovanović Nenad Maričić i Vaja Dujović

Ruski triler u Novom Sadu

Novosadski reporter na snimanju serije bdquoAmbasadardquo

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

Policija tokom septembra tradi-cionalno pojačava kontrolu sa-obraćaja u blizini svih škola u Srbiji kako bi sve vozače upo-zorila na početak nove škol-ske godine i mališane koji prvi put polaze u školu Podsetimo

odmah vozače da je i prema starom Zakonu o bezbednosti u saobraćaju u zonama škola naj-veća dozvoljena brzina bila 30 kilometara na sat Pored toga nov zakon predviđa da pešački prelazi pored škola budu zaštićeni ogradama i obeleženi dodatnom signalizacijom

Dvostruka pomoć S početkom nove školske godine i novosadski saobraćajni po-licajci zajedno s kolegama opšte nadležnosti otpočeli su akciju pojačane kontrole i reguli-sanja saobraćaja na putevima i ulicama u zo-nama sa školama

ndash Saobraćajci će u vreme kada deca dolaze i vraćaju se iz škole biti na raskrsnicama u bli-

zini osnovnih škola Najugroženiji su najmla-đi sugrađani pogotovo oni koji polaze u prvi razred i njima treba posvetiti najviše pažnje Prvenstveno to važi za bezbedan prelaz pre-ko kolovoza ali policajci im govore i kako da najbrže i najbezbednije dođu do odredišta Naša akcija trajaće tokom celog septembra ali ako bude potrebeno možemo je i produžiti Ne treba posebno isticati da će svi vozači koji prekorače brzinu ili načine drugi prekršaj biti pod udarom represivnih mera ndash ističe zamenik

komandira Saobraćajne policijske ispostave bdquoZapadrdquo PU Novi Sad Milan Dražić

Pored toga što pružaju pomoć na trotoari-ma i raskrsnicama policajci ovih dana pose-ćuju učenike u školama i drže im predavanja o bezbednosti u saobraćaju Da bi deca bila još zaštićenija u blizini novosadskih škola policija je u avgustu ispitala kakvo je stanje horizon-talne i vertikalne signalizacije dok se Grad Novi Sad pobrinuo da zebre budu osvežene novom bojom

Opasnosti vrebaju Bezbednost je jed-na od obaveznih tema u novosadskoj Srednjoj medicinskoj školi bdquoSveti Arhangelrdquo a u sep-tembru je u prvom planu saobraćaj

ndash Prvi časovi odeljenskog starešine u svim našim odeljenjima posvećeni su objašnjenjima i uputstvima koja dajemo našim učenicima u vezi s njihovom bezbednošću u saobraćaju Nalazimo se na Trgu Marije Trandafil u sta-rom delu grada gde su uglavnom jednosmer-

20

Autor Miloš Dukić

Prvi časovi odeljenskog starešine u svim našim odeljenjima posvećeni su objašnjenjima i uputstvima koja dajemo učenicima u vezi s njihovom bezbednošću u saobraćajuIris Petrović

7 SEPTEMBAR 2017

Pored toga što pružaju pomoć na trotoarima i raskrsnicama policajci ovih dana učenicima u školama drže predavanja o bezbednosti u saobraćaju

Septembar ndash mesec bezbednosti učenika u saobraćaju

Veliko iStražiVanje noVoSaDSkog rePortera kakva je bezbednost u novosadskim školama

21

ne ulice ali bez obzira na to učenici treba da budu oprezni Svi znamo koliko su deca ži-vahna u tim godinama a relativno slabiji sa-obraćaj nego u drugim delovima grada može da ih zavara i opusti Pored toga decu upo-zoravamo da je pored nas parkiralište i da s njega uvek može iznenada izaći vozilo Uz ta detaljna upustva na čosovima svaki nastav-nik na kraju školskog dana po završetku časa upozori učenike da pažljivo izađu iz škole i isto tako prelaze ulice do kuće ndash ističe direktorka Iris Petrović

Pored nastavnika roditelji takođe mora-ju brinuti o bezbednosti dece svakako naju-groženijih učesnika u saobraćaju Od kuće do škole i u povratku novosadski mališani često prolaze više ulica i semafora od onih na peri-feriji grada pa sve do najopterećenijih kao što je raskrsnica kod Futoške pijace

Levo pa desno Pravila ponašanja u sao-braćaju znaju se već decenijama ali nikad nije loše ponovo ih čuti pogotovo što ima i novih koja su donele moderne tehnologije Koliko je to važno dovoljno govori podatak da su naši mališani dva i po puta ugroženiji u saobraćaju od vršnjaka u Švedskoj a dvaput su ugroženi-ji od proseka zemalja Evropske unije Takve rezultate dala je opširna analiza a kao bitan parametar uzet je podatak o broju stradale i povređene dece u saobraćaju na milion sta-novnika

Pritom treba imati na umu da sva objaš-njenja i upozorenja odraslih malo vrede ako deca vide da se odrasli ponašaju drugačije od onog kako pričaju A uz ona o zelenom svetlu na semaforu i obeleženom pešačkom prela-zu deci treba posebno reći da uvek prvo po-gledaju levo pa zatim desno i da ulicu pređu samo ako su vozila daleko Ako nisu treba da sačekaju da sva vozila prođu i nikada ne smeju pretrčavati na drugu stranu Posebno imajte na umu da deca mlađa od 12 godina nedovolj-no dobro procenjuju udaljenost automobila i vreme koje im je potrebno da pređu ulicu a uz to su im pažnja i periferni vid slabiji nego kod odraslih

Bez slušalica i mobilnih Kada pored kolovoza nema trotoara hoda se levom stra-nom ulice dok je na trotoaru sasvim suprotno ndash ide se desnom stranom Posebno treba po-navljati mališanima da ne stavljaju slušalice u uši dok su na ulici i da ne koriste se mobilni dok prelaze na drugu stranu kolovoza

I za male bicikliste vrede mnoga upozore-nja

ndash Kaciga u vožnji je obavezna duga kosa se vezuje da ne pada u oči nema utrkivanja s dru-gim biciklistima obuća ne sme biti previše ko-motna da ne bi spala dok se okreću pedale ne vozi se ni sa širokim nogavicama niti noću i po magli treba izbegavati ulice s gustim sao-braćajem a po nepoznatim ulicama se ne juri već vozi pažljivije

Barijere uz elektronsku identifi-kaciju Uz saobraćaj Grad Novi Sad brine i o ukupnoj bezbednosti učenika Povodom početka školske godine i prezentacije projek-

ta postavljanja tehničkih barijera za ulazak u školska dvorišta uz elektronsku identifikaciju član Gradskog veća zadužen za obrazovanje mr Vladimir Jelić posetio je Osnovnu školu bdquoŽarko Zrenjaninrdquo To je prva novosadska ško-la s takvom barijerom

ndash Nastavlja se trend povećanja broja učeni-ka prvog razreda u Novom Sadu a ove godine ih je 300 više nego lane Sve osnovne i sred-nje škole spremne su za rad i danas su kre-nule s redovnom nastavom Bezbednost dece biće prioritet i ove školske godine Statistike su pokazale da se slučajevi vršnjačkog nasi-lja najčešće dešavaju u školskom dvorištu a učesnici nisu učenici škole Uvođenjem teh-ničke barijere želimo da sprečimo ulazak u dvorište onima kojima tu nije mesto U škol-sko dvorište moći će da uđu samo učenici koji imaju identifikacionu karticu i na ovaj način

očekujemo da će se smanjiti stopa vršnjačkog nasilja Ukoliko ovaj pilot-projekat pokaže do-bre rezultate biće primenjen i na druge škole ndash rekao je Jelić

Kako je rekao na insistiranje gradonačel-nika školska dvorišta biće otvorena posle na-stave za sve građane koji su se i dosad bavili sportom

Kokos kocke sa borovnicama Američka pita sa ribizlama Penasti kolač sa grožđem

Broj 7 Godina VII 50 dinara CG 075 EUR BiH 150 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

POSLASTICE SA VOĆEM

9 772217 55201 6

Knedle sa šljivama

Slana i slatkaZimnica

Projekat Stanje bezbednosti učenika u novosadskim školama

sufinansiran iz budžeta Republike Srbije ndash Ministarstva kulture

i informisanja uz obaveznu napomenu Stavovi izneti u tekstu

nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

7 SEPTEMBAR 2017

22 7 SEPTEMBAR 2017

Драги суграђани

Молимо вас да на време плаћате рачуне за грејање и тако обезбедите топлину својих домова током зимских дана

Само заједничким одговорним понашањем можемо унапредити квалитет становања a нашем Новом Саду осигурати место у друштву уређених европских градова

Захваљујемо се свим Новосађанима који су препознали значај несметаног функционисања комуналног система и редовним измирењем својих обавеза омогућили нашем граду да се развија и иде путем свеопштег напретка

Ваша Новосадска топлана

nsreporterrs

237 SEPTEMBAR 2017

U Galeriji Matice srpske otvorena je izložba bdquoPeđa Đaković ndash 30 godina

stvaralaštvardquo i trajaće do 24 septembra Posebno mesto u opusu ovog umetnika zauzimaju slike i crteži posvećeni stra-dalničkim podvizima srpske vojske u Pr-vom svetskom ratu golgoti srpskih isto-

rijskih zbivanja herojskom i nadljudskom ali i žrtvi kao civilizacijskom uzusu Đa-ković je izlagao Češkoj SAD Nemačkoj Holandiji Španiji Engleskoj Dobitnik je više nagrada bdquoTerezinrdquo glavna nagrada (1986) Prva nagrada Akademije likov-nih umetnosti u Pragu (1988) Specijalna

nagrada za slikarstvo praške Akademi-je umetnosti bdquoMasarikrdquo (1995) nagra-da bdquoSalvador Dalirdquo za slikarstvo (1996) Nagrada za slikarstvo Evropskog kruga Franca Kafke (1997) Njegova dela nalaze se u značajnim umetničkim kolekcijama širom sveta

Izložba Peđe Đakovića u Galeriji Matice srpske

Privredna komora Vojvodine poslednje dve nedelje imala je mnogobrojne aktivnosti naročito u obla-sti međuregionalne saradnje Tako je predsednika PKV-a Boška Vučurevića i zamenika generalnog sekretara Bojanu Miljuš ugostio predsednik Pe-čujsko-baranjske trgovinsko-privredne komore dr Tamaš Šikfei sa saradnicima Na sastanku je do-

govoreno uspostavljanje saradnje između dveju komora naročito u oblasti poljoprivrede i turizma Saradnja će obuhvatiti i ostale grane privrede i to zajedničkim radom na različitim projektima ali i nastupanjem na raznim sajmovima i manifestacijama

Predsednik Vučurević pozvao je delegaciju pečujske komore da poseti PKV i predstojeći Sajam turizma u Novom Sadu što je sa za-dovoljstvom prihvaćeno Tom prilikom Vučurević je dao intervju dr Predragu Mandiću iz Srpske redakcije Mađarskog radija u Pečuju

ndash Mađarska je dobar primer razvoja banjskog turizma ne samo u našem regionu već u celoj Evropi Vezuje nas kompatibilnost dveju privreda ndash voćarstvo vinarstvo i ratarstvo zatim metalska indu-strija turizam Kako je Mađarska već dosta dugo u EU iskustvo koje imaju županija Baranja i Pečuj biće vrlo značajno za naše pri-vrednike ndash istakao je Vučurević

U organizaciji PKV-a i Privredne komore županije Čongrad u Segedinu održan je Mađarsko-srpski poslovno-turistički forum Delegaciju PKV-a činili su predstavnici Turističke organizacije Voj-vodine turističkih organizacija lokalnih samouprava turističkih agencija smeštajnih kapaciteta vinara i salašara i JP za upravljanje putničkim pristaništem i marinom bdquoApatinrdquo Prisutne su pozdra-vili predsednik PK Čongrad Pal Nemeši zamenik gradonačelnika Segedina dr Laslo Šoljmoš i ambasador Republike Srbije u Mađar-skoj Rade Drobac

ndash U Mađarskoj se nedovoljno zna o Srbiji i njenim turističkim potencijalima i zbog toga je važno da se radi na međusobnom po-vezivanju turističkih agencija ndash rekao je Drobac

Miljušova je istakla da PKV i Trgovinsko-industrijska komora županije Čongrad imaju tradicionalno dugogodišnju dobru sarad-nju

ndash Ukupna privredna saradnja s Mađarskom poslednjih godina neprekidno raste s blažim oscilacijama Prošle godine robna raz-mena s Mađarskom povećana je za 61 odsto Od januara do juna ove godine premašeni su polugodišnji rezultati robne razmene za prošlu godinu pa očekujemo da će i 2017 biti tako

U Gornjoj Radgoni u Sloveniji održan je 55 Međunarodni poljo-privredno-prehrambeni sajam bdquoAgrardquo gde je predstavljen sistem zaštite i promocije poljoprivredno-prehrambenih proizvoda a sa-jam je pratila sekretarka Udruženja poljoprivrede PKV-a Jelena Drobnjak

Privredna komora Vojvodine bila je domaćin delegaciji Depar-tmana Val Doaz u Francuskoj koja je bila s predstavnicima Grada Novog Sada

ndash Regionalna saradnja jedna je od ključnih aktivnosti PKV-a jer se na taj način otvaraju nova tržišta i povezuju privredni subjekti ndash istakao je Vučurević

Francuzi su bili vrlo zadovoljni prijemom u PKV-u i najavili su da postoji prostor za saradnju kako s Gradom tako i sa PKV-om i Po-krajinom Potpredsednik Privredne komore Departmana Val Doaz Kristof Mašar predložio je da se ozvaniči saradnja između dveju komora što je predsednik Vučurević sa zadovoljstvom prihvatio U razgovoru je istaknuta i mogućnost dolaska potencijalnih fran-cuskih investitora u Srbiju odnosno u AP Vojvodinu

PKV najavljuje i Srpsko-mađarski poslovno-turistički forum u okviru bdquoDana Vojvodine u Budimpeštirdquo koji će biti održani u Amba-sadi Republike Srbije 15 septembra u organizaciji PKV-a Ambasade RS u Mađarskoj Mađarsko-srpskog poslovnog saveta i Turističke organizacije Vojvodine PKV će kao svoje počasne goste pozvati predstavnike Privredne komore županije Čongrad i Pečujsko-ba-ranjske trgovinsko-privredne komore

Dani Vojvodine u Pešti 15 septembraBogata međuregionalna aktivnost Privredne komore Vojvodine

24

historia magistra vitae est

7 SEPTEMBAR 2017

Put za Montevideo PeroM novinara bdquoilustrovanog vreMenardquo iz 1930 godine

U orahovoj ljUsci na

sredozemnom morU

VeličanstVena sVetska izložba u barseloni s paViljonima najraznoVrsnijih stiloVa počeV

od danske seoske kuće do modernističkog jugosloVenskog paViljona od drVeta zaoštraVala je

sliku o saVršenom dopunjaVanju kulture i prirode

Pre 87 leta fudbalska reprezentacija Kra-ljevine Jugoslavije na prvom Svetskom prvenstvu u fudbalu u Montevideu osvo-jila je četvrto mesto

prema zvaničnim podacima Fife Po-znato je da utakmica za treće mesto nije igrana pa je tek 1986 godine od-lučeno da su Amerikanci uzeli bron-zu jer su imali bolju gol-razliku od Jugoslovena

Bronza je naša Međutim no-vosadski advokat Kosta Hadži sin vođe puta naših igrača u Urugvaj dr Koste Hadžija tvrdi da smo bili treći i kao dokaz prilaže ono što Ameri-kanci nemaju ndash bronzanu medalju sa Svetskog prvenstva u Urugvaju 1930 godine

ndash U oba polufinala rezultat je bio neverovatan ndash 6 1 Mi smo izgubili od Urugvaja a SAD od Argentine Po-tom je u finalu pobedio domaćin i po-stao svetski prvak Zbog nedostatka novca utakmica za bronzanu medalju nije ni odigrana pa je po tadašnjim pravilima nama pripalo treće mesto jer smo u polufinalu izgubili od ka-snijeg pobednika prvenstva Zato je moj otac doneo bronzanu medalju jednu jedinu jer za igrače i trenere

257 SEPTEMBAR 2017

nisu ni napravljene Otac je doneo i bedž s natpisom bdquodelegatordquo a oboje je dobio kao vođa puta naše fudbalske ekspedicije ndash kaže Hadži

Neviđena lakrdija Sva tadaš-nja jugoslovenska štampa prenela je konačne rezultate iz Urugvaja i lepo se može videti tabela na kojoj smo treći a Amerikanci četvrti

Podsetimo se ukratko tih dana Na prvenstvu je bilo 12 reprezentacija podeljenih u četiri grupe Pobedili smo Brazil i Boliviju i na veliko izne-nađenje prošli u polufinale

Tamo je usledila katastrofa ali kako Na stadionu Sentanario pove-li smo sa 1 0 pogotkom Đorđa Vuja-dinovića a zatim glavni igrač posta-je brazilski sudija Almeida Priznaje Urugvajcima dva neregularna gola a onaj za 2 1 tolika je lakrdija da se na nju javnost podseti uoči svakog svet-skog prvenstva kao potpuno nevero-vatne fudbalske epizode poput one s pravim pravcatim ratom iz 1969 go-dine između Hondurasa i Salvadora koji je izbio zbog kvalifikacijske uta-kmice za svetsko prvenstvo

Dupli pas s policajcem Naime nakon lošeg napada domaćina lopta je izašla u gol-aut i doskakutala do nogu lokalnog policajca Za fudbalom je krenuo naš golman Jakšić koga su novinari u Montevideu zbog sjajnih odbrana u prvim susretima već pro-zvali El Gran Milovan Umesto da loptu preda Jakšiću policajac je na zaprepašćenje naših reprezentativaca i buran smeh odobravanja gledalaca dodaje svom igraču Anselmu Kaže-mo igraču jer bi ipak bilo preterano ga nazovemo policajčevim saigračem mada se u stvarnosti tako zbilo

Anselmo se verovatno jedini na te-renu nije zbunio već je poslao lop-tu u prazan gol Nikakva uveravanja naših igrača nisu pomogla sudija je pokazao na centar Almeida se nije na tome zaustavio ubrzo je poništio čist gol našim igračima i oni su shva-tili da je utakmica rešena mnogo pre nego što su istrčali na teren Uosta-lom posle se po Montevideu manje-više javno pričalo da je Almeida dobio 500 dolara da sudi u korist domaćina što mu je bilo dovoljno da kupi dobar automobil

Bojkot reprezentacije Bilo kako bilo ni Jugoslavija ni Srbija nikad nisu bile uspešnije na svet-skim fudbalskim prvenstvima posle ovog A poznato je da su na put preko Atlantskog okeana krenuli samo igra-či beogradskih klubova Jugoslavije BSK-a i BASK-a te trojica fudbalera iz francuskih klubova jer su fudbalski podsavezi Zagreba Splita Sarajeva i

Subotice bojkotovali reprezentaciju O pripremama za Svetsko prven-

stvo u Urugvaju i samom nastupu na-ših igrača snimljeni su serija i film a mi vam donosimo autentičnu novi-narsku reportažu s putovanja brodom od Francuske do Brazila Objavljena je u beogradskom časopisu Ilustrova-no vreme u broju od 4 jula 1930 go-dine ali nažalost ime autora teksta ni fotografija nije navedeno

Prisna i svoja Orahova ljuska u kojoj se naša fudbalska ekipa 20 juna iz Marselja otisnula na daleki prekoo-keanski put za Južnu Ameriku i nije bila tako mala ndash počinje tekst u Ilu-strovanom vremenu

ndash Ljuska se zvala bdquoFloridardquo rađena je 1926 godine u čuvenom francu-skom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne dužine od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo ljuska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad mor-skog dna Ugodna sa svojim spratnim kabinama divnim salonima i trpeza-rijama bdquoFloridardquo nam je ubrzo posta-la nekako prisna i gotovo svoja ndash pisao je novinar Ilustrovanog vremena

Mali izvlači velikog Na njoj smo našli naše večite prijatelje Fran-cuze

ndash Od prvih momenata prema mla-dim jugoslovenskim sportistima izaš-

bdquoFloridardquo je rađena 1926 u čuvenom fran-cuskom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne duži-ne od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo lju-ska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad morskog dna

li su sa svojom poznatom prostosr-dačnošću i otvorenim simpatijama Naš generalni konzul u Marselju Adžemović s Mirkovićem pozdravio nas je na brodu i kao stari moreplo-vac svojim pričama prosto raspalio želju da se otisnemo na veliku baru Otisnuli smo se oko pet sati posle podne iz marseljske luke ali nismo bili sami Pratila su nas dva brodića jedan spreda a drugi pozadi cimali su nas i naprezali dok našu bdquoFloridurdquo nisu izvukli iz čitave gužve brodova Uostalom to je sudbina svih velikih ndash da ih mali izvlače na čistinu

Zaplovili smo ubrzo po širokom staklastoplavom Sredozemnom moru i gledali kako se velika i hučna luka Marselja gubi u izmaglici

ndash Našu ekipu činili su igrači Jak-šić Ivković i Hrnjiček iz ekipe Soko Spasojević i Đokić iz Jugoslavije Mihajlović Stojanović Tomić in-ženjer Arsenijević B Marjanović Tirnanić Vujadinović i Najdanović iz BSK-a Sekulić iz pariskog klu-ba Franse Stefanović i Ivica Bek iz francuskog Seta kao i vođe puta dr Andrejević Kosta Hadži i inženjer Simonović Dopisnik Bora Jovano-vić našu četu uvećao je na brojnu snagu od 21

Prema Gibraltaru Razuzuri-li smo se i prvu noć na brodu pres-pavali kao zaklani posle trodnevnog drmusanja po vozovima

ndash Prvo jutro nas je dovelo u Barse-lonu Svi su impresionirani lepotom toplog španskog grada Veliki au-tobus za dva sata jurnjave pokazao nam je kao u kakvom filmu sve zna-menitosti ovog najlepšeg grada na Sredozemlju Veličanstvena Svetska izložba s paviljonima najraznovrsni-jih stilova počev od danske seoske kuće do modernističkog jugosloven-skog paviljona od drveta zaoštravala je sliku o savršenom dopunjavanju kulture i prirode

Ispraćeni igrom andaluske tem-peramente grupe otisnuli smo se u podne od ovog prvog pristaništa i uskoro je bdquoFloridardquo zaplovila pre-ma Gibraltaru ostavljajući živopisni španski grad da sagoreva u svojim vrelim podnevnim bojama

Kraj u sledećem broju

26 7 SEPTEMBAR 2017

INTERVJU

Dr Mirjana Radanović je docent na Departmanu za hemiju biohemiju i zašti-tu životne sredine Prirod-no-matematičkog fakulte-ta Univerziteta u Novom Sadu U naučnoistraživač-

kom radu bavi se sintezom fizičko-hemij-skom i strukturnom karakterizacijom kom-pleksa prelaznih metala s biološki aktivnim Šifovim bazama

Član je Srpskog hemijskog društva Srp-skog kristalografskog društva Evropske kristalografske asocijacije i Kluba mladih hemičara Srbije kao i marketinškog tima departmana i učestvovala je na gotovo svim manifestacijama promocije departmana i fakulteta Za uspeh u promociji PMF-a 2013 godine dobila je nagradu bdquoPMF ndash to sam jardquo

Grupa bdquoKristalografrdquo bavi se reng-denskom strukturnom analizom biološki aktivnih molekula koristeći kao osnovnu metodu difrakciju x-zraka na monokri-

stalu Šta je vaše konkretno polje istra-živanja

ndash Jedinjenja koja ispitujemo pripadaju različitim klasama te mogu imati i veo-ma raznoliku potencijalnu primenu Kao najinteresantnije grupe jedinjenja izdvo-jila bih komplekse metala kao potenci-jalne citostatike lekove protiv dijabete-snih komplikacija katalizatore u važnim organskim reakcijama PLED materija-le zatim steroide razne antioksidanse i sl Najjednostavnije rečeno mi pomo-ću difrakcije x-zraka na monokristalnom uzorku dobijamo njegov otisak prsta na osnovu kojeg generišemo informacije o prostornom rasporedu atoma u tom kri-stalu tj njegovu strukturu

Šta očekujete od istraživanjandash Kao što je to u nauci uvek slučaj nijedna

disciplina iako samostalna ne funkcioniše zasebno Zato je kristalografija neraskidivo povezana s hemijom fizikom mineralogi-jom mikrobiologijom medicinom itd Put jednog našeg istraživanja počinje od sinteze

željenog jedinjenja na čemu radi hemičar sintetičar Neretko se dešava da korišćeni sintetski put ne rezultuje nastajanjem oče-kivanog jedinjenja pa ukoliko se radi o kri-stalnom proizvodu upravo su kristalografi ti koji nesumnjivo rešavaju dilemu o tome šta je dobijeno Nakon sinteze sledi fizičko-hemijska karakterizacija dobijenog proizvo-da reakcije (elementalna spektroskopska elektrohemijska analiza i slično) te kao kru-na rendgenska strukturna analiza

To je kraj tog istraživanja odnosno ispitivanja

ndash Ne Okarakterisano jedinjenje putuje i dalje na razna biološka ispitivanja ispitiva-nja optičkih svojstava i sličnog Kako naša ispitivanja imaju fundamentalan karakter ono što mi očekujemo kao krajnji ishod ne mora da predstavlja i kraj mogućnosti pri-mene nekog jedinjenja Jer ako malo bolje pogledamo većina velikih otkrića je slučaj-na te razni širokoprimenjivani lekovi nisu sintetisani u svrhe u kojima su se pokazali kao najefikasniji

Cisplatina najčešće korišćen Citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks platine ima antitumorsko dejstvo

Većina velikih otkrića je slučajna

U sUsret Noći istražiVačadoc dr Mirjana Radanović sa PMF-a

277 SEPTEMBAR 2017

Koliko su vaša ispitivanja aktuelna i važna u svetu nauke odnosno kod nas

ndash Svako novo jedinjenje je važno jer ne-kad ne možemo ni naslutiti koliku moć kri-je Na primer cisplatina najčešće korišćen citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks pla-tine ima antitumorsko dejstvo Određivanje strukture ovog kompleksa pomoglo je u da-ljem dizajniranju novih citostatika koji će imati širi spektar delovanja i manju toksič-nost Ovi ciljevi nažalost još nisu potpuno ostvareni ali ako uzmemo u obzir složenost pomenutih istraživanja jasno je da u ovoj oblasti ima još mnogo nepoznanica čije ra-zumevanje iziskuje vreme

Koje su vaše naučne i poslovne am-bicije

ndash Pre par godina počeli smo da sarađu-jemo s kolegama s Instituta za fiziku u Ze-munu i Instituta bdquoDemokritosrdquo u Atini koji ispituju optičke osobine kompleksnih jedi-njenja koja mi sintetišemo i strukturno ka-rakterišemo Neka su se izdvojila kao veo-ma interesantna za primenu u oblasti PLED materijala Volela bih da proširimo i učvr-stimo ovu saradnju u okviru nekog među-narodnog projekta Uz to volim da verujem da će nas naši rezultati nadživeti i možda će neki od njih nekome u dalekoj budućnosti mnogo više koristiti nego nama sada Kao što umetnici žive kroz svoja dela možemo i mi svoje kristale posmatrati kao umetnič-ku tvorevinu

Kakva je situacija u Srbijindash Kod nas su fundamentalna istraživanja

u senci onoga što brzo dobija primenu Ži-vimo u takvim uslovima da mislimo da su nam potrebni instant rezultati da se od sva-kog otkrića očekuje da baš ono bude epo-halno Zato se važno i aktuelno često ne podudaraju

U kakvim uslovima radite ndash Trenutno na Prirodno-matematičkom

fakultetu u Novom Sadu već deset godina uspešno radi difraktometar Gemini S Ovaj uređaj može koristiti rendgensko zračenje dveju različitih talasnih dužina koje se ge-nerišu s dve rendgenske cevi (bakarnom i molibdenskom anodom) i detektor novije generacije Uzorci se montiraju na četvo-roosni goniometarski sistem koji obezbe-đuje orijentaciju uzoraka u širokom opsegu uglova Po potrebi moguće je snimanje na niskim temperaturama (do ndash180 degC) koje se postižu posebnim dodatkom koji mlaz tečnog azota usmerava na uzorak Snimanje na niskim temperaturama pogodno je zbog smanjenih oscilacija atoma u kristalnoj re-šetki što rezultuje tačnijim određivanjem strukture Svojim karakteristikama ovaj uređaj zadovoljava naše potrebe Dosad je grupa objavila preko 100 radova u visoko-citiranim naučnim časopisima Ipak ovo je jedini ovakav uređaj u Srbiji a zbog ograni-čenih materijalnih sredstava teško je obučiti nove ljude za rad na njemu

Kakvi su rezultati rada na tom ure-đaju

ndash Zadovoljni smo rezultatima koje smo

dosad postigli ali se nadam da će u skoroj budućnosti difraktometar Gemini S dobiti više pažnje što nesumnjivo zaslužuje pa ćemo moći da povećamo broj ljudi osposo-bljenih za rad u ovoj oblasti Takođe nije re-šeno pitanje održavanja uređaja kako zbog visoke cene servisa tako i zbog vrlo kompli-kovanih procedura oko tendera za nabavku rezervnih delova Ipak zasad smo sopstve-nim snagama uspevali da uređaj održimo u operativnom stanju

Kakva je situacija na vašem fakul-tetu u poređenju s onima u regionu pa i u Evropi

ndash Ne bi bilo pošteno upoređivati uslove kod nas i u zemljama koje daleko više sred-stava izdvajaju za nauku Imamo laboratori-je koje su opremljene vrhunskim uređajima ali postoje i one koje jedva funkcionišu time što imaju tako da gledajući prosek nismo u zavidnoj poziciji Ipak naši istraživači do-kazuju svoju izuzetnost time što i pored lošeg generalnog stanja u zemlji svojim re-zultatima često mogu da pariraju vodećim evropskim naučnim centrima

Da li mladi naučnici u inostranstvo odlaze zbog lošijih uslova za istraživa-nja

ndash Najčešće je tako Mada svi su postali nestrpljivi kada je uspeh u pitanju a nauka zahteva dosta odricanja i strpljenja Pored toga školujemo previše ljudi za nepostoje-ća radna mesta Na univerzitetu je da obu-či kadar ali neko drugi treba da ih zaposli Univerzitet sjajno odradi svoj deo a jedan od dokaza za to upravo je uspeh ljudi koji odu u inostranstvo Kad oni čiji je zadatak briga o radnim mestima odrade svoj deo po-sla mladi naučnici će ostati u zemlji Ipak moramo racionalno sagledati situaciju u ko-joj živimo pa u skladu s tim postaviti svoja očekivanja

Da li su uslovi najvažniji ili ono što naučnik zna kakva mu je intuicija koli-ko je uporan

ndash Uslovi su važni ali je ljudski faktor krucijalan Jer i kada nema uslova neko ih stvori Taj neko mora biti stručan i istrajan u svojoj nameri pa će i uspeh stići Pored toga u istraživanju se ne smemo slepo drža-ti jednog pravca već uvek treba sagledavati nove mogućnosti koje nas često iznenade

Svedoci smo velikog odliva mozgova šta učiniti da se to zaustavi i čak preu-smeri u pravcu Srbije

ndash Jedno je sprečiti odlazak mladih struč-njaka a sasvim drugo je nadati se prilivu ukoliko pod prilivom smatrate povratak onih koji su već otišli Za ovo drugo nisam sigurna da je uopšte moguće u neko dogled-no vreme Prvo moramo dati mladima šan-su da ostanu u svojoj zemlji i u njoj da se ostvare jer ovako dajemo inostranstvu ve-oma kvalitetne poklone

Kako to učinitindash Trebalo bi uspostaviti bolju povezanost

između istraživača na univerzitetima i onih u istraživačkim centrima jer se za mnogo analiza uzorci šalju u inostranstvo iako postoje uslovi u Srbiji za tako nešto Zbog

toga i ljudi teže odlasku Naravno svi te-žimo međunarodnim projektima i vezama sa svetskim univerzitetima i istraživačkim centrima To doprinosi da naš fakultet bude prepoznat u svetu ali te veze treba koristiti za obuku mladih koji će se vratiti u Srbiju a neće ostati tamo

Imate li konkretnih ideja kako spre-čiti prevelik odlazak u inostranstvo jer je jasno da neće svi ostati u zemlji

ndash Pod uslovom da se akredituju progra-mi koji imaju realne šanse da iznedre struč-njake koji se mogu zaposliti smanjio bi se broj onih koji odlaze iz Srbije U situaciji u kojoj je naša država sada fundamentalna ispitivanja na moju veliku žalost nisu pre-poznata kao biznis u koji vredi ulagati Zbog toga i ne očekujem veći broj novih radnih mesta za istraživače u oblastima koje ona obuhvataju O ostalim oblastima ne mogu da sudim jer nemam dovoljno informacija a mi prirodnjaci volimo da imamo čvrstu potporu za svaku tvrdnju

Na koji način deci i mladima može-mo približiti nauku

ndash Kažu da su deca nestašna nemirna svašta im pada na pamet I moja su takva samo što mislim da to nije nestašluk već radoznalost i istraživački duh koji moramo negovati A grešimo kada se trudimo da to iskorenimo Kada naučimo da im u detinj-stvu nauku približimo kao nešto opipljivo i zamislivo te postepeno objašnjavamo ap-straktne i njima daleke stvari lakše će biti i u školi Sve formule i jednačine neće ne-minovno nositi sa sobom i pitanje ndash zašto ovo moram da učim Umesto toga pred-stavljaće pojašnjenje već poznatog ogleda već viđenog ili opisanog fenomena Kada ta deca odrastu biće im prirodno da odaberu bavljenje naukom

Kakvi su vaši planovi u narednih de-set godina

ndash Vidim se na istom ovom mestu gde sam i sada samo s višim zvanjem i bogatijim isku-stvom i bibliografijom Pošto volim da se bavim istraživačkim radom ali i nastavom ova institucija je pravi izbor za mene

Novosadska Noć istraživača

Osma Noć istraživača u Srbiji biće održana u petak 29 septembra od 16 sati do jedan posle ponoći u tržnom centru BIG i kafiću Starit centra i biće posebno HOT Tema je HOT nauka ndash bilo da je u pita-nju nauka visokih temperatura ili goruće naučne teme Posebna pa-žnja posvećena je našim istraži-vačima koji se bave svetski aktu-elnim istraživanjima i pokušavaju da reše neke od gorućih problema s kojima se čovečanstvo sre-će Predstavnike ovih devet HOT istraživačkih grupa možete uživo upoznati u Noći istraživača ali i primetiti na bilbordima u gradu

28 7 SEPTEMBAR 2017

SPORT

Spuštena je zavesa na 29 Let-njoj univerzijadi održanoj u kineskom Tajpeju Srpski sportisti ostvarili su sjajne rezultate ndash zlatne medalje osvojili su Tijana Bogdano-vić u tekvondu pojedinačno

i ekipno atletičarka Amela Terzić i vater-polisti Od ukupno 28 zemalja učesnica Sr-bija je zauzela odlično deseto mesto Inače na počasno postolje popeli su se sportisti 66 država

Siniša Jasnić je predsednik Univerzitet-skog saveza Srbije naš Novosađanin koji je po povratku kući hvalio naše sportiste

ndash Postaje već poslovično pravilo da naši studenti na univerzijadi izuzetno uspeš-no predstavljaju svoju zemlju Niz od četiri zlatna odličja ovo potvrđuje Tekvondo po-staje sport po kojem nas već prepoznaju u svetu Tijana Bogdanović srebrna s Olim-pijskih igara u Riju sada se pozlatila a eki-pno naše dame bile su takođe najbolje ndash zlat-na medalja i srpska himna pravi su ponos ndash ističe Jasnić

Veoma lepo nam je bilo i kada se Amela

Terzić pozlatila u kraljici sportova na 1500 metara

ndash Ovu trku pratio sam u društvu legen-darnog Karla Luisa i možete zamisliti kako smo se svi osećali a pogotovo Amela i njen trener Rifat Zilkić kada im je Luis čestitao Zaslužili su tu počast i Amela i njen du-

gogodišnji trener iz Novog Pazara Uko-liko sam u nekog verovao da će se pozla-titi i pre početka univerzitetskih igara to su bili vaterpolisti Predvodio ih je ovoga puta Dejan Savić i ubedljivo su trijumfovali upotpunivši tako svoju nisku zlatnih odlič-ja u ovoj deceniji i univerzitetskom posle svetske evropske i olimpijske Vaterpolo je dika srpskog sporta i države cele ndash ka-zao je Jasnić

Naš zlatni vaterpolo tim u kineskom Taj-peju igrao je u sastavu Rističević i Doboža-nov na golu Vico Lazić Jakšić Ranđelović Drašović braća Rašović Subotić Radojević Stojanović i Vasić U finalu pali su Rusi za koje je nastupilo čak šest igrača s nedavno završenog svetskog šampionata u Budim-pešti

Srbija je poslednji put bila zlatna na Uni-verzijadi 2011 godine u Kini a da podse-tim selekcija koja je nastupila u Fukoki u Japanu 1995 godine ostavila je dubok trag u bazenima širom sveta Svi su docnije igrali u A-reprezentaciji i osvajači su me-dalja kako na olimpijadi tako i na mondi-jalima

Šta više reći nego da su i studenti na-stavili zlatni niz pobeda ostalih naših re-prezentativnih selekcija Jedno je sigurno ndash srpski sport sjajno korača ka narednoj olimpijadi koja je na programu 2020 go-dine u Tokiju

Zlatni niZ naših SportiSta na 29 letnjoj univerZijadi

Karl luiS čeStitao ameli terZić

Predsednik Univerzitetskog saveza Srbije dr Siniša Jasnić ponosno se hvali s četiri prva mesta koja su osvojili Tijana Bogdanović

tekvondo pojedinačno i ekipno Amela Terzić i vaterpolistiAutor jovan tanurdžić

Siniša Jasnić

297 SEPTEMBAR 2017

Nakon što su pre mesec dana osvojili 20 Memorijalni turnir Vladimir Franciš-ković u tenisu glavom na pesku Nikola Mitro i Bog-dan Marojević pobedili su i na Devetom prvenstvu

Novog Sada u tenisu glavom na tvrdoj pod-lozi Na Štrandu su se okupile 33 ekipe u pet konkurencija od petlića do veterana

U seniorskoj su Dragan Bankovački i Vu-kašin Kešelj poraženi u finalu sa 2 0 a treće mesto osvojili su Slobodan Simić i Nebojša Budakov Među juniorima pobedili su Ilija Ljubojević i Nebojša Stojšić i takođe sa 2 0 bili bolji od Ivana Blagojevića i Koste Mar-kovića dok su bronzanu medalju uzeli Alek-sandar Kecman i Vukašin Cvejić

U konkurenciji pionira rođenih izme-đu 2002 i 2004 godine slavili su Vukašin Adamović i Miloš Sekulović srebrne meda-lje dobili su Aleksandar Kecman i Vukašin Cvejić a bronzane David Pantić i Aleksa Batos

Najmlađe finale među petlićima mlađim od dvanaest godina uzeli su Nikola Ninkov i Nikola Tarlać pošto su pobedili Dimitrija Kondića i Stefana Lukića dok su treći bili Dušan Jovanović i Maksim Pantić

Turniri u tenisu glavom ne mogu da se zamisle bez novosadskih veterana koji su bili i među osnivačima ovog sporta u na-šem gradu Prvo mesto osvojili su Vladislav Čolić i Vukašin Kešelj nakon što su u finalu bili bolji od Nikole Radojkovića i Miroslava Mirkovića dok su bronzani bili Aleksandar i Vladimir Verlić

Turnir su vodile sudije Dragan Brzak Pe-tar Jovanović i Miodrag Radaković zapisni-čar je bio Petar Bodulić a delegat takmičenja Miograd Radaković Bez obzira na to što su u vreme takmičenja na TV ekranima bili prenosi brojnih sportskih takmičenja pa i nastupi na-ših reprezentacija na evropskim prvenstvima u odbojci i košarci tribine na Štrandu pored Mosta slobode uvek su bile dobro popunjene Organizator turnira Sportsko udruženje tenis glavom namerava da i na zimu organizuje tur-nir u ovom sportu u zatvorenom u čemu oče-kuju pomoć Grada i Gradske uprave za sport i omladinu pošto ovo takmičenje nosi naziv Prvenstvo Novog Sada

Organizatori posebno zahvaljuju JKP bdquoGradsko zelenilordquo koje im je ustupilo te-rene na Štrandu zatim glavnom sponzoru bdquoPositiverdquo kompaniji bdquoVIP Mobile bdquoAdidas Srbijirdquo koja je obezbedila dresove i šortse-ve za takmičare bdquoTrpezi-cateringrdquo i konobi bdquoOrcusrdquo

Mitro i Marojević apsolutni šampioni

Prvenstvo novog sada u tenisu glavom na tvrdoj PodloziAutor Miloš Dukić

30 7 SEPTEMBAR 2017

3124 AVGUST 2017

ISSN 2406-2022

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

nsreporterrs

97 SEPTEMBAR 2017

Na gradilištu Žeželjevog mosta u toku je lansira-nje malog luka dugog oko 180 metara na sred-nji stub s petrovaradinske strane Prvi vozovi preko Žeželjevog mosta u Novom Sadu trebalo bi da krenu za četiri meseca najavili su pred-sednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i pot-predsednica Vlade Srbije i ministarka građevi-

narstva saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović prilikom obilaska radova

ndash Uprkos kašnjenju od tri do pet nedelja koje je izvođač najavio moramo priznati da poslednjih meseci postoje veliki napori da se nadoknadi sve ono što je propušteno prethodnih godina u realizaciji ovog važnog projekta Ovi radovi predstavljaju završne faze projekta izgradnje Žeželjevog mosta koji će u novembru biti osposobljen za pešački a u januaru naredne godine za železnički saobraćaj ndash rekao je Mirović i zaključio da na projektu više ne postoje problemi

ndash Verujem da ćemo najkasnije do ranog proleća uspešno završiti ovaj dugotrajni projekat i zatim svu pažnju posvetiti drugim već započetim Prvenstveno mislim na novu zgradu Radio-televizije Vojvodine rekonstrukciju Narodnog pozorišta u Subotici zatim na saobraćajnicu ZrenjaninndashŽabalj izgradnju sportskog kompleksa

Letenka ali i na druge ndash istakao je predsednik Pokrajinske vladeMihajlovićeva je napomenula da je Žeželjev most od velikog zna-

čaja jer je deo modernizacije pruge BeogradndashBudimpešta koja će umnogome doprineti Srbiji u pogledu prevoza robe i ljudi

ndash Žeželjev most je simbol jednog vremena ali će predstavljati i simbol moderne Srbije Na radove neće uticati vremenske prilike već će se odvijati redovno ove jeseni i zime ndash najavila je potpred-sednica Vlade Srbije

Kako je najavljeno kad bude montiran mali luk na redu je lansi-ranje velikog luka dužine 220 metara s novosadske strane Predvi-đeno je i da se po završetku gradnje Žeželjevog mosta preko Duna-va pokrene demontaža postojećeg privremenog montažnog mosta koja će trajati do februara naredne godine Investitor projekta je ldquoInfrastruktura Železnice Srbijerdquo a izvođač radova španski kon-zorcijum JV Azvi ndash Taddei ndash HortaCoslada

Mihajlovićeva je rekla i da je izdata građevinska dozvola za mo-dernizaciju pruge na deonici Stara Pazova ndash Novi Sad u okviru projekta modernizacije pruge BeogradndashBudimpešta

ndash Sve je spremno za početak radova krećemo za vreme Samita 16+1 u Budimpešti 24 novembra a finansiranje je iz ruskog kredita ndash objasnila je ministarka

Mirović U novembru pešice u januaru vozom preko ŽeželjaLansiranje malog luka preko Dunava

10 29 JUN 20177 SEPTEMBAR 2017

aktuelno

Loši meteorološki uslovi su nas usporili ali ne i porazili naše sorte i hibridi neće pokleknuti pred preprekama ndash kaže direktor Jan Turan

Jesenji Dan polja novosad-skog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo na Rimskim šančevima okupi gotovo dve hiljade domaćih i stra-nih posetilaca Institut je na oglednim poljima pri-

kazao ovogodišnje plodove kuku-ruza soje suncokreta šećerne repe ali i sve traženijih alternativnih kul-tura i organske proizvodnje koji su kako smo videli dosta dobro podneli sušu

Gosti iz celog sveta Direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo prof dr Jan Turan istakao je da Dan polja nije samo kratkotrajni susret poslovnih partnera i posetilaca već predstavlja i uvod u buduće dugoroč-ne odnose kao i negovanje postoje-ćih

ndash Izuzetno mi je drago što vidim da je i ova manifestacija odlično po-sećena naši gosti su stigli iz cele Sr-bije i inostranstva Kako nas je ove godine suša usporila ali ne i porazi-la posmatraćemo je kao još jedan u nizu izazova jer naše sorte i hibridi neće pokleknuti pred preprekama Istina je da će urod biti slabiji uku-pno gledano u celoj Srbiji izgubiće-mo oko 600 miliona evra zbog suše Najviše su pretrpeli soja i kukuruz tome su doprinele i ekstremno viso-ke temperature u protekla dva mese-ca Zajedničkim snagama međutim možemo da savladamo sve izazove i dalje uspešno radimo i sarađujemo Verujem da će naredne godine biti plodonosne ndash rekao je Turan

Šta donosi jesen Paor Dragan Medić iz Temerina ima zemlju u Tu-riji

ndash Loša godina bez kiše Za kuku-ruz nepovoljna kao i za soju Sun-cokret je nekako najbolje podneo tu sušu Sve zavisi od parcele do par-cele od domaćina do domaćina i od toga ko je kakvu tehnologiju prime-njivao Mojih dvadeset jutara zamlje kiše nije videla da žito prethodno nije dobro podnelo ne znam kako bismo preživeli Najviše sam pose-jao kukuruza imam i suncokreta ali ga još nisam skinuo Međutim već vidim da će prinosi biti desetkova-ni Kukuruza će biti i šezdeset posto manje nego prošle godine Suncokre-ta sam lane imao četiri i po tone po hektaru a ove godine ne znam hoće li biti i dve

Dragan Marjanović iz Banjana kod Uba kaže da je na Dan polja došao da vidi kako je podneo kukuruz i koje se sorte preporučuju za sledeću go-dinu

ndash Imam 15 hektara pod kukuru-zom a 11 je otišlo u silažu Na ta če-

Jesenji Dan polja novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo

Suša JeSamo JeDan u nizu izazova

autori Petar joksović i Miloš Dukić

29 JUN 20177 SEPTEMBAR 2017 11

tiri za branje imam novu francusku sortu bdquomajsadur 52rdquo u grupi 560 Nas dole suša je žestoko udarila pogoto-vo deo ubske opštine koji se naslanja na šabačku i vladimiračku Suncokret je još i rodio imaću preko dve tone lane je bilo oko tri To je bio rekord A ove 72 dana ni kapi kiše Naši trak-tori su mali 90 odsto na ovu sušu ne mogu ni da tanjiraju ni da oru Sve u svemu urod je prepolovljen Sad me zanima jesenja setva da li ćemo moći da se uskladimo s ovim cenama po-togovo s cenama pšenice

Sve se vidi Svi su mogli da obi-đu autentično uređene štandove i odeljenja istoimenih biljnih kultura s Instituta kao i izložbeni prostor Laboratorije za ispitivanje semena i Laboratorije za zemljište i agroeko-logiju Glavni utisak ipak bila je šet-nja kroz ogledna polja uz komentare stručnjaka odeljenja za strna žita za povrtarstvo i za krmno bilje Tač-no se moglo videti kako je na koju od bezbrojnih sorti i hibrida utica-la suša

Rukovodilac Odeljenja za soju dr Svetlana Balešević Tubić naglasila je da je ova godina bila nepovoljna ali da to za njih nije ništa novo

ndash Naših 136 priznatih sorti soje u Srbiji 155 u inostranstvu od kojih je 31 sorta na evropskoj sortnoj listi go-vore da iza tog uspeha stoji vrhunski tim naučnih radnika i stručnjaka iz Odeljenja za soju Spremni smo da pomognemo i zajedničkim snagama uz vrhunski adaptabilan sortiment soje doprinesemo da se ovako nega-tivni efekti suše i vrelih dana svedu na najmanju moguću meru ndash rekla je Tubićeva

Bez pritužbi na seme Rukovo-dilac Odeljenja za industrijsko bilje dr Vladimir Miklič istakao je da je suncokret zbog svojih morfoloških svojstava daleko bolje podneo sušnu godinu od drugih jarih biljnih vrsta

ndash Prošlogodišnji evropski rekord od 327 tona po hektaru neće se na-žalost ponoviti ove godine ali rod će biti dosta dobar Institut je ove godine jedini na tržištu Srbije po-nudio seme suncokreta tretirano s dva fungicida i insekticidom i time je ostvareno znatno povećanje pro-daje semena kako kod nas tako i u inostranstvu Sad smo među retkim proizvođačima koji nemaju pritužbu na seme ndash napomenuo je Miklič

Kako je istakao šećerna repa može podneti i teške uslove ali se ipak oče-kuje manji prinos nego a prošle go-dine

ndash Srećom prve analize iz naše la-boratorije pokazuju da će sadržaj šećera biti na višem nivou Zato vas

pozivam da pogledate novine koje je Odeljenje za industrijsko bilje pri-premilo kako biste ih sledeće godine probali na svojim njivama ndash podsetio je Miklič

Novi hibridi Za rukovodioca Odeljenja za kukuruz dr Milisava Stojakovića jesenji Dan polja je je-dinstvena prilika da stvaraoci u In-stitutu pokažu našim poljoprivred-nicima i svim posetiocima plodove svog rada

ndash Preko 50 hibrida kukuruza iz FAO grupe zrenja od 200 do 800 nalazi se na ovoj svojevrsnoj izlož-bi proizvoda Instituta a među njima su nosioci proizvodnje u Srbiji ali i u tridesetak zemalja sveta Kao novina na oglednom polju predstavljeni su i hibridi koji poseduju tolerantnost na herbicid bdquofokus ultrardquo ndash napomenuo je Stojaković

Dr Vladimir Sikora rukovodilac Odeljenja za alternativne kulture i organsku proizvodnju istakao je da mu je drago što Institut pored svog bogatog programa selekcije i seme-narstva daje značaj i alternativnim kulturama

ndash Ova vrsta proizvodnje sve je za-stupljenija i sve više pronalazi sta-bilno mesto u sistemu ratarske pro-izvodnje Snažno podržavamo sve ratare i povrtare zainteresovane za gajenje alternativnih kultura kao što su sirak metlaš sirak zrnaš duvan bundeve uljane tikve proso heljda i konoplja Pomoć stručnjaka ovog odeljenja uvek vam je na raspolaga-nju kako stručnim savetima tako i odabirom najboljeg sortimenta

Lakše uz Baneta Jesenji Dan polja svečano je otvorio član Grad-skog veća zadužen za privredu Milo-rad Radojević

ndash Velika mi je čast i zadovoljstvo da u ime Grada Novog Sada i u ime gradonačelnika pozdravim sve goste Institut za ratarstvo i povrtarstvo od velikog je značaja za poljoprivredu i privredu Novog Sada Vojvodine i Re-publike Srbije Sjajno je kad sarađuju nauka privreda i država kao i Grad i Institut Dokaz o tome svakako su i dostignuća Instituta na polju nauč-noistraživačkih radova za koja se zna širom sveta ndash rekao je Radojević

Gosti Dana polja bili su dugogodiš-nji prijatelji Instituta ndash domaći rata-ri strani poslovni partneri iz Irana Ukrajine Mađarske Grčke Rumuni-je Hrvatske BiH Slovenije Bugarske i Makedonije kao i ovlašćeni izaslanik Ambasade Ruske Federacije u Beo-gradu Uz brojne domaće poslovne partnere bili su i predstavnici Vlade Republike Srbije Pokrajinske vlade predstavnici Grada Novog Sada na-

čelnik Južnobačkog upravnog okru-ga Zadružnog saveza Srbije i Vojvo-dine predstavnici Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu te Novosad-skog sajma

Nakon zvaničnog otvaranja svi su pošli da obiđu oglede kukuruza suncokreta soje šećerne repe i al-ternativnih kultura a zatim je poče-lo druženje uz pesmu Baneta Krstića i Garavog sokaka

Suncokret je sušu nekako najbolje pod-neo Sve zavisi od parcele do parcele od domaćina do domaćina i od toga ko je kakvu tehnologiju primenjivaoDragan Medić iz Temerina

12 7 SEPTEMBAR 2017

Spomen-zbirka Pavla Beljan-skog u Novom Sadu specijali-zovana je muzejska ustanova koja poseduje proučava pu-blikuje i izlaže umetnička dela koja je sakupio jugoslo-venski diplomata i veliki ko-

lekcionar Pavle Beljanski (1892ndash1965) On je posebnim ugovorom o poklonu s Izvršnim većem AP Vojvodine u novembru 1957 go-dine zaveštao srpskom narodu svoju zbirku umetničkih dela slika skulptura tapiserija i crteža

Projekat Ive Kurtovića Ovu zna-čajnu kolekciju dopunjavao je do kraja živo-ta zaključno sa slikom bdquoVelika Izardquo Vlaha Bukovca i poklonio je gradu Novom Sadu Umetnička kolekcija Beljanskog smeštena je u posebno izgrađenom zdanju koje je pro-jektovao arhitekta Ivo Kurtović što je bila jedna od odredaba ugovora o poklonu Pavla Beljanskog Takođe je zahtevao da i sam uče-stvuje u izboru projekta i mesta gradnje te da prati njen tok Galerija je za javnost otvo-rena 1961 godine sa 173 umetnička dela

Pošto su nakon smrti Pavla Beljanskog 1965 njegovi naslednici poklonili Spomen-

zbirci slike nameštaj i lične predmete iz nje-govog stana odlučeno je da se oformi još je-dan izložbeni prostor tj dogradi jugoistočni deo Dograđeni aneks je realizovan prema projektu Katarine Babin i završen je sep-tembra 1966 kada je zgrada Spomen-zbirke drugi put otvorena za javnost Skladno je uklopljen u prethodni objekat ne narušava-jući njegovu osnovnu kompoziciju

Zaokružena celina Pavle Beljanski je gotovo celog života sakupljao umetnička dela Neposredno posle Prvog svetskog rata počeo je da prikuplja umetnička dela stranih majstora ali je ubrzo video da je to poza-mašni zahvat koji je napustio 1923 i okrenuo se sakupljanju dela srpskih umetnika Kolek-cija Pavla Beljanskog sastoji se od najzna-čajnijih dela srpske umetnosti nastalih od početka do sedme decenije 20 veka s nagla-skom na period između Prvog i Drugog svet-skog rata Upotpunjavajući zbirku do kraja života Beljanski je menjao njen sastav u želji da dobije zaokruženu celinu čiju osnovnu koncepciju sam objašnjava bdquoJa sam u zbirku uneo samo one slike koje predstavljaju lične intimne doživljaje slikara ukoliko su se slu-žili čistim slikarskim jezikom Taj se jezik

mora razumeti ili intuitivno osetitirdquo Danas kolekcija ima 185 dela 37 autora ndash

slika skulptura i tapiserija s najznačajnijim delima do sedme decenije 20 veka Kolekcija hronološki započinje delima prve genera-cije modernista ndash Nadežde Petrović Mila-na Milovanovića Koste Miličevića Mališe Glišića Ljubomira Ivanovića nastavlja se delima najvažnijih predstavnika naše umet-nosti između dva svetska rata ndash Save Šuma-novića Petra Dobrovića Ignjata Joba Iva-na Radovića Nedeljka Gvozdenovića Ivana Tabakovića Živojina Lukića Sretena Stoja-novića Rista Stijovića i dr kao i radovima stvaralaca druge polovine 20 veka ndash Petra Lubarde Jovana Bijelića Mila Milunovića Marka Čelebonovića Peđe Milosavljevića Milana Konjovića Zore Petrović Ljubice Sokić Stojana Aralice Nebojše Mitrića Milice Zorić

Pre otvaranja Galerije u Novom Sadu zbir-ka je bila izložena u Narodnom muzeju u Somboru od 1945 do 1952 i u Beogradu od 1952 do 1957 u Muzeju grada gde je neko-liko puta promenila postavku

Likovni ritam Najveći deo postavke Spomen-zbirke Pavla Beljanskog čine dela

Kolekcija trajne vrednosti za sve generacijeSpomen-zbirKa pavla beljanSKog živi 56 godina

Autor marija magdalena idei Trifunović

137 SEPTEMBAR 2017

iz kolekcionarevog legata Od ukupno 185 dela izloženo je 144 i to 120 slika 15 skul-ptura četiri crteža i pet tapiserija Sama postavka je koncipirana na specifičan na-čin Mada je s vremenom pretrpela prome-ne suštinski je očuvana ideja Pavla Beljan-skog da dela u postavci treba da povezuje jedinstvena nit likovnog ritma i prvenstve-no kolorističkog sklada a ne biografsko-istorijski ili neki drugi muzeološki princip S vremenom ovakva zamisao nije pretrpe-la znatne promene i inovacije Njena mo-dernost je i danas očigledna i relevantna u skladu s tendencijama izlagačkih politika zasnovanih na specifičnosti poetskog idej-nog tematskog ili nekog drugog koncepta Iako se u salama nižu slike i skulpture auto-ra različitih generacijskih pripadnosti njih objedinjuje jedinstvena ideja kojom se ru-kovodio Pavle Beljanski Prihvatajući načela Bogdana Popovića da su najviše vrednosti slikarstva bdquopoetsko osećanje prirode ukus mera i viša kultura savladana tehnika i ko-loristički darrdquo Beljanski smatra da bdquolikov-no stvaralaštvo podleže zakonima životardquo a njegove vrhunske vrline su spontanost harmonija i unutrašnja sadržina Poetiku slikarstva Beljanski je poredio s muzikom na čemu je zasnovao i koncepciju postavke dela iz svoje kolekcije bdquoNjihova osećajnost i njihova izražajna sredstva variraju od ka-mernog alegreta do krešenda u fortisimu gde dominiraju duvački instrumenti I sve se to sliva u polifoniju jedne epohe Verujem da su mnoga dela iz ove epohe dela trajne vrednosti i da će ih generacije koje dolaze predavati jedna drugoj u nasleđerdquo

Dva memorijala Pored dela iz legata Pavla Beljanskog izložbenu celinu upotpu-njuju još dva segmenta Memorijal Pavla Be-ljanskog i Memorijal umetnika Memorijal Pavla Beljanskog nastao je 1966 godine za-hvaljujući poklonu kolekcionarovih nasled-nika Smešten je u posebnom izložbenom prostoru na prvom spratu zgrade koji je na-knadno projektovan za ove potrebe prema nacrtu Katarine Babin Svečano otvoren 24 novembra 1968 godine osmišljen je kao re-konstrukcija životnog ambijenta Pavla Be-ljanskog s nameštajem slikama tapiserija-ma knjigama fotografijama dokumentima i ličnim predmetima velikog kolekcionara

Mada pripada Osnovnom fondu umetnič-kih dela Spomen-zbirke u ovom prostoru izložena je i slika Vlaha Bukovca bdquoVelika Izardquo Stilski potpuno uklopljena u kamernu postavku Memorijala ona je dobila idealno mesto kao vredno biografsko svedočanstvo među ostalim eksponatima koji neposredno svedoče o životu Pavla Beljanskog Nakon

rekonstrukcije prostora i restauracije svih eksponata Memorijal je svečano otvoren za javnost 19 juna 2003 godine na dan rođe-nja Pavla Beljanskog Taj datum se od tada redovno obeležava otvaranjem odgovara-juće izložbe

Planska nabavka Memorijal umetnika nastao je prema zamisli Pavla Beljanskog da svoju zadužbinu upotpuni portretima i au-toportretima svih umetnika zastupljenih u njoj a kao početna tačka poslužila su dela koja su se već nalazila u kolekciji poput auto-portreta Milana Milovanovića Zore Petro-vić Milana Konjovića i Ljubice Cuce Sokić kao i portret Koste Miličevića rad Živojina Lukića i portret Lize Križanić Ignjata Joba Uskoro je ideja Pavla Beljanskog prerasla u jasan koncept da se sakupljena galerija por-treta postavi u posebnom delu izložbenog prostora Spomen-zbirke

Nakon planske nabavke eksponata krajem šezdesetih godina Memorijal umetnika sve-čano je otvoren 1971 I u narednom periodu nastavilo se sa započetom praksom a te-žnja za stalnim obogaćivanjem ove kolekcije i danas predstavlja jedan od osnovnih zada-taka muzeja Pored portreta i autoportreta autora iz zbirke u najrazličitijim tehnikama ndash uljane slike skulpture crteži grafike ka-rikature itd ndash sastavni deo postavke Memo-rijala umetnika je i dokumentarni materijal o stvaraocima iz zbirke fotografije pisma lični dokumenti i predmeti koje su umetnici koristili tokom procesa stvaranja ndash četkice boje palete

Nove tehnologije Dr Jasna Jovanov dugogodišnja upravnica Spomen-zbirke Pavla Beljanskog kaže da od trenutka kada je otvorila vrata za publiku Spomen-zbir-ka bila je mesto gde su se sretali ljubitelji umetnosti istraživači kolekcionari umet-nici diplomate pripadnici različitih tradi-cija i interesovanja

ndash Sama kolekcija Pavla Beljanskog bila je

dovoljna da privuče pažnju sviju njih i na osnovu izloženih dela zasluži slavu najcelo-vitije i najznačajnije kolekcije srpske moder-ne umetnosti ndash navodi ona Prema njenim rečima u međuvremenu od oktobra 1961 godine kada su prvi gosti prilikom svečane ceremonije otvaranja obišli postavku prošlo je 56 godina i mnogo toga se promenilo naj-više navike ljudi Ona skreće pažnju na nove tehnologije a počelo je s tim da je u svaku kuću ušao televizor a potom i kompjute-ri i internet Umetnička dela koja su done-davno mogla da se posmatraju i analiziraju samo pod zaštitom galerijskih zidova sada se mogu posmatrati u svome domu putem njihovog sajta ndash ističe dr Jasna Jovanov

Ipak upravnica napominje da nije isti do-življaj kada se izložba obilazi u galeriji i kada se posmatra putem interneta jer nije pot-pun Po njoj gledanju izložbe od kuće uz po-moć savremenih tehnologija nedostaje živa komunikacija Ona navodi na nedostaje inte-raktivnost koja je posetiocu omogućena iz-borom kretanja u prostoru izborom odabira objašnjenja mogućnošću da na licu mesta dobije odgovore na sva pitanja ako i utisak o uticaju koji na umetničko delo ima izme-njeni kontekst koji se postiže kroz izložbe stručna vođenja projekcije filmova kompa-racija s književnošću muzikom scenskim umetnostima dakle ndash interdisciplinarni po-gled na celinu

Monografija Spomen-zbirke Zbog toga su od 1999 godine uveli praksu orga-nizovanja izložbi kroz koje su predstavljali autore i njihova dela duh vremena prve po-lovine 20 veka kolekcionare i njihove zbir-ke Konačno kako kaže Jasna Jovanov pred-stavili su i samog Pavla Beljanskog kome prema njenim rečima duguju zahvalnost što je omogućio da svi uživaju u njegovoj veličanstvenoj zbirci

Stručno osoblje ove galerije objavilo je i vodič kroz stalnu postavku kolekcije Pa-vla Beljanskog Priređena je i monografija Spomen-zbirke prva posle tačno trideset godina Ova knjiga posetiocima predstav-lja autore njihova dela samu zgradu i život kolekcije Pavla Beljanskog od njenog nastan-ka do današnjih dana Monografija je name-njena čitaocima koji ostaju verni klasičnoj knjizi i osećaju težinu koju ona ima kada se uzme u ruke objašnjava upravnica i kaže da je kompakt-disk namenjen onim čitaocima koji daju prednost čitanju s kompjuterskog ekrana Ipak Jasna Jovanov ističe da obe ka-tegorije korisnika treba motivisati da dođu i u sam izložbeni prostor na Trgu galerija u Novom Sadu pre nego što odluče da usmere pažnju na sadržinu knjige

Kolekcija trajne vrednosti za sve generacijeSpomen-zbirKa pavla beljanSKog živi 56 godina

Od ukupno 185 dela koliko je jugoslovenski diplomata i kolekcionar zaveštao srpskom narodu i Novosađanima izloženo je 144 i to 120 slika 15 skulptura četiri crteža i pet tapiserija

14 7 SEPTEMBAR 2017

Korisnicima donosim da oboje crteže koje potom izlažemo Sve ih raduje svaka nova priča o australijskom narodu i mnogo toga su dosad već naučili

U Dnevnom boravku Udru-ženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim oso-bama Grada Novog Sada (MNRO) Australijanka dr Paulina Jurkijević drži kre-ativno-edukativnu radioni-

cu o Aboridžinima Ta jedinstvena radionica je vrlo specifična i ekskluzivna budući da je Paulina 45 godina živela s domorodačkim au-stralijskim narodom i iz ličnog iskustva pre-nosi verodostojne podatke o Aboridžinima o njihovom načinu života kulturi slikarstvu muzici obrazovanju i zdravlju pa korisnici Dnevnog boravka imaju prilike da nauče i kori-ste likovnu tehniku aboridžinskih umetnika

Zahvaljujući Paulini i Gradu korisnici Dnev-nog boravka imaće izložbu 21 novembra na Spensu i tom prilikom će i Paulina izložiti abo-ridžinske predmete koje je sakupljala radeći s njima Biće to prava prilika za sve Novosađane da saznaju mnogo više o ovom narodu iz dale-ke Australije i da korisnici boravka predstave sugrađanima svoj umetnički rad

Humanitarka odmalena Paulina Jurki-jević je rođena u farmerskoj porodici odrasla je s dve sestre na selu i život u ruralnoj sredini nije joj padao teško

ndash Počela sam da radim kad sam imala osam godina Raznosila sam mleko čistila prodavni-ce i vrlo rano sam stekla radne navike Kasnije sam radila kao medicinska sestra u Severnoj Australiji gde žive Aboridžini Takođe sam radila i kao učiteljica a edukovala sam i dru-ge nastavnike da rade s njima i to 45 godina ndash kazala je Paulina

Prema njenim rečima svako pleme govori svoj jezik to su veoma male zajednice i ima ih po celoj severnoj Australiji a neki žive i u unutrašnjosti u pustinjskim delovima Ona ne govori njihov jezik jer je nemoguće da savlada preko 100 jezika Aboridžinske zajednice od-nosno plemena vrlo su zatvoreni i nezaintere-sovani da žive s drugima nikada nisu želeli da se asimiluju s drugim nacijama primitivni su poročni pošto su se odali alkoholu i kocki S druge strane potpuno su se saživeli s priro-dom od koje opstaju i koju svesno čuvaju

U Udruženju MNRO volontira Australijanka Paulina Jurkijević

Kreativno-edukativna radionica o Aboridžinima

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

157 SEPTEMBAR 2017

ndash Tamo sam se suočila i s tim da su roditelji u stanju da pojedu sve a da im deca ostanu gladna ndash navela je primer Paulina

Malo ko zna da Aboridžini ne primaju bele ljude u svoju zajednicu Paulina ima više zavr-šenih fakulteta i doktorsku diplomu i samo je zahvaljujući obrazovanju mogla da ode i radi u aboridžinskim plemenima Zbog svoje pre-danosti bila je prihvaćena među australijskim starosedeocima

Nepregledna prostranstva Tamo je upoznala i svog supruga koji se bavio izradom noževa za engleski dvor a između ostalog i za Aboridžine a radio je i u rudarskoj industriji Rođeni je Subotičanin a proveo je radni vek zajedno s Paulinom u plemenima Aboridžina Bio je proglašen za njihovog brata a ona im je bila sestra Taj status su stekli kako zbog svog humanitarnog rada i požrtvovanja tako i zbog toga što su ih prihvatili aboridžinski duhovni-ci s kojima su proveli mnoge godine

ndash Mi smo za njih niža rasa i recimo na te-ritoriji veličine Vojvodine bila su svega dva policija u službi Radila sam u jednom mestu koje je od najbliže prodavnice pekare frize-ra udaljeno 480 kilometara To su ogromna prostranstva bez urbane civilizacije Kad sam se doselila u Novi Sad sve mi je bilo blizu Iz Ribnjaka do Riblje pijace idem peške jer mi je to neverovatno mala razdaljina Novi Sad je mali grad koji sve ima za normalan život ndash ispričala je Paulina

Prosidba posle 18 sati Simijana sam srela i upoznala u Alekspringu gde sam ra-dila kao medicinska sestra kaže naša sago-vornica

ndash Bio je doček Nove godine a ja sam te veče-ri bila u noćnoj smeni U obližnjem restoranu smo upoznali muško društvo a među njima je bio i on Nakon proslave bio je ljubazan i odvezao me je kući Sutradan me je zaprosio ndash uz osmeh priča Paulina ndash U Novi Sad smo došli kad smo za 40 godišnjicu braka odlučili da krstarimo Dunavom Kad smo videli Petro-varadinsku tvrđavu odlučili smo da se doseli-mo kao penzioneri Kuću su kupili u Ribnjaku Međutim nakon kratkog vremena Simijanu su dijagnostikovali rak i nije izdržao Morala sam da se vratim u Australiju da ostvarim penziju i od pre četiri godine živim u Novom Sadu i bavim se humanitarnim radom ovde u Dnev-nom boravku ndash objasnila je Paulina

Osmeh je najveći dar Kaže da joj je Ljiljana Koković pomoćnica gradonačelni-ka pomogla da ostvari pravo na srpsko dr-žavljanstvo i preko nje je došla u MNRO či-jim korisnicima dvaput nedeljno priča priče o Aboridžinima

ndash Uglavnom im pričam priče koje sama pi-šem Mnogi Aboridžini su dobri ljudi školova-ni umetnici naučnici i žive u gradovima Ali većini treba pomoć Ovde u Dnevnom borav-ku koristim priliku da korisnike upoznajem s aboridžinskom kulturom i običajima To sam ceo život radila i dobro sam ih upoznala Ceo život sam pomagala ljudima Crteže koje ta-

kođe sama pravim donosim korisnicima da oboje te ih posle izlažemo Sve ih raduje sva-ka nova priča o australijskom narodu o kom su dosad već mnogo toga naučili Verujem da malo ljudi išta zna o narodu s kojim sam žive-la Ovde u boravku vole njihove crteže putem kojih su saznali mnogo o živom svetu tropske Australije

To je posebna tehnika bojenja i crtanja ndash Kultura Aboridžina koji žive u pustinjama

unutrašnjosti razlikuje se od kultura onih koji su nastanjeni na severu Australije Najsreć-nija sam kad vidim njihov osmeh dok slušaju priče dok ih učim kada mi donesu obojen cr-tež To mi je dovoljno da se uvek vratim i da se opet družimo Smatram da kad ljudi imaju neki problem to ih nikako ne sme sprečiti da rade ono što vole ndash kaže Paulina

Njena životna energija je ogromna iako ima

68 godina a rad u Dnevnom boravku je ispu-njava Smatra da je taj njen doprinos samo nastavak onoga čime se ceo život bavila za-jedno s pokojnim mužem Uči srpski koji za-sad slabo govori ume da čita i piše i to na ćirilici

Broj 182 8 septembar 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKDBroj 182 8 septembar 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

59dinara

DIJETA SA HLEBOM

PAZITE [TA PIJETEKalorije ulaze i na slam~icu

97

72

21

75

52

00

92

81

00

KRIŠKI DNEVNO

Alergiegraveni na ambroziju

za 8 nedelja oslabite 9 kgSELIDBA BEZ STRESA

Kako dadopuniteKUĆNI

BUDŽET

Savet

PRIRODNIH NA^INAZA LICE BEZ BORA7

IVOTNA PRAVILAUSPE[NIH ENA

Slatka romantika

KRIŠKI DNEVNOKRIŠKI DNEVNOKRIŠKI DNEVNOza 8 nedelja oslabite 9 kgza 8 nedelja oslabite 9 kg12

Paulina je završila nekoliko fakulteta i doktorirala 45 godina je živela s domorodačkim australijskim narodom i iz ličnog iskustva korisnicima Dnevnog boravka prenosi verodostojne podatke o Aboridžinima o njihovom načinu života kulturi slikarstvu muzici obrazovanju i zdravlju

16 7 SEPTEMBAR 2017

7 SEPTEMBAR 2017 17

18 7 SEPTEMBAR 2017

197 SEPTEMBAR 2017

Proteklih dana na Trgu slobode snimane su ma-sovne scene budućeg ru-skog serijala bdquoAmbasa-dardquo Kako smo saznali na snimanju radi se o seriji koja će ličiti na svetski

špijunski bestseler bdquoBornov identitetrdquo Roberta Ladlama po kom je snimljena istoimena filmska trilogija u režiji Daga Limana

Na snimanju je učestvovalo oko 300 statista koji su bili na proslavi 16 godine Dana državnosti izmišljene ruske zemlje Kaledonije Na trgu su bile postavljene tezge masa ljudi je šetala a među nji-ma su bili i animatori pajaci folklorna grupa jedan poni i dva policijska konja Pored scena sa statistima koje su bile potpuno vesele i razdragane u sveča-nom ambijentu drugog dana snimani su i akcioni kadrovi s jednim od ruskih glumaca

Za slučajne prolaznike naročito za tu-riste bilo je pravo iznenađenje i atrak-cija da posmatraju kako na trgu ispred tržnog centra bdquoApolordquo u improvizova-nom kafiću hapse mladića koji je dotad u opuštenoj situaciji sedeo s devojkom pio piće i razgovarao Osim na ovoj lo-kaciji prethodnih dana u Novom Sadu su snimljeni kadrovi i u Dunavskoj ulici a pre toga filmadžije su radile i u centru Sremskih Karlovaca Ekipa serijala seli se u Pančevo gde nastavlja rad

Sredinom avgusta serija bdquoAmbasadardquo snimana je na Dorćolu u Višnjićevoj i Si-minoj ulici kao i u dvorištu zgrade u Ni-kole Spasića Pre dolaska u našu zemlju ruska filmska ekipa snimala je nekoliko meseci u Rusiji i kako smo saznali tamo je snimljeno 75 odsto materijala i to u enterijeru a kod nas se radi isključivo eksterijer

Serija se radi u rusko-srpskoj kopro-dukciji a kod nas je snimanje organi-zovala producentska kuća bdquoArchangel Studiordquo iz Beograda osnivača Miloša Bi-kovića i Miodraga Radonjića s ciljem da se promovišu kulturne veze između Ru-sije i Srbije kroz kinematografska i televi-zijska ostvarenja U Srbiji su na projektu angažovani glumci uglavnom iz Rusije Vitalij Kiscenko Viktorija Tolstogano-va Anton Kuznjecov Ekatarina Volkova i Aleksandar Versinin ali su zastupljeni i domaći glumci Nebojša Milovanović Nenad Maričić i Vaja Dujović

Ruski triler u Novom Sadu

Novosadski reporter na snimanju serije bdquoAmbasadardquo

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

Policija tokom septembra tradi-cionalno pojačava kontrolu sa-obraćaja u blizini svih škola u Srbiji kako bi sve vozače upo-zorila na početak nove škol-ske godine i mališane koji prvi put polaze u školu Podsetimo

odmah vozače da je i prema starom Zakonu o bezbednosti u saobraćaju u zonama škola naj-veća dozvoljena brzina bila 30 kilometara na sat Pored toga nov zakon predviđa da pešački prelazi pored škola budu zaštićeni ogradama i obeleženi dodatnom signalizacijom

Dvostruka pomoć S početkom nove školske godine i novosadski saobraćajni po-licajci zajedno s kolegama opšte nadležnosti otpočeli su akciju pojačane kontrole i reguli-sanja saobraćaja na putevima i ulicama u zo-nama sa školama

ndash Saobraćajci će u vreme kada deca dolaze i vraćaju se iz škole biti na raskrsnicama u bli-

zini osnovnih škola Najugroženiji su najmla-đi sugrađani pogotovo oni koji polaze u prvi razred i njima treba posvetiti najviše pažnje Prvenstveno to važi za bezbedan prelaz pre-ko kolovoza ali policajci im govore i kako da najbrže i najbezbednije dođu do odredišta Naša akcija trajaće tokom celog septembra ali ako bude potrebeno možemo je i produžiti Ne treba posebno isticati da će svi vozači koji prekorače brzinu ili načine drugi prekršaj biti pod udarom represivnih mera ndash ističe zamenik

komandira Saobraćajne policijske ispostave bdquoZapadrdquo PU Novi Sad Milan Dražić

Pored toga što pružaju pomoć na trotoari-ma i raskrsnicama policajci ovih dana pose-ćuju učenike u školama i drže im predavanja o bezbednosti u saobraćaju Da bi deca bila još zaštićenija u blizini novosadskih škola policija je u avgustu ispitala kakvo je stanje horizon-talne i vertikalne signalizacije dok se Grad Novi Sad pobrinuo da zebre budu osvežene novom bojom

Opasnosti vrebaju Bezbednost je jed-na od obaveznih tema u novosadskoj Srednjoj medicinskoj školi bdquoSveti Arhangelrdquo a u sep-tembru je u prvom planu saobraćaj

ndash Prvi časovi odeljenskog starešine u svim našim odeljenjima posvećeni su objašnjenjima i uputstvima koja dajemo našim učenicima u vezi s njihovom bezbednošću u saobraćaju Nalazimo se na Trgu Marije Trandafil u sta-rom delu grada gde su uglavnom jednosmer-

20

Autor Miloš Dukić

Prvi časovi odeljenskog starešine u svim našim odeljenjima posvećeni su objašnjenjima i uputstvima koja dajemo učenicima u vezi s njihovom bezbednošću u saobraćajuIris Petrović

7 SEPTEMBAR 2017

Pored toga što pružaju pomoć na trotoarima i raskrsnicama policajci ovih dana učenicima u školama drže predavanja o bezbednosti u saobraćaju

Septembar ndash mesec bezbednosti učenika u saobraćaju

Veliko iStražiVanje noVoSaDSkog rePortera kakva je bezbednost u novosadskim školama

21

ne ulice ali bez obzira na to učenici treba da budu oprezni Svi znamo koliko su deca ži-vahna u tim godinama a relativno slabiji sa-obraćaj nego u drugim delovima grada može da ih zavara i opusti Pored toga decu upo-zoravamo da je pored nas parkiralište i da s njega uvek može iznenada izaći vozilo Uz ta detaljna upustva na čosovima svaki nastav-nik na kraju školskog dana po završetku časa upozori učenike da pažljivo izađu iz škole i isto tako prelaze ulice do kuće ndash ističe direktorka Iris Petrović

Pored nastavnika roditelji takođe mora-ju brinuti o bezbednosti dece svakako naju-groženijih učesnika u saobraćaju Od kuće do škole i u povratku novosadski mališani često prolaze više ulica i semafora od onih na peri-feriji grada pa sve do najopterećenijih kao što je raskrsnica kod Futoške pijace

Levo pa desno Pravila ponašanja u sao-braćaju znaju se već decenijama ali nikad nije loše ponovo ih čuti pogotovo što ima i novih koja su donele moderne tehnologije Koliko je to važno dovoljno govori podatak da su naši mališani dva i po puta ugroženiji u saobraćaju od vršnjaka u Švedskoj a dvaput su ugroženi-ji od proseka zemalja Evropske unije Takve rezultate dala je opširna analiza a kao bitan parametar uzet je podatak o broju stradale i povređene dece u saobraćaju na milion sta-novnika

Pritom treba imati na umu da sva objaš-njenja i upozorenja odraslih malo vrede ako deca vide da se odrasli ponašaju drugačije od onog kako pričaju A uz ona o zelenom svetlu na semaforu i obeleženom pešačkom prela-zu deci treba posebno reći da uvek prvo po-gledaju levo pa zatim desno i da ulicu pređu samo ako su vozila daleko Ako nisu treba da sačekaju da sva vozila prođu i nikada ne smeju pretrčavati na drugu stranu Posebno imajte na umu da deca mlađa od 12 godina nedovolj-no dobro procenjuju udaljenost automobila i vreme koje im je potrebno da pređu ulicu a uz to su im pažnja i periferni vid slabiji nego kod odraslih

Bez slušalica i mobilnih Kada pored kolovoza nema trotoara hoda se levom stra-nom ulice dok je na trotoaru sasvim suprotno ndash ide se desnom stranom Posebno treba po-navljati mališanima da ne stavljaju slušalice u uši dok su na ulici i da ne koriste se mobilni dok prelaze na drugu stranu kolovoza

I za male bicikliste vrede mnoga upozore-nja

ndash Kaciga u vožnji je obavezna duga kosa se vezuje da ne pada u oči nema utrkivanja s dru-gim biciklistima obuća ne sme biti previše ko-motna da ne bi spala dok se okreću pedale ne vozi se ni sa širokim nogavicama niti noću i po magli treba izbegavati ulice s gustim sao-braćajem a po nepoznatim ulicama se ne juri već vozi pažljivije

Barijere uz elektronsku identifi-kaciju Uz saobraćaj Grad Novi Sad brine i o ukupnoj bezbednosti učenika Povodom početka školske godine i prezentacije projek-

ta postavljanja tehničkih barijera za ulazak u školska dvorišta uz elektronsku identifikaciju član Gradskog veća zadužen za obrazovanje mr Vladimir Jelić posetio je Osnovnu školu bdquoŽarko Zrenjaninrdquo To je prva novosadska ško-la s takvom barijerom

ndash Nastavlja se trend povećanja broja učeni-ka prvog razreda u Novom Sadu a ove godine ih je 300 više nego lane Sve osnovne i sred-nje škole spremne su za rad i danas su kre-nule s redovnom nastavom Bezbednost dece biće prioritet i ove školske godine Statistike su pokazale da se slučajevi vršnjačkog nasi-lja najčešće dešavaju u školskom dvorištu a učesnici nisu učenici škole Uvođenjem teh-ničke barijere želimo da sprečimo ulazak u dvorište onima kojima tu nije mesto U škol-sko dvorište moći će da uđu samo učenici koji imaju identifikacionu karticu i na ovaj način

očekujemo da će se smanjiti stopa vršnjačkog nasilja Ukoliko ovaj pilot-projekat pokaže do-bre rezultate biće primenjen i na druge škole ndash rekao je Jelić

Kako je rekao na insistiranje gradonačel-nika školska dvorišta biće otvorena posle na-stave za sve građane koji su se i dosad bavili sportom

Kokos kocke sa borovnicama Američka pita sa ribizlama Penasti kolač sa grožđem

Broj 7 Godina VII 50 dinara CG 075 EUR BiH 150 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

POSLASTICE SA VOĆEM

9 772217 55201 6

Knedle sa šljivama

Slana i slatkaZimnica

Projekat Stanje bezbednosti učenika u novosadskim školama

sufinansiran iz budžeta Republike Srbije ndash Ministarstva kulture

i informisanja uz obaveznu napomenu Stavovi izneti u tekstu

nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

7 SEPTEMBAR 2017

22 7 SEPTEMBAR 2017

Драги суграђани

Молимо вас да на време плаћате рачуне за грејање и тако обезбедите топлину својих домова током зимских дана

Само заједничким одговорним понашањем можемо унапредити квалитет становања a нашем Новом Саду осигурати место у друштву уређених европских градова

Захваљујемо се свим Новосађанима који су препознали значај несметаног функционисања комуналног система и редовним измирењем својих обавеза омогућили нашем граду да се развија и иде путем свеопштег напретка

Ваша Новосадска топлана

nsreporterrs

237 SEPTEMBAR 2017

U Galeriji Matice srpske otvorena je izložba bdquoPeđa Đaković ndash 30 godina

stvaralaštvardquo i trajaće do 24 septembra Posebno mesto u opusu ovog umetnika zauzimaju slike i crteži posvećeni stra-dalničkim podvizima srpske vojske u Pr-vom svetskom ratu golgoti srpskih isto-

rijskih zbivanja herojskom i nadljudskom ali i žrtvi kao civilizacijskom uzusu Đa-ković je izlagao Češkoj SAD Nemačkoj Holandiji Španiji Engleskoj Dobitnik je više nagrada bdquoTerezinrdquo glavna nagrada (1986) Prva nagrada Akademije likov-nih umetnosti u Pragu (1988) Specijalna

nagrada za slikarstvo praške Akademi-je umetnosti bdquoMasarikrdquo (1995) nagra-da bdquoSalvador Dalirdquo za slikarstvo (1996) Nagrada za slikarstvo Evropskog kruga Franca Kafke (1997) Njegova dela nalaze se u značajnim umetničkim kolekcijama širom sveta

Izložba Peđe Đakovića u Galeriji Matice srpske

Privredna komora Vojvodine poslednje dve nedelje imala je mnogobrojne aktivnosti naročito u obla-sti međuregionalne saradnje Tako je predsednika PKV-a Boška Vučurevića i zamenika generalnog sekretara Bojanu Miljuš ugostio predsednik Pe-čujsko-baranjske trgovinsko-privredne komore dr Tamaš Šikfei sa saradnicima Na sastanku je do-

govoreno uspostavljanje saradnje između dveju komora naročito u oblasti poljoprivrede i turizma Saradnja će obuhvatiti i ostale grane privrede i to zajedničkim radom na različitim projektima ali i nastupanjem na raznim sajmovima i manifestacijama

Predsednik Vučurević pozvao je delegaciju pečujske komore da poseti PKV i predstojeći Sajam turizma u Novom Sadu što je sa za-dovoljstvom prihvaćeno Tom prilikom Vučurević je dao intervju dr Predragu Mandiću iz Srpske redakcije Mađarskog radija u Pečuju

ndash Mađarska je dobar primer razvoja banjskog turizma ne samo u našem regionu već u celoj Evropi Vezuje nas kompatibilnost dveju privreda ndash voćarstvo vinarstvo i ratarstvo zatim metalska indu-strija turizam Kako je Mađarska već dosta dugo u EU iskustvo koje imaju županija Baranja i Pečuj biće vrlo značajno za naše pri-vrednike ndash istakao je Vučurević

U organizaciji PKV-a i Privredne komore županije Čongrad u Segedinu održan je Mađarsko-srpski poslovno-turistički forum Delegaciju PKV-a činili su predstavnici Turističke organizacije Voj-vodine turističkih organizacija lokalnih samouprava turističkih agencija smeštajnih kapaciteta vinara i salašara i JP za upravljanje putničkim pristaništem i marinom bdquoApatinrdquo Prisutne su pozdra-vili predsednik PK Čongrad Pal Nemeši zamenik gradonačelnika Segedina dr Laslo Šoljmoš i ambasador Republike Srbije u Mađar-skoj Rade Drobac

ndash U Mađarskoj se nedovoljno zna o Srbiji i njenim turističkim potencijalima i zbog toga je važno da se radi na međusobnom po-vezivanju turističkih agencija ndash rekao je Drobac

Miljušova je istakla da PKV i Trgovinsko-industrijska komora županije Čongrad imaju tradicionalno dugogodišnju dobru sarad-nju

ndash Ukupna privredna saradnja s Mađarskom poslednjih godina neprekidno raste s blažim oscilacijama Prošle godine robna raz-mena s Mađarskom povećana je za 61 odsto Od januara do juna ove godine premašeni su polugodišnji rezultati robne razmene za prošlu godinu pa očekujemo da će i 2017 biti tako

U Gornjoj Radgoni u Sloveniji održan je 55 Međunarodni poljo-privredno-prehrambeni sajam bdquoAgrardquo gde je predstavljen sistem zaštite i promocije poljoprivredno-prehrambenih proizvoda a sa-jam je pratila sekretarka Udruženja poljoprivrede PKV-a Jelena Drobnjak

Privredna komora Vojvodine bila je domaćin delegaciji Depar-tmana Val Doaz u Francuskoj koja je bila s predstavnicima Grada Novog Sada

ndash Regionalna saradnja jedna je od ključnih aktivnosti PKV-a jer se na taj način otvaraju nova tržišta i povezuju privredni subjekti ndash istakao je Vučurević

Francuzi su bili vrlo zadovoljni prijemom u PKV-u i najavili su da postoji prostor za saradnju kako s Gradom tako i sa PKV-om i Po-krajinom Potpredsednik Privredne komore Departmana Val Doaz Kristof Mašar predložio je da se ozvaniči saradnja između dveju komora što je predsednik Vučurević sa zadovoljstvom prihvatio U razgovoru je istaknuta i mogućnost dolaska potencijalnih fran-cuskih investitora u Srbiju odnosno u AP Vojvodinu

PKV najavljuje i Srpsko-mađarski poslovno-turistički forum u okviru bdquoDana Vojvodine u Budimpeštirdquo koji će biti održani u Amba-sadi Republike Srbije 15 septembra u organizaciji PKV-a Ambasade RS u Mađarskoj Mađarsko-srpskog poslovnog saveta i Turističke organizacije Vojvodine PKV će kao svoje počasne goste pozvati predstavnike Privredne komore županije Čongrad i Pečujsko-ba-ranjske trgovinsko-privredne komore

Dani Vojvodine u Pešti 15 septembraBogata međuregionalna aktivnost Privredne komore Vojvodine

24

historia magistra vitae est

7 SEPTEMBAR 2017

Put za Montevideo PeroM novinara bdquoilustrovanog vreMenardquo iz 1930 godine

U orahovoj ljUsci na

sredozemnom morU

VeličanstVena sVetska izložba u barseloni s paViljonima najraznoVrsnijih stiloVa počeV

od danske seoske kuće do modernističkog jugosloVenskog paViljona od drVeta zaoštraVala je

sliku o saVršenom dopunjaVanju kulture i prirode

Pre 87 leta fudbalska reprezentacija Kra-ljevine Jugoslavije na prvom Svetskom prvenstvu u fudbalu u Montevideu osvo-jila je četvrto mesto

prema zvaničnim podacima Fife Po-znato je da utakmica za treće mesto nije igrana pa je tek 1986 godine od-lučeno da su Amerikanci uzeli bron-zu jer su imali bolju gol-razliku od Jugoslovena

Bronza je naša Međutim no-vosadski advokat Kosta Hadži sin vođe puta naših igrača u Urugvaj dr Koste Hadžija tvrdi da smo bili treći i kao dokaz prilaže ono što Ameri-kanci nemaju ndash bronzanu medalju sa Svetskog prvenstva u Urugvaju 1930 godine

ndash U oba polufinala rezultat je bio neverovatan ndash 6 1 Mi smo izgubili od Urugvaja a SAD od Argentine Po-tom je u finalu pobedio domaćin i po-stao svetski prvak Zbog nedostatka novca utakmica za bronzanu medalju nije ni odigrana pa je po tadašnjim pravilima nama pripalo treće mesto jer smo u polufinalu izgubili od ka-snijeg pobednika prvenstva Zato je moj otac doneo bronzanu medalju jednu jedinu jer za igrače i trenere

257 SEPTEMBAR 2017

nisu ni napravljene Otac je doneo i bedž s natpisom bdquodelegatordquo a oboje je dobio kao vođa puta naše fudbalske ekspedicije ndash kaže Hadži

Neviđena lakrdija Sva tadaš-nja jugoslovenska štampa prenela je konačne rezultate iz Urugvaja i lepo se može videti tabela na kojoj smo treći a Amerikanci četvrti

Podsetimo se ukratko tih dana Na prvenstvu je bilo 12 reprezentacija podeljenih u četiri grupe Pobedili smo Brazil i Boliviju i na veliko izne-nađenje prošli u polufinale

Tamo je usledila katastrofa ali kako Na stadionu Sentanario pove-li smo sa 1 0 pogotkom Đorđa Vuja-dinovića a zatim glavni igrač posta-je brazilski sudija Almeida Priznaje Urugvajcima dva neregularna gola a onaj za 2 1 tolika je lakrdija da se na nju javnost podseti uoči svakog svet-skog prvenstva kao potpuno nevero-vatne fudbalske epizode poput one s pravim pravcatim ratom iz 1969 go-dine između Hondurasa i Salvadora koji je izbio zbog kvalifikacijske uta-kmice za svetsko prvenstvo

Dupli pas s policajcem Naime nakon lošeg napada domaćina lopta je izašla u gol-aut i doskakutala do nogu lokalnog policajca Za fudbalom je krenuo naš golman Jakšić koga su novinari u Montevideu zbog sjajnih odbrana u prvim susretima već pro-zvali El Gran Milovan Umesto da loptu preda Jakšiću policajac je na zaprepašćenje naših reprezentativaca i buran smeh odobravanja gledalaca dodaje svom igraču Anselmu Kaže-mo igraču jer bi ipak bilo preterano ga nazovemo policajčevim saigračem mada se u stvarnosti tako zbilo

Anselmo se verovatno jedini na te-renu nije zbunio već je poslao lop-tu u prazan gol Nikakva uveravanja naših igrača nisu pomogla sudija je pokazao na centar Almeida se nije na tome zaustavio ubrzo je poništio čist gol našim igračima i oni su shva-tili da je utakmica rešena mnogo pre nego što su istrčali na teren Uosta-lom posle se po Montevideu manje-više javno pričalo da je Almeida dobio 500 dolara da sudi u korist domaćina što mu je bilo dovoljno da kupi dobar automobil

Bojkot reprezentacije Bilo kako bilo ni Jugoslavija ni Srbija nikad nisu bile uspešnije na svet-skim fudbalskim prvenstvima posle ovog A poznato je da su na put preko Atlantskog okeana krenuli samo igra-či beogradskih klubova Jugoslavije BSK-a i BASK-a te trojica fudbalera iz francuskih klubova jer su fudbalski podsavezi Zagreba Splita Sarajeva i

Subotice bojkotovali reprezentaciju O pripremama za Svetsko prven-

stvo u Urugvaju i samom nastupu na-ših igrača snimljeni su serija i film a mi vam donosimo autentičnu novi-narsku reportažu s putovanja brodom od Francuske do Brazila Objavljena je u beogradskom časopisu Ilustrova-no vreme u broju od 4 jula 1930 go-dine ali nažalost ime autora teksta ni fotografija nije navedeno

Prisna i svoja Orahova ljuska u kojoj se naša fudbalska ekipa 20 juna iz Marselja otisnula na daleki prekoo-keanski put za Južnu Ameriku i nije bila tako mala ndash počinje tekst u Ilu-strovanom vremenu

ndash Ljuska se zvala bdquoFloridardquo rađena je 1926 godine u čuvenom francu-skom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne dužine od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo ljuska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad mor-skog dna Ugodna sa svojim spratnim kabinama divnim salonima i trpeza-rijama bdquoFloridardquo nam je ubrzo posta-la nekako prisna i gotovo svoja ndash pisao je novinar Ilustrovanog vremena

Mali izvlači velikog Na njoj smo našli naše večite prijatelje Fran-cuze

ndash Od prvih momenata prema mla-dim jugoslovenskim sportistima izaš-

bdquoFloridardquo je rađena 1926 u čuvenom fran-cuskom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne duži-ne od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo lju-ska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad morskog dna

li su sa svojom poznatom prostosr-dačnošću i otvorenim simpatijama Naš generalni konzul u Marselju Adžemović s Mirkovićem pozdravio nas je na brodu i kao stari moreplo-vac svojim pričama prosto raspalio želju da se otisnemo na veliku baru Otisnuli smo se oko pet sati posle podne iz marseljske luke ali nismo bili sami Pratila su nas dva brodića jedan spreda a drugi pozadi cimali su nas i naprezali dok našu bdquoFloridurdquo nisu izvukli iz čitave gužve brodova Uostalom to je sudbina svih velikih ndash da ih mali izvlače na čistinu

Zaplovili smo ubrzo po širokom staklastoplavom Sredozemnom moru i gledali kako se velika i hučna luka Marselja gubi u izmaglici

ndash Našu ekipu činili su igrači Jak-šić Ivković i Hrnjiček iz ekipe Soko Spasojević i Đokić iz Jugoslavije Mihajlović Stojanović Tomić in-ženjer Arsenijević B Marjanović Tirnanić Vujadinović i Najdanović iz BSK-a Sekulić iz pariskog klu-ba Franse Stefanović i Ivica Bek iz francuskog Seta kao i vođe puta dr Andrejević Kosta Hadži i inženjer Simonović Dopisnik Bora Jovano-vić našu četu uvećao je na brojnu snagu od 21

Prema Gibraltaru Razuzuri-li smo se i prvu noć na brodu pres-pavali kao zaklani posle trodnevnog drmusanja po vozovima

ndash Prvo jutro nas je dovelo u Barse-lonu Svi su impresionirani lepotom toplog španskog grada Veliki au-tobus za dva sata jurnjave pokazao nam je kao u kakvom filmu sve zna-menitosti ovog najlepšeg grada na Sredozemlju Veličanstvena Svetska izložba s paviljonima najraznovrsni-jih stilova počev od danske seoske kuće do modernističkog jugosloven-skog paviljona od drveta zaoštravala je sliku o savršenom dopunjavanju kulture i prirode

Ispraćeni igrom andaluske tem-peramente grupe otisnuli smo se u podne od ovog prvog pristaništa i uskoro je bdquoFloridardquo zaplovila pre-ma Gibraltaru ostavljajući živopisni španski grad da sagoreva u svojim vrelim podnevnim bojama

Kraj u sledećem broju

26 7 SEPTEMBAR 2017

INTERVJU

Dr Mirjana Radanović je docent na Departmanu za hemiju biohemiju i zašti-tu životne sredine Prirod-no-matematičkog fakulte-ta Univerziteta u Novom Sadu U naučnoistraživač-

kom radu bavi se sintezom fizičko-hemij-skom i strukturnom karakterizacijom kom-pleksa prelaznih metala s biološki aktivnim Šifovim bazama

Član je Srpskog hemijskog društva Srp-skog kristalografskog društva Evropske kristalografske asocijacije i Kluba mladih hemičara Srbije kao i marketinškog tima departmana i učestvovala je na gotovo svim manifestacijama promocije departmana i fakulteta Za uspeh u promociji PMF-a 2013 godine dobila je nagradu bdquoPMF ndash to sam jardquo

Grupa bdquoKristalografrdquo bavi se reng-denskom strukturnom analizom biološki aktivnih molekula koristeći kao osnovnu metodu difrakciju x-zraka na monokri-

stalu Šta je vaše konkretno polje istra-živanja

ndash Jedinjenja koja ispitujemo pripadaju različitim klasama te mogu imati i veo-ma raznoliku potencijalnu primenu Kao najinteresantnije grupe jedinjenja izdvo-jila bih komplekse metala kao potenci-jalne citostatike lekove protiv dijabete-snih komplikacija katalizatore u važnim organskim reakcijama PLED materija-le zatim steroide razne antioksidanse i sl Najjednostavnije rečeno mi pomo-ću difrakcije x-zraka na monokristalnom uzorku dobijamo njegov otisak prsta na osnovu kojeg generišemo informacije o prostornom rasporedu atoma u tom kri-stalu tj njegovu strukturu

Šta očekujete od istraživanjandash Kao što je to u nauci uvek slučaj nijedna

disciplina iako samostalna ne funkcioniše zasebno Zato je kristalografija neraskidivo povezana s hemijom fizikom mineralogi-jom mikrobiologijom medicinom itd Put jednog našeg istraživanja počinje od sinteze

željenog jedinjenja na čemu radi hemičar sintetičar Neretko se dešava da korišćeni sintetski put ne rezultuje nastajanjem oče-kivanog jedinjenja pa ukoliko se radi o kri-stalnom proizvodu upravo su kristalografi ti koji nesumnjivo rešavaju dilemu o tome šta je dobijeno Nakon sinteze sledi fizičko-hemijska karakterizacija dobijenog proizvo-da reakcije (elementalna spektroskopska elektrohemijska analiza i slično) te kao kru-na rendgenska strukturna analiza

To je kraj tog istraživanja odnosno ispitivanja

ndash Ne Okarakterisano jedinjenje putuje i dalje na razna biološka ispitivanja ispitiva-nja optičkih svojstava i sličnog Kako naša ispitivanja imaju fundamentalan karakter ono što mi očekujemo kao krajnji ishod ne mora da predstavlja i kraj mogućnosti pri-mene nekog jedinjenja Jer ako malo bolje pogledamo većina velikih otkrića je slučaj-na te razni širokoprimenjivani lekovi nisu sintetisani u svrhe u kojima su se pokazali kao najefikasniji

Cisplatina najčešće korišćen Citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks platine ima antitumorsko dejstvo

Većina velikih otkrića je slučajna

U sUsret Noći istražiVačadoc dr Mirjana Radanović sa PMF-a

277 SEPTEMBAR 2017

Koliko su vaša ispitivanja aktuelna i važna u svetu nauke odnosno kod nas

ndash Svako novo jedinjenje je važno jer ne-kad ne možemo ni naslutiti koliku moć kri-je Na primer cisplatina najčešće korišćen citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks pla-tine ima antitumorsko dejstvo Određivanje strukture ovog kompleksa pomoglo je u da-ljem dizajniranju novih citostatika koji će imati širi spektar delovanja i manju toksič-nost Ovi ciljevi nažalost još nisu potpuno ostvareni ali ako uzmemo u obzir složenost pomenutih istraživanja jasno je da u ovoj oblasti ima još mnogo nepoznanica čije ra-zumevanje iziskuje vreme

Koje su vaše naučne i poslovne am-bicije

ndash Pre par godina počeli smo da sarađu-jemo s kolegama s Instituta za fiziku u Ze-munu i Instituta bdquoDemokritosrdquo u Atini koji ispituju optičke osobine kompleksnih jedi-njenja koja mi sintetišemo i strukturno ka-rakterišemo Neka su se izdvojila kao veo-ma interesantna za primenu u oblasti PLED materijala Volela bih da proširimo i učvr-stimo ovu saradnju u okviru nekog među-narodnog projekta Uz to volim da verujem da će nas naši rezultati nadživeti i možda će neki od njih nekome u dalekoj budućnosti mnogo više koristiti nego nama sada Kao što umetnici žive kroz svoja dela možemo i mi svoje kristale posmatrati kao umetnič-ku tvorevinu

Kakva je situacija u Srbijindash Kod nas su fundamentalna istraživanja

u senci onoga što brzo dobija primenu Ži-vimo u takvim uslovima da mislimo da su nam potrebni instant rezultati da se od sva-kog otkrića očekuje da baš ono bude epo-halno Zato se važno i aktuelno često ne podudaraju

U kakvim uslovima radite ndash Trenutno na Prirodno-matematičkom

fakultetu u Novom Sadu već deset godina uspešno radi difraktometar Gemini S Ovaj uređaj može koristiti rendgensko zračenje dveju različitih talasnih dužina koje se ge-nerišu s dve rendgenske cevi (bakarnom i molibdenskom anodom) i detektor novije generacije Uzorci se montiraju na četvo-roosni goniometarski sistem koji obezbe-đuje orijentaciju uzoraka u širokom opsegu uglova Po potrebi moguće je snimanje na niskim temperaturama (do ndash180 degC) koje se postižu posebnim dodatkom koji mlaz tečnog azota usmerava na uzorak Snimanje na niskim temperaturama pogodno je zbog smanjenih oscilacija atoma u kristalnoj re-šetki što rezultuje tačnijim određivanjem strukture Svojim karakteristikama ovaj uređaj zadovoljava naše potrebe Dosad je grupa objavila preko 100 radova u visoko-citiranim naučnim časopisima Ipak ovo je jedini ovakav uređaj u Srbiji a zbog ograni-čenih materijalnih sredstava teško je obučiti nove ljude za rad na njemu

Kakvi su rezultati rada na tom ure-đaju

ndash Zadovoljni smo rezultatima koje smo

dosad postigli ali se nadam da će u skoroj budućnosti difraktometar Gemini S dobiti više pažnje što nesumnjivo zaslužuje pa ćemo moći da povećamo broj ljudi osposo-bljenih za rad u ovoj oblasti Takođe nije re-šeno pitanje održavanja uređaja kako zbog visoke cene servisa tako i zbog vrlo kompli-kovanih procedura oko tendera za nabavku rezervnih delova Ipak zasad smo sopstve-nim snagama uspevali da uređaj održimo u operativnom stanju

Kakva je situacija na vašem fakul-tetu u poređenju s onima u regionu pa i u Evropi

ndash Ne bi bilo pošteno upoređivati uslove kod nas i u zemljama koje daleko više sred-stava izdvajaju za nauku Imamo laboratori-je koje su opremljene vrhunskim uređajima ali postoje i one koje jedva funkcionišu time što imaju tako da gledajući prosek nismo u zavidnoj poziciji Ipak naši istraživači do-kazuju svoju izuzetnost time što i pored lošeg generalnog stanja u zemlji svojim re-zultatima često mogu da pariraju vodećim evropskim naučnim centrima

Da li mladi naučnici u inostranstvo odlaze zbog lošijih uslova za istraživa-nja

ndash Najčešće je tako Mada svi su postali nestrpljivi kada je uspeh u pitanju a nauka zahteva dosta odricanja i strpljenja Pored toga školujemo previše ljudi za nepostoje-ća radna mesta Na univerzitetu je da obu-či kadar ali neko drugi treba da ih zaposli Univerzitet sjajno odradi svoj deo a jedan od dokaza za to upravo je uspeh ljudi koji odu u inostranstvo Kad oni čiji je zadatak briga o radnim mestima odrade svoj deo po-sla mladi naučnici će ostati u zemlji Ipak moramo racionalno sagledati situaciju u ko-joj živimo pa u skladu s tim postaviti svoja očekivanja

Da li su uslovi najvažniji ili ono što naučnik zna kakva mu je intuicija koli-ko je uporan

ndash Uslovi su važni ali je ljudski faktor krucijalan Jer i kada nema uslova neko ih stvori Taj neko mora biti stručan i istrajan u svojoj nameri pa će i uspeh stići Pored toga u istraživanju se ne smemo slepo drža-ti jednog pravca već uvek treba sagledavati nove mogućnosti koje nas često iznenade

Svedoci smo velikog odliva mozgova šta učiniti da se to zaustavi i čak preu-smeri u pravcu Srbije

ndash Jedno je sprečiti odlazak mladih struč-njaka a sasvim drugo je nadati se prilivu ukoliko pod prilivom smatrate povratak onih koji su već otišli Za ovo drugo nisam sigurna da je uopšte moguće u neko dogled-no vreme Prvo moramo dati mladima šan-su da ostanu u svojoj zemlji i u njoj da se ostvare jer ovako dajemo inostranstvu ve-oma kvalitetne poklone

Kako to učinitindash Trebalo bi uspostaviti bolju povezanost

između istraživača na univerzitetima i onih u istraživačkim centrima jer se za mnogo analiza uzorci šalju u inostranstvo iako postoje uslovi u Srbiji za tako nešto Zbog

toga i ljudi teže odlasku Naravno svi te-žimo međunarodnim projektima i vezama sa svetskim univerzitetima i istraživačkim centrima To doprinosi da naš fakultet bude prepoznat u svetu ali te veze treba koristiti za obuku mladih koji će se vratiti u Srbiju a neće ostati tamo

Imate li konkretnih ideja kako spre-čiti prevelik odlazak u inostranstvo jer je jasno da neće svi ostati u zemlji

ndash Pod uslovom da se akredituju progra-mi koji imaju realne šanse da iznedre struč-njake koji se mogu zaposliti smanjio bi se broj onih koji odlaze iz Srbije U situaciji u kojoj je naša država sada fundamentalna ispitivanja na moju veliku žalost nisu pre-poznata kao biznis u koji vredi ulagati Zbog toga i ne očekujem veći broj novih radnih mesta za istraživače u oblastima koje ona obuhvataju O ostalim oblastima ne mogu da sudim jer nemam dovoljno informacija a mi prirodnjaci volimo da imamo čvrstu potporu za svaku tvrdnju

Na koji način deci i mladima može-mo približiti nauku

ndash Kažu da su deca nestašna nemirna svašta im pada na pamet I moja su takva samo što mislim da to nije nestašluk već radoznalost i istraživački duh koji moramo negovati A grešimo kada se trudimo da to iskorenimo Kada naučimo da im u detinj-stvu nauku približimo kao nešto opipljivo i zamislivo te postepeno objašnjavamo ap-straktne i njima daleke stvari lakše će biti i u školi Sve formule i jednačine neće ne-minovno nositi sa sobom i pitanje ndash zašto ovo moram da učim Umesto toga pred-stavljaće pojašnjenje već poznatog ogleda već viđenog ili opisanog fenomena Kada ta deca odrastu biće im prirodno da odaberu bavljenje naukom

Kakvi su vaši planovi u narednih de-set godina

ndash Vidim se na istom ovom mestu gde sam i sada samo s višim zvanjem i bogatijim isku-stvom i bibliografijom Pošto volim da se bavim istraživačkim radom ali i nastavom ova institucija je pravi izbor za mene

Novosadska Noć istraživača

Osma Noć istraživača u Srbiji biće održana u petak 29 septembra od 16 sati do jedan posle ponoći u tržnom centru BIG i kafiću Starit centra i biće posebno HOT Tema je HOT nauka ndash bilo da je u pita-nju nauka visokih temperatura ili goruće naučne teme Posebna pa-žnja posvećena je našim istraži-vačima koji se bave svetski aktu-elnim istraživanjima i pokušavaju da reše neke od gorućih problema s kojima se čovečanstvo sre-će Predstavnike ovih devet HOT istraživačkih grupa možete uživo upoznati u Noći istraživača ali i primetiti na bilbordima u gradu

28 7 SEPTEMBAR 2017

SPORT

Spuštena je zavesa na 29 Let-njoj univerzijadi održanoj u kineskom Tajpeju Srpski sportisti ostvarili su sjajne rezultate ndash zlatne medalje osvojili su Tijana Bogdano-vić u tekvondu pojedinačno

i ekipno atletičarka Amela Terzić i vater-polisti Od ukupno 28 zemalja učesnica Sr-bija je zauzela odlično deseto mesto Inače na počasno postolje popeli su se sportisti 66 država

Siniša Jasnić je predsednik Univerzitet-skog saveza Srbije naš Novosađanin koji je po povratku kući hvalio naše sportiste

ndash Postaje već poslovično pravilo da naši studenti na univerzijadi izuzetno uspeš-no predstavljaju svoju zemlju Niz od četiri zlatna odličja ovo potvrđuje Tekvondo po-staje sport po kojem nas već prepoznaju u svetu Tijana Bogdanović srebrna s Olim-pijskih igara u Riju sada se pozlatila a eki-pno naše dame bile su takođe najbolje ndash zlat-na medalja i srpska himna pravi su ponos ndash ističe Jasnić

Veoma lepo nam je bilo i kada se Amela

Terzić pozlatila u kraljici sportova na 1500 metara

ndash Ovu trku pratio sam u društvu legen-darnog Karla Luisa i možete zamisliti kako smo se svi osećali a pogotovo Amela i njen trener Rifat Zilkić kada im je Luis čestitao Zaslužili su tu počast i Amela i njen du-

gogodišnji trener iz Novog Pazara Uko-liko sam u nekog verovao da će se pozla-titi i pre početka univerzitetskih igara to su bili vaterpolisti Predvodio ih je ovoga puta Dejan Savić i ubedljivo su trijumfovali upotpunivši tako svoju nisku zlatnih odlič-ja u ovoj deceniji i univerzitetskom posle svetske evropske i olimpijske Vaterpolo je dika srpskog sporta i države cele ndash ka-zao je Jasnić

Naš zlatni vaterpolo tim u kineskom Taj-peju igrao je u sastavu Rističević i Doboža-nov na golu Vico Lazić Jakšić Ranđelović Drašović braća Rašović Subotić Radojević Stojanović i Vasić U finalu pali su Rusi za koje je nastupilo čak šest igrača s nedavno završenog svetskog šampionata u Budim-pešti

Srbija je poslednji put bila zlatna na Uni-verzijadi 2011 godine u Kini a da podse-tim selekcija koja je nastupila u Fukoki u Japanu 1995 godine ostavila je dubok trag u bazenima širom sveta Svi su docnije igrali u A-reprezentaciji i osvajači su me-dalja kako na olimpijadi tako i na mondi-jalima

Šta više reći nego da su i studenti na-stavili zlatni niz pobeda ostalih naših re-prezentativnih selekcija Jedno je sigurno ndash srpski sport sjajno korača ka narednoj olimpijadi koja je na programu 2020 go-dine u Tokiju

Zlatni niZ naših SportiSta na 29 letnjoj univerZijadi

Karl luiS čeStitao ameli terZić

Predsednik Univerzitetskog saveza Srbije dr Siniša Jasnić ponosno se hvali s četiri prva mesta koja su osvojili Tijana Bogdanović

tekvondo pojedinačno i ekipno Amela Terzić i vaterpolistiAutor jovan tanurdžić

Siniša Jasnić

297 SEPTEMBAR 2017

Nakon što su pre mesec dana osvojili 20 Memorijalni turnir Vladimir Franciš-ković u tenisu glavom na pesku Nikola Mitro i Bog-dan Marojević pobedili su i na Devetom prvenstvu

Novog Sada u tenisu glavom na tvrdoj pod-lozi Na Štrandu su se okupile 33 ekipe u pet konkurencija od petlića do veterana

U seniorskoj su Dragan Bankovački i Vu-kašin Kešelj poraženi u finalu sa 2 0 a treće mesto osvojili su Slobodan Simić i Nebojša Budakov Među juniorima pobedili su Ilija Ljubojević i Nebojša Stojšić i takođe sa 2 0 bili bolji od Ivana Blagojevića i Koste Mar-kovića dok su bronzanu medalju uzeli Alek-sandar Kecman i Vukašin Cvejić

U konkurenciji pionira rođenih izme-đu 2002 i 2004 godine slavili su Vukašin Adamović i Miloš Sekulović srebrne meda-lje dobili su Aleksandar Kecman i Vukašin Cvejić a bronzane David Pantić i Aleksa Batos

Najmlađe finale među petlićima mlađim od dvanaest godina uzeli su Nikola Ninkov i Nikola Tarlać pošto su pobedili Dimitrija Kondića i Stefana Lukića dok su treći bili Dušan Jovanović i Maksim Pantić

Turniri u tenisu glavom ne mogu da se zamisle bez novosadskih veterana koji su bili i među osnivačima ovog sporta u na-šem gradu Prvo mesto osvojili su Vladislav Čolić i Vukašin Kešelj nakon što su u finalu bili bolji od Nikole Radojkovića i Miroslava Mirkovića dok su bronzani bili Aleksandar i Vladimir Verlić

Turnir su vodile sudije Dragan Brzak Pe-tar Jovanović i Miodrag Radaković zapisni-čar je bio Petar Bodulić a delegat takmičenja Miograd Radaković Bez obzira na to što su u vreme takmičenja na TV ekranima bili prenosi brojnih sportskih takmičenja pa i nastupi na-ših reprezentacija na evropskim prvenstvima u odbojci i košarci tribine na Štrandu pored Mosta slobode uvek su bile dobro popunjene Organizator turnira Sportsko udruženje tenis glavom namerava da i na zimu organizuje tur-nir u ovom sportu u zatvorenom u čemu oče-kuju pomoć Grada i Gradske uprave za sport i omladinu pošto ovo takmičenje nosi naziv Prvenstvo Novog Sada

Organizatori posebno zahvaljuju JKP bdquoGradsko zelenilordquo koje im je ustupilo te-rene na Štrandu zatim glavnom sponzoru bdquoPositiverdquo kompaniji bdquoVIP Mobile bdquoAdidas Srbijirdquo koja je obezbedila dresove i šortse-ve za takmičare bdquoTrpezi-cateringrdquo i konobi bdquoOrcusrdquo

Mitro i Marojević apsolutni šampioni

Prvenstvo novog sada u tenisu glavom na tvrdoj PodloziAutor Miloš Dukić

30 7 SEPTEMBAR 2017

3124 AVGUST 2017

ISSN 2406-2022

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

10 29 JUN 20177 SEPTEMBAR 2017

aktuelno

Loši meteorološki uslovi su nas usporili ali ne i porazili naše sorte i hibridi neće pokleknuti pred preprekama ndash kaže direktor Jan Turan

Jesenji Dan polja novosad-skog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo na Rimskim šančevima okupi gotovo dve hiljade domaćih i stra-nih posetilaca Institut je na oglednim poljima pri-

kazao ovogodišnje plodove kuku-ruza soje suncokreta šećerne repe ali i sve traženijih alternativnih kul-tura i organske proizvodnje koji su kako smo videli dosta dobro podneli sušu

Gosti iz celog sveta Direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo prof dr Jan Turan istakao je da Dan polja nije samo kratkotrajni susret poslovnih partnera i posetilaca već predstavlja i uvod u buduće dugoroč-ne odnose kao i negovanje postoje-ćih

ndash Izuzetno mi je drago što vidim da je i ova manifestacija odlično po-sećena naši gosti su stigli iz cele Sr-bije i inostranstva Kako nas je ove godine suša usporila ali ne i porazi-la posmatraćemo je kao još jedan u nizu izazova jer naše sorte i hibridi neće pokleknuti pred preprekama Istina je da će urod biti slabiji uku-pno gledano u celoj Srbiji izgubiće-mo oko 600 miliona evra zbog suše Najviše su pretrpeli soja i kukuruz tome su doprinele i ekstremno viso-ke temperature u protekla dva mese-ca Zajedničkim snagama međutim možemo da savladamo sve izazove i dalje uspešno radimo i sarađujemo Verujem da će naredne godine biti plodonosne ndash rekao je Turan

Šta donosi jesen Paor Dragan Medić iz Temerina ima zemlju u Tu-riji

ndash Loša godina bez kiše Za kuku-ruz nepovoljna kao i za soju Sun-cokret je nekako najbolje podneo tu sušu Sve zavisi od parcele do par-cele od domaćina do domaćina i od toga ko je kakvu tehnologiju prime-njivao Mojih dvadeset jutara zamlje kiše nije videla da žito prethodno nije dobro podnelo ne znam kako bismo preživeli Najviše sam pose-jao kukuruza imam i suncokreta ali ga još nisam skinuo Međutim već vidim da će prinosi biti desetkova-ni Kukuruza će biti i šezdeset posto manje nego prošle godine Suncokre-ta sam lane imao četiri i po tone po hektaru a ove godine ne znam hoće li biti i dve

Dragan Marjanović iz Banjana kod Uba kaže da je na Dan polja došao da vidi kako je podneo kukuruz i koje se sorte preporučuju za sledeću go-dinu

ndash Imam 15 hektara pod kukuru-zom a 11 je otišlo u silažu Na ta če-

Jesenji Dan polja novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo

Suša JeSamo JeDan u nizu izazova

autori Petar joksović i Miloš Dukić

29 JUN 20177 SEPTEMBAR 2017 11

tiri za branje imam novu francusku sortu bdquomajsadur 52rdquo u grupi 560 Nas dole suša je žestoko udarila pogoto-vo deo ubske opštine koji se naslanja na šabačku i vladimiračku Suncokret je još i rodio imaću preko dve tone lane je bilo oko tri To je bio rekord A ove 72 dana ni kapi kiše Naši trak-tori su mali 90 odsto na ovu sušu ne mogu ni da tanjiraju ni da oru Sve u svemu urod je prepolovljen Sad me zanima jesenja setva da li ćemo moći da se uskladimo s ovim cenama po-togovo s cenama pšenice

Sve se vidi Svi su mogli da obi-đu autentično uređene štandove i odeljenja istoimenih biljnih kultura s Instituta kao i izložbeni prostor Laboratorije za ispitivanje semena i Laboratorije za zemljište i agroeko-logiju Glavni utisak ipak bila je šet-nja kroz ogledna polja uz komentare stručnjaka odeljenja za strna žita za povrtarstvo i za krmno bilje Tač-no se moglo videti kako je na koju od bezbrojnih sorti i hibrida utica-la suša

Rukovodilac Odeljenja za soju dr Svetlana Balešević Tubić naglasila je da je ova godina bila nepovoljna ali da to za njih nije ništa novo

ndash Naših 136 priznatih sorti soje u Srbiji 155 u inostranstvu od kojih je 31 sorta na evropskoj sortnoj listi go-vore da iza tog uspeha stoji vrhunski tim naučnih radnika i stručnjaka iz Odeljenja za soju Spremni smo da pomognemo i zajedničkim snagama uz vrhunski adaptabilan sortiment soje doprinesemo da se ovako nega-tivni efekti suše i vrelih dana svedu na najmanju moguću meru ndash rekla je Tubićeva

Bez pritužbi na seme Rukovo-dilac Odeljenja za industrijsko bilje dr Vladimir Miklič istakao je da je suncokret zbog svojih morfoloških svojstava daleko bolje podneo sušnu godinu od drugih jarih biljnih vrsta

ndash Prošlogodišnji evropski rekord od 327 tona po hektaru neće se na-žalost ponoviti ove godine ali rod će biti dosta dobar Institut je ove godine jedini na tržištu Srbije po-nudio seme suncokreta tretirano s dva fungicida i insekticidom i time je ostvareno znatno povećanje pro-daje semena kako kod nas tako i u inostranstvu Sad smo među retkim proizvođačima koji nemaju pritužbu na seme ndash napomenuo je Miklič

Kako je istakao šećerna repa može podneti i teške uslove ali se ipak oče-kuje manji prinos nego a prošle go-dine

ndash Srećom prve analize iz naše la-boratorije pokazuju da će sadržaj šećera biti na višem nivou Zato vas

pozivam da pogledate novine koje je Odeljenje za industrijsko bilje pri-premilo kako biste ih sledeće godine probali na svojim njivama ndash podsetio je Miklič

Novi hibridi Za rukovodioca Odeljenja za kukuruz dr Milisava Stojakovića jesenji Dan polja je je-dinstvena prilika da stvaraoci u In-stitutu pokažu našim poljoprivred-nicima i svim posetiocima plodove svog rada

ndash Preko 50 hibrida kukuruza iz FAO grupe zrenja od 200 do 800 nalazi se na ovoj svojevrsnoj izlož-bi proizvoda Instituta a među njima su nosioci proizvodnje u Srbiji ali i u tridesetak zemalja sveta Kao novina na oglednom polju predstavljeni su i hibridi koji poseduju tolerantnost na herbicid bdquofokus ultrardquo ndash napomenuo je Stojaković

Dr Vladimir Sikora rukovodilac Odeljenja za alternativne kulture i organsku proizvodnju istakao je da mu je drago što Institut pored svog bogatog programa selekcije i seme-narstva daje značaj i alternativnim kulturama

ndash Ova vrsta proizvodnje sve je za-stupljenija i sve više pronalazi sta-bilno mesto u sistemu ratarske pro-izvodnje Snažno podržavamo sve ratare i povrtare zainteresovane za gajenje alternativnih kultura kao što su sirak metlaš sirak zrnaš duvan bundeve uljane tikve proso heljda i konoplja Pomoć stručnjaka ovog odeljenja uvek vam je na raspolaga-nju kako stručnim savetima tako i odabirom najboljeg sortimenta

Lakše uz Baneta Jesenji Dan polja svečano je otvorio član Grad-skog veća zadužen za privredu Milo-rad Radojević

ndash Velika mi je čast i zadovoljstvo da u ime Grada Novog Sada i u ime gradonačelnika pozdravim sve goste Institut za ratarstvo i povrtarstvo od velikog je značaja za poljoprivredu i privredu Novog Sada Vojvodine i Re-publike Srbije Sjajno je kad sarađuju nauka privreda i država kao i Grad i Institut Dokaz o tome svakako su i dostignuća Instituta na polju nauč-noistraživačkih radova za koja se zna širom sveta ndash rekao je Radojević

Gosti Dana polja bili su dugogodiš-nji prijatelji Instituta ndash domaći rata-ri strani poslovni partneri iz Irana Ukrajine Mađarske Grčke Rumuni-je Hrvatske BiH Slovenije Bugarske i Makedonije kao i ovlašćeni izaslanik Ambasade Ruske Federacije u Beo-gradu Uz brojne domaće poslovne partnere bili su i predstavnici Vlade Republike Srbije Pokrajinske vlade predstavnici Grada Novog Sada na-

čelnik Južnobačkog upravnog okru-ga Zadružnog saveza Srbije i Vojvo-dine predstavnici Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu te Novosad-skog sajma

Nakon zvaničnog otvaranja svi su pošli da obiđu oglede kukuruza suncokreta soje šećerne repe i al-ternativnih kultura a zatim je poče-lo druženje uz pesmu Baneta Krstića i Garavog sokaka

Suncokret je sušu nekako najbolje pod-neo Sve zavisi od parcele do parcele od domaćina do domaćina i od toga ko je kakvu tehnologiju primenjivaoDragan Medić iz Temerina

12 7 SEPTEMBAR 2017

Spomen-zbirka Pavla Beljan-skog u Novom Sadu specijali-zovana je muzejska ustanova koja poseduje proučava pu-blikuje i izlaže umetnička dela koja je sakupio jugoslo-venski diplomata i veliki ko-

lekcionar Pavle Beljanski (1892ndash1965) On je posebnim ugovorom o poklonu s Izvršnim većem AP Vojvodine u novembru 1957 go-dine zaveštao srpskom narodu svoju zbirku umetničkih dela slika skulptura tapiserija i crteža

Projekat Ive Kurtovića Ovu zna-čajnu kolekciju dopunjavao je do kraja živo-ta zaključno sa slikom bdquoVelika Izardquo Vlaha Bukovca i poklonio je gradu Novom Sadu Umetnička kolekcija Beljanskog smeštena je u posebno izgrađenom zdanju koje je pro-jektovao arhitekta Ivo Kurtović što je bila jedna od odredaba ugovora o poklonu Pavla Beljanskog Takođe je zahtevao da i sam uče-stvuje u izboru projekta i mesta gradnje te da prati njen tok Galerija je za javnost otvo-rena 1961 godine sa 173 umetnička dela

Pošto su nakon smrti Pavla Beljanskog 1965 njegovi naslednici poklonili Spomen-

zbirci slike nameštaj i lične predmete iz nje-govog stana odlučeno je da se oformi još je-dan izložbeni prostor tj dogradi jugoistočni deo Dograđeni aneks je realizovan prema projektu Katarine Babin i završen je sep-tembra 1966 kada je zgrada Spomen-zbirke drugi put otvorena za javnost Skladno je uklopljen u prethodni objekat ne narušava-jući njegovu osnovnu kompoziciju

Zaokružena celina Pavle Beljanski je gotovo celog života sakupljao umetnička dela Neposredno posle Prvog svetskog rata počeo je da prikuplja umetnička dela stranih majstora ali je ubrzo video da je to poza-mašni zahvat koji je napustio 1923 i okrenuo se sakupljanju dela srpskih umetnika Kolek-cija Pavla Beljanskog sastoji se od najzna-čajnijih dela srpske umetnosti nastalih od početka do sedme decenije 20 veka s nagla-skom na period između Prvog i Drugog svet-skog rata Upotpunjavajući zbirku do kraja života Beljanski je menjao njen sastav u želji da dobije zaokruženu celinu čiju osnovnu koncepciju sam objašnjava bdquoJa sam u zbirku uneo samo one slike koje predstavljaju lične intimne doživljaje slikara ukoliko su se slu-žili čistim slikarskim jezikom Taj se jezik

mora razumeti ili intuitivno osetitirdquo Danas kolekcija ima 185 dela 37 autora ndash

slika skulptura i tapiserija s najznačajnijim delima do sedme decenije 20 veka Kolekcija hronološki započinje delima prve genera-cije modernista ndash Nadežde Petrović Mila-na Milovanovića Koste Miličevića Mališe Glišića Ljubomira Ivanovića nastavlja se delima najvažnijih predstavnika naše umet-nosti između dva svetska rata ndash Save Šuma-novića Petra Dobrovića Ignjata Joba Iva-na Radovića Nedeljka Gvozdenovića Ivana Tabakovića Živojina Lukića Sretena Stoja-novića Rista Stijovića i dr kao i radovima stvaralaca druge polovine 20 veka ndash Petra Lubarde Jovana Bijelića Mila Milunovića Marka Čelebonovića Peđe Milosavljevića Milana Konjovića Zore Petrović Ljubice Sokić Stojana Aralice Nebojše Mitrića Milice Zorić

Pre otvaranja Galerije u Novom Sadu zbir-ka je bila izložena u Narodnom muzeju u Somboru od 1945 do 1952 i u Beogradu od 1952 do 1957 u Muzeju grada gde je neko-liko puta promenila postavku

Likovni ritam Najveći deo postavke Spomen-zbirke Pavla Beljanskog čine dela

Kolekcija trajne vrednosti za sve generacijeSpomen-zbirKa pavla beljanSKog živi 56 godina

Autor marija magdalena idei Trifunović

137 SEPTEMBAR 2017

iz kolekcionarevog legata Od ukupno 185 dela izloženo je 144 i to 120 slika 15 skul-ptura četiri crteža i pet tapiserija Sama postavka je koncipirana na specifičan na-čin Mada je s vremenom pretrpela prome-ne suštinski je očuvana ideja Pavla Beljan-skog da dela u postavci treba da povezuje jedinstvena nit likovnog ritma i prvenstve-no kolorističkog sklada a ne biografsko-istorijski ili neki drugi muzeološki princip S vremenom ovakva zamisao nije pretrpe-la znatne promene i inovacije Njena mo-dernost je i danas očigledna i relevantna u skladu s tendencijama izlagačkih politika zasnovanih na specifičnosti poetskog idej-nog tematskog ili nekog drugog koncepta Iako se u salama nižu slike i skulpture auto-ra različitih generacijskih pripadnosti njih objedinjuje jedinstvena ideja kojom se ru-kovodio Pavle Beljanski Prihvatajući načela Bogdana Popovića da su najviše vrednosti slikarstva bdquopoetsko osećanje prirode ukus mera i viša kultura savladana tehnika i ko-loristički darrdquo Beljanski smatra da bdquolikov-no stvaralaštvo podleže zakonima životardquo a njegove vrhunske vrline su spontanost harmonija i unutrašnja sadržina Poetiku slikarstva Beljanski je poredio s muzikom na čemu je zasnovao i koncepciju postavke dela iz svoje kolekcije bdquoNjihova osećajnost i njihova izražajna sredstva variraju od ka-mernog alegreta do krešenda u fortisimu gde dominiraju duvački instrumenti I sve se to sliva u polifoniju jedne epohe Verujem da su mnoga dela iz ove epohe dela trajne vrednosti i da će ih generacije koje dolaze predavati jedna drugoj u nasleđerdquo

Dva memorijala Pored dela iz legata Pavla Beljanskog izložbenu celinu upotpu-njuju još dva segmenta Memorijal Pavla Be-ljanskog i Memorijal umetnika Memorijal Pavla Beljanskog nastao je 1966 godine za-hvaljujući poklonu kolekcionarovih nasled-nika Smešten je u posebnom izložbenom prostoru na prvom spratu zgrade koji je na-knadno projektovan za ove potrebe prema nacrtu Katarine Babin Svečano otvoren 24 novembra 1968 godine osmišljen je kao re-konstrukcija životnog ambijenta Pavla Be-ljanskog s nameštajem slikama tapiserija-ma knjigama fotografijama dokumentima i ličnim predmetima velikog kolekcionara

Mada pripada Osnovnom fondu umetnič-kih dela Spomen-zbirke u ovom prostoru izložena je i slika Vlaha Bukovca bdquoVelika Izardquo Stilski potpuno uklopljena u kamernu postavku Memorijala ona je dobila idealno mesto kao vredno biografsko svedočanstvo među ostalim eksponatima koji neposredno svedoče o životu Pavla Beljanskog Nakon

rekonstrukcije prostora i restauracije svih eksponata Memorijal je svečano otvoren za javnost 19 juna 2003 godine na dan rođe-nja Pavla Beljanskog Taj datum se od tada redovno obeležava otvaranjem odgovara-juće izložbe

Planska nabavka Memorijal umetnika nastao je prema zamisli Pavla Beljanskog da svoju zadužbinu upotpuni portretima i au-toportretima svih umetnika zastupljenih u njoj a kao početna tačka poslužila su dela koja su se već nalazila u kolekciji poput auto-portreta Milana Milovanovića Zore Petro-vić Milana Konjovića i Ljubice Cuce Sokić kao i portret Koste Miličevića rad Živojina Lukića i portret Lize Križanić Ignjata Joba Uskoro je ideja Pavla Beljanskog prerasla u jasan koncept da se sakupljena galerija por-treta postavi u posebnom delu izložbenog prostora Spomen-zbirke

Nakon planske nabavke eksponata krajem šezdesetih godina Memorijal umetnika sve-čano je otvoren 1971 I u narednom periodu nastavilo se sa započetom praksom a te-žnja za stalnim obogaćivanjem ove kolekcije i danas predstavlja jedan od osnovnih zada-taka muzeja Pored portreta i autoportreta autora iz zbirke u najrazličitijim tehnikama ndash uljane slike skulpture crteži grafike ka-rikature itd ndash sastavni deo postavke Memo-rijala umetnika je i dokumentarni materijal o stvaraocima iz zbirke fotografije pisma lični dokumenti i predmeti koje su umetnici koristili tokom procesa stvaranja ndash četkice boje palete

Nove tehnologije Dr Jasna Jovanov dugogodišnja upravnica Spomen-zbirke Pavla Beljanskog kaže da od trenutka kada je otvorila vrata za publiku Spomen-zbir-ka bila je mesto gde su se sretali ljubitelji umetnosti istraživači kolekcionari umet-nici diplomate pripadnici različitih tradi-cija i interesovanja

ndash Sama kolekcija Pavla Beljanskog bila je

dovoljna da privuče pažnju sviju njih i na osnovu izloženih dela zasluži slavu najcelo-vitije i najznačajnije kolekcije srpske moder-ne umetnosti ndash navodi ona Prema njenim rečima u međuvremenu od oktobra 1961 godine kada su prvi gosti prilikom svečane ceremonije otvaranja obišli postavku prošlo je 56 godina i mnogo toga se promenilo naj-više navike ljudi Ona skreće pažnju na nove tehnologije a počelo je s tim da je u svaku kuću ušao televizor a potom i kompjute-ri i internet Umetnička dela koja su done-davno mogla da se posmatraju i analiziraju samo pod zaštitom galerijskih zidova sada se mogu posmatrati u svome domu putem njihovog sajta ndash ističe dr Jasna Jovanov

Ipak upravnica napominje da nije isti do-življaj kada se izložba obilazi u galeriji i kada se posmatra putem interneta jer nije pot-pun Po njoj gledanju izložbe od kuće uz po-moć savremenih tehnologija nedostaje živa komunikacija Ona navodi na nedostaje inte-raktivnost koja je posetiocu omogućena iz-borom kretanja u prostoru izborom odabira objašnjenja mogućnošću da na licu mesta dobije odgovore na sva pitanja ako i utisak o uticaju koji na umetničko delo ima izme-njeni kontekst koji se postiže kroz izložbe stručna vođenja projekcije filmova kompa-racija s književnošću muzikom scenskim umetnostima dakle ndash interdisciplinarni po-gled na celinu

Monografija Spomen-zbirke Zbog toga su od 1999 godine uveli praksu orga-nizovanja izložbi kroz koje su predstavljali autore i njihova dela duh vremena prve po-lovine 20 veka kolekcionare i njihove zbir-ke Konačno kako kaže Jasna Jovanov pred-stavili su i samog Pavla Beljanskog kome prema njenim rečima duguju zahvalnost što je omogućio da svi uživaju u njegovoj veličanstvenoj zbirci

Stručno osoblje ove galerije objavilo je i vodič kroz stalnu postavku kolekcije Pa-vla Beljanskog Priređena je i monografija Spomen-zbirke prva posle tačno trideset godina Ova knjiga posetiocima predstav-lja autore njihova dela samu zgradu i život kolekcije Pavla Beljanskog od njenog nastan-ka do današnjih dana Monografija je name-njena čitaocima koji ostaju verni klasičnoj knjizi i osećaju težinu koju ona ima kada se uzme u ruke objašnjava upravnica i kaže da je kompakt-disk namenjen onim čitaocima koji daju prednost čitanju s kompjuterskog ekrana Ipak Jasna Jovanov ističe da obe ka-tegorije korisnika treba motivisati da dođu i u sam izložbeni prostor na Trgu galerija u Novom Sadu pre nego što odluče da usmere pažnju na sadržinu knjige

Kolekcija trajne vrednosti za sve generacijeSpomen-zbirKa pavla beljanSKog živi 56 godina

Od ukupno 185 dela koliko je jugoslovenski diplomata i kolekcionar zaveštao srpskom narodu i Novosađanima izloženo je 144 i to 120 slika 15 skulptura četiri crteža i pet tapiserija

14 7 SEPTEMBAR 2017

Korisnicima donosim da oboje crteže koje potom izlažemo Sve ih raduje svaka nova priča o australijskom narodu i mnogo toga su dosad već naučili

U Dnevnom boravku Udru-ženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim oso-bama Grada Novog Sada (MNRO) Australijanka dr Paulina Jurkijević drži kre-ativno-edukativnu radioni-

cu o Aboridžinima Ta jedinstvena radionica je vrlo specifična i ekskluzivna budući da je Paulina 45 godina živela s domorodačkim au-stralijskim narodom i iz ličnog iskustva pre-nosi verodostojne podatke o Aboridžinima o njihovom načinu života kulturi slikarstvu muzici obrazovanju i zdravlju pa korisnici Dnevnog boravka imaju prilike da nauče i kori-ste likovnu tehniku aboridžinskih umetnika

Zahvaljujući Paulini i Gradu korisnici Dnev-nog boravka imaće izložbu 21 novembra na Spensu i tom prilikom će i Paulina izložiti abo-ridžinske predmete koje je sakupljala radeći s njima Biće to prava prilika za sve Novosađane da saznaju mnogo više o ovom narodu iz dale-ke Australije i da korisnici boravka predstave sugrađanima svoj umetnički rad

Humanitarka odmalena Paulina Jurki-jević je rođena u farmerskoj porodici odrasla je s dve sestre na selu i život u ruralnoj sredini nije joj padao teško

ndash Počela sam da radim kad sam imala osam godina Raznosila sam mleko čistila prodavni-ce i vrlo rano sam stekla radne navike Kasnije sam radila kao medicinska sestra u Severnoj Australiji gde žive Aboridžini Takođe sam radila i kao učiteljica a edukovala sam i dru-ge nastavnike da rade s njima i to 45 godina ndash kazala je Paulina

Prema njenim rečima svako pleme govori svoj jezik to su veoma male zajednice i ima ih po celoj severnoj Australiji a neki žive i u unutrašnjosti u pustinjskim delovima Ona ne govori njihov jezik jer je nemoguće da savlada preko 100 jezika Aboridžinske zajednice od-nosno plemena vrlo su zatvoreni i nezaintere-sovani da žive s drugima nikada nisu želeli da se asimiluju s drugim nacijama primitivni su poročni pošto su se odali alkoholu i kocki S druge strane potpuno su se saživeli s priro-dom od koje opstaju i koju svesno čuvaju

U Udruženju MNRO volontira Australijanka Paulina Jurkijević

Kreativno-edukativna radionica o Aboridžinima

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

157 SEPTEMBAR 2017

ndash Tamo sam se suočila i s tim da su roditelji u stanju da pojedu sve a da im deca ostanu gladna ndash navela je primer Paulina

Malo ko zna da Aboridžini ne primaju bele ljude u svoju zajednicu Paulina ima više zavr-šenih fakulteta i doktorsku diplomu i samo je zahvaljujući obrazovanju mogla da ode i radi u aboridžinskim plemenima Zbog svoje pre-danosti bila je prihvaćena među australijskim starosedeocima

Nepregledna prostranstva Tamo je upoznala i svog supruga koji se bavio izradom noževa za engleski dvor a između ostalog i za Aboridžine a radio je i u rudarskoj industriji Rođeni je Subotičanin a proveo je radni vek zajedno s Paulinom u plemenima Aboridžina Bio je proglašen za njihovog brata a ona im je bila sestra Taj status su stekli kako zbog svog humanitarnog rada i požrtvovanja tako i zbog toga što su ih prihvatili aboridžinski duhovni-ci s kojima su proveli mnoge godine

ndash Mi smo za njih niža rasa i recimo na te-ritoriji veličine Vojvodine bila su svega dva policija u službi Radila sam u jednom mestu koje je od najbliže prodavnice pekare frize-ra udaljeno 480 kilometara To su ogromna prostranstva bez urbane civilizacije Kad sam se doselila u Novi Sad sve mi je bilo blizu Iz Ribnjaka do Riblje pijace idem peške jer mi je to neverovatno mala razdaljina Novi Sad je mali grad koji sve ima za normalan život ndash ispričala je Paulina

Prosidba posle 18 sati Simijana sam srela i upoznala u Alekspringu gde sam ra-dila kao medicinska sestra kaže naša sago-vornica

ndash Bio je doček Nove godine a ja sam te veče-ri bila u noćnoj smeni U obližnjem restoranu smo upoznali muško društvo a među njima je bio i on Nakon proslave bio je ljubazan i odvezao me je kući Sutradan me je zaprosio ndash uz osmeh priča Paulina ndash U Novi Sad smo došli kad smo za 40 godišnjicu braka odlučili da krstarimo Dunavom Kad smo videli Petro-varadinsku tvrđavu odlučili smo da se doseli-mo kao penzioneri Kuću su kupili u Ribnjaku Međutim nakon kratkog vremena Simijanu su dijagnostikovali rak i nije izdržao Morala sam da se vratim u Australiju da ostvarim penziju i od pre četiri godine živim u Novom Sadu i bavim se humanitarnim radom ovde u Dnev-nom boravku ndash objasnila je Paulina

Osmeh je najveći dar Kaže da joj je Ljiljana Koković pomoćnica gradonačelni-ka pomogla da ostvari pravo na srpsko dr-žavljanstvo i preko nje je došla u MNRO či-jim korisnicima dvaput nedeljno priča priče o Aboridžinima

ndash Uglavnom im pričam priče koje sama pi-šem Mnogi Aboridžini su dobri ljudi školova-ni umetnici naučnici i žive u gradovima Ali većini treba pomoć Ovde u Dnevnom borav-ku koristim priliku da korisnike upoznajem s aboridžinskom kulturom i običajima To sam ceo život radila i dobro sam ih upoznala Ceo život sam pomagala ljudima Crteže koje ta-

kođe sama pravim donosim korisnicima da oboje te ih posle izlažemo Sve ih raduje sva-ka nova priča o australijskom narodu o kom su dosad već mnogo toga naučili Verujem da malo ljudi išta zna o narodu s kojim sam žive-la Ovde u boravku vole njihove crteže putem kojih su saznali mnogo o živom svetu tropske Australije

To je posebna tehnika bojenja i crtanja ndash Kultura Aboridžina koji žive u pustinjama

unutrašnjosti razlikuje se od kultura onih koji su nastanjeni na severu Australije Najsreć-nija sam kad vidim njihov osmeh dok slušaju priče dok ih učim kada mi donesu obojen cr-tež To mi je dovoljno da se uvek vratim i da se opet družimo Smatram da kad ljudi imaju neki problem to ih nikako ne sme sprečiti da rade ono što vole ndash kaže Paulina

Njena životna energija je ogromna iako ima

68 godina a rad u Dnevnom boravku je ispu-njava Smatra da je taj njen doprinos samo nastavak onoga čime se ceo život bavila za-jedno s pokojnim mužem Uči srpski koji za-sad slabo govori ume da čita i piše i to na ćirilici

Broj 182 8 septembar 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKDBroj 182 8 septembar 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

59dinara

DIJETA SA HLEBOM

PAZITE [TA PIJETEKalorije ulaze i na slam~icu

97

72

21

75

52

00

92

81

00

KRIŠKI DNEVNO

Alergiegraveni na ambroziju

za 8 nedelja oslabite 9 kgSELIDBA BEZ STRESA

Kako dadopuniteKUĆNI

BUDŽET

Savet

PRIRODNIH NA^INAZA LICE BEZ BORA7

IVOTNA PRAVILAUSPE[NIH ENA

Slatka romantika

KRIŠKI DNEVNOKRIŠKI DNEVNOKRIŠKI DNEVNOza 8 nedelja oslabite 9 kgza 8 nedelja oslabite 9 kg12

Paulina je završila nekoliko fakulteta i doktorirala 45 godina je živela s domorodačkim australijskim narodom i iz ličnog iskustva korisnicima Dnevnog boravka prenosi verodostojne podatke o Aboridžinima o njihovom načinu života kulturi slikarstvu muzici obrazovanju i zdravlju

16 7 SEPTEMBAR 2017

7 SEPTEMBAR 2017 17

18 7 SEPTEMBAR 2017

197 SEPTEMBAR 2017

Proteklih dana na Trgu slobode snimane su ma-sovne scene budućeg ru-skog serijala bdquoAmbasa-dardquo Kako smo saznali na snimanju radi se o seriji koja će ličiti na svetski

špijunski bestseler bdquoBornov identitetrdquo Roberta Ladlama po kom je snimljena istoimena filmska trilogija u režiji Daga Limana

Na snimanju je učestvovalo oko 300 statista koji su bili na proslavi 16 godine Dana državnosti izmišljene ruske zemlje Kaledonije Na trgu su bile postavljene tezge masa ljudi je šetala a među nji-ma su bili i animatori pajaci folklorna grupa jedan poni i dva policijska konja Pored scena sa statistima koje su bile potpuno vesele i razdragane u sveča-nom ambijentu drugog dana snimani su i akcioni kadrovi s jednim od ruskih glumaca

Za slučajne prolaznike naročito za tu-riste bilo je pravo iznenađenje i atrak-cija da posmatraju kako na trgu ispred tržnog centra bdquoApolordquo u improvizova-nom kafiću hapse mladića koji je dotad u opuštenoj situaciji sedeo s devojkom pio piće i razgovarao Osim na ovoj lo-kaciji prethodnih dana u Novom Sadu su snimljeni kadrovi i u Dunavskoj ulici a pre toga filmadžije su radile i u centru Sremskih Karlovaca Ekipa serijala seli se u Pančevo gde nastavlja rad

Sredinom avgusta serija bdquoAmbasadardquo snimana je na Dorćolu u Višnjićevoj i Si-minoj ulici kao i u dvorištu zgrade u Ni-kole Spasića Pre dolaska u našu zemlju ruska filmska ekipa snimala je nekoliko meseci u Rusiji i kako smo saznali tamo je snimljeno 75 odsto materijala i to u enterijeru a kod nas se radi isključivo eksterijer

Serija se radi u rusko-srpskoj kopro-dukciji a kod nas je snimanje organi-zovala producentska kuća bdquoArchangel Studiordquo iz Beograda osnivača Miloša Bi-kovića i Miodraga Radonjića s ciljem da se promovišu kulturne veze između Ru-sije i Srbije kroz kinematografska i televi-zijska ostvarenja U Srbiji su na projektu angažovani glumci uglavnom iz Rusije Vitalij Kiscenko Viktorija Tolstogano-va Anton Kuznjecov Ekatarina Volkova i Aleksandar Versinin ali su zastupljeni i domaći glumci Nebojša Milovanović Nenad Maričić i Vaja Dujović

Ruski triler u Novom Sadu

Novosadski reporter na snimanju serije bdquoAmbasadardquo

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

Policija tokom septembra tradi-cionalno pojačava kontrolu sa-obraćaja u blizini svih škola u Srbiji kako bi sve vozače upo-zorila na početak nove škol-ske godine i mališane koji prvi put polaze u školu Podsetimo

odmah vozače da je i prema starom Zakonu o bezbednosti u saobraćaju u zonama škola naj-veća dozvoljena brzina bila 30 kilometara na sat Pored toga nov zakon predviđa da pešački prelazi pored škola budu zaštićeni ogradama i obeleženi dodatnom signalizacijom

Dvostruka pomoć S početkom nove školske godine i novosadski saobraćajni po-licajci zajedno s kolegama opšte nadležnosti otpočeli su akciju pojačane kontrole i reguli-sanja saobraćaja na putevima i ulicama u zo-nama sa školama

ndash Saobraćajci će u vreme kada deca dolaze i vraćaju se iz škole biti na raskrsnicama u bli-

zini osnovnih škola Najugroženiji su najmla-đi sugrađani pogotovo oni koji polaze u prvi razred i njima treba posvetiti najviše pažnje Prvenstveno to važi za bezbedan prelaz pre-ko kolovoza ali policajci im govore i kako da najbrže i najbezbednije dođu do odredišta Naša akcija trajaće tokom celog septembra ali ako bude potrebeno možemo je i produžiti Ne treba posebno isticati da će svi vozači koji prekorače brzinu ili načine drugi prekršaj biti pod udarom represivnih mera ndash ističe zamenik

komandira Saobraćajne policijske ispostave bdquoZapadrdquo PU Novi Sad Milan Dražić

Pored toga što pružaju pomoć na trotoari-ma i raskrsnicama policajci ovih dana pose-ćuju učenike u školama i drže im predavanja o bezbednosti u saobraćaju Da bi deca bila još zaštićenija u blizini novosadskih škola policija je u avgustu ispitala kakvo je stanje horizon-talne i vertikalne signalizacije dok se Grad Novi Sad pobrinuo da zebre budu osvežene novom bojom

Opasnosti vrebaju Bezbednost je jed-na od obaveznih tema u novosadskoj Srednjoj medicinskoj školi bdquoSveti Arhangelrdquo a u sep-tembru je u prvom planu saobraćaj

ndash Prvi časovi odeljenskog starešine u svim našim odeljenjima posvećeni su objašnjenjima i uputstvima koja dajemo našim učenicima u vezi s njihovom bezbednošću u saobraćaju Nalazimo se na Trgu Marije Trandafil u sta-rom delu grada gde su uglavnom jednosmer-

20

Autor Miloš Dukić

Prvi časovi odeljenskog starešine u svim našim odeljenjima posvećeni su objašnjenjima i uputstvima koja dajemo učenicima u vezi s njihovom bezbednošću u saobraćajuIris Petrović

7 SEPTEMBAR 2017

Pored toga što pružaju pomoć na trotoarima i raskrsnicama policajci ovih dana učenicima u školama drže predavanja o bezbednosti u saobraćaju

Septembar ndash mesec bezbednosti učenika u saobraćaju

Veliko iStražiVanje noVoSaDSkog rePortera kakva je bezbednost u novosadskim školama

21

ne ulice ali bez obzira na to učenici treba da budu oprezni Svi znamo koliko su deca ži-vahna u tim godinama a relativno slabiji sa-obraćaj nego u drugim delovima grada može da ih zavara i opusti Pored toga decu upo-zoravamo da je pored nas parkiralište i da s njega uvek može iznenada izaći vozilo Uz ta detaljna upustva na čosovima svaki nastav-nik na kraju školskog dana po završetku časa upozori učenike da pažljivo izađu iz škole i isto tako prelaze ulice do kuće ndash ističe direktorka Iris Petrović

Pored nastavnika roditelji takođe mora-ju brinuti o bezbednosti dece svakako naju-groženijih učesnika u saobraćaju Od kuće do škole i u povratku novosadski mališani često prolaze više ulica i semafora od onih na peri-feriji grada pa sve do najopterećenijih kao što je raskrsnica kod Futoške pijace

Levo pa desno Pravila ponašanja u sao-braćaju znaju se već decenijama ali nikad nije loše ponovo ih čuti pogotovo što ima i novih koja su donele moderne tehnologije Koliko je to važno dovoljno govori podatak da su naši mališani dva i po puta ugroženiji u saobraćaju od vršnjaka u Švedskoj a dvaput su ugroženi-ji od proseka zemalja Evropske unije Takve rezultate dala je opširna analiza a kao bitan parametar uzet je podatak o broju stradale i povređene dece u saobraćaju na milion sta-novnika

Pritom treba imati na umu da sva objaš-njenja i upozorenja odraslih malo vrede ako deca vide da se odrasli ponašaju drugačije od onog kako pričaju A uz ona o zelenom svetlu na semaforu i obeleženom pešačkom prela-zu deci treba posebno reći da uvek prvo po-gledaju levo pa zatim desno i da ulicu pređu samo ako su vozila daleko Ako nisu treba da sačekaju da sva vozila prođu i nikada ne smeju pretrčavati na drugu stranu Posebno imajte na umu da deca mlađa od 12 godina nedovolj-no dobro procenjuju udaljenost automobila i vreme koje im je potrebno da pređu ulicu a uz to su im pažnja i periferni vid slabiji nego kod odraslih

Bez slušalica i mobilnih Kada pored kolovoza nema trotoara hoda se levom stra-nom ulice dok je na trotoaru sasvim suprotno ndash ide se desnom stranom Posebno treba po-navljati mališanima da ne stavljaju slušalice u uši dok su na ulici i da ne koriste se mobilni dok prelaze na drugu stranu kolovoza

I za male bicikliste vrede mnoga upozore-nja

ndash Kaciga u vožnji je obavezna duga kosa se vezuje da ne pada u oči nema utrkivanja s dru-gim biciklistima obuća ne sme biti previše ko-motna da ne bi spala dok se okreću pedale ne vozi se ni sa širokim nogavicama niti noću i po magli treba izbegavati ulice s gustim sao-braćajem a po nepoznatim ulicama se ne juri već vozi pažljivije

Barijere uz elektronsku identifi-kaciju Uz saobraćaj Grad Novi Sad brine i o ukupnoj bezbednosti učenika Povodom početka školske godine i prezentacije projek-

ta postavljanja tehničkih barijera za ulazak u školska dvorišta uz elektronsku identifikaciju član Gradskog veća zadužen za obrazovanje mr Vladimir Jelić posetio je Osnovnu školu bdquoŽarko Zrenjaninrdquo To je prva novosadska ško-la s takvom barijerom

ndash Nastavlja se trend povećanja broja učeni-ka prvog razreda u Novom Sadu a ove godine ih je 300 više nego lane Sve osnovne i sred-nje škole spremne su za rad i danas su kre-nule s redovnom nastavom Bezbednost dece biće prioritet i ove školske godine Statistike su pokazale da se slučajevi vršnjačkog nasi-lja najčešće dešavaju u školskom dvorištu a učesnici nisu učenici škole Uvođenjem teh-ničke barijere želimo da sprečimo ulazak u dvorište onima kojima tu nije mesto U škol-sko dvorište moći će da uđu samo učenici koji imaju identifikacionu karticu i na ovaj način

očekujemo da će se smanjiti stopa vršnjačkog nasilja Ukoliko ovaj pilot-projekat pokaže do-bre rezultate biće primenjen i na druge škole ndash rekao je Jelić

Kako je rekao na insistiranje gradonačel-nika školska dvorišta biće otvorena posle na-stave za sve građane koji su se i dosad bavili sportom

Kokos kocke sa borovnicama Američka pita sa ribizlama Penasti kolač sa grožđem

Broj 7 Godina VII 50 dinara CG 075 EUR BiH 150 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

POSLASTICE SA VOĆEM

9 772217 55201 6

Knedle sa šljivama

Slana i slatkaZimnica

Projekat Stanje bezbednosti učenika u novosadskim školama

sufinansiran iz budžeta Republike Srbije ndash Ministarstva kulture

i informisanja uz obaveznu napomenu Stavovi izneti u tekstu

nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

7 SEPTEMBAR 2017

22 7 SEPTEMBAR 2017

Драги суграђани

Молимо вас да на време плаћате рачуне за грејање и тако обезбедите топлину својих домова током зимских дана

Само заједничким одговорним понашањем можемо унапредити квалитет становања a нашем Новом Саду осигурати место у друштву уређених европских градова

Захваљујемо се свим Новосађанима који су препознали значај несметаног функционисања комуналног система и редовним измирењем својих обавеза омогућили нашем граду да се развија и иде путем свеопштег напретка

Ваша Новосадска топлана

nsreporterrs

237 SEPTEMBAR 2017

U Galeriji Matice srpske otvorena je izložba bdquoPeđa Đaković ndash 30 godina

stvaralaštvardquo i trajaće do 24 septembra Posebno mesto u opusu ovog umetnika zauzimaju slike i crteži posvećeni stra-dalničkim podvizima srpske vojske u Pr-vom svetskom ratu golgoti srpskih isto-

rijskih zbivanja herojskom i nadljudskom ali i žrtvi kao civilizacijskom uzusu Đa-ković je izlagao Češkoj SAD Nemačkoj Holandiji Španiji Engleskoj Dobitnik je više nagrada bdquoTerezinrdquo glavna nagrada (1986) Prva nagrada Akademije likov-nih umetnosti u Pragu (1988) Specijalna

nagrada za slikarstvo praške Akademi-je umetnosti bdquoMasarikrdquo (1995) nagra-da bdquoSalvador Dalirdquo za slikarstvo (1996) Nagrada za slikarstvo Evropskog kruga Franca Kafke (1997) Njegova dela nalaze se u značajnim umetničkim kolekcijama širom sveta

Izložba Peđe Đakovića u Galeriji Matice srpske

Privredna komora Vojvodine poslednje dve nedelje imala je mnogobrojne aktivnosti naročito u obla-sti međuregionalne saradnje Tako je predsednika PKV-a Boška Vučurevića i zamenika generalnog sekretara Bojanu Miljuš ugostio predsednik Pe-čujsko-baranjske trgovinsko-privredne komore dr Tamaš Šikfei sa saradnicima Na sastanku je do-

govoreno uspostavljanje saradnje između dveju komora naročito u oblasti poljoprivrede i turizma Saradnja će obuhvatiti i ostale grane privrede i to zajedničkim radom na različitim projektima ali i nastupanjem na raznim sajmovima i manifestacijama

Predsednik Vučurević pozvao je delegaciju pečujske komore da poseti PKV i predstojeći Sajam turizma u Novom Sadu što je sa za-dovoljstvom prihvaćeno Tom prilikom Vučurević je dao intervju dr Predragu Mandiću iz Srpske redakcije Mađarskog radija u Pečuju

ndash Mađarska je dobar primer razvoja banjskog turizma ne samo u našem regionu već u celoj Evropi Vezuje nas kompatibilnost dveju privreda ndash voćarstvo vinarstvo i ratarstvo zatim metalska indu-strija turizam Kako je Mađarska već dosta dugo u EU iskustvo koje imaju županija Baranja i Pečuj biće vrlo značajno za naše pri-vrednike ndash istakao je Vučurević

U organizaciji PKV-a i Privredne komore županije Čongrad u Segedinu održan je Mađarsko-srpski poslovno-turistički forum Delegaciju PKV-a činili su predstavnici Turističke organizacije Voj-vodine turističkih organizacija lokalnih samouprava turističkih agencija smeštajnih kapaciteta vinara i salašara i JP za upravljanje putničkim pristaništem i marinom bdquoApatinrdquo Prisutne su pozdra-vili predsednik PK Čongrad Pal Nemeši zamenik gradonačelnika Segedina dr Laslo Šoljmoš i ambasador Republike Srbije u Mađar-skoj Rade Drobac

ndash U Mađarskoj se nedovoljno zna o Srbiji i njenim turističkim potencijalima i zbog toga je važno da se radi na međusobnom po-vezivanju turističkih agencija ndash rekao je Drobac

Miljušova je istakla da PKV i Trgovinsko-industrijska komora županije Čongrad imaju tradicionalno dugogodišnju dobru sarad-nju

ndash Ukupna privredna saradnja s Mađarskom poslednjih godina neprekidno raste s blažim oscilacijama Prošle godine robna raz-mena s Mađarskom povećana je za 61 odsto Od januara do juna ove godine premašeni su polugodišnji rezultati robne razmene za prošlu godinu pa očekujemo da će i 2017 biti tako

U Gornjoj Radgoni u Sloveniji održan je 55 Međunarodni poljo-privredno-prehrambeni sajam bdquoAgrardquo gde je predstavljen sistem zaštite i promocije poljoprivredno-prehrambenih proizvoda a sa-jam je pratila sekretarka Udruženja poljoprivrede PKV-a Jelena Drobnjak

Privredna komora Vojvodine bila je domaćin delegaciji Depar-tmana Val Doaz u Francuskoj koja je bila s predstavnicima Grada Novog Sada

ndash Regionalna saradnja jedna je od ključnih aktivnosti PKV-a jer se na taj način otvaraju nova tržišta i povezuju privredni subjekti ndash istakao je Vučurević

Francuzi su bili vrlo zadovoljni prijemom u PKV-u i najavili su da postoji prostor za saradnju kako s Gradom tako i sa PKV-om i Po-krajinom Potpredsednik Privredne komore Departmana Val Doaz Kristof Mašar predložio je da se ozvaniči saradnja između dveju komora što je predsednik Vučurević sa zadovoljstvom prihvatio U razgovoru je istaknuta i mogućnost dolaska potencijalnih fran-cuskih investitora u Srbiju odnosno u AP Vojvodinu

PKV najavljuje i Srpsko-mađarski poslovno-turistički forum u okviru bdquoDana Vojvodine u Budimpeštirdquo koji će biti održani u Amba-sadi Republike Srbije 15 septembra u organizaciji PKV-a Ambasade RS u Mađarskoj Mađarsko-srpskog poslovnog saveta i Turističke organizacije Vojvodine PKV će kao svoje počasne goste pozvati predstavnike Privredne komore županije Čongrad i Pečujsko-ba-ranjske trgovinsko-privredne komore

Dani Vojvodine u Pešti 15 septembraBogata međuregionalna aktivnost Privredne komore Vojvodine

24

historia magistra vitae est

7 SEPTEMBAR 2017

Put za Montevideo PeroM novinara bdquoilustrovanog vreMenardquo iz 1930 godine

U orahovoj ljUsci na

sredozemnom morU

VeličanstVena sVetska izložba u barseloni s paViljonima najraznoVrsnijih stiloVa počeV

od danske seoske kuće do modernističkog jugosloVenskog paViljona od drVeta zaoštraVala je

sliku o saVršenom dopunjaVanju kulture i prirode

Pre 87 leta fudbalska reprezentacija Kra-ljevine Jugoslavije na prvom Svetskom prvenstvu u fudbalu u Montevideu osvo-jila je četvrto mesto

prema zvaničnim podacima Fife Po-znato je da utakmica za treće mesto nije igrana pa je tek 1986 godine od-lučeno da su Amerikanci uzeli bron-zu jer su imali bolju gol-razliku od Jugoslovena

Bronza je naša Međutim no-vosadski advokat Kosta Hadži sin vođe puta naših igrača u Urugvaj dr Koste Hadžija tvrdi da smo bili treći i kao dokaz prilaže ono što Ameri-kanci nemaju ndash bronzanu medalju sa Svetskog prvenstva u Urugvaju 1930 godine

ndash U oba polufinala rezultat je bio neverovatan ndash 6 1 Mi smo izgubili od Urugvaja a SAD od Argentine Po-tom je u finalu pobedio domaćin i po-stao svetski prvak Zbog nedostatka novca utakmica za bronzanu medalju nije ni odigrana pa je po tadašnjim pravilima nama pripalo treće mesto jer smo u polufinalu izgubili od ka-snijeg pobednika prvenstva Zato je moj otac doneo bronzanu medalju jednu jedinu jer za igrače i trenere

257 SEPTEMBAR 2017

nisu ni napravljene Otac je doneo i bedž s natpisom bdquodelegatordquo a oboje je dobio kao vođa puta naše fudbalske ekspedicije ndash kaže Hadži

Neviđena lakrdija Sva tadaš-nja jugoslovenska štampa prenela je konačne rezultate iz Urugvaja i lepo se može videti tabela na kojoj smo treći a Amerikanci četvrti

Podsetimo se ukratko tih dana Na prvenstvu je bilo 12 reprezentacija podeljenih u četiri grupe Pobedili smo Brazil i Boliviju i na veliko izne-nađenje prošli u polufinale

Tamo je usledila katastrofa ali kako Na stadionu Sentanario pove-li smo sa 1 0 pogotkom Đorđa Vuja-dinovića a zatim glavni igrač posta-je brazilski sudija Almeida Priznaje Urugvajcima dva neregularna gola a onaj za 2 1 tolika je lakrdija da se na nju javnost podseti uoči svakog svet-skog prvenstva kao potpuno nevero-vatne fudbalske epizode poput one s pravim pravcatim ratom iz 1969 go-dine između Hondurasa i Salvadora koji je izbio zbog kvalifikacijske uta-kmice za svetsko prvenstvo

Dupli pas s policajcem Naime nakon lošeg napada domaćina lopta je izašla u gol-aut i doskakutala do nogu lokalnog policajca Za fudbalom je krenuo naš golman Jakšić koga su novinari u Montevideu zbog sjajnih odbrana u prvim susretima već pro-zvali El Gran Milovan Umesto da loptu preda Jakšiću policajac je na zaprepašćenje naših reprezentativaca i buran smeh odobravanja gledalaca dodaje svom igraču Anselmu Kaže-mo igraču jer bi ipak bilo preterano ga nazovemo policajčevim saigračem mada se u stvarnosti tako zbilo

Anselmo se verovatno jedini na te-renu nije zbunio već je poslao lop-tu u prazan gol Nikakva uveravanja naših igrača nisu pomogla sudija je pokazao na centar Almeida se nije na tome zaustavio ubrzo je poništio čist gol našim igračima i oni su shva-tili da je utakmica rešena mnogo pre nego što su istrčali na teren Uosta-lom posle se po Montevideu manje-više javno pričalo da je Almeida dobio 500 dolara da sudi u korist domaćina što mu je bilo dovoljno da kupi dobar automobil

Bojkot reprezentacije Bilo kako bilo ni Jugoslavija ni Srbija nikad nisu bile uspešnije na svet-skim fudbalskim prvenstvima posle ovog A poznato je da su na put preko Atlantskog okeana krenuli samo igra-či beogradskih klubova Jugoslavije BSK-a i BASK-a te trojica fudbalera iz francuskih klubova jer su fudbalski podsavezi Zagreba Splita Sarajeva i

Subotice bojkotovali reprezentaciju O pripremama za Svetsko prven-

stvo u Urugvaju i samom nastupu na-ših igrača snimljeni su serija i film a mi vam donosimo autentičnu novi-narsku reportažu s putovanja brodom od Francuske do Brazila Objavljena je u beogradskom časopisu Ilustrova-no vreme u broju od 4 jula 1930 go-dine ali nažalost ime autora teksta ni fotografija nije navedeno

Prisna i svoja Orahova ljuska u kojoj se naša fudbalska ekipa 20 juna iz Marselja otisnula na daleki prekoo-keanski put za Južnu Ameriku i nije bila tako mala ndash počinje tekst u Ilu-strovanom vremenu

ndash Ljuska se zvala bdquoFloridardquo rađena je 1926 godine u čuvenom francu-skom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne dužine od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo ljuska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad mor-skog dna Ugodna sa svojim spratnim kabinama divnim salonima i trpeza-rijama bdquoFloridardquo nam je ubrzo posta-la nekako prisna i gotovo svoja ndash pisao je novinar Ilustrovanog vremena

Mali izvlači velikog Na njoj smo našli naše večite prijatelje Fran-cuze

ndash Od prvih momenata prema mla-dim jugoslovenskim sportistima izaš-

bdquoFloridardquo je rađena 1926 u čuvenom fran-cuskom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne duži-ne od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo lju-ska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad morskog dna

li su sa svojom poznatom prostosr-dačnošću i otvorenim simpatijama Naš generalni konzul u Marselju Adžemović s Mirkovićem pozdravio nas je na brodu i kao stari moreplo-vac svojim pričama prosto raspalio želju da se otisnemo na veliku baru Otisnuli smo se oko pet sati posle podne iz marseljske luke ali nismo bili sami Pratila su nas dva brodića jedan spreda a drugi pozadi cimali su nas i naprezali dok našu bdquoFloridurdquo nisu izvukli iz čitave gužve brodova Uostalom to je sudbina svih velikih ndash da ih mali izvlače na čistinu

Zaplovili smo ubrzo po širokom staklastoplavom Sredozemnom moru i gledali kako se velika i hučna luka Marselja gubi u izmaglici

ndash Našu ekipu činili su igrači Jak-šić Ivković i Hrnjiček iz ekipe Soko Spasojević i Đokić iz Jugoslavije Mihajlović Stojanović Tomić in-ženjer Arsenijević B Marjanović Tirnanić Vujadinović i Najdanović iz BSK-a Sekulić iz pariskog klu-ba Franse Stefanović i Ivica Bek iz francuskog Seta kao i vođe puta dr Andrejević Kosta Hadži i inženjer Simonović Dopisnik Bora Jovano-vić našu četu uvećao je na brojnu snagu od 21

Prema Gibraltaru Razuzuri-li smo se i prvu noć na brodu pres-pavali kao zaklani posle trodnevnog drmusanja po vozovima

ndash Prvo jutro nas je dovelo u Barse-lonu Svi su impresionirani lepotom toplog španskog grada Veliki au-tobus za dva sata jurnjave pokazao nam je kao u kakvom filmu sve zna-menitosti ovog najlepšeg grada na Sredozemlju Veličanstvena Svetska izložba s paviljonima najraznovrsni-jih stilova počev od danske seoske kuće do modernističkog jugosloven-skog paviljona od drveta zaoštravala je sliku o savršenom dopunjavanju kulture i prirode

Ispraćeni igrom andaluske tem-peramente grupe otisnuli smo se u podne od ovog prvog pristaništa i uskoro je bdquoFloridardquo zaplovila pre-ma Gibraltaru ostavljajući živopisni španski grad da sagoreva u svojim vrelim podnevnim bojama

Kraj u sledećem broju

26 7 SEPTEMBAR 2017

INTERVJU

Dr Mirjana Radanović je docent na Departmanu za hemiju biohemiju i zašti-tu životne sredine Prirod-no-matematičkog fakulte-ta Univerziteta u Novom Sadu U naučnoistraživač-

kom radu bavi se sintezom fizičko-hemij-skom i strukturnom karakterizacijom kom-pleksa prelaznih metala s biološki aktivnim Šifovim bazama

Član je Srpskog hemijskog društva Srp-skog kristalografskog društva Evropske kristalografske asocijacije i Kluba mladih hemičara Srbije kao i marketinškog tima departmana i učestvovala je na gotovo svim manifestacijama promocije departmana i fakulteta Za uspeh u promociji PMF-a 2013 godine dobila je nagradu bdquoPMF ndash to sam jardquo

Grupa bdquoKristalografrdquo bavi se reng-denskom strukturnom analizom biološki aktivnih molekula koristeći kao osnovnu metodu difrakciju x-zraka na monokri-

stalu Šta je vaše konkretno polje istra-živanja

ndash Jedinjenja koja ispitujemo pripadaju različitim klasama te mogu imati i veo-ma raznoliku potencijalnu primenu Kao najinteresantnije grupe jedinjenja izdvo-jila bih komplekse metala kao potenci-jalne citostatike lekove protiv dijabete-snih komplikacija katalizatore u važnim organskim reakcijama PLED materija-le zatim steroide razne antioksidanse i sl Najjednostavnije rečeno mi pomo-ću difrakcije x-zraka na monokristalnom uzorku dobijamo njegov otisak prsta na osnovu kojeg generišemo informacije o prostornom rasporedu atoma u tom kri-stalu tj njegovu strukturu

Šta očekujete od istraživanjandash Kao što je to u nauci uvek slučaj nijedna

disciplina iako samostalna ne funkcioniše zasebno Zato je kristalografija neraskidivo povezana s hemijom fizikom mineralogi-jom mikrobiologijom medicinom itd Put jednog našeg istraživanja počinje od sinteze

željenog jedinjenja na čemu radi hemičar sintetičar Neretko se dešava da korišćeni sintetski put ne rezultuje nastajanjem oče-kivanog jedinjenja pa ukoliko se radi o kri-stalnom proizvodu upravo su kristalografi ti koji nesumnjivo rešavaju dilemu o tome šta je dobijeno Nakon sinteze sledi fizičko-hemijska karakterizacija dobijenog proizvo-da reakcije (elementalna spektroskopska elektrohemijska analiza i slično) te kao kru-na rendgenska strukturna analiza

To je kraj tog istraživanja odnosno ispitivanja

ndash Ne Okarakterisano jedinjenje putuje i dalje na razna biološka ispitivanja ispitiva-nja optičkih svojstava i sličnog Kako naša ispitivanja imaju fundamentalan karakter ono što mi očekujemo kao krajnji ishod ne mora da predstavlja i kraj mogućnosti pri-mene nekog jedinjenja Jer ako malo bolje pogledamo većina velikih otkrića je slučaj-na te razni širokoprimenjivani lekovi nisu sintetisani u svrhe u kojima su se pokazali kao najefikasniji

Cisplatina najčešće korišćen Citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks platine ima antitumorsko dejstvo

Većina velikih otkrića je slučajna

U sUsret Noći istražiVačadoc dr Mirjana Radanović sa PMF-a

277 SEPTEMBAR 2017

Koliko su vaša ispitivanja aktuelna i važna u svetu nauke odnosno kod nas

ndash Svako novo jedinjenje je važno jer ne-kad ne možemo ni naslutiti koliku moć kri-je Na primer cisplatina najčešće korišćen citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks pla-tine ima antitumorsko dejstvo Određivanje strukture ovog kompleksa pomoglo je u da-ljem dizajniranju novih citostatika koji će imati širi spektar delovanja i manju toksič-nost Ovi ciljevi nažalost još nisu potpuno ostvareni ali ako uzmemo u obzir složenost pomenutih istraživanja jasno je da u ovoj oblasti ima još mnogo nepoznanica čije ra-zumevanje iziskuje vreme

Koje su vaše naučne i poslovne am-bicije

ndash Pre par godina počeli smo da sarađu-jemo s kolegama s Instituta za fiziku u Ze-munu i Instituta bdquoDemokritosrdquo u Atini koji ispituju optičke osobine kompleksnih jedi-njenja koja mi sintetišemo i strukturno ka-rakterišemo Neka su se izdvojila kao veo-ma interesantna za primenu u oblasti PLED materijala Volela bih da proširimo i učvr-stimo ovu saradnju u okviru nekog među-narodnog projekta Uz to volim da verujem da će nas naši rezultati nadživeti i možda će neki od njih nekome u dalekoj budućnosti mnogo više koristiti nego nama sada Kao što umetnici žive kroz svoja dela možemo i mi svoje kristale posmatrati kao umetnič-ku tvorevinu

Kakva je situacija u Srbijindash Kod nas su fundamentalna istraživanja

u senci onoga što brzo dobija primenu Ži-vimo u takvim uslovima da mislimo da su nam potrebni instant rezultati da se od sva-kog otkrića očekuje da baš ono bude epo-halno Zato se važno i aktuelno često ne podudaraju

U kakvim uslovima radite ndash Trenutno na Prirodno-matematičkom

fakultetu u Novom Sadu već deset godina uspešno radi difraktometar Gemini S Ovaj uređaj može koristiti rendgensko zračenje dveju različitih talasnih dužina koje se ge-nerišu s dve rendgenske cevi (bakarnom i molibdenskom anodom) i detektor novije generacije Uzorci se montiraju na četvo-roosni goniometarski sistem koji obezbe-đuje orijentaciju uzoraka u širokom opsegu uglova Po potrebi moguće je snimanje na niskim temperaturama (do ndash180 degC) koje se postižu posebnim dodatkom koji mlaz tečnog azota usmerava na uzorak Snimanje na niskim temperaturama pogodno je zbog smanjenih oscilacija atoma u kristalnoj re-šetki što rezultuje tačnijim određivanjem strukture Svojim karakteristikama ovaj uređaj zadovoljava naše potrebe Dosad je grupa objavila preko 100 radova u visoko-citiranim naučnim časopisima Ipak ovo je jedini ovakav uređaj u Srbiji a zbog ograni-čenih materijalnih sredstava teško je obučiti nove ljude za rad na njemu

Kakvi su rezultati rada na tom ure-đaju

ndash Zadovoljni smo rezultatima koje smo

dosad postigli ali se nadam da će u skoroj budućnosti difraktometar Gemini S dobiti više pažnje što nesumnjivo zaslužuje pa ćemo moći da povećamo broj ljudi osposo-bljenih za rad u ovoj oblasti Takođe nije re-šeno pitanje održavanja uređaja kako zbog visoke cene servisa tako i zbog vrlo kompli-kovanih procedura oko tendera za nabavku rezervnih delova Ipak zasad smo sopstve-nim snagama uspevali da uređaj održimo u operativnom stanju

Kakva je situacija na vašem fakul-tetu u poređenju s onima u regionu pa i u Evropi

ndash Ne bi bilo pošteno upoređivati uslove kod nas i u zemljama koje daleko više sred-stava izdvajaju za nauku Imamo laboratori-je koje su opremljene vrhunskim uređajima ali postoje i one koje jedva funkcionišu time što imaju tako da gledajući prosek nismo u zavidnoj poziciji Ipak naši istraživači do-kazuju svoju izuzetnost time što i pored lošeg generalnog stanja u zemlji svojim re-zultatima često mogu da pariraju vodećim evropskim naučnim centrima

Da li mladi naučnici u inostranstvo odlaze zbog lošijih uslova za istraživa-nja

ndash Najčešće je tako Mada svi su postali nestrpljivi kada je uspeh u pitanju a nauka zahteva dosta odricanja i strpljenja Pored toga školujemo previše ljudi za nepostoje-ća radna mesta Na univerzitetu je da obu-či kadar ali neko drugi treba da ih zaposli Univerzitet sjajno odradi svoj deo a jedan od dokaza za to upravo je uspeh ljudi koji odu u inostranstvo Kad oni čiji je zadatak briga o radnim mestima odrade svoj deo po-sla mladi naučnici će ostati u zemlji Ipak moramo racionalno sagledati situaciju u ko-joj živimo pa u skladu s tim postaviti svoja očekivanja

Da li su uslovi najvažniji ili ono što naučnik zna kakva mu je intuicija koli-ko je uporan

ndash Uslovi su važni ali je ljudski faktor krucijalan Jer i kada nema uslova neko ih stvori Taj neko mora biti stručan i istrajan u svojoj nameri pa će i uspeh stići Pored toga u istraživanju se ne smemo slepo drža-ti jednog pravca već uvek treba sagledavati nove mogućnosti koje nas često iznenade

Svedoci smo velikog odliva mozgova šta učiniti da se to zaustavi i čak preu-smeri u pravcu Srbije

ndash Jedno je sprečiti odlazak mladih struč-njaka a sasvim drugo je nadati se prilivu ukoliko pod prilivom smatrate povratak onih koji su već otišli Za ovo drugo nisam sigurna da je uopšte moguće u neko dogled-no vreme Prvo moramo dati mladima šan-su da ostanu u svojoj zemlji i u njoj da se ostvare jer ovako dajemo inostranstvu ve-oma kvalitetne poklone

Kako to učinitindash Trebalo bi uspostaviti bolju povezanost

između istraživača na univerzitetima i onih u istraživačkim centrima jer se za mnogo analiza uzorci šalju u inostranstvo iako postoje uslovi u Srbiji za tako nešto Zbog

toga i ljudi teže odlasku Naravno svi te-žimo međunarodnim projektima i vezama sa svetskim univerzitetima i istraživačkim centrima To doprinosi da naš fakultet bude prepoznat u svetu ali te veze treba koristiti za obuku mladih koji će se vratiti u Srbiju a neće ostati tamo

Imate li konkretnih ideja kako spre-čiti prevelik odlazak u inostranstvo jer je jasno da neće svi ostati u zemlji

ndash Pod uslovom da se akredituju progra-mi koji imaju realne šanse da iznedre struč-njake koji se mogu zaposliti smanjio bi se broj onih koji odlaze iz Srbije U situaciji u kojoj je naša država sada fundamentalna ispitivanja na moju veliku žalost nisu pre-poznata kao biznis u koji vredi ulagati Zbog toga i ne očekujem veći broj novih radnih mesta za istraživače u oblastima koje ona obuhvataju O ostalim oblastima ne mogu da sudim jer nemam dovoljno informacija a mi prirodnjaci volimo da imamo čvrstu potporu za svaku tvrdnju

Na koji način deci i mladima može-mo približiti nauku

ndash Kažu da su deca nestašna nemirna svašta im pada na pamet I moja su takva samo što mislim da to nije nestašluk već radoznalost i istraživački duh koji moramo negovati A grešimo kada se trudimo da to iskorenimo Kada naučimo da im u detinj-stvu nauku približimo kao nešto opipljivo i zamislivo te postepeno objašnjavamo ap-straktne i njima daleke stvari lakše će biti i u školi Sve formule i jednačine neće ne-minovno nositi sa sobom i pitanje ndash zašto ovo moram da učim Umesto toga pred-stavljaće pojašnjenje već poznatog ogleda već viđenog ili opisanog fenomena Kada ta deca odrastu biće im prirodno da odaberu bavljenje naukom

Kakvi su vaši planovi u narednih de-set godina

ndash Vidim se na istom ovom mestu gde sam i sada samo s višim zvanjem i bogatijim isku-stvom i bibliografijom Pošto volim da se bavim istraživačkim radom ali i nastavom ova institucija je pravi izbor za mene

Novosadska Noć istraživača

Osma Noć istraživača u Srbiji biće održana u petak 29 septembra od 16 sati do jedan posle ponoći u tržnom centru BIG i kafiću Starit centra i biće posebno HOT Tema je HOT nauka ndash bilo da je u pita-nju nauka visokih temperatura ili goruće naučne teme Posebna pa-žnja posvećena je našim istraži-vačima koji se bave svetski aktu-elnim istraživanjima i pokušavaju da reše neke od gorućih problema s kojima se čovečanstvo sre-će Predstavnike ovih devet HOT istraživačkih grupa možete uživo upoznati u Noći istraživača ali i primetiti na bilbordima u gradu

28 7 SEPTEMBAR 2017

SPORT

Spuštena je zavesa na 29 Let-njoj univerzijadi održanoj u kineskom Tajpeju Srpski sportisti ostvarili su sjajne rezultate ndash zlatne medalje osvojili su Tijana Bogdano-vić u tekvondu pojedinačno

i ekipno atletičarka Amela Terzić i vater-polisti Od ukupno 28 zemalja učesnica Sr-bija je zauzela odlično deseto mesto Inače na počasno postolje popeli su se sportisti 66 država

Siniša Jasnić je predsednik Univerzitet-skog saveza Srbije naš Novosađanin koji je po povratku kući hvalio naše sportiste

ndash Postaje već poslovično pravilo da naši studenti na univerzijadi izuzetno uspeš-no predstavljaju svoju zemlju Niz od četiri zlatna odličja ovo potvrđuje Tekvondo po-staje sport po kojem nas već prepoznaju u svetu Tijana Bogdanović srebrna s Olim-pijskih igara u Riju sada se pozlatila a eki-pno naše dame bile su takođe najbolje ndash zlat-na medalja i srpska himna pravi su ponos ndash ističe Jasnić

Veoma lepo nam je bilo i kada se Amela

Terzić pozlatila u kraljici sportova na 1500 metara

ndash Ovu trku pratio sam u društvu legen-darnog Karla Luisa i možete zamisliti kako smo se svi osećali a pogotovo Amela i njen trener Rifat Zilkić kada im je Luis čestitao Zaslužili su tu počast i Amela i njen du-

gogodišnji trener iz Novog Pazara Uko-liko sam u nekog verovao da će se pozla-titi i pre početka univerzitetskih igara to su bili vaterpolisti Predvodio ih je ovoga puta Dejan Savić i ubedljivo su trijumfovali upotpunivši tako svoju nisku zlatnih odlič-ja u ovoj deceniji i univerzitetskom posle svetske evropske i olimpijske Vaterpolo je dika srpskog sporta i države cele ndash ka-zao je Jasnić

Naš zlatni vaterpolo tim u kineskom Taj-peju igrao je u sastavu Rističević i Doboža-nov na golu Vico Lazić Jakšić Ranđelović Drašović braća Rašović Subotić Radojević Stojanović i Vasić U finalu pali su Rusi za koje je nastupilo čak šest igrača s nedavno završenog svetskog šampionata u Budim-pešti

Srbija je poslednji put bila zlatna na Uni-verzijadi 2011 godine u Kini a da podse-tim selekcija koja je nastupila u Fukoki u Japanu 1995 godine ostavila je dubok trag u bazenima širom sveta Svi su docnije igrali u A-reprezentaciji i osvajači su me-dalja kako na olimpijadi tako i na mondi-jalima

Šta više reći nego da su i studenti na-stavili zlatni niz pobeda ostalih naših re-prezentativnih selekcija Jedno je sigurno ndash srpski sport sjajno korača ka narednoj olimpijadi koja je na programu 2020 go-dine u Tokiju

Zlatni niZ naših SportiSta na 29 letnjoj univerZijadi

Karl luiS čeStitao ameli terZić

Predsednik Univerzitetskog saveza Srbije dr Siniša Jasnić ponosno se hvali s četiri prva mesta koja su osvojili Tijana Bogdanović

tekvondo pojedinačno i ekipno Amela Terzić i vaterpolistiAutor jovan tanurdžić

Siniša Jasnić

297 SEPTEMBAR 2017

Nakon što su pre mesec dana osvojili 20 Memorijalni turnir Vladimir Franciš-ković u tenisu glavom na pesku Nikola Mitro i Bog-dan Marojević pobedili su i na Devetom prvenstvu

Novog Sada u tenisu glavom na tvrdoj pod-lozi Na Štrandu su se okupile 33 ekipe u pet konkurencija od petlića do veterana

U seniorskoj su Dragan Bankovački i Vu-kašin Kešelj poraženi u finalu sa 2 0 a treće mesto osvojili su Slobodan Simić i Nebojša Budakov Među juniorima pobedili su Ilija Ljubojević i Nebojša Stojšić i takođe sa 2 0 bili bolji od Ivana Blagojevića i Koste Mar-kovića dok su bronzanu medalju uzeli Alek-sandar Kecman i Vukašin Cvejić

U konkurenciji pionira rođenih izme-đu 2002 i 2004 godine slavili su Vukašin Adamović i Miloš Sekulović srebrne meda-lje dobili su Aleksandar Kecman i Vukašin Cvejić a bronzane David Pantić i Aleksa Batos

Najmlađe finale među petlićima mlađim od dvanaest godina uzeli su Nikola Ninkov i Nikola Tarlać pošto su pobedili Dimitrija Kondića i Stefana Lukića dok su treći bili Dušan Jovanović i Maksim Pantić

Turniri u tenisu glavom ne mogu da se zamisle bez novosadskih veterana koji su bili i među osnivačima ovog sporta u na-šem gradu Prvo mesto osvojili su Vladislav Čolić i Vukašin Kešelj nakon što su u finalu bili bolji od Nikole Radojkovića i Miroslava Mirkovića dok su bronzani bili Aleksandar i Vladimir Verlić

Turnir su vodile sudije Dragan Brzak Pe-tar Jovanović i Miodrag Radaković zapisni-čar je bio Petar Bodulić a delegat takmičenja Miograd Radaković Bez obzira na to što su u vreme takmičenja na TV ekranima bili prenosi brojnih sportskih takmičenja pa i nastupi na-ših reprezentacija na evropskim prvenstvima u odbojci i košarci tribine na Štrandu pored Mosta slobode uvek su bile dobro popunjene Organizator turnira Sportsko udruženje tenis glavom namerava da i na zimu organizuje tur-nir u ovom sportu u zatvorenom u čemu oče-kuju pomoć Grada i Gradske uprave za sport i omladinu pošto ovo takmičenje nosi naziv Prvenstvo Novog Sada

Organizatori posebno zahvaljuju JKP bdquoGradsko zelenilordquo koje im je ustupilo te-rene na Štrandu zatim glavnom sponzoru bdquoPositiverdquo kompaniji bdquoVIP Mobile bdquoAdidas Srbijirdquo koja je obezbedila dresove i šortse-ve za takmičare bdquoTrpezi-cateringrdquo i konobi bdquoOrcusrdquo

Mitro i Marojević apsolutni šampioni

Prvenstvo novog sada u tenisu glavom na tvrdoj PodloziAutor Miloš Dukić

30 7 SEPTEMBAR 2017

3124 AVGUST 2017

ISSN 2406-2022

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

29 JUN 20177 SEPTEMBAR 2017 11

tiri za branje imam novu francusku sortu bdquomajsadur 52rdquo u grupi 560 Nas dole suša je žestoko udarila pogoto-vo deo ubske opštine koji se naslanja na šabačku i vladimiračku Suncokret je još i rodio imaću preko dve tone lane je bilo oko tri To je bio rekord A ove 72 dana ni kapi kiše Naši trak-tori su mali 90 odsto na ovu sušu ne mogu ni da tanjiraju ni da oru Sve u svemu urod je prepolovljen Sad me zanima jesenja setva da li ćemo moći da se uskladimo s ovim cenama po-togovo s cenama pšenice

Sve se vidi Svi su mogli da obi-đu autentično uređene štandove i odeljenja istoimenih biljnih kultura s Instituta kao i izložbeni prostor Laboratorije za ispitivanje semena i Laboratorije za zemljište i agroeko-logiju Glavni utisak ipak bila je šet-nja kroz ogledna polja uz komentare stručnjaka odeljenja za strna žita za povrtarstvo i za krmno bilje Tač-no se moglo videti kako je na koju od bezbrojnih sorti i hibrida utica-la suša

Rukovodilac Odeljenja za soju dr Svetlana Balešević Tubić naglasila je da je ova godina bila nepovoljna ali da to za njih nije ništa novo

ndash Naših 136 priznatih sorti soje u Srbiji 155 u inostranstvu od kojih je 31 sorta na evropskoj sortnoj listi go-vore da iza tog uspeha stoji vrhunski tim naučnih radnika i stručnjaka iz Odeljenja za soju Spremni smo da pomognemo i zajedničkim snagama uz vrhunski adaptabilan sortiment soje doprinesemo da se ovako nega-tivni efekti suše i vrelih dana svedu na najmanju moguću meru ndash rekla je Tubićeva

Bez pritužbi na seme Rukovo-dilac Odeljenja za industrijsko bilje dr Vladimir Miklič istakao je da je suncokret zbog svojih morfoloških svojstava daleko bolje podneo sušnu godinu od drugih jarih biljnih vrsta

ndash Prošlogodišnji evropski rekord od 327 tona po hektaru neće se na-žalost ponoviti ove godine ali rod će biti dosta dobar Institut je ove godine jedini na tržištu Srbije po-nudio seme suncokreta tretirano s dva fungicida i insekticidom i time je ostvareno znatno povećanje pro-daje semena kako kod nas tako i u inostranstvu Sad smo među retkim proizvođačima koji nemaju pritužbu na seme ndash napomenuo je Miklič

Kako je istakao šećerna repa može podneti i teške uslove ali se ipak oče-kuje manji prinos nego a prošle go-dine

ndash Srećom prve analize iz naše la-boratorije pokazuju da će sadržaj šećera biti na višem nivou Zato vas

pozivam da pogledate novine koje je Odeljenje za industrijsko bilje pri-premilo kako biste ih sledeće godine probali na svojim njivama ndash podsetio je Miklič

Novi hibridi Za rukovodioca Odeljenja za kukuruz dr Milisava Stojakovića jesenji Dan polja je je-dinstvena prilika da stvaraoci u In-stitutu pokažu našim poljoprivred-nicima i svim posetiocima plodove svog rada

ndash Preko 50 hibrida kukuruza iz FAO grupe zrenja od 200 do 800 nalazi se na ovoj svojevrsnoj izlož-bi proizvoda Instituta a među njima su nosioci proizvodnje u Srbiji ali i u tridesetak zemalja sveta Kao novina na oglednom polju predstavljeni su i hibridi koji poseduju tolerantnost na herbicid bdquofokus ultrardquo ndash napomenuo je Stojaković

Dr Vladimir Sikora rukovodilac Odeljenja za alternativne kulture i organsku proizvodnju istakao je da mu je drago što Institut pored svog bogatog programa selekcije i seme-narstva daje značaj i alternativnim kulturama

ndash Ova vrsta proizvodnje sve je za-stupljenija i sve više pronalazi sta-bilno mesto u sistemu ratarske pro-izvodnje Snažno podržavamo sve ratare i povrtare zainteresovane za gajenje alternativnih kultura kao što su sirak metlaš sirak zrnaš duvan bundeve uljane tikve proso heljda i konoplja Pomoć stručnjaka ovog odeljenja uvek vam je na raspolaga-nju kako stručnim savetima tako i odabirom najboljeg sortimenta

Lakše uz Baneta Jesenji Dan polja svečano je otvorio član Grad-skog veća zadužen za privredu Milo-rad Radojević

ndash Velika mi je čast i zadovoljstvo da u ime Grada Novog Sada i u ime gradonačelnika pozdravim sve goste Institut za ratarstvo i povrtarstvo od velikog je značaja za poljoprivredu i privredu Novog Sada Vojvodine i Re-publike Srbije Sjajno je kad sarađuju nauka privreda i država kao i Grad i Institut Dokaz o tome svakako su i dostignuća Instituta na polju nauč-noistraživačkih radova za koja se zna širom sveta ndash rekao je Radojević

Gosti Dana polja bili su dugogodiš-nji prijatelji Instituta ndash domaći rata-ri strani poslovni partneri iz Irana Ukrajine Mađarske Grčke Rumuni-je Hrvatske BiH Slovenije Bugarske i Makedonije kao i ovlašćeni izaslanik Ambasade Ruske Federacije u Beo-gradu Uz brojne domaće poslovne partnere bili su i predstavnici Vlade Republike Srbije Pokrajinske vlade predstavnici Grada Novog Sada na-

čelnik Južnobačkog upravnog okru-ga Zadružnog saveza Srbije i Vojvo-dine predstavnici Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu te Novosad-skog sajma

Nakon zvaničnog otvaranja svi su pošli da obiđu oglede kukuruza suncokreta soje šećerne repe i al-ternativnih kultura a zatim je poče-lo druženje uz pesmu Baneta Krstića i Garavog sokaka

Suncokret je sušu nekako najbolje pod-neo Sve zavisi od parcele do parcele od domaćina do domaćina i od toga ko je kakvu tehnologiju primenjivaoDragan Medić iz Temerina

12 7 SEPTEMBAR 2017

Spomen-zbirka Pavla Beljan-skog u Novom Sadu specijali-zovana je muzejska ustanova koja poseduje proučava pu-blikuje i izlaže umetnička dela koja je sakupio jugoslo-venski diplomata i veliki ko-

lekcionar Pavle Beljanski (1892ndash1965) On je posebnim ugovorom o poklonu s Izvršnim većem AP Vojvodine u novembru 1957 go-dine zaveštao srpskom narodu svoju zbirku umetničkih dela slika skulptura tapiserija i crteža

Projekat Ive Kurtovića Ovu zna-čajnu kolekciju dopunjavao je do kraja živo-ta zaključno sa slikom bdquoVelika Izardquo Vlaha Bukovca i poklonio je gradu Novom Sadu Umetnička kolekcija Beljanskog smeštena je u posebno izgrađenom zdanju koje je pro-jektovao arhitekta Ivo Kurtović što je bila jedna od odredaba ugovora o poklonu Pavla Beljanskog Takođe je zahtevao da i sam uče-stvuje u izboru projekta i mesta gradnje te da prati njen tok Galerija je za javnost otvo-rena 1961 godine sa 173 umetnička dela

Pošto su nakon smrti Pavla Beljanskog 1965 njegovi naslednici poklonili Spomen-

zbirci slike nameštaj i lične predmete iz nje-govog stana odlučeno je da se oformi još je-dan izložbeni prostor tj dogradi jugoistočni deo Dograđeni aneks je realizovan prema projektu Katarine Babin i završen je sep-tembra 1966 kada je zgrada Spomen-zbirke drugi put otvorena za javnost Skladno je uklopljen u prethodni objekat ne narušava-jući njegovu osnovnu kompoziciju

Zaokružena celina Pavle Beljanski je gotovo celog života sakupljao umetnička dela Neposredno posle Prvog svetskog rata počeo je da prikuplja umetnička dela stranih majstora ali je ubrzo video da je to poza-mašni zahvat koji je napustio 1923 i okrenuo se sakupljanju dela srpskih umetnika Kolek-cija Pavla Beljanskog sastoji se od najzna-čajnijih dela srpske umetnosti nastalih od početka do sedme decenije 20 veka s nagla-skom na period između Prvog i Drugog svet-skog rata Upotpunjavajući zbirku do kraja života Beljanski je menjao njen sastav u želji da dobije zaokruženu celinu čiju osnovnu koncepciju sam objašnjava bdquoJa sam u zbirku uneo samo one slike koje predstavljaju lične intimne doživljaje slikara ukoliko su se slu-žili čistim slikarskim jezikom Taj se jezik

mora razumeti ili intuitivno osetitirdquo Danas kolekcija ima 185 dela 37 autora ndash

slika skulptura i tapiserija s najznačajnijim delima do sedme decenije 20 veka Kolekcija hronološki započinje delima prve genera-cije modernista ndash Nadežde Petrović Mila-na Milovanovića Koste Miličevića Mališe Glišića Ljubomira Ivanovića nastavlja se delima najvažnijih predstavnika naše umet-nosti između dva svetska rata ndash Save Šuma-novića Petra Dobrovića Ignjata Joba Iva-na Radovića Nedeljka Gvozdenovića Ivana Tabakovića Živojina Lukića Sretena Stoja-novića Rista Stijovića i dr kao i radovima stvaralaca druge polovine 20 veka ndash Petra Lubarde Jovana Bijelića Mila Milunovića Marka Čelebonovića Peđe Milosavljevića Milana Konjovića Zore Petrović Ljubice Sokić Stojana Aralice Nebojše Mitrića Milice Zorić

Pre otvaranja Galerije u Novom Sadu zbir-ka je bila izložena u Narodnom muzeju u Somboru od 1945 do 1952 i u Beogradu od 1952 do 1957 u Muzeju grada gde je neko-liko puta promenila postavku

Likovni ritam Najveći deo postavke Spomen-zbirke Pavla Beljanskog čine dela

Kolekcija trajne vrednosti za sve generacijeSpomen-zbirKa pavla beljanSKog živi 56 godina

Autor marija magdalena idei Trifunović

137 SEPTEMBAR 2017

iz kolekcionarevog legata Od ukupno 185 dela izloženo je 144 i to 120 slika 15 skul-ptura četiri crteža i pet tapiserija Sama postavka je koncipirana na specifičan na-čin Mada je s vremenom pretrpela prome-ne suštinski je očuvana ideja Pavla Beljan-skog da dela u postavci treba da povezuje jedinstvena nit likovnog ritma i prvenstve-no kolorističkog sklada a ne biografsko-istorijski ili neki drugi muzeološki princip S vremenom ovakva zamisao nije pretrpe-la znatne promene i inovacije Njena mo-dernost je i danas očigledna i relevantna u skladu s tendencijama izlagačkih politika zasnovanih na specifičnosti poetskog idej-nog tematskog ili nekog drugog koncepta Iako se u salama nižu slike i skulpture auto-ra različitih generacijskih pripadnosti njih objedinjuje jedinstvena ideja kojom se ru-kovodio Pavle Beljanski Prihvatajući načela Bogdana Popovića da su najviše vrednosti slikarstva bdquopoetsko osećanje prirode ukus mera i viša kultura savladana tehnika i ko-loristički darrdquo Beljanski smatra da bdquolikov-no stvaralaštvo podleže zakonima životardquo a njegove vrhunske vrline su spontanost harmonija i unutrašnja sadržina Poetiku slikarstva Beljanski je poredio s muzikom na čemu je zasnovao i koncepciju postavke dela iz svoje kolekcije bdquoNjihova osećajnost i njihova izražajna sredstva variraju od ka-mernog alegreta do krešenda u fortisimu gde dominiraju duvački instrumenti I sve se to sliva u polifoniju jedne epohe Verujem da su mnoga dela iz ove epohe dela trajne vrednosti i da će ih generacije koje dolaze predavati jedna drugoj u nasleđerdquo

Dva memorijala Pored dela iz legata Pavla Beljanskog izložbenu celinu upotpu-njuju još dva segmenta Memorijal Pavla Be-ljanskog i Memorijal umetnika Memorijal Pavla Beljanskog nastao je 1966 godine za-hvaljujući poklonu kolekcionarovih nasled-nika Smešten je u posebnom izložbenom prostoru na prvom spratu zgrade koji je na-knadno projektovan za ove potrebe prema nacrtu Katarine Babin Svečano otvoren 24 novembra 1968 godine osmišljen je kao re-konstrukcija životnog ambijenta Pavla Be-ljanskog s nameštajem slikama tapiserija-ma knjigama fotografijama dokumentima i ličnim predmetima velikog kolekcionara

Mada pripada Osnovnom fondu umetnič-kih dela Spomen-zbirke u ovom prostoru izložena je i slika Vlaha Bukovca bdquoVelika Izardquo Stilski potpuno uklopljena u kamernu postavku Memorijala ona je dobila idealno mesto kao vredno biografsko svedočanstvo među ostalim eksponatima koji neposredno svedoče o životu Pavla Beljanskog Nakon

rekonstrukcije prostora i restauracije svih eksponata Memorijal je svečano otvoren za javnost 19 juna 2003 godine na dan rođe-nja Pavla Beljanskog Taj datum se od tada redovno obeležava otvaranjem odgovara-juće izložbe

Planska nabavka Memorijal umetnika nastao je prema zamisli Pavla Beljanskog da svoju zadužbinu upotpuni portretima i au-toportretima svih umetnika zastupljenih u njoj a kao početna tačka poslužila su dela koja su se već nalazila u kolekciji poput auto-portreta Milana Milovanovića Zore Petro-vić Milana Konjovića i Ljubice Cuce Sokić kao i portret Koste Miličevića rad Živojina Lukića i portret Lize Križanić Ignjata Joba Uskoro je ideja Pavla Beljanskog prerasla u jasan koncept da se sakupljena galerija por-treta postavi u posebnom delu izložbenog prostora Spomen-zbirke

Nakon planske nabavke eksponata krajem šezdesetih godina Memorijal umetnika sve-čano je otvoren 1971 I u narednom periodu nastavilo se sa započetom praksom a te-žnja za stalnim obogaćivanjem ove kolekcije i danas predstavlja jedan od osnovnih zada-taka muzeja Pored portreta i autoportreta autora iz zbirke u najrazličitijim tehnikama ndash uljane slike skulpture crteži grafike ka-rikature itd ndash sastavni deo postavke Memo-rijala umetnika je i dokumentarni materijal o stvaraocima iz zbirke fotografije pisma lični dokumenti i predmeti koje su umetnici koristili tokom procesa stvaranja ndash četkice boje palete

Nove tehnologije Dr Jasna Jovanov dugogodišnja upravnica Spomen-zbirke Pavla Beljanskog kaže da od trenutka kada je otvorila vrata za publiku Spomen-zbir-ka bila je mesto gde su se sretali ljubitelji umetnosti istraživači kolekcionari umet-nici diplomate pripadnici različitih tradi-cija i interesovanja

ndash Sama kolekcija Pavla Beljanskog bila je

dovoljna da privuče pažnju sviju njih i na osnovu izloženih dela zasluži slavu najcelo-vitije i najznačajnije kolekcije srpske moder-ne umetnosti ndash navodi ona Prema njenim rečima u međuvremenu od oktobra 1961 godine kada su prvi gosti prilikom svečane ceremonije otvaranja obišli postavku prošlo je 56 godina i mnogo toga se promenilo naj-više navike ljudi Ona skreće pažnju na nove tehnologije a počelo je s tim da je u svaku kuću ušao televizor a potom i kompjute-ri i internet Umetnička dela koja su done-davno mogla da se posmatraju i analiziraju samo pod zaštitom galerijskih zidova sada se mogu posmatrati u svome domu putem njihovog sajta ndash ističe dr Jasna Jovanov

Ipak upravnica napominje da nije isti do-življaj kada se izložba obilazi u galeriji i kada se posmatra putem interneta jer nije pot-pun Po njoj gledanju izložbe od kuće uz po-moć savremenih tehnologija nedostaje živa komunikacija Ona navodi na nedostaje inte-raktivnost koja je posetiocu omogućena iz-borom kretanja u prostoru izborom odabira objašnjenja mogućnošću da na licu mesta dobije odgovore na sva pitanja ako i utisak o uticaju koji na umetničko delo ima izme-njeni kontekst koji se postiže kroz izložbe stručna vođenja projekcije filmova kompa-racija s književnošću muzikom scenskim umetnostima dakle ndash interdisciplinarni po-gled na celinu

Monografija Spomen-zbirke Zbog toga su od 1999 godine uveli praksu orga-nizovanja izložbi kroz koje su predstavljali autore i njihova dela duh vremena prve po-lovine 20 veka kolekcionare i njihove zbir-ke Konačno kako kaže Jasna Jovanov pred-stavili su i samog Pavla Beljanskog kome prema njenim rečima duguju zahvalnost što je omogućio da svi uživaju u njegovoj veličanstvenoj zbirci

Stručno osoblje ove galerije objavilo je i vodič kroz stalnu postavku kolekcije Pa-vla Beljanskog Priređena je i monografija Spomen-zbirke prva posle tačno trideset godina Ova knjiga posetiocima predstav-lja autore njihova dela samu zgradu i život kolekcije Pavla Beljanskog od njenog nastan-ka do današnjih dana Monografija je name-njena čitaocima koji ostaju verni klasičnoj knjizi i osećaju težinu koju ona ima kada se uzme u ruke objašnjava upravnica i kaže da je kompakt-disk namenjen onim čitaocima koji daju prednost čitanju s kompjuterskog ekrana Ipak Jasna Jovanov ističe da obe ka-tegorije korisnika treba motivisati da dođu i u sam izložbeni prostor na Trgu galerija u Novom Sadu pre nego što odluče da usmere pažnju na sadržinu knjige

Kolekcija trajne vrednosti za sve generacijeSpomen-zbirKa pavla beljanSKog živi 56 godina

Od ukupno 185 dela koliko je jugoslovenski diplomata i kolekcionar zaveštao srpskom narodu i Novosađanima izloženo je 144 i to 120 slika 15 skulptura četiri crteža i pet tapiserija

14 7 SEPTEMBAR 2017

Korisnicima donosim da oboje crteže koje potom izlažemo Sve ih raduje svaka nova priča o australijskom narodu i mnogo toga su dosad već naučili

U Dnevnom boravku Udru-ženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim oso-bama Grada Novog Sada (MNRO) Australijanka dr Paulina Jurkijević drži kre-ativno-edukativnu radioni-

cu o Aboridžinima Ta jedinstvena radionica je vrlo specifična i ekskluzivna budući da je Paulina 45 godina živela s domorodačkim au-stralijskim narodom i iz ličnog iskustva pre-nosi verodostojne podatke o Aboridžinima o njihovom načinu života kulturi slikarstvu muzici obrazovanju i zdravlju pa korisnici Dnevnog boravka imaju prilike da nauče i kori-ste likovnu tehniku aboridžinskih umetnika

Zahvaljujući Paulini i Gradu korisnici Dnev-nog boravka imaće izložbu 21 novembra na Spensu i tom prilikom će i Paulina izložiti abo-ridžinske predmete koje je sakupljala radeći s njima Biće to prava prilika za sve Novosađane da saznaju mnogo više o ovom narodu iz dale-ke Australije i da korisnici boravka predstave sugrađanima svoj umetnički rad

Humanitarka odmalena Paulina Jurki-jević je rođena u farmerskoj porodici odrasla je s dve sestre na selu i život u ruralnoj sredini nije joj padao teško

ndash Počela sam da radim kad sam imala osam godina Raznosila sam mleko čistila prodavni-ce i vrlo rano sam stekla radne navike Kasnije sam radila kao medicinska sestra u Severnoj Australiji gde žive Aboridžini Takođe sam radila i kao učiteljica a edukovala sam i dru-ge nastavnike da rade s njima i to 45 godina ndash kazala je Paulina

Prema njenim rečima svako pleme govori svoj jezik to su veoma male zajednice i ima ih po celoj severnoj Australiji a neki žive i u unutrašnjosti u pustinjskim delovima Ona ne govori njihov jezik jer je nemoguće da savlada preko 100 jezika Aboridžinske zajednice od-nosno plemena vrlo su zatvoreni i nezaintere-sovani da žive s drugima nikada nisu želeli da se asimiluju s drugim nacijama primitivni su poročni pošto su se odali alkoholu i kocki S druge strane potpuno su se saživeli s priro-dom od koje opstaju i koju svesno čuvaju

U Udruženju MNRO volontira Australijanka Paulina Jurkijević

Kreativno-edukativna radionica o Aboridžinima

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

157 SEPTEMBAR 2017

ndash Tamo sam se suočila i s tim da su roditelji u stanju da pojedu sve a da im deca ostanu gladna ndash navela je primer Paulina

Malo ko zna da Aboridžini ne primaju bele ljude u svoju zajednicu Paulina ima više zavr-šenih fakulteta i doktorsku diplomu i samo je zahvaljujući obrazovanju mogla da ode i radi u aboridžinskim plemenima Zbog svoje pre-danosti bila je prihvaćena među australijskim starosedeocima

Nepregledna prostranstva Tamo je upoznala i svog supruga koji se bavio izradom noževa za engleski dvor a između ostalog i za Aboridžine a radio je i u rudarskoj industriji Rođeni je Subotičanin a proveo je radni vek zajedno s Paulinom u plemenima Aboridžina Bio je proglašen za njihovog brata a ona im je bila sestra Taj status su stekli kako zbog svog humanitarnog rada i požrtvovanja tako i zbog toga što su ih prihvatili aboridžinski duhovni-ci s kojima su proveli mnoge godine

ndash Mi smo za njih niža rasa i recimo na te-ritoriji veličine Vojvodine bila su svega dva policija u službi Radila sam u jednom mestu koje je od najbliže prodavnice pekare frize-ra udaljeno 480 kilometara To su ogromna prostranstva bez urbane civilizacije Kad sam se doselila u Novi Sad sve mi je bilo blizu Iz Ribnjaka do Riblje pijace idem peške jer mi je to neverovatno mala razdaljina Novi Sad je mali grad koji sve ima za normalan život ndash ispričala je Paulina

Prosidba posle 18 sati Simijana sam srela i upoznala u Alekspringu gde sam ra-dila kao medicinska sestra kaže naša sago-vornica

ndash Bio je doček Nove godine a ja sam te veče-ri bila u noćnoj smeni U obližnjem restoranu smo upoznali muško društvo a među njima je bio i on Nakon proslave bio je ljubazan i odvezao me je kući Sutradan me je zaprosio ndash uz osmeh priča Paulina ndash U Novi Sad smo došli kad smo za 40 godišnjicu braka odlučili da krstarimo Dunavom Kad smo videli Petro-varadinsku tvrđavu odlučili smo da se doseli-mo kao penzioneri Kuću su kupili u Ribnjaku Međutim nakon kratkog vremena Simijanu su dijagnostikovali rak i nije izdržao Morala sam da se vratim u Australiju da ostvarim penziju i od pre četiri godine živim u Novom Sadu i bavim se humanitarnim radom ovde u Dnev-nom boravku ndash objasnila je Paulina

Osmeh je najveći dar Kaže da joj je Ljiljana Koković pomoćnica gradonačelni-ka pomogla da ostvari pravo na srpsko dr-žavljanstvo i preko nje je došla u MNRO či-jim korisnicima dvaput nedeljno priča priče o Aboridžinima

ndash Uglavnom im pričam priče koje sama pi-šem Mnogi Aboridžini su dobri ljudi školova-ni umetnici naučnici i žive u gradovima Ali većini treba pomoć Ovde u Dnevnom borav-ku koristim priliku da korisnike upoznajem s aboridžinskom kulturom i običajima To sam ceo život radila i dobro sam ih upoznala Ceo život sam pomagala ljudima Crteže koje ta-

kođe sama pravim donosim korisnicima da oboje te ih posle izlažemo Sve ih raduje sva-ka nova priča o australijskom narodu o kom su dosad već mnogo toga naučili Verujem da malo ljudi išta zna o narodu s kojim sam žive-la Ovde u boravku vole njihove crteže putem kojih su saznali mnogo o živom svetu tropske Australije

To je posebna tehnika bojenja i crtanja ndash Kultura Aboridžina koji žive u pustinjama

unutrašnjosti razlikuje se od kultura onih koji su nastanjeni na severu Australije Najsreć-nija sam kad vidim njihov osmeh dok slušaju priče dok ih učim kada mi donesu obojen cr-tež To mi je dovoljno da se uvek vratim i da se opet družimo Smatram da kad ljudi imaju neki problem to ih nikako ne sme sprečiti da rade ono što vole ndash kaže Paulina

Njena životna energija je ogromna iako ima

68 godina a rad u Dnevnom boravku je ispu-njava Smatra da je taj njen doprinos samo nastavak onoga čime se ceo život bavila za-jedno s pokojnim mužem Uči srpski koji za-sad slabo govori ume da čita i piše i to na ćirilici

Broj 182 8 septembar 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKDBroj 182 8 septembar 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

59dinara

DIJETA SA HLEBOM

PAZITE [TA PIJETEKalorije ulaze i na slam~icu

97

72

21

75

52

00

92

81

00

KRIŠKI DNEVNO

Alergiegraveni na ambroziju

za 8 nedelja oslabite 9 kgSELIDBA BEZ STRESA

Kako dadopuniteKUĆNI

BUDŽET

Savet

PRIRODNIH NA^INAZA LICE BEZ BORA7

IVOTNA PRAVILAUSPE[NIH ENA

Slatka romantika

KRIŠKI DNEVNOKRIŠKI DNEVNOKRIŠKI DNEVNOza 8 nedelja oslabite 9 kgza 8 nedelja oslabite 9 kg12

Paulina je završila nekoliko fakulteta i doktorirala 45 godina je živela s domorodačkim australijskim narodom i iz ličnog iskustva korisnicima Dnevnog boravka prenosi verodostojne podatke o Aboridžinima o njihovom načinu života kulturi slikarstvu muzici obrazovanju i zdravlju

16 7 SEPTEMBAR 2017

7 SEPTEMBAR 2017 17

18 7 SEPTEMBAR 2017

197 SEPTEMBAR 2017

Proteklih dana na Trgu slobode snimane su ma-sovne scene budućeg ru-skog serijala bdquoAmbasa-dardquo Kako smo saznali na snimanju radi se o seriji koja će ličiti na svetski

špijunski bestseler bdquoBornov identitetrdquo Roberta Ladlama po kom je snimljena istoimena filmska trilogija u režiji Daga Limana

Na snimanju je učestvovalo oko 300 statista koji su bili na proslavi 16 godine Dana državnosti izmišljene ruske zemlje Kaledonije Na trgu su bile postavljene tezge masa ljudi je šetala a među nji-ma su bili i animatori pajaci folklorna grupa jedan poni i dva policijska konja Pored scena sa statistima koje su bile potpuno vesele i razdragane u sveča-nom ambijentu drugog dana snimani su i akcioni kadrovi s jednim od ruskih glumaca

Za slučajne prolaznike naročito za tu-riste bilo je pravo iznenađenje i atrak-cija da posmatraju kako na trgu ispred tržnog centra bdquoApolordquo u improvizova-nom kafiću hapse mladića koji je dotad u opuštenoj situaciji sedeo s devojkom pio piće i razgovarao Osim na ovoj lo-kaciji prethodnih dana u Novom Sadu su snimljeni kadrovi i u Dunavskoj ulici a pre toga filmadžije su radile i u centru Sremskih Karlovaca Ekipa serijala seli se u Pančevo gde nastavlja rad

Sredinom avgusta serija bdquoAmbasadardquo snimana je na Dorćolu u Višnjićevoj i Si-minoj ulici kao i u dvorištu zgrade u Ni-kole Spasića Pre dolaska u našu zemlju ruska filmska ekipa snimala je nekoliko meseci u Rusiji i kako smo saznali tamo je snimljeno 75 odsto materijala i to u enterijeru a kod nas se radi isključivo eksterijer

Serija se radi u rusko-srpskoj kopro-dukciji a kod nas je snimanje organi-zovala producentska kuća bdquoArchangel Studiordquo iz Beograda osnivača Miloša Bi-kovića i Miodraga Radonjića s ciljem da se promovišu kulturne veze između Ru-sije i Srbije kroz kinematografska i televi-zijska ostvarenja U Srbiji su na projektu angažovani glumci uglavnom iz Rusije Vitalij Kiscenko Viktorija Tolstogano-va Anton Kuznjecov Ekatarina Volkova i Aleksandar Versinin ali su zastupljeni i domaći glumci Nebojša Milovanović Nenad Maričić i Vaja Dujović

Ruski triler u Novom Sadu

Novosadski reporter na snimanju serije bdquoAmbasadardquo

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

Policija tokom septembra tradi-cionalno pojačava kontrolu sa-obraćaja u blizini svih škola u Srbiji kako bi sve vozače upo-zorila na početak nove škol-ske godine i mališane koji prvi put polaze u školu Podsetimo

odmah vozače da je i prema starom Zakonu o bezbednosti u saobraćaju u zonama škola naj-veća dozvoljena brzina bila 30 kilometara na sat Pored toga nov zakon predviđa da pešački prelazi pored škola budu zaštićeni ogradama i obeleženi dodatnom signalizacijom

Dvostruka pomoć S početkom nove školske godine i novosadski saobraćajni po-licajci zajedno s kolegama opšte nadležnosti otpočeli su akciju pojačane kontrole i reguli-sanja saobraćaja na putevima i ulicama u zo-nama sa školama

ndash Saobraćajci će u vreme kada deca dolaze i vraćaju se iz škole biti na raskrsnicama u bli-

zini osnovnih škola Najugroženiji su najmla-đi sugrađani pogotovo oni koji polaze u prvi razred i njima treba posvetiti najviše pažnje Prvenstveno to važi za bezbedan prelaz pre-ko kolovoza ali policajci im govore i kako da najbrže i najbezbednije dođu do odredišta Naša akcija trajaće tokom celog septembra ali ako bude potrebeno možemo je i produžiti Ne treba posebno isticati da će svi vozači koji prekorače brzinu ili načine drugi prekršaj biti pod udarom represivnih mera ndash ističe zamenik

komandira Saobraćajne policijske ispostave bdquoZapadrdquo PU Novi Sad Milan Dražić

Pored toga što pružaju pomoć na trotoari-ma i raskrsnicama policajci ovih dana pose-ćuju učenike u školama i drže im predavanja o bezbednosti u saobraćaju Da bi deca bila još zaštićenija u blizini novosadskih škola policija je u avgustu ispitala kakvo je stanje horizon-talne i vertikalne signalizacije dok se Grad Novi Sad pobrinuo da zebre budu osvežene novom bojom

Opasnosti vrebaju Bezbednost je jed-na od obaveznih tema u novosadskoj Srednjoj medicinskoj školi bdquoSveti Arhangelrdquo a u sep-tembru je u prvom planu saobraćaj

ndash Prvi časovi odeljenskog starešine u svim našim odeljenjima posvećeni su objašnjenjima i uputstvima koja dajemo našim učenicima u vezi s njihovom bezbednošću u saobraćaju Nalazimo se na Trgu Marije Trandafil u sta-rom delu grada gde su uglavnom jednosmer-

20

Autor Miloš Dukić

Prvi časovi odeljenskog starešine u svim našim odeljenjima posvećeni su objašnjenjima i uputstvima koja dajemo učenicima u vezi s njihovom bezbednošću u saobraćajuIris Petrović

7 SEPTEMBAR 2017

Pored toga što pružaju pomoć na trotoarima i raskrsnicama policajci ovih dana učenicima u školama drže predavanja o bezbednosti u saobraćaju

Septembar ndash mesec bezbednosti učenika u saobraćaju

Veliko iStražiVanje noVoSaDSkog rePortera kakva je bezbednost u novosadskim školama

21

ne ulice ali bez obzira na to učenici treba da budu oprezni Svi znamo koliko su deca ži-vahna u tim godinama a relativno slabiji sa-obraćaj nego u drugim delovima grada može da ih zavara i opusti Pored toga decu upo-zoravamo da je pored nas parkiralište i da s njega uvek može iznenada izaći vozilo Uz ta detaljna upustva na čosovima svaki nastav-nik na kraju školskog dana po završetku časa upozori učenike da pažljivo izađu iz škole i isto tako prelaze ulice do kuće ndash ističe direktorka Iris Petrović

Pored nastavnika roditelji takođe mora-ju brinuti o bezbednosti dece svakako naju-groženijih učesnika u saobraćaju Od kuće do škole i u povratku novosadski mališani često prolaze više ulica i semafora od onih na peri-feriji grada pa sve do najopterećenijih kao što je raskrsnica kod Futoške pijace

Levo pa desno Pravila ponašanja u sao-braćaju znaju se već decenijama ali nikad nije loše ponovo ih čuti pogotovo što ima i novih koja su donele moderne tehnologije Koliko je to važno dovoljno govori podatak da su naši mališani dva i po puta ugroženiji u saobraćaju od vršnjaka u Švedskoj a dvaput su ugroženi-ji od proseka zemalja Evropske unije Takve rezultate dala je opširna analiza a kao bitan parametar uzet je podatak o broju stradale i povređene dece u saobraćaju na milion sta-novnika

Pritom treba imati na umu da sva objaš-njenja i upozorenja odraslih malo vrede ako deca vide da se odrasli ponašaju drugačije od onog kako pričaju A uz ona o zelenom svetlu na semaforu i obeleženom pešačkom prela-zu deci treba posebno reći da uvek prvo po-gledaju levo pa zatim desno i da ulicu pređu samo ako su vozila daleko Ako nisu treba da sačekaju da sva vozila prođu i nikada ne smeju pretrčavati na drugu stranu Posebno imajte na umu da deca mlađa od 12 godina nedovolj-no dobro procenjuju udaljenost automobila i vreme koje im je potrebno da pređu ulicu a uz to su im pažnja i periferni vid slabiji nego kod odraslih

Bez slušalica i mobilnih Kada pored kolovoza nema trotoara hoda se levom stra-nom ulice dok je na trotoaru sasvim suprotno ndash ide se desnom stranom Posebno treba po-navljati mališanima da ne stavljaju slušalice u uši dok su na ulici i da ne koriste se mobilni dok prelaze na drugu stranu kolovoza

I za male bicikliste vrede mnoga upozore-nja

ndash Kaciga u vožnji je obavezna duga kosa se vezuje da ne pada u oči nema utrkivanja s dru-gim biciklistima obuća ne sme biti previše ko-motna da ne bi spala dok se okreću pedale ne vozi se ni sa širokim nogavicama niti noću i po magli treba izbegavati ulice s gustim sao-braćajem a po nepoznatim ulicama se ne juri već vozi pažljivije

Barijere uz elektronsku identifi-kaciju Uz saobraćaj Grad Novi Sad brine i o ukupnoj bezbednosti učenika Povodom početka školske godine i prezentacije projek-

ta postavljanja tehničkih barijera za ulazak u školska dvorišta uz elektronsku identifikaciju član Gradskog veća zadužen za obrazovanje mr Vladimir Jelić posetio je Osnovnu školu bdquoŽarko Zrenjaninrdquo To je prva novosadska ško-la s takvom barijerom

ndash Nastavlja se trend povećanja broja učeni-ka prvog razreda u Novom Sadu a ove godine ih je 300 više nego lane Sve osnovne i sred-nje škole spremne su za rad i danas su kre-nule s redovnom nastavom Bezbednost dece biće prioritet i ove školske godine Statistike su pokazale da se slučajevi vršnjačkog nasi-lja najčešće dešavaju u školskom dvorištu a učesnici nisu učenici škole Uvođenjem teh-ničke barijere želimo da sprečimo ulazak u dvorište onima kojima tu nije mesto U škol-sko dvorište moći će da uđu samo učenici koji imaju identifikacionu karticu i na ovaj način

očekujemo da će se smanjiti stopa vršnjačkog nasilja Ukoliko ovaj pilot-projekat pokaže do-bre rezultate biće primenjen i na druge škole ndash rekao je Jelić

Kako je rekao na insistiranje gradonačel-nika školska dvorišta biće otvorena posle na-stave za sve građane koji su se i dosad bavili sportom

Kokos kocke sa borovnicama Američka pita sa ribizlama Penasti kolač sa grožđem

Broj 7 Godina VII 50 dinara CG 075 EUR BiH 150 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

POSLASTICE SA VOĆEM

9 772217 55201 6

Knedle sa šljivama

Slana i slatkaZimnica

Projekat Stanje bezbednosti učenika u novosadskim školama

sufinansiran iz budžeta Republike Srbije ndash Ministarstva kulture

i informisanja uz obaveznu napomenu Stavovi izneti u tekstu

nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

7 SEPTEMBAR 2017

22 7 SEPTEMBAR 2017

Драги суграђани

Молимо вас да на време плаћате рачуне за грејање и тако обезбедите топлину својих домова током зимских дана

Само заједничким одговорним понашањем можемо унапредити квалитет становања a нашем Новом Саду осигурати место у друштву уређених европских градова

Захваљујемо се свим Новосађанима који су препознали значај несметаног функционисања комуналног система и редовним измирењем својих обавеза омогућили нашем граду да се развија и иде путем свеопштег напретка

Ваша Новосадска топлана

nsreporterrs

237 SEPTEMBAR 2017

U Galeriji Matice srpske otvorena je izložba bdquoPeđa Đaković ndash 30 godina

stvaralaštvardquo i trajaće do 24 septembra Posebno mesto u opusu ovog umetnika zauzimaju slike i crteži posvećeni stra-dalničkim podvizima srpske vojske u Pr-vom svetskom ratu golgoti srpskih isto-

rijskih zbivanja herojskom i nadljudskom ali i žrtvi kao civilizacijskom uzusu Đa-ković je izlagao Češkoj SAD Nemačkoj Holandiji Španiji Engleskoj Dobitnik je više nagrada bdquoTerezinrdquo glavna nagrada (1986) Prva nagrada Akademije likov-nih umetnosti u Pragu (1988) Specijalna

nagrada za slikarstvo praške Akademi-je umetnosti bdquoMasarikrdquo (1995) nagra-da bdquoSalvador Dalirdquo za slikarstvo (1996) Nagrada za slikarstvo Evropskog kruga Franca Kafke (1997) Njegova dela nalaze se u značajnim umetničkim kolekcijama širom sveta

Izložba Peđe Đakovića u Galeriji Matice srpske

Privredna komora Vojvodine poslednje dve nedelje imala je mnogobrojne aktivnosti naročito u obla-sti međuregionalne saradnje Tako je predsednika PKV-a Boška Vučurevića i zamenika generalnog sekretara Bojanu Miljuš ugostio predsednik Pe-čujsko-baranjske trgovinsko-privredne komore dr Tamaš Šikfei sa saradnicima Na sastanku je do-

govoreno uspostavljanje saradnje između dveju komora naročito u oblasti poljoprivrede i turizma Saradnja će obuhvatiti i ostale grane privrede i to zajedničkim radom na različitim projektima ali i nastupanjem na raznim sajmovima i manifestacijama

Predsednik Vučurević pozvao je delegaciju pečujske komore da poseti PKV i predstojeći Sajam turizma u Novom Sadu što je sa za-dovoljstvom prihvaćeno Tom prilikom Vučurević je dao intervju dr Predragu Mandiću iz Srpske redakcije Mađarskog radija u Pečuju

ndash Mađarska je dobar primer razvoja banjskog turizma ne samo u našem regionu već u celoj Evropi Vezuje nas kompatibilnost dveju privreda ndash voćarstvo vinarstvo i ratarstvo zatim metalska indu-strija turizam Kako je Mađarska već dosta dugo u EU iskustvo koje imaju županija Baranja i Pečuj biće vrlo značajno za naše pri-vrednike ndash istakao je Vučurević

U organizaciji PKV-a i Privredne komore županije Čongrad u Segedinu održan je Mađarsko-srpski poslovno-turistički forum Delegaciju PKV-a činili su predstavnici Turističke organizacije Voj-vodine turističkih organizacija lokalnih samouprava turističkih agencija smeštajnih kapaciteta vinara i salašara i JP za upravljanje putničkim pristaništem i marinom bdquoApatinrdquo Prisutne su pozdra-vili predsednik PK Čongrad Pal Nemeši zamenik gradonačelnika Segedina dr Laslo Šoljmoš i ambasador Republike Srbije u Mađar-skoj Rade Drobac

ndash U Mađarskoj se nedovoljno zna o Srbiji i njenim turističkim potencijalima i zbog toga je važno da se radi na međusobnom po-vezivanju turističkih agencija ndash rekao je Drobac

Miljušova je istakla da PKV i Trgovinsko-industrijska komora županije Čongrad imaju tradicionalno dugogodišnju dobru sarad-nju

ndash Ukupna privredna saradnja s Mađarskom poslednjih godina neprekidno raste s blažim oscilacijama Prošle godine robna raz-mena s Mađarskom povećana je za 61 odsto Od januara do juna ove godine premašeni su polugodišnji rezultati robne razmene za prošlu godinu pa očekujemo da će i 2017 biti tako

U Gornjoj Radgoni u Sloveniji održan je 55 Međunarodni poljo-privredno-prehrambeni sajam bdquoAgrardquo gde je predstavljen sistem zaštite i promocije poljoprivredno-prehrambenih proizvoda a sa-jam je pratila sekretarka Udruženja poljoprivrede PKV-a Jelena Drobnjak

Privredna komora Vojvodine bila je domaćin delegaciji Depar-tmana Val Doaz u Francuskoj koja je bila s predstavnicima Grada Novog Sada

ndash Regionalna saradnja jedna je od ključnih aktivnosti PKV-a jer se na taj način otvaraju nova tržišta i povezuju privredni subjekti ndash istakao je Vučurević

Francuzi su bili vrlo zadovoljni prijemom u PKV-u i najavili su da postoji prostor za saradnju kako s Gradom tako i sa PKV-om i Po-krajinom Potpredsednik Privredne komore Departmana Val Doaz Kristof Mašar predložio je da se ozvaniči saradnja između dveju komora što je predsednik Vučurević sa zadovoljstvom prihvatio U razgovoru je istaknuta i mogućnost dolaska potencijalnih fran-cuskih investitora u Srbiju odnosno u AP Vojvodinu

PKV najavljuje i Srpsko-mađarski poslovno-turistički forum u okviru bdquoDana Vojvodine u Budimpeštirdquo koji će biti održani u Amba-sadi Republike Srbije 15 septembra u organizaciji PKV-a Ambasade RS u Mađarskoj Mađarsko-srpskog poslovnog saveta i Turističke organizacije Vojvodine PKV će kao svoje počasne goste pozvati predstavnike Privredne komore županije Čongrad i Pečujsko-ba-ranjske trgovinsko-privredne komore

Dani Vojvodine u Pešti 15 septembraBogata međuregionalna aktivnost Privredne komore Vojvodine

24

historia magistra vitae est

7 SEPTEMBAR 2017

Put za Montevideo PeroM novinara bdquoilustrovanog vreMenardquo iz 1930 godine

U orahovoj ljUsci na

sredozemnom morU

VeličanstVena sVetska izložba u barseloni s paViljonima najraznoVrsnijih stiloVa počeV

od danske seoske kuće do modernističkog jugosloVenskog paViljona od drVeta zaoštraVala je

sliku o saVršenom dopunjaVanju kulture i prirode

Pre 87 leta fudbalska reprezentacija Kra-ljevine Jugoslavije na prvom Svetskom prvenstvu u fudbalu u Montevideu osvo-jila je četvrto mesto

prema zvaničnim podacima Fife Po-znato je da utakmica za treće mesto nije igrana pa je tek 1986 godine od-lučeno da su Amerikanci uzeli bron-zu jer su imali bolju gol-razliku od Jugoslovena

Bronza je naša Međutim no-vosadski advokat Kosta Hadži sin vođe puta naših igrača u Urugvaj dr Koste Hadžija tvrdi da smo bili treći i kao dokaz prilaže ono što Ameri-kanci nemaju ndash bronzanu medalju sa Svetskog prvenstva u Urugvaju 1930 godine

ndash U oba polufinala rezultat je bio neverovatan ndash 6 1 Mi smo izgubili od Urugvaja a SAD od Argentine Po-tom je u finalu pobedio domaćin i po-stao svetski prvak Zbog nedostatka novca utakmica za bronzanu medalju nije ni odigrana pa je po tadašnjim pravilima nama pripalo treće mesto jer smo u polufinalu izgubili od ka-snijeg pobednika prvenstva Zato je moj otac doneo bronzanu medalju jednu jedinu jer za igrače i trenere

257 SEPTEMBAR 2017

nisu ni napravljene Otac je doneo i bedž s natpisom bdquodelegatordquo a oboje je dobio kao vođa puta naše fudbalske ekspedicije ndash kaže Hadži

Neviđena lakrdija Sva tadaš-nja jugoslovenska štampa prenela je konačne rezultate iz Urugvaja i lepo se može videti tabela na kojoj smo treći a Amerikanci četvrti

Podsetimo se ukratko tih dana Na prvenstvu je bilo 12 reprezentacija podeljenih u četiri grupe Pobedili smo Brazil i Boliviju i na veliko izne-nađenje prošli u polufinale

Tamo je usledila katastrofa ali kako Na stadionu Sentanario pove-li smo sa 1 0 pogotkom Đorđa Vuja-dinovića a zatim glavni igrač posta-je brazilski sudija Almeida Priznaje Urugvajcima dva neregularna gola a onaj za 2 1 tolika je lakrdija da se na nju javnost podseti uoči svakog svet-skog prvenstva kao potpuno nevero-vatne fudbalske epizode poput one s pravim pravcatim ratom iz 1969 go-dine između Hondurasa i Salvadora koji je izbio zbog kvalifikacijske uta-kmice za svetsko prvenstvo

Dupli pas s policajcem Naime nakon lošeg napada domaćina lopta je izašla u gol-aut i doskakutala do nogu lokalnog policajca Za fudbalom je krenuo naš golman Jakšić koga su novinari u Montevideu zbog sjajnih odbrana u prvim susretima već pro-zvali El Gran Milovan Umesto da loptu preda Jakšiću policajac je na zaprepašćenje naših reprezentativaca i buran smeh odobravanja gledalaca dodaje svom igraču Anselmu Kaže-mo igraču jer bi ipak bilo preterano ga nazovemo policajčevim saigračem mada se u stvarnosti tako zbilo

Anselmo se verovatno jedini na te-renu nije zbunio već je poslao lop-tu u prazan gol Nikakva uveravanja naših igrača nisu pomogla sudija je pokazao na centar Almeida se nije na tome zaustavio ubrzo je poništio čist gol našim igračima i oni su shva-tili da je utakmica rešena mnogo pre nego što su istrčali na teren Uosta-lom posle se po Montevideu manje-više javno pričalo da je Almeida dobio 500 dolara da sudi u korist domaćina što mu je bilo dovoljno da kupi dobar automobil

Bojkot reprezentacije Bilo kako bilo ni Jugoslavija ni Srbija nikad nisu bile uspešnije na svet-skim fudbalskim prvenstvima posle ovog A poznato je da su na put preko Atlantskog okeana krenuli samo igra-či beogradskih klubova Jugoslavije BSK-a i BASK-a te trojica fudbalera iz francuskih klubova jer su fudbalski podsavezi Zagreba Splita Sarajeva i

Subotice bojkotovali reprezentaciju O pripremama za Svetsko prven-

stvo u Urugvaju i samom nastupu na-ših igrača snimljeni su serija i film a mi vam donosimo autentičnu novi-narsku reportažu s putovanja brodom od Francuske do Brazila Objavljena je u beogradskom časopisu Ilustrova-no vreme u broju od 4 jula 1930 go-dine ali nažalost ime autora teksta ni fotografija nije navedeno

Prisna i svoja Orahova ljuska u kojoj se naša fudbalska ekipa 20 juna iz Marselja otisnula na daleki prekoo-keanski put za Južnu Ameriku i nije bila tako mala ndash počinje tekst u Ilu-strovanom vremenu

ndash Ljuska se zvala bdquoFloridardquo rađena je 1926 godine u čuvenom francu-skom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne dužine od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo ljuska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad mor-skog dna Ugodna sa svojim spratnim kabinama divnim salonima i trpeza-rijama bdquoFloridardquo nam je ubrzo posta-la nekako prisna i gotovo svoja ndash pisao je novinar Ilustrovanog vremena

Mali izvlači velikog Na njoj smo našli naše večite prijatelje Fran-cuze

ndash Od prvih momenata prema mla-dim jugoslovenskim sportistima izaš-

bdquoFloridardquo je rađena 1926 u čuvenom fran-cuskom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne duži-ne od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo lju-ska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad morskog dna

li su sa svojom poznatom prostosr-dačnošću i otvorenim simpatijama Naš generalni konzul u Marselju Adžemović s Mirkovićem pozdravio nas je na brodu i kao stari moreplo-vac svojim pričama prosto raspalio želju da se otisnemo na veliku baru Otisnuli smo se oko pet sati posle podne iz marseljske luke ali nismo bili sami Pratila su nas dva brodića jedan spreda a drugi pozadi cimali su nas i naprezali dok našu bdquoFloridurdquo nisu izvukli iz čitave gužve brodova Uostalom to je sudbina svih velikih ndash da ih mali izvlače na čistinu

Zaplovili smo ubrzo po širokom staklastoplavom Sredozemnom moru i gledali kako se velika i hučna luka Marselja gubi u izmaglici

ndash Našu ekipu činili su igrači Jak-šić Ivković i Hrnjiček iz ekipe Soko Spasojević i Đokić iz Jugoslavije Mihajlović Stojanović Tomić in-ženjer Arsenijević B Marjanović Tirnanić Vujadinović i Najdanović iz BSK-a Sekulić iz pariskog klu-ba Franse Stefanović i Ivica Bek iz francuskog Seta kao i vođe puta dr Andrejević Kosta Hadži i inženjer Simonović Dopisnik Bora Jovano-vić našu četu uvećao je na brojnu snagu od 21

Prema Gibraltaru Razuzuri-li smo se i prvu noć na brodu pres-pavali kao zaklani posle trodnevnog drmusanja po vozovima

ndash Prvo jutro nas je dovelo u Barse-lonu Svi su impresionirani lepotom toplog španskog grada Veliki au-tobus za dva sata jurnjave pokazao nam je kao u kakvom filmu sve zna-menitosti ovog najlepšeg grada na Sredozemlju Veličanstvena Svetska izložba s paviljonima najraznovrsni-jih stilova počev od danske seoske kuće do modernističkog jugosloven-skog paviljona od drveta zaoštravala je sliku o savršenom dopunjavanju kulture i prirode

Ispraćeni igrom andaluske tem-peramente grupe otisnuli smo se u podne od ovog prvog pristaništa i uskoro je bdquoFloridardquo zaplovila pre-ma Gibraltaru ostavljajući živopisni španski grad da sagoreva u svojim vrelim podnevnim bojama

Kraj u sledećem broju

26 7 SEPTEMBAR 2017

INTERVJU

Dr Mirjana Radanović je docent na Departmanu za hemiju biohemiju i zašti-tu životne sredine Prirod-no-matematičkog fakulte-ta Univerziteta u Novom Sadu U naučnoistraživač-

kom radu bavi se sintezom fizičko-hemij-skom i strukturnom karakterizacijom kom-pleksa prelaznih metala s biološki aktivnim Šifovim bazama

Član je Srpskog hemijskog društva Srp-skog kristalografskog društva Evropske kristalografske asocijacije i Kluba mladih hemičara Srbije kao i marketinškog tima departmana i učestvovala je na gotovo svim manifestacijama promocije departmana i fakulteta Za uspeh u promociji PMF-a 2013 godine dobila je nagradu bdquoPMF ndash to sam jardquo

Grupa bdquoKristalografrdquo bavi se reng-denskom strukturnom analizom biološki aktivnih molekula koristeći kao osnovnu metodu difrakciju x-zraka na monokri-

stalu Šta je vaše konkretno polje istra-živanja

ndash Jedinjenja koja ispitujemo pripadaju različitim klasama te mogu imati i veo-ma raznoliku potencijalnu primenu Kao najinteresantnije grupe jedinjenja izdvo-jila bih komplekse metala kao potenci-jalne citostatike lekove protiv dijabete-snih komplikacija katalizatore u važnim organskim reakcijama PLED materija-le zatim steroide razne antioksidanse i sl Najjednostavnije rečeno mi pomo-ću difrakcije x-zraka na monokristalnom uzorku dobijamo njegov otisak prsta na osnovu kojeg generišemo informacije o prostornom rasporedu atoma u tom kri-stalu tj njegovu strukturu

Šta očekujete od istraživanjandash Kao što je to u nauci uvek slučaj nijedna

disciplina iako samostalna ne funkcioniše zasebno Zato je kristalografija neraskidivo povezana s hemijom fizikom mineralogi-jom mikrobiologijom medicinom itd Put jednog našeg istraživanja počinje od sinteze

željenog jedinjenja na čemu radi hemičar sintetičar Neretko se dešava da korišćeni sintetski put ne rezultuje nastajanjem oče-kivanog jedinjenja pa ukoliko se radi o kri-stalnom proizvodu upravo su kristalografi ti koji nesumnjivo rešavaju dilemu o tome šta je dobijeno Nakon sinteze sledi fizičko-hemijska karakterizacija dobijenog proizvo-da reakcije (elementalna spektroskopska elektrohemijska analiza i slično) te kao kru-na rendgenska strukturna analiza

To je kraj tog istraživanja odnosno ispitivanja

ndash Ne Okarakterisano jedinjenje putuje i dalje na razna biološka ispitivanja ispitiva-nja optičkih svojstava i sličnog Kako naša ispitivanja imaju fundamentalan karakter ono što mi očekujemo kao krajnji ishod ne mora da predstavlja i kraj mogućnosti pri-mene nekog jedinjenja Jer ako malo bolje pogledamo većina velikih otkrića je slučaj-na te razni širokoprimenjivani lekovi nisu sintetisani u svrhe u kojima su se pokazali kao najefikasniji

Cisplatina najčešće korišćen Citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks platine ima antitumorsko dejstvo

Većina velikih otkrića je slučajna

U sUsret Noći istražiVačadoc dr Mirjana Radanović sa PMF-a

277 SEPTEMBAR 2017

Koliko su vaša ispitivanja aktuelna i važna u svetu nauke odnosno kod nas

ndash Svako novo jedinjenje je važno jer ne-kad ne možemo ni naslutiti koliku moć kri-je Na primer cisplatina najčešće korišćen citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks pla-tine ima antitumorsko dejstvo Određivanje strukture ovog kompleksa pomoglo je u da-ljem dizajniranju novih citostatika koji će imati širi spektar delovanja i manju toksič-nost Ovi ciljevi nažalost još nisu potpuno ostvareni ali ako uzmemo u obzir složenost pomenutih istraživanja jasno je da u ovoj oblasti ima još mnogo nepoznanica čije ra-zumevanje iziskuje vreme

Koje su vaše naučne i poslovne am-bicije

ndash Pre par godina počeli smo da sarađu-jemo s kolegama s Instituta za fiziku u Ze-munu i Instituta bdquoDemokritosrdquo u Atini koji ispituju optičke osobine kompleksnih jedi-njenja koja mi sintetišemo i strukturno ka-rakterišemo Neka su se izdvojila kao veo-ma interesantna za primenu u oblasti PLED materijala Volela bih da proširimo i učvr-stimo ovu saradnju u okviru nekog među-narodnog projekta Uz to volim da verujem da će nas naši rezultati nadživeti i možda će neki od njih nekome u dalekoj budućnosti mnogo više koristiti nego nama sada Kao što umetnici žive kroz svoja dela možemo i mi svoje kristale posmatrati kao umetnič-ku tvorevinu

Kakva je situacija u Srbijindash Kod nas su fundamentalna istraživanja

u senci onoga što brzo dobija primenu Ži-vimo u takvim uslovima da mislimo da su nam potrebni instant rezultati da se od sva-kog otkrića očekuje da baš ono bude epo-halno Zato se važno i aktuelno često ne podudaraju

U kakvim uslovima radite ndash Trenutno na Prirodno-matematičkom

fakultetu u Novom Sadu već deset godina uspešno radi difraktometar Gemini S Ovaj uređaj može koristiti rendgensko zračenje dveju različitih talasnih dužina koje se ge-nerišu s dve rendgenske cevi (bakarnom i molibdenskom anodom) i detektor novije generacije Uzorci se montiraju na četvo-roosni goniometarski sistem koji obezbe-đuje orijentaciju uzoraka u širokom opsegu uglova Po potrebi moguće je snimanje na niskim temperaturama (do ndash180 degC) koje se postižu posebnim dodatkom koji mlaz tečnog azota usmerava na uzorak Snimanje na niskim temperaturama pogodno je zbog smanjenih oscilacija atoma u kristalnoj re-šetki što rezultuje tačnijim određivanjem strukture Svojim karakteristikama ovaj uređaj zadovoljava naše potrebe Dosad je grupa objavila preko 100 radova u visoko-citiranim naučnim časopisima Ipak ovo je jedini ovakav uređaj u Srbiji a zbog ograni-čenih materijalnih sredstava teško je obučiti nove ljude za rad na njemu

Kakvi su rezultati rada na tom ure-đaju

ndash Zadovoljni smo rezultatima koje smo

dosad postigli ali se nadam da će u skoroj budućnosti difraktometar Gemini S dobiti više pažnje što nesumnjivo zaslužuje pa ćemo moći da povećamo broj ljudi osposo-bljenih za rad u ovoj oblasti Takođe nije re-šeno pitanje održavanja uređaja kako zbog visoke cene servisa tako i zbog vrlo kompli-kovanih procedura oko tendera za nabavku rezervnih delova Ipak zasad smo sopstve-nim snagama uspevali da uređaj održimo u operativnom stanju

Kakva je situacija na vašem fakul-tetu u poređenju s onima u regionu pa i u Evropi

ndash Ne bi bilo pošteno upoređivati uslove kod nas i u zemljama koje daleko više sred-stava izdvajaju za nauku Imamo laboratori-je koje su opremljene vrhunskim uređajima ali postoje i one koje jedva funkcionišu time što imaju tako da gledajući prosek nismo u zavidnoj poziciji Ipak naši istraživači do-kazuju svoju izuzetnost time što i pored lošeg generalnog stanja u zemlji svojim re-zultatima često mogu da pariraju vodećim evropskim naučnim centrima

Da li mladi naučnici u inostranstvo odlaze zbog lošijih uslova za istraživa-nja

ndash Najčešće je tako Mada svi su postali nestrpljivi kada je uspeh u pitanju a nauka zahteva dosta odricanja i strpljenja Pored toga školujemo previše ljudi za nepostoje-ća radna mesta Na univerzitetu je da obu-či kadar ali neko drugi treba da ih zaposli Univerzitet sjajno odradi svoj deo a jedan od dokaza za to upravo je uspeh ljudi koji odu u inostranstvo Kad oni čiji je zadatak briga o radnim mestima odrade svoj deo po-sla mladi naučnici će ostati u zemlji Ipak moramo racionalno sagledati situaciju u ko-joj živimo pa u skladu s tim postaviti svoja očekivanja

Da li su uslovi najvažniji ili ono što naučnik zna kakva mu je intuicija koli-ko je uporan

ndash Uslovi su važni ali je ljudski faktor krucijalan Jer i kada nema uslova neko ih stvori Taj neko mora biti stručan i istrajan u svojoj nameri pa će i uspeh stići Pored toga u istraživanju se ne smemo slepo drža-ti jednog pravca već uvek treba sagledavati nove mogućnosti koje nas često iznenade

Svedoci smo velikog odliva mozgova šta učiniti da se to zaustavi i čak preu-smeri u pravcu Srbije

ndash Jedno je sprečiti odlazak mladih struč-njaka a sasvim drugo je nadati se prilivu ukoliko pod prilivom smatrate povratak onih koji su već otišli Za ovo drugo nisam sigurna da je uopšte moguće u neko dogled-no vreme Prvo moramo dati mladima šan-su da ostanu u svojoj zemlji i u njoj da se ostvare jer ovako dajemo inostranstvu ve-oma kvalitetne poklone

Kako to učinitindash Trebalo bi uspostaviti bolju povezanost

između istraživača na univerzitetima i onih u istraživačkim centrima jer se za mnogo analiza uzorci šalju u inostranstvo iako postoje uslovi u Srbiji za tako nešto Zbog

toga i ljudi teže odlasku Naravno svi te-žimo međunarodnim projektima i vezama sa svetskim univerzitetima i istraživačkim centrima To doprinosi da naš fakultet bude prepoznat u svetu ali te veze treba koristiti za obuku mladih koji će se vratiti u Srbiju a neće ostati tamo

Imate li konkretnih ideja kako spre-čiti prevelik odlazak u inostranstvo jer je jasno da neće svi ostati u zemlji

ndash Pod uslovom da se akredituju progra-mi koji imaju realne šanse da iznedre struč-njake koji se mogu zaposliti smanjio bi se broj onih koji odlaze iz Srbije U situaciji u kojoj je naša država sada fundamentalna ispitivanja na moju veliku žalost nisu pre-poznata kao biznis u koji vredi ulagati Zbog toga i ne očekujem veći broj novih radnih mesta za istraživače u oblastima koje ona obuhvataju O ostalim oblastima ne mogu da sudim jer nemam dovoljno informacija a mi prirodnjaci volimo da imamo čvrstu potporu za svaku tvrdnju

Na koji način deci i mladima može-mo približiti nauku

ndash Kažu da su deca nestašna nemirna svašta im pada na pamet I moja su takva samo što mislim da to nije nestašluk već radoznalost i istraživački duh koji moramo negovati A grešimo kada se trudimo da to iskorenimo Kada naučimo da im u detinj-stvu nauku približimo kao nešto opipljivo i zamislivo te postepeno objašnjavamo ap-straktne i njima daleke stvari lakše će biti i u školi Sve formule i jednačine neće ne-minovno nositi sa sobom i pitanje ndash zašto ovo moram da učim Umesto toga pred-stavljaće pojašnjenje već poznatog ogleda već viđenog ili opisanog fenomena Kada ta deca odrastu biće im prirodno da odaberu bavljenje naukom

Kakvi su vaši planovi u narednih de-set godina

ndash Vidim se na istom ovom mestu gde sam i sada samo s višim zvanjem i bogatijim isku-stvom i bibliografijom Pošto volim da se bavim istraživačkim radom ali i nastavom ova institucija je pravi izbor za mene

Novosadska Noć istraživača

Osma Noć istraživača u Srbiji biće održana u petak 29 septembra od 16 sati do jedan posle ponoći u tržnom centru BIG i kafiću Starit centra i biće posebno HOT Tema je HOT nauka ndash bilo da je u pita-nju nauka visokih temperatura ili goruće naučne teme Posebna pa-žnja posvećena je našim istraži-vačima koji se bave svetski aktu-elnim istraživanjima i pokušavaju da reše neke od gorućih problema s kojima se čovečanstvo sre-će Predstavnike ovih devet HOT istraživačkih grupa možete uživo upoznati u Noći istraživača ali i primetiti na bilbordima u gradu

28 7 SEPTEMBAR 2017

SPORT

Spuštena je zavesa na 29 Let-njoj univerzijadi održanoj u kineskom Tajpeju Srpski sportisti ostvarili su sjajne rezultate ndash zlatne medalje osvojili su Tijana Bogdano-vić u tekvondu pojedinačno

i ekipno atletičarka Amela Terzić i vater-polisti Od ukupno 28 zemalja učesnica Sr-bija je zauzela odlično deseto mesto Inače na počasno postolje popeli su se sportisti 66 država

Siniša Jasnić je predsednik Univerzitet-skog saveza Srbije naš Novosađanin koji je po povratku kući hvalio naše sportiste

ndash Postaje već poslovično pravilo da naši studenti na univerzijadi izuzetno uspeš-no predstavljaju svoju zemlju Niz od četiri zlatna odličja ovo potvrđuje Tekvondo po-staje sport po kojem nas već prepoznaju u svetu Tijana Bogdanović srebrna s Olim-pijskih igara u Riju sada se pozlatila a eki-pno naše dame bile su takođe najbolje ndash zlat-na medalja i srpska himna pravi su ponos ndash ističe Jasnić

Veoma lepo nam je bilo i kada se Amela

Terzić pozlatila u kraljici sportova na 1500 metara

ndash Ovu trku pratio sam u društvu legen-darnog Karla Luisa i možete zamisliti kako smo se svi osećali a pogotovo Amela i njen trener Rifat Zilkić kada im je Luis čestitao Zaslužili su tu počast i Amela i njen du-

gogodišnji trener iz Novog Pazara Uko-liko sam u nekog verovao da će se pozla-titi i pre početka univerzitetskih igara to su bili vaterpolisti Predvodio ih je ovoga puta Dejan Savić i ubedljivo su trijumfovali upotpunivši tako svoju nisku zlatnih odlič-ja u ovoj deceniji i univerzitetskom posle svetske evropske i olimpijske Vaterpolo je dika srpskog sporta i države cele ndash ka-zao je Jasnić

Naš zlatni vaterpolo tim u kineskom Taj-peju igrao je u sastavu Rističević i Doboža-nov na golu Vico Lazić Jakšić Ranđelović Drašović braća Rašović Subotić Radojević Stojanović i Vasić U finalu pali su Rusi za koje je nastupilo čak šest igrača s nedavno završenog svetskog šampionata u Budim-pešti

Srbija je poslednji put bila zlatna na Uni-verzijadi 2011 godine u Kini a da podse-tim selekcija koja je nastupila u Fukoki u Japanu 1995 godine ostavila je dubok trag u bazenima širom sveta Svi su docnije igrali u A-reprezentaciji i osvajači su me-dalja kako na olimpijadi tako i na mondi-jalima

Šta više reći nego da su i studenti na-stavili zlatni niz pobeda ostalih naših re-prezentativnih selekcija Jedno je sigurno ndash srpski sport sjajno korača ka narednoj olimpijadi koja je na programu 2020 go-dine u Tokiju

Zlatni niZ naših SportiSta na 29 letnjoj univerZijadi

Karl luiS čeStitao ameli terZić

Predsednik Univerzitetskog saveza Srbije dr Siniša Jasnić ponosno se hvali s četiri prva mesta koja su osvojili Tijana Bogdanović

tekvondo pojedinačno i ekipno Amela Terzić i vaterpolistiAutor jovan tanurdžić

Siniša Jasnić

297 SEPTEMBAR 2017

Nakon što su pre mesec dana osvojili 20 Memorijalni turnir Vladimir Franciš-ković u tenisu glavom na pesku Nikola Mitro i Bog-dan Marojević pobedili su i na Devetom prvenstvu

Novog Sada u tenisu glavom na tvrdoj pod-lozi Na Štrandu su se okupile 33 ekipe u pet konkurencija od petlića do veterana

U seniorskoj su Dragan Bankovački i Vu-kašin Kešelj poraženi u finalu sa 2 0 a treće mesto osvojili su Slobodan Simić i Nebojša Budakov Među juniorima pobedili su Ilija Ljubojević i Nebojša Stojšić i takođe sa 2 0 bili bolji od Ivana Blagojevića i Koste Mar-kovića dok su bronzanu medalju uzeli Alek-sandar Kecman i Vukašin Cvejić

U konkurenciji pionira rođenih izme-đu 2002 i 2004 godine slavili su Vukašin Adamović i Miloš Sekulović srebrne meda-lje dobili su Aleksandar Kecman i Vukašin Cvejić a bronzane David Pantić i Aleksa Batos

Najmlađe finale među petlićima mlađim od dvanaest godina uzeli su Nikola Ninkov i Nikola Tarlać pošto su pobedili Dimitrija Kondića i Stefana Lukića dok su treći bili Dušan Jovanović i Maksim Pantić

Turniri u tenisu glavom ne mogu da se zamisle bez novosadskih veterana koji su bili i među osnivačima ovog sporta u na-šem gradu Prvo mesto osvojili su Vladislav Čolić i Vukašin Kešelj nakon što su u finalu bili bolji od Nikole Radojkovića i Miroslava Mirkovića dok su bronzani bili Aleksandar i Vladimir Verlić

Turnir su vodile sudije Dragan Brzak Pe-tar Jovanović i Miodrag Radaković zapisni-čar je bio Petar Bodulić a delegat takmičenja Miograd Radaković Bez obzira na to što su u vreme takmičenja na TV ekranima bili prenosi brojnih sportskih takmičenja pa i nastupi na-ših reprezentacija na evropskim prvenstvima u odbojci i košarci tribine na Štrandu pored Mosta slobode uvek su bile dobro popunjene Organizator turnira Sportsko udruženje tenis glavom namerava da i na zimu organizuje tur-nir u ovom sportu u zatvorenom u čemu oče-kuju pomoć Grada i Gradske uprave za sport i omladinu pošto ovo takmičenje nosi naziv Prvenstvo Novog Sada

Organizatori posebno zahvaljuju JKP bdquoGradsko zelenilordquo koje im je ustupilo te-rene na Štrandu zatim glavnom sponzoru bdquoPositiverdquo kompaniji bdquoVIP Mobile bdquoAdidas Srbijirdquo koja je obezbedila dresove i šortse-ve za takmičare bdquoTrpezi-cateringrdquo i konobi bdquoOrcusrdquo

Mitro i Marojević apsolutni šampioni

Prvenstvo novog sada u tenisu glavom na tvrdoj PodloziAutor Miloš Dukić

30 7 SEPTEMBAR 2017

3124 AVGUST 2017

ISSN 2406-2022

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

12 7 SEPTEMBAR 2017

Spomen-zbirka Pavla Beljan-skog u Novom Sadu specijali-zovana je muzejska ustanova koja poseduje proučava pu-blikuje i izlaže umetnička dela koja je sakupio jugoslo-venski diplomata i veliki ko-

lekcionar Pavle Beljanski (1892ndash1965) On je posebnim ugovorom o poklonu s Izvršnim većem AP Vojvodine u novembru 1957 go-dine zaveštao srpskom narodu svoju zbirku umetničkih dela slika skulptura tapiserija i crteža

Projekat Ive Kurtovića Ovu zna-čajnu kolekciju dopunjavao je do kraja živo-ta zaključno sa slikom bdquoVelika Izardquo Vlaha Bukovca i poklonio je gradu Novom Sadu Umetnička kolekcija Beljanskog smeštena je u posebno izgrađenom zdanju koje je pro-jektovao arhitekta Ivo Kurtović što je bila jedna od odredaba ugovora o poklonu Pavla Beljanskog Takođe je zahtevao da i sam uče-stvuje u izboru projekta i mesta gradnje te da prati njen tok Galerija je za javnost otvo-rena 1961 godine sa 173 umetnička dela

Pošto su nakon smrti Pavla Beljanskog 1965 njegovi naslednici poklonili Spomen-

zbirci slike nameštaj i lične predmete iz nje-govog stana odlučeno je da se oformi još je-dan izložbeni prostor tj dogradi jugoistočni deo Dograđeni aneks je realizovan prema projektu Katarine Babin i završen je sep-tembra 1966 kada je zgrada Spomen-zbirke drugi put otvorena za javnost Skladno je uklopljen u prethodni objekat ne narušava-jući njegovu osnovnu kompoziciju

Zaokružena celina Pavle Beljanski je gotovo celog života sakupljao umetnička dela Neposredno posle Prvog svetskog rata počeo je da prikuplja umetnička dela stranih majstora ali je ubrzo video da je to poza-mašni zahvat koji je napustio 1923 i okrenuo se sakupljanju dela srpskih umetnika Kolek-cija Pavla Beljanskog sastoji se od najzna-čajnijih dela srpske umetnosti nastalih od početka do sedme decenije 20 veka s nagla-skom na period između Prvog i Drugog svet-skog rata Upotpunjavajući zbirku do kraja života Beljanski je menjao njen sastav u želji da dobije zaokruženu celinu čiju osnovnu koncepciju sam objašnjava bdquoJa sam u zbirku uneo samo one slike koje predstavljaju lične intimne doživljaje slikara ukoliko su se slu-žili čistim slikarskim jezikom Taj se jezik

mora razumeti ili intuitivno osetitirdquo Danas kolekcija ima 185 dela 37 autora ndash

slika skulptura i tapiserija s najznačajnijim delima do sedme decenije 20 veka Kolekcija hronološki započinje delima prve genera-cije modernista ndash Nadežde Petrović Mila-na Milovanovića Koste Miličevića Mališe Glišića Ljubomira Ivanovića nastavlja se delima najvažnijih predstavnika naše umet-nosti između dva svetska rata ndash Save Šuma-novića Petra Dobrovića Ignjata Joba Iva-na Radovića Nedeljka Gvozdenovića Ivana Tabakovića Živojina Lukića Sretena Stoja-novića Rista Stijovića i dr kao i radovima stvaralaca druge polovine 20 veka ndash Petra Lubarde Jovana Bijelića Mila Milunovića Marka Čelebonovića Peđe Milosavljevića Milana Konjovića Zore Petrović Ljubice Sokić Stojana Aralice Nebojše Mitrića Milice Zorić

Pre otvaranja Galerije u Novom Sadu zbir-ka je bila izložena u Narodnom muzeju u Somboru od 1945 do 1952 i u Beogradu od 1952 do 1957 u Muzeju grada gde je neko-liko puta promenila postavku

Likovni ritam Najveći deo postavke Spomen-zbirke Pavla Beljanskog čine dela

Kolekcija trajne vrednosti za sve generacijeSpomen-zbirKa pavla beljanSKog živi 56 godina

Autor marija magdalena idei Trifunović

137 SEPTEMBAR 2017

iz kolekcionarevog legata Od ukupno 185 dela izloženo je 144 i to 120 slika 15 skul-ptura četiri crteža i pet tapiserija Sama postavka je koncipirana na specifičan na-čin Mada je s vremenom pretrpela prome-ne suštinski je očuvana ideja Pavla Beljan-skog da dela u postavci treba da povezuje jedinstvena nit likovnog ritma i prvenstve-no kolorističkog sklada a ne biografsko-istorijski ili neki drugi muzeološki princip S vremenom ovakva zamisao nije pretrpe-la znatne promene i inovacije Njena mo-dernost je i danas očigledna i relevantna u skladu s tendencijama izlagačkih politika zasnovanih na specifičnosti poetskog idej-nog tematskog ili nekog drugog koncepta Iako se u salama nižu slike i skulpture auto-ra različitih generacijskih pripadnosti njih objedinjuje jedinstvena ideja kojom se ru-kovodio Pavle Beljanski Prihvatajući načela Bogdana Popovića da su najviše vrednosti slikarstva bdquopoetsko osećanje prirode ukus mera i viša kultura savladana tehnika i ko-loristički darrdquo Beljanski smatra da bdquolikov-no stvaralaštvo podleže zakonima životardquo a njegove vrhunske vrline su spontanost harmonija i unutrašnja sadržina Poetiku slikarstva Beljanski je poredio s muzikom na čemu je zasnovao i koncepciju postavke dela iz svoje kolekcije bdquoNjihova osećajnost i njihova izražajna sredstva variraju od ka-mernog alegreta do krešenda u fortisimu gde dominiraju duvački instrumenti I sve se to sliva u polifoniju jedne epohe Verujem da su mnoga dela iz ove epohe dela trajne vrednosti i da će ih generacije koje dolaze predavati jedna drugoj u nasleđerdquo

Dva memorijala Pored dela iz legata Pavla Beljanskog izložbenu celinu upotpu-njuju još dva segmenta Memorijal Pavla Be-ljanskog i Memorijal umetnika Memorijal Pavla Beljanskog nastao je 1966 godine za-hvaljujući poklonu kolekcionarovih nasled-nika Smešten je u posebnom izložbenom prostoru na prvom spratu zgrade koji je na-knadno projektovan za ove potrebe prema nacrtu Katarine Babin Svečano otvoren 24 novembra 1968 godine osmišljen je kao re-konstrukcija životnog ambijenta Pavla Be-ljanskog s nameštajem slikama tapiserija-ma knjigama fotografijama dokumentima i ličnim predmetima velikog kolekcionara

Mada pripada Osnovnom fondu umetnič-kih dela Spomen-zbirke u ovom prostoru izložena je i slika Vlaha Bukovca bdquoVelika Izardquo Stilski potpuno uklopljena u kamernu postavku Memorijala ona je dobila idealno mesto kao vredno biografsko svedočanstvo među ostalim eksponatima koji neposredno svedoče o životu Pavla Beljanskog Nakon

rekonstrukcije prostora i restauracije svih eksponata Memorijal je svečano otvoren za javnost 19 juna 2003 godine na dan rođe-nja Pavla Beljanskog Taj datum se od tada redovno obeležava otvaranjem odgovara-juće izložbe

Planska nabavka Memorijal umetnika nastao je prema zamisli Pavla Beljanskog da svoju zadužbinu upotpuni portretima i au-toportretima svih umetnika zastupljenih u njoj a kao početna tačka poslužila su dela koja su se već nalazila u kolekciji poput auto-portreta Milana Milovanovića Zore Petro-vić Milana Konjovića i Ljubice Cuce Sokić kao i portret Koste Miličevića rad Živojina Lukića i portret Lize Križanić Ignjata Joba Uskoro je ideja Pavla Beljanskog prerasla u jasan koncept da se sakupljena galerija por-treta postavi u posebnom delu izložbenog prostora Spomen-zbirke

Nakon planske nabavke eksponata krajem šezdesetih godina Memorijal umetnika sve-čano je otvoren 1971 I u narednom periodu nastavilo se sa započetom praksom a te-žnja za stalnim obogaćivanjem ove kolekcije i danas predstavlja jedan od osnovnih zada-taka muzeja Pored portreta i autoportreta autora iz zbirke u najrazličitijim tehnikama ndash uljane slike skulpture crteži grafike ka-rikature itd ndash sastavni deo postavke Memo-rijala umetnika je i dokumentarni materijal o stvaraocima iz zbirke fotografije pisma lični dokumenti i predmeti koje su umetnici koristili tokom procesa stvaranja ndash četkice boje palete

Nove tehnologije Dr Jasna Jovanov dugogodišnja upravnica Spomen-zbirke Pavla Beljanskog kaže da od trenutka kada je otvorila vrata za publiku Spomen-zbir-ka bila je mesto gde su se sretali ljubitelji umetnosti istraživači kolekcionari umet-nici diplomate pripadnici različitih tradi-cija i interesovanja

ndash Sama kolekcija Pavla Beljanskog bila je

dovoljna da privuče pažnju sviju njih i na osnovu izloženih dela zasluži slavu najcelo-vitije i najznačajnije kolekcije srpske moder-ne umetnosti ndash navodi ona Prema njenim rečima u međuvremenu od oktobra 1961 godine kada su prvi gosti prilikom svečane ceremonije otvaranja obišli postavku prošlo je 56 godina i mnogo toga se promenilo naj-više navike ljudi Ona skreće pažnju na nove tehnologije a počelo je s tim da je u svaku kuću ušao televizor a potom i kompjute-ri i internet Umetnička dela koja su done-davno mogla da se posmatraju i analiziraju samo pod zaštitom galerijskih zidova sada se mogu posmatrati u svome domu putem njihovog sajta ndash ističe dr Jasna Jovanov

Ipak upravnica napominje da nije isti do-življaj kada se izložba obilazi u galeriji i kada se posmatra putem interneta jer nije pot-pun Po njoj gledanju izložbe od kuće uz po-moć savremenih tehnologija nedostaje živa komunikacija Ona navodi na nedostaje inte-raktivnost koja je posetiocu omogućena iz-borom kretanja u prostoru izborom odabira objašnjenja mogućnošću da na licu mesta dobije odgovore na sva pitanja ako i utisak o uticaju koji na umetničko delo ima izme-njeni kontekst koji se postiže kroz izložbe stručna vođenja projekcije filmova kompa-racija s književnošću muzikom scenskim umetnostima dakle ndash interdisciplinarni po-gled na celinu

Monografija Spomen-zbirke Zbog toga su od 1999 godine uveli praksu orga-nizovanja izložbi kroz koje su predstavljali autore i njihova dela duh vremena prve po-lovine 20 veka kolekcionare i njihove zbir-ke Konačno kako kaže Jasna Jovanov pred-stavili su i samog Pavla Beljanskog kome prema njenim rečima duguju zahvalnost što je omogućio da svi uživaju u njegovoj veličanstvenoj zbirci

Stručno osoblje ove galerije objavilo je i vodič kroz stalnu postavku kolekcije Pa-vla Beljanskog Priređena je i monografija Spomen-zbirke prva posle tačno trideset godina Ova knjiga posetiocima predstav-lja autore njihova dela samu zgradu i život kolekcije Pavla Beljanskog od njenog nastan-ka do današnjih dana Monografija je name-njena čitaocima koji ostaju verni klasičnoj knjizi i osećaju težinu koju ona ima kada se uzme u ruke objašnjava upravnica i kaže da je kompakt-disk namenjen onim čitaocima koji daju prednost čitanju s kompjuterskog ekrana Ipak Jasna Jovanov ističe da obe ka-tegorije korisnika treba motivisati da dođu i u sam izložbeni prostor na Trgu galerija u Novom Sadu pre nego što odluče da usmere pažnju na sadržinu knjige

Kolekcija trajne vrednosti za sve generacijeSpomen-zbirKa pavla beljanSKog živi 56 godina

Od ukupno 185 dela koliko je jugoslovenski diplomata i kolekcionar zaveštao srpskom narodu i Novosađanima izloženo je 144 i to 120 slika 15 skulptura četiri crteža i pet tapiserija

14 7 SEPTEMBAR 2017

Korisnicima donosim da oboje crteže koje potom izlažemo Sve ih raduje svaka nova priča o australijskom narodu i mnogo toga su dosad već naučili

U Dnevnom boravku Udru-ženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim oso-bama Grada Novog Sada (MNRO) Australijanka dr Paulina Jurkijević drži kre-ativno-edukativnu radioni-

cu o Aboridžinima Ta jedinstvena radionica je vrlo specifična i ekskluzivna budući da je Paulina 45 godina živela s domorodačkim au-stralijskim narodom i iz ličnog iskustva pre-nosi verodostojne podatke o Aboridžinima o njihovom načinu života kulturi slikarstvu muzici obrazovanju i zdravlju pa korisnici Dnevnog boravka imaju prilike da nauče i kori-ste likovnu tehniku aboridžinskih umetnika

Zahvaljujući Paulini i Gradu korisnici Dnev-nog boravka imaće izložbu 21 novembra na Spensu i tom prilikom će i Paulina izložiti abo-ridžinske predmete koje je sakupljala radeći s njima Biće to prava prilika za sve Novosađane da saznaju mnogo više o ovom narodu iz dale-ke Australije i da korisnici boravka predstave sugrađanima svoj umetnički rad

Humanitarka odmalena Paulina Jurki-jević je rođena u farmerskoj porodici odrasla je s dve sestre na selu i život u ruralnoj sredini nije joj padao teško

ndash Počela sam da radim kad sam imala osam godina Raznosila sam mleko čistila prodavni-ce i vrlo rano sam stekla radne navike Kasnije sam radila kao medicinska sestra u Severnoj Australiji gde žive Aboridžini Takođe sam radila i kao učiteljica a edukovala sam i dru-ge nastavnike da rade s njima i to 45 godina ndash kazala je Paulina

Prema njenim rečima svako pleme govori svoj jezik to su veoma male zajednice i ima ih po celoj severnoj Australiji a neki žive i u unutrašnjosti u pustinjskim delovima Ona ne govori njihov jezik jer je nemoguće da savlada preko 100 jezika Aboridžinske zajednice od-nosno plemena vrlo su zatvoreni i nezaintere-sovani da žive s drugima nikada nisu želeli da se asimiluju s drugim nacijama primitivni su poročni pošto su se odali alkoholu i kocki S druge strane potpuno su se saživeli s priro-dom od koje opstaju i koju svesno čuvaju

U Udruženju MNRO volontira Australijanka Paulina Jurkijević

Kreativno-edukativna radionica o Aboridžinima

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

157 SEPTEMBAR 2017

ndash Tamo sam se suočila i s tim da su roditelji u stanju da pojedu sve a da im deca ostanu gladna ndash navela je primer Paulina

Malo ko zna da Aboridžini ne primaju bele ljude u svoju zajednicu Paulina ima više zavr-šenih fakulteta i doktorsku diplomu i samo je zahvaljujući obrazovanju mogla da ode i radi u aboridžinskim plemenima Zbog svoje pre-danosti bila je prihvaćena među australijskim starosedeocima

Nepregledna prostranstva Tamo je upoznala i svog supruga koji se bavio izradom noževa za engleski dvor a između ostalog i za Aboridžine a radio je i u rudarskoj industriji Rođeni je Subotičanin a proveo je radni vek zajedno s Paulinom u plemenima Aboridžina Bio je proglašen za njihovog brata a ona im je bila sestra Taj status su stekli kako zbog svog humanitarnog rada i požrtvovanja tako i zbog toga što su ih prihvatili aboridžinski duhovni-ci s kojima su proveli mnoge godine

ndash Mi smo za njih niža rasa i recimo na te-ritoriji veličine Vojvodine bila su svega dva policija u službi Radila sam u jednom mestu koje je od najbliže prodavnice pekare frize-ra udaljeno 480 kilometara To su ogromna prostranstva bez urbane civilizacije Kad sam se doselila u Novi Sad sve mi je bilo blizu Iz Ribnjaka do Riblje pijace idem peške jer mi je to neverovatno mala razdaljina Novi Sad je mali grad koji sve ima za normalan život ndash ispričala je Paulina

Prosidba posle 18 sati Simijana sam srela i upoznala u Alekspringu gde sam ra-dila kao medicinska sestra kaže naša sago-vornica

ndash Bio je doček Nove godine a ja sam te veče-ri bila u noćnoj smeni U obližnjem restoranu smo upoznali muško društvo a među njima je bio i on Nakon proslave bio je ljubazan i odvezao me je kući Sutradan me je zaprosio ndash uz osmeh priča Paulina ndash U Novi Sad smo došli kad smo za 40 godišnjicu braka odlučili da krstarimo Dunavom Kad smo videli Petro-varadinsku tvrđavu odlučili smo da se doseli-mo kao penzioneri Kuću su kupili u Ribnjaku Međutim nakon kratkog vremena Simijanu su dijagnostikovali rak i nije izdržao Morala sam da se vratim u Australiju da ostvarim penziju i od pre četiri godine živim u Novom Sadu i bavim se humanitarnim radom ovde u Dnev-nom boravku ndash objasnila je Paulina

Osmeh je najveći dar Kaže da joj je Ljiljana Koković pomoćnica gradonačelni-ka pomogla da ostvari pravo na srpsko dr-žavljanstvo i preko nje je došla u MNRO či-jim korisnicima dvaput nedeljno priča priče o Aboridžinima

ndash Uglavnom im pričam priče koje sama pi-šem Mnogi Aboridžini su dobri ljudi školova-ni umetnici naučnici i žive u gradovima Ali većini treba pomoć Ovde u Dnevnom borav-ku koristim priliku da korisnike upoznajem s aboridžinskom kulturom i običajima To sam ceo život radila i dobro sam ih upoznala Ceo život sam pomagala ljudima Crteže koje ta-

kođe sama pravim donosim korisnicima da oboje te ih posle izlažemo Sve ih raduje sva-ka nova priča o australijskom narodu o kom su dosad već mnogo toga naučili Verujem da malo ljudi išta zna o narodu s kojim sam žive-la Ovde u boravku vole njihove crteže putem kojih su saznali mnogo o živom svetu tropske Australije

To je posebna tehnika bojenja i crtanja ndash Kultura Aboridžina koji žive u pustinjama

unutrašnjosti razlikuje se od kultura onih koji su nastanjeni na severu Australije Najsreć-nija sam kad vidim njihov osmeh dok slušaju priče dok ih učim kada mi donesu obojen cr-tež To mi je dovoljno da se uvek vratim i da se opet družimo Smatram da kad ljudi imaju neki problem to ih nikako ne sme sprečiti da rade ono što vole ndash kaže Paulina

Njena životna energija je ogromna iako ima

68 godina a rad u Dnevnom boravku je ispu-njava Smatra da je taj njen doprinos samo nastavak onoga čime se ceo život bavila za-jedno s pokojnim mužem Uči srpski koji za-sad slabo govori ume da čita i piše i to na ćirilici

Broj 182 8 septembar 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKDBroj 182 8 septembar 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

59dinara

DIJETA SA HLEBOM

PAZITE [TA PIJETEKalorije ulaze i na slam~icu

97

72

21

75

52

00

92

81

00

KRIŠKI DNEVNO

Alergiegraveni na ambroziju

za 8 nedelja oslabite 9 kgSELIDBA BEZ STRESA

Kako dadopuniteKUĆNI

BUDŽET

Savet

PRIRODNIH NA^INAZA LICE BEZ BORA7

IVOTNA PRAVILAUSPE[NIH ENA

Slatka romantika

KRIŠKI DNEVNOKRIŠKI DNEVNOKRIŠKI DNEVNOza 8 nedelja oslabite 9 kgza 8 nedelja oslabite 9 kg12

Paulina je završila nekoliko fakulteta i doktorirala 45 godina je živela s domorodačkim australijskim narodom i iz ličnog iskustva korisnicima Dnevnog boravka prenosi verodostojne podatke o Aboridžinima o njihovom načinu života kulturi slikarstvu muzici obrazovanju i zdravlju

16 7 SEPTEMBAR 2017

7 SEPTEMBAR 2017 17

18 7 SEPTEMBAR 2017

197 SEPTEMBAR 2017

Proteklih dana na Trgu slobode snimane su ma-sovne scene budućeg ru-skog serijala bdquoAmbasa-dardquo Kako smo saznali na snimanju radi se o seriji koja će ličiti na svetski

špijunski bestseler bdquoBornov identitetrdquo Roberta Ladlama po kom je snimljena istoimena filmska trilogija u režiji Daga Limana

Na snimanju je učestvovalo oko 300 statista koji su bili na proslavi 16 godine Dana državnosti izmišljene ruske zemlje Kaledonije Na trgu su bile postavljene tezge masa ljudi je šetala a među nji-ma su bili i animatori pajaci folklorna grupa jedan poni i dva policijska konja Pored scena sa statistima koje su bile potpuno vesele i razdragane u sveča-nom ambijentu drugog dana snimani su i akcioni kadrovi s jednim od ruskih glumaca

Za slučajne prolaznike naročito za tu-riste bilo je pravo iznenađenje i atrak-cija da posmatraju kako na trgu ispred tržnog centra bdquoApolordquo u improvizova-nom kafiću hapse mladića koji je dotad u opuštenoj situaciji sedeo s devojkom pio piće i razgovarao Osim na ovoj lo-kaciji prethodnih dana u Novom Sadu su snimljeni kadrovi i u Dunavskoj ulici a pre toga filmadžije su radile i u centru Sremskih Karlovaca Ekipa serijala seli se u Pančevo gde nastavlja rad

Sredinom avgusta serija bdquoAmbasadardquo snimana je na Dorćolu u Višnjićevoj i Si-minoj ulici kao i u dvorištu zgrade u Ni-kole Spasića Pre dolaska u našu zemlju ruska filmska ekipa snimala je nekoliko meseci u Rusiji i kako smo saznali tamo je snimljeno 75 odsto materijala i to u enterijeru a kod nas se radi isključivo eksterijer

Serija se radi u rusko-srpskoj kopro-dukciji a kod nas je snimanje organi-zovala producentska kuća bdquoArchangel Studiordquo iz Beograda osnivača Miloša Bi-kovića i Miodraga Radonjića s ciljem da se promovišu kulturne veze između Ru-sije i Srbije kroz kinematografska i televi-zijska ostvarenja U Srbiji su na projektu angažovani glumci uglavnom iz Rusije Vitalij Kiscenko Viktorija Tolstogano-va Anton Kuznjecov Ekatarina Volkova i Aleksandar Versinin ali su zastupljeni i domaći glumci Nebojša Milovanović Nenad Maričić i Vaja Dujović

Ruski triler u Novom Sadu

Novosadski reporter na snimanju serije bdquoAmbasadardquo

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

Policija tokom septembra tradi-cionalno pojačava kontrolu sa-obraćaja u blizini svih škola u Srbiji kako bi sve vozače upo-zorila na početak nove škol-ske godine i mališane koji prvi put polaze u školu Podsetimo

odmah vozače da je i prema starom Zakonu o bezbednosti u saobraćaju u zonama škola naj-veća dozvoljena brzina bila 30 kilometara na sat Pored toga nov zakon predviđa da pešački prelazi pored škola budu zaštićeni ogradama i obeleženi dodatnom signalizacijom

Dvostruka pomoć S početkom nove školske godine i novosadski saobraćajni po-licajci zajedno s kolegama opšte nadležnosti otpočeli su akciju pojačane kontrole i reguli-sanja saobraćaja na putevima i ulicama u zo-nama sa školama

ndash Saobraćajci će u vreme kada deca dolaze i vraćaju se iz škole biti na raskrsnicama u bli-

zini osnovnih škola Najugroženiji su najmla-đi sugrađani pogotovo oni koji polaze u prvi razred i njima treba posvetiti najviše pažnje Prvenstveno to važi za bezbedan prelaz pre-ko kolovoza ali policajci im govore i kako da najbrže i najbezbednije dođu do odredišta Naša akcija trajaće tokom celog septembra ali ako bude potrebeno možemo je i produžiti Ne treba posebno isticati da će svi vozači koji prekorače brzinu ili načine drugi prekršaj biti pod udarom represivnih mera ndash ističe zamenik

komandira Saobraćajne policijske ispostave bdquoZapadrdquo PU Novi Sad Milan Dražić

Pored toga što pružaju pomoć na trotoari-ma i raskrsnicama policajci ovih dana pose-ćuju učenike u školama i drže im predavanja o bezbednosti u saobraćaju Da bi deca bila još zaštićenija u blizini novosadskih škola policija je u avgustu ispitala kakvo je stanje horizon-talne i vertikalne signalizacije dok se Grad Novi Sad pobrinuo da zebre budu osvežene novom bojom

Opasnosti vrebaju Bezbednost je jed-na od obaveznih tema u novosadskoj Srednjoj medicinskoj školi bdquoSveti Arhangelrdquo a u sep-tembru je u prvom planu saobraćaj

ndash Prvi časovi odeljenskog starešine u svim našim odeljenjima posvećeni su objašnjenjima i uputstvima koja dajemo našim učenicima u vezi s njihovom bezbednošću u saobraćaju Nalazimo se na Trgu Marije Trandafil u sta-rom delu grada gde su uglavnom jednosmer-

20

Autor Miloš Dukić

Prvi časovi odeljenskog starešine u svim našim odeljenjima posvećeni su objašnjenjima i uputstvima koja dajemo učenicima u vezi s njihovom bezbednošću u saobraćajuIris Petrović

7 SEPTEMBAR 2017

Pored toga što pružaju pomoć na trotoarima i raskrsnicama policajci ovih dana učenicima u školama drže predavanja o bezbednosti u saobraćaju

Septembar ndash mesec bezbednosti učenika u saobraćaju

Veliko iStražiVanje noVoSaDSkog rePortera kakva je bezbednost u novosadskim školama

21

ne ulice ali bez obzira na to učenici treba da budu oprezni Svi znamo koliko su deca ži-vahna u tim godinama a relativno slabiji sa-obraćaj nego u drugim delovima grada može da ih zavara i opusti Pored toga decu upo-zoravamo da je pored nas parkiralište i da s njega uvek može iznenada izaći vozilo Uz ta detaljna upustva na čosovima svaki nastav-nik na kraju školskog dana po završetku časa upozori učenike da pažljivo izađu iz škole i isto tako prelaze ulice do kuće ndash ističe direktorka Iris Petrović

Pored nastavnika roditelji takođe mora-ju brinuti o bezbednosti dece svakako naju-groženijih učesnika u saobraćaju Od kuće do škole i u povratku novosadski mališani često prolaze više ulica i semafora od onih na peri-feriji grada pa sve do najopterećenijih kao što je raskrsnica kod Futoške pijace

Levo pa desno Pravila ponašanja u sao-braćaju znaju se već decenijama ali nikad nije loše ponovo ih čuti pogotovo što ima i novih koja su donele moderne tehnologije Koliko je to važno dovoljno govori podatak da su naši mališani dva i po puta ugroženiji u saobraćaju od vršnjaka u Švedskoj a dvaput su ugroženi-ji od proseka zemalja Evropske unije Takve rezultate dala je opširna analiza a kao bitan parametar uzet je podatak o broju stradale i povređene dece u saobraćaju na milion sta-novnika

Pritom treba imati na umu da sva objaš-njenja i upozorenja odraslih malo vrede ako deca vide da se odrasli ponašaju drugačije od onog kako pričaju A uz ona o zelenom svetlu na semaforu i obeleženom pešačkom prela-zu deci treba posebno reći da uvek prvo po-gledaju levo pa zatim desno i da ulicu pređu samo ako su vozila daleko Ako nisu treba da sačekaju da sva vozila prođu i nikada ne smeju pretrčavati na drugu stranu Posebno imajte na umu da deca mlađa od 12 godina nedovolj-no dobro procenjuju udaljenost automobila i vreme koje im je potrebno da pređu ulicu a uz to su im pažnja i periferni vid slabiji nego kod odraslih

Bez slušalica i mobilnih Kada pored kolovoza nema trotoara hoda se levom stra-nom ulice dok je na trotoaru sasvim suprotno ndash ide se desnom stranom Posebno treba po-navljati mališanima da ne stavljaju slušalice u uši dok su na ulici i da ne koriste se mobilni dok prelaze na drugu stranu kolovoza

I za male bicikliste vrede mnoga upozore-nja

ndash Kaciga u vožnji je obavezna duga kosa se vezuje da ne pada u oči nema utrkivanja s dru-gim biciklistima obuća ne sme biti previše ko-motna da ne bi spala dok se okreću pedale ne vozi se ni sa širokim nogavicama niti noću i po magli treba izbegavati ulice s gustim sao-braćajem a po nepoznatim ulicama se ne juri već vozi pažljivije

Barijere uz elektronsku identifi-kaciju Uz saobraćaj Grad Novi Sad brine i o ukupnoj bezbednosti učenika Povodom početka školske godine i prezentacije projek-

ta postavljanja tehničkih barijera za ulazak u školska dvorišta uz elektronsku identifikaciju član Gradskog veća zadužen za obrazovanje mr Vladimir Jelić posetio je Osnovnu školu bdquoŽarko Zrenjaninrdquo To je prva novosadska ško-la s takvom barijerom

ndash Nastavlja se trend povećanja broja učeni-ka prvog razreda u Novom Sadu a ove godine ih je 300 više nego lane Sve osnovne i sred-nje škole spremne su za rad i danas su kre-nule s redovnom nastavom Bezbednost dece biće prioritet i ove školske godine Statistike su pokazale da se slučajevi vršnjačkog nasi-lja najčešće dešavaju u školskom dvorištu a učesnici nisu učenici škole Uvođenjem teh-ničke barijere želimo da sprečimo ulazak u dvorište onima kojima tu nije mesto U škol-sko dvorište moći će da uđu samo učenici koji imaju identifikacionu karticu i na ovaj način

očekujemo da će se smanjiti stopa vršnjačkog nasilja Ukoliko ovaj pilot-projekat pokaže do-bre rezultate biće primenjen i na druge škole ndash rekao je Jelić

Kako je rekao na insistiranje gradonačel-nika školska dvorišta biće otvorena posle na-stave za sve građane koji su se i dosad bavili sportom

Kokos kocke sa borovnicama Američka pita sa ribizlama Penasti kolač sa grožđem

Broj 7 Godina VII 50 dinara CG 075 EUR BiH 150 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

POSLASTICE SA VOĆEM

9 772217 55201 6

Knedle sa šljivama

Slana i slatkaZimnica

Projekat Stanje bezbednosti učenika u novosadskim školama

sufinansiran iz budžeta Republike Srbije ndash Ministarstva kulture

i informisanja uz obaveznu napomenu Stavovi izneti u tekstu

nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

7 SEPTEMBAR 2017

22 7 SEPTEMBAR 2017

Драги суграђани

Молимо вас да на време плаћате рачуне за грејање и тако обезбедите топлину својих домова током зимских дана

Само заједничким одговорним понашањем можемо унапредити квалитет становања a нашем Новом Саду осигурати место у друштву уређених европских градова

Захваљујемо се свим Новосађанима који су препознали значај несметаног функционисања комуналног система и редовним измирењем својих обавеза омогућили нашем граду да се развија и иде путем свеопштег напретка

Ваша Новосадска топлана

nsreporterrs

237 SEPTEMBAR 2017

U Galeriji Matice srpske otvorena je izložba bdquoPeđa Đaković ndash 30 godina

stvaralaštvardquo i trajaće do 24 septembra Posebno mesto u opusu ovog umetnika zauzimaju slike i crteži posvećeni stra-dalničkim podvizima srpske vojske u Pr-vom svetskom ratu golgoti srpskih isto-

rijskih zbivanja herojskom i nadljudskom ali i žrtvi kao civilizacijskom uzusu Đa-ković je izlagao Češkoj SAD Nemačkoj Holandiji Španiji Engleskoj Dobitnik je više nagrada bdquoTerezinrdquo glavna nagrada (1986) Prva nagrada Akademije likov-nih umetnosti u Pragu (1988) Specijalna

nagrada za slikarstvo praške Akademi-je umetnosti bdquoMasarikrdquo (1995) nagra-da bdquoSalvador Dalirdquo za slikarstvo (1996) Nagrada za slikarstvo Evropskog kruga Franca Kafke (1997) Njegova dela nalaze se u značajnim umetničkim kolekcijama širom sveta

Izložba Peđe Đakovića u Galeriji Matice srpske

Privredna komora Vojvodine poslednje dve nedelje imala je mnogobrojne aktivnosti naročito u obla-sti međuregionalne saradnje Tako je predsednika PKV-a Boška Vučurevića i zamenika generalnog sekretara Bojanu Miljuš ugostio predsednik Pe-čujsko-baranjske trgovinsko-privredne komore dr Tamaš Šikfei sa saradnicima Na sastanku je do-

govoreno uspostavljanje saradnje između dveju komora naročito u oblasti poljoprivrede i turizma Saradnja će obuhvatiti i ostale grane privrede i to zajedničkim radom na različitim projektima ali i nastupanjem na raznim sajmovima i manifestacijama

Predsednik Vučurević pozvao je delegaciju pečujske komore da poseti PKV i predstojeći Sajam turizma u Novom Sadu što je sa za-dovoljstvom prihvaćeno Tom prilikom Vučurević je dao intervju dr Predragu Mandiću iz Srpske redakcije Mađarskog radija u Pečuju

ndash Mađarska je dobar primer razvoja banjskog turizma ne samo u našem regionu već u celoj Evropi Vezuje nas kompatibilnost dveju privreda ndash voćarstvo vinarstvo i ratarstvo zatim metalska indu-strija turizam Kako je Mađarska već dosta dugo u EU iskustvo koje imaju županija Baranja i Pečuj biće vrlo značajno za naše pri-vrednike ndash istakao je Vučurević

U organizaciji PKV-a i Privredne komore županije Čongrad u Segedinu održan je Mađarsko-srpski poslovno-turistički forum Delegaciju PKV-a činili su predstavnici Turističke organizacije Voj-vodine turističkih organizacija lokalnih samouprava turističkih agencija smeštajnih kapaciteta vinara i salašara i JP za upravljanje putničkim pristaništem i marinom bdquoApatinrdquo Prisutne su pozdra-vili predsednik PK Čongrad Pal Nemeši zamenik gradonačelnika Segedina dr Laslo Šoljmoš i ambasador Republike Srbije u Mađar-skoj Rade Drobac

ndash U Mađarskoj se nedovoljno zna o Srbiji i njenim turističkim potencijalima i zbog toga je važno da se radi na međusobnom po-vezivanju turističkih agencija ndash rekao je Drobac

Miljušova je istakla da PKV i Trgovinsko-industrijska komora županije Čongrad imaju tradicionalno dugogodišnju dobru sarad-nju

ndash Ukupna privredna saradnja s Mađarskom poslednjih godina neprekidno raste s blažim oscilacijama Prošle godine robna raz-mena s Mađarskom povećana je za 61 odsto Od januara do juna ove godine premašeni su polugodišnji rezultati robne razmene za prošlu godinu pa očekujemo da će i 2017 biti tako

U Gornjoj Radgoni u Sloveniji održan je 55 Međunarodni poljo-privredno-prehrambeni sajam bdquoAgrardquo gde je predstavljen sistem zaštite i promocije poljoprivredno-prehrambenih proizvoda a sa-jam je pratila sekretarka Udruženja poljoprivrede PKV-a Jelena Drobnjak

Privredna komora Vojvodine bila je domaćin delegaciji Depar-tmana Val Doaz u Francuskoj koja je bila s predstavnicima Grada Novog Sada

ndash Regionalna saradnja jedna je od ključnih aktivnosti PKV-a jer se na taj način otvaraju nova tržišta i povezuju privredni subjekti ndash istakao je Vučurević

Francuzi su bili vrlo zadovoljni prijemom u PKV-u i najavili su da postoji prostor za saradnju kako s Gradom tako i sa PKV-om i Po-krajinom Potpredsednik Privredne komore Departmana Val Doaz Kristof Mašar predložio je da se ozvaniči saradnja između dveju komora što je predsednik Vučurević sa zadovoljstvom prihvatio U razgovoru je istaknuta i mogućnost dolaska potencijalnih fran-cuskih investitora u Srbiju odnosno u AP Vojvodinu

PKV najavljuje i Srpsko-mađarski poslovno-turistički forum u okviru bdquoDana Vojvodine u Budimpeštirdquo koji će biti održani u Amba-sadi Republike Srbije 15 septembra u organizaciji PKV-a Ambasade RS u Mađarskoj Mađarsko-srpskog poslovnog saveta i Turističke organizacije Vojvodine PKV će kao svoje počasne goste pozvati predstavnike Privredne komore županije Čongrad i Pečujsko-ba-ranjske trgovinsko-privredne komore

Dani Vojvodine u Pešti 15 septembraBogata međuregionalna aktivnost Privredne komore Vojvodine

24

historia magistra vitae est

7 SEPTEMBAR 2017

Put za Montevideo PeroM novinara bdquoilustrovanog vreMenardquo iz 1930 godine

U orahovoj ljUsci na

sredozemnom morU

VeličanstVena sVetska izložba u barseloni s paViljonima najraznoVrsnijih stiloVa počeV

od danske seoske kuće do modernističkog jugosloVenskog paViljona od drVeta zaoštraVala je

sliku o saVršenom dopunjaVanju kulture i prirode

Pre 87 leta fudbalska reprezentacija Kra-ljevine Jugoslavije na prvom Svetskom prvenstvu u fudbalu u Montevideu osvo-jila je četvrto mesto

prema zvaničnim podacima Fife Po-znato je da utakmica za treće mesto nije igrana pa je tek 1986 godine od-lučeno da su Amerikanci uzeli bron-zu jer su imali bolju gol-razliku od Jugoslovena

Bronza je naša Međutim no-vosadski advokat Kosta Hadži sin vođe puta naših igrača u Urugvaj dr Koste Hadžija tvrdi da smo bili treći i kao dokaz prilaže ono što Ameri-kanci nemaju ndash bronzanu medalju sa Svetskog prvenstva u Urugvaju 1930 godine

ndash U oba polufinala rezultat je bio neverovatan ndash 6 1 Mi smo izgubili od Urugvaja a SAD od Argentine Po-tom je u finalu pobedio domaćin i po-stao svetski prvak Zbog nedostatka novca utakmica za bronzanu medalju nije ni odigrana pa je po tadašnjim pravilima nama pripalo treće mesto jer smo u polufinalu izgubili od ka-snijeg pobednika prvenstva Zato je moj otac doneo bronzanu medalju jednu jedinu jer za igrače i trenere

257 SEPTEMBAR 2017

nisu ni napravljene Otac je doneo i bedž s natpisom bdquodelegatordquo a oboje je dobio kao vođa puta naše fudbalske ekspedicije ndash kaže Hadži

Neviđena lakrdija Sva tadaš-nja jugoslovenska štampa prenela je konačne rezultate iz Urugvaja i lepo se može videti tabela na kojoj smo treći a Amerikanci četvrti

Podsetimo se ukratko tih dana Na prvenstvu je bilo 12 reprezentacija podeljenih u četiri grupe Pobedili smo Brazil i Boliviju i na veliko izne-nađenje prošli u polufinale

Tamo je usledila katastrofa ali kako Na stadionu Sentanario pove-li smo sa 1 0 pogotkom Đorđa Vuja-dinovića a zatim glavni igrač posta-je brazilski sudija Almeida Priznaje Urugvajcima dva neregularna gola a onaj za 2 1 tolika je lakrdija da se na nju javnost podseti uoči svakog svet-skog prvenstva kao potpuno nevero-vatne fudbalske epizode poput one s pravim pravcatim ratom iz 1969 go-dine između Hondurasa i Salvadora koji je izbio zbog kvalifikacijske uta-kmice za svetsko prvenstvo

Dupli pas s policajcem Naime nakon lošeg napada domaćina lopta je izašla u gol-aut i doskakutala do nogu lokalnog policajca Za fudbalom je krenuo naš golman Jakšić koga su novinari u Montevideu zbog sjajnih odbrana u prvim susretima već pro-zvali El Gran Milovan Umesto da loptu preda Jakšiću policajac je na zaprepašćenje naših reprezentativaca i buran smeh odobravanja gledalaca dodaje svom igraču Anselmu Kaže-mo igraču jer bi ipak bilo preterano ga nazovemo policajčevim saigračem mada se u stvarnosti tako zbilo

Anselmo se verovatno jedini na te-renu nije zbunio već je poslao lop-tu u prazan gol Nikakva uveravanja naših igrača nisu pomogla sudija je pokazao na centar Almeida se nije na tome zaustavio ubrzo je poništio čist gol našim igračima i oni su shva-tili da je utakmica rešena mnogo pre nego što su istrčali na teren Uosta-lom posle se po Montevideu manje-više javno pričalo da je Almeida dobio 500 dolara da sudi u korist domaćina što mu je bilo dovoljno da kupi dobar automobil

Bojkot reprezentacije Bilo kako bilo ni Jugoslavija ni Srbija nikad nisu bile uspešnije na svet-skim fudbalskim prvenstvima posle ovog A poznato je da su na put preko Atlantskog okeana krenuli samo igra-či beogradskih klubova Jugoslavije BSK-a i BASK-a te trojica fudbalera iz francuskih klubova jer su fudbalski podsavezi Zagreba Splita Sarajeva i

Subotice bojkotovali reprezentaciju O pripremama za Svetsko prven-

stvo u Urugvaju i samom nastupu na-ših igrača snimljeni su serija i film a mi vam donosimo autentičnu novi-narsku reportažu s putovanja brodom od Francuske do Brazila Objavljena je u beogradskom časopisu Ilustrova-no vreme u broju od 4 jula 1930 go-dine ali nažalost ime autora teksta ni fotografija nije navedeno

Prisna i svoja Orahova ljuska u kojoj se naša fudbalska ekipa 20 juna iz Marselja otisnula na daleki prekoo-keanski put za Južnu Ameriku i nije bila tako mala ndash počinje tekst u Ilu-strovanom vremenu

ndash Ljuska se zvala bdquoFloridardquo rađena je 1926 godine u čuvenom francu-skom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne dužine od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo ljuska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad mor-skog dna Ugodna sa svojim spratnim kabinama divnim salonima i trpeza-rijama bdquoFloridardquo nam je ubrzo posta-la nekako prisna i gotovo svoja ndash pisao je novinar Ilustrovanog vremena

Mali izvlači velikog Na njoj smo našli naše večite prijatelje Fran-cuze

ndash Od prvih momenata prema mla-dim jugoslovenskim sportistima izaš-

bdquoFloridardquo je rađena 1926 u čuvenom fran-cuskom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne duži-ne od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo lju-ska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad morskog dna

li su sa svojom poznatom prostosr-dačnošću i otvorenim simpatijama Naš generalni konzul u Marselju Adžemović s Mirkovićem pozdravio nas je na brodu i kao stari moreplo-vac svojim pričama prosto raspalio želju da se otisnemo na veliku baru Otisnuli smo se oko pet sati posle podne iz marseljske luke ali nismo bili sami Pratila su nas dva brodića jedan spreda a drugi pozadi cimali su nas i naprezali dok našu bdquoFloridurdquo nisu izvukli iz čitave gužve brodova Uostalom to je sudbina svih velikih ndash da ih mali izvlače na čistinu

Zaplovili smo ubrzo po širokom staklastoplavom Sredozemnom moru i gledali kako se velika i hučna luka Marselja gubi u izmaglici

ndash Našu ekipu činili su igrači Jak-šić Ivković i Hrnjiček iz ekipe Soko Spasojević i Đokić iz Jugoslavije Mihajlović Stojanović Tomić in-ženjer Arsenijević B Marjanović Tirnanić Vujadinović i Najdanović iz BSK-a Sekulić iz pariskog klu-ba Franse Stefanović i Ivica Bek iz francuskog Seta kao i vođe puta dr Andrejević Kosta Hadži i inženjer Simonović Dopisnik Bora Jovano-vić našu četu uvećao je na brojnu snagu od 21

Prema Gibraltaru Razuzuri-li smo se i prvu noć na brodu pres-pavali kao zaklani posle trodnevnog drmusanja po vozovima

ndash Prvo jutro nas je dovelo u Barse-lonu Svi su impresionirani lepotom toplog španskog grada Veliki au-tobus za dva sata jurnjave pokazao nam je kao u kakvom filmu sve zna-menitosti ovog najlepšeg grada na Sredozemlju Veličanstvena Svetska izložba s paviljonima najraznovrsni-jih stilova počev od danske seoske kuće do modernističkog jugosloven-skog paviljona od drveta zaoštravala je sliku o savršenom dopunjavanju kulture i prirode

Ispraćeni igrom andaluske tem-peramente grupe otisnuli smo se u podne od ovog prvog pristaništa i uskoro je bdquoFloridardquo zaplovila pre-ma Gibraltaru ostavljajući živopisni španski grad da sagoreva u svojim vrelim podnevnim bojama

Kraj u sledećem broju

26 7 SEPTEMBAR 2017

INTERVJU

Dr Mirjana Radanović je docent na Departmanu za hemiju biohemiju i zašti-tu životne sredine Prirod-no-matematičkog fakulte-ta Univerziteta u Novom Sadu U naučnoistraživač-

kom radu bavi se sintezom fizičko-hemij-skom i strukturnom karakterizacijom kom-pleksa prelaznih metala s biološki aktivnim Šifovim bazama

Član je Srpskog hemijskog društva Srp-skog kristalografskog društva Evropske kristalografske asocijacije i Kluba mladih hemičara Srbije kao i marketinškog tima departmana i učestvovala je na gotovo svim manifestacijama promocije departmana i fakulteta Za uspeh u promociji PMF-a 2013 godine dobila je nagradu bdquoPMF ndash to sam jardquo

Grupa bdquoKristalografrdquo bavi se reng-denskom strukturnom analizom biološki aktivnih molekula koristeći kao osnovnu metodu difrakciju x-zraka na monokri-

stalu Šta je vaše konkretno polje istra-živanja

ndash Jedinjenja koja ispitujemo pripadaju različitim klasama te mogu imati i veo-ma raznoliku potencijalnu primenu Kao najinteresantnije grupe jedinjenja izdvo-jila bih komplekse metala kao potenci-jalne citostatike lekove protiv dijabete-snih komplikacija katalizatore u važnim organskim reakcijama PLED materija-le zatim steroide razne antioksidanse i sl Najjednostavnije rečeno mi pomo-ću difrakcije x-zraka na monokristalnom uzorku dobijamo njegov otisak prsta na osnovu kojeg generišemo informacije o prostornom rasporedu atoma u tom kri-stalu tj njegovu strukturu

Šta očekujete od istraživanjandash Kao što je to u nauci uvek slučaj nijedna

disciplina iako samostalna ne funkcioniše zasebno Zato je kristalografija neraskidivo povezana s hemijom fizikom mineralogi-jom mikrobiologijom medicinom itd Put jednog našeg istraživanja počinje od sinteze

željenog jedinjenja na čemu radi hemičar sintetičar Neretko se dešava da korišćeni sintetski put ne rezultuje nastajanjem oče-kivanog jedinjenja pa ukoliko se radi o kri-stalnom proizvodu upravo su kristalografi ti koji nesumnjivo rešavaju dilemu o tome šta je dobijeno Nakon sinteze sledi fizičko-hemijska karakterizacija dobijenog proizvo-da reakcije (elementalna spektroskopska elektrohemijska analiza i slično) te kao kru-na rendgenska strukturna analiza

To je kraj tog istraživanja odnosno ispitivanja

ndash Ne Okarakterisano jedinjenje putuje i dalje na razna biološka ispitivanja ispitiva-nja optičkih svojstava i sličnog Kako naša ispitivanja imaju fundamentalan karakter ono što mi očekujemo kao krajnji ishod ne mora da predstavlja i kraj mogućnosti pri-mene nekog jedinjenja Jer ako malo bolje pogledamo većina velikih otkrića je slučaj-na te razni širokoprimenjivani lekovi nisu sintetisani u svrhe u kojima su se pokazali kao najefikasniji

Cisplatina najčešće korišćen Citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks platine ima antitumorsko dejstvo

Većina velikih otkrića je slučajna

U sUsret Noći istražiVačadoc dr Mirjana Radanović sa PMF-a

277 SEPTEMBAR 2017

Koliko su vaša ispitivanja aktuelna i važna u svetu nauke odnosno kod nas

ndash Svako novo jedinjenje je važno jer ne-kad ne možemo ni naslutiti koliku moć kri-je Na primer cisplatina najčešće korišćen citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks pla-tine ima antitumorsko dejstvo Određivanje strukture ovog kompleksa pomoglo je u da-ljem dizajniranju novih citostatika koji će imati širi spektar delovanja i manju toksič-nost Ovi ciljevi nažalost još nisu potpuno ostvareni ali ako uzmemo u obzir složenost pomenutih istraživanja jasno je da u ovoj oblasti ima još mnogo nepoznanica čije ra-zumevanje iziskuje vreme

Koje su vaše naučne i poslovne am-bicije

ndash Pre par godina počeli smo da sarađu-jemo s kolegama s Instituta za fiziku u Ze-munu i Instituta bdquoDemokritosrdquo u Atini koji ispituju optičke osobine kompleksnih jedi-njenja koja mi sintetišemo i strukturno ka-rakterišemo Neka su se izdvojila kao veo-ma interesantna za primenu u oblasti PLED materijala Volela bih da proširimo i učvr-stimo ovu saradnju u okviru nekog među-narodnog projekta Uz to volim da verujem da će nas naši rezultati nadživeti i možda će neki od njih nekome u dalekoj budućnosti mnogo više koristiti nego nama sada Kao što umetnici žive kroz svoja dela možemo i mi svoje kristale posmatrati kao umetnič-ku tvorevinu

Kakva je situacija u Srbijindash Kod nas su fundamentalna istraživanja

u senci onoga što brzo dobija primenu Ži-vimo u takvim uslovima da mislimo da su nam potrebni instant rezultati da se od sva-kog otkrića očekuje da baš ono bude epo-halno Zato se važno i aktuelno često ne podudaraju

U kakvim uslovima radite ndash Trenutno na Prirodno-matematičkom

fakultetu u Novom Sadu već deset godina uspešno radi difraktometar Gemini S Ovaj uređaj može koristiti rendgensko zračenje dveju različitih talasnih dužina koje se ge-nerišu s dve rendgenske cevi (bakarnom i molibdenskom anodom) i detektor novije generacije Uzorci se montiraju na četvo-roosni goniometarski sistem koji obezbe-đuje orijentaciju uzoraka u širokom opsegu uglova Po potrebi moguće je snimanje na niskim temperaturama (do ndash180 degC) koje se postižu posebnim dodatkom koji mlaz tečnog azota usmerava na uzorak Snimanje na niskim temperaturama pogodno je zbog smanjenih oscilacija atoma u kristalnoj re-šetki što rezultuje tačnijim određivanjem strukture Svojim karakteristikama ovaj uređaj zadovoljava naše potrebe Dosad je grupa objavila preko 100 radova u visoko-citiranim naučnim časopisima Ipak ovo je jedini ovakav uređaj u Srbiji a zbog ograni-čenih materijalnih sredstava teško je obučiti nove ljude za rad na njemu

Kakvi su rezultati rada na tom ure-đaju

ndash Zadovoljni smo rezultatima koje smo

dosad postigli ali se nadam da će u skoroj budućnosti difraktometar Gemini S dobiti više pažnje što nesumnjivo zaslužuje pa ćemo moći da povećamo broj ljudi osposo-bljenih za rad u ovoj oblasti Takođe nije re-šeno pitanje održavanja uređaja kako zbog visoke cene servisa tako i zbog vrlo kompli-kovanih procedura oko tendera za nabavku rezervnih delova Ipak zasad smo sopstve-nim snagama uspevali da uređaj održimo u operativnom stanju

Kakva je situacija na vašem fakul-tetu u poređenju s onima u regionu pa i u Evropi

ndash Ne bi bilo pošteno upoređivati uslove kod nas i u zemljama koje daleko više sred-stava izdvajaju za nauku Imamo laboratori-je koje su opremljene vrhunskim uređajima ali postoje i one koje jedva funkcionišu time što imaju tako da gledajući prosek nismo u zavidnoj poziciji Ipak naši istraživači do-kazuju svoju izuzetnost time što i pored lošeg generalnog stanja u zemlji svojim re-zultatima često mogu da pariraju vodećim evropskim naučnim centrima

Da li mladi naučnici u inostranstvo odlaze zbog lošijih uslova za istraživa-nja

ndash Najčešće je tako Mada svi su postali nestrpljivi kada je uspeh u pitanju a nauka zahteva dosta odricanja i strpljenja Pored toga školujemo previše ljudi za nepostoje-ća radna mesta Na univerzitetu je da obu-či kadar ali neko drugi treba da ih zaposli Univerzitet sjajno odradi svoj deo a jedan od dokaza za to upravo je uspeh ljudi koji odu u inostranstvo Kad oni čiji je zadatak briga o radnim mestima odrade svoj deo po-sla mladi naučnici će ostati u zemlji Ipak moramo racionalno sagledati situaciju u ko-joj živimo pa u skladu s tim postaviti svoja očekivanja

Da li su uslovi najvažniji ili ono što naučnik zna kakva mu je intuicija koli-ko je uporan

ndash Uslovi su važni ali je ljudski faktor krucijalan Jer i kada nema uslova neko ih stvori Taj neko mora biti stručan i istrajan u svojoj nameri pa će i uspeh stići Pored toga u istraživanju se ne smemo slepo drža-ti jednog pravca već uvek treba sagledavati nove mogućnosti koje nas često iznenade

Svedoci smo velikog odliva mozgova šta učiniti da se to zaustavi i čak preu-smeri u pravcu Srbije

ndash Jedno je sprečiti odlazak mladih struč-njaka a sasvim drugo je nadati se prilivu ukoliko pod prilivom smatrate povratak onih koji su već otišli Za ovo drugo nisam sigurna da je uopšte moguće u neko dogled-no vreme Prvo moramo dati mladima šan-su da ostanu u svojoj zemlji i u njoj da se ostvare jer ovako dajemo inostranstvu ve-oma kvalitetne poklone

Kako to učinitindash Trebalo bi uspostaviti bolju povezanost

između istraživača na univerzitetima i onih u istraživačkim centrima jer se za mnogo analiza uzorci šalju u inostranstvo iako postoje uslovi u Srbiji za tako nešto Zbog

toga i ljudi teže odlasku Naravno svi te-žimo međunarodnim projektima i vezama sa svetskim univerzitetima i istraživačkim centrima To doprinosi da naš fakultet bude prepoznat u svetu ali te veze treba koristiti za obuku mladih koji će se vratiti u Srbiju a neće ostati tamo

Imate li konkretnih ideja kako spre-čiti prevelik odlazak u inostranstvo jer je jasno da neće svi ostati u zemlji

ndash Pod uslovom da se akredituju progra-mi koji imaju realne šanse da iznedre struč-njake koji se mogu zaposliti smanjio bi se broj onih koji odlaze iz Srbije U situaciji u kojoj je naša država sada fundamentalna ispitivanja na moju veliku žalost nisu pre-poznata kao biznis u koji vredi ulagati Zbog toga i ne očekujem veći broj novih radnih mesta za istraživače u oblastima koje ona obuhvataju O ostalim oblastima ne mogu da sudim jer nemam dovoljno informacija a mi prirodnjaci volimo da imamo čvrstu potporu za svaku tvrdnju

Na koji način deci i mladima može-mo približiti nauku

ndash Kažu da su deca nestašna nemirna svašta im pada na pamet I moja su takva samo što mislim da to nije nestašluk već radoznalost i istraživački duh koji moramo negovati A grešimo kada se trudimo da to iskorenimo Kada naučimo da im u detinj-stvu nauku približimo kao nešto opipljivo i zamislivo te postepeno objašnjavamo ap-straktne i njima daleke stvari lakše će biti i u školi Sve formule i jednačine neće ne-minovno nositi sa sobom i pitanje ndash zašto ovo moram da učim Umesto toga pred-stavljaće pojašnjenje već poznatog ogleda već viđenog ili opisanog fenomena Kada ta deca odrastu biće im prirodno da odaberu bavljenje naukom

Kakvi su vaši planovi u narednih de-set godina

ndash Vidim se na istom ovom mestu gde sam i sada samo s višim zvanjem i bogatijim isku-stvom i bibliografijom Pošto volim da se bavim istraživačkim radom ali i nastavom ova institucija je pravi izbor za mene

Novosadska Noć istraživača

Osma Noć istraživača u Srbiji biće održana u petak 29 septembra od 16 sati do jedan posle ponoći u tržnom centru BIG i kafiću Starit centra i biće posebno HOT Tema je HOT nauka ndash bilo da je u pita-nju nauka visokih temperatura ili goruće naučne teme Posebna pa-žnja posvećena je našim istraži-vačima koji se bave svetski aktu-elnim istraživanjima i pokušavaju da reše neke od gorućih problema s kojima se čovečanstvo sre-će Predstavnike ovih devet HOT istraživačkih grupa možete uživo upoznati u Noći istraživača ali i primetiti na bilbordima u gradu

28 7 SEPTEMBAR 2017

SPORT

Spuštena je zavesa na 29 Let-njoj univerzijadi održanoj u kineskom Tajpeju Srpski sportisti ostvarili su sjajne rezultate ndash zlatne medalje osvojili su Tijana Bogdano-vić u tekvondu pojedinačno

i ekipno atletičarka Amela Terzić i vater-polisti Od ukupno 28 zemalja učesnica Sr-bija je zauzela odlično deseto mesto Inače na počasno postolje popeli su se sportisti 66 država

Siniša Jasnić je predsednik Univerzitet-skog saveza Srbije naš Novosađanin koji je po povratku kući hvalio naše sportiste

ndash Postaje već poslovično pravilo da naši studenti na univerzijadi izuzetno uspeš-no predstavljaju svoju zemlju Niz od četiri zlatna odličja ovo potvrđuje Tekvondo po-staje sport po kojem nas već prepoznaju u svetu Tijana Bogdanović srebrna s Olim-pijskih igara u Riju sada se pozlatila a eki-pno naše dame bile su takođe najbolje ndash zlat-na medalja i srpska himna pravi su ponos ndash ističe Jasnić

Veoma lepo nam je bilo i kada se Amela

Terzić pozlatila u kraljici sportova na 1500 metara

ndash Ovu trku pratio sam u društvu legen-darnog Karla Luisa i možete zamisliti kako smo se svi osećali a pogotovo Amela i njen trener Rifat Zilkić kada im je Luis čestitao Zaslužili su tu počast i Amela i njen du-

gogodišnji trener iz Novog Pazara Uko-liko sam u nekog verovao da će se pozla-titi i pre početka univerzitetskih igara to su bili vaterpolisti Predvodio ih je ovoga puta Dejan Savić i ubedljivo su trijumfovali upotpunivši tako svoju nisku zlatnih odlič-ja u ovoj deceniji i univerzitetskom posle svetske evropske i olimpijske Vaterpolo je dika srpskog sporta i države cele ndash ka-zao je Jasnić

Naš zlatni vaterpolo tim u kineskom Taj-peju igrao je u sastavu Rističević i Doboža-nov na golu Vico Lazić Jakšić Ranđelović Drašović braća Rašović Subotić Radojević Stojanović i Vasić U finalu pali su Rusi za koje je nastupilo čak šest igrača s nedavno završenog svetskog šampionata u Budim-pešti

Srbija je poslednji put bila zlatna na Uni-verzijadi 2011 godine u Kini a da podse-tim selekcija koja je nastupila u Fukoki u Japanu 1995 godine ostavila je dubok trag u bazenima širom sveta Svi su docnije igrali u A-reprezentaciji i osvajači su me-dalja kako na olimpijadi tako i na mondi-jalima

Šta više reći nego da su i studenti na-stavili zlatni niz pobeda ostalih naših re-prezentativnih selekcija Jedno je sigurno ndash srpski sport sjajno korača ka narednoj olimpijadi koja je na programu 2020 go-dine u Tokiju

Zlatni niZ naših SportiSta na 29 letnjoj univerZijadi

Karl luiS čeStitao ameli terZić

Predsednik Univerzitetskog saveza Srbije dr Siniša Jasnić ponosno se hvali s četiri prva mesta koja su osvojili Tijana Bogdanović

tekvondo pojedinačno i ekipno Amela Terzić i vaterpolistiAutor jovan tanurdžić

Siniša Jasnić

297 SEPTEMBAR 2017

Nakon što su pre mesec dana osvojili 20 Memorijalni turnir Vladimir Franciš-ković u tenisu glavom na pesku Nikola Mitro i Bog-dan Marojević pobedili su i na Devetom prvenstvu

Novog Sada u tenisu glavom na tvrdoj pod-lozi Na Štrandu su se okupile 33 ekipe u pet konkurencija od petlića do veterana

U seniorskoj su Dragan Bankovački i Vu-kašin Kešelj poraženi u finalu sa 2 0 a treće mesto osvojili su Slobodan Simić i Nebojša Budakov Među juniorima pobedili su Ilija Ljubojević i Nebojša Stojšić i takođe sa 2 0 bili bolji od Ivana Blagojevića i Koste Mar-kovića dok su bronzanu medalju uzeli Alek-sandar Kecman i Vukašin Cvejić

U konkurenciji pionira rođenih izme-đu 2002 i 2004 godine slavili su Vukašin Adamović i Miloš Sekulović srebrne meda-lje dobili su Aleksandar Kecman i Vukašin Cvejić a bronzane David Pantić i Aleksa Batos

Najmlađe finale među petlićima mlađim od dvanaest godina uzeli su Nikola Ninkov i Nikola Tarlać pošto su pobedili Dimitrija Kondića i Stefana Lukića dok su treći bili Dušan Jovanović i Maksim Pantić

Turniri u tenisu glavom ne mogu da se zamisle bez novosadskih veterana koji su bili i među osnivačima ovog sporta u na-šem gradu Prvo mesto osvojili su Vladislav Čolić i Vukašin Kešelj nakon što su u finalu bili bolji od Nikole Radojkovića i Miroslava Mirkovića dok su bronzani bili Aleksandar i Vladimir Verlić

Turnir su vodile sudije Dragan Brzak Pe-tar Jovanović i Miodrag Radaković zapisni-čar je bio Petar Bodulić a delegat takmičenja Miograd Radaković Bez obzira na to što su u vreme takmičenja na TV ekranima bili prenosi brojnih sportskih takmičenja pa i nastupi na-ših reprezentacija na evropskim prvenstvima u odbojci i košarci tribine na Štrandu pored Mosta slobode uvek su bile dobro popunjene Organizator turnira Sportsko udruženje tenis glavom namerava da i na zimu organizuje tur-nir u ovom sportu u zatvorenom u čemu oče-kuju pomoć Grada i Gradske uprave za sport i omladinu pošto ovo takmičenje nosi naziv Prvenstvo Novog Sada

Organizatori posebno zahvaljuju JKP bdquoGradsko zelenilordquo koje im je ustupilo te-rene na Štrandu zatim glavnom sponzoru bdquoPositiverdquo kompaniji bdquoVIP Mobile bdquoAdidas Srbijirdquo koja je obezbedila dresove i šortse-ve za takmičare bdquoTrpezi-cateringrdquo i konobi bdquoOrcusrdquo

Mitro i Marojević apsolutni šampioni

Prvenstvo novog sada u tenisu glavom na tvrdoj PodloziAutor Miloš Dukić

30 7 SEPTEMBAR 2017

3124 AVGUST 2017

ISSN 2406-2022

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

137 SEPTEMBAR 2017

iz kolekcionarevog legata Od ukupno 185 dela izloženo je 144 i to 120 slika 15 skul-ptura četiri crteža i pet tapiserija Sama postavka je koncipirana na specifičan na-čin Mada je s vremenom pretrpela prome-ne suštinski je očuvana ideja Pavla Beljan-skog da dela u postavci treba da povezuje jedinstvena nit likovnog ritma i prvenstve-no kolorističkog sklada a ne biografsko-istorijski ili neki drugi muzeološki princip S vremenom ovakva zamisao nije pretrpe-la znatne promene i inovacije Njena mo-dernost je i danas očigledna i relevantna u skladu s tendencijama izlagačkih politika zasnovanih na specifičnosti poetskog idej-nog tematskog ili nekog drugog koncepta Iako se u salama nižu slike i skulpture auto-ra različitih generacijskih pripadnosti njih objedinjuje jedinstvena ideja kojom se ru-kovodio Pavle Beljanski Prihvatajući načela Bogdana Popovića da su najviše vrednosti slikarstva bdquopoetsko osećanje prirode ukus mera i viša kultura savladana tehnika i ko-loristički darrdquo Beljanski smatra da bdquolikov-no stvaralaštvo podleže zakonima životardquo a njegove vrhunske vrline su spontanost harmonija i unutrašnja sadržina Poetiku slikarstva Beljanski je poredio s muzikom na čemu je zasnovao i koncepciju postavke dela iz svoje kolekcije bdquoNjihova osećajnost i njihova izražajna sredstva variraju od ka-mernog alegreta do krešenda u fortisimu gde dominiraju duvački instrumenti I sve se to sliva u polifoniju jedne epohe Verujem da su mnoga dela iz ove epohe dela trajne vrednosti i da će ih generacije koje dolaze predavati jedna drugoj u nasleđerdquo

Dva memorijala Pored dela iz legata Pavla Beljanskog izložbenu celinu upotpu-njuju još dva segmenta Memorijal Pavla Be-ljanskog i Memorijal umetnika Memorijal Pavla Beljanskog nastao je 1966 godine za-hvaljujući poklonu kolekcionarovih nasled-nika Smešten je u posebnom izložbenom prostoru na prvom spratu zgrade koji je na-knadno projektovan za ove potrebe prema nacrtu Katarine Babin Svečano otvoren 24 novembra 1968 godine osmišljen je kao re-konstrukcija životnog ambijenta Pavla Be-ljanskog s nameštajem slikama tapiserija-ma knjigama fotografijama dokumentima i ličnim predmetima velikog kolekcionara

Mada pripada Osnovnom fondu umetnič-kih dela Spomen-zbirke u ovom prostoru izložena je i slika Vlaha Bukovca bdquoVelika Izardquo Stilski potpuno uklopljena u kamernu postavku Memorijala ona je dobila idealno mesto kao vredno biografsko svedočanstvo među ostalim eksponatima koji neposredno svedoče o životu Pavla Beljanskog Nakon

rekonstrukcije prostora i restauracije svih eksponata Memorijal je svečano otvoren za javnost 19 juna 2003 godine na dan rođe-nja Pavla Beljanskog Taj datum se od tada redovno obeležava otvaranjem odgovara-juće izložbe

Planska nabavka Memorijal umetnika nastao je prema zamisli Pavla Beljanskog da svoju zadužbinu upotpuni portretima i au-toportretima svih umetnika zastupljenih u njoj a kao početna tačka poslužila su dela koja su se već nalazila u kolekciji poput auto-portreta Milana Milovanovića Zore Petro-vić Milana Konjovića i Ljubice Cuce Sokić kao i portret Koste Miličevića rad Živojina Lukića i portret Lize Križanić Ignjata Joba Uskoro je ideja Pavla Beljanskog prerasla u jasan koncept da se sakupljena galerija por-treta postavi u posebnom delu izložbenog prostora Spomen-zbirke

Nakon planske nabavke eksponata krajem šezdesetih godina Memorijal umetnika sve-čano je otvoren 1971 I u narednom periodu nastavilo se sa započetom praksom a te-žnja za stalnim obogaćivanjem ove kolekcije i danas predstavlja jedan od osnovnih zada-taka muzeja Pored portreta i autoportreta autora iz zbirke u najrazličitijim tehnikama ndash uljane slike skulpture crteži grafike ka-rikature itd ndash sastavni deo postavke Memo-rijala umetnika je i dokumentarni materijal o stvaraocima iz zbirke fotografije pisma lični dokumenti i predmeti koje su umetnici koristili tokom procesa stvaranja ndash četkice boje palete

Nove tehnologije Dr Jasna Jovanov dugogodišnja upravnica Spomen-zbirke Pavla Beljanskog kaže da od trenutka kada je otvorila vrata za publiku Spomen-zbir-ka bila je mesto gde su se sretali ljubitelji umetnosti istraživači kolekcionari umet-nici diplomate pripadnici različitih tradi-cija i interesovanja

ndash Sama kolekcija Pavla Beljanskog bila je

dovoljna da privuče pažnju sviju njih i na osnovu izloženih dela zasluži slavu najcelo-vitije i najznačajnije kolekcije srpske moder-ne umetnosti ndash navodi ona Prema njenim rečima u međuvremenu od oktobra 1961 godine kada su prvi gosti prilikom svečane ceremonije otvaranja obišli postavku prošlo je 56 godina i mnogo toga se promenilo naj-više navike ljudi Ona skreće pažnju na nove tehnologije a počelo je s tim da je u svaku kuću ušao televizor a potom i kompjute-ri i internet Umetnička dela koja su done-davno mogla da se posmatraju i analiziraju samo pod zaštitom galerijskih zidova sada se mogu posmatrati u svome domu putem njihovog sajta ndash ističe dr Jasna Jovanov

Ipak upravnica napominje da nije isti do-življaj kada se izložba obilazi u galeriji i kada se posmatra putem interneta jer nije pot-pun Po njoj gledanju izložbe od kuće uz po-moć savremenih tehnologija nedostaje živa komunikacija Ona navodi na nedostaje inte-raktivnost koja je posetiocu omogućena iz-borom kretanja u prostoru izborom odabira objašnjenja mogućnošću da na licu mesta dobije odgovore na sva pitanja ako i utisak o uticaju koji na umetničko delo ima izme-njeni kontekst koji se postiže kroz izložbe stručna vođenja projekcije filmova kompa-racija s književnošću muzikom scenskim umetnostima dakle ndash interdisciplinarni po-gled na celinu

Monografija Spomen-zbirke Zbog toga su od 1999 godine uveli praksu orga-nizovanja izložbi kroz koje su predstavljali autore i njihova dela duh vremena prve po-lovine 20 veka kolekcionare i njihove zbir-ke Konačno kako kaže Jasna Jovanov pred-stavili su i samog Pavla Beljanskog kome prema njenim rečima duguju zahvalnost što je omogućio da svi uživaju u njegovoj veličanstvenoj zbirci

Stručno osoblje ove galerije objavilo je i vodič kroz stalnu postavku kolekcije Pa-vla Beljanskog Priređena je i monografija Spomen-zbirke prva posle tačno trideset godina Ova knjiga posetiocima predstav-lja autore njihova dela samu zgradu i život kolekcije Pavla Beljanskog od njenog nastan-ka do današnjih dana Monografija je name-njena čitaocima koji ostaju verni klasičnoj knjizi i osećaju težinu koju ona ima kada se uzme u ruke objašnjava upravnica i kaže da je kompakt-disk namenjen onim čitaocima koji daju prednost čitanju s kompjuterskog ekrana Ipak Jasna Jovanov ističe da obe ka-tegorije korisnika treba motivisati da dođu i u sam izložbeni prostor na Trgu galerija u Novom Sadu pre nego što odluče da usmere pažnju na sadržinu knjige

Kolekcija trajne vrednosti za sve generacijeSpomen-zbirKa pavla beljanSKog živi 56 godina

Od ukupno 185 dela koliko je jugoslovenski diplomata i kolekcionar zaveštao srpskom narodu i Novosađanima izloženo je 144 i to 120 slika 15 skulptura četiri crteža i pet tapiserija

14 7 SEPTEMBAR 2017

Korisnicima donosim da oboje crteže koje potom izlažemo Sve ih raduje svaka nova priča o australijskom narodu i mnogo toga su dosad već naučili

U Dnevnom boravku Udru-ženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim oso-bama Grada Novog Sada (MNRO) Australijanka dr Paulina Jurkijević drži kre-ativno-edukativnu radioni-

cu o Aboridžinima Ta jedinstvena radionica je vrlo specifična i ekskluzivna budući da je Paulina 45 godina živela s domorodačkim au-stralijskim narodom i iz ličnog iskustva pre-nosi verodostojne podatke o Aboridžinima o njihovom načinu života kulturi slikarstvu muzici obrazovanju i zdravlju pa korisnici Dnevnog boravka imaju prilike da nauče i kori-ste likovnu tehniku aboridžinskih umetnika

Zahvaljujući Paulini i Gradu korisnici Dnev-nog boravka imaće izložbu 21 novembra na Spensu i tom prilikom će i Paulina izložiti abo-ridžinske predmete koje je sakupljala radeći s njima Biće to prava prilika za sve Novosađane da saznaju mnogo više o ovom narodu iz dale-ke Australije i da korisnici boravka predstave sugrađanima svoj umetnički rad

Humanitarka odmalena Paulina Jurki-jević je rođena u farmerskoj porodici odrasla je s dve sestre na selu i život u ruralnoj sredini nije joj padao teško

ndash Počela sam da radim kad sam imala osam godina Raznosila sam mleko čistila prodavni-ce i vrlo rano sam stekla radne navike Kasnije sam radila kao medicinska sestra u Severnoj Australiji gde žive Aboridžini Takođe sam radila i kao učiteljica a edukovala sam i dru-ge nastavnike da rade s njima i to 45 godina ndash kazala je Paulina

Prema njenim rečima svako pleme govori svoj jezik to su veoma male zajednice i ima ih po celoj severnoj Australiji a neki žive i u unutrašnjosti u pustinjskim delovima Ona ne govori njihov jezik jer je nemoguće da savlada preko 100 jezika Aboridžinske zajednice od-nosno plemena vrlo su zatvoreni i nezaintere-sovani da žive s drugima nikada nisu želeli da se asimiluju s drugim nacijama primitivni su poročni pošto su se odali alkoholu i kocki S druge strane potpuno su se saživeli s priro-dom od koje opstaju i koju svesno čuvaju

U Udruženju MNRO volontira Australijanka Paulina Jurkijević

Kreativno-edukativna radionica o Aboridžinima

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

157 SEPTEMBAR 2017

ndash Tamo sam se suočila i s tim da su roditelji u stanju da pojedu sve a da im deca ostanu gladna ndash navela je primer Paulina

Malo ko zna da Aboridžini ne primaju bele ljude u svoju zajednicu Paulina ima više zavr-šenih fakulteta i doktorsku diplomu i samo je zahvaljujući obrazovanju mogla da ode i radi u aboridžinskim plemenima Zbog svoje pre-danosti bila je prihvaćena među australijskim starosedeocima

Nepregledna prostranstva Tamo je upoznala i svog supruga koji se bavio izradom noževa za engleski dvor a između ostalog i za Aboridžine a radio je i u rudarskoj industriji Rođeni je Subotičanin a proveo je radni vek zajedno s Paulinom u plemenima Aboridžina Bio je proglašen za njihovog brata a ona im je bila sestra Taj status su stekli kako zbog svog humanitarnog rada i požrtvovanja tako i zbog toga što su ih prihvatili aboridžinski duhovni-ci s kojima su proveli mnoge godine

ndash Mi smo za njih niža rasa i recimo na te-ritoriji veličine Vojvodine bila su svega dva policija u službi Radila sam u jednom mestu koje je od najbliže prodavnice pekare frize-ra udaljeno 480 kilometara To su ogromna prostranstva bez urbane civilizacije Kad sam se doselila u Novi Sad sve mi je bilo blizu Iz Ribnjaka do Riblje pijace idem peške jer mi je to neverovatno mala razdaljina Novi Sad je mali grad koji sve ima za normalan život ndash ispričala je Paulina

Prosidba posle 18 sati Simijana sam srela i upoznala u Alekspringu gde sam ra-dila kao medicinska sestra kaže naša sago-vornica

ndash Bio je doček Nove godine a ja sam te veče-ri bila u noćnoj smeni U obližnjem restoranu smo upoznali muško društvo a među njima je bio i on Nakon proslave bio je ljubazan i odvezao me je kući Sutradan me je zaprosio ndash uz osmeh priča Paulina ndash U Novi Sad smo došli kad smo za 40 godišnjicu braka odlučili da krstarimo Dunavom Kad smo videli Petro-varadinsku tvrđavu odlučili smo da se doseli-mo kao penzioneri Kuću su kupili u Ribnjaku Međutim nakon kratkog vremena Simijanu su dijagnostikovali rak i nije izdržao Morala sam da se vratim u Australiju da ostvarim penziju i od pre četiri godine živim u Novom Sadu i bavim se humanitarnim radom ovde u Dnev-nom boravku ndash objasnila je Paulina

Osmeh je najveći dar Kaže da joj je Ljiljana Koković pomoćnica gradonačelni-ka pomogla da ostvari pravo na srpsko dr-žavljanstvo i preko nje je došla u MNRO či-jim korisnicima dvaput nedeljno priča priče o Aboridžinima

ndash Uglavnom im pričam priče koje sama pi-šem Mnogi Aboridžini su dobri ljudi školova-ni umetnici naučnici i žive u gradovima Ali većini treba pomoć Ovde u Dnevnom borav-ku koristim priliku da korisnike upoznajem s aboridžinskom kulturom i običajima To sam ceo život radila i dobro sam ih upoznala Ceo život sam pomagala ljudima Crteže koje ta-

kođe sama pravim donosim korisnicima da oboje te ih posle izlažemo Sve ih raduje sva-ka nova priča o australijskom narodu o kom su dosad već mnogo toga naučili Verujem da malo ljudi išta zna o narodu s kojim sam žive-la Ovde u boravku vole njihove crteže putem kojih su saznali mnogo o živom svetu tropske Australije

To je posebna tehnika bojenja i crtanja ndash Kultura Aboridžina koji žive u pustinjama

unutrašnjosti razlikuje se od kultura onih koji su nastanjeni na severu Australije Najsreć-nija sam kad vidim njihov osmeh dok slušaju priče dok ih učim kada mi donesu obojen cr-tež To mi je dovoljno da se uvek vratim i da se opet družimo Smatram da kad ljudi imaju neki problem to ih nikako ne sme sprečiti da rade ono što vole ndash kaže Paulina

Njena životna energija je ogromna iako ima

68 godina a rad u Dnevnom boravku je ispu-njava Smatra da je taj njen doprinos samo nastavak onoga čime se ceo život bavila za-jedno s pokojnim mužem Uči srpski koji za-sad slabo govori ume da čita i piše i to na ćirilici

Broj 182 8 septembar 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKDBroj 182 8 septembar 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

59dinara

DIJETA SA HLEBOM

PAZITE [TA PIJETEKalorije ulaze i na slam~icu

97

72

21

75

52

00

92

81

00

KRIŠKI DNEVNO

Alergiegraveni na ambroziju

za 8 nedelja oslabite 9 kgSELIDBA BEZ STRESA

Kako dadopuniteKUĆNI

BUDŽET

Savet

PRIRODNIH NA^INAZA LICE BEZ BORA7

IVOTNA PRAVILAUSPE[NIH ENA

Slatka romantika

KRIŠKI DNEVNOKRIŠKI DNEVNOKRIŠKI DNEVNOza 8 nedelja oslabite 9 kgza 8 nedelja oslabite 9 kg12

Paulina je završila nekoliko fakulteta i doktorirala 45 godina je živela s domorodačkim australijskim narodom i iz ličnog iskustva korisnicima Dnevnog boravka prenosi verodostojne podatke o Aboridžinima o njihovom načinu života kulturi slikarstvu muzici obrazovanju i zdravlju

16 7 SEPTEMBAR 2017

7 SEPTEMBAR 2017 17

18 7 SEPTEMBAR 2017

197 SEPTEMBAR 2017

Proteklih dana na Trgu slobode snimane su ma-sovne scene budućeg ru-skog serijala bdquoAmbasa-dardquo Kako smo saznali na snimanju radi se o seriji koja će ličiti na svetski

špijunski bestseler bdquoBornov identitetrdquo Roberta Ladlama po kom je snimljena istoimena filmska trilogija u režiji Daga Limana

Na snimanju je učestvovalo oko 300 statista koji su bili na proslavi 16 godine Dana državnosti izmišljene ruske zemlje Kaledonije Na trgu su bile postavljene tezge masa ljudi je šetala a među nji-ma su bili i animatori pajaci folklorna grupa jedan poni i dva policijska konja Pored scena sa statistima koje su bile potpuno vesele i razdragane u sveča-nom ambijentu drugog dana snimani su i akcioni kadrovi s jednim od ruskih glumaca

Za slučajne prolaznike naročito za tu-riste bilo je pravo iznenađenje i atrak-cija da posmatraju kako na trgu ispred tržnog centra bdquoApolordquo u improvizova-nom kafiću hapse mladića koji je dotad u opuštenoj situaciji sedeo s devojkom pio piće i razgovarao Osim na ovoj lo-kaciji prethodnih dana u Novom Sadu su snimljeni kadrovi i u Dunavskoj ulici a pre toga filmadžije su radile i u centru Sremskih Karlovaca Ekipa serijala seli se u Pančevo gde nastavlja rad

Sredinom avgusta serija bdquoAmbasadardquo snimana je na Dorćolu u Višnjićevoj i Si-minoj ulici kao i u dvorištu zgrade u Ni-kole Spasića Pre dolaska u našu zemlju ruska filmska ekipa snimala je nekoliko meseci u Rusiji i kako smo saznali tamo je snimljeno 75 odsto materijala i to u enterijeru a kod nas se radi isključivo eksterijer

Serija se radi u rusko-srpskoj kopro-dukciji a kod nas je snimanje organi-zovala producentska kuća bdquoArchangel Studiordquo iz Beograda osnivača Miloša Bi-kovića i Miodraga Radonjića s ciljem da se promovišu kulturne veze između Ru-sije i Srbije kroz kinematografska i televi-zijska ostvarenja U Srbiji su na projektu angažovani glumci uglavnom iz Rusije Vitalij Kiscenko Viktorija Tolstogano-va Anton Kuznjecov Ekatarina Volkova i Aleksandar Versinin ali su zastupljeni i domaći glumci Nebojša Milovanović Nenad Maričić i Vaja Dujović

Ruski triler u Novom Sadu

Novosadski reporter na snimanju serije bdquoAmbasadardquo

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

Policija tokom septembra tradi-cionalno pojačava kontrolu sa-obraćaja u blizini svih škola u Srbiji kako bi sve vozače upo-zorila na početak nove škol-ske godine i mališane koji prvi put polaze u školu Podsetimo

odmah vozače da je i prema starom Zakonu o bezbednosti u saobraćaju u zonama škola naj-veća dozvoljena brzina bila 30 kilometara na sat Pored toga nov zakon predviđa da pešački prelazi pored škola budu zaštićeni ogradama i obeleženi dodatnom signalizacijom

Dvostruka pomoć S početkom nove školske godine i novosadski saobraćajni po-licajci zajedno s kolegama opšte nadležnosti otpočeli su akciju pojačane kontrole i reguli-sanja saobraćaja na putevima i ulicama u zo-nama sa školama

ndash Saobraćajci će u vreme kada deca dolaze i vraćaju se iz škole biti na raskrsnicama u bli-

zini osnovnih škola Najugroženiji su najmla-đi sugrađani pogotovo oni koji polaze u prvi razred i njima treba posvetiti najviše pažnje Prvenstveno to važi za bezbedan prelaz pre-ko kolovoza ali policajci im govore i kako da najbrže i najbezbednije dođu do odredišta Naša akcija trajaće tokom celog septembra ali ako bude potrebeno možemo je i produžiti Ne treba posebno isticati da će svi vozači koji prekorače brzinu ili načine drugi prekršaj biti pod udarom represivnih mera ndash ističe zamenik

komandira Saobraćajne policijske ispostave bdquoZapadrdquo PU Novi Sad Milan Dražić

Pored toga što pružaju pomoć na trotoari-ma i raskrsnicama policajci ovih dana pose-ćuju učenike u školama i drže im predavanja o bezbednosti u saobraćaju Da bi deca bila još zaštićenija u blizini novosadskih škola policija je u avgustu ispitala kakvo je stanje horizon-talne i vertikalne signalizacije dok se Grad Novi Sad pobrinuo da zebre budu osvežene novom bojom

Opasnosti vrebaju Bezbednost je jed-na od obaveznih tema u novosadskoj Srednjoj medicinskoj školi bdquoSveti Arhangelrdquo a u sep-tembru je u prvom planu saobraćaj

ndash Prvi časovi odeljenskog starešine u svim našim odeljenjima posvećeni su objašnjenjima i uputstvima koja dajemo našim učenicima u vezi s njihovom bezbednošću u saobraćaju Nalazimo se na Trgu Marije Trandafil u sta-rom delu grada gde su uglavnom jednosmer-

20

Autor Miloš Dukić

Prvi časovi odeljenskog starešine u svim našim odeljenjima posvećeni su objašnjenjima i uputstvima koja dajemo učenicima u vezi s njihovom bezbednošću u saobraćajuIris Petrović

7 SEPTEMBAR 2017

Pored toga što pružaju pomoć na trotoarima i raskrsnicama policajci ovih dana učenicima u školama drže predavanja o bezbednosti u saobraćaju

Septembar ndash mesec bezbednosti učenika u saobraćaju

Veliko iStražiVanje noVoSaDSkog rePortera kakva je bezbednost u novosadskim školama

21

ne ulice ali bez obzira na to učenici treba da budu oprezni Svi znamo koliko su deca ži-vahna u tim godinama a relativno slabiji sa-obraćaj nego u drugim delovima grada može da ih zavara i opusti Pored toga decu upo-zoravamo da je pored nas parkiralište i da s njega uvek može iznenada izaći vozilo Uz ta detaljna upustva na čosovima svaki nastav-nik na kraju školskog dana po završetku časa upozori učenike da pažljivo izađu iz škole i isto tako prelaze ulice do kuće ndash ističe direktorka Iris Petrović

Pored nastavnika roditelji takođe mora-ju brinuti o bezbednosti dece svakako naju-groženijih učesnika u saobraćaju Od kuće do škole i u povratku novosadski mališani često prolaze više ulica i semafora od onih na peri-feriji grada pa sve do najopterećenijih kao što je raskrsnica kod Futoške pijace

Levo pa desno Pravila ponašanja u sao-braćaju znaju se već decenijama ali nikad nije loše ponovo ih čuti pogotovo što ima i novih koja su donele moderne tehnologije Koliko je to važno dovoljno govori podatak da su naši mališani dva i po puta ugroženiji u saobraćaju od vršnjaka u Švedskoj a dvaput su ugroženi-ji od proseka zemalja Evropske unije Takve rezultate dala je opširna analiza a kao bitan parametar uzet je podatak o broju stradale i povređene dece u saobraćaju na milion sta-novnika

Pritom treba imati na umu da sva objaš-njenja i upozorenja odraslih malo vrede ako deca vide da se odrasli ponašaju drugačije od onog kako pričaju A uz ona o zelenom svetlu na semaforu i obeleženom pešačkom prela-zu deci treba posebno reći da uvek prvo po-gledaju levo pa zatim desno i da ulicu pređu samo ako su vozila daleko Ako nisu treba da sačekaju da sva vozila prođu i nikada ne smeju pretrčavati na drugu stranu Posebno imajte na umu da deca mlađa od 12 godina nedovolj-no dobro procenjuju udaljenost automobila i vreme koje im je potrebno da pređu ulicu a uz to su im pažnja i periferni vid slabiji nego kod odraslih

Bez slušalica i mobilnih Kada pored kolovoza nema trotoara hoda se levom stra-nom ulice dok je na trotoaru sasvim suprotno ndash ide se desnom stranom Posebno treba po-navljati mališanima da ne stavljaju slušalice u uši dok su na ulici i da ne koriste se mobilni dok prelaze na drugu stranu kolovoza

I za male bicikliste vrede mnoga upozore-nja

ndash Kaciga u vožnji je obavezna duga kosa se vezuje da ne pada u oči nema utrkivanja s dru-gim biciklistima obuća ne sme biti previše ko-motna da ne bi spala dok se okreću pedale ne vozi se ni sa širokim nogavicama niti noću i po magli treba izbegavati ulice s gustim sao-braćajem a po nepoznatim ulicama se ne juri već vozi pažljivije

Barijere uz elektronsku identifi-kaciju Uz saobraćaj Grad Novi Sad brine i o ukupnoj bezbednosti učenika Povodom početka školske godine i prezentacije projek-

ta postavljanja tehničkih barijera za ulazak u školska dvorišta uz elektronsku identifikaciju član Gradskog veća zadužen za obrazovanje mr Vladimir Jelić posetio je Osnovnu školu bdquoŽarko Zrenjaninrdquo To je prva novosadska ško-la s takvom barijerom

ndash Nastavlja se trend povećanja broja učeni-ka prvog razreda u Novom Sadu a ove godine ih je 300 više nego lane Sve osnovne i sred-nje škole spremne su za rad i danas su kre-nule s redovnom nastavom Bezbednost dece biće prioritet i ove školske godine Statistike su pokazale da se slučajevi vršnjačkog nasi-lja najčešće dešavaju u školskom dvorištu a učesnici nisu učenici škole Uvođenjem teh-ničke barijere želimo da sprečimo ulazak u dvorište onima kojima tu nije mesto U škol-sko dvorište moći će da uđu samo učenici koji imaju identifikacionu karticu i na ovaj način

očekujemo da će se smanjiti stopa vršnjačkog nasilja Ukoliko ovaj pilot-projekat pokaže do-bre rezultate biće primenjen i na druge škole ndash rekao je Jelić

Kako je rekao na insistiranje gradonačel-nika školska dvorišta biće otvorena posle na-stave za sve građane koji su se i dosad bavili sportom

Kokos kocke sa borovnicama Američka pita sa ribizlama Penasti kolač sa grožđem

Broj 7 Godina VII 50 dinara CG 075 EUR BiH 150 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

POSLASTICE SA VOĆEM

9 772217 55201 6

Knedle sa šljivama

Slana i slatkaZimnica

Projekat Stanje bezbednosti učenika u novosadskim školama

sufinansiran iz budžeta Republike Srbije ndash Ministarstva kulture

i informisanja uz obaveznu napomenu Stavovi izneti u tekstu

nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

7 SEPTEMBAR 2017

22 7 SEPTEMBAR 2017

Драги суграђани

Молимо вас да на време плаћате рачуне за грејање и тако обезбедите топлину својих домова током зимских дана

Само заједничким одговорним понашањем можемо унапредити квалитет становања a нашем Новом Саду осигурати место у друштву уређених европских градова

Захваљујемо се свим Новосађанима који су препознали значај несметаног функционисања комуналног система и редовним измирењем својих обавеза омогућили нашем граду да се развија и иде путем свеопштег напретка

Ваша Новосадска топлана

nsreporterrs

237 SEPTEMBAR 2017

U Galeriji Matice srpske otvorena je izložba bdquoPeđa Đaković ndash 30 godina

stvaralaštvardquo i trajaće do 24 septembra Posebno mesto u opusu ovog umetnika zauzimaju slike i crteži posvećeni stra-dalničkim podvizima srpske vojske u Pr-vom svetskom ratu golgoti srpskih isto-

rijskih zbivanja herojskom i nadljudskom ali i žrtvi kao civilizacijskom uzusu Đa-ković je izlagao Češkoj SAD Nemačkoj Holandiji Španiji Engleskoj Dobitnik je više nagrada bdquoTerezinrdquo glavna nagrada (1986) Prva nagrada Akademije likov-nih umetnosti u Pragu (1988) Specijalna

nagrada za slikarstvo praške Akademi-je umetnosti bdquoMasarikrdquo (1995) nagra-da bdquoSalvador Dalirdquo za slikarstvo (1996) Nagrada za slikarstvo Evropskog kruga Franca Kafke (1997) Njegova dela nalaze se u značajnim umetničkim kolekcijama širom sveta

Izložba Peđe Đakovića u Galeriji Matice srpske

Privredna komora Vojvodine poslednje dve nedelje imala je mnogobrojne aktivnosti naročito u obla-sti međuregionalne saradnje Tako je predsednika PKV-a Boška Vučurevića i zamenika generalnog sekretara Bojanu Miljuš ugostio predsednik Pe-čujsko-baranjske trgovinsko-privredne komore dr Tamaš Šikfei sa saradnicima Na sastanku je do-

govoreno uspostavljanje saradnje između dveju komora naročito u oblasti poljoprivrede i turizma Saradnja će obuhvatiti i ostale grane privrede i to zajedničkim radom na različitim projektima ali i nastupanjem na raznim sajmovima i manifestacijama

Predsednik Vučurević pozvao je delegaciju pečujske komore da poseti PKV i predstojeći Sajam turizma u Novom Sadu što je sa za-dovoljstvom prihvaćeno Tom prilikom Vučurević je dao intervju dr Predragu Mandiću iz Srpske redakcije Mađarskog radija u Pečuju

ndash Mađarska je dobar primer razvoja banjskog turizma ne samo u našem regionu već u celoj Evropi Vezuje nas kompatibilnost dveju privreda ndash voćarstvo vinarstvo i ratarstvo zatim metalska indu-strija turizam Kako je Mađarska već dosta dugo u EU iskustvo koje imaju županija Baranja i Pečuj biće vrlo značajno za naše pri-vrednike ndash istakao je Vučurević

U organizaciji PKV-a i Privredne komore županije Čongrad u Segedinu održan je Mađarsko-srpski poslovno-turistički forum Delegaciju PKV-a činili su predstavnici Turističke organizacije Voj-vodine turističkih organizacija lokalnih samouprava turističkih agencija smeštajnih kapaciteta vinara i salašara i JP za upravljanje putničkim pristaništem i marinom bdquoApatinrdquo Prisutne su pozdra-vili predsednik PK Čongrad Pal Nemeši zamenik gradonačelnika Segedina dr Laslo Šoljmoš i ambasador Republike Srbije u Mađar-skoj Rade Drobac

ndash U Mađarskoj se nedovoljno zna o Srbiji i njenim turističkim potencijalima i zbog toga je važno da se radi na međusobnom po-vezivanju turističkih agencija ndash rekao je Drobac

Miljušova je istakla da PKV i Trgovinsko-industrijska komora županije Čongrad imaju tradicionalno dugogodišnju dobru sarad-nju

ndash Ukupna privredna saradnja s Mađarskom poslednjih godina neprekidno raste s blažim oscilacijama Prošle godine robna raz-mena s Mađarskom povećana je za 61 odsto Od januara do juna ove godine premašeni su polugodišnji rezultati robne razmene za prošlu godinu pa očekujemo da će i 2017 biti tako

U Gornjoj Radgoni u Sloveniji održan je 55 Međunarodni poljo-privredno-prehrambeni sajam bdquoAgrardquo gde je predstavljen sistem zaštite i promocije poljoprivredno-prehrambenih proizvoda a sa-jam je pratila sekretarka Udruženja poljoprivrede PKV-a Jelena Drobnjak

Privredna komora Vojvodine bila je domaćin delegaciji Depar-tmana Val Doaz u Francuskoj koja je bila s predstavnicima Grada Novog Sada

ndash Regionalna saradnja jedna je od ključnih aktivnosti PKV-a jer se na taj način otvaraju nova tržišta i povezuju privredni subjekti ndash istakao je Vučurević

Francuzi su bili vrlo zadovoljni prijemom u PKV-u i najavili su da postoji prostor za saradnju kako s Gradom tako i sa PKV-om i Po-krajinom Potpredsednik Privredne komore Departmana Val Doaz Kristof Mašar predložio je da se ozvaniči saradnja između dveju komora što je predsednik Vučurević sa zadovoljstvom prihvatio U razgovoru je istaknuta i mogućnost dolaska potencijalnih fran-cuskih investitora u Srbiju odnosno u AP Vojvodinu

PKV najavljuje i Srpsko-mađarski poslovno-turistički forum u okviru bdquoDana Vojvodine u Budimpeštirdquo koji će biti održani u Amba-sadi Republike Srbije 15 septembra u organizaciji PKV-a Ambasade RS u Mađarskoj Mađarsko-srpskog poslovnog saveta i Turističke organizacije Vojvodine PKV će kao svoje počasne goste pozvati predstavnike Privredne komore županije Čongrad i Pečujsko-ba-ranjske trgovinsko-privredne komore

Dani Vojvodine u Pešti 15 septembraBogata međuregionalna aktivnost Privredne komore Vojvodine

24

historia magistra vitae est

7 SEPTEMBAR 2017

Put za Montevideo PeroM novinara bdquoilustrovanog vreMenardquo iz 1930 godine

U orahovoj ljUsci na

sredozemnom morU

VeličanstVena sVetska izložba u barseloni s paViljonima najraznoVrsnijih stiloVa počeV

od danske seoske kuće do modernističkog jugosloVenskog paViljona od drVeta zaoštraVala je

sliku o saVršenom dopunjaVanju kulture i prirode

Pre 87 leta fudbalska reprezentacija Kra-ljevine Jugoslavije na prvom Svetskom prvenstvu u fudbalu u Montevideu osvo-jila je četvrto mesto

prema zvaničnim podacima Fife Po-znato je da utakmica za treće mesto nije igrana pa je tek 1986 godine od-lučeno da su Amerikanci uzeli bron-zu jer su imali bolju gol-razliku od Jugoslovena

Bronza je naša Međutim no-vosadski advokat Kosta Hadži sin vođe puta naših igrača u Urugvaj dr Koste Hadžija tvrdi da smo bili treći i kao dokaz prilaže ono što Ameri-kanci nemaju ndash bronzanu medalju sa Svetskog prvenstva u Urugvaju 1930 godine

ndash U oba polufinala rezultat je bio neverovatan ndash 6 1 Mi smo izgubili od Urugvaja a SAD od Argentine Po-tom je u finalu pobedio domaćin i po-stao svetski prvak Zbog nedostatka novca utakmica za bronzanu medalju nije ni odigrana pa je po tadašnjim pravilima nama pripalo treće mesto jer smo u polufinalu izgubili od ka-snijeg pobednika prvenstva Zato je moj otac doneo bronzanu medalju jednu jedinu jer za igrače i trenere

257 SEPTEMBAR 2017

nisu ni napravljene Otac je doneo i bedž s natpisom bdquodelegatordquo a oboje je dobio kao vođa puta naše fudbalske ekspedicije ndash kaže Hadži

Neviđena lakrdija Sva tadaš-nja jugoslovenska štampa prenela je konačne rezultate iz Urugvaja i lepo se može videti tabela na kojoj smo treći a Amerikanci četvrti

Podsetimo se ukratko tih dana Na prvenstvu je bilo 12 reprezentacija podeljenih u četiri grupe Pobedili smo Brazil i Boliviju i na veliko izne-nađenje prošli u polufinale

Tamo je usledila katastrofa ali kako Na stadionu Sentanario pove-li smo sa 1 0 pogotkom Đorđa Vuja-dinovića a zatim glavni igrač posta-je brazilski sudija Almeida Priznaje Urugvajcima dva neregularna gola a onaj za 2 1 tolika je lakrdija da se na nju javnost podseti uoči svakog svet-skog prvenstva kao potpuno nevero-vatne fudbalske epizode poput one s pravim pravcatim ratom iz 1969 go-dine između Hondurasa i Salvadora koji je izbio zbog kvalifikacijske uta-kmice za svetsko prvenstvo

Dupli pas s policajcem Naime nakon lošeg napada domaćina lopta je izašla u gol-aut i doskakutala do nogu lokalnog policajca Za fudbalom je krenuo naš golman Jakšić koga su novinari u Montevideu zbog sjajnih odbrana u prvim susretima već pro-zvali El Gran Milovan Umesto da loptu preda Jakšiću policajac je na zaprepašćenje naših reprezentativaca i buran smeh odobravanja gledalaca dodaje svom igraču Anselmu Kaže-mo igraču jer bi ipak bilo preterano ga nazovemo policajčevim saigračem mada se u stvarnosti tako zbilo

Anselmo se verovatno jedini na te-renu nije zbunio već je poslao lop-tu u prazan gol Nikakva uveravanja naših igrača nisu pomogla sudija je pokazao na centar Almeida se nije na tome zaustavio ubrzo je poništio čist gol našim igračima i oni su shva-tili da je utakmica rešena mnogo pre nego što su istrčali na teren Uosta-lom posle se po Montevideu manje-više javno pričalo da je Almeida dobio 500 dolara da sudi u korist domaćina što mu je bilo dovoljno da kupi dobar automobil

Bojkot reprezentacije Bilo kako bilo ni Jugoslavija ni Srbija nikad nisu bile uspešnije na svet-skim fudbalskim prvenstvima posle ovog A poznato je da su na put preko Atlantskog okeana krenuli samo igra-či beogradskih klubova Jugoslavije BSK-a i BASK-a te trojica fudbalera iz francuskih klubova jer su fudbalski podsavezi Zagreba Splita Sarajeva i

Subotice bojkotovali reprezentaciju O pripremama za Svetsko prven-

stvo u Urugvaju i samom nastupu na-ših igrača snimljeni su serija i film a mi vam donosimo autentičnu novi-narsku reportažu s putovanja brodom od Francuske do Brazila Objavljena je u beogradskom časopisu Ilustrova-no vreme u broju od 4 jula 1930 go-dine ali nažalost ime autora teksta ni fotografija nije navedeno

Prisna i svoja Orahova ljuska u kojoj se naša fudbalska ekipa 20 juna iz Marselja otisnula na daleki prekoo-keanski put za Južnu Ameriku i nije bila tako mala ndash počinje tekst u Ilu-strovanom vremenu

ndash Ljuska se zvala bdquoFloridardquo rađena je 1926 godine u čuvenom francu-skom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne dužine od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo ljuska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad mor-skog dna Ugodna sa svojim spratnim kabinama divnim salonima i trpeza-rijama bdquoFloridardquo nam je ubrzo posta-la nekako prisna i gotovo svoja ndash pisao je novinar Ilustrovanog vremena

Mali izvlači velikog Na njoj smo našli naše večite prijatelje Fran-cuze

ndash Od prvih momenata prema mla-dim jugoslovenskim sportistima izaš-

bdquoFloridardquo je rađena 1926 u čuvenom fran-cuskom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne duži-ne od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo lju-ska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad morskog dna

li su sa svojom poznatom prostosr-dačnošću i otvorenim simpatijama Naš generalni konzul u Marselju Adžemović s Mirkovićem pozdravio nas je na brodu i kao stari moreplo-vac svojim pričama prosto raspalio želju da se otisnemo na veliku baru Otisnuli smo se oko pet sati posle podne iz marseljske luke ali nismo bili sami Pratila su nas dva brodića jedan spreda a drugi pozadi cimali su nas i naprezali dok našu bdquoFloridurdquo nisu izvukli iz čitave gužve brodova Uostalom to je sudbina svih velikih ndash da ih mali izvlače na čistinu

Zaplovili smo ubrzo po širokom staklastoplavom Sredozemnom moru i gledali kako se velika i hučna luka Marselja gubi u izmaglici

ndash Našu ekipu činili su igrači Jak-šić Ivković i Hrnjiček iz ekipe Soko Spasojević i Đokić iz Jugoslavije Mihajlović Stojanović Tomić in-ženjer Arsenijević B Marjanović Tirnanić Vujadinović i Najdanović iz BSK-a Sekulić iz pariskog klu-ba Franse Stefanović i Ivica Bek iz francuskog Seta kao i vođe puta dr Andrejević Kosta Hadži i inženjer Simonović Dopisnik Bora Jovano-vić našu četu uvećao je na brojnu snagu od 21

Prema Gibraltaru Razuzuri-li smo se i prvu noć na brodu pres-pavali kao zaklani posle trodnevnog drmusanja po vozovima

ndash Prvo jutro nas je dovelo u Barse-lonu Svi su impresionirani lepotom toplog španskog grada Veliki au-tobus za dva sata jurnjave pokazao nam je kao u kakvom filmu sve zna-menitosti ovog najlepšeg grada na Sredozemlju Veličanstvena Svetska izložba s paviljonima najraznovrsni-jih stilova počev od danske seoske kuće do modernističkog jugosloven-skog paviljona od drveta zaoštravala je sliku o savršenom dopunjavanju kulture i prirode

Ispraćeni igrom andaluske tem-peramente grupe otisnuli smo se u podne od ovog prvog pristaništa i uskoro je bdquoFloridardquo zaplovila pre-ma Gibraltaru ostavljajući živopisni španski grad da sagoreva u svojim vrelim podnevnim bojama

Kraj u sledećem broju

26 7 SEPTEMBAR 2017

INTERVJU

Dr Mirjana Radanović je docent na Departmanu za hemiju biohemiju i zašti-tu životne sredine Prirod-no-matematičkog fakulte-ta Univerziteta u Novom Sadu U naučnoistraživač-

kom radu bavi se sintezom fizičko-hemij-skom i strukturnom karakterizacijom kom-pleksa prelaznih metala s biološki aktivnim Šifovim bazama

Član je Srpskog hemijskog društva Srp-skog kristalografskog društva Evropske kristalografske asocijacije i Kluba mladih hemičara Srbije kao i marketinškog tima departmana i učestvovala je na gotovo svim manifestacijama promocije departmana i fakulteta Za uspeh u promociji PMF-a 2013 godine dobila je nagradu bdquoPMF ndash to sam jardquo

Grupa bdquoKristalografrdquo bavi se reng-denskom strukturnom analizom biološki aktivnih molekula koristeći kao osnovnu metodu difrakciju x-zraka na monokri-

stalu Šta je vaše konkretno polje istra-živanja

ndash Jedinjenja koja ispitujemo pripadaju različitim klasama te mogu imati i veo-ma raznoliku potencijalnu primenu Kao najinteresantnije grupe jedinjenja izdvo-jila bih komplekse metala kao potenci-jalne citostatike lekove protiv dijabete-snih komplikacija katalizatore u važnim organskim reakcijama PLED materija-le zatim steroide razne antioksidanse i sl Najjednostavnije rečeno mi pomo-ću difrakcije x-zraka na monokristalnom uzorku dobijamo njegov otisak prsta na osnovu kojeg generišemo informacije o prostornom rasporedu atoma u tom kri-stalu tj njegovu strukturu

Šta očekujete od istraživanjandash Kao što je to u nauci uvek slučaj nijedna

disciplina iako samostalna ne funkcioniše zasebno Zato je kristalografija neraskidivo povezana s hemijom fizikom mineralogi-jom mikrobiologijom medicinom itd Put jednog našeg istraživanja počinje od sinteze

željenog jedinjenja na čemu radi hemičar sintetičar Neretko se dešava da korišćeni sintetski put ne rezultuje nastajanjem oče-kivanog jedinjenja pa ukoliko se radi o kri-stalnom proizvodu upravo su kristalografi ti koji nesumnjivo rešavaju dilemu o tome šta je dobijeno Nakon sinteze sledi fizičko-hemijska karakterizacija dobijenog proizvo-da reakcije (elementalna spektroskopska elektrohemijska analiza i slično) te kao kru-na rendgenska strukturna analiza

To je kraj tog istraživanja odnosno ispitivanja

ndash Ne Okarakterisano jedinjenje putuje i dalje na razna biološka ispitivanja ispitiva-nja optičkih svojstava i sličnog Kako naša ispitivanja imaju fundamentalan karakter ono što mi očekujemo kao krajnji ishod ne mora da predstavlja i kraj mogućnosti pri-mene nekog jedinjenja Jer ako malo bolje pogledamo većina velikih otkrića je slučaj-na te razni širokoprimenjivani lekovi nisu sintetisani u svrhe u kojima su se pokazali kao najefikasniji

Cisplatina najčešće korišćen Citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks platine ima antitumorsko dejstvo

Većina velikih otkrića je slučajna

U sUsret Noći istražiVačadoc dr Mirjana Radanović sa PMF-a

277 SEPTEMBAR 2017

Koliko su vaša ispitivanja aktuelna i važna u svetu nauke odnosno kod nas

ndash Svako novo jedinjenje je važno jer ne-kad ne možemo ni naslutiti koliku moć kri-je Na primer cisplatina najčešće korišćen citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks pla-tine ima antitumorsko dejstvo Određivanje strukture ovog kompleksa pomoglo je u da-ljem dizajniranju novih citostatika koji će imati širi spektar delovanja i manju toksič-nost Ovi ciljevi nažalost još nisu potpuno ostvareni ali ako uzmemo u obzir složenost pomenutih istraživanja jasno je da u ovoj oblasti ima još mnogo nepoznanica čije ra-zumevanje iziskuje vreme

Koje su vaše naučne i poslovne am-bicije

ndash Pre par godina počeli smo da sarađu-jemo s kolegama s Instituta za fiziku u Ze-munu i Instituta bdquoDemokritosrdquo u Atini koji ispituju optičke osobine kompleksnih jedi-njenja koja mi sintetišemo i strukturno ka-rakterišemo Neka su se izdvojila kao veo-ma interesantna za primenu u oblasti PLED materijala Volela bih da proširimo i učvr-stimo ovu saradnju u okviru nekog među-narodnog projekta Uz to volim da verujem da će nas naši rezultati nadživeti i možda će neki od njih nekome u dalekoj budućnosti mnogo više koristiti nego nama sada Kao što umetnici žive kroz svoja dela možemo i mi svoje kristale posmatrati kao umetnič-ku tvorevinu

Kakva je situacija u Srbijindash Kod nas su fundamentalna istraživanja

u senci onoga što brzo dobija primenu Ži-vimo u takvim uslovima da mislimo da su nam potrebni instant rezultati da se od sva-kog otkrića očekuje da baš ono bude epo-halno Zato se važno i aktuelno često ne podudaraju

U kakvim uslovima radite ndash Trenutno na Prirodno-matematičkom

fakultetu u Novom Sadu već deset godina uspešno radi difraktometar Gemini S Ovaj uređaj može koristiti rendgensko zračenje dveju različitih talasnih dužina koje se ge-nerišu s dve rendgenske cevi (bakarnom i molibdenskom anodom) i detektor novije generacije Uzorci se montiraju na četvo-roosni goniometarski sistem koji obezbe-đuje orijentaciju uzoraka u širokom opsegu uglova Po potrebi moguće je snimanje na niskim temperaturama (do ndash180 degC) koje se postižu posebnim dodatkom koji mlaz tečnog azota usmerava na uzorak Snimanje na niskim temperaturama pogodno je zbog smanjenih oscilacija atoma u kristalnoj re-šetki što rezultuje tačnijim određivanjem strukture Svojim karakteristikama ovaj uređaj zadovoljava naše potrebe Dosad je grupa objavila preko 100 radova u visoko-citiranim naučnim časopisima Ipak ovo je jedini ovakav uređaj u Srbiji a zbog ograni-čenih materijalnih sredstava teško je obučiti nove ljude za rad na njemu

Kakvi su rezultati rada na tom ure-đaju

ndash Zadovoljni smo rezultatima koje smo

dosad postigli ali se nadam da će u skoroj budućnosti difraktometar Gemini S dobiti više pažnje što nesumnjivo zaslužuje pa ćemo moći da povećamo broj ljudi osposo-bljenih za rad u ovoj oblasti Takođe nije re-šeno pitanje održavanja uređaja kako zbog visoke cene servisa tako i zbog vrlo kompli-kovanih procedura oko tendera za nabavku rezervnih delova Ipak zasad smo sopstve-nim snagama uspevali da uređaj održimo u operativnom stanju

Kakva je situacija na vašem fakul-tetu u poređenju s onima u regionu pa i u Evropi

ndash Ne bi bilo pošteno upoređivati uslove kod nas i u zemljama koje daleko više sred-stava izdvajaju za nauku Imamo laboratori-je koje su opremljene vrhunskim uređajima ali postoje i one koje jedva funkcionišu time što imaju tako da gledajući prosek nismo u zavidnoj poziciji Ipak naši istraživači do-kazuju svoju izuzetnost time što i pored lošeg generalnog stanja u zemlji svojim re-zultatima često mogu da pariraju vodećim evropskim naučnim centrima

Da li mladi naučnici u inostranstvo odlaze zbog lošijih uslova za istraživa-nja

ndash Najčešće je tako Mada svi su postali nestrpljivi kada je uspeh u pitanju a nauka zahteva dosta odricanja i strpljenja Pored toga školujemo previše ljudi za nepostoje-ća radna mesta Na univerzitetu je da obu-či kadar ali neko drugi treba da ih zaposli Univerzitet sjajno odradi svoj deo a jedan od dokaza za to upravo je uspeh ljudi koji odu u inostranstvo Kad oni čiji je zadatak briga o radnim mestima odrade svoj deo po-sla mladi naučnici će ostati u zemlji Ipak moramo racionalno sagledati situaciju u ko-joj živimo pa u skladu s tim postaviti svoja očekivanja

Da li su uslovi najvažniji ili ono što naučnik zna kakva mu je intuicija koli-ko je uporan

ndash Uslovi su važni ali je ljudski faktor krucijalan Jer i kada nema uslova neko ih stvori Taj neko mora biti stručan i istrajan u svojoj nameri pa će i uspeh stići Pored toga u istraživanju se ne smemo slepo drža-ti jednog pravca već uvek treba sagledavati nove mogućnosti koje nas često iznenade

Svedoci smo velikog odliva mozgova šta učiniti da se to zaustavi i čak preu-smeri u pravcu Srbije

ndash Jedno je sprečiti odlazak mladih struč-njaka a sasvim drugo je nadati se prilivu ukoliko pod prilivom smatrate povratak onih koji su već otišli Za ovo drugo nisam sigurna da je uopšte moguće u neko dogled-no vreme Prvo moramo dati mladima šan-su da ostanu u svojoj zemlji i u njoj da se ostvare jer ovako dajemo inostranstvu ve-oma kvalitetne poklone

Kako to učinitindash Trebalo bi uspostaviti bolju povezanost

između istraživača na univerzitetima i onih u istraživačkim centrima jer se za mnogo analiza uzorci šalju u inostranstvo iako postoje uslovi u Srbiji za tako nešto Zbog

toga i ljudi teže odlasku Naravno svi te-žimo međunarodnim projektima i vezama sa svetskim univerzitetima i istraživačkim centrima To doprinosi da naš fakultet bude prepoznat u svetu ali te veze treba koristiti za obuku mladih koji će se vratiti u Srbiju a neće ostati tamo

Imate li konkretnih ideja kako spre-čiti prevelik odlazak u inostranstvo jer je jasno da neće svi ostati u zemlji

ndash Pod uslovom da se akredituju progra-mi koji imaju realne šanse da iznedre struč-njake koji se mogu zaposliti smanjio bi se broj onih koji odlaze iz Srbije U situaciji u kojoj je naša država sada fundamentalna ispitivanja na moju veliku žalost nisu pre-poznata kao biznis u koji vredi ulagati Zbog toga i ne očekujem veći broj novih radnih mesta za istraživače u oblastima koje ona obuhvataju O ostalim oblastima ne mogu da sudim jer nemam dovoljno informacija a mi prirodnjaci volimo da imamo čvrstu potporu za svaku tvrdnju

Na koji način deci i mladima može-mo približiti nauku

ndash Kažu da su deca nestašna nemirna svašta im pada na pamet I moja su takva samo što mislim da to nije nestašluk već radoznalost i istraživački duh koji moramo negovati A grešimo kada se trudimo da to iskorenimo Kada naučimo da im u detinj-stvu nauku približimo kao nešto opipljivo i zamislivo te postepeno objašnjavamo ap-straktne i njima daleke stvari lakše će biti i u školi Sve formule i jednačine neće ne-minovno nositi sa sobom i pitanje ndash zašto ovo moram da učim Umesto toga pred-stavljaće pojašnjenje već poznatog ogleda već viđenog ili opisanog fenomena Kada ta deca odrastu biće im prirodno da odaberu bavljenje naukom

Kakvi su vaši planovi u narednih de-set godina

ndash Vidim se na istom ovom mestu gde sam i sada samo s višim zvanjem i bogatijim isku-stvom i bibliografijom Pošto volim da se bavim istraživačkim radom ali i nastavom ova institucija je pravi izbor za mene

Novosadska Noć istraživača

Osma Noć istraživača u Srbiji biće održana u petak 29 septembra od 16 sati do jedan posle ponoći u tržnom centru BIG i kafiću Starit centra i biće posebno HOT Tema je HOT nauka ndash bilo da je u pita-nju nauka visokih temperatura ili goruće naučne teme Posebna pa-žnja posvećena je našim istraži-vačima koji se bave svetski aktu-elnim istraživanjima i pokušavaju da reše neke od gorućih problema s kojima se čovečanstvo sre-će Predstavnike ovih devet HOT istraživačkih grupa možete uživo upoznati u Noći istraživača ali i primetiti na bilbordima u gradu

28 7 SEPTEMBAR 2017

SPORT

Spuštena je zavesa na 29 Let-njoj univerzijadi održanoj u kineskom Tajpeju Srpski sportisti ostvarili su sjajne rezultate ndash zlatne medalje osvojili su Tijana Bogdano-vić u tekvondu pojedinačno

i ekipno atletičarka Amela Terzić i vater-polisti Od ukupno 28 zemalja učesnica Sr-bija je zauzela odlično deseto mesto Inače na počasno postolje popeli su se sportisti 66 država

Siniša Jasnić je predsednik Univerzitet-skog saveza Srbije naš Novosađanin koji je po povratku kući hvalio naše sportiste

ndash Postaje već poslovično pravilo da naši studenti na univerzijadi izuzetno uspeš-no predstavljaju svoju zemlju Niz od četiri zlatna odličja ovo potvrđuje Tekvondo po-staje sport po kojem nas već prepoznaju u svetu Tijana Bogdanović srebrna s Olim-pijskih igara u Riju sada se pozlatila a eki-pno naše dame bile su takođe najbolje ndash zlat-na medalja i srpska himna pravi su ponos ndash ističe Jasnić

Veoma lepo nam je bilo i kada se Amela

Terzić pozlatila u kraljici sportova na 1500 metara

ndash Ovu trku pratio sam u društvu legen-darnog Karla Luisa i možete zamisliti kako smo se svi osećali a pogotovo Amela i njen trener Rifat Zilkić kada im je Luis čestitao Zaslužili su tu počast i Amela i njen du-

gogodišnji trener iz Novog Pazara Uko-liko sam u nekog verovao da će se pozla-titi i pre početka univerzitetskih igara to su bili vaterpolisti Predvodio ih je ovoga puta Dejan Savić i ubedljivo su trijumfovali upotpunivši tako svoju nisku zlatnih odlič-ja u ovoj deceniji i univerzitetskom posle svetske evropske i olimpijske Vaterpolo je dika srpskog sporta i države cele ndash ka-zao je Jasnić

Naš zlatni vaterpolo tim u kineskom Taj-peju igrao je u sastavu Rističević i Doboža-nov na golu Vico Lazić Jakšić Ranđelović Drašović braća Rašović Subotić Radojević Stojanović i Vasić U finalu pali su Rusi za koje je nastupilo čak šest igrača s nedavno završenog svetskog šampionata u Budim-pešti

Srbija je poslednji put bila zlatna na Uni-verzijadi 2011 godine u Kini a da podse-tim selekcija koja je nastupila u Fukoki u Japanu 1995 godine ostavila je dubok trag u bazenima širom sveta Svi su docnije igrali u A-reprezentaciji i osvajači su me-dalja kako na olimpijadi tako i na mondi-jalima

Šta više reći nego da su i studenti na-stavili zlatni niz pobeda ostalih naših re-prezentativnih selekcija Jedno je sigurno ndash srpski sport sjajno korača ka narednoj olimpijadi koja je na programu 2020 go-dine u Tokiju

Zlatni niZ naših SportiSta na 29 letnjoj univerZijadi

Karl luiS čeStitao ameli terZić

Predsednik Univerzitetskog saveza Srbije dr Siniša Jasnić ponosno se hvali s četiri prva mesta koja su osvojili Tijana Bogdanović

tekvondo pojedinačno i ekipno Amela Terzić i vaterpolistiAutor jovan tanurdžić

Siniša Jasnić

297 SEPTEMBAR 2017

Nakon što su pre mesec dana osvojili 20 Memorijalni turnir Vladimir Franciš-ković u tenisu glavom na pesku Nikola Mitro i Bog-dan Marojević pobedili su i na Devetom prvenstvu

Novog Sada u tenisu glavom na tvrdoj pod-lozi Na Štrandu su se okupile 33 ekipe u pet konkurencija od petlića do veterana

U seniorskoj su Dragan Bankovački i Vu-kašin Kešelj poraženi u finalu sa 2 0 a treće mesto osvojili su Slobodan Simić i Nebojša Budakov Među juniorima pobedili su Ilija Ljubojević i Nebojša Stojšić i takođe sa 2 0 bili bolji od Ivana Blagojevića i Koste Mar-kovića dok su bronzanu medalju uzeli Alek-sandar Kecman i Vukašin Cvejić

U konkurenciji pionira rođenih izme-đu 2002 i 2004 godine slavili su Vukašin Adamović i Miloš Sekulović srebrne meda-lje dobili su Aleksandar Kecman i Vukašin Cvejić a bronzane David Pantić i Aleksa Batos

Najmlađe finale među petlićima mlađim od dvanaest godina uzeli su Nikola Ninkov i Nikola Tarlać pošto su pobedili Dimitrija Kondića i Stefana Lukića dok su treći bili Dušan Jovanović i Maksim Pantić

Turniri u tenisu glavom ne mogu da se zamisle bez novosadskih veterana koji su bili i među osnivačima ovog sporta u na-šem gradu Prvo mesto osvojili su Vladislav Čolić i Vukašin Kešelj nakon što su u finalu bili bolji od Nikole Radojkovića i Miroslava Mirkovića dok su bronzani bili Aleksandar i Vladimir Verlić

Turnir su vodile sudije Dragan Brzak Pe-tar Jovanović i Miodrag Radaković zapisni-čar je bio Petar Bodulić a delegat takmičenja Miograd Radaković Bez obzira na to što su u vreme takmičenja na TV ekranima bili prenosi brojnih sportskih takmičenja pa i nastupi na-ših reprezentacija na evropskim prvenstvima u odbojci i košarci tribine na Štrandu pored Mosta slobode uvek su bile dobro popunjene Organizator turnira Sportsko udruženje tenis glavom namerava da i na zimu organizuje tur-nir u ovom sportu u zatvorenom u čemu oče-kuju pomoć Grada i Gradske uprave za sport i omladinu pošto ovo takmičenje nosi naziv Prvenstvo Novog Sada

Organizatori posebno zahvaljuju JKP bdquoGradsko zelenilordquo koje im je ustupilo te-rene na Štrandu zatim glavnom sponzoru bdquoPositiverdquo kompaniji bdquoVIP Mobile bdquoAdidas Srbijirdquo koja je obezbedila dresove i šortse-ve za takmičare bdquoTrpezi-cateringrdquo i konobi bdquoOrcusrdquo

Mitro i Marojević apsolutni šampioni

Prvenstvo novog sada u tenisu glavom na tvrdoj PodloziAutor Miloš Dukić

30 7 SEPTEMBAR 2017

3124 AVGUST 2017

ISSN 2406-2022

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

14 7 SEPTEMBAR 2017

Korisnicima donosim da oboje crteže koje potom izlažemo Sve ih raduje svaka nova priča o australijskom narodu i mnogo toga su dosad već naučili

U Dnevnom boravku Udru-ženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim oso-bama Grada Novog Sada (MNRO) Australijanka dr Paulina Jurkijević drži kre-ativno-edukativnu radioni-

cu o Aboridžinima Ta jedinstvena radionica je vrlo specifična i ekskluzivna budući da je Paulina 45 godina živela s domorodačkim au-stralijskim narodom i iz ličnog iskustva pre-nosi verodostojne podatke o Aboridžinima o njihovom načinu života kulturi slikarstvu muzici obrazovanju i zdravlju pa korisnici Dnevnog boravka imaju prilike da nauče i kori-ste likovnu tehniku aboridžinskih umetnika

Zahvaljujući Paulini i Gradu korisnici Dnev-nog boravka imaće izložbu 21 novembra na Spensu i tom prilikom će i Paulina izložiti abo-ridžinske predmete koje je sakupljala radeći s njima Biće to prava prilika za sve Novosađane da saznaju mnogo više o ovom narodu iz dale-ke Australije i da korisnici boravka predstave sugrađanima svoj umetnički rad

Humanitarka odmalena Paulina Jurki-jević je rođena u farmerskoj porodici odrasla je s dve sestre na selu i život u ruralnoj sredini nije joj padao teško

ndash Počela sam da radim kad sam imala osam godina Raznosila sam mleko čistila prodavni-ce i vrlo rano sam stekla radne navike Kasnije sam radila kao medicinska sestra u Severnoj Australiji gde žive Aboridžini Takođe sam radila i kao učiteljica a edukovala sam i dru-ge nastavnike da rade s njima i to 45 godina ndash kazala je Paulina

Prema njenim rečima svako pleme govori svoj jezik to su veoma male zajednice i ima ih po celoj severnoj Australiji a neki žive i u unutrašnjosti u pustinjskim delovima Ona ne govori njihov jezik jer je nemoguće da savlada preko 100 jezika Aboridžinske zajednice od-nosno plemena vrlo su zatvoreni i nezaintere-sovani da žive s drugima nikada nisu želeli da se asimiluju s drugim nacijama primitivni su poročni pošto su se odali alkoholu i kocki S druge strane potpuno su se saživeli s priro-dom od koje opstaju i koju svesno čuvaju

U Udruženju MNRO volontira Australijanka Paulina Jurkijević

Kreativno-edukativna radionica o Aboridžinima

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

157 SEPTEMBAR 2017

ndash Tamo sam se suočila i s tim da su roditelji u stanju da pojedu sve a da im deca ostanu gladna ndash navela je primer Paulina

Malo ko zna da Aboridžini ne primaju bele ljude u svoju zajednicu Paulina ima više zavr-šenih fakulteta i doktorsku diplomu i samo je zahvaljujući obrazovanju mogla da ode i radi u aboridžinskim plemenima Zbog svoje pre-danosti bila je prihvaćena među australijskim starosedeocima

Nepregledna prostranstva Tamo je upoznala i svog supruga koji se bavio izradom noževa za engleski dvor a između ostalog i za Aboridžine a radio je i u rudarskoj industriji Rođeni je Subotičanin a proveo je radni vek zajedno s Paulinom u plemenima Aboridžina Bio je proglašen za njihovog brata a ona im je bila sestra Taj status su stekli kako zbog svog humanitarnog rada i požrtvovanja tako i zbog toga što su ih prihvatili aboridžinski duhovni-ci s kojima su proveli mnoge godine

ndash Mi smo za njih niža rasa i recimo na te-ritoriji veličine Vojvodine bila su svega dva policija u službi Radila sam u jednom mestu koje je od najbliže prodavnice pekare frize-ra udaljeno 480 kilometara To su ogromna prostranstva bez urbane civilizacije Kad sam se doselila u Novi Sad sve mi je bilo blizu Iz Ribnjaka do Riblje pijace idem peške jer mi je to neverovatno mala razdaljina Novi Sad je mali grad koji sve ima za normalan život ndash ispričala je Paulina

Prosidba posle 18 sati Simijana sam srela i upoznala u Alekspringu gde sam ra-dila kao medicinska sestra kaže naša sago-vornica

ndash Bio je doček Nove godine a ja sam te veče-ri bila u noćnoj smeni U obližnjem restoranu smo upoznali muško društvo a među njima je bio i on Nakon proslave bio je ljubazan i odvezao me je kući Sutradan me je zaprosio ndash uz osmeh priča Paulina ndash U Novi Sad smo došli kad smo za 40 godišnjicu braka odlučili da krstarimo Dunavom Kad smo videli Petro-varadinsku tvrđavu odlučili smo da se doseli-mo kao penzioneri Kuću su kupili u Ribnjaku Međutim nakon kratkog vremena Simijanu su dijagnostikovali rak i nije izdržao Morala sam da se vratim u Australiju da ostvarim penziju i od pre četiri godine živim u Novom Sadu i bavim se humanitarnim radom ovde u Dnev-nom boravku ndash objasnila je Paulina

Osmeh je najveći dar Kaže da joj je Ljiljana Koković pomoćnica gradonačelni-ka pomogla da ostvari pravo na srpsko dr-žavljanstvo i preko nje je došla u MNRO či-jim korisnicima dvaput nedeljno priča priče o Aboridžinima

ndash Uglavnom im pričam priče koje sama pi-šem Mnogi Aboridžini su dobri ljudi školova-ni umetnici naučnici i žive u gradovima Ali većini treba pomoć Ovde u Dnevnom borav-ku koristim priliku da korisnike upoznajem s aboridžinskom kulturom i običajima To sam ceo život radila i dobro sam ih upoznala Ceo život sam pomagala ljudima Crteže koje ta-

kođe sama pravim donosim korisnicima da oboje te ih posle izlažemo Sve ih raduje sva-ka nova priča o australijskom narodu o kom su dosad već mnogo toga naučili Verujem da malo ljudi išta zna o narodu s kojim sam žive-la Ovde u boravku vole njihove crteže putem kojih su saznali mnogo o živom svetu tropske Australije

To je posebna tehnika bojenja i crtanja ndash Kultura Aboridžina koji žive u pustinjama

unutrašnjosti razlikuje se od kultura onih koji su nastanjeni na severu Australije Najsreć-nija sam kad vidim njihov osmeh dok slušaju priče dok ih učim kada mi donesu obojen cr-tež To mi je dovoljno da se uvek vratim i da se opet družimo Smatram da kad ljudi imaju neki problem to ih nikako ne sme sprečiti da rade ono što vole ndash kaže Paulina

Njena životna energija je ogromna iako ima

68 godina a rad u Dnevnom boravku je ispu-njava Smatra da je taj njen doprinos samo nastavak onoga čime se ceo život bavila za-jedno s pokojnim mužem Uči srpski koji za-sad slabo govori ume da čita i piše i to na ćirilici

Broj 182 8 septembar 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKDBroj 182 8 septembar 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

59dinara

DIJETA SA HLEBOM

PAZITE [TA PIJETEKalorije ulaze i na slam~icu

97

72

21

75

52

00

92

81

00

KRIŠKI DNEVNO

Alergiegraveni na ambroziju

za 8 nedelja oslabite 9 kgSELIDBA BEZ STRESA

Kako dadopuniteKUĆNI

BUDŽET

Savet

PRIRODNIH NA^INAZA LICE BEZ BORA7

IVOTNA PRAVILAUSPE[NIH ENA

Slatka romantika

KRIŠKI DNEVNOKRIŠKI DNEVNOKRIŠKI DNEVNOza 8 nedelja oslabite 9 kgza 8 nedelja oslabite 9 kg12

Paulina je završila nekoliko fakulteta i doktorirala 45 godina je živela s domorodačkim australijskim narodom i iz ličnog iskustva korisnicima Dnevnog boravka prenosi verodostojne podatke o Aboridžinima o njihovom načinu života kulturi slikarstvu muzici obrazovanju i zdravlju

16 7 SEPTEMBAR 2017

7 SEPTEMBAR 2017 17

18 7 SEPTEMBAR 2017

197 SEPTEMBAR 2017

Proteklih dana na Trgu slobode snimane su ma-sovne scene budućeg ru-skog serijala bdquoAmbasa-dardquo Kako smo saznali na snimanju radi se o seriji koja će ličiti na svetski

špijunski bestseler bdquoBornov identitetrdquo Roberta Ladlama po kom je snimljena istoimena filmska trilogija u režiji Daga Limana

Na snimanju je učestvovalo oko 300 statista koji su bili na proslavi 16 godine Dana državnosti izmišljene ruske zemlje Kaledonije Na trgu su bile postavljene tezge masa ljudi je šetala a među nji-ma su bili i animatori pajaci folklorna grupa jedan poni i dva policijska konja Pored scena sa statistima koje su bile potpuno vesele i razdragane u sveča-nom ambijentu drugog dana snimani su i akcioni kadrovi s jednim od ruskih glumaca

Za slučajne prolaznike naročito za tu-riste bilo je pravo iznenađenje i atrak-cija da posmatraju kako na trgu ispred tržnog centra bdquoApolordquo u improvizova-nom kafiću hapse mladića koji je dotad u opuštenoj situaciji sedeo s devojkom pio piće i razgovarao Osim na ovoj lo-kaciji prethodnih dana u Novom Sadu su snimljeni kadrovi i u Dunavskoj ulici a pre toga filmadžije su radile i u centru Sremskih Karlovaca Ekipa serijala seli se u Pančevo gde nastavlja rad

Sredinom avgusta serija bdquoAmbasadardquo snimana je na Dorćolu u Višnjićevoj i Si-minoj ulici kao i u dvorištu zgrade u Ni-kole Spasića Pre dolaska u našu zemlju ruska filmska ekipa snimala je nekoliko meseci u Rusiji i kako smo saznali tamo je snimljeno 75 odsto materijala i to u enterijeru a kod nas se radi isključivo eksterijer

Serija se radi u rusko-srpskoj kopro-dukciji a kod nas je snimanje organi-zovala producentska kuća bdquoArchangel Studiordquo iz Beograda osnivača Miloša Bi-kovića i Miodraga Radonjića s ciljem da se promovišu kulturne veze između Ru-sije i Srbije kroz kinematografska i televi-zijska ostvarenja U Srbiji su na projektu angažovani glumci uglavnom iz Rusije Vitalij Kiscenko Viktorija Tolstogano-va Anton Kuznjecov Ekatarina Volkova i Aleksandar Versinin ali su zastupljeni i domaći glumci Nebojša Milovanović Nenad Maričić i Vaja Dujović

Ruski triler u Novom Sadu

Novosadski reporter na snimanju serije bdquoAmbasadardquo

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

Policija tokom septembra tradi-cionalno pojačava kontrolu sa-obraćaja u blizini svih škola u Srbiji kako bi sve vozače upo-zorila na početak nove škol-ske godine i mališane koji prvi put polaze u školu Podsetimo

odmah vozače da je i prema starom Zakonu o bezbednosti u saobraćaju u zonama škola naj-veća dozvoljena brzina bila 30 kilometara na sat Pored toga nov zakon predviđa da pešački prelazi pored škola budu zaštićeni ogradama i obeleženi dodatnom signalizacijom

Dvostruka pomoć S početkom nove školske godine i novosadski saobraćajni po-licajci zajedno s kolegama opšte nadležnosti otpočeli su akciju pojačane kontrole i reguli-sanja saobraćaja na putevima i ulicama u zo-nama sa školama

ndash Saobraćajci će u vreme kada deca dolaze i vraćaju se iz škole biti na raskrsnicama u bli-

zini osnovnih škola Najugroženiji su najmla-đi sugrađani pogotovo oni koji polaze u prvi razred i njima treba posvetiti najviše pažnje Prvenstveno to važi za bezbedan prelaz pre-ko kolovoza ali policajci im govore i kako da najbrže i najbezbednije dođu do odredišta Naša akcija trajaće tokom celog septembra ali ako bude potrebeno možemo je i produžiti Ne treba posebno isticati da će svi vozači koji prekorače brzinu ili načine drugi prekršaj biti pod udarom represivnih mera ndash ističe zamenik

komandira Saobraćajne policijske ispostave bdquoZapadrdquo PU Novi Sad Milan Dražić

Pored toga što pružaju pomoć na trotoari-ma i raskrsnicama policajci ovih dana pose-ćuju učenike u školama i drže im predavanja o bezbednosti u saobraćaju Da bi deca bila još zaštićenija u blizini novosadskih škola policija je u avgustu ispitala kakvo je stanje horizon-talne i vertikalne signalizacije dok se Grad Novi Sad pobrinuo da zebre budu osvežene novom bojom

Opasnosti vrebaju Bezbednost je jed-na od obaveznih tema u novosadskoj Srednjoj medicinskoj školi bdquoSveti Arhangelrdquo a u sep-tembru je u prvom planu saobraćaj

ndash Prvi časovi odeljenskog starešine u svim našim odeljenjima posvećeni su objašnjenjima i uputstvima koja dajemo našim učenicima u vezi s njihovom bezbednošću u saobraćaju Nalazimo se na Trgu Marije Trandafil u sta-rom delu grada gde su uglavnom jednosmer-

20

Autor Miloš Dukić

Prvi časovi odeljenskog starešine u svim našim odeljenjima posvećeni su objašnjenjima i uputstvima koja dajemo učenicima u vezi s njihovom bezbednošću u saobraćajuIris Petrović

7 SEPTEMBAR 2017

Pored toga što pružaju pomoć na trotoarima i raskrsnicama policajci ovih dana učenicima u školama drže predavanja o bezbednosti u saobraćaju

Septembar ndash mesec bezbednosti učenika u saobraćaju

Veliko iStražiVanje noVoSaDSkog rePortera kakva je bezbednost u novosadskim školama

21

ne ulice ali bez obzira na to učenici treba da budu oprezni Svi znamo koliko su deca ži-vahna u tim godinama a relativno slabiji sa-obraćaj nego u drugim delovima grada može da ih zavara i opusti Pored toga decu upo-zoravamo da je pored nas parkiralište i da s njega uvek može iznenada izaći vozilo Uz ta detaljna upustva na čosovima svaki nastav-nik na kraju školskog dana po završetku časa upozori učenike da pažljivo izađu iz škole i isto tako prelaze ulice do kuće ndash ističe direktorka Iris Petrović

Pored nastavnika roditelji takođe mora-ju brinuti o bezbednosti dece svakako naju-groženijih učesnika u saobraćaju Od kuće do škole i u povratku novosadski mališani često prolaze više ulica i semafora od onih na peri-feriji grada pa sve do najopterećenijih kao što je raskrsnica kod Futoške pijace

Levo pa desno Pravila ponašanja u sao-braćaju znaju se već decenijama ali nikad nije loše ponovo ih čuti pogotovo što ima i novih koja su donele moderne tehnologije Koliko je to važno dovoljno govori podatak da su naši mališani dva i po puta ugroženiji u saobraćaju od vršnjaka u Švedskoj a dvaput su ugroženi-ji od proseka zemalja Evropske unije Takve rezultate dala je opširna analiza a kao bitan parametar uzet je podatak o broju stradale i povređene dece u saobraćaju na milion sta-novnika

Pritom treba imati na umu da sva objaš-njenja i upozorenja odraslih malo vrede ako deca vide da se odrasli ponašaju drugačije od onog kako pričaju A uz ona o zelenom svetlu na semaforu i obeleženom pešačkom prela-zu deci treba posebno reći da uvek prvo po-gledaju levo pa zatim desno i da ulicu pređu samo ako su vozila daleko Ako nisu treba da sačekaju da sva vozila prođu i nikada ne smeju pretrčavati na drugu stranu Posebno imajte na umu da deca mlađa od 12 godina nedovolj-no dobro procenjuju udaljenost automobila i vreme koje im je potrebno da pređu ulicu a uz to su im pažnja i periferni vid slabiji nego kod odraslih

Bez slušalica i mobilnih Kada pored kolovoza nema trotoara hoda se levom stra-nom ulice dok je na trotoaru sasvim suprotno ndash ide se desnom stranom Posebno treba po-navljati mališanima da ne stavljaju slušalice u uši dok su na ulici i da ne koriste se mobilni dok prelaze na drugu stranu kolovoza

I za male bicikliste vrede mnoga upozore-nja

ndash Kaciga u vožnji je obavezna duga kosa se vezuje da ne pada u oči nema utrkivanja s dru-gim biciklistima obuća ne sme biti previše ko-motna da ne bi spala dok se okreću pedale ne vozi se ni sa širokim nogavicama niti noću i po magli treba izbegavati ulice s gustim sao-braćajem a po nepoznatim ulicama se ne juri već vozi pažljivije

Barijere uz elektronsku identifi-kaciju Uz saobraćaj Grad Novi Sad brine i o ukupnoj bezbednosti učenika Povodom početka školske godine i prezentacije projek-

ta postavljanja tehničkih barijera za ulazak u školska dvorišta uz elektronsku identifikaciju član Gradskog veća zadužen za obrazovanje mr Vladimir Jelić posetio je Osnovnu školu bdquoŽarko Zrenjaninrdquo To je prva novosadska ško-la s takvom barijerom

ndash Nastavlja se trend povećanja broja učeni-ka prvog razreda u Novom Sadu a ove godine ih je 300 više nego lane Sve osnovne i sred-nje škole spremne su za rad i danas su kre-nule s redovnom nastavom Bezbednost dece biće prioritet i ove školske godine Statistike su pokazale da se slučajevi vršnjačkog nasi-lja najčešće dešavaju u školskom dvorištu a učesnici nisu učenici škole Uvođenjem teh-ničke barijere želimo da sprečimo ulazak u dvorište onima kojima tu nije mesto U škol-sko dvorište moći će da uđu samo učenici koji imaju identifikacionu karticu i na ovaj način

očekujemo da će se smanjiti stopa vršnjačkog nasilja Ukoliko ovaj pilot-projekat pokaže do-bre rezultate biće primenjen i na druge škole ndash rekao je Jelić

Kako je rekao na insistiranje gradonačel-nika školska dvorišta biće otvorena posle na-stave za sve građane koji su se i dosad bavili sportom

Kokos kocke sa borovnicama Američka pita sa ribizlama Penasti kolač sa grožđem

Broj 7 Godina VII 50 dinara CG 075 EUR BiH 150 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

POSLASTICE SA VOĆEM

9 772217 55201 6

Knedle sa šljivama

Slana i slatkaZimnica

Projekat Stanje bezbednosti učenika u novosadskim školama

sufinansiran iz budžeta Republike Srbije ndash Ministarstva kulture

i informisanja uz obaveznu napomenu Stavovi izneti u tekstu

nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

7 SEPTEMBAR 2017

22 7 SEPTEMBAR 2017

Драги суграђани

Молимо вас да на време плаћате рачуне за грејање и тако обезбедите топлину својих домова током зимских дана

Само заједничким одговорним понашањем можемо унапредити квалитет становања a нашем Новом Саду осигурати место у друштву уређених европских градова

Захваљујемо се свим Новосађанима који су препознали значај несметаног функционисања комуналног система и редовним измирењем својих обавеза омогућили нашем граду да се развија и иде путем свеопштег напретка

Ваша Новосадска топлана

nsreporterrs

237 SEPTEMBAR 2017

U Galeriji Matice srpske otvorena je izložba bdquoPeđa Đaković ndash 30 godina

stvaralaštvardquo i trajaće do 24 septembra Posebno mesto u opusu ovog umetnika zauzimaju slike i crteži posvećeni stra-dalničkim podvizima srpske vojske u Pr-vom svetskom ratu golgoti srpskih isto-

rijskih zbivanja herojskom i nadljudskom ali i žrtvi kao civilizacijskom uzusu Đa-ković je izlagao Češkoj SAD Nemačkoj Holandiji Španiji Engleskoj Dobitnik je više nagrada bdquoTerezinrdquo glavna nagrada (1986) Prva nagrada Akademije likov-nih umetnosti u Pragu (1988) Specijalna

nagrada za slikarstvo praške Akademi-je umetnosti bdquoMasarikrdquo (1995) nagra-da bdquoSalvador Dalirdquo za slikarstvo (1996) Nagrada za slikarstvo Evropskog kruga Franca Kafke (1997) Njegova dela nalaze se u značajnim umetničkim kolekcijama širom sveta

Izložba Peđe Đakovića u Galeriji Matice srpske

Privredna komora Vojvodine poslednje dve nedelje imala je mnogobrojne aktivnosti naročito u obla-sti međuregionalne saradnje Tako je predsednika PKV-a Boška Vučurevića i zamenika generalnog sekretara Bojanu Miljuš ugostio predsednik Pe-čujsko-baranjske trgovinsko-privredne komore dr Tamaš Šikfei sa saradnicima Na sastanku je do-

govoreno uspostavljanje saradnje između dveju komora naročito u oblasti poljoprivrede i turizma Saradnja će obuhvatiti i ostale grane privrede i to zajedničkim radom na različitim projektima ali i nastupanjem na raznim sajmovima i manifestacijama

Predsednik Vučurević pozvao je delegaciju pečujske komore da poseti PKV i predstojeći Sajam turizma u Novom Sadu što je sa za-dovoljstvom prihvaćeno Tom prilikom Vučurević je dao intervju dr Predragu Mandiću iz Srpske redakcije Mađarskog radija u Pečuju

ndash Mađarska je dobar primer razvoja banjskog turizma ne samo u našem regionu već u celoj Evropi Vezuje nas kompatibilnost dveju privreda ndash voćarstvo vinarstvo i ratarstvo zatim metalska indu-strija turizam Kako je Mađarska već dosta dugo u EU iskustvo koje imaju županija Baranja i Pečuj biće vrlo značajno za naše pri-vrednike ndash istakao je Vučurević

U organizaciji PKV-a i Privredne komore županije Čongrad u Segedinu održan je Mađarsko-srpski poslovno-turistički forum Delegaciju PKV-a činili su predstavnici Turističke organizacije Voj-vodine turističkih organizacija lokalnih samouprava turističkih agencija smeštajnih kapaciteta vinara i salašara i JP za upravljanje putničkim pristaništem i marinom bdquoApatinrdquo Prisutne su pozdra-vili predsednik PK Čongrad Pal Nemeši zamenik gradonačelnika Segedina dr Laslo Šoljmoš i ambasador Republike Srbije u Mađar-skoj Rade Drobac

ndash U Mađarskoj se nedovoljno zna o Srbiji i njenim turističkim potencijalima i zbog toga je važno da se radi na međusobnom po-vezivanju turističkih agencija ndash rekao je Drobac

Miljušova je istakla da PKV i Trgovinsko-industrijska komora županije Čongrad imaju tradicionalno dugogodišnju dobru sarad-nju

ndash Ukupna privredna saradnja s Mađarskom poslednjih godina neprekidno raste s blažim oscilacijama Prošle godine robna raz-mena s Mađarskom povećana je za 61 odsto Od januara do juna ove godine premašeni su polugodišnji rezultati robne razmene za prošlu godinu pa očekujemo da će i 2017 biti tako

U Gornjoj Radgoni u Sloveniji održan je 55 Međunarodni poljo-privredno-prehrambeni sajam bdquoAgrardquo gde je predstavljen sistem zaštite i promocije poljoprivredno-prehrambenih proizvoda a sa-jam je pratila sekretarka Udruženja poljoprivrede PKV-a Jelena Drobnjak

Privredna komora Vojvodine bila je domaćin delegaciji Depar-tmana Val Doaz u Francuskoj koja je bila s predstavnicima Grada Novog Sada

ndash Regionalna saradnja jedna je od ključnih aktivnosti PKV-a jer se na taj način otvaraju nova tržišta i povezuju privredni subjekti ndash istakao je Vučurević

Francuzi su bili vrlo zadovoljni prijemom u PKV-u i najavili su da postoji prostor za saradnju kako s Gradom tako i sa PKV-om i Po-krajinom Potpredsednik Privredne komore Departmana Val Doaz Kristof Mašar predložio je da se ozvaniči saradnja između dveju komora što je predsednik Vučurević sa zadovoljstvom prihvatio U razgovoru je istaknuta i mogućnost dolaska potencijalnih fran-cuskih investitora u Srbiju odnosno u AP Vojvodinu

PKV najavljuje i Srpsko-mađarski poslovno-turistički forum u okviru bdquoDana Vojvodine u Budimpeštirdquo koji će biti održani u Amba-sadi Republike Srbije 15 septembra u organizaciji PKV-a Ambasade RS u Mađarskoj Mađarsko-srpskog poslovnog saveta i Turističke organizacije Vojvodine PKV će kao svoje počasne goste pozvati predstavnike Privredne komore županije Čongrad i Pečujsko-ba-ranjske trgovinsko-privredne komore

Dani Vojvodine u Pešti 15 septembraBogata međuregionalna aktivnost Privredne komore Vojvodine

24

historia magistra vitae est

7 SEPTEMBAR 2017

Put za Montevideo PeroM novinara bdquoilustrovanog vreMenardquo iz 1930 godine

U orahovoj ljUsci na

sredozemnom morU

VeličanstVena sVetska izložba u barseloni s paViljonima najraznoVrsnijih stiloVa počeV

od danske seoske kuće do modernističkog jugosloVenskog paViljona od drVeta zaoštraVala je

sliku o saVršenom dopunjaVanju kulture i prirode

Pre 87 leta fudbalska reprezentacija Kra-ljevine Jugoslavije na prvom Svetskom prvenstvu u fudbalu u Montevideu osvo-jila je četvrto mesto

prema zvaničnim podacima Fife Po-znato je da utakmica za treće mesto nije igrana pa je tek 1986 godine od-lučeno da su Amerikanci uzeli bron-zu jer su imali bolju gol-razliku od Jugoslovena

Bronza je naša Međutim no-vosadski advokat Kosta Hadži sin vođe puta naših igrača u Urugvaj dr Koste Hadžija tvrdi da smo bili treći i kao dokaz prilaže ono što Ameri-kanci nemaju ndash bronzanu medalju sa Svetskog prvenstva u Urugvaju 1930 godine

ndash U oba polufinala rezultat je bio neverovatan ndash 6 1 Mi smo izgubili od Urugvaja a SAD od Argentine Po-tom je u finalu pobedio domaćin i po-stao svetski prvak Zbog nedostatka novca utakmica za bronzanu medalju nije ni odigrana pa je po tadašnjim pravilima nama pripalo treće mesto jer smo u polufinalu izgubili od ka-snijeg pobednika prvenstva Zato je moj otac doneo bronzanu medalju jednu jedinu jer za igrače i trenere

257 SEPTEMBAR 2017

nisu ni napravljene Otac je doneo i bedž s natpisom bdquodelegatordquo a oboje je dobio kao vođa puta naše fudbalske ekspedicije ndash kaže Hadži

Neviđena lakrdija Sva tadaš-nja jugoslovenska štampa prenela je konačne rezultate iz Urugvaja i lepo se može videti tabela na kojoj smo treći a Amerikanci četvrti

Podsetimo se ukratko tih dana Na prvenstvu je bilo 12 reprezentacija podeljenih u četiri grupe Pobedili smo Brazil i Boliviju i na veliko izne-nađenje prošli u polufinale

Tamo je usledila katastrofa ali kako Na stadionu Sentanario pove-li smo sa 1 0 pogotkom Đorđa Vuja-dinovića a zatim glavni igrač posta-je brazilski sudija Almeida Priznaje Urugvajcima dva neregularna gola a onaj za 2 1 tolika je lakrdija da se na nju javnost podseti uoči svakog svet-skog prvenstva kao potpuno nevero-vatne fudbalske epizode poput one s pravim pravcatim ratom iz 1969 go-dine između Hondurasa i Salvadora koji je izbio zbog kvalifikacijske uta-kmice za svetsko prvenstvo

Dupli pas s policajcem Naime nakon lošeg napada domaćina lopta je izašla u gol-aut i doskakutala do nogu lokalnog policajca Za fudbalom je krenuo naš golman Jakšić koga su novinari u Montevideu zbog sjajnih odbrana u prvim susretima već pro-zvali El Gran Milovan Umesto da loptu preda Jakšiću policajac je na zaprepašćenje naših reprezentativaca i buran smeh odobravanja gledalaca dodaje svom igraču Anselmu Kaže-mo igraču jer bi ipak bilo preterano ga nazovemo policajčevim saigračem mada se u stvarnosti tako zbilo

Anselmo se verovatno jedini na te-renu nije zbunio već je poslao lop-tu u prazan gol Nikakva uveravanja naših igrača nisu pomogla sudija je pokazao na centar Almeida se nije na tome zaustavio ubrzo je poništio čist gol našim igračima i oni su shva-tili da je utakmica rešena mnogo pre nego što su istrčali na teren Uosta-lom posle se po Montevideu manje-više javno pričalo da je Almeida dobio 500 dolara da sudi u korist domaćina što mu je bilo dovoljno da kupi dobar automobil

Bojkot reprezentacije Bilo kako bilo ni Jugoslavija ni Srbija nikad nisu bile uspešnije na svet-skim fudbalskim prvenstvima posle ovog A poznato je da su na put preko Atlantskog okeana krenuli samo igra-či beogradskih klubova Jugoslavije BSK-a i BASK-a te trojica fudbalera iz francuskih klubova jer su fudbalski podsavezi Zagreba Splita Sarajeva i

Subotice bojkotovali reprezentaciju O pripremama za Svetsko prven-

stvo u Urugvaju i samom nastupu na-ših igrača snimljeni su serija i film a mi vam donosimo autentičnu novi-narsku reportažu s putovanja brodom od Francuske do Brazila Objavljena je u beogradskom časopisu Ilustrova-no vreme u broju od 4 jula 1930 go-dine ali nažalost ime autora teksta ni fotografija nije navedeno

Prisna i svoja Orahova ljuska u kojoj se naša fudbalska ekipa 20 juna iz Marselja otisnula na daleki prekoo-keanski put za Južnu Ameriku i nije bila tako mala ndash počinje tekst u Ilu-strovanom vremenu

ndash Ljuska se zvala bdquoFloridardquo rađena je 1926 godine u čuvenom francu-skom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne dužine od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo ljuska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad mor-skog dna Ugodna sa svojim spratnim kabinama divnim salonima i trpeza-rijama bdquoFloridardquo nam je ubrzo posta-la nekako prisna i gotovo svoja ndash pisao je novinar Ilustrovanog vremena

Mali izvlači velikog Na njoj smo našli naše večite prijatelje Fran-cuze

ndash Od prvih momenata prema mla-dim jugoslovenskim sportistima izaš-

bdquoFloridardquo je rađena 1926 u čuvenom fran-cuskom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne duži-ne od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo lju-ska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad morskog dna

li su sa svojom poznatom prostosr-dačnošću i otvorenim simpatijama Naš generalni konzul u Marselju Adžemović s Mirkovićem pozdravio nas je na brodu i kao stari moreplo-vac svojim pričama prosto raspalio želju da se otisnemo na veliku baru Otisnuli smo se oko pet sati posle podne iz marseljske luke ali nismo bili sami Pratila su nas dva brodića jedan spreda a drugi pozadi cimali su nas i naprezali dok našu bdquoFloridurdquo nisu izvukli iz čitave gužve brodova Uostalom to je sudbina svih velikih ndash da ih mali izvlače na čistinu

Zaplovili smo ubrzo po širokom staklastoplavom Sredozemnom moru i gledali kako se velika i hučna luka Marselja gubi u izmaglici

ndash Našu ekipu činili su igrači Jak-šić Ivković i Hrnjiček iz ekipe Soko Spasojević i Đokić iz Jugoslavije Mihajlović Stojanović Tomić in-ženjer Arsenijević B Marjanović Tirnanić Vujadinović i Najdanović iz BSK-a Sekulić iz pariskog klu-ba Franse Stefanović i Ivica Bek iz francuskog Seta kao i vođe puta dr Andrejević Kosta Hadži i inženjer Simonović Dopisnik Bora Jovano-vić našu četu uvećao je na brojnu snagu od 21

Prema Gibraltaru Razuzuri-li smo se i prvu noć na brodu pres-pavali kao zaklani posle trodnevnog drmusanja po vozovima

ndash Prvo jutro nas je dovelo u Barse-lonu Svi su impresionirani lepotom toplog španskog grada Veliki au-tobus za dva sata jurnjave pokazao nam je kao u kakvom filmu sve zna-menitosti ovog najlepšeg grada na Sredozemlju Veličanstvena Svetska izložba s paviljonima najraznovrsni-jih stilova počev od danske seoske kuće do modernističkog jugosloven-skog paviljona od drveta zaoštravala je sliku o savršenom dopunjavanju kulture i prirode

Ispraćeni igrom andaluske tem-peramente grupe otisnuli smo se u podne od ovog prvog pristaništa i uskoro je bdquoFloridardquo zaplovila pre-ma Gibraltaru ostavljajući živopisni španski grad da sagoreva u svojim vrelim podnevnim bojama

Kraj u sledećem broju

26 7 SEPTEMBAR 2017

INTERVJU

Dr Mirjana Radanović je docent na Departmanu za hemiju biohemiju i zašti-tu životne sredine Prirod-no-matematičkog fakulte-ta Univerziteta u Novom Sadu U naučnoistraživač-

kom radu bavi se sintezom fizičko-hemij-skom i strukturnom karakterizacijom kom-pleksa prelaznih metala s biološki aktivnim Šifovim bazama

Član je Srpskog hemijskog društva Srp-skog kristalografskog društva Evropske kristalografske asocijacije i Kluba mladih hemičara Srbije kao i marketinškog tima departmana i učestvovala je na gotovo svim manifestacijama promocije departmana i fakulteta Za uspeh u promociji PMF-a 2013 godine dobila je nagradu bdquoPMF ndash to sam jardquo

Grupa bdquoKristalografrdquo bavi se reng-denskom strukturnom analizom biološki aktivnih molekula koristeći kao osnovnu metodu difrakciju x-zraka na monokri-

stalu Šta je vaše konkretno polje istra-živanja

ndash Jedinjenja koja ispitujemo pripadaju različitim klasama te mogu imati i veo-ma raznoliku potencijalnu primenu Kao najinteresantnije grupe jedinjenja izdvo-jila bih komplekse metala kao potenci-jalne citostatike lekove protiv dijabete-snih komplikacija katalizatore u važnim organskim reakcijama PLED materija-le zatim steroide razne antioksidanse i sl Najjednostavnije rečeno mi pomo-ću difrakcije x-zraka na monokristalnom uzorku dobijamo njegov otisak prsta na osnovu kojeg generišemo informacije o prostornom rasporedu atoma u tom kri-stalu tj njegovu strukturu

Šta očekujete od istraživanjandash Kao što je to u nauci uvek slučaj nijedna

disciplina iako samostalna ne funkcioniše zasebno Zato je kristalografija neraskidivo povezana s hemijom fizikom mineralogi-jom mikrobiologijom medicinom itd Put jednog našeg istraživanja počinje od sinteze

željenog jedinjenja na čemu radi hemičar sintetičar Neretko se dešava da korišćeni sintetski put ne rezultuje nastajanjem oče-kivanog jedinjenja pa ukoliko se radi o kri-stalnom proizvodu upravo su kristalografi ti koji nesumnjivo rešavaju dilemu o tome šta je dobijeno Nakon sinteze sledi fizičko-hemijska karakterizacija dobijenog proizvo-da reakcije (elementalna spektroskopska elektrohemijska analiza i slično) te kao kru-na rendgenska strukturna analiza

To je kraj tog istraživanja odnosno ispitivanja

ndash Ne Okarakterisano jedinjenje putuje i dalje na razna biološka ispitivanja ispitiva-nja optičkih svojstava i sličnog Kako naša ispitivanja imaju fundamentalan karakter ono što mi očekujemo kao krajnji ishod ne mora da predstavlja i kraj mogućnosti pri-mene nekog jedinjenja Jer ako malo bolje pogledamo većina velikih otkrića je slučaj-na te razni širokoprimenjivani lekovi nisu sintetisani u svrhe u kojima su se pokazali kao najefikasniji

Cisplatina najčešće korišćen Citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks platine ima antitumorsko dejstvo

Većina velikih otkrića je slučajna

U sUsret Noći istražiVačadoc dr Mirjana Radanović sa PMF-a

277 SEPTEMBAR 2017

Koliko su vaša ispitivanja aktuelna i važna u svetu nauke odnosno kod nas

ndash Svako novo jedinjenje je važno jer ne-kad ne možemo ni naslutiti koliku moć kri-je Na primer cisplatina najčešće korišćen citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks pla-tine ima antitumorsko dejstvo Određivanje strukture ovog kompleksa pomoglo je u da-ljem dizajniranju novih citostatika koji će imati širi spektar delovanja i manju toksič-nost Ovi ciljevi nažalost još nisu potpuno ostvareni ali ako uzmemo u obzir složenost pomenutih istraživanja jasno je da u ovoj oblasti ima još mnogo nepoznanica čije ra-zumevanje iziskuje vreme

Koje su vaše naučne i poslovne am-bicije

ndash Pre par godina počeli smo da sarađu-jemo s kolegama s Instituta za fiziku u Ze-munu i Instituta bdquoDemokritosrdquo u Atini koji ispituju optičke osobine kompleksnih jedi-njenja koja mi sintetišemo i strukturno ka-rakterišemo Neka su se izdvojila kao veo-ma interesantna za primenu u oblasti PLED materijala Volela bih da proširimo i učvr-stimo ovu saradnju u okviru nekog među-narodnog projekta Uz to volim da verujem da će nas naši rezultati nadživeti i možda će neki od njih nekome u dalekoj budućnosti mnogo više koristiti nego nama sada Kao što umetnici žive kroz svoja dela možemo i mi svoje kristale posmatrati kao umetnič-ku tvorevinu

Kakva je situacija u Srbijindash Kod nas su fundamentalna istraživanja

u senci onoga što brzo dobija primenu Ži-vimo u takvim uslovima da mislimo da su nam potrebni instant rezultati da se od sva-kog otkrića očekuje da baš ono bude epo-halno Zato se važno i aktuelno često ne podudaraju

U kakvim uslovima radite ndash Trenutno na Prirodno-matematičkom

fakultetu u Novom Sadu već deset godina uspešno radi difraktometar Gemini S Ovaj uređaj može koristiti rendgensko zračenje dveju različitih talasnih dužina koje se ge-nerišu s dve rendgenske cevi (bakarnom i molibdenskom anodom) i detektor novije generacije Uzorci se montiraju na četvo-roosni goniometarski sistem koji obezbe-đuje orijentaciju uzoraka u širokom opsegu uglova Po potrebi moguće je snimanje na niskim temperaturama (do ndash180 degC) koje se postižu posebnim dodatkom koji mlaz tečnog azota usmerava na uzorak Snimanje na niskim temperaturama pogodno je zbog smanjenih oscilacija atoma u kristalnoj re-šetki što rezultuje tačnijim određivanjem strukture Svojim karakteristikama ovaj uređaj zadovoljava naše potrebe Dosad je grupa objavila preko 100 radova u visoko-citiranim naučnim časopisima Ipak ovo je jedini ovakav uređaj u Srbiji a zbog ograni-čenih materijalnih sredstava teško je obučiti nove ljude za rad na njemu

Kakvi su rezultati rada na tom ure-đaju

ndash Zadovoljni smo rezultatima koje smo

dosad postigli ali se nadam da će u skoroj budućnosti difraktometar Gemini S dobiti više pažnje što nesumnjivo zaslužuje pa ćemo moći da povećamo broj ljudi osposo-bljenih za rad u ovoj oblasti Takođe nije re-šeno pitanje održavanja uređaja kako zbog visoke cene servisa tako i zbog vrlo kompli-kovanih procedura oko tendera za nabavku rezervnih delova Ipak zasad smo sopstve-nim snagama uspevali da uređaj održimo u operativnom stanju

Kakva je situacija na vašem fakul-tetu u poređenju s onima u regionu pa i u Evropi

ndash Ne bi bilo pošteno upoređivati uslove kod nas i u zemljama koje daleko više sred-stava izdvajaju za nauku Imamo laboratori-je koje su opremljene vrhunskim uređajima ali postoje i one koje jedva funkcionišu time što imaju tako da gledajući prosek nismo u zavidnoj poziciji Ipak naši istraživači do-kazuju svoju izuzetnost time što i pored lošeg generalnog stanja u zemlji svojim re-zultatima često mogu da pariraju vodećim evropskim naučnim centrima

Da li mladi naučnici u inostranstvo odlaze zbog lošijih uslova za istraživa-nja

ndash Najčešće je tako Mada svi su postali nestrpljivi kada je uspeh u pitanju a nauka zahteva dosta odricanja i strpljenja Pored toga školujemo previše ljudi za nepostoje-ća radna mesta Na univerzitetu je da obu-či kadar ali neko drugi treba da ih zaposli Univerzitet sjajno odradi svoj deo a jedan od dokaza za to upravo je uspeh ljudi koji odu u inostranstvo Kad oni čiji je zadatak briga o radnim mestima odrade svoj deo po-sla mladi naučnici će ostati u zemlji Ipak moramo racionalno sagledati situaciju u ko-joj živimo pa u skladu s tim postaviti svoja očekivanja

Da li su uslovi najvažniji ili ono što naučnik zna kakva mu je intuicija koli-ko je uporan

ndash Uslovi su važni ali je ljudski faktor krucijalan Jer i kada nema uslova neko ih stvori Taj neko mora biti stručan i istrajan u svojoj nameri pa će i uspeh stići Pored toga u istraživanju se ne smemo slepo drža-ti jednog pravca već uvek treba sagledavati nove mogućnosti koje nas često iznenade

Svedoci smo velikog odliva mozgova šta učiniti da se to zaustavi i čak preu-smeri u pravcu Srbije

ndash Jedno je sprečiti odlazak mladih struč-njaka a sasvim drugo je nadati se prilivu ukoliko pod prilivom smatrate povratak onih koji su već otišli Za ovo drugo nisam sigurna da je uopšte moguće u neko dogled-no vreme Prvo moramo dati mladima šan-su da ostanu u svojoj zemlji i u njoj da se ostvare jer ovako dajemo inostranstvu ve-oma kvalitetne poklone

Kako to učinitindash Trebalo bi uspostaviti bolju povezanost

između istraživača na univerzitetima i onih u istraživačkim centrima jer se za mnogo analiza uzorci šalju u inostranstvo iako postoje uslovi u Srbiji za tako nešto Zbog

toga i ljudi teže odlasku Naravno svi te-žimo međunarodnim projektima i vezama sa svetskim univerzitetima i istraživačkim centrima To doprinosi da naš fakultet bude prepoznat u svetu ali te veze treba koristiti za obuku mladih koji će se vratiti u Srbiju a neće ostati tamo

Imate li konkretnih ideja kako spre-čiti prevelik odlazak u inostranstvo jer je jasno da neće svi ostati u zemlji

ndash Pod uslovom da se akredituju progra-mi koji imaju realne šanse da iznedre struč-njake koji se mogu zaposliti smanjio bi se broj onih koji odlaze iz Srbije U situaciji u kojoj je naša država sada fundamentalna ispitivanja na moju veliku žalost nisu pre-poznata kao biznis u koji vredi ulagati Zbog toga i ne očekujem veći broj novih radnih mesta za istraživače u oblastima koje ona obuhvataju O ostalim oblastima ne mogu da sudim jer nemam dovoljno informacija a mi prirodnjaci volimo da imamo čvrstu potporu za svaku tvrdnju

Na koji način deci i mladima može-mo približiti nauku

ndash Kažu da su deca nestašna nemirna svašta im pada na pamet I moja su takva samo što mislim da to nije nestašluk već radoznalost i istraživački duh koji moramo negovati A grešimo kada se trudimo da to iskorenimo Kada naučimo da im u detinj-stvu nauku približimo kao nešto opipljivo i zamislivo te postepeno objašnjavamo ap-straktne i njima daleke stvari lakše će biti i u školi Sve formule i jednačine neće ne-minovno nositi sa sobom i pitanje ndash zašto ovo moram da učim Umesto toga pred-stavljaće pojašnjenje već poznatog ogleda već viđenog ili opisanog fenomena Kada ta deca odrastu biće im prirodno da odaberu bavljenje naukom

Kakvi su vaši planovi u narednih de-set godina

ndash Vidim se na istom ovom mestu gde sam i sada samo s višim zvanjem i bogatijim isku-stvom i bibliografijom Pošto volim da se bavim istraživačkim radom ali i nastavom ova institucija je pravi izbor za mene

Novosadska Noć istraživača

Osma Noć istraživača u Srbiji biće održana u petak 29 septembra od 16 sati do jedan posle ponoći u tržnom centru BIG i kafiću Starit centra i biće posebno HOT Tema je HOT nauka ndash bilo da je u pita-nju nauka visokih temperatura ili goruće naučne teme Posebna pa-žnja posvećena je našim istraži-vačima koji se bave svetski aktu-elnim istraživanjima i pokušavaju da reše neke od gorućih problema s kojima se čovečanstvo sre-će Predstavnike ovih devet HOT istraživačkih grupa možete uživo upoznati u Noći istraživača ali i primetiti na bilbordima u gradu

28 7 SEPTEMBAR 2017

SPORT

Spuštena je zavesa na 29 Let-njoj univerzijadi održanoj u kineskom Tajpeju Srpski sportisti ostvarili su sjajne rezultate ndash zlatne medalje osvojili su Tijana Bogdano-vić u tekvondu pojedinačno

i ekipno atletičarka Amela Terzić i vater-polisti Od ukupno 28 zemalja učesnica Sr-bija je zauzela odlično deseto mesto Inače na počasno postolje popeli su se sportisti 66 država

Siniša Jasnić je predsednik Univerzitet-skog saveza Srbije naš Novosađanin koji je po povratku kući hvalio naše sportiste

ndash Postaje već poslovično pravilo da naši studenti na univerzijadi izuzetno uspeš-no predstavljaju svoju zemlju Niz od četiri zlatna odličja ovo potvrđuje Tekvondo po-staje sport po kojem nas već prepoznaju u svetu Tijana Bogdanović srebrna s Olim-pijskih igara u Riju sada se pozlatila a eki-pno naše dame bile su takođe najbolje ndash zlat-na medalja i srpska himna pravi su ponos ndash ističe Jasnić

Veoma lepo nam je bilo i kada se Amela

Terzić pozlatila u kraljici sportova na 1500 metara

ndash Ovu trku pratio sam u društvu legen-darnog Karla Luisa i možete zamisliti kako smo se svi osećali a pogotovo Amela i njen trener Rifat Zilkić kada im je Luis čestitao Zaslužili su tu počast i Amela i njen du-

gogodišnji trener iz Novog Pazara Uko-liko sam u nekog verovao da će se pozla-titi i pre početka univerzitetskih igara to su bili vaterpolisti Predvodio ih je ovoga puta Dejan Savić i ubedljivo su trijumfovali upotpunivši tako svoju nisku zlatnih odlič-ja u ovoj deceniji i univerzitetskom posle svetske evropske i olimpijske Vaterpolo je dika srpskog sporta i države cele ndash ka-zao je Jasnić

Naš zlatni vaterpolo tim u kineskom Taj-peju igrao je u sastavu Rističević i Doboža-nov na golu Vico Lazić Jakšić Ranđelović Drašović braća Rašović Subotić Radojević Stojanović i Vasić U finalu pali su Rusi za koje je nastupilo čak šest igrača s nedavno završenog svetskog šampionata u Budim-pešti

Srbija je poslednji put bila zlatna na Uni-verzijadi 2011 godine u Kini a da podse-tim selekcija koja je nastupila u Fukoki u Japanu 1995 godine ostavila je dubok trag u bazenima širom sveta Svi su docnije igrali u A-reprezentaciji i osvajači su me-dalja kako na olimpijadi tako i na mondi-jalima

Šta više reći nego da su i studenti na-stavili zlatni niz pobeda ostalih naših re-prezentativnih selekcija Jedno je sigurno ndash srpski sport sjajno korača ka narednoj olimpijadi koja je na programu 2020 go-dine u Tokiju

Zlatni niZ naših SportiSta na 29 letnjoj univerZijadi

Karl luiS čeStitao ameli terZić

Predsednik Univerzitetskog saveza Srbije dr Siniša Jasnić ponosno se hvali s četiri prva mesta koja su osvojili Tijana Bogdanović

tekvondo pojedinačno i ekipno Amela Terzić i vaterpolistiAutor jovan tanurdžić

Siniša Jasnić

297 SEPTEMBAR 2017

Nakon što su pre mesec dana osvojili 20 Memorijalni turnir Vladimir Franciš-ković u tenisu glavom na pesku Nikola Mitro i Bog-dan Marojević pobedili su i na Devetom prvenstvu

Novog Sada u tenisu glavom na tvrdoj pod-lozi Na Štrandu su se okupile 33 ekipe u pet konkurencija od petlića do veterana

U seniorskoj su Dragan Bankovački i Vu-kašin Kešelj poraženi u finalu sa 2 0 a treće mesto osvojili su Slobodan Simić i Nebojša Budakov Među juniorima pobedili su Ilija Ljubojević i Nebojša Stojšić i takođe sa 2 0 bili bolji od Ivana Blagojevića i Koste Mar-kovića dok su bronzanu medalju uzeli Alek-sandar Kecman i Vukašin Cvejić

U konkurenciji pionira rođenih izme-đu 2002 i 2004 godine slavili su Vukašin Adamović i Miloš Sekulović srebrne meda-lje dobili su Aleksandar Kecman i Vukašin Cvejić a bronzane David Pantić i Aleksa Batos

Najmlađe finale među petlićima mlađim od dvanaest godina uzeli su Nikola Ninkov i Nikola Tarlać pošto su pobedili Dimitrija Kondića i Stefana Lukića dok su treći bili Dušan Jovanović i Maksim Pantić

Turniri u tenisu glavom ne mogu da se zamisle bez novosadskih veterana koji su bili i među osnivačima ovog sporta u na-šem gradu Prvo mesto osvojili su Vladislav Čolić i Vukašin Kešelj nakon što su u finalu bili bolji od Nikole Radojkovića i Miroslava Mirkovića dok su bronzani bili Aleksandar i Vladimir Verlić

Turnir su vodile sudije Dragan Brzak Pe-tar Jovanović i Miodrag Radaković zapisni-čar je bio Petar Bodulić a delegat takmičenja Miograd Radaković Bez obzira na to što su u vreme takmičenja na TV ekranima bili prenosi brojnih sportskih takmičenja pa i nastupi na-ših reprezentacija na evropskim prvenstvima u odbojci i košarci tribine na Štrandu pored Mosta slobode uvek su bile dobro popunjene Organizator turnira Sportsko udruženje tenis glavom namerava da i na zimu organizuje tur-nir u ovom sportu u zatvorenom u čemu oče-kuju pomoć Grada i Gradske uprave za sport i omladinu pošto ovo takmičenje nosi naziv Prvenstvo Novog Sada

Organizatori posebno zahvaljuju JKP bdquoGradsko zelenilordquo koje im je ustupilo te-rene na Štrandu zatim glavnom sponzoru bdquoPositiverdquo kompaniji bdquoVIP Mobile bdquoAdidas Srbijirdquo koja je obezbedila dresove i šortse-ve za takmičare bdquoTrpezi-cateringrdquo i konobi bdquoOrcusrdquo

Mitro i Marojević apsolutni šampioni

Prvenstvo novog sada u tenisu glavom na tvrdoj PodloziAutor Miloš Dukić

30 7 SEPTEMBAR 2017

3124 AVGUST 2017

ISSN 2406-2022

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

157 SEPTEMBAR 2017

ndash Tamo sam se suočila i s tim da su roditelji u stanju da pojedu sve a da im deca ostanu gladna ndash navela je primer Paulina

Malo ko zna da Aboridžini ne primaju bele ljude u svoju zajednicu Paulina ima više zavr-šenih fakulteta i doktorsku diplomu i samo je zahvaljujući obrazovanju mogla da ode i radi u aboridžinskim plemenima Zbog svoje pre-danosti bila je prihvaćena među australijskim starosedeocima

Nepregledna prostranstva Tamo je upoznala i svog supruga koji se bavio izradom noževa za engleski dvor a između ostalog i za Aboridžine a radio je i u rudarskoj industriji Rođeni je Subotičanin a proveo je radni vek zajedno s Paulinom u plemenima Aboridžina Bio je proglašen za njihovog brata a ona im je bila sestra Taj status su stekli kako zbog svog humanitarnog rada i požrtvovanja tako i zbog toga što su ih prihvatili aboridžinski duhovni-ci s kojima su proveli mnoge godine

ndash Mi smo za njih niža rasa i recimo na te-ritoriji veličine Vojvodine bila su svega dva policija u službi Radila sam u jednom mestu koje je od najbliže prodavnice pekare frize-ra udaljeno 480 kilometara To su ogromna prostranstva bez urbane civilizacije Kad sam se doselila u Novi Sad sve mi je bilo blizu Iz Ribnjaka do Riblje pijace idem peške jer mi je to neverovatno mala razdaljina Novi Sad je mali grad koji sve ima za normalan život ndash ispričala je Paulina

Prosidba posle 18 sati Simijana sam srela i upoznala u Alekspringu gde sam ra-dila kao medicinska sestra kaže naša sago-vornica

ndash Bio je doček Nove godine a ja sam te veče-ri bila u noćnoj smeni U obližnjem restoranu smo upoznali muško društvo a među njima je bio i on Nakon proslave bio je ljubazan i odvezao me je kući Sutradan me je zaprosio ndash uz osmeh priča Paulina ndash U Novi Sad smo došli kad smo za 40 godišnjicu braka odlučili da krstarimo Dunavom Kad smo videli Petro-varadinsku tvrđavu odlučili smo da se doseli-mo kao penzioneri Kuću su kupili u Ribnjaku Međutim nakon kratkog vremena Simijanu su dijagnostikovali rak i nije izdržao Morala sam da se vratim u Australiju da ostvarim penziju i od pre četiri godine živim u Novom Sadu i bavim se humanitarnim radom ovde u Dnev-nom boravku ndash objasnila je Paulina

Osmeh je najveći dar Kaže da joj je Ljiljana Koković pomoćnica gradonačelni-ka pomogla da ostvari pravo na srpsko dr-žavljanstvo i preko nje je došla u MNRO či-jim korisnicima dvaput nedeljno priča priče o Aboridžinima

ndash Uglavnom im pričam priče koje sama pi-šem Mnogi Aboridžini su dobri ljudi školova-ni umetnici naučnici i žive u gradovima Ali većini treba pomoć Ovde u Dnevnom borav-ku koristim priliku da korisnike upoznajem s aboridžinskom kulturom i običajima To sam ceo život radila i dobro sam ih upoznala Ceo život sam pomagala ljudima Crteže koje ta-

kođe sama pravim donosim korisnicima da oboje te ih posle izlažemo Sve ih raduje sva-ka nova priča o australijskom narodu o kom su dosad već mnogo toga naučili Verujem da malo ljudi išta zna o narodu s kojim sam žive-la Ovde u boravku vole njihove crteže putem kojih su saznali mnogo o živom svetu tropske Australije

To je posebna tehnika bojenja i crtanja ndash Kultura Aboridžina koji žive u pustinjama

unutrašnjosti razlikuje se od kultura onih koji su nastanjeni na severu Australije Najsreć-nija sam kad vidim njihov osmeh dok slušaju priče dok ih učim kada mi donesu obojen cr-tež To mi je dovoljno da se uvek vratim i da se opet družimo Smatram da kad ljudi imaju neki problem to ih nikako ne sme sprečiti da rade ono što vole ndash kaže Paulina

Njena životna energija je ogromna iako ima

68 godina a rad u Dnevnom boravku je ispu-njava Smatra da je taj njen doprinos samo nastavak onoga čime se ceo život bavila za-jedno s pokojnim mužem Uči srpski koji za-sad slabo govori ume da čita i piše i to na ćirilici

Broj 182 8 septembar 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKDBroj 182 8 septembar 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

59dinara

DIJETA SA HLEBOM

PAZITE [TA PIJETEKalorije ulaze i na slam~icu

97

72

21

75

52

00

92

81

00

KRIŠKI DNEVNO

Alergiegraveni na ambroziju

za 8 nedelja oslabite 9 kgSELIDBA BEZ STRESA

Kako dadopuniteKUĆNI

BUDŽET

Savet

PRIRODNIH NA^INAZA LICE BEZ BORA7

IVOTNA PRAVILAUSPE[NIH ENA

Slatka romantika

KRIŠKI DNEVNOKRIŠKI DNEVNOKRIŠKI DNEVNOza 8 nedelja oslabite 9 kgza 8 nedelja oslabite 9 kg12

Paulina je završila nekoliko fakulteta i doktorirala 45 godina je živela s domorodačkim australijskim narodom i iz ličnog iskustva korisnicima Dnevnog boravka prenosi verodostojne podatke o Aboridžinima o njihovom načinu života kulturi slikarstvu muzici obrazovanju i zdravlju

16 7 SEPTEMBAR 2017

7 SEPTEMBAR 2017 17

18 7 SEPTEMBAR 2017

197 SEPTEMBAR 2017

Proteklih dana na Trgu slobode snimane su ma-sovne scene budućeg ru-skog serijala bdquoAmbasa-dardquo Kako smo saznali na snimanju radi se o seriji koja će ličiti na svetski

špijunski bestseler bdquoBornov identitetrdquo Roberta Ladlama po kom je snimljena istoimena filmska trilogija u režiji Daga Limana

Na snimanju je učestvovalo oko 300 statista koji su bili na proslavi 16 godine Dana državnosti izmišljene ruske zemlje Kaledonije Na trgu su bile postavljene tezge masa ljudi je šetala a među nji-ma su bili i animatori pajaci folklorna grupa jedan poni i dva policijska konja Pored scena sa statistima koje su bile potpuno vesele i razdragane u sveča-nom ambijentu drugog dana snimani su i akcioni kadrovi s jednim od ruskih glumaca

Za slučajne prolaznike naročito za tu-riste bilo je pravo iznenađenje i atrak-cija da posmatraju kako na trgu ispred tržnog centra bdquoApolordquo u improvizova-nom kafiću hapse mladića koji je dotad u opuštenoj situaciji sedeo s devojkom pio piće i razgovarao Osim na ovoj lo-kaciji prethodnih dana u Novom Sadu su snimljeni kadrovi i u Dunavskoj ulici a pre toga filmadžije su radile i u centru Sremskih Karlovaca Ekipa serijala seli se u Pančevo gde nastavlja rad

Sredinom avgusta serija bdquoAmbasadardquo snimana je na Dorćolu u Višnjićevoj i Si-minoj ulici kao i u dvorištu zgrade u Ni-kole Spasića Pre dolaska u našu zemlju ruska filmska ekipa snimala je nekoliko meseci u Rusiji i kako smo saznali tamo je snimljeno 75 odsto materijala i to u enterijeru a kod nas se radi isključivo eksterijer

Serija se radi u rusko-srpskoj kopro-dukciji a kod nas je snimanje organi-zovala producentska kuća bdquoArchangel Studiordquo iz Beograda osnivača Miloša Bi-kovića i Miodraga Radonjića s ciljem da se promovišu kulturne veze između Ru-sije i Srbije kroz kinematografska i televi-zijska ostvarenja U Srbiji su na projektu angažovani glumci uglavnom iz Rusije Vitalij Kiscenko Viktorija Tolstogano-va Anton Kuznjecov Ekatarina Volkova i Aleksandar Versinin ali su zastupljeni i domaći glumci Nebojša Milovanović Nenad Maričić i Vaja Dujović

Ruski triler u Novom Sadu

Novosadski reporter na snimanju serije bdquoAmbasadardquo

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

Policija tokom septembra tradi-cionalno pojačava kontrolu sa-obraćaja u blizini svih škola u Srbiji kako bi sve vozače upo-zorila na početak nove škol-ske godine i mališane koji prvi put polaze u školu Podsetimo

odmah vozače da je i prema starom Zakonu o bezbednosti u saobraćaju u zonama škola naj-veća dozvoljena brzina bila 30 kilometara na sat Pored toga nov zakon predviđa da pešački prelazi pored škola budu zaštićeni ogradama i obeleženi dodatnom signalizacijom

Dvostruka pomoć S početkom nove školske godine i novosadski saobraćajni po-licajci zajedno s kolegama opšte nadležnosti otpočeli su akciju pojačane kontrole i reguli-sanja saobraćaja na putevima i ulicama u zo-nama sa školama

ndash Saobraćajci će u vreme kada deca dolaze i vraćaju se iz škole biti na raskrsnicama u bli-

zini osnovnih škola Najugroženiji su najmla-đi sugrađani pogotovo oni koji polaze u prvi razred i njima treba posvetiti najviše pažnje Prvenstveno to važi za bezbedan prelaz pre-ko kolovoza ali policajci im govore i kako da najbrže i najbezbednije dođu do odredišta Naša akcija trajaće tokom celog septembra ali ako bude potrebeno možemo je i produžiti Ne treba posebno isticati da će svi vozači koji prekorače brzinu ili načine drugi prekršaj biti pod udarom represivnih mera ndash ističe zamenik

komandira Saobraćajne policijske ispostave bdquoZapadrdquo PU Novi Sad Milan Dražić

Pored toga što pružaju pomoć na trotoari-ma i raskrsnicama policajci ovih dana pose-ćuju učenike u školama i drže im predavanja o bezbednosti u saobraćaju Da bi deca bila još zaštićenija u blizini novosadskih škola policija je u avgustu ispitala kakvo je stanje horizon-talne i vertikalne signalizacije dok se Grad Novi Sad pobrinuo da zebre budu osvežene novom bojom

Opasnosti vrebaju Bezbednost je jed-na od obaveznih tema u novosadskoj Srednjoj medicinskoj školi bdquoSveti Arhangelrdquo a u sep-tembru je u prvom planu saobraćaj

ndash Prvi časovi odeljenskog starešine u svim našim odeljenjima posvećeni su objašnjenjima i uputstvima koja dajemo našim učenicima u vezi s njihovom bezbednošću u saobraćaju Nalazimo se na Trgu Marije Trandafil u sta-rom delu grada gde su uglavnom jednosmer-

20

Autor Miloš Dukić

Prvi časovi odeljenskog starešine u svim našim odeljenjima posvećeni su objašnjenjima i uputstvima koja dajemo učenicima u vezi s njihovom bezbednošću u saobraćajuIris Petrović

7 SEPTEMBAR 2017

Pored toga što pružaju pomoć na trotoarima i raskrsnicama policajci ovih dana učenicima u školama drže predavanja o bezbednosti u saobraćaju

Septembar ndash mesec bezbednosti učenika u saobraćaju

Veliko iStražiVanje noVoSaDSkog rePortera kakva je bezbednost u novosadskim školama

21

ne ulice ali bez obzira na to učenici treba da budu oprezni Svi znamo koliko su deca ži-vahna u tim godinama a relativno slabiji sa-obraćaj nego u drugim delovima grada može da ih zavara i opusti Pored toga decu upo-zoravamo da je pored nas parkiralište i da s njega uvek može iznenada izaći vozilo Uz ta detaljna upustva na čosovima svaki nastav-nik na kraju školskog dana po završetku časa upozori učenike da pažljivo izađu iz škole i isto tako prelaze ulice do kuće ndash ističe direktorka Iris Petrović

Pored nastavnika roditelji takođe mora-ju brinuti o bezbednosti dece svakako naju-groženijih učesnika u saobraćaju Od kuće do škole i u povratku novosadski mališani često prolaze više ulica i semafora od onih na peri-feriji grada pa sve do najopterećenijih kao što je raskrsnica kod Futoške pijace

Levo pa desno Pravila ponašanja u sao-braćaju znaju se već decenijama ali nikad nije loše ponovo ih čuti pogotovo što ima i novih koja su donele moderne tehnologije Koliko je to važno dovoljno govori podatak da su naši mališani dva i po puta ugroženiji u saobraćaju od vršnjaka u Švedskoj a dvaput su ugroženi-ji od proseka zemalja Evropske unije Takve rezultate dala je opširna analiza a kao bitan parametar uzet je podatak o broju stradale i povređene dece u saobraćaju na milion sta-novnika

Pritom treba imati na umu da sva objaš-njenja i upozorenja odraslih malo vrede ako deca vide da se odrasli ponašaju drugačije od onog kako pričaju A uz ona o zelenom svetlu na semaforu i obeleženom pešačkom prela-zu deci treba posebno reći da uvek prvo po-gledaju levo pa zatim desno i da ulicu pređu samo ako su vozila daleko Ako nisu treba da sačekaju da sva vozila prođu i nikada ne smeju pretrčavati na drugu stranu Posebno imajte na umu da deca mlađa od 12 godina nedovolj-no dobro procenjuju udaljenost automobila i vreme koje im je potrebno da pređu ulicu a uz to su im pažnja i periferni vid slabiji nego kod odraslih

Bez slušalica i mobilnih Kada pored kolovoza nema trotoara hoda se levom stra-nom ulice dok je na trotoaru sasvim suprotno ndash ide se desnom stranom Posebno treba po-navljati mališanima da ne stavljaju slušalice u uši dok su na ulici i da ne koriste se mobilni dok prelaze na drugu stranu kolovoza

I za male bicikliste vrede mnoga upozore-nja

ndash Kaciga u vožnji je obavezna duga kosa se vezuje da ne pada u oči nema utrkivanja s dru-gim biciklistima obuća ne sme biti previše ko-motna da ne bi spala dok se okreću pedale ne vozi se ni sa širokim nogavicama niti noću i po magli treba izbegavati ulice s gustim sao-braćajem a po nepoznatim ulicama se ne juri već vozi pažljivije

Barijere uz elektronsku identifi-kaciju Uz saobraćaj Grad Novi Sad brine i o ukupnoj bezbednosti učenika Povodom početka školske godine i prezentacije projek-

ta postavljanja tehničkih barijera za ulazak u školska dvorišta uz elektronsku identifikaciju član Gradskog veća zadužen za obrazovanje mr Vladimir Jelić posetio je Osnovnu školu bdquoŽarko Zrenjaninrdquo To je prva novosadska ško-la s takvom barijerom

ndash Nastavlja se trend povećanja broja učeni-ka prvog razreda u Novom Sadu a ove godine ih je 300 više nego lane Sve osnovne i sred-nje škole spremne su za rad i danas su kre-nule s redovnom nastavom Bezbednost dece biće prioritet i ove školske godine Statistike su pokazale da se slučajevi vršnjačkog nasi-lja najčešće dešavaju u školskom dvorištu a učesnici nisu učenici škole Uvođenjem teh-ničke barijere želimo da sprečimo ulazak u dvorište onima kojima tu nije mesto U škol-sko dvorište moći će da uđu samo učenici koji imaju identifikacionu karticu i na ovaj način

očekujemo da će se smanjiti stopa vršnjačkog nasilja Ukoliko ovaj pilot-projekat pokaže do-bre rezultate biće primenjen i na druge škole ndash rekao je Jelić

Kako je rekao na insistiranje gradonačel-nika školska dvorišta biće otvorena posle na-stave za sve građane koji su se i dosad bavili sportom

Kokos kocke sa borovnicama Američka pita sa ribizlama Penasti kolač sa grožđem

Broj 7 Godina VII 50 dinara CG 075 EUR BiH 150 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

POSLASTICE SA VOĆEM

9 772217 55201 6

Knedle sa šljivama

Slana i slatkaZimnica

Projekat Stanje bezbednosti učenika u novosadskim školama

sufinansiran iz budžeta Republike Srbije ndash Ministarstva kulture

i informisanja uz obaveznu napomenu Stavovi izneti u tekstu

nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

7 SEPTEMBAR 2017

22 7 SEPTEMBAR 2017

Драги суграђани

Молимо вас да на време плаћате рачуне за грејање и тако обезбедите топлину својих домова током зимских дана

Само заједничким одговорним понашањем можемо унапредити квалитет становања a нашем Новом Саду осигурати место у друштву уређених европских градова

Захваљујемо се свим Новосађанима који су препознали значај несметаног функционисања комуналног система и редовним измирењем својих обавеза омогућили нашем граду да се развија и иде путем свеопштег напретка

Ваша Новосадска топлана

nsreporterrs

237 SEPTEMBAR 2017

U Galeriji Matice srpske otvorena je izložba bdquoPeđa Đaković ndash 30 godina

stvaralaštvardquo i trajaće do 24 septembra Posebno mesto u opusu ovog umetnika zauzimaju slike i crteži posvećeni stra-dalničkim podvizima srpske vojske u Pr-vom svetskom ratu golgoti srpskih isto-

rijskih zbivanja herojskom i nadljudskom ali i žrtvi kao civilizacijskom uzusu Đa-ković je izlagao Češkoj SAD Nemačkoj Holandiji Španiji Engleskoj Dobitnik je više nagrada bdquoTerezinrdquo glavna nagrada (1986) Prva nagrada Akademije likov-nih umetnosti u Pragu (1988) Specijalna

nagrada za slikarstvo praške Akademi-je umetnosti bdquoMasarikrdquo (1995) nagra-da bdquoSalvador Dalirdquo za slikarstvo (1996) Nagrada za slikarstvo Evropskog kruga Franca Kafke (1997) Njegova dela nalaze se u značajnim umetničkim kolekcijama širom sveta

Izložba Peđe Đakovića u Galeriji Matice srpske

Privredna komora Vojvodine poslednje dve nedelje imala je mnogobrojne aktivnosti naročito u obla-sti međuregionalne saradnje Tako je predsednika PKV-a Boška Vučurevića i zamenika generalnog sekretara Bojanu Miljuš ugostio predsednik Pe-čujsko-baranjske trgovinsko-privredne komore dr Tamaš Šikfei sa saradnicima Na sastanku je do-

govoreno uspostavljanje saradnje između dveju komora naročito u oblasti poljoprivrede i turizma Saradnja će obuhvatiti i ostale grane privrede i to zajedničkim radom na različitim projektima ali i nastupanjem na raznim sajmovima i manifestacijama

Predsednik Vučurević pozvao je delegaciju pečujske komore da poseti PKV i predstojeći Sajam turizma u Novom Sadu što je sa za-dovoljstvom prihvaćeno Tom prilikom Vučurević je dao intervju dr Predragu Mandiću iz Srpske redakcije Mađarskog radija u Pečuju

ndash Mađarska je dobar primer razvoja banjskog turizma ne samo u našem regionu već u celoj Evropi Vezuje nas kompatibilnost dveju privreda ndash voćarstvo vinarstvo i ratarstvo zatim metalska indu-strija turizam Kako je Mađarska već dosta dugo u EU iskustvo koje imaju županija Baranja i Pečuj biće vrlo značajno za naše pri-vrednike ndash istakao je Vučurević

U organizaciji PKV-a i Privredne komore županije Čongrad u Segedinu održan je Mađarsko-srpski poslovno-turistički forum Delegaciju PKV-a činili su predstavnici Turističke organizacije Voj-vodine turističkih organizacija lokalnih samouprava turističkih agencija smeštajnih kapaciteta vinara i salašara i JP za upravljanje putničkim pristaništem i marinom bdquoApatinrdquo Prisutne su pozdra-vili predsednik PK Čongrad Pal Nemeši zamenik gradonačelnika Segedina dr Laslo Šoljmoš i ambasador Republike Srbije u Mađar-skoj Rade Drobac

ndash U Mađarskoj se nedovoljno zna o Srbiji i njenim turističkim potencijalima i zbog toga je važno da se radi na međusobnom po-vezivanju turističkih agencija ndash rekao je Drobac

Miljušova je istakla da PKV i Trgovinsko-industrijska komora županije Čongrad imaju tradicionalno dugogodišnju dobru sarad-nju

ndash Ukupna privredna saradnja s Mađarskom poslednjih godina neprekidno raste s blažim oscilacijama Prošle godine robna raz-mena s Mađarskom povećana je za 61 odsto Od januara do juna ove godine premašeni su polugodišnji rezultati robne razmene za prošlu godinu pa očekujemo da će i 2017 biti tako

U Gornjoj Radgoni u Sloveniji održan je 55 Međunarodni poljo-privredno-prehrambeni sajam bdquoAgrardquo gde je predstavljen sistem zaštite i promocije poljoprivredno-prehrambenih proizvoda a sa-jam je pratila sekretarka Udruženja poljoprivrede PKV-a Jelena Drobnjak

Privredna komora Vojvodine bila je domaćin delegaciji Depar-tmana Val Doaz u Francuskoj koja je bila s predstavnicima Grada Novog Sada

ndash Regionalna saradnja jedna je od ključnih aktivnosti PKV-a jer se na taj način otvaraju nova tržišta i povezuju privredni subjekti ndash istakao je Vučurević

Francuzi su bili vrlo zadovoljni prijemom u PKV-u i najavili su da postoji prostor za saradnju kako s Gradom tako i sa PKV-om i Po-krajinom Potpredsednik Privredne komore Departmana Val Doaz Kristof Mašar predložio je da se ozvaniči saradnja između dveju komora što je predsednik Vučurević sa zadovoljstvom prihvatio U razgovoru je istaknuta i mogućnost dolaska potencijalnih fran-cuskih investitora u Srbiju odnosno u AP Vojvodinu

PKV najavljuje i Srpsko-mađarski poslovno-turistički forum u okviru bdquoDana Vojvodine u Budimpeštirdquo koji će biti održani u Amba-sadi Republike Srbije 15 septembra u organizaciji PKV-a Ambasade RS u Mađarskoj Mađarsko-srpskog poslovnog saveta i Turističke organizacije Vojvodine PKV će kao svoje počasne goste pozvati predstavnike Privredne komore županije Čongrad i Pečujsko-ba-ranjske trgovinsko-privredne komore

Dani Vojvodine u Pešti 15 septembraBogata međuregionalna aktivnost Privredne komore Vojvodine

24

historia magistra vitae est

7 SEPTEMBAR 2017

Put za Montevideo PeroM novinara bdquoilustrovanog vreMenardquo iz 1930 godine

U orahovoj ljUsci na

sredozemnom morU

VeličanstVena sVetska izložba u barseloni s paViljonima najraznoVrsnijih stiloVa počeV

od danske seoske kuće do modernističkog jugosloVenskog paViljona od drVeta zaoštraVala je

sliku o saVršenom dopunjaVanju kulture i prirode

Pre 87 leta fudbalska reprezentacija Kra-ljevine Jugoslavije na prvom Svetskom prvenstvu u fudbalu u Montevideu osvo-jila je četvrto mesto

prema zvaničnim podacima Fife Po-znato je da utakmica za treće mesto nije igrana pa je tek 1986 godine od-lučeno da su Amerikanci uzeli bron-zu jer su imali bolju gol-razliku od Jugoslovena

Bronza je naša Međutim no-vosadski advokat Kosta Hadži sin vođe puta naših igrača u Urugvaj dr Koste Hadžija tvrdi da smo bili treći i kao dokaz prilaže ono što Ameri-kanci nemaju ndash bronzanu medalju sa Svetskog prvenstva u Urugvaju 1930 godine

ndash U oba polufinala rezultat je bio neverovatan ndash 6 1 Mi smo izgubili od Urugvaja a SAD od Argentine Po-tom je u finalu pobedio domaćin i po-stao svetski prvak Zbog nedostatka novca utakmica za bronzanu medalju nije ni odigrana pa je po tadašnjim pravilima nama pripalo treće mesto jer smo u polufinalu izgubili od ka-snijeg pobednika prvenstva Zato je moj otac doneo bronzanu medalju jednu jedinu jer za igrače i trenere

257 SEPTEMBAR 2017

nisu ni napravljene Otac je doneo i bedž s natpisom bdquodelegatordquo a oboje je dobio kao vođa puta naše fudbalske ekspedicije ndash kaže Hadži

Neviđena lakrdija Sva tadaš-nja jugoslovenska štampa prenela je konačne rezultate iz Urugvaja i lepo se može videti tabela na kojoj smo treći a Amerikanci četvrti

Podsetimo se ukratko tih dana Na prvenstvu je bilo 12 reprezentacija podeljenih u četiri grupe Pobedili smo Brazil i Boliviju i na veliko izne-nađenje prošli u polufinale

Tamo je usledila katastrofa ali kako Na stadionu Sentanario pove-li smo sa 1 0 pogotkom Đorđa Vuja-dinovića a zatim glavni igrač posta-je brazilski sudija Almeida Priznaje Urugvajcima dva neregularna gola a onaj za 2 1 tolika je lakrdija da se na nju javnost podseti uoči svakog svet-skog prvenstva kao potpuno nevero-vatne fudbalske epizode poput one s pravim pravcatim ratom iz 1969 go-dine između Hondurasa i Salvadora koji je izbio zbog kvalifikacijske uta-kmice za svetsko prvenstvo

Dupli pas s policajcem Naime nakon lošeg napada domaćina lopta je izašla u gol-aut i doskakutala do nogu lokalnog policajca Za fudbalom je krenuo naš golman Jakšić koga su novinari u Montevideu zbog sjajnih odbrana u prvim susretima već pro-zvali El Gran Milovan Umesto da loptu preda Jakšiću policajac je na zaprepašćenje naših reprezentativaca i buran smeh odobravanja gledalaca dodaje svom igraču Anselmu Kaže-mo igraču jer bi ipak bilo preterano ga nazovemo policajčevim saigračem mada se u stvarnosti tako zbilo

Anselmo se verovatno jedini na te-renu nije zbunio već je poslao lop-tu u prazan gol Nikakva uveravanja naših igrača nisu pomogla sudija je pokazao na centar Almeida se nije na tome zaustavio ubrzo je poništio čist gol našim igračima i oni su shva-tili da je utakmica rešena mnogo pre nego što su istrčali na teren Uosta-lom posle se po Montevideu manje-više javno pričalo da je Almeida dobio 500 dolara da sudi u korist domaćina što mu je bilo dovoljno da kupi dobar automobil

Bojkot reprezentacije Bilo kako bilo ni Jugoslavija ni Srbija nikad nisu bile uspešnije na svet-skim fudbalskim prvenstvima posle ovog A poznato je da su na put preko Atlantskog okeana krenuli samo igra-či beogradskih klubova Jugoslavije BSK-a i BASK-a te trojica fudbalera iz francuskih klubova jer su fudbalski podsavezi Zagreba Splita Sarajeva i

Subotice bojkotovali reprezentaciju O pripremama za Svetsko prven-

stvo u Urugvaju i samom nastupu na-ših igrača snimljeni su serija i film a mi vam donosimo autentičnu novi-narsku reportažu s putovanja brodom od Francuske do Brazila Objavljena je u beogradskom časopisu Ilustrova-no vreme u broju od 4 jula 1930 go-dine ali nažalost ime autora teksta ni fotografija nije navedeno

Prisna i svoja Orahova ljuska u kojoj se naša fudbalska ekipa 20 juna iz Marselja otisnula na daleki prekoo-keanski put za Južnu Ameriku i nije bila tako mala ndash počinje tekst u Ilu-strovanom vremenu

ndash Ljuska se zvala bdquoFloridardquo rađena je 1926 godine u čuvenom francu-skom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne dužine od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo ljuska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad mor-skog dna Ugodna sa svojim spratnim kabinama divnim salonima i trpeza-rijama bdquoFloridardquo nam je ubrzo posta-la nekako prisna i gotovo svoja ndash pisao je novinar Ilustrovanog vremena

Mali izvlači velikog Na njoj smo našli naše večite prijatelje Fran-cuze

ndash Od prvih momenata prema mla-dim jugoslovenskim sportistima izaš-

bdquoFloridardquo je rađena 1926 u čuvenom fran-cuskom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne duži-ne od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo lju-ska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad morskog dna

li su sa svojom poznatom prostosr-dačnošću i otvorenim simpatijama Naš generalni konzul u Marselju Adžemović s Mirkovićem pozdravio nas je na brodu i kao stari moreplo-vac svojim pričama prosto raspalio želju da se otisnemo na veliku baru Otisnuli smo se oko pet sati posle podne iz marseljske luke ali nismo bili sami Pratila su nas dva brodića jedan spreda a drugi pozadi cimali su nas i naprezali dok našu bdquoFloridurdquo nisu izvukli iz čitave gužve brodova Uostalom to je sudbina svih velikih ndash da ih mali izvlače na čistinu

Zaplovili smo ubrzo po širokom staklastoplavom Sredozemnom moru i gledali kako se velika i hučna luka Marselja gubi u izmaglici

ndash Našu ekipu činili su igrači Jak-šić Ivković i Hrnjiček iz ekipe Soko Spasojević i Đokić iz Jugoslavije Mihajlović Stojanović Tomić in-ženjer Arsenijević B Marjanović Tirnanić Vujadinović i Najdanović iz BSK-a Sekulić iz pariskog klu-ba Franse Stefanović i Ivica Bek iz francuskog Seta kao i vođe puta dr Andrejević Kosta Hadži i inženjer Simonović Dopisnik Bora Jovano-vić našu četu uvećao je na brojnu snagu od 21

Prema Gibraltaru Razuzuri-li smo se i prvu noć na brodu pres-pavali kao zaklani posle trodnevnog drmusanja po vozovima

ndash Prvo jutro nas je dovelo u Barse-lonu Svi su impresionirani lepotom toplog španskog grada Veliki au-tobus za dva sata jurnjave pokazao nam je kao u kakvom filmu sve zna-menitosti ovog najlepšeg grada na Sredozemlju Veličanstvena Svetska izložba s paviljonima najraznovrsni-jih stilova počev od danske seoske kuće do modernističkog jugosloven-skog paviljona od drveta zaoštravala je sliku o savršenom dopunjavanju kulture i prirode

Ispraćeni igrom andaluske tem-peramente grupe otisnuli smo se u podne od ovog prvog pristaništa i uskoro je bdquoFloridardquo zaplovila pre-ma Gibraltaru ostavljajući živopisni španski grad da sagoreva u svojim vrelim podnevnim bojama

Kraj u sledećem broju

26 7 SEPTEMBAR 2017

INTERVJU

Dr Mirjana Radanović je docent na Departmanu za hemiju biohemiju i zašti-tu životne sredine Prirod-no-matematičkog fakulte-ta Univerziteta u Novom Sadu U naučnoistraživač-

kom radu bavi se sintezom fizičko-hemij-skom i strukturnom karakterizacijom kom-pleksa prelaznih metala s biološki aktivnim Šifovim bazama

Član je Srpskog hemijskog društva Srp-skog kristalografskog društva Evropske kristalografske asocijacije i Kluba mladih hemičara Srbije kao i marketinškog tima departmana i učestvovala je na gotovo svim manifestacijama promocije departmana i fakulteta Za uspeh u promociji PMF-a 2013 godine dobila je nagradu bdquoPMF ndash to sam jardquo

Grupa bdquoKristalografrdquo bavi se reng-denskom strukturnom analizom biološki aktivnih molekula koristeći kao osnovnu metodu difrakciju x-zraka na monokri-

stalu Šta je vaše konkretno polje istra-živanja

ndash Jedinjenja koja ispitujemo pripadaju različitim klasama te mogu imati i veo-ma raznoliku potencijalnu primenu Kao najinteresantnije grupe jedinjenja izdvo-jila bih komplekse metala kao potenci-jalne citostatike lekove protiv dijabete-snih komplikacija katalizatore u važnim organskim reakcijama PLED materija-le zatim steroide razne antioksidanse i sl Najjednostavnije rečeno mi pomo-ću difrakcije x-zraka na monokristalnom uzorku dobijamo njegov otisak prsta na osnovu kojeg generišemo informacije o prostornom rasporedu atoma u tom kri-stalu tj njegovu strukturu

Šta očekujete od istraživanjandash Kao što je to u nauci uvek slučaj nijedna

disciplina iako samostalna ne funkcioniše zasebno Zato je kristalografija neraskidivo povezana s hemijom fizikom mineralogi-jom mikrobiologijom medicinom itd Put jednog našeg istraživanja počinje od sinteze

željenog jedinjenja na čemu radi hemičar sintetičar Neretko se dešava da korišćeni sintetski put ne rezultuje nastajanjem oče-kivanog jedinjenja pa ukoliko se radi o kri-stalnom proizvodu upravo su kristalografi ti koji nesumnjivo rešavaju dilemu o tome šta je dobijeno Nakon sinteze sledi fizičko-hemijska karakterizacija dobijenog proizvo-da reakcije (elementalna spektroskopska elektrohemijska analiza i slično) te kao kru-na rendgenska strukturna analiza

To je kraj tog istraživanja odnosno ispitivanja

ndash Ne Okarakterisano jedinjenje putuje i dalje na razna biološka ispitivanja ispitiva-nja optičkih svojstava i sličnog Kako naša ispitivanja imaju fundamentalan karakter ono što mi očekujemo kao krajnji ishod ne mora da predstavlja i kraj mogućnosti pri-mene nekog jedinjenja Jer ako malo bolje pogledamo većina velikih otkrića je slučaj-na te razni širokoprimenjivani lekovi nisu sintetisani u svrhe u kojima su se pokazali kao najefikasniji

Cisplatina najčešće korišćen Citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks platine ima antitumorsko dejstvo

Većina velikih otkrića je slučajna

U sUsret Noći istražiVačadoc dr Mirjana Radanović sa PMF-a

277 SEPTEMBAR 2017

Koliko su vaša ispitivanja aktuelna i važna u svetu nauke odnosno kod nas

ndash Svako novo jedinjenje je važno jer ne-kad ne možemo ni naslutiti koliku moć kri-je Na primer cisplatina najčešće korišćen citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks pla-tine ima antitumorsko dejstvo Određivanje strukture ovog kompleksa pomoglo je u da-ljem dizajniranju novih citostatika koji će imati širi spektar delovanja i manju toksič-nost Ovi ciljevi nažalost još nisu potpuno ostvareni ali ako uzmemo u obzir složenost pomenutih istraživanja jasno je da u ovoj oblasti ima još mnogo nepoznanica čije ra-zumevanje iziskuje vreme

Koje su vaše naučne i poslovne am-bicije

ndash Pre par godina počeli smo da sarađu-jemo s kolegama s Instituta za fiziku u Ze-munu i Instituta bdquoDemokritosrdquo u Atini koji ispituju optičke osobine kompleksnih jedi-njenja koja mi sintetišemo i strukturno ka-rakterišemo Neka su se izdvojila kao veo-ma interesantna za primenu u oblasti PLED materijala Volela bih da proširimo i učvr-stimo ovu saradnju u okviru nekog među-narodnog projekta Uz to volim da verujem da će nas naši rezultati nadživeti i možda će neki od njih nekome u dalekoj budućnosti mnogo više koristiti nego nama sada Kao što umetnici žive kroz svoja dela možemo i mi svoje kristale posmatrati kao umetnič-ku tvorevinu

Kakva je situacija u Srbijindash Kod nas su fundamentalna istraživanja

u senci onoga što brzo dobija primenu Ži-vimo u takvim uslovima da mislimo da su nam potrebni instant rezultati da se od sva-kog otkrića očekuje da baš ono bude epo-halno Zato se važno i aktuelno često ne podudaraju

U kakvim uslovima radite ndash Trenutno na Prirodno-matematičkom

fakultetu u Novom Sadu već deset godina uspešno radi difraktometar Gemini S Ovaj uređaj može koristiti rendgensko zračenje dveju različitih talasnih dužina koje se ge-nerišu s dve rendgenske cevi (bakarnom i molibdenskom anodom) i detektor novije generacije Uzorci se montiraju na četvo-roosni goniometarski sistem koji obezbe-đuje orijentaciju uzoraka u širokom opsegu uglova Po potrebi moguće je snimanje na niskim temperaturama (do ndash180 degC) koje se postižu posebnim dodatkom koji mlaz tečnog azota usmerava na uzorak Snimanje na niskim temperaturama pogodno je zbog smanjenih oscilacija atoma u kristalnoj re-šetki što rezultuje tačnijim određivanjem strukture Svojim karakteristikama ovaj uređaj zadovoljava naše potrebe Dosad je grupa objavila preko 100 radova u visoko-citiranim naučnim časopisima Ipak ovo je jedini ovakav uređaj u Srbiji a zbog ograni-čenih materijalnih sredstava teško je obučiti nove ljude za rad na njemu

Kakvi su rezultati rada na tom ure-đaju

ndash Zadovoljni smo rezultatima koje smo

dosad postigli ali se nadam da će u skoroj budućnosti difraktometar Gemini S dobiti više pažnje što nesumnjivo zaslužuje pa ćemo moći da povećamo broj ljudi osposo-bljenih za rad u ovoj oblasti Takođe nije re-šeno pitanje održavanja uređaja kako zbog visoke cene servisa tako i zbog vrlo kompli-kovanih procedura oko tendera za nabavku rezervnih delova Ipak zasad smo sopstve-nim snagama uspevali da uređaj održimo u operativnom stanju

Kakva je situacija na vašem fakul-tetu u poređenju s onima u regionu pa i u Evropi

ndash Ne bi bilo pošteno upoređivati uslove kod nas i u zemljama koje daleko više sred-stava izdvajaju za nauku Imamo laboratori-je koje su opremljene vrhunskim uređajima ali postoje i one koje jedva funkcionišu time što imaju tako da gledajući prosek nismo u zavidnoj poziciji Ipak naši istraživači do-kazuju svoju izuzetnost time što i pored lošeg generalnog stanja u zemlji svojim re-zultatima često mogu da pariraju vodećim evropskim naučnim centrima

Da li mladi naučnici u inostranstvo odlaze zbog lošijih uslova za istraživa-nja

ndash Najčešće je tako Mada svi su postali nestrpljivi kada je uspeh u pitanju a nauka zahteva dosta odricanja i strpljenja Pored toga školujemo previše ljudi za nepostoje-ća radna mesta Na univerzitetu je da obu-či kadar ali neko drugi treba da ih zaposli Univerzitet sjajno odradi svoj deo a jedan od dokaza za to upravo je uspeh ljudi koji odu u inostranstvo Kad oni čiji je zadatak briga o radnim mestima odrade svoj deo po-sla mladi naučnici će ostati u zemlji Ipak moramo racionalno sagledati situaciju u ko-joj živimo pa u skladu s tim postaviti svoja očekivanja

Da li su uslovi najvažniji ili ono što naučnik zna kakva mu je intuicija koli-ko je uporan

ndash Uslovi su važni ali je ljudski faktor krucijalan Jer i kada nema uslova neko ih stvori Taj neko mora biti stručan i istrajan u svojoj nameri pa će i uspeh stići Pored toga u istraživanju se ne smemo slepo drža-ti jednog pravca već uvek treba sagledavati nove mogućnosti koje nas često iznenade

Svedoci smo velikog odliva mozgova šta učiniti da se to zaustavi i čak preu-smeri u pravcu Srbije

ndash Jedno je sprečiti odlazak mladih struč-njaka a sasvim drugo je nadati se prilivu ukoliko pod prilivom smatrate povratak onih koji su već otišli Za ovo drugo nisam sigurna da je uopšte moguće u neko dogled-no vreme Prvo moramo dati mladima šan-su da ostanu u svojoj zemlji i u njoj da se ostvare jer ovako dajemo inostranstvu ve-oma kvalitetne poklone

Kako to učinitindash Trebalo bi uspostaviti bolju povezanost

između istraživača na univerzitetima i onih u istraživačkim centrima jer se za mnogo analiza uzorci šalju u inostranstvo iako postoje uslovi u Srbiji za tako nešto Zbog

toga i ljudi teže odlasku Naravno svi te-žimo međunarodnim projektima i vezama sa svetskim univerzitetima i istraživačkim centrima To doprinosi da naš fakultet bude prepoznat u svetu ali te veze treba koristiti za obuku mladih koji će se vratiti u Srbiju a neće ostati tamo

Imate li konkretnih ideja kako spre-čiti prevelik odlazak u inostranstvo jer je jasno da neće svi ostati u zemlji

ndash Pod uslovom da se akredituju progra-mi koji imaju realne šanse da iznedre struč-njake koji se mogu zaposliti smanjio bi se broj onih koji odlaze iz Srbije U situaciji u kojoj je naša država sada fundamentalna ispitivanja na moju veliku žalost nisu pre-poznata kao biznis u koji vredi ulagati Zbog toga i ne očekujem veći broj novih radnih mesta za istraživače u oblastima koje ona obuhvataju O ostalim oblastima ne mogu da sudim jer nemam dovoljno informacija a mi prirodnjaci volimo da imamo čvrstu potporu za svaku tvrdnju

Na koji način deci i mladima može-mo približiti nauku

ndash Kažu da su deca nestašna nemirna svašta im pada na pamet I moja su takva samo što mislim da to nije nestašluk već radoznalost i istraživački duh koji moramo negovati A grešimo kada se trudimo da to iskorenimo Kada naučimo da im u detinj-stvu nauku približimo kao nešto opipljivo i zamislivo te postepeno objašnjavamo ap-straktne i njima daleke stvari lakše će biti i u školi Sve formule i jednačine neće ne-minovno nositi sa sobom i pitanje ndash zašto ovo moram da učim Umesto toga pred-stavljaće pojašnjenje već poznatog ogleda već viđenog ili opisanog fenomena Kada ta deca odrastu biće im prirodno da odaberu bavljenje naukom

Kakvi su vaši planovi u narednih de-set godina

ndash Vidim se na istom ovom mestu gde sam i sada samo s višim zvanjem i bogatijim isku-stvom i bibliografijom Pošto volim da se bavim istraživačkim radom ali i nastavom ova institucija je pravi izbor za mene

Novosadska Noć istraživača

Osma Noć istraživača u Srbiji biće održana u petak 29 septembra od 16 sati do jedan posle ponoći u tržnom centru BIG i kafiću Starit centra i biće posebno HOT Tema je HOT nauka ndash bilo da je u pita-nju nauka visokih temperatura ili goruće naučne teme Posebna pa-žnja posvećena je našim istraži-vačima koji se bave svetski aktu-elnim istraživanjima i pokušavaju da reše neke od gorućih problema s kojima se čovečanstvo sre-će Predstavnike ovih devet HOT istraživačkih grupa možete uživo upoznati u Noći istraživača ali i primetiti na bilbordima u gradu

28 7 SEPTEMBAR 2017

SPORT

Spuštena je zavesa na 29 Let-njoj univerzijadi održanoj u kineskom Tajpeju Srpski sportisti ostvarili su sjajne rezultate ndash zlatne medalje osvojili su Tijana Bogdano-vić u tekvondu pojedinačno

i ekipno atletičarka Amela Terzić i vater-polisti Od ukupno 28 zemalja učesnica Sr-bija je zauzela odlično deseto mesto Inače na počasno postolje popeli su se sportisti 66 država

Siniša Jasnić je predsednik Univerzitet-skog saveza Srbije naš Novosađanin koji je po povratku kući hvalio naše sportiste

ndash Postaje već poslovično pravilo da naši studenti na univerzijadi izuzetno uspeš-no predstavljaju svoju zemlju Niz od četiri zlatna odličja ovo potvrđuje Tekvondo po-staje sport po kojem nas već prepoznaju u svetu Tijana Bogdanović srebrna s Olim-pijskih igara u Riju sada se pozlatila a eki-pno naše dame bile su takođe najbolje ndash zlat-na medalja i srpska himna pravi su ponos ndash ističe Jasnić

Veoma lepo nam je bilo i kada se Amela

Terzić pozlatila u kraljici sportova na 1500 metara

ndash Ovu trku pratio sam u društvu legen-darnog Karla Luisa i možete zamisliti kako smo se svi osećali a pogotovo Amela i njen trener Rifat Zilkić kada im je Luis čestitao Zaslužili su tu počast i Amela i njen du-

gogodišnji trener iz Novog Pazara Uko-liko sam u nekog verovao da će se pozla-titi i pre početka univerzitetskih igara to su bili vaterpolisti Predvodio ih je ovoga puta Dejan Savić i ubedljivo su trijumfovali upotpunivši tako svoju nisku zlatnih odlič-ja u ovoj deceniji i univerzitetskom posle svetske evropske i olimpijske Vaterpolo je dika srpskog sporta i države cele ndash ka-zao je Jasnić

Naš zlatni vaterpolo tim u kineskom Taj-peju igrao je u sastavu Rističević i Doboža-nov na golu Vico Lazić Jakšić Ranđelović Drašović braća Rašović Subotić Radojević Stojanović i Vasić U finalu pali su Rusi za koje je nastupilo čak šest igrača s nedavno završenog svetskog šampionata u Budim-pešti

Srbija je poslednji put bila zlatna na Uni-verzijadi 2011 godine u Kini a da podse-tim selekcija koja je nastupila u Fukoki u Japanu 1995 godine ostavila je dubok trag u bazenima širom sveta Svi su docnije igrali u A-reprezentaciji i osvajači su me-dalja kako na olimpijadi tako i na mondi-jalima

Šta više reći nego da su i studenti na-stavili zlatni niz pobeda ostalih naših re-prezentativnih selekcija Jedno je sigurno ndash srpski sport sjajno korača ka narednoj olimpijadi koja je na programu 2020 go-dine u Tokiju

Zlatni niZ naših SportiSta na 29 letnjoj univerZijadi

Karl luiS čeStitao ameli terZić

Predsednik Univerzitetskog saveza Srbije dr Siniša Jasnić ponosno se hvali s četiri prva mesta koja su osvojili Tijana Bogdanović

tekvondo pojedinačno i ekipno Amela Terzić i vaterpolistiAutor jovan tanurdžić

Siniša Jasnić

297 SEPTEMBAR 2017

Nakon što su pre mesec dana osvojili 20 Memorijalni turnir Vladimir Franciš-ković u tenisu glavom na pesku Nikola Mitro i Bog-dan Marojević pobedili su i na Devetom prvenstvu

Novog Sada u tenisu glavom na tvrdoj pod-lozi Na Štrandu su se okupile 33 ekipe u pet konkurencija od petlića do veterana

U seniorskoj su Dragan Bankovački i Vu-kašin Kešelj poraženi u finalu sa 2 0 a treće mesto osvojili su Slobodan Simić i Nebojša Budakov Među juniorima pobedili su Ilija Ljubojević i Nebojša Stojšić i takođe sa 2 0 bili bolji od Ivana Blagojevića i Koste Mar-kovića dok su bronzanu medalju uzeli Alek-sandar Kecman i Vukašin Cvejić

U konkurenciji pionira rođenih izme-đu 2002 i 2004 godine slavili su Vukašin Adamović i Miloš Sekulović srebrne meda-lje dobili su Aleksandar Kecman i Vukašin Cvejić a bronzane David Pantić i Aleksa Batos

Najmlađe finale među petlićima mlađim od dvanaest godina uzeli su Nikola Ninkov i Nikola Tarlać pošto su pobedili Dimitrija Kondića i Stefana Lukića dok su treći bili Dušan Jovanović i Maksim Pantić

Turniri u tenisu glavom ne mogu da se zamisle bez novosadskih veterana koji su bili i među osnivačima ovog sporta u na-šem gradu Prvo mesto osvojili su Vladislav Čolić i Vukašin Kešelj nakon što su u finalu bili bolji od Nikole Radojkovića i Miroslava Mirkovića dok su bronzani bili Aleksandar i Vladimir Verlić

Turnir su vodile sudije Dragan Brzak Pe-tar Jovanović i Miodrag Radaković zapisni-čar je bio Petar Bodulić a delegat takmičenja Miograd Radaković Bez obzira na to što su u vreme takmičenja na TV ekranima bili prenosi brojnih sportskih takmičenja pa i nastupi na-ših reprezentacija na evropskim prvenstvima u odbojci i košarci tribine na Štrandu pored Mosta slobode uvek su bile dobro popunjene Organizator turnira Sportsko udruženje tenis glavom namerava da i na zimu organizuje tur-nir u ovom sportu u zatvorenom u čemu oče-kuju pomoć Grada i Gradske uprave za sport i omladinu pošto ovo takmičenje nosi naziv Prvenstvo Novog Sada

Organizatori posebno zahvaljuju JKP bdquoGradsko zelenilordquo koje im je ustupilo te-rene na Štrandu zatim glavnom sponzoru bdquoPositiverdquo kompaniji bdquoVIP Mobile bdquoAdidas Srbijirdquo koja je obezbedila dresove i šortse-ve za takmičare bdquoTrpezi-cateringrdquo i konobi bdquoOrcusrdquo

Mitro i Marojević apsolutni šampioni

Prvenstvo novog sada u tenisu glavom na tvrdoj PodloziAutor Miloš Dukić

30 7 SEPTEMBAR 2017

3124 AVGUST 2017

ISSN 2406-2022

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

16 7 SEPTEMBAR 2017

7 SEPTEMBAR 2017 17

18 7 SEPTEMBAR 2017

197 SEPTEMBAR 2017

Proteklih dana na Trgu slobode snimane su ma-sovne scene budućeg ru-skog serijala bdquoAmbasa-dardquo Kako smo saznali na snimanju radi se o seriji koja će ličiti na svetski

špijunski bestseler bdquoBornov identitetrdquo Roberta Ladlama po kom je snimljena istoimena filmska trilogija u režiji Daga Limana

Na snimanju je učestvovalo oko 300 statista koji su bili na proslavi 16 godine Dana državnosti izmišljene ruske zemlje Kaledonije Na trgu su bile postavljene tezge masa ljudi je šetala a među nji-ma su bili i animatori pajaci folklorna grupa jedan poni i dva policijska konja Pored scena sa statistima koje su bile potpuno vesele i razdragane u sveča-nom ambijentu drugog dana snimani su i akcioni kadrovi s jednim od ruskih glumaca

Za slučajne prolaznike naročito za tu-riste bilo je pravo iznenađenje i atrak-cija da posmatraju kako na trgu ispred tržnog centra bdquoApolordquo u improvizova-nom kafiću hapse mladića koji je dotad u opuštenoj situaciji sedeo s devojkom pio piće i razgovarao Osim na ovoj lo-kaciji prethodnih dana u Novom Sadu su snimljeni kadrovi i u Dunavskoj ulici a pre toga filmadžije su radile i u centru Sremskih Karlovaca Ekipa serijala seli se u Pančevo gde nastavlja rad

Sredinom avgusta serija bdquoAmbasadardquo snimana je na Dorćolu u Višnjićevoj i Si-minoj ulici kao i u dvorištu zgrade u Ni-kole Spasića Pre dolaska u našu zemlju ruska filmska ekipa snimala je nekoliko meseci u Rusiji i kako smo saznali tamo je snimljeno 75 odsto materijala i to u enterijeru a kod nas se radi isključivo eksterijer

Serija se radi u rusko-srpskoj kopro-dukciji a kod nas je snimanje organi-zovala producentska kuća bdquoArchangel Studiordquo iz Beograda osnivača Miloša Bi-kovića i Miodraga Radonjića s ciljem da se promovišu kulturne veze između Ru-sije i Srbije kroz kinematografska i televi-zijska ostvarenja U Srbiji su na projektu angažovani glumci uglavnom iz Rusije Vitalij Kiscenko Viktorija Tolstogano-va Anton Kuznjecov Ekatarina Volkova i Aleksandar Versinin ali su zastupljeni i domaći glumci Nebojša Milovanović Nenad Maričić i Vaja Dujović

Ruski triler u Novom Sadu

Novosadski reporter na snimanju serije bdquoAmbasadardquo

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

Policija tokom septembra tradi-cionalno pojačava kontrolu sa-obraćaja u blizini svih škola u Srbiji kako bi sve vozače upo-zorila na početak nove škol-ske godine i mališane koji prvi put polaze u školu Podsetimo

odmah vozače da je i prema starom Zakonu o bezbednosti u saobraćaju u zonama škola naj-veća dozvoljena brzina bila 30 kilometara na sat Pored toga nov zakon predviđa da pešački prelazi pored škola budu zaštićeni ogradama i obeleženi dodatnom signalizacijom

Dvostruka pomoć S početkom nove školske godine i novosadski saobraćajni po-licajci zajedno s kolegama opšte nadležnosti otpočeli su akciju pojačane kontrole i reguli-sanja saobraćaja na putevima i ulicama u zo-nama sa školama

ndash Saobraćajci će u vreme kada deca dolaze i vraćaju se iz škole biti na raskrsnicama u bli-

zini osnovnih škola Najugroženiji su najmla-đi sugrađani pogotovo oni koji polaze u prvi razred i njima treba posvetiti najviše pažnje Prvenstveno to važi za bezbedan prelaz pre-ko kolovoza ali policajci im govore i kako da najbrže i najbezbednije dođu do odredišta Naša akcija trajaće tokom celog septembra ali ako bude potrebeno možemo je i produžiti Ne treba posebno isticati da će svi vozači koji prekorače brzinu ili načine drugi prekršaj biti pod udarom represivnih mera ndash ističe zamenik

komandira Saobraćajne policijske ispostave bdquoZapadrdquo PU Novi Sad Milan Dražić

Pored toga što pružaju pomoć na trotoari-ma i raskrsnicama policajci ovih dana pose-ćuju učenike u školama i drže im predavanja o bezbednosti u saobraćaju Da bi deca bila još zaštićenija u blizini novosadskih škola policija je u avgustu ispitala kakvo je stanje horizon-talne i vertikalne signalizacije dok se Grad Novi Sad pobrinuo da zebre budu osvežene novom bojom

Opasnosti vrebaju Bezbednost je jed-na od obaveznih tema u novosadskoj Srednjoj medicinskoj školi bdquoSveti Arhangelrdquo a u sep-tembru je u prvom planu saobraćaj

ndash Prvi časovi odeljenskog starešine u svim našim odeljenjima posvećeni su objašnjenjima i uputstvima koja dajemo našim učenicima u vezi s njihovom bezbednošću u saobraćaju Nalazimo se na Trgu Marije Trandafil u sta-rom delu grada gde su uglavnom jednosmer-

20

Autor Miloš Dukić

Prvi časovi odeljenskog starešine u svim našim odeljenjima posvećeni su objašnjenjima i uputstvima koja dajemo učenicima u vezi s njihovom bezbednošću u saobraćajuIris Petrović

7 SEPTEMBAR 2017

Pored toga što pružaju pomoć na trotoarima i raskrsnicama policajci ovih dana učenicima u školama drže predavanja o bezbednosti u saobraćaju

Septembar ndash mesec bezbednosti učenika u saobraćaju

Veliko iStražiVanje noVoSaDSkog rePortera kakva je bezbednost u novosadskim školama

21

ne ulice ali bez obzira na to učenici treba da budu oprezni Svi znamo koliko su deca ži-vahna u tim godinama a relativno slabiji sa-obraćaj nego u drugim delovima grada može da ih zavara i opusti Pored toga decu upo-zoravamo da je pored nas parkiralište i da s njega uvek može iznenada izaći vozilo Uz ta detaljna upustva na čosovima svaki nastav-nik na kraju školskog dana po završetku časa upozori učenike da pažljivo izađu iz škole i isto tako prelaze ulice do kuće ndash ističe direktorka Iris Petrović

Pored nastavnika roditelji takođe mora-ju brinuti o bezbednosti dece svakako naju-groženijih učesnika u saobraćaju Od kuće do škole i u povratku novosadski mališani često prolaze više ulica i semafora od onih na peri-feriji grada pa sve do najopterećenijih kao što je raskrsnica kod Futoške pijace

Levo pa desno Pravila ponašanja u sao-braćaju znaju se već decenijama ali nikad nije loše ponovo ih čuti pogotovo što ima i novih koja su donele moderne tehnologije Koliko je to važno dovoljno govori podatak da su naši mališani dva i po puta ugroženiji u saobraćaju od vršnjaka u Švedskoj a dvaput su ugroženi-ji od proseka zemalja Evropske unije Takve rezultate dala je opširna analiza a kao bitan parametar uzet je podatak o broju stradale i povređene dece u saobraćaju na milion sta-novnika

Pritom treba imati na umu da sva objaš-njenja i upozorenja odraslih malo vrede ako deca vide da se odrasli ponašaju drugačije od onog kako pričaju A uz ona o zelenom svetlu na semaforu i obeleženom pešačkom prela-zu deci treba posebno reći da uvek prvo po-gledaju levo pa zatim desno i da ulicu pređu samo ako su vozila daleko Ako nisu treba da sačekaju da sva vozila prođu i nikada ne smeju pretrčavati na drugu stranu Posebno imajte na umu da deca mlađa od 12 godina nedovolj-no dobro procenjuju udaljenost automobila i vreme koje im je potrebno da pređu ulicu a uz to su im pažnja i periferni vid slabiji nego kod odraslih

Bez slušalica i mobilnih Kada pored kolovoza nema trotoara hoda se levom stra-nom ulice dok je na trotoaru sasvim suprotno ndash ide se desnom stranom Posebno treba po-navljati mališanima da ne stavljaju slušalice u uši dok su na ulici i da ne koriste se mobilni dok prelaze na drugu stranu kolovoza

I za male bicikliste vrede mnoga upozore-nja

ndash Kaciga u vožnji je obavezna duga kosa se vezuje da ne pada u oči nema utrkivanja s dru-gim biciklistima obuća ne sme biti previše ko-motna da ne bi spala dok se okreću pedale ne vozi se ni sa širokim nogavicama niti noću i po magli treba izbegavati ulice s gustim sao-braćajem a po nepoznatim ulicama se ne juri već vozi pažljivije

Barijere uz elektronsku identifi-kaciju Uz saobraćaj Grad Novi Sad brine i o ukupnoj bezbednosti učenika Povodom početka školske godine i prezentacije projek-

ta postavljanja tehničkih barijera za ulazak u školska dvorišta uz elektronsku identifikaciju član Gradskog veća zadužen za obrazovanje mr Vladimir Jelić posetio je Osnovnu školu bdquoŽarko Zrenjaninrdquo To je prva novosadska ško-la s takvom barijerom

ndash Nastavlja se trend povećanja broja učeni-ka prvog razreda u Novom Sadu a ove godine ih je 300 više nego lane Sve osnovne i sred-nje škole spremne su za rad i danas su kre-nule s redovnom nastavom Bezbednost dece biće prioritet i ove školske godine Statistike su pokazale da se slučajevi vršnjačkog nasi-lja najčešće dešavaju u školskom dvorištu a učesnici nisu učenici škole Uvođenjem teh-ničke barijere želimo da sprečimo ulazak u dvorište onima kojima tu nije mesto U škol-sko dvorište moći će da uđu samo učenici koji imaju identifikacionu karticu i na ovaj način

očekujemo da će se smanjiti stopa vršnjačkog nasilja Ukoliko ovaj pilot-projekat pokaže do-bre rezultate biće primenjen i na druge škole ndash rekao je Jelić

Kako je rekao na insistiranje gradonačel-nika školska dvorišta biće otvorena posle na-stave za sve građane koji su se i dosad bavili sportom

Kokos kocke sa borovnicama Američka pita sa ribizlama Penasti kolač sa grožđem

Broj 7 Godina VII 50 dinara CG 075 EUR BiH 150 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

POSLASTICE SA VOĆEM

9 772217 55201 6

Knedle sa šljivama

Slana i slatkaZimnica

Projekat Stanje bezbednosti učenika u novosadskim školama

sufinansiran iz budžeta Republike Srbije ndash Ministarstva kulture

i informisanja uz obaveznu napomenu Stavovi izneti u tekstu

nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

7 SEPTEMBAR 2017

22 7 SEPTEMBAR 2017

Драги суграђани

Молимо вас да на време плаћате рачуне за грејање и тако обезбедите топлину својих домова током зимских дана

Само заједничким одговорним понашањем можемо унапредити квалитет становања a нашем Новом Саду осигурати место у друштву уређених европских градова

Захваљујемо се свим Новосађанима који су препознали значај несметаног функционисања комуналног система и редовним измирењем својих обавеза омогућили нашем граду да се развија и иде путем свеопштег напретка

Ваша Новосадска топлана

nsreporterrs

237 SEPTEMBAR 2017

U Galeriji Matice srpske otvorena je izložba bdquoPeđa Đaković ndash 30 godina

stvaralaštvardquo i trajaće do 24 septembra Posebno mesto u opusu ovog umetnika zauzimaju slike i crteži posvećeni stra-dalničkim podvizima srpske vojske u Pr-vom svetskom ratu golgoti srpskih isto-

rijskih zbivanja herojskom i nadljudskom ali i žrtvi kao civilizacijskom uzusu Đa-ković je izlagao Češkoj SAD Nemačkoj Holandiji Španiji Engleskoj Dobitnik je više nagrada bdquoTerezinrdquo glavna nagrada (1986) Prva nagrada Akademije likov-nih umetnosti u Pragu (1988) Specijalna

nagrada za slikarstvo praške Akademi-je umetnosti bdquoMasarikrdquo (1995) nagra-da bdquoSalvador Dalirdquo za slikarstvo (1996) Nagrada za slikarstvo Evropskog kruga Franca Kafke (1997) Njegova dela nalaze se u značajnim umetničkim kolekcijama širom sveta

Izložba Peđe Đakovića u Galeriji Matice srpske

Privredna komora Vojvodine poslednje dve nedelje imala je mnogobrojne aktivnosti naročito u obla-sti međuregionalne saradnje Tako je predsednika PKV-a Boška Vučurevića i zamenika generalnog sekretara Bojanu Miljuš ugostio predsednik Pe-čujsko-baranjske trgovinsko-privredne komore dr Tamaš Šikfei sa saradnicima Na sastanku je do-

govoreno uspostavljanje saradnje između dveju komora naročito u oblasti poljoprivrede i turizma Saradnja će obuhvatiti i ostale grane privrede i to zajedničkim radom na različitim projektima ali i nastupanjem na raznim sajmovima i manifestacijama

Predsednik Vučurević pozvao je delegaciju pečujske komore da poseti PKV i predstojeći Sajam turizma u Novom Sadu što je sa za-dovoljstvom prihvaćeno Tom prilikom Vučurević je dao intervju dr Predragu Mandiću iz Srpske redakcije Mađarskog radija u Pečuju

ndash Mađarska je dobar primer razvoja banjskog turizma ne samo u našem regionu već u celoj Evropi Vezuje nas kompatibilnost dveju privreda ndash voćarstvo vinarstvo i ratarstvo zatim metalska indu-strija turizam Kako je Mađarska već dosta dugo u EU iskustvo koje imaju županija Baranja i Pečuj biće vrlo značajno za naše pri-vrednike ndash istakao je Vučurević

U organizaciji PKV-a i Privredne komore županije Čongrad u Segedinu održan je Mađarsko-srpski poslovno-turistički forum Delegaciju PKV-a činili su predstavnici Turističke organizacije Voj-vodine turističkih organizacija lokalnih samouprava turističkih agencija smeštajnih kapaciteta vinara i salašara i JP za upravljanje putničkim pristaništem i marinom bdquoApatinrdquo Prisutne su pozdra-vili predsednik PK Čongrad Pal Nemeši zamenik gradonačelnika Segedina dr Laslo Šoljmoš i ambasador Republike Srbije u Mađar-skoj Rade Drobac

ndash U Mađarskoj se nedovoljno zna o Srbiji i njenim turističkim potencijalima i zbog toga je važno da se radi na međusobnom po-vezivanju turističkih agencija ndash rekao je Drobac

Miljušova je istakla da PKV i Trgovinsko-industrijska komora županije Čongrad imaju tradicionalno dugogodišnju dobru sarad-nju

ndash Ukupna privredna saradnja s Mađarskom poslednjih godina neprekidno raste s blažim oscilacijama Prošle godine robna raz-mena s Mađarskom povećana je za 61 odsto Od januara do juna ove godine premašeni su polugodišnji rezultati robne razmene za prošlu godinu pa očekujemo da će i 2017 biti tako

U Gornjoj Radgoni u Sloveniji održan je 55 Međunarodni poljo-privredno-prehrambeni sajam bdquoAgrardquo gde je predstavljen sistem zaštite i promocije poljoprivredno-prehrambenih proizvoda a sa-jam je pratila sekretarka Udruženja poljoprivrede PKV-a Jelena Drobnjak

Privredna komora Vojvodine bila je domaćin delegaciji Depar-tmana Val Doaz u Francuskoj koja je bila s predstavnicima Grada Novog Sada

ndash Regionalna saradnja jedna je od ključnih aktivnosti PKV-a jer se na taj način otvaraju nova tržišta i povezuju privredni subjekti ndash istakao je Vučurević

Francuzi su bili vrlo zadovoljni prijemom u PKV-u i najavili su da postoji prostor za saradnju kako s Gradom tako i sa PKV-om i Po-krajinom Potpredsednik Privredne komore Departmana Val Doaz Kristof Mašar predložio je da se ozvaniči saradnja između dveju komora što je predsednik Vučurević sa zadovoljstvom prihvatio U razgovoru je istaknuta i mogućnost dolaska potencijalnih fran-cuskih investitora u Srbiju odnosno u AP Vojvodinu

PKV najavljuje i Srpsko-mađarski poslovno-turistički forum u okviru bdquoDana Vojvodine u Budimpeštirdquo koji će biti održani u Amba-sadi Republike Srbije 15 septembra u organizaciji PKV-a Ambasade RS u Mađarskoj Mađarsko-srpskog poslovnog saveta i Turističke organizacije Vojvodine PKV će kao svoje počasne goste pozvati predstavnike Privredne komore županije Čongrad i Pečujsko-ba-ranjske trgovinsko-privredne komore

Dani Vojvodine u Pešti 15 septembraBogata međuregionalna aktivnost Privredne komore Vojvodine

24

historia magistra vitae est

7 SEPTEMBAR 2017

Put za Montevideo PeroM novinara bdquoilustrovanog vreMenardquo iz 1930 godine

U orahovoj ljUsci na

sredozemnom morU

VeličanstVena sVetska izložba u barseloni s paViljonima najraznoVrsnijih stiloVa počeV

od danske seoske kuće do modernističkog jugosloVenskog paViljona od drVeta zaoštraVala je

sliku o saVršenom dopunjaVanju kulture i prirode

Pre 87 leta fudbalska reprezentacija Kra-ljevine Jugoslavije na prvom Svetskom prvenstvu u fudbalu u Montevideu osvo-jila je četvrto mesto

prema zvaničnim podacima Fife Po-znato je da utakmica za treće mesto nije igrana pa je tek 1986 godine od-lučeno da su Amerikanci uzeli bron-zu jer su imali bolju gol-razliku od Jugoslovena

Bronza je naša Međutim no-vosadski advokat Kosta Hadži sin vođe puta naših igrača u Urugvaj dr Koste Hadžija tvrdi da smo bili treći i kao dokaz prilaže ono što Ameri-kanci nemaju ndash bronzanu medalju sa Svetskog prvenstva u Urugvaju 1930 godine

ndash U oba polufinala rezultat je bio neverovatan ndash 6 1 Mi smo izgubili od Urugvaja a SAD od Argentine Po-tom je u finalu pobedio domaćin i po-stao svetski prvak Zbog nedostatka novca utakmica za bronzanu medalju nije ni odigrana pa je po tadašnjim pravilima nama pripalo treće mesto jer smo u polufinalu izgubili od ka-snijeg pobednika prvenstva Zato je moj otac doneo bronzanu medalju jednu jedinu jer za igrače i trenere

257 SEPTEMBAR 2017

nisu ni napravljene Otac je doneo i bedž s natpisom bdquodelegatordquo a oboje je dobio kao vođa puta naše fudbalske ekspedicije ndash kaže Hadži

Neviđena lakrdija Sva tadaš-nja jugoslovenska štampa prenela je konačne rezultate iz Urugvaja i lepo se može videti tabela na kojoj smo treći a Amerikanci četvrti

Podsetimo se ukratko tih dana Na prvenstvu je bilo 12 reprezentacija podeljenih u četiri grupe Pobedili smo Brazil i Boliviju i na veliko izne-nađenje prošli u polufinale

Tamo je usledila katastrofa ali kako Na stadionu Sentanario pove-li smo sa 1 0 pogotkom Đorđa Vuja-dinovića a zatim glavni igrač posta-je brazilski sudija Almeida Priznaje Urugvajcima dva neregularna gola a onaj za 2 1 tolika je lakrdija da se na nju javnost podseti uoči svakog svet-skog prvenstva kao potpuno nevero-vatne fudbalske epizode poput one s pravim pravcatim ratom iz 1969 go-dine između Hondurasa i Salvadora koji je izbio zbog kvalifikacijske uta-kmice za svetsko prvenstvo

Dupli pas s policajcem Naime nakon lošeg napada domaćina lopta je izašla u gol-aut i doskakutala do nogu lokalnog policajca Za fudbalom je krenuo naš golman Jakšić koga su novinari u Montevideu zbog sjajnih odbrana u prvim susretima već pro-zvali El Gran Milovan Umesto da loptu preda Jakšiću policajac je na zaprepašćenje naših reprezentativaca i buran smeh odobravanja gledalaca dodaje svom igraču Anselmu Kaže-mo igraču jer bi ipak bilo preterano ga nazovemo policajčevim saigračem mada se u stvarnosti tako zbilo

Anselmo se verovatno jedini na te-renu nije zbunio već je poslao lop-tu u prazan gol Nikakva uveravanja naših igrača nisu pomogla sudija je pokazao na centar Almeida se nije na tome zaustavio ubrzo je poništio čist gol našim igračima i oni su shva-tili da je utakmica rešena mnogo pre nego što su istrčali na teren Uosta-lom posle se po Montevideu manje-više javno pričalo da je Almeida dobio 500 dolara da sudi u korist domaćina što mu je bilo dovoljno da kupi dobar automobil

Bojkot reprezentacije Bilo kako bilo ni Jugoslavija ni Srbija nikad nisu bile uspešnije na svet-skim fudbalskim prvenstvima posle ovog A poznato je da su na put preko Atlantskog okeana krenuli samo igra-či beogradskih klubova Jugoslavije BSK-a i BASK-a te trojica fudbalera iz francuskih klubova jer su fudbalski podsavezi Zagreba Splita Sarajeva i

Subotice bojkotovali reprezentaciju O pripremama za Svetsko prven-

stvo u Urugvaju i samom nastupu na-ših igrača snimljeni su serija i film a mi vam donosimo autentičnu novi-narsku reportažu s putovanja brodom od Francuske do Brazila Objavljena je u beogradskom časopisu Ilustrova-no vreme u broju od 4 jula 1930 go-dine ali nažalost ime autora teksta ni fotografija nije navedeno

Prisna i svoja Orahova ljuska u kojoj se naša fudbalska ekipa 20 juna iz Marselja otisnula na daleki prekoo-keanski put za Južnu Ameriku i nije bila tako mala ndash počinje tekst u Ilu-strovanom vremenu

ndash Ljuska se zvala bdquoFloridardquo rađena je 1926 godine u čuvenom francu-skom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne dužine od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo ljuska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad mor-skog dna Ugodna sa svojim spratnim kabinama divnim salonima i trpeza-rijama bdquoFloridardquo nam je ubrzo posta-la nekako prisna i gotovo svoja ndash pisao je novinar Ilustrovanog vremena

Mali izvlači velikog Na njoj smo našli naše večite prijatelje Fran-cuze

ndash Od prvih momenata prema mla-dim jugoslovenskim sportistima izaš-

bdquoFloridardquo je rađena 1926 u čuvenom fran-cuskom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne duži-ne od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo lju-ska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad morskog dna

li su sa svojom poznatom prostosr-dačnošću i otvorenim simpatijama Naš generalni konzul u Marselju Adžemović s Mirkovićem pozdravio nas je na brodu i kao stari moreplo-vac svojim pričama prosto raspalio želju da se otisnemo na veliku baru Otisnuli smo se oko pet sati posle podne iz marseljske luke ali nismo bili sami Pratila su nas dva brodića jedan spreda a drugi pozadi cimali su nas i naprezali dok našu bdquoFloridurdquo nisu izvukli iz čitave gužve brodova Uostalom to je sudbina svih velikih ndash da ih mali izvlače na čistinu

Zaplovili smo ubrzo po širokom staklastoplavom Sredozemnom moru i gledali kako se velika i hučna luka Marselja gubi u izmaglici

ndash Našu ekipu činili su igrači Jak-šić Ivković i Hrnjiček iz ekipe Soko Spasojević i Đokić iz Jugoslavije Mihajlović Stojanović Tomić in-ženjer Arsenijević B Marjanović Tirnanić Vujadinović i Najdanović iz BSK-a Sekulić iz pariskog klu-ba Franse Stefanović i Ivica Bek iz francuskog Seta kao i vođe puta dr Andrejević Kosta Hadži i inženjer Simonović Dopisnik Bora Jovano-vić našu četu uvećao je na brojnu snagu od 21

Prema Gibraltaru Razuzuri-li smo se i prvu noć na brodu pres-pavali kao zaklani posle trodnevnog drmusanja po vozovima

ndash Prvo jutro nas je dovelo u Barse-lonu Svi su impresionirani lepotom toplog španskog grada Veliki au-tobus za dva sata jurnjave pokazao nam je kao u kakvom filmu sve zna-menitosti ovog najlepšeg grada na Sredozemlju Veličanstvena Svetska izložba s paviljonima najraznovrsni-jih stilova počev od danske seoske kuće do modernističkog jugosloven-skog paviljona od drveta zaoštravala je sliku o savršenom dopunjavanju kulture i prirode

Ispraćeni igrom andaluske tem-peramente grupe otisnuli smo se u podne od ovog prvog pristaništa i uskoro je bdquoFloridardquo zaplovila pre-ma Gibraltaru ostavljajući živopisni španski grad da sagoreva u svojim vrelim podnevnim bojama

Kraj u sledećem broju

26 7 SEPTEMBAR 2017

INTERVJU

Dr Mirjana Radanović je docent na Departmanu za hemiju biohemiju i zašti-tu životne sredine Prirod-no-matematičkog fakulte-ta Univerziteta u Novom Sadu U naučnoistraživač-

kom radu bavi se sintezom fizičko-hemij-skom i strukturnom karakterizacijom kom-pleksa prelaznih metala s biološki aktivnim Šifovim bazama

Član je Srpskog hemijskog društva Srp-skog kristalografskog društva Evropske kristalografske asocijacije i Kluba mladih hemičara Srbije kao i marketinškog tima departmana i učestvovala je na gotovo svim manifestacijama promocije departmana i fakulteta Za uspeh u promociji PMF-a 2013 godine dobila je nagradu bdquoPMF ndash to sam jardquo

Grupa bdquoKristalografrdquo bavi se reng-denskom strukturnom analizom biološki aktivnih molekula koristeći kao osnovnu metodu difrakciju x-zraka na monokri-

stalu Šta je vaše konkretno polje istra-živanja

ndash Jedinjenja koja ispitujemo pripadaju različitim klasama te mogu imati i veo-ma raznoliku potencijalnu primenu Kao najinteresantnije grupe jedinjenja izdvo-jila bih komplekse metala kao potenci-jalne citostatike lekove protiv dijabete-snih komplikacija katalizatore u važnim organskim reakcijama PLED materija-le zatim steroide razne antioksidanse i sl Najjednostavnije rečeno mi pomo-ću difrakcije x-zraka na monokristalnom uzorku dobijamo njegov otisak prsta na osnovu kojeg generišemo informacije o prostornom rasporedu atoma u tom kri-stalu tj njegovu strukturu

Šta očekujete od istraživanjandash Kao što je to u nauci uvek slučaj nijedna

disciplina iako samostalna ne funkcioniše zasebno Zato je kristalografija neraskidivo povezana s hemijom fizikom mineralogi-jom mikrobiologijom medicinom itd Put jednog našeg istraživanja počinje od sinteze

željenog jedinjenja na čemu radi hemičar sintetičar Neretko se dešava da korišćeni sintetski put ne rezultuje nastajanjem oče-kivanog jedinjenja pa ukoliko se radi o kri-stalnom proizvodu upravo su kristalografi ti koji nesumnjivo rešavaju dilemu o tome šta je dobijeno Nakon sinteze sledi fizičko-hemijska karakterizacija dobijenog proizvo-da reakcije (elementalna spektroskopska elektrohemijska analiza i slično) te kao kru-na rendgenska strukturna analiza

To je kraj tog istraživanja odnosno ispitivanja

ndash Ne Okarakterisano jedinjenje putuje i dalje na razna biološka ispitivanja ispitiva-nja optičkih svojstava i sličnog Kako naša ispitivanja imaju fundamentalan karakter ono što mi očekujemo kao krajnji ishod ne mora da predstavlja i kraj mogućnosti pri-mene nekog jedinjenja Jer ako malo bolje pogledamo većina velikih otkrića je slučaj-na te razni širokoprimenjivani lekovi nisu sintetisani u svrhe u kojima su se pokazali kao najefikasniji

Cisplatina najčešće korišćen Citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks platine ima antitumorsko dejstvo

Većina velikih otkrića je slučajna

U sUsret Noći istražiVačadoc dr Mirjana Radanović sa PMF-a

277 SEPTEMBAR 2017

Koliko su vaša ispitivanja aktuelna i važna u svetu nauke odnosno kod nas

ndash Svako novo jedinjenje je važno jer ne-kad ne možemo ni naslutiti koliku moć kri-je Na primer cisplatina najčešće korišćen citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks pla-tine ima antitumorsko dejstvo Određivanje strukture ovog kompleksa pomoglo je u da-ljem dizajniranju novih citostatika koji će imati širi spektar delovanja i manju toksič-nost Ovi ciljevi nažalost još nisu potpuno ostvareni ali ako uzmemo u obzir složenost pomenutih istraživanja jasno je da u ovoj oblasti ima još mnogo nepoznanica čije ra-zumevanje iziskuje vreme

Koje su vaše naučne i poslovne am-bicije

ndash Pre par godina počeli smo da sarađu-jemo s kolegama s Instituta za fiziku u Ze-munu i Instituta bdquoDemokritosrdquo u Atini koji ispituju optičke osobine kompleksnih jedi-njenja koja mi sintetišemo i strukturno ka-rakterišemo Neka su se izdvojila kao veo-ma interesantna za primenu u oblasti PLED materijala Volela bih da proširimo i učvr-stimo ovu saradnju u okviru nekog među-narodnog projekta Uz to volim da verujem da će nas naši rezultati nadživeti i možda će neki od njih nekome u dalekoj budućnosti mnogo više koristiti nego nama sada Kao što umetnici žive kroz svoja dela možemo i mi svoje kristale posmatrati kao umetnič-ku tvorevinu

Kakva je situacija u Srbijindash Kod nas su fundamentalna istraživanja

u senci onoga što brzo dobija primenu Ži-vimo u takvim uslovima da mislimo da su nam potrebni instant rezultati da se od sva-kog otkrića očekuje da baš ono bude epo-halno Zato se važno i aktuelno često ne podudaraju

U kakvim uslovima radite ndash Trenutno na Prirodno-matematičkom

fakultetu u Novom Sadu već deset godina uspešno radi difraktometar Gemini S Ovaj uređaj može koristiti rendgensko zračenje dveju različitih talasnih dužina koje se ge-nerišu s dve rendgenske cevi (bakarnom i molibdenskom anodom) i detektor novije generacije Uzorci se montiraju na četvo-roosni goniometarski sistem koji obezbe-đuje orijentaciju uzoraka u širokom opsegu uglova Po potrebi moguće je snimanje na niskim temperaturama (do ndash180 degC) koje se postižu posebnim dodatkom koji mlaz tečnog azota usmerava na uzorak Snimanje na niskim temperaturama pogodno je zbog smanjenih oscilacija atoma u kristalnoj re-šetki što rezultuje tačnijim određivanjem strukture Svojim karakteristikama ovaj uređaj zadovoljava naše potrebe Dosad je grupa objavila preko 100 radova u visoko-citiranim naučnim časopisima Ipak ovo je jedini ovakav uređaj u Srbiji a zbog ograni-čenih materijalnih sredstava teško je obučiti nove ljude za rad na njemu

Kakvi su rezultati rada na tom ure-đaju

ndash Zadovoljni smo rezultatima koje smo

dosad postigli ali se nadam da će u skoroj budućnosti difraktometar Gemini S dobiti više pažnje što nesumnjivo zaslužuje pa ćemo moći da povećamo broj ljudi osposo-bljenih za rad u ovoj oblasti Takođe nije re-šeno pitanje održavanja uređaja kako zbog visoke cene servisa tako i zbog vrlo kompli-kovanih procedura oko tendera za nabavku rezervnih delova Ipak zasad smo sopstve-nim snagama uspevali da uređaj održimo u operativnom stanju

Kakva je situacija na vašem fakul-tetu u poređenju s onima u regionu pa i u Evropi

ndash Ne bi bilo pošteno upoređivati uslove kod nas i u zemljama koje daleko više sred-stava izdvajaju za nauku Imamo laboratori-je koje su opremljene vrhunskim uređajima ali postoje i one koje jedva funkcionišu time što imaju tako da gledajući prosek nismo u zavidnoj poziciji Ipak naši istraživači do-kazuju svoju izuzetnost time što i pored lošeg generalnog stanja u zemlji svojim re-zultatima često mogu da pariraju vodećim evropskim naučnim centrima

Da li mladi naučnici u inostranstvo odlaze zbog lošijih uslova za istraživa-nja

ndash Najčešće je tako Mada svi su postali nestrpljivi kada je uspeh u pitanju a nauka zahteva dosta odricanja i strpljenja Pored toga školujemo previše ljudi za nepostoje-ća radna mesta Na univerzitetu je da obu-či kadar ali neko drugi treba da ih zaposli Univerzitet sjajno odradi svoj deo a jedan od dokaza za to upravo je uspeh ljudi koji odu u inostranstvo Kad oni čiji je zadatak briga o radnim mestima odrade svoj deo po-sla mladi naučnici će ostati u zemlji Ipak moramo racionalno sagledati situaciju u ko-joj živimo pa u skladu s tim postaviti svoja očekivanja

Da li su uslovi najvažniji ili ono što naučnik zna kakva mu je intuicija koli-ko je uporan

ndash Uslovi su važni ali je ljudski faktor krucijalan Jer i kada nema uslova neko ih stvori Taj neko mora biti stručan i istrajan u svojoj nameri pa će i uspeh stići Pored toga u istraživanju se ne smemo slepo drža-ti jednog pravca već uvek treba sagledavati nove mogućnosti koje nas često iznenade

Svedoci smo velikog odliva mozgova šta učiniti da se to zaustavi i čak preu-smeri u pravcu Srbije

ndash Jedno je sprečiti odlazak mladih struč-njaka a sasvim drugo je nadati se prilivu ukoliko pod prilivom smatrate povratak onih koji su već otišli Za ovo drugo nisam sigurna da je uopšte moguće u neko dogled-no vreme Prvo moramo dati mladima šan-su da ostanu u svojoj zemlji i u njoj da se ostvare jer ovako dajemo inostranstvu ve-oma kvalitetne poklone

Kako to učinitindash Trebalo bi uspostaviti bolju povezanost

između istraživača na univerzitetima i onih u istraživačkim centrima jer se za mnogo analiza uzorci šalju u inostranstvo iako postoje uslovi u Srbiji za tako nešto Zbog

toga i ljudi teže odlasku Naravno svi te-žimo međunarodnim projektima i vezama sa svetskim univerzitetima i istraživačkim centrima To doprinosi da naš fakultet bude prepoznat u svetu ali te veze treba koristiti za obuku mladih koji će se vratiti u Srbiju a neće ostati tamo

Imate li konkretnih ideja kako spre-čiti prevelik odlazak u inostranstvo jer je jasno da neće svi ostati u zemlji

ndash Pod uslovom da se akredituju progra-mi koji imaju realne šanse da iznedre struč-njake koji se mogu zaposliti smanjio bi se broj onih koji odlaze iz Srbije U situaciji u kojoj je naša država sada fundamentalna ispitivanja na moju veliku žalost nisu pre-poznata kao biznis u koji vredi ulagati Zbog toga i ne očekujem veći broj novih radnih mesta za istraživače u oblastima koje ona obuhvataju O ostalim oblastima ne mogu da sudim jer nemam dovoljno informacija a mi prirodnjaci volimo da imamo čvrstu potporu za svaku tvrdnju

Na koji način deci i mladima može-mo približiti nauku

ndash Kažu da su deca nestašna nemirna svašta im pada na pamet I moja su takva samo što mislim da to nije nestašluk već radoznalost i istraživački duh koji moramo negovati A grešimo kada se trudimo da to iskorenimo Kada naučimo da im u detinj-stvu nauku približimo kao nešto opipljivo i zamislivo te postepeno objašnjavamo ap-straktne i njima daleke stvari lakše će biti i u školi Sve formule i jednačine neće ne-minovno nositi sa sobom i pitanje ndash zašto ovo moram da učim Umesto toga pred-stavljaće pojašnjenje već poznatog ogleda već viđenog ili opisanog fenomena Kada ta deca odrastu biće im prirodno da odaberu bavljenje naukom

Kakvi su vaši planovi u narednih de-set godina

ndash Vidim se na istom ovom mestu gde sam i sada samo s višim zvanjem i bogatijim isku-stvom i bibliografijom Pošto volim da se bavim istraživačkim radom ali i nastavom ova institucija je pravi izbor za mene

Novosadska Noć istraživača

Osma Noć istraživača u Srbiji biće održana u petak 29 septembra od 16 sati do jedan posle ponoći u tržnom centru BIG i kafiću Starit centra i biće posebno HOT Tema je HOT nauka ndash bilo da je u pita-nju nauka visokih temperatura ili goruće naučne teme Posebna pa-žnja posvećena je našim istraži-vačima koji se bave svetski aktu-elnim istraživanjima i pokušavaju da reše neke od gorućih problema s kojima se čovečanstvo sre-će Predstavnike ovih devet HOT istraživačkih grupa možete uživo upoznati u Noći istraživača ali i primetiti na bilbordima u gradu

28 7 SEPTEMBAR 2017

SPORT

Spuštena je zavesa na 29 Let-njoj univerzijadi održanoj u kineskom Tajpeju Srpski sportisti ostvarili su sjajne rezultate ndash zlatne medalje osvojili su Tijana Bogdano-vić u tekvondu pojedinačno

i ekipno atletičarka Amela Terzić i vater-polisti Od ukupno 28 zemalja učesnica Sr-bija je zauzela odlično deseto mesto Inače na počasno postolje popeli su se sportisti 66 država

Siniša Jasnić je predsednik Univerzitet-skog saveza Srbije naš Novosađanin koji je po povratku kući hvalio naše sportiste

ndash Postaje već poslovično pravilo da naši studenti na univerzijadi izuzetno uspeš-no predstavljaju svoju zemlju Niz od četiri zlatna odličja ovo potvrđuje Tekvondo po-staje sport po kojem nas već prepoznaju u svetu Tijana Bogdanović srebrna s Olim-pijskih igara u Riju sada se pozlatila a eki-pno naše dame bile su takođe najbolje ndash zlat-na medalja i srpska himna pravi su ponos ndash ističe Jasnić

Veoma lepo nam je bilo i kada se Amela

Terzić pozlatila u kraljici sportova na 1500 metara

ndash Ovu trku pratio sam u društvu legen-darnog Karla Luisa i možete zamisliti kako smo se svi osećali a pogotovo Amela i njen trener Rifat Zilkić kada im je Luis čestitao Zaslužili su tu počast i Amela i njen du-

gogodišnji trener iz Novog Pazara Uko-liko sam u nekog verovao da će se pozla-titi i pre početka univerzitetskih igara to su bili vaterpolisti Predvodio ih je ovoga puta Dejan Savić i ubedljivo su trijumfovali upotpunivši tako svoju nisku zlatnih odlič-ja u ovoj deceniji i univerzitetskom posle svetske evropske i olimpijske Vaterpolo je dika srpskog sporta i države cele ndash ka-zao je Jasnić

Naš zlatni vaterpolo tim u kineskom Taj-peju igrao je u sastavu Rističević i Doboža-nov na golu Vico Lazić Jakšić Ranđelović Drašović braća Rašović Subotić Radojević Stojanović i Vasić U finalu pali su Rusi za koje je nastupilo čak šest igrača s nedavno završenog svetskog šampionata u Budim-pešti

Srbija je poslednji put bila zlatna na Uni-verzijadi 2011 godine u Kini a da podse-tim selekcija koja je nastupila u Fukoki u Japanu 1995 godine ostavila je dubok trag u bazenima širom sveta Svi su docnije igrali u A-reprezentaciji i osvajači su me-dalja kako na olimpijadi tako i na mondi-jalima

Šta više reći nego da su i studenti na-stavili zlatni niz pobeda ostalih naših re-prezentativnih selekcija Jedno je sigurno ndash srpski sport sjajno korača ka narednoj olimpijadi koja je na programu 2020 go-dine u Tokiju

Zlatni niZ naših SportiSta na 29 letnjoj univerZijadi

Karl luiS čeStitao ameli terZić

Predsednik Univerzitetskog saveza Srbije dr Siniša Jasnić ponosno se hvali s četiri prva mesta koja su osvojili Tijana Bogdanović

tekvondo pojedinačno i ekipno Amela Terzić i vaterpolistiAutor jovan tanurdžić

Siniša Jasnić

297 SEPTEMBAR 2017

Nakon što su pre mesec dana osvojili 20 Memorijalni turnir Vladimir Franciš-ković u tenisu glavom na pesku Nikola Mitro i Bog-dan Marojević pobedili su i na Devetom prvenstvu

Novog Sada u tenisu glavom na tvrdoj pod-lozi Na Štrandu su se okupile 33 ekipe u pet konkurencija od petlića do veterana

U seniorskoj su Dragan Bankovački i Vu-kašin Kešelj poraženi u finalu sa 2 0 a treće mesto osvojili su Slobodan Simić i Nebojša Budakov Među juniorima pobedili su Ilija Ljubojević i Nebojša Stojšić i takođe sa 2 0 bili bolji od Ivana Blagojevića i Koste Mar-kovića dok su bronzanu medalju uzeli Alek-sandar Kecman i Vukašin Cvejić

U konkurenciji pionira rođenih izme-đu 2002 i 2004 godine slavili su Vukašin Adamović i Miloš Sekulović srebrne meda-lje dobili su Aleksandar Kecman i Vukašin Cvejić a bronzane David Pantić i Aleksa Batos

Najmlađe finale među petlićima mlađim od dvanaest godina uzeli su Nikola Ninkov i Nikola Tarlać pošto su pobedili Dimitrija Kondića i Stefana Lukića dok su treći bili Dušan Jovanović i Maksim Pantić

Turniri u tenisu glavom ne mogu da se zamisle bez novosadskih veterana koji su bili i među osnivačima ovog sporta u na-šem gradu Prvo mesto osvojili su Vladislav Čolić i Vukašin Kešelj nakon što su u finalu bili bolji od Nikole Radojkovića i Miroslava Mirkovića dok su bronzani bili Aleksandar i Vladimir Verlić

Turnir su vodile sudije Dragan Brzak Pe-tar Jovanović i Miodrag Radaković zapisni-čar je bio Petar Bodulić a delegat takmičenja Miograd Radaković Bez obzira na to što su u vreme takmičenja na TV ekranima bili prenosi brojnih sportskih takmičenja pa i nastupi na-ših reprezentacija na evropskim prvenstvima u odbojci i košarci tribine na Štrandu pored Mosta slobode uvek su bile dobro popunjene Organizator turnira Sportsko udruženje tenis glavom namerava da i na zimu organizuje tur-nir u ovom sportu u zatvorenom u čemu oče-kuju pomoć Grada i Gradske uprave za sport i omladinu pošto ovo takmičenje nosi naziv Prvenstvo Novog Sada

Organizatori posebno zahvaljuju JKP bdquoGradsko zelenilordquo koje im je ustupilo te-rene na Štrandu zatim glavnom sponzoru bdquoPositiverdquo kompaniji bdquoVIP Mobile bdquoAdidas Srbijirdquo koja je obezbedila dresove i šortse-ve za takmičare bdquoTrpezi-cateringrdquo i konobi bdquoOrcusrdquo

Mitro i Marojević apsolutni šampioni

Prvenstvo novog sada u tenisu glavom na tvrdoj PodloziAutor Miloš Dukić

30 7 SEPTEMBAR 2017

3124 AVGUST 2017

ISSN 2406-2022

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

7 SEPTEMBAR 2017 17

18 7 SEPTEMBAR 2017

197 SEPTEMBAR 2017

Proteklih dana na Trgu slobode snimane su ma-sovne scene budućeg ru-skog serijala bdquoAmbasa-dardquo Kako smo saznali na snimanju radi se o seriji koja će ličiti na svetski

špijunski bestseler bdquoBornov identitetrdquo Roberta Ladlama po kom je snimljena istoimena filmska trilogija u režiji Daga Limana

Na snimanju je učestvovalo oko 300 statista koji su bili na proslavi 16 godine Dana državnosti izmišljene ruske zemlje Kaledonije Na trgu su bile postavljene tezge masa ljudi je šetala a među nji-ma su bili i animatori pajaci folklorna grupa jedan poni i dva policijska konja Pored scena sa statistima koje su bile potpuno vesele i razdragane u sveča-nom ambijentu drugog dana snimani su i akcioni kadrovi s jednim od ruskih glumaca

Za slučajne prolaznike naročito za tu-riste bilo je pravo iznenađenje i atrak-cija da posmatraju kako na trgu ispred tržnog centra bdquoApolordquo u improvizova-nom kafiću hapse mladića koji je dotad u opuštenoj situaciji sedeo s devojkom pio piće i razgovarao Osim na ovoj lo-kaciji prethodnih dana u Novom Sadu su snimljeni kadrovi i u Dunavskoj ulici a pre toga filmadžije su radile i u centru Sremskih Karlovaca Ekipa serijala seli se u Pančevo gde nastavlja rad

Sredinom avgusta serija bdquoAmbasadardquo snimana je na Dorćolu u Višnjićevoj i Si-minoj ulici kao i u dvorištu zgrade u Ni-kole Spasića Pre dolaska u našu zemlju ruska filmska ekipa snimala je nekoliko meseci u Rusiji i kako smo saznali tamo je snimljeno 75 odsto materijala i to u enterijeru a kod nas se radi isključivo eksterijer

Serija se radi u rusko-srpskoj kopro-dukciji a kod nas je snimanje organi-zovala producentska kuća bdquoArchangel Studiordquo iz Beograda osnivača Miloša Bi-kovića i Miodraga Radonjića s ciljem da se promovišu kulturne veze između Ru-sije i Srbije kroz kinematografska i televi-zijska ostvarenja U Srbiji su na projektu angažovani glumci uglavnom iz Rusije Vitalij Kiscenko Viktorija Tolstogano-va Anton Kuznjecov Ekatarina Volkova i Aleksandar Versinin ali su zastupljeni i domaći glumci Nebojša Milovanović Nenad Maričić i Vaja Dujović

Ruski triler u Novom Sadu

Novosadski reporter na snimanju serije bdquoAmbasadardquo

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

Policija tokom septembra tradi-cionalno pojačava kontrolu sa-obraćaja u blizini svih škola u Srbiji kako bi sve vozače upo-zorila na početak nove škol-ske godine i mališane koji prvi put polaze u školu Podsetimo

odmah vozače da je i prema starom Zakonu o bezbednosti u saobraćaju u zonama škola naj-veća dozvoljena brzina bila 30 kilometara na sat Pored toga nov zakon predviđa da pešački prelazi pored škola budu zaštićeni ogradama i obeleženi dodatnom signalizacijom

Dvostruka pomoć S početkom nove školske godine i novosadski saobraćajni po-licajci zajedno s kolegama opšte nadležnosti otpočeli su akciju pojačane kontrole i reguli-sanja saobraćaja na putevima i ulicama u zo-nama sa školama

ndash Saobraćajci će u vreme kada deca dolaze i vraćaju se iz škole biti na raskrsnicama u bli-

zini osnovnih škola Najugroženiji su najmla-đi sugrađani pogotovo oni koji polaze u prvi razred i njima treba posvetiti najviše pažnje Prvenstveno to važi za bezbedan prelaz pre-ko kolovoza ali policajci im govore i kako da najbrže i najbezbednije dođu do odredišta Naša akcija trajaće tokom celog septembra ali ako bude potrebeno možemo je i produžiti Ne treba posebno isticati da će svi vozači koji prekorače brzinu ili načine drugi prekršaj biti pod udarom represivnih mera ndash ističe zamenik

komandira Saobraćajne policijske ispostave bdquoZapadrdquo PU Novi Sad Milan Dražić

Pored toga što pružaju pomoć na trotoari-ma i raskrsnicama policajci ovih dana pose-ćuju učenike u školama i drže im predavanja o bezbednosti u saobraćaju Da bi deca bila još zaštićenija u blizini novosadskih škola policija je u avgustu ispitala kakvo je stanje horizon-talne i vertikalne signalizacije dok se Grad Novi Sad pobrinuo da zebre budu osvežene novom bojom

Opasnosti vrebaju Bezbednost je jed-na od obaveznih tema u novosadskoj Srednjoj medicinskoj školi bdquoSveti Arhangelrdquo a u sep-tembru je u prvom planu saobraćaj

ndash Prvi časovi odeljenskog starešine u svim našim odeljenjima posvećeni su objašnjenjima i uputstvima koja dajemo našim učenicima u vezi s njihovom bezbednošću u saobraćaju Nalazimo se na Trgu Marije Trandafil u sta-rom delu grada gde su uglavnom jednosmer-

20

Autor Miloš Dukić

Prvi časovi odeljenskog starešine u svim našim odeljenjima posvećeni su objašnjenjima i uputstvima koja dajemo učenicima u vezi s njihovom bezbednošću u saobraćajuIris Petrović

7 SEPTEMBAR 2017

Pored toga što pružaju pomoć na trotoarima i raskrsnicama policajci ovih dana učenicima u školama drže predavanja o bezbednosti u saobraćaju

Septembar ndash mesec bezbednosti učenika u saobraćaju

Veliko iStražiVanje noVoSaDSkog rePortera kakva je bezbednost u novosadskim školama

21

ne ulice ali bez obzira na to učenici treba da budu oprezni Svi znamo koliko su deca ži-vahna u tim godinama a relativno slabiji sa-obraćaj nego u drugim delovima grada može da ih zavara i opusti Pored toga decu upo-zoravamo da je pored nas parkiralište i da s njega uvek može iznenada izaći vozilo Uz ta detaljna upustva na čosovima svaki nastav-nik na kraju školskog dana po završetku časa upozori učenike da pažljivo izađu iz škole i isto tako prelaze ulice do kuće ndash ističe direktorka Iris Petrović

Pored nastavnika roditelji takođe mora-ju brinuti o bezbednosti dece svakako naju-groženijih učesnika u saobraćaju Od kuće do škole i u povratku novosadski mališani često prolaze više ulica i semafora od onih na peri-feriji grada pa sve do najopterećenijih kao što je raskrsnica kod Futoške pijace

Levo pa desno Pravila ponašanja u sao-braćaju znaju se već decenijama ali nikad nije loše ponovo ih čuti pogotovo što ima i novih koja su donele moderne tehnologije Koliko je to važno dovoljno govori podatak da su naši mališani dva i po puta ugroženiji u saobraćaju od vršnjaka u Švedskoj a dvaput su ugroženi-ji od proseka zemalja Evropske unije Takve rezultate dala je opširna analiza a kao bitan parametar uzet je podatak o broju stradale i povređene dece u saobraćaju na milion sta-novnika

Pritom treba imati na umu da sva objaš-njenja i upozorenja odraslih malo vrede ako deca vide da se odrasli ponašaju drugačije od onog kako pričaju A uz ona o zelenom svetlu na semaforu i obeleženom pešačkom prela-zu deci treba posebno reći da uvek prvo po-gledaju levo pa zatim desno i da ulicu pređu samo ako su vozila daleko Ako nisu treba da sačekaju da sva vozila prođu i nikada ne smeju pretrčavati na drugu stranu Posebno imajte na umu da deca mlađa od 12 godina nedovolj-no dobro procenjuju udaljenost automobila i vreme koje im je potrebno da pređu ulicu a uz to su im pažnja i periferni vid slabiji nego kod odraslih

Bez slušalica i mobilnih Kada pored kolovoza nema trotoara hoda se levom stra-nom ulice dok je na trotoaru sasvim suprotno ndash ide se desnom stranom Posebno treba po-navljati mališanima da ne stavljaju slušalice u uši dok su na ulici i da ne koriste se mobilni dok prelaze na drugu stranu kolovoza

I za male bicikliste vrede mnoga upozore-nja

ndash Kaciga u vožnji je obavezna duga kosa se vezuje da ne pada u oči nema utrkivanja s dru-gim biciklistima obuća ne sme biti previše ko-motna da ne bi spala dok se okreću pedale ne vozi se ni sa širokim nogavicama niti noću i po magli treba izbegavati ulice s gustim sao-braćajem a po nepoznatim ulicama se ne juri već vozi pažljivije

Barijere uz elektronsku identifi-kaciju Uz saobraćaj Grad Novi Sad brine i o ukupnoj bezbednosti učenika Povodom početka školske godine i prezentacije projek-

ta postavljanja tehničkih barijera za ulazak u školska dvorišta uz elektronsku identifikaciju član Gradskog veća zadužen za obrazovanje mr Vladimir Jelić posetio je Osnovnu školu bdquoŽarko Zrenjaninrdquo To je prva novosadska ško-la s takvom barijerom

ndash Nastavlja se trend povećanja broja učeni-ka prvog razreda u Novom Sadu a ove godine ih je 300 više nego lane Sve osnovne i sred-nje škole spremne su za rad i danas su kre-nule s redovnom nastavom Bezbednost dece biće prioritet i ove školske godine Statistike su pokazale da se slučajevi vršnjačkog nasi-lja najčešće dešavaju u školskom dvorištu a učesnici nisu učenici škole Uvođenjem teh-ničke barijere želimo da sprečimo ulazak u dvorište onima kojima tu nije mesto U škol-sko dvorište moći će da uđu samo učenici koji imaju identifikacionu karticu i na ovaj način

očekujemo da će se smanjiti stopa vršnjačkog nasilja Ukoliko ovaj pilot-projekat pokaže do-bre rezultate biće primenjen i na druge škole ndash rekao je Jelić

Kako je rekao na insistiranje gradonačel-nika školska dvorišta biće otvorena posle na-stave za sve građane koji su se i dosad bavili sportom

Kokos kocke sa borovnicama Američka pita sa ribizlama Penasti kolač sa grožđem

Broj 7 Godina VII 50 dinara CG 075 EUR BiH 150 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

POSLASTICE SA VOĆEM

9 772217 55201 6

Knedle sa šljivama

Slana i slatkaZimnica

Projekat Stanje bezbednosti učenika u novosadskim školama

sufinansiran iz budžeta Republike Srbije ndash Ministarstva kulture

i informisanja uz obaveznu napomenu Stavovi izneti u tekstu

nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

7 SEPTEMBAR 2017

22 7 SEPTEMBAR 2017

Драги суграђани

Молимо вас да на време плаћате рачуне за грејање и тако обезбедите топлину својих домова током зимских дана

Само заједничким одговорним понашањем можемо унапредити квалитет становања a нашем Новом Саду осигурати место у друштву уређених европских градова

Захваљујемо се свим Новосађанима који су препознали значај несметаног функционисања комуналног система и редовним измирењем својих обавеза омогућили нашем граду да се развија и иде путем свеопштег напретка

Ваша Новосадска топлана

nsreporterrs

237 SEPTEMBAR 2017

U Galeriji Matice srpske otvorena je izložba bdquoPeđa Đaković ndash 30 godina

stvaralaštvardquo i trajaće do 24 septembra Posebno mesto u opusu ovog umetnika zauzimaju slike i crteži posvećeni stra-dalničkim podvizima srpske vojske u Pr-vom svetskom ratu golgoti srpskih isto-

rijskih zbivanja herojskom i nadljudskom ali i žrtvi kao civilizacijskom uzusu Đa-ković je izlagao Češkoj SAD Nemačkoj Holandiji Španiji Engleskoj Dobitnik je više nagrada bdquoTerezinrdquo glavna nagrada (1986) Prva nagrada Akademije likov-nih umetnosti u Pragu (1988) Specijalna

nagrada za slikarstvo praške Akademi-je umetnosti bdquoMasarikrdquo (1995) nagra-da bdquoSalvador Dalirdquo za slikarstvo (1996) Nagrada za slikarstvo Evropskog kruga Franca Kafke (1997) Njegova dela nalaze se u značajnim umetničkim kolekcijama širom sveta

Izložba Peđe Đakovića u Galeriji Matice srpske

Privredna komora Vojvodine poslednje dve nedelje imala je mnogobrojne aktivnosti naročito u obla-sti međuregionalne saradnje Tako je predsednika PKV-a Boška Vučurevića i zamenika generalnog sekretara Bojanu Miljuš ugostio predsednik Pe-čujsko-baranjske trgovinsko-privredne komore dr Tamaš Šikfei sa saradnicima Na sastanku je do-

govoreno uspostavljanje saradnje između dveju komora naročito u oblasti poljoprivrede i turizma Saradnja će obuhvatiti i ostale grane privrede i to zajedničkim radom na različitim projektima ali i nastupanjem na raznim sajmovima i manifestacijama

Predsednik Vučurević pozvao je delegaciju pečujske komore da poseti PKV i predstojeći Sajam turizma u Novom Sadu što je sa za-dovoljstvom prihvaćeno Tom prilikom Vučurević je dao intervju dr Predragu Mandiću iz Srpske redakcije Mađarskog radija u Pečuju

ndash Mađarska je dobar primer razvoja banjskog turizma ne samo u našem regionu već u celoj Evropi Vezuje nas kompatibilnost dveju privreda ndash voćarstvo vinarstvo i ratarstvo zatim metalska indu-strija turizam Kako je Mađarska već dosta dugo u EU iskustvo koje imaju županija Baranja i Pečuj biće vrlo značajno za naše pri-vrednike ndash istakao je Vučurević

U organizaciji PKV-a i Privredne komore županije Čongrad u Segedinu održan je Mađarsko-srpski poslovno-turistički forum Delegaciju PKV-a činili su predstavnici Turističke organizacije Voj-vodine turističkih organizacija lokalnih samouprava turističkih agencija smeštajnih kapaciteta vinara i salašara i JP za upravljanje putničkim pristaništem i marinom bdquoApatinrdquo Prisutne su pozdra-vili predsednik PK Čongrad Pal Nemeši zamenik gradonačelnika Segedina dr Laslo Šoljmoš i ambasador Republike Srbije u Mađar-skoj Rade Drobac

ndash U Mađarskoj se nedovoljno zna o Srbiji i njenim turističkim potencijalima i zbog toga je važno da se radi na međusobnom po-vezivanju turističkih agencija ndash rekao je Drobac

Miljušova je istakla da PKV i Trgovinsko-industrijska komora županije Čongrad imaju tradicionalno dugogodišnju dobru sarad-nju

ndash Ukupna privredna saradnja s Mađarskom poslednjih godina neprekidno raste s blažim oscilacijama Prošle godine robna raz-mena s Mađarskom povećana je za 61 odsto Od januara do juna ove godine premašeni su polugodišnji rezultati robne razmene za prošlu godinu pa očekujemo da će i 2017 biti tako

U Gornjoj Radgoni u Sloveniji održan je 55 Međunarodni poljo-privredno-prehrambeni sajam bdquoAgrardquo gde je predstavljen sistem zaštite i promocije poljoprivredno-prehrambenih proizvoda a sa-jam je pratila sekretarka Udruženja poljoprivrede PKV-a Jelena Drobnjak

Privredna komora Vojvodine bila je domaćin delegaciji Depar-tmana Val Doaz u Francuskoj koja je bila s predstavnicima Grada Novog Sada

ndash Regionalna saradnja jedna je od ključnih aktivnosti PKV-a jer se na taj način otvaraju nova tržišta i povezuju privredni subjekti ndash istakao je Vučurević

Francuzi su bili vrlo zadovoljni prijemom u PKV-u i najavili su da postoji prostor za saradnju kako s Gradom tako i sa PKV-om i Po-krajinom Potpredsednik Privredne komore Departmana Val Doaz Kristof Mašar predložio je da se ozvaniči saradnja između dveju komora što je predsednik Vučurević sa zadovoljstvom prihvatio U razgovoru je istaknuta i mogućnost dolaska potencijalnih fran-cuskih investitora u Srbiju odnosno u AP Vojvodinu

PKV najavljuje i Srpsko-mađarski poslovno-turistički forum u okviru bdquoDana Vojvodine u Budimpeštirdquo koji će biti održani u Amba-sadi Republike Srbije 15 septembra u organizaciji PKV-a Ambasade RS u Mađarskoj Mađarsko-srpskog poslovnog saveta i Turističke organizacije Vojvodine PKV će kao svoje počasne goste pozvati predstavnike Privredne komore županije Čongrad i Pečujsko-ba-ranjske trgovinsko-privredne komore

Dani Vojvodine u Pešti 15 septembraBogata međuregionalna aktivnost Privredne komore Vojvodine

24

historia magistra vitae est

7 SEPTEMBAR 2017

Put za Montevideo PeroM novinara bdquoilustrovanog vreMenardquo iz 1930 godine

U orahovoj ljUsci na

sredozemnom morU

VeličanstVena sVetska izložba u barseloni s paViljonima najraznoVrsnijih stiloVa počeV

od danske seoske kuće do modernističkog jugosloVenskog paViljona od drVeta zaoštraVala je

sliku o saVršenom dopunjaVanju kulture i prirode

Pre 87 leta fudbalska reprezentacija Kra-ljevine Jugoslavije na prvom Svetskom prvenstvu u fudbalu u Montevideu osvo-jila je četvrto mesto

prema zvaničnim podacima Fife Po-znato je da utakmica za treće mesto nije igrana pa je tek 1986 godine od-lučeno da su Amerikanci uzeli bron-zu jer su imali bolju gol-razliku od Jugoslovena

Bronza je naša Međutim no-vosadski advokat Kosta Hadži sin vođe puta naših igrača u Urugvaj dr Koste Hadžija tvrdi da smo bili treći i kao dokaz prilaže ono što Ameri-kanci nemaju ndash bronzanu medalju sa Svetskog prvenstva u Urugvaju 1930 godine

ndash U oba polufinala rezultat je bio neverovatan ndash 6 1 Mi smo izgubili od Urugvaja a SAD od Argentine Po-tom je u finalu pobedio domaćin i po-stao svetski prvak Zbog nedostatka novca utakmica za bronzanu medalju nije ni odigrana pa je po tadašnjim pravilima nama pripalo treće mesto jer smo u polufinalu izgubili od ka-snijeg pobednika prvenstva Zato je moj otac doneo bronzanu medalju jednu jedinu jer za igrače i trenere

257 SEPTEMBAR 2017

nisu ni napravljene Otac je doneo i bedž s natpisom bdquodelegatordquo a oboje je dobio kao vođa puta naše fudbalske ekspedicije ndash kaže Hadži

Neviđena lakrdija Sva tadaš-nja jugoslovenska štampa prenela je konačne rezultate iz Urugvaja i lepo se može videti tabela na kojoj smo treći a Amerikanci četvrti

Podsetimo se ukratko tih dana Na prvenstvu je bilo 12 reprezentacija podeljenih u četiri grupe Pobedili smo Brazil i Boliviju i na veliko izne-nađenje prošli u polufinale

Tamo je usledila katastrofa ali kako Na stadionu Sentanario pove-li smo sa 1 0 pogotkom Đorđa Vuja-dinovića a zatim glavni igrač posta-je brazilski sudija Almeida Priznaje Urugvajcima dva neregularna gola a onaj za 2 1 tolika je lakrdija da se na nju javnost podseti uoči svakog svet-skog prvenstva kao potpuno nevero-vatne fudbalske epizode poput one s pravim pravcatim ratom iz 1969 go-dine između Hondurasa i Salvadora koji je izbio zbog kvalifikacijske uta-kmice za svetsko prvenstvo

Dupli pas s policajcem Naime nakon lošeg napada domaćina lopta je izašla u gol-aut i doskakutala do nogu lokalnog policajca Za fudbalom je krenuo naš golman Jakšić koga su novinari u Montevideu zbog sjajnih odbrana u prvim susretima već pro-zvali El Gran Milovan Umesto da loptu preda Jakšiću policajac je na zaprepašćenje naših reprezentativaca i buran smeh odobravanja gledalaca dodaje svom igraču Anselmu Kaže-mo igraču jer bi ipak bilo preterano ga nazovemo policajčevim saigračem mada se u stvarnosti tako zbilo

Anselmo se verovatno jedini na te-renu nije zbunio već je poslao lop-tu u prazan gol Nikakva uveravanja naših igrača nisu pomogla sudija je pokazao na centar Almeida se nije na tome zaustavio ubrzo je poništio čist gol našim igračima i oni su shva-tili da je utakmica rešena mnogo pre nego što su istrčali na teren Uosta-lom posle se po Montevideu manje-više javno pričalo da je Almeida dobio 500 dolara da sudi u korist domaćina što mu je bilo dovoljno da kupi dobar automobil

Bojkot reprezentacije Bilo kako bilo ni Jugoslavija ni Srbija nikad nisu bile uspešnije na svet-skim fudbalskim prvenstvima posle ovog A poznato je da su na put preko Atlantskog okeana krenuli samo igra-či beogradskih klubova Jugoslavije BSK-a i BASK-a te trojica fudbalera iz francuskih klubova jer su fudbalski podsavezi Zagreba Splita Sarajeva i

Subotice bojkotovali reprezentaciju O pripremama za Svetsko prven-

stvo u Urugvaju i samom nastupu na-ših igrača snimljeni su serija i film a mi vam donosimo autentičnu novi-narsku reportažu s putovanja brodom od Francuske do Brazila Objavljena je u beogradskom časopisu Ilustrova-no vreme u broju od 4 jula 1930 go-dine ali nažalost ime autora teksta ni fotografija nije navedeno

Prisna i svoja Orahova ljuska u kojoj se naša fudbalska ekipa 20 juna iz Marselja otisnula na daleki prekoo-keanski put za Južnu Ameriku i nije bila tako mala ndash počinje tekst u Ilu-strovanom vremenu

ndash Ljuska se zvala bdquoFloridardquo rađena je 1926 godine u čuvenom francu-skom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne dužine od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo ljuska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad mor-skog dna Ugodna sa svojim spratnim kabinama divnim salonima i trpeza-rijama bdquoFloridardquo nam je ubrzo posta-la nekako prisna i gotovo svoja ndash pisao je novinar Ilustrovanog vremena

Mali izvlači velikog Na njoj smo našli naše večite prijatelje Fran-cuze

ndash Od prvih momenata prema mla-dim jugoslovenskim sportistima izaš-

bdquoFloridardquo je rađena 1926 u čuvenom fran-cuskom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne duži-ne od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo lju-ska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad morskog dna

li su sa svojom poznatom prostosr-dačnošću i otvorenim simpatijama Naš generalni konzul u Marselju Adžemović s Mirkovićem pozdravio nas je na brodu i kao stari moreplo-vac svojim pričama prosto raspalio želju da se otisnemo na veliku baru Otisnuli smo se oko pet sati posle podne iz marseljske luke ali nismo bili sami Pratila su nas dva brodića jedan spreda a drugi pozadi cimali su nas i naprezali dok našu bdquoFloridurdquo nisu izvukli iz čitave gužve brodova Uostalom to je sudbina svih velikih ndash da ih mali izvlače na čistinu

Zaplovili smo ubrzo po širokom staklastoplavom Sredozemnom moru i gledali kako se velika i hučna luka Marselja gubi u izmaglici

ndash Našu ekipu činili su igrači Jak-šić Ivković i Hrnjiček iz ekipe Soko Spasojević i Đokić iz Jugoslavije Mihajlović Stojanović Tomić in-ženjer Arsenijević B Marjanović Tirnanić Vujadinović i Najdanović iz BSK-a Sekulić iz pariskog klu-ba Franse Stefanović i Ivica Bek iz francuskog Seta kao i vođe puta dr Andrejević Kosta Hadži i inženjer Simonović Dopisnik Bora Jovano-vić našu četu uvećao je na brojnu snagu od 21

Prema Gibraltaru Razuzuri-li smo se i prvu noć na brodu pres-pavali kao zaklani posle trodnevnog drmusanja po vozovima

ndash Prvo jutro nas je dovelo u Barse-lonu Svi su impresionirani lepotom toplog španskog grada Veliki au-tobus za dva sata jurnjave pokazao nam je kao u kakvom filmu sve zna-menitosti ovog najlepšeg grada na Sredozemlju Veličanstvena Svetska izložba s paviljonima najraznovrsni-jih stilova počev od danske seoske kuće do modernističkog jugosloven-skog paviljona od drveta zaoštravala je sliku o savršenom dopunjavanju kulture i prirode

Ispraćeni igrom andaluske tem-peramente grupe otisnuli smo se u podne od ovog prvog pristaništa i uskoro je bdquoFloridardquo zaplovila pre-ma Gibraltaru ostavljajući živopisni španski grad da sagoreva u svojim vrelim podnevnim bojama

Kraj u sledećem broju

26 7 SEPTEMBAR 2017

INTERVJU

Dr Mirjana Radanović je docent na Departmanu za hemiju biohemiju i zašti-tu životne sredine Prirod-no-matematičkog fakulte-ta Univerziteta u Novom Sadu U naučnoistraživač-

kom radu bavi se sintezom fizičko-hemij-skom i strukturnom karakterizacijom kom-pleksa prelaznih metala s biološki aktivnim Šifovim bazama

Član je Srpskog hemijskog društva Srp-skog kristalografskog društva Evropske kristalografske asocijacije i Kluba mladih hemičara Srbije kao i marketinškog tima departmana i učestvovala je na gotovo svim manifestacijama promocije departmana i fakulteta Za uspeh u promociji PMF-a 2013 godine dobila je nagradu bdquoPMF ndash to sam jardquo

Grupa bdquoKristalografrdquo bavi se reng-denskom strukturnom analizom biološki aktivnih molekula koristeći kao osnovnu metodu difrakciju x-zraka na monokri-

stalu Šta je vaše konkretno polje istra-živanja

ndash Jedinjenja koja ispitujemo pripadaju različitim klasama te mogu imati i veo-ma raznoliku potencijalnu primenu Kao najinteresantnije grupe jedinjenja izdvo-jila bih komplekse metala kao potenci-jalne citostatike lekove protiv dijabete-snih komplikacija katalizatore u važnim organskim reakcijama PLED materija-le zatim steroide razne antioksidanse i sl Najjednostavnije rečeno mi pomo-ću difrakcije x-zraka na monokristalnom uzorku dobijamo njegov otisak prsta na osnovu kojeg generišemo informacije o prostornom rasporedu atoma u tom kri-stalu tj njegovu strukturu

Šta očekujete od istraživanjandash Kao što je to u nauci uvek slučaj nijedna

disciplina iako samostalna ne funkcioniše zasebno Zato je kristalografija neraskidivo povezana s hemijom fizikom mineralogi-jom mikrobiologijom medicinom itd Put jednog našeg istraživanja počinje od sinteze

željenog jedinjenja na čemu radi hemičar sintetičar Neretko se dešava da korišćeni sintetski put ne rezultuje nastajanjem oče-kivanog jedinjenja pa ukoliko se radi o kri-stalnom proizvodu upravo su kristalografi ti koji nesumnjivo rešavaju dilemu o tome šta je dobijeno Nakon sinteze sledi fizičko-hemijska karakterizacija dobijenog proizvo-da reakcije (elementalna spektroskopska elektrohemijska analiza i slično) te kao kru-na rendgenska strukturna analiza

To je kraj tog istraživanja odnosno ispitivanja

ndash Ne Okarakterisano jedinjenje putuje i dalje na razna biološka ispitivanja ispitiva-nja optičkih svojstava i sličnog Kako naša ispitivanja imaju fundamentalan karakter ono što mi očekujemo kao krajnji ishod ne mora da predstavlja i kraj mogućnosti pri-mene nekog jedinjenja Jer ako malo bolje pogledamo većina velikih otkrića je slučaj-na te razni širokoprimenjivani lekovi nisu sintetisani u svrhe u kojima su se pokazali kao najefikasniji

Cisplatina najčešće korišćen Citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks platine ima antitumorsko dejstvo

Većina velikih otkrića je slučajna

U sUsret Noći istražiVačadoc dr Mirjana Radanović sa PMF-a

277 SEPTEMBAR 2017

Koliko su vaša ispitivanja aktuelna i važna u svetu nauke odnosno kod nas

ndash Svako novo jedinjenje je važno jer ne-kad ne možemo ni naslutiti koliku moć kri-je Na primer cisplatina najčešće korišćen citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks pla-tine ima antitumorsko dejstvo Određivanje strukture ovog kompleksa pomoglo je u da-ljem dizajniranju novih citostatika koji će imati širi spektar delovanja i manju toksič-nost Ovi ciljevi nažalost još nisu potpuno ostvareni ali ako uzmemo u obzir složenost pomenutih istraživanja jasno je da u ovoj oblasti ima još mnogo nepoznanica čije ra-zumevanje iziskuje vreme

Koje su vaše naučne i poslovne am-bicije

ndash Pre par godina počeli smo da sarađu-jemo s kolegama s Instituta za fiziku u Ze-munu i Instituta bdquoDemokritosrdquo u Atini koji ispituju optičke osobine kompleksnih jedi-njenja koja mi sintetišemo i strukturno ka-rakterišemo Neka su se izdvojila kao veo-ma interesantna za primenu u oblasti PLED materijala Volela bih da proširimo i učvr-stimo ovu saradnju u okviru nekog među-narodnog projekta Uz to volim da verujem da će nas naši rezultati nadživeti i možda će neki od njih nekome u dalekoj budućnosti mnogo više koristiti nego nama sada Kao što umetnici žive kroz svoja dela možemo i mi svoje kristale posmatrati kao umetnič-ku tvorevinu

Kakva je situacija u Srbijindash Kod nas su fundamentalna istraživanja

u senci onoga što brzo dobija primenu Ži-vimo u takvim uslovima da mislimo da su nam potrebni instant rezultati da se od sva-kog otkrića očekuje da baš ono bude epo-halno Zato se važno i aktuelno često ne podudaraju

U kakvim uslovima radite ndash Trenutno na Prirodno-matematičkom

fakultetu u Novom Sadu već deset godina uspešno radi difraktometar Gemini S Ovaj uređaj može koristiti rendgensko zračenje dveju različitih talasnih dužina koje se ge-nerišu s dve rendgenske cevi (bakarnom i molibdenskom anodom) i detektor novije generacije Uzorci se montiraju na četvo-roosni goniometarski sistem koji obezbe-đuje orijentaciju uzoraka u širokom opsegu uglova Po potrebi moguće je snimanje na niskim temperaturama (do ndash180 degC) koje se postižu posebnim dodatkom koji mlaz tečnog azota usmerava na uzorak Snimanje na niskim temperaturama pogodno je zbog smanjenih oscilacija atoma u kristalnoj re-šetki što rezultuje tačnijim određivanjem strukture Svojim karakteristikama ovaj uređaj zadovoljava naše potrebe Dosad je grupa objavila preko 100 radova u visoko-citiranim naučnim časopisima Ipak ovo je jedini ovakav uređaj u Srbiji a zbog ograni-čenih materijalnih sredstava teško je obučiti nove ljude za rad na njemu

Kakvi su rezultati rada na tom ure-đaju

ndash Zadovoljni smo rezultatima koje smo

dosad postigli ali se nadam da će u skoroj budućnosti difraktometar Gemini S dobiti više pažnje što nesumnjivo zaslužuje pa ćemo moći da povećamo broj ljudi osposo-bljenih za rad u ovoj oblasti Takođe nije re-šeno pitanje održavanja uređaja kako zbog visoke cene servisa tako i zbog vrlo kompli-kovanih procedura oko tendera za nabavku rezervnih delova Ipak zasad smo sopstve-nim snagama uspevali da uređaj održimo u operativnom stanju

Kakva je situacija na vašem fakul-tetu u poređenju s onima u regionu pa i u Evropi

ndash Ne bi bilo pošteno upoređivati uslove kod nas i u zemljama koje daleko više sred-stava izdvajaju za nauku Imamo laboratori-je koje su opremljene vrhunskim uređajima ali postoje i one koje jedva funkcionišu time što imaju tako da gledajući prosek nismo u zavidnoj poziciji Ipak naši istraživači do-kazuju svoju izuzetnost time što i pored lošeg generalnog stanja u zemlji svojim re-zultatima često mogu da pariraju vodećim evropskim naučnim centrima

Da li mladi naučnici u inostranstvo odlaze zbog lošijih uslova za istraživa-nja

ndash Najčešće je tako Mada svi su postali nestrpljivi kada je uspeh u pitanju a nauka zahteva dosta odricanja i strpljenja Pored toga školujemo previše ljudi za nepostoje-ća radna mesta Na univerzitetu je da obu-či kadar ali neko drugi treba da ih zaposli Univerzitet sjajno odradi svoj deo a jedan od dokaza za to upravo je uspeh ljudi koji odu u inostranstvo Kad oni čiji je zadatak briga o radnim mestima odrade svoj deo po-sla mladi naučnici će ostati u zemlji Ipak moramo racionalno sagledati situaciju u ko-joj živimo pa u skladu s tim postaviti svoja očekivanja

Da li su uslovi najvažniji ili ono što naučnik zna kakva mu je intuicija koli-ko je uporan

ndash Uslovi su važni ali je ljudski faktor krucijalan Jer i kada nema uslova neko ih stvori Taj neko mora biti stručan i istrajan u svojoj nameri pa će i uspeh stići Pored toga u istraživanju se ne smemo slepo drža-ti jednog pravca već uvek treba sagledavati nove mogućnosti koje nas često iznenade

Svedoci smo velikog odliva mozgova šta učiniti da se to zaustavi i čak preu-smeri u pravcu Srbije

ndash Jedno je sprečiti odlazak mladih struč-njaka a sasvim drugo je nadati se prilivu ukoliko pod prilivom smatrate povratak onih koji su već otišli Za ovo drugo nisam sigurna da je uopšte moguće u neko dogled-no vreme Prvo moramo dati mladima šan-su da ostanu u svojoj zemlji i u njoj da se ostvare jer ovako dajemo inostranstvu ve-oma kvalitetne poklone

Kako to učinitindash Trebalo bi uspostaviti bolju povezanost

između istraživača na univerzitetima i onih u istraživačkim centrima jer se za mnogo analiza uzorci šalju u inostranstvo iako postoje uslovi u Srbiji za tako nešto Zbog

toga i ljudi teže odlasku Naravno svi te-žimo međunarodnim projektima i vezama sa svetskim univerzitetima i istraživačkim centrima To doprinosi da naš fakultet bude prepoznat u svetu ali te veze treba koristiti za obuku mladih koji će se vratiti u Srbiju a neće ostati tamo

Imate li konkretnih ideja kako spre-čiti prevelik odlazak u inostranstvo jer je jasno da neće svi ostati u zemlji

ndash Pod uslovom da se akredituju progra-mi koji imaju realne šanse da iznedre struč-njake koji se mogu zaposliti smanjio bi se broj onih koji odlaze iz Srbije U situaciji u kojoj je naša država sada fundamentalna ispitivanja na moju veliku žalost nisu pre-poznata kao biznis u koji vredi ulagati Zbog toga i ne očekujem veći broj novih radnih mesta za istraživače u oblastima koje ona obuhvataju O ostalim oblastima ne mogu da sudim jer nemam dovoljno informacija a mi prirodnjaci volimo da imamo čvrstu potporu za svaku tvrdnju

Na koji način deci i mladima može-mo približiti nauku

ndash Kažu da su deca nestašna nemirna svašta im pada na pamet I moja su takva samo što mislim da to nije nestašluk već radoznalost i istraživački duh koji moramo negovati A grešimo kada se trudimo da to iskorenimo Kada naučimo da im u detinj-stvu nauku približimo kao nešto opipljivo i zamislivo te postepeno objašnjavamo ap-straktne i njima daleke stvari lakše će biti i u školi Sve formule i jednačine neće ne-minovno nositi sa sobom i pitanje ndash zašto ovo moram da učim Umesto toga pred-stavljaće pojašnjenje već poznatog ogleda već viđenog ili opisanog fenomena Kada ta deca odrastu biće im prirodno da odaberu bavljenje naukom

Kakvi su vaši planovi u narednih de-set godina

ndash Vidim se na istom ovom mestu gde sam i sada samo s višim zvanjem i bogatijim isku-stvom i bibliografijom Pošto volim da se bavim istraživačkim radom ali i nastavom ova institucija je pravi izbor za mene

Novosadska Noć istraživača

Osma Noć istraživača u Srbiji biće održana u petak 29 septembra od 16 sati do jedan posle ponoći u tržnom centru BIG i kafiću Starit centra i biće posebno HOT Tema je HOT nauka ndash bilo da je u pita-nju nauka visokih temperatura ili goruće naučne teme Posebna pa-žnja posvećena je našim istraži-vačima koji se bave svetski aktu-elnim istraživanjima i pokušavaju da reše neke od gorućih problema s kojima se čovečanstvo sre-će Predstavnike ovih devet HOT istraživačkih grupa možete uživo upoznati u Noći istraživača ali i primetiti na bilbordima u gradu

28 7 SEPTEMBAR 2017

SPORT

Spuštena je zavesa na 29 Let-njoj univerzijadi održanoj u kineskom Tajpeju Srpski sportisti ostvarili su sjajne rezultate ndash zlatne medalje osvojili su Tijana Bogdano-vić u tekvondu pojedinačno

i ekipno atletičarka Amela Terzić i vater-polisti Od ukupno 28 zemalja učesnica Sr-bija je zauzela odlično deseto mesto Inače na počasno postolje popeli su se sportisti 66 država

Siniša Jasnić je predsednik Univerzitet-skog saveza Srbije naš Novosađanin koji je po povratku kući hvalio naše sportiste

ndash Postaje već poslovično pravilo da naši studenti na univerzijadi izuzetno uspeš-no predstavljaju svoju zemlju Niz od četiri zlatna odličja ovo potvrđuje Tekvondo po-staje sport po kojem nas već prepoznaju u svetu Tijana Bogdanović srebrna s Olim-pijskih igara u Riju sada se pozlatila a eki-pno naše dame bile su takođe najbolje ndash zlat-na medalja i srpska himna pravi su ponos ndash ističe Jasnić

Veoma lepo nam je bilo i kada se Amela

Terzić pozlatila u kraljici sportova na 1500 metara

ndash Ovu trku pratio sam u društvu legen-darnog Karla Luisa i možete zamisliti kako smo se svi osećali a pogotovo Amela i njen trener Rifat Zilkić kada im je Luis čestitao Zaslužili su tu počast i Amela i njen du-

gogodišnji trener iz Novog Pazara Uko-liko sam u nekog verovao da će se pozla-titi i pre početka univerzitetskih igara to su bili vaterpolisti Predvodio ih je ovoga puta Dejan Savić i ubedljivo su trijumfovali upotpunivši tako svoju nisku zlatnih odlič-ja u ovoj deceniji i univerzitetskom posle svetske evropske i olimpijske Vaterpolo je dika srpskog sporta i države cele ndash ka-zao je Jasnić

Naš zlatni vaterpolo tim u kineskom Taj-peju igrao je u sastavu Rističević i Doboža-nov na golu Vico Lazić Jakšić Ranđelović Drašović braća Rašović Subotić Radojević Stojanović i Vasić U finalu pali su Rusi za koje je nastupilo čak šest igrača s nedavno završenog svetskog šampionata u Budim-pešti

Srbija je poslednji put bila zlatna na Uni-verzijadi 2011 godine u Kini a da podse-tim selekcija koja je nastupila u Fukoki u Japanu 1995 godine ostavila je dubok trag u bazenima širom sveta Svi su docnije igrali u A-reprezentaciji i osvajači su me-dalja kako na olimpijadi tako i na mondi-jalima

Šta više reći nego da su i studenti na-stavili zlatni niz pobeda ostalih naših re-prezentativnih selekcija Jedno je sigurno ndash srpski sport sjajno korača ka narednoj olimpijadi koja je na programu 2020 go-dine u Tokiju

Zlatni niZ naših SportiSta na 29 letnjoj univerZijadi

Karl luiS čeStitao ameli terZić

Predsednik Univerzitetskog saveza Srbije dr Siniša Jasnić ponosno se hvali s četiri prva mesta koja su osvojili Tijana Bogdanović

tekvondo pojedinačno i ekipno Amela Terzić i vaterpolistiAutor jovan tanurdžić

Siniša Jasnić

297 SEPTEMBAR 2017

Nakon što su pre mesec dana osvojili 20 Memorijalni turnir Vladimir Franciš-ković u tenisu glavom na pesku Nikola Mitro i Bog-dan Marojević pobedili su i na Devetom prvenstvu

Novog Sada u tenisu glavom na tvrdoj pod-lozi Na Štrandu su se okupile 33 ekipe u pet konkurencija od petlića do veterana

U seniorskoj su Dragan Bankovački i Vu-kašin Kešelj poraženi u finalu sa 2 0 a treće mesto osvojili su Slobodan Simić i Nebojša Budakov Među juniorima pobedili su Ilija Ljubojević i Nebojša Stojšić i takođe sa 2 0 bili bolji od Ivana Blagojevića i Koste Mar-kovića dok su bronzanu medalju uzeli Alek-sandar Kecman i Vukašin Cvejić

U konkurenciji pionira rođenih izme-đu 2002 i 2004 godine slavili su Vukašin Adamović i Miloš Sekulović srebrne meda-lje dobili su Aleksandar Kecman i Vukašin Cvejić a bronzane David Pantić i Aleksa Batos

Najmlađe finale među petlićima mlađim od dvanaest godina uzeli su Nikola Ninkov i Nikola Tarlać pošto su pobedili Dimitrija Kondića i Stefana Lukića dok su treći bili Dušan Jovanović i Maksim Pantić

Turniri u tenisu glavom ne mogu da se zamisle bez novosadskih veterana koji su bili i među osnivačima ovog sporta u na-šem gradu Prvo mesto osvojili su Vladislav Čolić i Vukašin Kešelj nakon što su u finalu bili bolji od Nikole Radojkovića i Miroslava Mirkovića dok su bronzani bili Aleksandar i Vladimir Verlić

Turnir su vodile sudije Dragan Brzak Pe-tar Jovanović i Miodrag Radaković zapisni-čar je bio Petar Bodulić a delegat takmičenja Miograd Radaković Bez obzira na to što su u vreme takmičenja na TV ekranima bili prenosi brojnih sportskih takmičenja pa i nastupi na-ših reprezentacija na evropskim prvenstvima u odbojci i košarci tribine na Štrandu pored Mosta slobode uvek su bile dobro popunjene Organizator turnira Sportsko udruženje tenis glavom namerava da i na zimu organizuje tur-nir u ovom sportu u zatvorenom u čemu oče-kuju pomoć Grada i Gradske uprave za sport i omladinu pošto ovo takmičenje nosi naziv Prvenstvo Novog Sada

Organizatori posebno zahvaljuju JKP bdquoGradsko zelenilordquo koje im je ustupilo te-rene na Štrandu zatim glavnom sponzoru bdquoPositiverdquo kompaniji bdquoVIP Mobile bdquoAdidas Srbijirdquo koja je obezbedila dresove i šortse-ve za takmičare bdquoTrpezi-cateringrdquo i konobi bdquoOrcusrdquo

Mitro i Marojević apsolutni šampioni

Prvenstvo novog sada u tenisu glavom na tvrdoj PodloziAutor Miloš Dukić

30 7 SEPTEMBAR 2017

3124 AVGUST 2017

ISSN 2406-2022

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

18 7 SEPTEMBAR 2017

197 SEPTEMBAR 2017

Proteklih dana na Trgu slobode snimane su ma-sovne scene budućeg ru-skog serijala bdquoAmbasa-dardquo Kako smo saznali na snimanju radi se o seriji koja će ličiti na svetski

špijunski bestseler bdquoBornov identitetrdquo Roberta Ladlama po kom je snimljena istoimena filmska trilogija u režiji Daga Limana

Na snimanju je učestvovalo oko 300 statista koji su bili na proslavi 16 godine Dana državnosti izmišljene ruske zemlje Kaledonije Na trgu su bile postavljene tezge masa ljudi je šetala a među nji-ma su bili i animatori pajaci folklorna grupa jedan poni i dva policijska konja Pored scena sa statistima koje su bile potpuno vesele i razdragane u sveča-nom ambijentu drugog dana snimani su i akcioni kadrovi s jednim od ruskih glumaca

Za slučajne prolaznike naročito za tu-riste bilo je pravo iznenađenje i atrak-cija da posmatraju kako na trgu ispred tržnog centra bdquoApolordquo u improvizova-nom kafiću hapse mladića koji je dotad u opuštenoj situaciji sedeo s devojkom pio piće i razgovarao Osim na ovoj lo-kaciji prethodnih dana u Novom Sadu su snimljeni kadrovi i u Dunavskoj ulici a pre toga filmadžije su radile i u centru Sremskih Karlovaca Ekipa serijala seli se u Pančevo gde nastavlja rad

Sredinom avgusta serija bdquoAmbasadardquo snimana je na Dorćolu u Višnjićevoj i Si-minoj ulici kao i u dvorištu zgrade u Ni-kole Spasića Pre dolaska u našu zemlju ruska filmska ekipa snimala je nekoliko meseci u Rusiji i kako smo saznali tamo je snimljeno 75 odsto materijala i to u enterijeru a kod nas se radi isključivo eksterijer

Serija se radi u rusko-srpskoj kopro-dukciji a kod nas je snimanje organi-zovala producentska kuća bdquoArchangel Studiordquo iz Beograda osnivača Miloša Bi-kovića i Miodraga Radonjića s ciljem da se promovišu kulturne veze između Ru-sije i Srbije kroz kinematografska i televi-zijska ostvarenja U Srbiji su na projektu angažovani glumci uglavnom iz Rusije Vitalij Kiscenko Viktorija Tolstogano-va Anton Kuznjecov Ekatarina Volkova i Aleksandar Versinin ali su zastupljeni i domaći glumci Nebojša Milovanović Nenad Maričić i Vaja Dujović

Ruski triler u Novom Sadu

Novosadski reporter na snimanju serije bdquoAmbasadardquo

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

Policija tokom septembra tradi-cionalno pojačava kontrolu sa-obraćaja u blizini svih škola u Srbiji kako bi sve vozače upo-zorila na početak nove škol-ske godine i mališane koji prvi put polaze u školu Podsetimo

odmah vozače da je i prema starom Zakonu o bezbednosti u saobraćaju u zonama škola naj-veća dozvoljena brzina bila 30 kilometara na sat Pored toga nov zakon predviđa da pešački prelazi pored škola budu zaštićeni ogradama i obeleženi dodatnom signalizacijom

Dvostruka pomoć S početkom nove školske godine i novosadski saobraćajni po-licajci zajedno s kolegama opšte nadležnosti otpočeli su akciju pojačane kontrole i reguli-sanja saobraćaja na putevima i ulicama u zo-nama sa školama

ndash Saobraćajci će u vreme kada deca dolaze i vraćaju se iz škole biti na raskrsnicama u bli-

zini osnovnih škola Najugroženiji su najmla-đi sugrađani pogotovo oni koji polaze u prvi razred i njima treba posvetiti najviše pažnje Prvenstveno to važi za bezbedan prelaz pre-ko kolovoza ali policajci im govore i kako da najbrže i najbezbednije dođu do odredišta Naša akcija trajaće tokom celog septembra ali ako bude potrebeno možemo je i produžiti Ne treba posebno isticati da će svi vozači koji prekorače brzinu ili načine drugi prekršaj biti pod udarom represivnih mera ndash ističe zamenik

komandira Saobraćajne policijske ispostave bdquoZapadrdquo PU Novi Sad Milan Dražić

Pored toga što pružaju pomoć na trotoari-ma i raskrsnicama policajci ovih dana pose-ćuju učenike u školama i drže im predavanja o bezbednosti u saobraćaju Da bi deca bila još zaštićenija u blizini novosadskih škola policija je u avgustu ispitala kakvo je stanje horizon-talne i vertikalne signalizacije dok se Grad Novi Sad pobrinuo da zebre budu osvežene novom bojom

Opasnosti vrebaju Bezbednost je jed-na od obaveznih tema u novosadskoj Srednjoj medicinskoj školi bdquoSveti Arhangelrdquo a u sep-tembru je u prvom planu saobraćaj

ndash Prvi časovi odeljenskog starešine u svim našim odeljenjima posvećeni su objašnjenjima i uputstvima koja dajemo našim učenicima u vezi s njihovom bezbednošću u saobraćaju Nalazimo se na Trgu Marije Trandafil u sta-rom delu grada gde su uglavnom jednosmer-

20

Autor Miloš Dukić

Prvi časovi odeljenskog starešine u svim našim odeljenjima posvećeni su objašnjenjima i uputstvima koja dajemo učenicima u vezi s njihovom bezbednošću u saobraćajuIris Petrović

7 SEPTEMBAR 2017

Pored toga što pružaju pomoć na trotoarima i raskrsnicama policajci ovih dana učenicima u školama drže predavanja o bezbednosti u saobraćaju

Septembar ndash mesec bezbednosti učenika u saobraćaju

Veliko iStražiVanje noVoSaDSkog rePortera kakva je bezbednost u novosadskim školama

21

ne ulice ali bez obzira na to učenici treba da budu oprezni Svi znamo koliko su deca ži-vahna u tim godinama a relativno slabiji sa-obraćaj nego u drugim delovima grada može da ih zavara i opusti Pored toga decu upo-zoravamo da je pored nas parkiralište i da s njega uvek može iznenada izaći vozilo Uz ta detaljna upustva na čosovima svaki nastav-nik na kraju školskog dana po završetku časa upozori učenike da pažljivo izađu iz škole i isto tako prelaze ulice do kuće ndash ističe direktorka Iris Petrović

Pored nastavnika roditelji takođe mora-ju brinuti o bezbednosti dece svakako naju-groženijih učesnika u saobraćaju Od kuće do škole i u povratku novosadski mališani često prolaze više ulica i semafora od onih na peri-feriji grada pa sve do najopterećenijih kao što je raskrsnica kod Futoške pijace

Levo pa desno Pravila ponašanja u sao-braćaju znaju se već decenijama ali nikad nije loše ponovo ih čuti pogotovo što ima i novih koja su donele moderne tehnologije Koliko je to važno dovoljno govori podatak da su naši mališani dva i po puta ugroženiji u saobraćaju od vršnjaka u Švedskoj a dvaput su ugroženi-ji od proseka zemalja Evropske unije Takve rezultate dala je opširna analiza a kao bitan parametar uzet je podatak o broju stradale i povređene dece u saobraćaju na milion sta-novnika

Pritom treba imati na umu da sva objaš-njenja i upozorenja odraslih malo vrede ako deca vide da se odrasli ponašaju drugačije od onog kako pričaju A uz ona o zelenom svetlu na semaforu i obeleženom pešačkom prela-zu deci treba posebno reći da uvek prvo po-gledaju levo pa zatim desno i da ulicu pređu samo ako su vozila daleko Ako nisu treba da sačekaju da sva vozila prođu i nikada ne smeju pretrčavati na drugu stranu Posebno imajte na umu da deca mlađa od 12 godina nedovolj-no dobro procenjuju udaljenost automobila i vreme koje im je potrebno da pređu ulicu a uz to su im pažnja i periferni vid slabiji nego kod odraslih

Bez slušalica i mobilnih Kada pored kolovoza nema trotoara hoda se levom stra-nom ulice dok je na trotoaru sasvim suprotno ndash ide se desnom stranom Posebno treba po-navljati mališanima da ne stavljaju slušalice u uši dok su na ulici i da ne koriste se mobilni dok prelaze na drugu stranu kolovoza

I za male bicikliste vrede mnoga upozore-nja

ndash Kaciga u vožnji je obavezna duga kosa se vezuje da ne pada u oči nema utrkivanja s dru-gim biciklistima obuća ne sme biti previše ko-motna da ne bi spala dok se okreću pedale ne vozi se ni sa širokim nogavicama niti noću i po magli treba izbegavati ulice s gustim sao-braćajem a po nepoznatim ulicama se ne juri već vozi pažljivije

Barijere uz elektronsku identifi-kaciju Uz saobraćaj Grad Novi Sad brine i o ukupnoj bezbednosti učenika Povodom početka školske godine i prezentacije projek-

ta postavljanja tehničkih barijera za ulazak u školska dvorišta uz elektronsku identifikaciju član Gradskog veća zadužen za obrazovanje mr Vladimir Jelić posetio je Osnovnu školu bdquoŽarko Zrenjaninrdquo To je prva novosadska ško-la s takvom barijerom

ndash Nastavlja se trend povećanja broja učeni-ka prvog razreda u Novom Sadu a ove godine ih je 300 više nego lane Sve osnovne i sred-nje škole spremne su za rad i danas su kre-nule s redovnom nastavom Bezbednost dece biće prioritet i ove školske godine Statistike su pokazale da se slučajevi vršnjačkog nasi-lja najčešće dešavaju u školskom dvorištu a učesnici nisu učenici škole Uvođenjem teh-ničke barijere želimo da sprečimo ulazak u dvorište onima kojima tu nije mesto U škol-sko dvorište moći će da uđu samo učenici koji imaju identifikacionu karticu i na ovaj način

očekujemo da će se smanjiti stopa vršnjačkog nasilja Ukoliko ovaj pilot-projekat pokaže do-bre rezultate biće primenjen i na druge škole ndash rekao je Jelić

Kako je rekao na insistiranje gradonačel-nika školska dvorišta biće otvorena posle na-stave za sve građane koji su se i dosad bavili sportom

Kokos kocke sa borovnicama Američka pita sa ribizlama Penasti kolač sa grožđem

Broj 7 Godina VII 50 dinara CG 075 EUR BiH 150 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

POSLASTICE SA VOĆEM

9 772217 55201 6

Knedle sa šljivama

Slana i slatkaZimnica

Projekat Stanje bezbednosti učenika u novosadskim školama

sufinansiran iz budžeta Republike Srbije ndash Ministarstva kulture

i informisanja uz obaveznu napomenu Stavovi izneti u tekstu

nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

7 SEPTEMBAR 2017

22 7 SEPTEMBAR 2017

Драги суграђани

Молимо вас да на време плаћате рачуне за грејање и тако обезбедите топлину својих домова током зимских дана

Само заједничким одговорним понашањем можемо унапредити квалитет становања a нашем Новом Саду осигурати место у друштву уређених европских градова

Захваљујемо се свим Новосађанима који су препознали значај несметаног функционисања комуналног система и редовним измирењем својих обавеза омогућили нашем граду да се развија и иде путем свеопштег напретка

Ваша Новосадска топлана

nsreporterrs

237 SEPTEMBAR 2017

U Galeriji Matice srpske otvorena je izložba bdquoPeđa Đaković ndash 30 godina

stvaralaštvardquo i trajaće do 24 septembra Posebno mesto u opusu ovog umetnika zauzimaju slike i crteži posvećeni stra-dalničkim podvizima srpske vojske u Pr-vom svetskom ratu golgoti srpskih isto-

rijskih zbivanja herojskom i nadljudskom ali i žrtvi kao civilizacijskom uzusu Đa-ković je izlagao Češkoj SAD Nemačkoj Holandiji Španiji Engleskoj Dobitnik je više nagrada bdquoTerezinrdquo glavna nagrada (1986) Prva nagrada Akademije likov-nih umetnosti u Pragu (1988) Specijalna

nagrada za slikarstvo praške Akademi-je umetnosti bdquoMasarikrdquo (1995) nagra-da bdquoSalvador Dalirdquo za slikarstvo (1996) Nagrada za slikarstvo Evropskog kruga Franca Kafke (1997) Njegova dela nalaze se u značajnim umetničkim kolekcijama širom sveta

Izložba Peđe Đakovića u Galeriji Matice srpske

Privredna komora Vojvodine poslednje dve nedelje imala je mnogobrojne aktivnosti naročito u obla-sti međuregionalne saradnje Tako je predsednika PKV-a Boška Vučurevića i zamenika generalnog sekretara Bojanu Miljuš ugostio predsednik Pe-čujsko-baranjske trgovinsko-privredne komore dr Tamaš Šikfei sa saradnicima Na sastanku je do-

govoreno uspostavljanje saradnje između dveju komora naročito u oblasti poljoprivrede i turizma Saradnja će obuhvatiti i ostale grane privrede i to zajedničkim radom na različitim projektima ali i nastupanjem na raznim sajmovima i manifestacijama

Predsednik Vučurević pozvao je delegaciju pečujske komore da poseti PKV i predstojeći Sajam turizma u Novom Sadu što je sa za-dovoljstvom prihvaćeno Tom prilikom Vučurević je dao intervju dr Predragu Mandiću iz Srpske redakcije Mađarskog radija u Pečuju

ndash Mađarska je dobar primer razvoja banjskog turizma ne samo u našem regionu već u celoj Evropi Vezuje nas kompatibilnost dveju privreda ndash voćarstvo vinarstvo i ratarstvo zatim metalska indu-strija turizam Kako je Mađarska već dosta dugo u EU iskustvo koje imaju županija Baranja i Pečuj biće vrlo značajno za naše pri-vrednike ndash istakao je Vučurević

U organizaciji PKV-a i Privredne komore županije Čongrad u Segedinu održan je Mađarsko-srpski poslovno-turistički forum Delegaciju PKV-a činili su predstavnici Turističke organizacije Voj-vodine turističkih organizacija lokalnih samouprava turističkih agencija smeštajnih kapaciteta vinara i salašara i JP za upravljanje putničkim pristaništem i marinom bdquoApatinrdquo Prisutne su pozdra-vili predsednik PK Čongrad Pal Nemeši zamenik gradonačelnika Segedina dr Laslo Šoljmoš i ambasador Republike Srbije u Mađar-skoj Rade Drobac

ndash U Mađarskoj se nedovoljno zna o Srbiji i njenim turističkim potencijalima i zbog toga je važno da se radi na međusobnom po-vezivanju turističkih agencija ndash rekao je Drobac

Miljušova je istakla da PKV i Trgovinsko-industrijska komora županije Čongrad imaju tradicionalno dugogodišnju dobru sarad-nju

ndash Ukupna privredna saradnja s Mađarskom poslednjih godina neprekidno raste s blažim oscilacijama Prošle godine robna raz-mena s Mađarskom povećana je za 61 odsto Od januara do juna ove godine premašeni su polugodišnji rezultati robne razmene za prošlu godinu pa očekujemo da će i 2017 biti tako

U Gornjoj Radgoni u Sloveniji održan je 55 Međunarodni poljo-privredno-prehrambeni sajam bdquoAgrardquo gde je predstavljen sistem zaštite i promocije poljoprivredno-prehrambenih proizvoda a sa-jam je pratila sekretarka Udruženja poljoprivrede PKV-a Jelena Drobnjak

Privredna komora Vojvodine bila je domaćin delegaciji Depar-tmana Val Doaz u Francuskoj koja je bila s predstavnicima Grada Novog Sada

ndash Regionalna saradnja jedna je od ključnih aktivnosti PKV-a jer se na taj način otvaraju nova tržišta i povezuju privredni subjekti ndash istakao je Vučurević

Francuzi su bili vrlo zadovoljni prijemom u PKV-u i najavili su da postoji prostor za saradnju kako s Gradom tako i sa PKV-om i Po-krajinom Potpredsednik Privredne komore Departmana Val Doaz Kristof Mašar predložio je da se ozvaniči saradnja između dveju komora što je predsednik Vučurević sa zadovoljstvom prihvatio U razgovoru je istaknuta i mogućnost dolaska potencijalnih fran-cuskih investitora u Srbiju odnosno u AP Vojvodinu

PKV najavljuje i Srpsko-mađarski poslovno-turistički forum u okviru bdquoDana Vojvodine u Budimpeštirdquo koji će biti održani u Amba-sadi Republike Srbije 15 septembra u organizaciji PKV-a Ambasade RS u Mađarskoj Mađarsko-srpskog poslovnog saveta i Turističke organizacije Vojvodine PKV će kao svoje počasne goste pozvati predstavnike Privredne komore županije Čongrad i Pečujsko-ba-ranjske trgovinsko-privredne komore

Dani Vojvodine u Pešti 15 septembraBogata međuregionalna aktivnost Privredne komore Vojvodine

24

historia magistra vitae est

7 SEPTEMBAR 2017

Put za Montevideo PeroM novinara bdquoilustrovanog vreMenardquo iz 1930 godine

U orahovoj ljUsci na

sredozemnom morU

VeličanstVena sVetska izložba u barseloni s paViljonima najraznoVrsnijih stiloVa počeV

od danske seoske kuće do modernističkog jugosloVenskog paViljona od drVeta zaoštraVala je

sliku o saVršenom dopunjaVanju kulture i prirode

Pre 87 leta fudbalska reprezentacija Kra-ljevine Jugoslavije na prvom Svetskom prvenstvu u fudbalu u Montevideu osvo-jila je četvrto mesto

prema zvaničnim podacima Fife Po-znato je da utakmica za treće mesto nije igrana pa je tek 1986 godine od-lučeno da su Amerikanci uzeli bron-zu jer su imali bolju gol-razliku od Jugoslovena

Bronza je naša Međutim no-vosadski advokat Kosta Hadži sin vođe puta naših igrača u Urugvaj dr Koste Hadžija tvrdi da smo bili treći i kao dokaz prilaže ono što Ameri-kanci nemaju ndash bronzanu medalju sa Svetskog prvenstva u Urugvaju 1930 godine

ndash U oba polufinala rezultat je bio neverovatan ndash 6 1 Mi smo izgubili od Urugvaja a SAD od Argentine Po-tom je u finalu pobedio domaćin i po-stao svetski prvak Zbog nedostatka novca utakmica za bronzanu medalju nije ni odigrana pa je po tadašnjim pravilima nama pripalo treće mesto jer smo u polufinalu izgubili od ka-snijeg pobednika prvenstva Zato je moj otac doneo bronzanu medalju jednu jedinu jer za igrače i trenere

257 SEPTEMBAR 2017

nisu ni napravljene Otac je doneo i bedž s natpisom bdquodelegatordquo a oboje je dobio kao vođa puta naše fudbalske ekspedicije ndash kaže Hadži

Neviđena lakrdija Sva tadaš-nja jugoslovenska štampa prenela je konačne rezultate iz Urugvaja i lepo se može videti tabela na kojoj smo treći a Amerikanci četvrti

Podsetimo se ukratko tih dana Na prvenstvu je bilo 12 reprezentacija podeljenih u četiri grupe Pobedili smo Brazil i Boliviju i na veliko izne-nađenje prošli u polufinale

Tamo je usledila katastrofa ali kako Na stadionu Sentanario pove-li smo sa 1 0 pogotkom Đorđa Vuja-dinovića a zatim glavni igrač posta-je brazilski sudija Almeida Priznaje Urugvajcima dva neregularna gola a onaj za 2 1 tolika je lakrdija da se na nju javnost podseti uoči svakog svet-skog prvenstva kao potpuno nevero-vatne fudbalske epizode poput one s pravim pravcatim ratom iz 1969 go-dine između Hondurasa i Salvadora koji je izbio zbog kvalifikacijske uta-kmice za svetsko prvenstvo

Dupli pas s policajcem Naime nakon lošeg napada domaćina lopta je izašla u gol-aut i doskakutala do nogu lokalnog policajca Za fudbalom je krenuo naš golman Jakšić koga su novinari u Montevideu zbog sjajnih odbrana u prvim susretima već pro-zvali El Gran Milovan Umesto da loptu preda Jakšiću policajac je na zaprepašćenje naših reprezentativaca i buran smeh odobravanja gledalaca dodaje svom igraču Anselmu Kaže-mo igraču jer bi ipak bilo preterano ga nazovemo policajčevim saigračem mada se u stvarnosti tako zbilo

Anselmo se verovatno jedini na te-renu nije zbunio već je poslao lop-tu u prazan gol Nikakva uveravanja naših igrača nisu pomogla sudija je pokazao na centar Almeida se nije na tome zaustavio ubrzo je poništio čist gol našim igračima i oni su shva-tili da je utakmica rešena mnogo pre nego što su istrčali na teren Uosta-lom posle se po Montevideu manje-više javno pričalo da je Almeida dobio 500 dolara da sudi u korist domaćina što mu je bilo dovoljno da kupi dobar automobil

Bojkot reprezentacije Bilo kako bilo ni Jugoslavija ni Srbija nikad nisu bile uspešnije na svet-skim fudbalskim prvenstvima posle ovog A poznato je da su na put preko Atlantskog okeana krenuli samo igra-či beogradskih klubova Jugoslavije BSK-a i BASK-a te trojica fudbalera iz francuskih klubova jer su fudbalski podsavezi Zagreba Splita Sarajeva i

Subotice bojkotovali reprezentaciju O pripremama za Svetsko prven-

stvo u Urugvaju i samom nastupu na-ših igrača snimljeni su serija i film a mi vam donosimo autentičnu novi-narsku reportažu s putovanja brodom od Francuske do Brazila Objavljena je u beogradskom časopisu Ilustrova-no vreme u broju od 4 jula 1930 go-dine ali nažalost ime autora teksta ni fotografija nije navedeno

Prisna i svoja Orahova ljuska u kojoj se naša fudbalska ekipa 20 juna iz Marselja otisnula na daleki prekoo-keanski put za Južnu Ameriku i nije bila tako mala ndash počinje tekst u Ilu-strovanom vremenu

ndash Ljuska se zvala bdquoFloridardquo rađena je 1926 godine u čuvenom francu-skom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne dužine od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo ljuska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad mor-skog dna Ugodna sa svojim spratnim kabinama divnim salonima i trpeza-rijama bdquoFloridardquo nam je ubrzo posta-la nekako prisna i gotovo svoja ndash pisao je novinar Ilustrovanog vremena

Mali izvlači velikog Na njoj smo našli naše večite prijatelje Fran-cuze

ndash Od prvih momenata prema mla-dim jugoslovenskim sportistima izaš-

bdquoFloridardquo je rađena 1926 u čuvenom fran-cuskom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne duži-ne od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo lju-ska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad morskog dna

li su sa svojom poznatom prostosr-dačnošću i otvorenim simpatijama Naš generalni konzul u Marselju Adžemović s Mirkovićem pozdravio nas je na brodu i kao stari moreplo-vac svojim pričama prosto raspalio želju da se otisnemo na veliku baru Otisnuli smo se oko pet sati posle podne iz marseljske luke ali nismo bili sami Pratila su nas dva brodića jedan spreda a drugi pozadi cimali su nas i naprezali dok našu bdquoFloridurdquo nisu izvukli iz čitave gužve brodova Uostalom to je sudbina svih velikih ndash da ih mali izvlače na čistinu

Zaplovili smo ubrzo po širokom staklastoplavom Sredozemnom moru i gledali kako se velika i hučna luka Marselja gubi u izmaglici

ndash Našu ekipu činili su igrači Jak-šić Ivković i Hrnjiček iz ekipe Soko Spasojević i Đokić iz Jugoslavije Mihajlović Stojanović Tomić in-ženjer Arsenijević B Marjanović Tirnanić Vujadinović i Najdanović iz BSK-a Sekulić iz pariskog klu-ba Franse Stefanović i Ivica Bek iz francuskog Seta kao i vođe puta dr Andrejević Kosta Hadži i inženjer Simonović Dopisnik Bora Jovano-vić našu četu uvećao je na brojnu snagu od 21

Prema Gibraltaru Razuzuri-li smo se i prvu noć na brodu pres-pavali kao zaklani posle trodnevnog drmusanja po vozovima

ndash Prvo jutro nas je dovelo u Barse-lonu Svi su impresionirani lepotom toplog španskog grada Veliki au-tobus za dva sata jurnjave pokazao nam je kao u kakvom filmu sve zna-menitosti ovog najlepšeg grada na Sredozemlju Veličanstvena Svetska izložba s paviljonima najraznovrsni-jih stilova počev od danske seoske kuće do modernističkog jugosloven-skog paviljona od drveta zaoštravala je sliku o savršenom dopunjavanju kulture i prirode

Ispraćeni igrom andaluske tem-peramente grupe otisnuli smo se u podne od ovog prvog pristaništa i uskoro je bdquoFloridardquo zaplovila pre-ma Gibraltaru ostavljajući živopisni španski grad da sagoreva u svojim vrelim podnevnim bojama

Kraj u sledećem broju

26 7 SEPTEMBAR 2017

INTERVJU

Dr Mirjana Radanović je docent na Departmanu za hemiju biohemiju i zašti-tu životne sredine Prirod-no-matematičkog fakulte-ta Univerziteta u Novom Sadu U naučnoistraživač-

kom radu bavi se sintezom fizičko-hemij-skom i strukturnom karakterizacijom kom-pleksa prelaznih metala s biološki aktivnim Šifovim bazama

Član je Srpskog hemijskog društva Srp-skog kristalografskog društva Evropske kristalografske asocijacije i Kluba mladih hemičara Srbije kao i marketinškog tima departmana i učestvovala je na gotovo svim manifestacijama promocije departmana i fakulteta Za uspeh u promociji PMF-a 2013 godine dobila je nagradu bdquoPMF ndash to sam jardquo

Grupa bdquoKristalografrdquo bavi se reng-denskom strukturnom analizom biološki aktivnih molekula koristeći kao osnovnu metodu difrakciju x-zraka na monokri-

stalu Šta je vaše konkretno polje istra-živanja

ndash Jedinjenja koja ispitujemo pripadaju različitim klasama te mogu imati i veo-ma raznoliku potencijalnu primenu Kao najinteresantnije grupe jedinjenja izdvo-jila bih komplekse metala kao potenci-jalne citostatike lekove protiv dijabete-snih komplikacija katalizatore u važnim organskim reakcijama PLED materija-le zatim steroide razne antioksidanse i sl Najjednostavnije rečeno mi pomo-ću difrakcije x-zraka na monokristalnom uzorku dobijamo njegov otisak prsta na osnovu kojeg generišemo informacije o prostornom rasporedu atoma u tom kri-stalu tj njegovu strukturu

Šta očekujete od istraživanjandash Kao što je to u nauci uvek slučaj nijedna

disciplina iako samostalna ne funkcioniše zasebno Zato je kristalografija neraskidivo povezana s hemijom fizikom mineralogi-jom mikrobiologijom medicinom itd Put jednog našeg istraživanja počinje od sinteze

željenog jedinjenja na čemu radi hemičar sintetičar Neretko se dešava da korišćeni sintetski put ne rezultuje nastajanjem oče-kivanog jedinjenja pa ukoliko se radi o kri-stalnom proizvodu upravo su kristalografi ti koji nesumnjivo rešavaju dilemu o tome šta je dobijeno Nakon sinteze sledi fizičko-hemijska karakterizacija dobijenog proizvo-da reakcije (elementalna spektroskopska elektrohemijska analiza i slično) te kao kru-na rendgenska strukturna analiza

To je kraj tog istraživanja odnosno ispitivanja

ndash Ne Okarakterisano jedinjenje putuje i dalje na razna biološka ispitivanja ispitiva-nja optičkih svojstava i sličnog Kako naša ispitivanja imaju fundamentalan karakter ono što mi očekujemo kao krajnji ishod ne mora da predstavlja i kraj mogućnosti pri-mene nekog jedinjenja Jer ako malo bolje pogledamo većina velikih otkrića je slučaj-na te razni širokoprimenjivani lekovi nisu sintetisani u svrhe u kojima su se pokazali kao najefikasniji

Cisplatina najčešće korišćen Citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks platine ima antitumorsko dejstvo

Većina velikih otkrića je slučajna

U sUsret Noći istražiVačadoc dr Mirjana Radanović sa PMF-a

277 SEPTEMBAR 2017

Koliko su vaša ispitivanja aktuelna i važna u svetu nauke odnosno kod nas

ndash Svako novo jedinjenje je važno jer ne-kad ne možemo ni naslutiti koliku moć kri-je Na primer cisplatina najčešće korišćen citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks pla-tine ima antitumorsko dejstvo Određivanje strukture ovog kompleksa pomoglo je u da-ljem dizajniranju novih citostatika koji će imati širi spektar delovanja i manju toksič-nost Ovi ciljevi nažalost još nisu potpuno ostvareni ali ako uzmemo u obzir složenost pomenutih istraživanja jasno je da u ovoj oblasti ima još mnogo nepoznanica čije ra-zumevanje iziskuje vreme

Koje su vaše naučne i poslovne am-bicije

ndash Pre par godina počeli smo da sarađu-jemo s kolegama s Instituta za fiziku u Ze-munu i Instituta bdquoDemokritosrdquo u Atini koji ispituju optičke osobine kompleksnih jedi-njenja koja mi sintetišemo i strukturno ka-rakterišemo Neka su se izdvojila kao veo-ma interesantna za primenu u oblasti PLED materijala Volela bih da proširimo i učvr-stimo ovu saradnju u okviru nekog među-narodnog projekta Uz to volim da verujem da će nas naši rezultati nadživeti i možda će neki od njih nekome u dalekoj budućnosti mnogo više koristiti nego nama sada Kao što umetnici žive kroz svoja dela možemo i mi svoje kristale posmatrati kao umetnič-ku tvorevinu

Kakva je situacija u Srbijindash Kod nas su fundamentalna istraživanja

u senci onoga što brzo dobija primenu Ži-vimo u takvim uslovima da mislimo da su nam potrebni instant rezultati da se od sva-kog otkrića očekuje da baš ono bude epo-halno Zato se važno i aktuelno često ne podudaraju

U kakvim uslovima radite ndash Trenutno na Prirodno-matematičkom

fakultetu u Novom Sadu već deset godina uspešno radi difraktometar Gemini S Ovaj uređaj može koristiti rendgensko zračenje dveju različitih talasnih dužina koje se ge-nerišu s dve rendgenske cevi (bakarnom i molibdenskom anodom) i detektor novije generacije Uzorci se montiraju na četvo-roosni goniometarski sistem koji obezbe-đuje orijentaciju uzoraka u širokom opsegu uglova Po potrebi moguće je snimanje na niskim temperaturama (do ndash180 degC) koje se postižu posebnim dodatkom koji mlaz tečnog azota usmerava na uzorak Snimanje na niskim temperaturama pogodno je zbog smanjenih oscilacija atoma u kristalnoj re-šetki što rezultuje tačnijim određivanjem strukture Svojim karakteristikama ovaj uređaj zadovoljava naše potrebe Dosad je grupa objavila preko 100 radova u visoko-citiranim naučnim časopisima Ipak ovo je jedini ovakav uređaj u Srbiji a zbog ograni-čenih materijalnih sredstava teško je obučiti nove ljude za rad na njemu

Kakvi su rezultati rada na tom ure-đaju

ndash Zadovoljni smo rezultatima koje smo

dosad postigli ali se nadam da će u skoroj budućnosti difraktometar Gemini S dobiti više pažnje što nesumnjivo zaslužuje pa ćemo moći da povećamo broj ljudi osposo-bljenih za rad u ovoj oblasti Takođe nije re-šeno pitanje održavanja uređaja kako zbog visoke cene servisa tako i zbog vrlo kompli-kovanih procedura oko tendera za nabavku rezervnih delova Ipak zasad smo sopstve-nim snagama uspevali da uređaj održimo u operativnom stanju

Kakva je situacija na vašem fakul-tetu u poređenju s onima u regionu pa i u Evropi

ndash Ne bi bilo pošteno upoređivati uslove kod nas i u zemljama koje daleko više sred-stava izdvajaju za nauku Imamo laboratori-je koje su opremljene vrhunskim uređajima ali postoje i one koje jedva funkcionišu time što imaju tako da gledajući prosek nismo u zavidnoj poziciji Ipak naši istraživači do-kazuju svoju izuzetnost time što i pored lošeg generalnog stanja u zemlji svojim re-zultatima često mogu da pariraju vodećim evropskim naučnim centrima

Da li mladi naučnici u inostranstvo odlaze zbog lošijih uslova za istraživa-nja

ndash Najčešće je tako Mada svi su postali nestrpljivi kada je uspeh u pitanju a nauka zahteva dosta odricanja i strpljenja Pored toga školujemo previše ljudi za nepostoje-ća radna mesta Na univerzitetu je da obu-či kadar ali neko drugi treba da ih zaposli Univerzitet sjajno odradi svoj deo a jedan od dokaza za to upravo je uspeh ljudi koji odu u inostranstvo Kad oni čiji je zadatak briga o radnim mestima odrade svoj deo po-sla mladi naučnici će ostati u zemlji Ipak moramo racionalno sagledati situaciju u ko-joj živimo pa u skladu s tim postaviti svoja očekivanja

Da li su uslovi najvažniji ili ono što naučnik zna kakva mu je intuicija koli-ko je uporan

ndash Uslovi su važni ali je ljudski faktor krucijalan Jer i kada nema uslova neko ih stvori Taj neko mora biti stručan i istrajan u svojoj nameri pa će i uspeh stići Pored toga u istraživanju se ne smemo slepo drža-ti jednog pravca već uvek treba sagledavati nove mogućnosti koje nas često iznenade

Svedoci smo velikog odliva mozgova šta učiniti da se to zaustavi i čak preu-smeri u pravcu Srbije

ndash Jedno je sprečiti odlazak mladih struč-njaka a sasvim drugo je nadati se prilivu ukoliko pod prilivom smatrate povratak onih koji su već otišli Za ovo drugo nisam sigurna da je uopšte moguće u neko dogled-no vreme Prvo moramo dati mladima šan-su da ostanu u svojoj zemlji i u njoj da se ostvare jer ovako dajemo inostranstvu ve-oma kvalitetne poklone

Kako to učinitindash Trebalo bi uspostaviti bolju povezanost

između istraživača na univerzitetima i onih u istraživačkim centrima jer se za mnogo analiza uzorci šalju u inostranstvo iako postoje uslovi u Srbiji za tako nešto Zbog

toga i ljudi teže odlasku Naravno svi te-žimo međunarodnim projektima i vezama sa svetskim univerzitetima i istraživačkim centrima To doprinosi da naš fakultet bude prepoznat u svetu ali te veze treba koristiti za obuku mladih koji će se vratiti u Srbiju a neće ostati tamo

Imate li konkretnih ideja kako spre-čiti prevelik odlazak u inostranstvo jer je jasno da neće svi ostati u zemlji

ndash Pod uslovom da se akredituju progra-mi koji imaju realne šanse da iznedre struč-njake koji se mogu zaposliti smanjio bi se broj onih koji odlaze iz Srbije U situaciji u kojoj je naša država sada fundamentalna ispitivanja na moju veliku žalost nisu pre-poznata kao biznis u koji vredi ulagati Zbog toga i ne očekujem veći broj novih radnih mesta za istraživače u oblastima koje ona obuhvataju O ostalim oblastima ne mogu da sudim jer nemam dovoljno informacija a mi prirodnjaci volimo da imamo čvrstu potporu za svaku tvrdnju

Na koji način deci i mladima može-mo približiti nauku

ndash Kažu da su deca nestašna nemirna svašta im pada na pamet I moja su takva samo što mislim da to nije nestašluk već radoznalost i istraživački duh koji moramo negovati A grešimo kada se trudimo da to iskorenimo Kada naučimo da im u detinj-stvu nauku približimo kao nešto opipljivo i zamislivo te postepeno objašnjavamo ap-straktne i njima daleke stvari lakše će biti i u školi Sve formule i jednačine neće ne-minovno nositi sa sobom i pitanje ndash zašto ovo moram da učim Umesto toga pred-stavljaće pojašnjenje već poznatog ogleda već viđenog ili opisanog fenomena Kada ta deca odrastu biće im prirodno da odaberu bavljenje naukom

Kakvi su vaši planovi u narednih de-set godina

ndash Vidim se na istom ovom mestu gde sam i sada samo s višim zvanjem i bogatijim isku-stvom i bibliografijom Pošto volim da se bavim istraživačkim radom ali i nastavom ova institucija je pravi izbor za mene

Novosadska Noć istraživača

Osma Noć istraživača u Srbiji biće održana u petak 29 septembra od 16 sati do jedan posle ponoći u tržnom centru BIG i kafiću Starit centra i biće posebno HOT Tema je HOT nauka ndash bilo da je u pita-nju nauka visokih temperatura ili goruće naučne teme Posebna pa-žnja posvećena je našim istraži-vačima koji se bave svetski aktu-elnim istraživanjima i pokušavaju da reše neke od gorućih problema s kojima se čovečanstvo sre-će Predstavnike ovih devet HOT istraživačkih grupa možete uživo upoznati u Noći istraživača ali i primetiti na bilbordima u gradu

28 7 SEPTEMBAR 2017

SPORT

Spuštena je zavesa na 29 Let-njoj univerzijadi održanoj u kineskom Tajpeju Srpski sportisti ostvarili su sjajne rezultate ndash zlatne medalje osvojili su Tijana Bogdano-vić u tekvondu pojedinačno

i ekipno atletičarka Amela Terzić i vater-polisti Od ukupno 28 zemalja učesnica Sr-bija je zauzela odlično deseto mesto Inače na počasno postolje popeli su se sportisti 66 država

Siniša Jasnić je predsednik Univerzitet-skog saveza Srbije naš Novosađanin koji je po povratku kući hvalio naše sportiste

ndash Postaje već poslovično pravilo da naši studenti na univerzijadi izuzetno uspeš-no predstavljaju svoju zemlju Niz od četiri zlatna odličja ovo potvrđuje Tekvondo po-staje sport po kojem nas već prepoznaju u svetu Tijana Bogdanović srebrna s Olim-pijskih igara u Riju sada se pozlatila a eki-pno naše dame bile su takođe najbolje ndash zlat-na medalja i srpska himna pravi su ponos ndash ističe Jasnić

Veoma lepo nam je bilo i kada se Amela

Terzić pozlatila u kraljici sportova na 1500 metara

ndash Ovu trku pratio sam u društvu legen-darnog Karla Luisa i možete zamisliti kako smo se svi osećali a pogotovo Amela i njen trener Rifat Zilkić kada im je Luis čestitao Zaslužili su tu počast i Amela i njen du-

gogodišnji trener iz Novog Pazara Uko-liko sam u nekog verovao da će se pozla-titi i pre početka univerzitetskih igara to su bili vaterpolisti Predvodio ih je ovoga puta Dejan Savić i ubedljivo su trijumfovali upotpunivši tako svoju nisku zlatnih odlič-ja u ovoj deceniji i univerzitetskom posle svetske evropske i olimpijske Vaterpolo je dika srpskog sporta i države cele ndash ka-zao je Jasnić

Naš zlatni vaterpolo tim u kineskom Taj-peju igrao je u sastavu Rističević i Doboža-nov na golu Vico Lazić Jakšić Ranđelović Drašović braća Rašović Subotić Radojević Stojanović i Vasić U finalu pali su Rusi za koje je nastupilo čak šest igrača s nedavno završenog svetskog šampionata u Budim-pešti

Srbija je poslednji put bila zlatna na Uni-verzijadi 2011 godine u Kini a da podse-tim selekcija koja je nastupila u Fukoki u Japanu 1995 godine ostavila je dubok trag u bazenima širom sveta Svi su docnije igrali u A-reprezentaciji i osvajači su me-dalja kako na olimpijadi tako i na mondi-jalima

Šta više reći nego da su i studenti na-stavili zlatni niz pobeda ostalih naših re-prezentativnih selekcija Jedno je sigurno ndash srpski sport sjajno korača ka narednoj olimpijadi koja je na programu 2020 go-dine u Tokiju

Zlatni niZ naših SportiSta na 29 letnjoj univerZijadi

Karl luiS čeStitao ameli terZić

Predsednik Univerzitetskog saveza Srbije dr Siniša Jasnić ponosno se hvali s četiri prva mesta koja su osvojili Tijana Bogdanović

tekvondo pojedinačno i ekipno Amela Terzić i vaterpolistiAutor jovan tanurdžić

Siniša Jasnić

297 SEPTEMBAR 2017

Nakon što su pre mesec dana osvojili 20 Memorijalni turnir Vladimir Franciš-ković u tenisu glavom na pesku Nikola Mitro i Bog-dan Marojević pobedili su i na Devetom prvenstvu

Novog Sada u tenisu glavom na tvrdoj pod-lozi Na Štrandu su se okupile 33 ekipe u pet konkurencija od petlića do veterana

U seniorskoj su Dragan Bankovački i Vu-kašin Kešelj poraženi u finalu sa 2 0 a treće mesto osvojili su Slobodan Simić i Nebojša Budakov Među juniorima pobedili su Ilija Ljubojević i Nebojša Stojšić i takođe sa 2 0 bili bolji od Ivana Blagojevića i Koste Mar-kovića dok su bronzanu medalju uzeli Alek-sandar Kecman i Vukašin Cvejić

U konkurenciji pionira rođenih izme-đu 2002 i 2004 godine slavili su Vukašin Adamović i Miloš Sekulović srebrne meda-lje dobili su Aleksandar Kecman i Vukašin Cvejić a bronzane David Pantić i Aleksa Batos

Najmlađe finale među petlićima mlađim od dvanaest godina uzeli su Nikola Ninkov i Nikola Tarlać pošto su pobedili Dimitrija Kondića i Stefana Lukića dok su treći bili Dušan Jovanović i Maksim Pantić

Turniri u tenisu glavom ne mogu da se zamisle bez novosadskih veterana koji su bili i među osnivačima ovog sporta u na-šem gradu Prvo mesto osvojili su Vladislav Čolić i Vukašin Kešelj nakon što su u finalu bili bolji od Nikole Radojkovića i Miroslava Mirkovića dok su bronzani bili Aleksandar i Vladimir Verlić

Turnir su vodile sudije Dragan Brzak Pe-tar Jovanović i Miodrag Radaković zapisni-čar je bio Petar Bodulić a delegat takmičenja Miograd Radaković Bez obzira na to što su u vreme takmičenja na TV ekranima bili prenosi brojnih sportskih takmičenja pa i nastupi na-ših reprezentacija na evropskim prvenstvima u odbojci i košarci tribine na Štrandu pored Mosta slobode uvek su bile dobro popunjene Organizator turnira Sportsko udruženje tenis glavom namerava da i na zimu organizuje tur-nir u ovom sportu u zatvorenom u čemu oče-kuju pomoć Grada i Gradske uprave za sport i omladinu pošto ovo takmičenje nosi naziv Prvenstvo Novog Sada

Organizatori posebno zahvaljuju JKP bdquoGradsko zelenilordquo koje im je ustupilo te-rene na Štrandu zatim glavnom sponzoru bdquoPositiverdquo kompaniji bdquoVIP Mobile bdquoAdidas Srbijirdquo koja je obezbedila dresove i šortse-ve za takmičare bdquoTrpezi-cateringrdquo i konobi bdquoOrcusrdquo

Mitro i Marojević apsolutni šampioni

Prvenstvo novog sada u tenisu glavom na tvrdoj PodloziAutor Miloš Dukić

30 7 SEPTEMBAR 2017

3124 AVGUST 2017

ISSN 2406-2022

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

197 SEPTEMBAR 2017

Proteklih dana na Trgu slobode snimane su ma-sovne scene budućeg ru-skog serijala bdquoAmbasa-dardquo Kako smo saznali na snimanju radi se o seriji koja će ličiti na svetski

špijunski bestseler bdquoBornov identitetrdquo Roberta Ladlama po kom je snimljena istoimena filmska trilogija u režiji Daga Limana

Na snimanju je učestvovalo oko 300 statista koji su bili na proslavi 16 godine Dana državnosti izmišljene ruske zemlje Kaledonije Na trgu su bile postavljene tezge masa ljudi je šetala a među nji-ma su bili i animatori pajaci folklorna grupa jedan poni i dva policijska konja Pored scena sa statistima koje su bile potpuno vesele i razdragane u sveča-nom ambijentu drugog dana snimani su i akcioni kadrovi s jednim od ruskih glumaca

Za slučajne prolaznike naročito za tu-riste bilo je pravo iznenađenje i atrak-cija da posmatraju kako na trgu ispred tržnog centra bdquoApolordquo u improvizova-nom kafiću hapse mladića koji je dotad u opuštenoj situaciji sedeo s devojkom pio piće i razgovarao Osim na ovoj lo-kaciji prethodnih dana u Novom Sadu su snimljeni kadrovi i u Dunavskoj ulici a pre toga filmadžije su radile i u centru Sremskih Karlovaca Ekipa serijala seli se u Pančevo gde nastavlja rad

Sredinom avgusta serija bdquoAmbasadardquo snimana je na Dorćolu u Višnjićevoj i Si-minoj ulici kao i u dvorištu zgrade u Ni-kole Spasića Pre dolaska u našu zemlju ruska filmska ekipa snimala je nekoliko meseci u Rusiji i kako smo saznali tamo je snimljeno 75 odsto materijala i to u enterijeru a kod nas se radi isključivo eksterijer

Serija se radi u rusko-srpskoj kopro-dukciji a kod nas je snimanje organi-zovala producentska kuća bdquoArchangel Studiordquo iz Beograda osnivača Miloša Bi-kovića i Miodraga Radonjića s ciljem da se promovišu kulturne veze između Ru-sije i Srbije kroz kinematografska i televi-zijska ostvarenja U Srbiji su na projektu angažovani glumci uglavnom iz Rusije Vitalij Kiscenko Viktorija Tolstogano-va Anton Kuznjecov Ekatarina Volkova i Aleksandar Versinin ali su zastupljeni i domaći glumci Nebojša Milovanović Nenad Maričić i Vaja Dujović

Ruski triler u Novom Sadu

Novosadski reporter na snimanju serije bdquoAmbasadardquo

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

Policija tokom septembra tradi-cionalno pojačava kontrolu sa-obraćaja u blizini svih škola u Srbiji kako bi sve vozače upo-zorila na početak nove škol-ske godine i mališane koji prvi put polaze u školu Podsetimo

odmah vozače da je i prema starom Zakonu o bezbednosti u saobraćaju u zonama škola naj-veća dozvoljena brzina bila 30 kilometara na sat Pored toga nov zakon predviđa da pešački prelazi pored škola budu zaštićeni ogradama i obeleženi dodatnom signalizacijom

Dvostruka pomoć S početkom nove školske godine i novosadski saobraćajni po-licajci zajedno s kolegama opšte nadležnosti otpočeli su akciju pojačane kontrole i reguli-sanja saobraćaja na putevima i ulicama u zo-nama sa školama

ndash Saobraćajci će u vreme kada deca dolaze i vraćaju se iz škole biti na raskrsnicama u bli-

zini osnovnih škola Najugroženiji su najmla-đi sugrađani pogotovo oni koji polaze u prvi razred i njima treba posvetiti najviše pažnje Prvenstveno to važi za bezbedan prelaz pre-ko kolovoza ali policajci im govore i kako da najbrže i najbezbednije dođu do odredišta Naša akcija trajaće tokom celog septembra ali ako bude potrebeno možemo je i produžiti Ne treba posebno isticati da će svi vozači koji prekorače brzinu ili načine drugi prekršaj biti pod udarom represivnih mera ndash ističe zamenik

komandira Saobraćajne policijske ispostave bdquoZapadrdquo PU Novi Sad Milan Dražić

Pored toga što pružaju pomoć na trotoari-ma i raskrsnicama policajci ovih dana pose-ćuju učenike u školama i drže im predavanja o bezbednosti u saobraćaju Da bi deca bila još zaštićenija u blizini novosadskih škola policija je u avgustu ispitala kakvo je stanje horizon-talne i vertikalne signalizacije dok se Grad Novi Sad pobrinuo da zebre budu osvežene novom bojom

Opasnosti vrebaju Bezbednost je jed-na od obaveznih tema u novosadskoj Srednjoj medicinskoj školi bdquoSveti Arhangelrdquo a u sep-tembru je u prvom planu saobraćaj

ndash Prvi časovi odeljenskog starešine u svim našim odeljenjima posvećeni su objašnjenjima i uputstvima koja dajemo našim učenicima u vezi s njihovom bezbednošću u saobraćaju Nalazimo se na Trgu Marije Trandafil u sta-rom delu grada gde su uglavnom jednosmer-

20

Autor Miloš Dukić

Prvi časovi odeljenskog starešine u svim našim odeljenjima posvećeni su objašnjenjima i uputstvima koja dajemo učenicima u vezi s njihovom bezbednošću u saobraćajuIris Petrović

7 SEPTEMBAR 2017

Pored toga što pružaju pomoć na trotoarima i raskrsnicama policajci ovih dana učenicima u školama drže predavanja o bezbednosti u saobraćaju

Septembar ndash mesec bezbednosti učenika u saobraćaju

Veliko iStražiVanje noVoSaDSkog rePortera kakva je bezbednost u novosadskim školama

21

ne ulice ali bez obzira na to učenici treba da budu oprezni Svi znamo koliko su deca ži-vahna u tim godinama a relativno slabiji sa-obraćaj nego u drugim delovima grada može da ih zavara i opusti Pored toga decu upo-zoravamo da je pored nas parkiralište i da s njega uvek može iznenada izaći vozilo Uz ta detaljna upustva na čosovima svaki nastav-nik na kraju školskog dana po završetku časa upozori učenike da pažljivo izađu iz škole i isto tako prelaze ulice do kuće ndash ističe direktorka Iris Petrović

Pored nastavnika roditelji takođe mora-ju brinuti o bezbednosti dece svakako naju-groženijih učesnika u saobraćaju Od kuće do škole i u povratku novosadski mališani često prolaze više ulica i semafora od onih na peri-feriji grada pa sve do najopterećenijih kao što je raskrsnica kod Futoške pijace

Levo pa desno Pravila ponašanja u sao-braćaju znaju se već decenijama ali nikad nije loše ponovo ih čuti pogotovo što ima i novih koja su donele moderne tehnologije Koliko je to važno dovoljno govori podatak da su naši mališani dva i po puta ugroženiji u saobraćaju od vršnjaka u Švedskoj a dvaput su ugroženi-ji od proseka zemalja Evropske unije Takve rezultate dala je opširna analiza a kao bitan parametar uzet je podatak o broju stradale i povređene dece u saobraćaju na milion sta-novnika

Pritom treba imati na umu da sva objaš-njenja i upozorenja odraslih malo vrede ako deca vide da se odrasli ponašaju drugačije od onog kako pričaju A uz ona o zelenom svetlu na semaforu i obeleženom pešačkom prela-zu deci treba posebno reći da uvek prvo po-gledaju levo pa zatim desno i da ulicu pređu samo ako su vozila daleko Ako nisu treba da sačekaju da sva vozila prođu i nikada ne smeju pretrčavati na drugu stranu Posebno imajte na umu da deca mlađa od 12 godina nedovolj-no dobro procenjuju udaljenost automobila i vreme koje im je potrebno da pređu ulicu a uz to su im pažnja i periferni vid slabiji nego kod odraslih

Bez slušalica i mobilnih Kada pored kolovoza nema trotoara hoda se levom stra-nom ulice dok je na trotoaru sasvim suprotno ndash ide se desnom stranom Posebno treba po-navljati mališanima da ne stavljaju slušalice u uši dok su na ulici i da ne koriste se mobilni dok prelaze na drugu stranu kolovoza

I za male bicikliste vrede mnoga upozore-nja

ndash Kaciga u vožnji je obavezna duga kosa se vezuje da ne pada u oči nema utrkivanja s dru-gim biciklistima obuća ne sme biti previše ko-motna da ne bi spala dok se okreću pedale ne vozi se ni sa širokim nogavicama niti noću i po magli treba izbegavati ulice s gustim sao-braćajem a po nepoznatim ulicama se ne juri već vozi pažljivije

Barijere uz elektronsku identifi-kaciju Uz saobraćaj Grad Novi Sad brine i o ukupnoj bezbednosti učenika Povodom početka školske godine i prezentacije projek-

ta postavljanja tehničkih barijera za ulazak u školska dvorišta uz elektronsku identifikaciju član Gradskog veća zadužen za obrazovanje mr Vladimir Jelić posetio je Osnovnu školu bdquoŽarko Zrenjaninrdquo To je prva novosadska ško-la s takvom barijerom

ndash Nastavlja se trend povećanja broja učeni-ka prvog razreda u Novom Sadu a ove godine ih je 300 više nego lane Sve osnovne i sred-nje škole spremne su za rad i danas su kre-nule s redovnom nastavom Bezbednost dece biće prioritet i ove školske godine Statistike su pokazale da se slučajevi vršnjačkog nasi-lja najčešće dešavaju u školskom dvorištu a učesnici nisu učenici škole Uvođenjem teh-ničke barijere želimo da sprečimo ulazak u dvorište onima kojima tu nije mesto U škol-sko dvorište moći će da uđu samo učenici koji imaju identifikacionu karticu i na ovaj način

očekujemo da će se smanjiti stopa vršnjačkog nasilja Ukoliko ovaj pilot-projekat pokaže do-bre rezultate biće primenjen i na druge škole ndash rekao je Jelić

Kako je rekao na insistiranje gradonačel-nika školska dvorišta biće otvorena posle na-stave za sve građane koji su se i dosad bavili sportom

Kokos kocke sa borovnicama Američka pita sa ribizlama Penasti kolač sa grožđem

Broj 7 Godina VII 50 dinara CG 075 EUR BiH 150 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

POSLASTICE SA VOĆEM

9 772217 55201 6

Knedle sa šljivama

Slana i slatkaZimnica

Projekat Stanje bezbednosti učenika u novosadskim školama

sufinansiran iz budžeta Republike Srbije ndash Ministarstva kulture

i informisanja uz obaveznu napomenu Stavovi izneti u tekstu

nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

7 SEPTEMBAR 2017

22 7 SEPTEMBAR 2017

Драги суграђани

Молимо вас да на време плаћате рачуне за грејање и тако обезбедите топлину својих домова током зимских дана

Само заједничким одговорним понашањем можемо унапредити квалитет становања a нашем Новом Саду осигурати место у друштву уређених европских градова

Захваљујемо се свим Новосађанима који су препознали значај несметаног функционисања комуналног система и редовним измирењем својих обавеза омогућили нашем граду да се развија и иде путем свеопштег напретка

Ваша Новосадска топлана

nsreporterrs

237 SEPTEMBAR 2017

U Galeriji Matice srpske otvorena je izložba bdquoPeđa Đaković ndash 30 godina

stvaralaštvardquo i trajaće do 24 septembra Posebno mesto u opusu ovog umetnika zauzimaju slike i crteži posvećeni stra-dalničkim podvizima srpske vojske u Pr-vom svetskom ratu golgoti srpskih isto-

rijskih zbivanja herojskom i nadljudskom ali i žrtvi kao civilizacijskom uzusu Đa-ković je izlagao Češkoj SAD Nemačkoj Holandiji Španiji Engleskoj Dobitnik je više nagrada bdquoTerezinrdquo glavna nagrada (1986) Prva nagrada Akademije likov-nih umetnosti u Pragu (1988) Specijalna

nagrada za slikarstvo praške Akademi-je umetnosti bdquoMasarikrdquo (1995) nagra-da bdquoSalvador Dalirdquo za slikarstvo (1996) Nagrada za slikarstvo Evropskog kruga Franca Kafke (1997) Njegova dela nalaze se u značajnim umetničkim kolekcijama širom sveta

Izložba Peđe Đakovića u Galeriji Matice srpske

Privredna komora Vojvodine poslednje dve nedelje imala je mnogobrojne aktivnosti naročito u obla-sti međuregionalne saradnje Tako je predsednika PKV-a Boška Vučurevića i zamenika generalnog sekretara Bojanu Miljuš ugostio predsednik Pe-čujsko-baranjske trgovinsko-privredne komore dr Tamaš Šikfei sa saradnicima Na sastanku je do-

govoreno uspostavljanje saradnje između dveju komora naročito u oblasti poljoprivrede i turizma Saradnja će obuhvatiti i ostale grane privrede i to zajedničkim radom na različitim projektima ali i nastupanjem na raznim sajmovima i manifestacijama

Predsednik Vučurević pozvao je delegaciju pečujske komore da poseti PKV i predstojeći Sajam turizma u Novom Sadu što je sa za-dovoljstvom prihvaćeno Tom prilikom Vučurević je dao intervju dr Predragu Mandiću iz Srpske redakcije Mađarskog radija u Pečuju

ndash Mađarska je dobar primer razvoja banjskog turizma ne samo u našem regionu već u celoj Evropi Vezuje nas kompatibilnost dveju privreda ndash voćarstvo vinarstvo i ratarstvo zatim metalska indu-strija turizam Kako je Mađarska već dosta dugo u EU iskustvo koje imaju županija Baranja i Pečuj biće vrlo značajno za naše pri-vrednike ndash istakao je Vučurević

U organizaciji PKV-a i Privredne komore županije Čongrad u Segedinu održan je Mađarsko-srpski poslovno-turistički forum Delegaciju PKV-a činili su predstavnici Turističke organizacije Voj-vodine turističkih organizacija lokalnih samouprava turističkih agencija smeštajnih kapaciteta vinara i salašara i JP za upravljanje putničkim pristaništem i marinom bdquoApatinrdquo Prisutne su pozdra-vili predsednik PK Čongrad Pal Nemeši zamenik gradonačelnika Segedina dr Laslo Šoljmoš i ambasador Republike Srbije u Mađar-skoj Rade Drobac

ndash U Mađarskoj se nedovoljno zna o Srbiji i njenim turističkim potencijalima i zbog toga je važno da se radi na međusobnom po-vezivanju turističkih agencija ndash rekao je Drobac

Miljušova je istakla da PKV i Trgovinsko-industrijska komora županije Čongrad imaju tradicionalno dugogodišnju dobru sarad-nju

ndash Ukupna privredna saradnja s Mađarskom poslednjih godina neprekidno raste s blažim oscilacijama Prošle godine robna raz-mena s Mađarskom povećana je za 61 odsto Od januara do juna ove godine premašeni su polugodišnji rezultati robne razmene za prošlu godinu pa očekujemo da će i 2017 biti tako

U Gornjoj Radgoni u Sloveniji održan je 55 Međunarodni poljo-privredno-prehrambeni sajam bdquoAgrardquo gde je predstavljen sistem zaštite i promocije poljoprivredno-prehrambenih proizvoda a sa-jam je pratila sekretarka Udruženja poljoprivrede PKV-a Jelena Drobnjak

Privredna komora Vojvodine bila je domaćin delegaciji Depar-tmana Val Doaz u Francuskoj koja je bila s predstavnicima Grada Novog Sada

ndash Regionalna saradnja jedna je od ključnih aktivnosti PKV-a jer se na taj način otvaraju nova tržišta i povezuju privredni subjekti ndash istakao je Vučurević

Francuzi su bili vrlo zadovoljni prijemom u PKV-u i najavili su da postoji prostor za saradnju kako s Gradom tako i sa PKV-om i Po-krajinom Potpredsednik Privredne komore Departmana Val Doaz Kristof Mašar predložio je da se ozvaniči saradnja između dveju komora što je predsednik Vučurević sa zadovoljstvom prihvatio U razgovoru je istaknuta i mogućnost dolaska potencijalnih fran-cuskih investitora u Srbiju odnosno u AP Vojvodinu

PKV najavljuje i Srpsko-mađarski poslovno-turistički forum u okviru bdquoDana Vojvodine u Budimpeštirdquo koji će biti održani u Amba-sadi Republike Srbije 15 septembra u organizaciji PKV-a Ambasade RS u Mađarskoj Mađarsko-srpskog poslovnog saveta i Turističke organizacije Vojvodine PKV će kao svoje počasne goste pozvati predstavnike Privredne komore županije Čongrad i Pečujsko-ba-ranjske trgovinsko-privredne komore

Dani Vojvodine u Pešti 15 septembraBogata međuregionalna aktivnost Privredne komore Vojvodine

24

historia magistra vitae est

7 SEPTEMBAR 2017

Put za Montevideo PeroM novinara bdquoilustrovanog vreMenardquo iz 1930 godine

U orahovoj ljUsci na

sredozemnom morU

VeličanstVena sVetska izložba u barseloni s paViljonima najraznoVrsnijih stiloVa počeV

od danske seoske kuće do modernističkog jugosloVenskog paViljona od drVeta zaoštraVala je

sliku o saVršenom dopunjaVanju kulture i prirode

Pre 87 leta fudbalska reprezentacija Kra-ljevine Jugoslavije na prvom Svetskom prvenstvu u fudbalu u Montevideu osvo-jila je četvrto mesto

prema zvaničnim podacima Fife Po-znato je da utakmica za treće mesto nije igrana pa je tek 1986 godine od-lučeno da su Amerikanci uzeli bron-zu jer su imali bolju gol-razliku od Jugoslovena

Bronza je naša Međutim no-vosadski advokat Kosta Hadži sin vođe puta naših igrača u Urugvaj dr Koste Hadžija tvrdi da smo bili treći i kao dokaz prilaže ono što Ameri-kanci nemaju ndash bronzanu medalju sa Svetskog prvenstva u Urugvaju 1930 godine

ndash U oba polufinala rezultat je bio neverovatan ndash 6 1 Mi smo izgubili od Urugvaja a SAD od Argentine Po-tom je u finalu pobedio domaćin i po-stao svetski prvak Zbog nedostatka novca utakmica za bronzanu medalju nije ni odigrana pa je po tadašnjim pravilima nama pripalo treće mesto jer smo u polufinalu izgubili od ka-snijeg pobednika prvenstva Zato je moj otac doneo bronzanu medalju jednu jedinu jer za igrače i trenere

257 SEPTEMBAR 2017

nisu ni napravljene Otac je doneo i bedž s natpisom bdquodelegatordquo a oboje je dobio kao vođa puta naše fudbalske ekspedicije ndash kaže Hadži

Neviđena lakrdija Sva tadaš-nja jugoslovenska štampa prenela je konačne rezultate iz Urugvaja i lepo se može videti tabela na kojoj smo treći a Amerikanci četvrti

Podsetimo se ukratko tih dana Na prvenstvu je bilo 12 reprezentacija podeljenih u četiri grupe Pobedili smo Brazil i Boliviju i na veliko izne-nađenje prošli u polufinale

Tamo je usledila katastrofa ali kako Na stadionu Sentanario pove-li smo sa 1 0 pogotkom Đorđa Vuja-dinovića a zatim glavni igrač posta-je brazilski sudija Almeida Priznaje Urugvajcima dva neregularna gola a onaj za 2 1 tolika je lakrdija da se na nju javnost podseti uoči svakog svet-skog prvenstva kao potpuno nevero-vatne fudbalske epizode poput one s pravim pravcatim ratom iz 1969 go-dine između Hondurasa i Salvadora koji je izbio zbog kvalifikacijske uta-kmice za svetsko prvenstvo

Dupli pas s policajcem Naime nakon lošeg napada domaćina lopta je izašla u gol-aut i doskakutala do nogu lokalnog policajca Za fudbalom je krenuo naš golman Jakšić koga su novinari u Montevideu zbog sjajnih odbrana u prvim susretima već pro-zvali El Gran Milovan Umesto da loptu preda Jakšiću policajac je na zaprepašćenje naših reprezentativaca i buran smeh odobravanja gledalaca dodaje svom igraču Anselmu Kaže-mo igraču jer bi ipak bilo preterano ga nazovemo policajčevim saigračem mada se u stvarnosti tako zbilo

Anselmo se verovatno jedini na te-renu nije zbunio već je poslao lop-tu u prazan gol Nikakva uveravanja naših igrača nisu pomogla sudija je pokazao na centar Almeida se nije na tome zaustavio ubrzo je poništio čist gol našim igračima i oni su shva-tili da je utakmica rešena mnogo pre nego što su istrčali na teren Uosta-lom posle se po Montevideu manje-više javno pričalo da je Almeida dobio 500 dolara da sudi u korist domaćina što mu je bilo dovoljno da kupi dobar automobil

Bojkot reprezentacije Bilo kako bilo ni Jugoslavija ni Srbija nikad nisu bile uspešnije na svet-skim fudbalskim prvenstvima posle ovog A poznato je da su na put preko Atlantskog okeana krenuli samo igra-či beogradskih klubova Jugoslavije BSK-a i BASK-a te trojica fudbalera iz francuskih klubova jer su fudbalski podsavezi Zagreba Splita Sarajeva i

Subotice bojkotovali reprezentaciju O pripremama za Svetsko prven-

stvo u Urugvaju i samom nastupu na-ših igrača snimljeni su serija i film a mi vam donosimo autentičnu novi-narsku reportažu s putovanja brodom od Francuske do Brazila Objavljena je u beogradskom časopisu Ilustrova-no vreme u broju od 4 jula 1930 go-dine ali nažalost ime autora teksta ni fotografija nije navedeno

Prisna i svoja Orahova ljuska u kojoj se naša fudbalska ekipa 20 juna iz Marselja otisnula na daleki prekoo-keanski put za Južnu Ameriku i nije bila tako mala ndash počinje tekst u Ilu-strovanom vremenu

ndash Ljuska se zvala bdquoFloridardquo rađena je 1926 godine u čuvenom francu-skom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne dužine od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo ljuska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad mor-skog dna Ugodna sa svojim spratnim kabinama divnim salonima i trpeza-rijama bdquoFloridardquo nam je ubrzo posta-la nekako prisna i gotovo svoja ndash pisao je novinar Ilustrovanog vremena

Mali izvlači velikog Na njoj smo našli naše večite prijatelje Fran-cuze

ndash Od prvih momenata prema mla-dim jugoslovenskim sportistima izaš-

bdquoFloridardquo je rađena 1926 u čuvenom fran-cuskom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne duži-ne od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo lju-ska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad morskog dna

li su sa svojom poznatom prostosr-dačnošću i otvorenim simpatijama Naš generalni konzul u Marselju Adžemović s Mirkovićem pozdravio nas je na brodu i kao stari moreplo-vac svojim pričama prosto raspalio želju da se otisnemo na veliku baru Otisnuli smo se oko pet sati posle podne iz marseljske luke ali nismo bili sami Pratila su nas dva brodića jedan spreda a drugi pozadi cimali su nas i naprezali dok našu bdquoFloridurdquo nisu izvukli iz čitave gužve brodova Uostalom to je sudbina svih velikih ndash da ih mali izvlače na čistinu

Zaplovili smo ubrzo po širokom staklastoplavom Sredozemnom moru i gledali kako se velika i hučna luka Marselja gubi u izmaglici

ndash Našu ekipu činili su igrači Jak-šić Ivković i Hrnjiček iz ekipe Soko Spasojević i Đokić iz Jugoslavije Mihajlović Stojanović Tomić in-ženjer Arsenijević B Marjanović Tirnanić Vujadinović i Najdanović iz BSK-a Sekulić iz pariskog klu-ba Franse Stefanović i Ivica Bek iz francuskog Seta kao i vođe puta dr Andrejević Kosta Hadži i inženjer Simonović Dopisnik Bora Jovano-vić našu četu uvećao je na brojnu snagu od 21

Prema Gibraltaru Razuzuri-li smo se i prvu noć na brodu pres-pavali kao zaklani posle trodnevnog drmusanja po vozovima

ndash Prvo jutro nas je dovelo u Barse-lonu Svi su impresionirani lepotom toplog španskog grada Veliki au-tobus za dva sata jurnjave pokazao nam je kao u kakvom filmu sve zna-menitosti ovog najlepšeg grada na Sredozemlju Veličanstvena Svetska izložba s paviljonima najraznovrsni-jih stilova počev od danske seoske kuće do modernističkog jugosloven-skog paviljona od drveta zaoštravala je sliku o savršenom dopunjavanju kulture i prirode

Ispraćeni igrom andaluske tem-peramente grupe otisnuli smo se u podne od ovog prvog pristaništa i uskoro je bdquoFloridardquo zaplovila pre-ma Gibraltaru ostavljajući živopisni španski grad da sagoreva u svojim vrelim podnevnim bojama

Kraj u sledećem broju

26 7 SEPTEMBAR 2017

INTERVJU

Dr Mirjana Radanović je docent na Departmanu za hemiju biohemiju i zašti-tu životne sredine Prirod-no-matematičkog fakulte-ta Univerziteta u Novom Sadu U naučnoistraživač-

kom radu bavi se sintezom fizičko-hemij-skom i strukturnom karakterizacijom kom-pleksa prelaznih metala s biološki aktivnim Šifovim bazama

Član je Srpskog hemijskog društva Srp-skog kristalografskog društva Evropske kristalografske asocijacije i Kluba mladih hemičara Srbije kao i marketinškog tima departmana i učestvovala je na gotovo svim manifestacijama promocije departmana i fakulteta Za uspeh u promociji PMF-a 2013 godine dobila je nagradu bdquoPMF ndash to sam jardquo

Grupa bdquoKristalografrdquo bavi se reng-denskom strukturnom analizom biološki aktivnih molekula koristeći kao osnovnu metodu difrakciju x-zraka na monokri-

stalu Šta je vaše konkretno polje istra-živanja

ndash Jedinjenja koja ispitujemo pripadaju različitim klasama te mogu imati i veo-ma raznoliku potencijalnu primenu Kao najinteresantnije grupe jedinjenja izdvo-jila bih komplekse metala kao potenci-jalne citostatike lekove protiv dijabete-snih komplikacija katalizatore u važnim organskim reakcijama PLED materija-le zatim steroide razne antioksidanse i sl Najjednostavnije rečeno mi pomo-ću difrakcije x-zraka na monokristalnom uzorku dobijamo njegov otisak prsta na osnovu kojeg generišemo informacije o prostornom rasporedu atoma u tom kri-stalu tj njegovu strukturu

Šta očekujete od istraživanjandash Kao što je to u nauci uvek slučaj nijedna

disciplina iako samostalna ne funkcioniše zasebno Zato je kristalografija neraskidivo povezana s hemijom fizikom mineralogi-jom mikrobiologijom medicinom itd Put jednog našeg istraživanja počinje od sinteze

željenog jedinjenja na čemu radi hemičar sintetičar Neretko se dešava da korišćeni sintetski put ne rezultuje nastajanjem oče-kivanog jedinjenja pa ukoliko se radi o kri-stalnom proizvodu upravo su kristalografi ti koji nesumnjivo rešavaju dilemu o tome šta je dobijeno Nakon sinteze sledi fizičko-hemijska karakterizacija dobijenog proizvo-da reakcije (elementalna spektroskopska elektrohemijska analiza i slično) te kao kru-na rendgenska strukturna analiza

To je kraj tog istraživanja odnosno ispitivanja

ndash Ne Okarakterisano jedinjenje putuje i dalje na razna biološka ispitivanja ispitiva-nja optičkih svojstava i sličnog Kako naša ispitivanja imaju fundamentalan karakter ono što mi očekujemo kao krajnji ishod ne mora da predstavlja i kraj mogućnosti pri-mene nekog jedinjenja Jer ako malo bolje pogledamo većina velikih otkrića je slučaj-na te razni širokoprimenjivani lekovi nisu sintetisani u svrhe u kojima su se pokazali kao najefikasniji

Cisplatina najčešće korišćen Citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks platine ima antitumorsko dejstvo

Većina velikih otkrića je slučajna

U sUsret Noći istražiVačadoc dr Mirjana Radanović sa PMF-a

277 SEPTEMBAR 2017

Koliko su vaša ispitivanja aktuelna i važna u svetu nauke odnosno kod nas

ndash Svako novo jedinjenje je važno jer ne-kad ne možemo ni naslutiti koliku moć kri-je Na primer cisplatina najčešće korišćen citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks pla-tine ima antitumorsko dejstvo Određivanje strukture ovog kompleksa pomoglo je u da-ljem dizajniranju novih citostatika koji će imati širi spektar delovanja i manju toksič-nost Ovi ciljevi nažalost još nisu potpuno ostvareni ali ako uzmemo u obzir složenost pomenutih istraživanja jasno je da u ovoj oblasti ima još mnogo nepoznanica čije ra-zumevanje iziskuje vreme

Koje su vaše naučne i poslovne am-bicije

ndash Pre par godina počeli smo da sarađu-jemo s kolegama s Instituta za fiziku u Ze-munu i Instituta bdquoDemokritosrdquo u Atini koji ispituju optičke osobine kompleksnih jedi-njenja koja mi sintetišemo i strukturno ka-rakterišemo Neka su se izdvojila kao veo-ma interesantna za primenu u oblasti PLED materijala Volela bih da proširimo i učvr-stimo ovu saradnju u okviru nekog među-narodnog projekta Uz to volim da verujem da će nas naši rezultati nadživeti i možda će neki od njih nekome u dalekoj budućnosti mnogo više koristiti nego nama sada Kao što umetnici žive kroz svoja dela možemo i mi svoje kristale posmatrati kao umetnič-ku tvorevinu

Kakva je situacija u Srbijindash Kod nas su fundamentalna istraživanja

u senci onoga što brzo dobija primenu Ži-vimo u takvim uslovima da mislimo da su nam potrebni instant rezultati da se od sva-kog otkrića očekuje da baš ono bude epo-halno Zato se važno i aktuelno često ne podudaraju

U kakvim uslovima radite ndash Trenutno na Prirodno-matematičkom

fakultetu u Novom Sadu već deset godina uspešno radi difraktometar Gemini S Ovaj uređaj može koristiti rendgensko zračenje dveju različitih talasnih dužina koje se ge-nerišu s dve rendgenske cevi (bakarnom i molibdenskom anodom) i detektor novije generacije Uzorci se montiraju na četvo-roosni goniometarski sistem koji obezbe-đuje orijentaciju uzoraka u širokom opsegu uglova Po potrebi moguće je snimanje na niskim temperaturama (do ndash180 degC) koje se postižu posebnim dodatkom koji mlaz tečnog azota usmerava na uzorak Snimanje na niskim temperaturama pogodno je zbog smanjenih oscilacija atoma u kristalnoj re-šetki što rezultuje tačnijim određivanjem strukture Svojim karakteristikama ovaj uređaj zadovoljava naše potrebe Dosad je grupa objavila preko 100 radova u visoko-citiranim naučnim časopisima Ipak ovo je jedini ovakav uređaj u Srbiji a zbog ograni-čenih materijalnih sredstava teško je obučiti nove ljude za rad na njemu

Kakvi su rezultati rada na tom ure-đaju

ndash Zadovoljni smo rezultatima koje smo

dosad postigli ali se nadam da će u skoroj budućnosti difraktometar Gemini S dobiti više pažnje što nesumnjivo zaslužuje pa ćemo moći da povećamo broj ljudi osposo-bljenih za rad u ovoj oblasti Takođe nije re-šeno pitanje održavanja uređaja kako zbog visoke cene servisa tako i zbog vrlo kompli-kovanih procedura oko tendera za nabavku rezervnih delova Ipak zasad smo sopstve-nim snagama uspevali da uređaj održimo u operativnom stanju

Kakva je situacija na vašem fakul-tetu u poređenju s onima u regionu pa i u Evropi

ndash Ne bi bilo pošteno upoređivati uslove kod nas i u zemljama koje daleko više sred-stava izdvajaju za nauku Imamo laboratori-je koje su opremljene vrhunskim uređajima ali postoje i one koje jedva funkcionišu time što imaju tako da gledajući prosek nismo u zavidnoj poziciji Ipak naši istraživači do-kazuju svoju izuzetnost time što i pored lošeg generalnog stanja u zemlji svojim re-zultatima često mogu da pariraju vodećim evropskim naučnim centrima

Da li mladi naučnici u inostranstvo odlaze zbog lošijih uslova za istraživa-nja

ndash Najčešće je tako Mada svi su postali nestrpljivi kada je uspeh u pitanju a nauka zahteva dosta odricanja i strpljenja Pored toga školujemo previše ljudi za nepostoje-ća radna mesta Na univerzitetu je da obu-či kadar ali neko drugi treba da ih zaposli Univerzitet sjajno odradi svoj deo a jedan od dokaza za to upravo je uspeh ljudi koji odu u inostranstvo Kad oni čiji je zadatak briga o radnim mestima odrade svoj deo po-sla mladi naučnici će ostati u zemlji Ipak moramo racionalno sagledati situaciju u ko-joj živimo pa u skladu s tim postaviti svoja očekivanja

Da li su uslovi najvažniji ili ono što naučnik zna kakva mu je intuicija koli-ko je uporan

ndash Uslovi su važni ali je ljudski faktor krucijalan Jer i kada nema uslova neko ih stvori Taj neko mora biti stručan i istrajan u svojoj nameri pa će i uspeh stići Pored toga u istraživanju se ne smemo slepo drža-ti jednog pravca već uvek treba sagledavati nove mogućnosti koje nas često iznenade

Svedoci smo velikog odliva mozgova šta učiniti da se to zaustavi i čak preu-smeri u pravcu Srbije

ndash Jedno je sprečiti odlazak mladih struč-njaka a sasvim drugo je nadati se prilivu ukoliko pod prilivom smatrate povratak onih koji su već otišli Za ovo drugo nisam sigurna da je uopšte moguće u neko dogled-no vreme Prvo moramo dati mladima šan-su da ostanu u svojoj zemlji i u njoj da se ostvare jer ovako dajemo inostranstvu ve-oma kvalitetne poklone

Kako to učinitindash Trebalo bi uspostaviti bolju povezanost

između istraživača na univerzitetima i onih u istraživačkim centrima jer se za mnogo analiza uzorci šalju u inostranstvo iako postoje uslovi u Srbiji za tako nešto Zbog

toga i ljudi teže odlasku Naravno svi te-žimo međunarodnim projektima i vezama sa svetskim univerzitetima i istraživačkim centrima To doprinosi da naš fakultet bude prepoznat u svetu ali te veze treba koristiti za obuku mladih koji će se vratiti u Srbiju a neće ostati tamo

Imate li konkretnih ideja kako spre-čiti prevelik odlazak u inostranstvo jer je jasno da neće svi ostati u zemlji

ndash Pod uslovom da se akredituju progra-mi koji imaju realne šanse da iznedre struč-njake koji se mogu zaposliti smanjio bi se broj onih koji odlaze iz Srbije U situaciji u kojoj je naša država sada fundamentalna ispitivanja na moju veliku žalost nisu pre-poznata kao biznis u koji vredi ulagati Zbog toga i ne očekujem veći broj novih radnih mesta za istraživače u oblastima koje ona obuhvataju O ostalim oblastima ne mogu da sudim jer nemam dovoljno informacija a mi prirodnjaci volimo da imamo čvrstu potporu za svaku tvrdnju

Na koji način deci i mladima može-mo približiti nauku

ndash Kažu da su deca nestašna nemirna svašta im pada na pamet I moja su takva samo što mislim da to nije nestašluk već radoznalost i istraživački duh koji moramo negovati A grešimo kada se trudimo da to iskorenimo Kada naučimo da im u detinj-stvu nauku približimo kao nešto opipljivo i zamislivo te postepeno objašnjavamo ap-straktne i njima daleke stvari lakše će biti i u školi Sve formule i jednačine neće ne-minovno nositi sa sobom i pitanje ndash zašto ovo moram da učim Umesto toga pred-stavljaće pojašnjenje već poznatog ogleda već viđenog ili opisanog fenomena Kada ta deca odrastu biće im prirodno da odaberu bavljenje naukom

Kakvi su vaši planovi u narednih de-set godina

ndash Vidim se na istom ovom mestu gde sam i sada samo s višim zvanjem i bogatijim isku-stvom i bibliografijom Pošto volim da se bavim istraživačkim radom ali i nastavom ova institucija je pravi izbor za mene

Novosadska Noć istraživača

Osma Noć istraživača u Srbiji biće održana u petak 29 septembra od 16 sati do jedan posle ponoći u tržnom centru BIG i kafiću Starit centra i biće posebno HOT Tema je HOT nauka ndash bilo da je u pita-nju nauka visokih temperatura ili goruće naučne teme Posebna pa-žnja posvećena je našim istraži-vačima koji se bave svetski aktu-elnim istraživanjima i pokušavaju da reše neke od gorućih problema s kojima se čovečanstvo sre-će Predstavnike ovih devet HOT istraživačkih grupa možete uživo upoznati u Noći istraživača ali i primetiti na bilbordima u gradu

28 7 SEPTEMBAR 2017

SPORT

Spuštena je zavesa na 29 Let-njoj univerzijadi održanoj u kineskom Tajpeju Srpski sportisti ostvarili su sjajne rezultate ndash zlatne medalje osvojili su Tijana Bogdano-vić u tekvondu pojedinačno

i ekipno atletičarka Amela Terzić i vater-polisti Od ukupno 28 zemalja učesnica Sr-bija je zauzela odlično deseto mesto Inače na počasno postolje popeli su se sportisti 66 država

Siniša Jasnić je predsednik Univerzitet-skog saveza Srbije naš Novosađanin koji je po povratku kući hvalio naše sportiste

ndash Postaje već poslovično pravilo da naši studenti na univerzijadi izuzetno uspeš-no predstavljaju svoju zemlju Niz od četiri zlatna odličja ovo potvrđuje Tekvondo po-staje sport po kojem nas već prepoznaju u svetu Tijana Bogdanović srebrna s Olim-pijskih igara u Riju sada se pozlatila a eki-pno naše dame bile su takođe najbolje ndash zlat-na medalja i srpska himna pravi su ponos ndash ističe Jasnić

Veoma lepo nam je bilo i kada se Amela

Terzić pozlatila u kraljici sportova na 1500 metara

ndash Ovu trku pratio sam u društvu legen-darnog Karla Luisa i možete zamisliti kako smo se svi osećali a pogotovo Amela i njen trener Rifat Zilkić kada im je Luis čestitao Zaslužili su tu počast i Amela i njen du-

gogodišnji trener iz Novog Pazara Uko-liko sam u nekog verovao da će se pozla-titi i pre početka univerzitetskih igara to su bili vaterpolisti Predvodio ih je ovoga puta Dejan Savić i ubedljivo su trijumfovali upotpunivši tako svoju nisku zlatnih odlič-ja u ovoj deceniji i univerzitetskom posle svetske evropske i olimpijske Vaterpolo je dika srpskog sporta i države cele ndash ka-zao je Jasnić

Naš zlatni vaterpolo tim u kineskom Taj-peju igrao je u sastavu Rističević i Doboža-nov na golu Vico Lazić Jakšić Ranđelović Drašović braća Rašović Subotić Radojević Stojanović i Vasić U finalu pali su Rusi za koje je nastupilo čak šest igrača s nedavno završenog svetskog šampionata u Budim-pešti

Srbija je poslednji put bila zlatna na Uni-verzijadi 2011 godine u Kini a da podse-tim selekcija koja je nastupila u Fukoki u Japanu 1995 godine ostavila je dubok trag u bazenima širom sveta Svi su docnije igrali u A-reprezentaciji i osvajači su me-dalja kako na olimpijadi tako i na mondi-jalima

Šta više reći nego da su i studenti na-stavili zlatni niz pobeda ostalih naših re-prezentativnih selekcija Jedno je sigurno ndash srpski sport sjajno korača ka narednoj olimpijadi koja je na programu 2020 go-dine u Tokiju

Zlatni niZ naših SportiSta na 29 letnjoj univerZijadi

Karl luiS čeStitao ameli terZić

Predsednik Univerzitetskog saveza Srbije dr Siniša Jasnić ponosno se hvali s četiri prva mesta koja su osvojili Tijana Bogdanović

tekvondo pojedinačno i ekipno Amela Terzić i vaterpolistiAutor jovan tanurdžić

Siniša Jasnić

297 SEPTEMBAR 2017

Nakon što su pre mesec dana osvojili 20 Memorijalni turnir Vladimir Franciš-ković u tenisu glavom na pesku Nikola Mitro i Bog-dan Marojević pobedili su i na Devetom prvenstvu

Novog Sada u tenisu glavom na tvrdoj pod-lozi Na Štrandu su se okupile 33 ekipe u pet konkurencija od petlića do veterana

U seniorskoj su Dragan Bankovački i Vu-kašin Kešelj poraženi u finalu sa 2 0 a treće mesto osvojili su Slobodan Simić i Nebojša Budakov Među juniorima pobedili su Ilija Ljubojević i Nebojša Stojšić i takođe sa 2 0 bili bolji od Ivana Blagojevića i Koste Mar-kovića dok su bronzanu medalju uzeli Alek-sandar Kecman i Vukašin Cvejić

U konkurenciji pionira rođenih izme-đu 2002 i 2004 godine slavili su Vukašin Adamović i Miloš Sekulović srebrne meda-lje dobili su Aleksandar Kecman i Vukašin Cvejić a bronzane David Pantić i Aleksa Batos

Najmlađe finale među petlićima mlađim od dvanaest godina uzeli su Nikola Ninkov i Nikola Tarlać pošto su pobedili Dimitrija Kondića i Stefana Lukića dok su treći bili Dušan Jovanović i Maksim Pantić

Turniri u tenisu glavom ne mogu da se zamisle bez novosadskih veterana koji su bili i među osnivačima ovog sporta u na-šem gradu Prvo mesto osvojili su Vladislav Čolić i Vukašin Kešelj nakon što su u finalu bili bolji od Nikole Radojkovića i Miroslava Mirkovića dok su bronzani bili Aleksandar i Vladimir Verlić

Turnir su vodile sudije Dragan Brzak Pe-tar Jovanović i Miodrag Radaković zapisni-čar je bio Petar Bodulić a delegat takmičenja Miograd Radaković Bez obzira na to što su u vreme takmičenja na TV ekranima bili prenosi brojnih sportskih takmičenja pa i nastupi na-ših reprezentacija na evropskim prvenstvima u odbojci i košarci tribine na Štrandu pored Mosta slobode uvek su bile dobro popunjene Organizator turnira Sportsko udruženje tenis glavom namerava da i na zimu organizuje tur-nir u ovom sportu u zatvorenom u čemu oče-kuju pomoć Grada i Gradske uprave za sport i omladinu pošto ovo takmičenje nosi naziv Prvenstvo Novog Sada

Organizatori posebno zahvaljuju JKP bdquoGradsko zelenilordquo koje im je ustupilo te-rene na Štrandu zatim glavnom sponzoru bdquoPositiverdquo kompaniji bdquoVIP Mobile bdquoAdidas Srbijirdquo koja je obezbedila dresove i šortse-ve za takmičare bdquoTrpezi-cateringrdquo i konobi bdquoOrcusrdquo

Mitro i Marojević apsolutni šampioni

Prvenstvo novog sada u tenisu glavom na tvrdoj PodloziAutor Miloš Dukić

30 7 SEPTEMBAR 2017

3124 AVGUST 2017

ISSN 2406-2022

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

Policija tokom septembra tradi-cionalno pojačava kontrolu sa-obraćaja u blizini svih škola u Srbiji kako bi sve vozače upo-zorila na početak nove škol-ske godine i mališane koji prvi put polaze u školu Podsetimo

odmah vozače da je i prema starom Zakonu o bezbednosti u saobraćaju u zonama škola naj-veća dozvoljena brzina bila 30 kilometara na sat Pored toga nov zakon predviđa da pešački prelazi pored škola budu zaštićeni ogradama i obeleženi dodatnom signalizacijom

Dvostruka pomoć S početkom nove školske godine i novosadski saobraćajni po-licajci zajedno s kolegama opšte nadležnosti otpočeli su akciju pojačane kontrole i reguli-sanja saobraćaja na putevima i ulicama u zo-nama sa školama

ndash Saobraćajci će u vreme kada deca dolaze i vraćaju se iz škole biti na raskrsnicama u bli-

zini osnovnih škola Najugroženiji su najmla-đi sugrađani pogotovo oni koji polaze u prvi razred i njima treba posvetiti najviše pažnje Prvenstveno to važi za bezbedan prelaz pre-ko kolovoza ali policajci im govore i kako da najbrže i najbezbednije dođu do odredišta Naša akcija trajaće tokom celog septembra ali ako bude potrebeno možemo je i produžiti Ne treba posebno isticati da će svi vozači koji prekorače brzinu ili načine drugi prekršaj biti pod udarom represivnih mera ndash ističe zamenik

komandira Saobraćajne policijske ispostave bdquoZapadrdquo PU Novi Sad Milan Dražić

Pored toga što pružaju pomoć na trotoari-ma i raskrsnicama policajci ovih dana pose-ćuju učenike u školama i drže im predavanja o bezbednosti u saobraćaju Da bi deca bila još zaštićenija u blizini novosadskih škola policija je u avgustu ispitala kakvo je stanje horizon-talne i vertikalne signalizacije dok se Grad Novi Sad pobrinuo da zebre budu osvežene novom bojom

Opasnosti vrebaju Bezbednost je jed-na od obaveznih tema u novosadskoj Srednjoj medicinskoj školi bdquoSveti Arhangelrdquo a u sep-tembru je u prvom planu saobraćaj

ndash Prvi časovi odeljenskog starešine u svim našim odeljenjima posvećeni su objašnjenjima i uputstvima koja dajemo našim učenicima u vezi s njihovom bezbednošću u saobraćaju Nalazimo se na Trgu Marije Trandafil u sta-rom delu grada gde su uglavnom jednosmer-

20

Autor Miloš Dukić

Prvi časovi odeljenskog starešine u svim našim odeljenjima posvećeni su objašnjenjima i uputstvima koja dajemo učenicima u vezi s njihovom bezbednošću u saobraćajuIris Petrović

7 SEPTEMBAR 2017

Pored toga što pružaju pomoć na trotoarima i raskrsnicama policajci ovih dana učenicima u školama drže predavanja o bezbednosti u saobraćaju

Septembar ndash mesec bezbednosti učenika u saobraćaju

Veliko iStražiVanje noVoSaDSkog rePortera kakva je bezbednost u novosadskim školama

21

ne ulice ali bez obzira na to učenici treba da budu oprezni Svi znamo koliko su deca ži-vahna u tim godinama a relativno slabiji sa-obraćaj nego u drugim delovima grada može da ih zavara i opusti Pored toga decu upo-zoravamo da je pored nas parkiralište i da s njega uvek može iznenada izaći vozilo Uz ta detaljna upustva na čosovima svaki nastav-nik na kraju školskog dana po završetku časa upozori učenike da pažljivo izađu iz škole i isto tako prelaze ulice do kuće ndash ističe direktorka Iris Petrović

Pored nastavnika roditelji takođe mora-ju brinuti o bezbednosti dece svakako naju-groženijih učesnika u saobraćaju Od kuće do škole i u povratku novosadski mališani često prolaze više ulica i semafora od onih na peri-feriji grada pa sve do najopterećenijih kao što je raskrsnica kod Futoške pijace

Levo pa desno Pravila ponašanja u sao-braćaju znaju se već decenijama ali nikad nije loše ponovo ih čuti pogotovo što ima i novih koja su donele moderne tehnologije Koliko je to važno dovoljno govori podatak da su naši mališani dva i po puta ugroženiji u saobraćaju od vršnjaka u Švedskoj a dvaput su ugroženi-ji od proseka zemalja Evropske unije Takve rezultate dala je opširna analiza a kao bitan parametar uzet je podatak o broju stradale i povređene dece u saobraćaju na milion sta-novnika

Pritom treba imati na umu da sva objaš-njenja i upozorenja odraslih malo vrede ako deca vide da se odrasli ponašaju drugačije od onog kako pričaju A uz ona o zelenom svetlu na semaforu i obeleženom pešačkom prela-zu deci treba posebno reći da uvek prvo po-gledaju levo pa zatim desno i da ulicu pređu samo ako su vozila daleko Ako nisu treba da sačekaju da sva vozila prođu i nikada ne smeju pretrčavati na drugu stranu Posebno imajte na umu da deca mlađa od 12 godina nedovolj-no dobro procenjuju udaljenost automobila i vreme koje im je potrebno da pređu ulicu a uz to su im pažnja i periferni vid slabiji nego kod odraslih

Bez slušalica i mobilnih Kada pored kolovoza nema trotoara hoda se levom stra-nom ulice dok je na trotoaru sasvim suprotno ndash ide se desnom stranom Posebno treba po-navljati mališanima da ne stavljaju slušalice u uši dok su na ulici i da ne koriste se mobilni dok prelaze na drugu stranu kolovoza

I za male bicikliste vrede mnoga upozore-nja

ndash Kaciga u vožnji je obavezna duga kosa se vezuje da ne pada u oči nema utrkivanja s dru-gim biciklistima obuća ne sme biti previše ko-motna da ne bi spala dok se okreću pedale ne vozi se ni sa širokim nogavicama niti noću i po magli treba izbegavati ulice s gustim sao-braćajem a po nepoznatim ulicama se ne juri već vozi pažljivije

Barijere uz elektronsku identifi-kaciju Uz saobraćaj Grad Novi Sad brine i o ukupnoj bezbednosti učenika Povodom početka školske godine i prezentacije projek-

ta postavljanja tehničkih barijera za ulazak u školska dvorišta uz elektronsku identifikaciju član Gradskog veća zadužen za obrazovanje mr Vladimir Jelić posetio je Osnovnu školu bdquoŽarko Zrenjaninrdquo To je prva novosadska ško-la s takvom barijerom

ndash Nastavlja se trend povećanja broja učeni-ka prvog razreda u Novom Sadu a ove godine ih je 300 više nego lane Sve osnovne i sred-nje škole spremne su za rad i danas su kre-nule s redovnom nastavom Bezbednost dece biće prioritet i ove školske godine Statistike su pokazale da se slučajevi vršnjačkog nasi-lja najčešće dešavaju u školskom dvorištu a učesnici nisu učenici škole Uvođenjem teh-ničke barijere želimo da sprečimo ulazak u dvorište onima kojima tu nije mesto U škol-sko dvorište moći će da uđu samo učenici koji imaju identifikacionu karticu i na ovaj način

očekujemo da će se smanjiti stopa vršnjačkog nasilja Ukoliko ovaj pilot-projekat pokaže do-bre rezultate biće primenjen i na druge škole ndash rekao je Jelić

Kako je rekao na insistiranje gradonačel-nika školska dvorišta biće otvorena posle na-stave za sve građane koji su se i dosad bavili sportom

Kokos kocke sa borovnicama Američka pita sa ribizlama Penasti kolač sa grožđem

Broj 7 Godina VII 50 dinara CG 075 EUR BiH 150 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

POSLASTICE SA VOĆEM

9 772217 55201 6

Knedle sa šljivama

Slana i slatkaZimnica

Projekat Stanje bezbednosti učenika u novosadskim školama

sufinansiran iz budžeta Republike Srbije ndash Ministarstva kulture

i informisanja uz obaveznu napomenu Stavovi izneti u tekstu

nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

7 SEPTEMBAR 2017

22 7 SEPTEMBAR 2017

Драги суграђани

Молимо вас да на време плаћате рачуне за грејање и тако обезбедите топлину својих домова током зимских дана

Само заједничким одговорним понашањем можемо унапредити квалитет становања a нашем Новом Саду осигурати место у друштву уређених европских градова

Захваљујемо се свим Новосађанима који су препознали значај несметаног функционисања комуналног система и редовним измирењем својих обавеза омогућили нашем граду да се развија и иде путем свеопштег напретка

Ваша Новосадска топлана

nsreporterrs

237 SEPTEMBAR 2017

U Galeriji Matice srpske otvorena je izložba bdquoPeđa Đaković ndash 30 godina

stvaralaštvardquo i trajaće do 24 septembra Posebno mesto u opusu ovog umetnika zauzimaju slike i crteži posvećeni stra-dalničkim podvizima srpske vojske u Pr-vom svetskom ratu golgoti srpskih isto-

rijskih zbivanja herojskom i nadljudskom ali i žrtvi kao civilizacijskom uzusu Đa-ković je izlagao Češkoj SAD Nemačkoj Holandiji Španiji Engleskoj Dobitnik je više nagrada bdquoTerezinrdquo glavna nagrada (1986) Prva nagrada Akademije likov-nih umetnosti u Pragu (1988) Specijalna

nagrada za slikarstvo praške Akademi-je umetnosti bdquoMasarikrdquo (1995) nagra-da bdquoSalvador Dalirdquo za slikarstvo (1996) Nagrada za slikarstvo Evropskog kruga Franca Kafke (1997) Njegova dela nalaze se u značajnim umetničkim kolekcijama širom sveta

Izložba Peđe Đakovića u Galeriji Matice srpske

Privredna komora Vojvodine poslednje dve nedelje imala je mnogobrojne aktivnosti naročito u obla-sti međuregionalne saradnje Tako je predsednika PKV-a Boška Vučurevića i zamenika generalnog sekretara Bojanu Miljuš ugostio predsednik Pe-čujsko-baranjske trgovinsko-privredne komore dr Tamaš Šikfei sa saradnicima Na sastanku je do-

govoreno uspostavljanje saradnje između dveju komora naročito u oblasti poljoprivrede i turizma Saradnja će obuhvatiti i ostale grane privrede i to zajedničkim radom na različitim projektima ali i nastupanjem na raznim sajmovima i manifestacijama

Predsednik Vučurević pozvao je delegaciju pečujske komore da poseti PKV i predstojeći Sajam turizma u Novom Sadu što je sa za-dovoljstvom prihvaćeno Tom prilikom Vučurević je dao intervju dr Predragu Mandiću iz Srpske redakcije Mađarskog radija u Pečuju

ndash Mađarska je dobar primer razvoja banjskog turizma ne samo u našem regionu već u celoj Evropi Vezuje nas kompatibilnost dveju privreda ndash voćarstvo vinarstvo i ratarstvo zatim metalska indu-strija turizam Kako je Mađarska već dosta dugo u EU iskustvo koje imaju županija Baranja i Pečuj biće vrlo značajno za naše pri-vrednike ndash istakao je Vučurević

U organizaciji PKV-a i Privredne komore županije Čongrad u Segedinu održan je Mađarsko-srpski poslovno-turistički forum Delegaciju PKV-a činili su predstavnici Turističke organizacije Voj-vodine turističkih organizacija lokalnih samouprava turističkih agencija smeštajnih kapaciteta vinara i salašara i JP za upravljanje putničkim pristaništem i marinom bdquoApatinrdquo Prisutne su pozdra-vili predsednik PK Čongrad Pal Nemeši zamenik gradonačelnika Segedina dr Laslo Šoljmoš i ambasador Republike Srbije u Mađar-skoj Rade Drobac

ndash U Mađarskoj se nedovoljno zna o Srbiji i njenim turističkim potencijalima i zbog toga je važno da se radi na međusobnom po-vezivanju turističkih agencija ndash rekao je Drobac

Miljušova je istakla da PKV i Trgovinsko-industrijska komora županije Čongrad imaju tradicionalno dugogodišnju dobru sarad-nju

ndash Ukupna privredna saradnja s Mađarskom poslednjih godina neprekidno raste s blažim oscilacijama Prošle godine robna raz-mena s Mađarskom povećana je za 61 odsto Od januara do juna ove godine premašeni su polugodišnji rezultati robne razmene za prošlu godinu pa očekujemo da će i 2017 biti tako

U Gornjoj Radgoni u Sloveniji održan je 55 Međunarodni poljo-privredno-prehrambeni sajam bdquoAgrardquo gde je predstavljen sistem zaštite i promocije poljoprivredno-prehrambenih proizvoda a sa-jam je pratila sekretarka Udruženja poljoprivrede PKV-a Jelena Drobnjak

Privredna komora Vojvodine bila je domaćin delegaciji Depar-tmana Val Doaz u Francuskoj koja je bila s predstavnicima Grada Novog Sada

ndash Regionalna saradnja jedna je od ključnih aktivnosti PKV-a jer se na taj način otvaraju nova tržišta i povezuju privredni subjekti ndash istakao je Vučurević

Francuzi su bili vrlo zadovoljni prijemom u PKV-u i najavili su da postoji prostor za saradnju kako s Gradom tako i sa PKV-om i Po-krajinom Potpredsednik Privredne komore Departmana Val Doaz Kristof Mašar predložio je da se ozvaniči saradnja između dveju komora što je predsednik Vučurević sa zadovoljstvom prihvatio U razgovoru je istaknuta i mogućnost dolaska potencijalnih fran-cuskih investitora u Srbiju odnosno u AP Vojvodinu

PKV najavljuje i Srpsko-mađarski poslovno-turistički forum u okviru bdquoDana Vojvodine u Budimpeštirdquo koji će biti održani u Amba-sadi Republike Srbije 15 septembra u organizaciji PKV-a Ambasade RS u Mađarskoj Mađarsko-srpskog poslovnog saveta i Turističke organizacije Vojvodine PKV će kao svoje počasne goste pozvati predstavnike Privredne komore županije Čongrad i Pečujsko-ba-ranjske trgovinsko-privredne komore

Dani Vojvodine u Pešti 15 septembraBogata međuregionalna aktivnost Privredne komore Vojvodine

24

historia magistra vitae est

7 SEPTEMBAR 2017

Put za Montevideo PeroM novinara bdquoilustrovanog vreMenardquo iz 1930 godine

U orahovoj ljUsci na

sredozemnom morU

VeličanstVena sVetska izložba u barseloni s paViljonima najraznoVrsnijih stiloVa počeV

od danske seoske kuće do modernističkog jugosloVenskog paViljona od drVeta zaoštraVala je

sliku o saVršenom dopunjaVanju kulture i prirode

Pre 87 leta fudbalska reprezentacija Kra-ljevine Jugoslavije na prvom Svetskom prvenstvu u fudbalu u Montevideu osvo-jila je četvrto mesto

prema zvaničnim podacima Fife Po-znato je da utakmica za treće mesto nije igrana pa je tek 1986 godine od-lučeno da su Amerikanci uzeli bron-zu jer su imali bolju gol-razliku od Jugoslovena

Bronza je naša Međutim no-vosadski advokat Kosta Hadži sin vođe puta naših igrača u Urugvaj dr Koste Hadžija tvrdi da smo bili treći i kao dokaz prilaže ono što Ameri-kanci nemaju ndash bronzanu medalju sa Svetskog prvenstva u Urugvaju 1930 godine

ndash U oba polufinala rezultat je bio neverovatan ndash 6 1 Mi smo izgubili od Urugvaja a SAD od Argentine Po-tom je u finalu pobedio domaćin i po-stao svetski prvak Zbog nedostatka novca utakmica za bronzanu medalju nije ni odigrana pa je po tadašnjim pravilima nama pripalo treće mesto jer smo u polufinalu izgubili od ka-snijeg pobednika prvenstva Zato je moj otac doneo bronzanu medalju jednu jedinu jer za igrače i trenere

257 SEPTEMBAR 2017

nisu ni napravljene Otac je doneo i bedž s natpisom bdquodelegatordquo a oboje je dobio kao vođa puta naše fudbalske ekspedicije ndash kaže Hadži

Neviđena lakrdija Sva tadaš-nja jugoslovenska štampa prenela je konačne rezultate iz Urugvaja i lepo se može videti tabela na kojoj smo treći a Amerikanci četvrti

Podsetimo se ukratko tih dana Na prvenstvu je bilo 12 reprezentacija podeljenih u četiri grupe Pobedili smo Brazil i Boliviju i na veliko izne-nađenje prošli u polufinale

Tamo je usledila katastrofa ali kako Na stadionu Sentanario pove-li smo sa 1 0 pogotkom Đorđa Vuja-dinovića a zatim glavni igrač posta-je brazilski sudija Almeida Priznaje Urugvajcima dva neregularna gola a onaj za 2 1 tolika je lakrdija da se na nju javnost podseti uoči svakog svet-skog prvenstva kao potpuno nevero-vatne fudbalske epizode poput one s pravim pravcatim ratom iz 1969 go-dine između Hondurasa i Salvadora koji je izbio zbog kvalifikacijske uta-kmice za svetsko prvenstvo

Dupli pas s policajcem Naime nakon lošeg napada domaćina lopta je izašla u gol-aut i doskakutala do nogu lokalnog policajca Za fudbalom je krenuo naš golman Jakšić koga su novinari u Montevideu zbog sjajnih odbrana u prvim susretima već pro-zvali El Gran Milovan Umesto da loptu preda Jakšiću policajac je na zaprepašćenje naših reprezentativaca i buran smeh odobravanja gledalaca dodaje svom igraču Anselmu Kaže-mo igraču jer bi ipak bilo preterano ga nazovemo policajčevim saigračem mada se u stvarnosti tako zbilo

Anselmo se verovatno jedini na te-renu nije zbunio već je poslao lop-tu u prazan gol Nikakva uveravanja naših igrača nisu pomogla sudija je pokazao na centar Almeida se nije na tome zaustavio ubrzo je poništio čist gol našim igračima i oni su shva-tili da je utakmica rešena mnogo pre nego što su istrčali na teren Uosta-lom posle se po Montevideu manje-više javno pričalo da je Almeida dobio 500 dolara da sudi u korist domaćina što mu je bilo dovoljno da kupi dobar automobil

Bojkot reprezentacije Bilo kako bilo ni Jugoslavija ni Srbija nikad nisu bile uspešnije na svet-skim fudbalskim prvenstvima posle ovog A poznato je da su na put preko Atlantskog okeana krenuli samo igra-či beogradskih klubova Jugoslavije BSK-a i BASK-a te trojica fudbalera iz francuskih klubova jer su fudbalski podsavezi Zagreba Splita Sarajeva i

Subotice bojkotovali reprezentaciju O pripremama za Svetsko prven-

stvo u Urugvaju i samom nastupu na-ših igrača snimljeni su serija i film a mi vam donosimo autentičnu novi-narsku reportažu s putovanja brodom od Francuske do Brazila Objavljena je u beogradskom časopisu Ilustrova-no vreme u broju od 4 jula 1930 go-dine ali nažalost ime autora teksta ni fotografija nije navedeno

Prisna i svoja Orahova ljuska u kojoj se naša fudbalska ekipa 20 juna iz Marselja otisnula na daleki prekoo-keanski put za Južnu Ameriku i nije bila tako mala ndash počinje tekst u Ilu-strovanom vremenu

ndash Ljuska se zvala bdquoFloridardquo rađena je 1926 godine u čuvenom francu-skom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne dužine od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo ljuska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad mor-skog dna Ugodna sa svojim spratnim kabinama divnim salonima i trpeza-rijama bdquoFloridardquo nam je ubrzo posta-la nekako prisna i gotovo svoja ndash pisao je novinar Ilustrovanog vremena

Mali izvlači velikog Na njoj smo našli naše večite prijatelje Fran-cuze

ndash Od prvih momenata prema mla-dim jugoslovenskim sportistima izaš-

bdquoFloridardquo je rađena 1926 u čuvenom fran-cuskom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne duži-ne od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo lju-ska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad morskog dna

li su sa svojom poznatom prostosr-dačnošću i otvorenim simpatijama Naš generalni konzul u Marselju Adžemović s Mirkovićem pozdravio nas je na brodu i kao stari moreplo-vac svojim pričama prosto raspalio želju da se otisnemo na veliku baru Otisnuli smo se oko pet sati posle podne iz marseljske luke ali nismo bili sami Pratila su nas dva brodića jedan spreda a drugi pozadi cimali su nas i naprezali dok našu bdquoFloridurdquo nisu izvukli iz čitave gužve brodova Uostalom to je sudbina svih velikih ndash da ih mali izvlače na čistinu

Zaplovili smo ubrzo po širokom staklastoplavom Sredozemnom moru i gledali kako se velika i hučna luka Marselja gubi u izmaglici

ndash Našu ekipu činili su igrači Jak-šić Ivković i Hrnjiček iz ekipe Soko Spasojević i Đokić iz Jugoslavije Mihajlović Stojanović Tomić in-ženjer Arsenijević B Marjanović Tirnanić Vujadinović i Najdanović iz BSK-a Sekulić iz pariskog klu-ba Franse Stefanović i Ivica Bek iz francuskog Seta kao i vođe puta dr Andrejević Kosta Hadži i inženjer Simonović Dopisnik Bora Jovano-vić našu četu uvećao je na brojnu snagu od 21

Prema Gibraltaru Razuzuri-li smo se i prvu noć na brodu pres-pavali kao zaklani posle trodnevnog drmusanja po vozovima

ndash Prvo jutro nas je dovelo u Barse-lonu Svi su impresionirani lepotom toplog španskog grada Veliki au-tobus za dva sata jurnjave pokazao nam je kao u kakvom filmu sve zna-menitosti ovog najlepšeg grada na Sredozemlju Veličanstvena Svetska izložba s paviljonima najraznovrsni-jih stilova počev od danske seoske kuće do modernističkog jugosloven-skog paviljona od drveta zaoštravala je sliku o savršenom dopunjavanju kulture i prirode

Ispraćeni igrom andaluske tem-peramente grupe otisnuli smo se u podne od ovog prvog pristaništa i uskoro je bdquoFloridardquo zaplovila pre-ma Gibraltaru ostavljajući živopisni španski grad da sagoreva u svojim vrelim podnevnim bojama

Kraj u sledećem broju

26 7 SEPTEMBAR 2017

INTERVJU

Dr Mirjana Radanović je docent na Departmanu za hemiju biohemiju i zašti-tu životne sredine Prirod-no-matematičkog fakulte-ta Univerziteta u Novom Sadu U naučnoistraživač-

kom radu bavi se sintezom fizičko-hemij-skom i strukturnom karakterizacijom kom-pleksa prelaznih metala s biološki aktivnim Šifovim bazama

Član je Srpskog hemijskog društva Srp-skog kristalografskog društva Evropske kristalografske asocijacije i Kluba mladih hemičara Srbije kao i marketinškog tima departmana i učestvovala je na gotovo svim manifestacijama promocije departmana i fakulteta Za uspeh u promociji PMF-a 2013 godine dobila je nagradu bdquoPMF ndash to sam jardquo

Grupa bdquoKristalografrdquo bavi se reng-denskom strukturnom analizom biološki aktivnih molekula koristeći kao osnovnu metodu difrakciju x-zraka na monokri-

stalu Šta je vaše konkretno polje istra-živanja

ndash Jedinjenja koja ispitujemo pripadaju različitim klasama te mogu imati i veo-ma raznoliku potencijalnu primenu Kao najinteresantnije grupe jedinjenja izdvo-jila bih komplekse metala kao potenci-jalne citostatike lekove protiv dijabete-snih komplikacija katalizatore u važnim organskim reakcijama PLED materija-le zatim steroide razne antioksidanse i sl Najjednostavnije rečeno mi pomo-ću difrakcije x-zraka na monokristalnom uzorku dobijamo njegov otisak prsta na osnovu kojeg generišemo informacije o prostornom rasporedu atoma u tom kri-stalu tj njegovu strukturu

Šta očekujete od istraživanjandash Kao što je to u nauci uvek slučaj nijedna

disciplina iako samostalna ne funkcioniše zasebno Zato je kristalografija neraskidivo povezana s hemijom fizikom mineralogi-jom mikrobiologijom medicinom itd Put jednog našeg istraživanja počinje od sinteze

željenog jedinjenja na čemu radi hemičar sintetičar Neretko se dešava da korišćeni sintetski put ne rezultuje nastajanjem oče-kivanog jedinjenja pa ukoliko se radi o kri-stalnom proizvodu upravo su kristalografi ti koji nesumnjivo rešavaju dilemu o tome šta je dobijeno Nakon sinteze sledi fizičko-hemijska karakterizacija dobijenog proizvo-da reakcije (elementalna spektroskopska elektrohemijska analiza i slično) te kao kru-na rendgenska strukturna analiza

To je kraj tog istraživanja odnosno ispitivanja

ndash Ne Okarakterisano jedinjenje putuje i dalje na razna biološka ispitivanja ispitiva-nja optičkih svojstava i sličnog Kako naša ispitivanja imaju fundamentalan karakter ono što mi očekujemo kao krajnji ishod ne mora da predstavlja i kraj mogućnosti pri-mene nekog jedinjenja Jer ako malo bolje pogledamo većina velikih otkrića je slučaj-na te razni širokoprimenjivani lekovi nisu sintetisani u svrhe u kojima su se pokazali kao najefikasniji

Cisplatina najčešće korišćen Citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks platine ima antitumorsko dejstvo

Većina velikih otkrića je slučajna

U sUsret Noći istražiVačadoc dr Mirjana Radanović sa PMF-a

277 SEPTEMBAR 2017

Koliko su vaša ispitivanja aktuelna i važna u svetu nauke odnosno kod nas

ndash Svako novo jedinjenje je važno jer ne-kad ne možemo ni naslutiti koliku moć kri-je Na primer cisplatina najčešće korišćen citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks pla-tine ima antitumorsko dejstvo Određivanje strukture ovog kompleksa pomoglo je u da-ljem dizajniranju novih citostatika koji će imati širi spektar delovanja i manju toksič-nost Ovi ciljevi nažalost još nisu potpuno ostvareni ali ako uzmemo u obzir složenost pomenutih istraživanja jasno je da u ovoj oblasti ima još mnogo nepoznanica čije ra-zumevanje iziskuje vreme

Koje su vaše naučne i poslovne am-bicije

ndash Pre par godina počeli smo da sarađu-jemo s kolegama s Instituta za fiziku u Ze-munu i Instituta bdquoDemokritosrdquo u Atini koji ispituju optičke osobine kompleksnih jedi-njenja koja mi sintetišemo i strukturno ka-rakterišemo Neka su se izdvojila kao veo-ma interesantna za primenu u oblasti PLED materijala Volela bih da proširimo i učvr-stimo ovu saradnju u okviru nekog među-narodnog projekta Uz to volim da verujem da će nas naši rezultati nadživeti i možda će neki od njih nekome u dalekoj budućnosti mnogo više koristiti nego nama sada Kao što umetnici žive kroz svoja dela možemo i mi svoje kristale posmatrati kao umetnič-ku tvorevinu

Kakva je situacija u Srbijindash Kod nas su fundamentalna istraživanja

u senci onoga što brzo dobija primenu Ži-vimo u takvim uslovima da mislimo da su nam potrebni instant rezultati da se od sva-kog otkrića očekuje da baš ono bude epo-halno Zato se važno i aktuelno često ne podudaraju

U kakvim uslovima radite ndash Trenutno na Prirodno-matematičkom

fakultetu u Novom Sadu već deset godina uspešno radi difraktometar Gemini S Ovaj uređaj može koristiti rendgensko zračenje dveju različitih talasnih dužina koje se ge-nerišu s dve rendgenske cevi (bakarnom i molibdenskom anodom) i detektor novije generacije Uzorci se montiraju na četvo-roosni goniometarski sistem koji obezbe-đuje orijentaciju uzoraka u širokom opsegu uglova Po potrebi moguće je snimanje na niskim temperaturama (do ndash180 degC) koje se postižu posebnim dodatkom koji mlaz tečnog azota usmerava na uzorak Snimanje na niskim temperaturama pogodno je zbog smanjenih oscilacija atoma u kristalnoj re-šetki što rezultuje tačnijim određivanjem strukture Svojim karakteristikama ovaj uređaj zadovoljava naše potrebe Dosad je grupa objavila preko 100 radova u visoko-citiranim naučnim časopisima Ipak ovo je jedini ovakav uređaj u Srbiji a zbog ograni-čenih materijalnih sredstava teško je obučiti nove ljude za rad na njemu

Kakvi su rezultati rada na tom ure-đaju

ndash Zadovoljni smo rezultatima koje smo

dosad postigli ali se nadam da će u skoroj budućnosti difraktometar Gemini S dobiti više pažnje što nesumnjivo zaslužuje pa ćemo moći da povećamo broj ljudi osposo-bljenih za rad u ovoj oblasti Takođe nije re-šeno pitanje održavanja uređaja kako zbog visoke cene servisa tako i zbog vrlo kompli-kovanih procedura oko tendera za nabavku rezervnih delova Ipak zasad smo sopstve-nim snagama uspevali da uređaj održimo u operativnom stanju

Kakva je situacija na vašem fakul-tetu u poređenju s onima u regionu pa i u Evropi

ndash Ne bi bilo pošteno upoređivati uslove kod nas i u zemljama koje daleko više sred-stava izdvajaju za nauku Imamo laboratori-je koje su opremljene vrhunskim uređajima ali postoje i one koje jedva funkcionišu time što imaju tako da gledajući prosek nismo u zavidnoj poziciji Ipak naši istraživači do-kazuju svoju izuzetnost time što i pored lošeg generalnog stanja u zemlji svojim re-zultatima često mogu da pariraju vodećim evropskim naučnim centrima

Da li mladi naučnici u inostranstvo odlaze zbog lošijih uslova za istraživa-nja

ndash Najčešće je tako Mada svi su postali nestrpljivi kada je uspeh u pitanju a nauka zahteva dosta odricanja i strpljenja Pored toga školujemo previše ljudi za nepostoje-ća radna mesta Na univerzitetu je da obu-či kadar ali neko drugi treba da ih zaposli Univerzitet sjajno odradi svoj deo a jedan od dokaza za to upravo je uspeh ljudi koji odu u inostranstvo Kad oni čiji je zadatak briga o radnim mestima odrade svoj deo po-sla mladi naučnici će ostati u zemlji Ipak moramo racionalno sagledati situaciju u ko-joj živimo pa u skladu s tim postaviti svoja očekivanja

Da li su uslovi najvažniji ili ono što naučnik zna kakva mu je intuicija koli-ko je uporan

ndash Uslovi su važni ali je ljudski faktor krucijalan Jer i kada nema uslova neko ih stvori Taj neko mora biti stručan i istrajan u svojoj nameri pa će i uspeh stići Pored toga u istraživanju se ne smemo slepo drža-ti jednog pravca već uvek treba sagledavati nove mogućnosti koje nas često iznenade

Svedoci smo velikog odliva mozgova šta učiniti da se to zaustavi i čak preu-smeri u pravcu Srbije

ndash Jedno je sprečiti odlazak mladih struč-njaka a sasvim drugo je nadati se prilivu ukoliko pod prilivom smatrate povratak onih koji su već otišli Za ovo drugo nisam sigurna da je uopšte moguće u neko dogled-no vreme Prvo moramo dati mladima šan-su da ostanu u svojoj zemlji i u njoj da se ostvare jer ovako dajemo inostranstvu ve-oma kvalitetne poklone

Kako to učinitindash Trebalo bi uspostaviti bolju povezanost

između istraživača na univerzitetima i onih u istraživačkim centrima jer se za mnogo analiza uzorci šalju u inostranstvo iako postoje uslovi u Srbiji za tako nešto Zbog

toga i ljudi teže odlasku Naravno svi te-žimo međunarodnim projektima i vezama sa svetskim univerzitetima i istraživačkim centrima To doprinosi da naš fakultet bude prepoznat u svetu ali te veze treba koristiti za obuku mladih koji će se vratiti u Srbiju a neće ostati tamo

Imate li konkretnih ideja kako spre-čiti prevelik odlazak u inostranstvo jer je jasno da neće svi ostati u zemlji

ndash Pod uslovom da se akredituju progra-mi koji imaju realne šanse da iznedre struč-njake koji se mogu zaposliti smanjio bi se broj onih koji odlaze iz Srbije U situaciji u kojoj je naša država sada fundamentalna ispitivanja na moju veliku žalost nisu pre-poznata kao biznis u koji vredi ulagati Zbog toga i ne očekujem veći broj novih radnih mesta za istraživače u oblastima koje ona obuhvataju O ostalim oblastima ne mogu da sudim jer nemam dovoljno informacija a mi prirodnjaci volimo da imamo čvrstu potporu za svaku tvrdnju

Na koji način deci i mladima može-mo približiti nauku

ndash Kažu da su deca nestašna nemirna svašta im pada na pamet I moja su takva samo što mislim da to nije nestašluk već radoznalost i istraživački duh koji moramo negovati A grešimo kada se trudimo da to iskorenimo Kada naučimo da im u detinj-stvu nauku približimo kao nešto opipljivo i zamislivo te postepeno objašnjavamo ap-straktne i njima daleke stvari lakše će biti i u školi Sve formule i jednačine neće ne-minovno nositi sa sobom i pitanje ndash zašto ovo moram da učim Umesto toga pred-stavljaće pojašnjenje već poznatog ogleda već viđenog ili opisanog fenomena Kada ta deca odrastu biće im prirodno da odaberu bavljenje naukom

Kakvi su vaši planovi u narednih de-set godina

ndash Vidim se na istom ovom mestu gde sam i sada samo s višim zvanjem i bogatijim isku-stvom i bibliografijom Pošto volim da se bavim istraživačkim radom ali i nastavom ova institucija je pravi izbor za mene

Novosadska Noć istraživača

Osma Noć istraživača u Srbiji biće održana u petak 29 septembra od 16 sati do jedan posle ponoći u tržnom centru BIG i kafiću Starit centra i biće posebno HOT Tema je HOT nauka ndash bilo da je u pita-nju nauka visokih temperatura ili goruće naučne teme Posebna pa-žnja posvećena je našim istraži-vačima koji se bave svetski aktu-elnim istraživanjima i pokušavaju da reše neke od gorućih problema s kojima se čovečanstvo sre-će Predstavnike ovih devet HOT istraživačkih grupa možete uživo upoznati u Noći istraživača ali i primetiti na bilbordima u gradu

28 7 SEPTEMBAR 2017

SPORT

Spuštena je zavesa na 29 Let-njoj univerzijadi održanoj u kineskom Tajpeju Srpski sportisti ostvarili su sjajne rezultate ndash zlatne medalje osvojili su Tijana Bogdano-vić u tekvondu pojedinačno

i ekipno atletičarka Amela Terzić i vater-polisti Od ukupno 28 zemalja učesnica Sr-bija je zauzela odlično deseto mesto Inače na počasno postolje popeli su se sportisti 66 država

Siniša Jasnić je predsednik Univerzitet-skog saveza Srbije naš Novosađanin koji je po povratku kući hvalio naše sportiste

ndash Postaje već poslovično pravilo da naši studenti na univerzijadi izuzetno uspeš-no predstavljaju svoju zemlju Niz od četiri zlatna odličja ovo potvrđuje Tekvondo po-staje sport po kojem nas već prepoznaju u svetu Tijana Bogdanović srebrna s Olim-pijskih igara u Riju sada se pozlatila a eki-pno naše dame bile su takođe najbolje ndash zlat-na medalja i srpska himna pravi su ponos ndash ističe Jasnić

Veoma lepo nam je bilo i kada se Amela

Terzić pozlatila u kraljici sportova na 1500 metara

ndash Ovu trku pratio sam u društvu legen-darnog Karla Luisa i možete zamisliti kako smo se svi osećali a pogotovo Amela i njen trener Rifat Zilkić kada im je Luis čestitao Zaslužili su tu počast i Amela i njen du-

gogodišnji trener iz Novog Pazara Uko-liko sam u nekog verovao da će se pozla-titi i pre početka univerzitetskih igara to su bili vaterpolisti Predvodio ih je ovoga puta Dejan Savić i ubedljivo su trijumfovali upotpunivši tako svoju nisku zlatnih odlič-ja u ovoj deceniji i univerzitetskom posle svetske evropske i olimpijske Vaterpolo je dika srpskog sporta i države cele ndash ka-zao je Jasnić

Naš zlatni vaterpolo tim u kineskom Taj-peju igrao je u sastavu Rističević i Doboža-nov na golu Vico Lazić Jakšić Ranđelović Drašović braća Rašović Subotić Radojević Stojanović i Vasić U finalu pali su Rusi za koje je nastupilo čak šest igrača s nedavno završenog svetskog šampionata u Budim-pešti

Srbija je poslednji put bila zlatna na Uni-verzijadi 2011 godine u Kini a da podse-tim selekcija koja je nastupila u Fukoki u Japanu 1995 godine ostavila je dubok trag u bazenima širom sveta Svi su docnije igrali u A-reprezentaciji i osvajači su me-dalja kako na olimpijadi tako i na mondi-jalima

Šta više reći nego da su i studenti na-stavili zlatni niz pobeda ostalih naših re-prezentativnih selekcija Jedno je sigurno ndash srpski sport sjajno korača ka narednoj olimpijadi koja je na programu 2020 go-dine u Tokiju

Zlatni niZ naših SportiSta na 29 letnjoj univerZijadi

Karl luiS čeStitao ameli terZić

Predsednik Univerzitetskog saveza Srbije dr Siniša Jasnić ponosno se hvali s četiri prva mesta koja su osvojili Tijana Bogdanović

tekvondo pojedinačno i ekipno Amela Terzić i vaterpolistiAutor jovan tanurdžić

Siniša Jasnić

297 SEPTEMBAR 2017

Nakon što su pre mesec dana osvojili 20 Memorijalni turnir Vladimir Franciš-ković u tenisu glavom na pesku Nikola Mitro i Bog-dan Marojević pobedili su i na Devetom prvenstvu

Novog Sada u tenisu glavom na tvrdoj pod-lozi Na Štrandu su se okupile 33 ekipe u pet konkurencija od petlića do veterana

U seniorskoj su Dragan Bankovački i Vu-kašin Kešelj poraženi u finalu sa 2 0 a treće mesto osvojili su Slobodan Simić i Nebojša Budakov Među juniorima pobedili su Ilija Ljubojević i Nebojša Stojšić i takođe sa 2 0 bili bolji od Ivana Blagojevića i Koste Mar-kovića dok su bronzanu medalju uzeli Alek-sandar Kecman i Vukašin Cvejić

U konkurenciji pionira rođenih izme-đu 2002 i 2004 godine slavili su Vukašin Adamović i Miloš Sekulović srebrne meda-lje dobili su Aleksandar Kecman i Vukašin Cvejić a bronzane David Pantić i Aleksa Batos

Najmlađe finale među petlićima mlađim od dvanaest godina uzeli su Nikola Ninkov i Nikola Tarlać pošto su pobedili Dimitrija Kondića i Stefana Lukića dok su treći bili Dušan Jovanović i Maksim Pantić

Turniri u tenisu glavom ne mogu da se zamisle bez novosadskih veterana koji su bili i među osnivačima ovog sporta u na-šem gradu Prvo mesto osvojili su Vladislav Čolić i Vukašin Kešelj nakon što su u finalu bili bolji od Nikole Radojkovića i Miroslava Mirkovića dok su bronzani bili Aleksandar i Vladimir Verlić

Turnir su vodile sudije Dragan Brzak Pe-tar Jovanović i Miodrag Radaković zapisni-čar je bio Petar Bodulić a delegat takmičenja Miograd Radaković Bez obzira na to što su u vreme takmičenja na TV ekranima bili prenosi brojnih sportskih takmičenja pa i nastupi na-ših reprezentacija na evropskim prvenstvima u odbojci i košarci tribine na Štrandu pored Mosta slobode uvek su bile dobro popunjene Organizator turnira Sportsko udruženje tenis glavom namerava da i na zimu organizuje tur-nir u ovom sportu u zatvorenom u čemu oče-kuju pomoć Grada i Gradske uprave za sport i omladinu pošto ovo takmičenje nosi naziv Prvenstvo Novog Sada

Organizatori posebno zahvaljuju JKP bdquoGradsko zelenilordquo koje im je ustupilo te-rene na Štrandu zatim glavnom sponzoru bdquoPositiverdquo kompaniji bdquoVIP Mobile bdquoAdidas Srbijirdquo koja je obezbedila dresove i šortse-ve za takmičare bdquoTrpezi-cateringrdquo i konobi bdquoOrcusrdquo

Mitro i Marojević apsolutni šampioni

Prvenstvo novog sada u tenisu glavom na tvrdoj PodloziAutor Miloš Dukić

30 7 SEPTEMBAR 2017

3124 AVGUST 2017

ISSN 2406-2022

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

21

ne ulice ali bez obzira na to učenici treba da budu oprezni Svi znamo koliko su deca ži-vahna u tim godinama a relativno slabiji sa-obraćaj nego u drugim delovima grada može da ih zavara i opusti Pored toga decu upo-zoravamo da je pored nas parkiralište i da s njega uvek može iznenada izaći vozilo Uz ta detaljna upustva na čosovima svaki nastav-nik na kraju školskog dana po završetku časa upozori učenike da pažljivo izađu iz škole i isto tako prelaze ulice do kuće ndash ističe direktorka Iris Petrović

Pored nastavnika roditelji takođe mora-ju brinuti o bezbednosti dece svakako naju-groženijih učesnika u saobraćaju Od kuće do škole i u povratku novosadski mališani često prolaze više ulica i semafora od onih na peri-feriji grada pa sve do najopterećenijih kao što je raskrsnica kod Futoške pijace

Levo pa desno Pravila ponašanja u sao-braćaju znaju se već decenijama ali nikad nije loše ponovo ih čuti pogotovo što ima i novih koja su donele moderne tehnologije Koliko je to važno dovoljno govori podatak da su naši mališani dva i po puta ugroženiji u saobraćaju od vršnjaka u Švedskoj a dvaput su ugroženi-ji od proseka zemalja Evropske unije Takve rezultate dala je opširna analiza a kao bitan parametar uzet je podatak o broju stradale i povređene dece u saobraćaju na milion sta-novnika

Pritom treba imati na umu da sva objaš-njenja i upozorenja odraslih malo vrede ako deca vide da se odrasli ponašaju drugačije od onog kako pričaju A uz ona o zelenom svetlu na semaforu i obeleženom pešačkom prela-zu deci treba posebno reći da uvek prvo po-gledaju levo pa zatim desno i da ulicu pređu samo ako su vozila daleko Ako nisu treba da sačekaju da sva vozila prođu i nikada ne smeju pretrčavati na drugu stranu Posebno imajte na umu da deca mlađa od 12 godina nedovolj-no dobro procenjuju udaljenost automobila i vreme koje im je potrebno da pređu ulicu a uz to su im pažnja i periferni vid slabiji nego kod odraslih

Bez slušalica i mobilnih Kada pored kolovoza nema trotoara hoda se levom stra-nom ulice dok je na trotoaru sasvim suprotno ndash ide se desnom stranom Posebno treba po-navljati mališanima da ne stavljaju slušalice u uši dok su na ulici i da ne koriste se mobilni dok prelaze na drugu stranu kolovoza

I za male bicikliste vrede mnoga upozore-nja

ndash Kaciga u vožnji je obavezna duga kosa se vezuje da ne pada u oči nema utrkivanja s dru-gim biciklistima obuća ne sme biti previše ko-motna da ne bi spala dok se okreću pedale ne vozi se ni sa širokim nogavicama niti noću i po magli treba izbegavati ulice s gustim sao-braćajem a po nepoznatim ulicama se ne juri već vozi pažljivije

Barijere uz elektronsku identifi-kaciju Uz saobraćaj Grad Novi Sad brine i o ukupnoj bezbednosti učenika Povodom početka školske godine i prezentacije projek-

ta postavljanja tehničkih barijera za ulazak u školska dvorišta uz elektronsku identifikaciju član Gradskog veća zadužen za obrazovanje mr Vladimir Jelić posetio je Osnovnu školu bdquoŽarko Zrenjaninrdquo To je prva novosadska ško-la s takvom barijerom

ndash Nastavlja se trend povećanja broja učeni-ka prvog razreda u Novom Sadu a ove godine ih je 300 više nego lane Sve osnovne i sred-nje škole spremne su za rad i danas su kre-nule s redovnom nastavom Bezbednost dece biće prioritet i ove školske godine Statistike su pokazale da se slučajevi vršnjačkog nasi-lja najčešće dešavaju u školskom dvorištu a učesnici nisu učenici škole Uvođenjem teh-ničke barijere želimo da sprečimo ulazak u dvorište onima kojima tu nije mesto U škol-sko dvorište moći će da uđu samo učenici koji imaju identifikacionu karticu i na ovaj način

očekujemo da će se smanjiti stopa vršnjačkog nasilja Ukoliko ovaj pilot-projekat pokaže do-bre rezultate biće primenjen i na druge škole ndash rekao je Jelić

Kako je rekao na insistiranje gradonačel-nika školska dvorišta biće otvorena posle na-stave za sve građane koji su se i dosad bavili sportom

Kokos kocke sa borovnicama Američka pita sa ribizlama Penasti kolač sa grožđem

Broj 7 Godina VII 50 dinara CG 075 EUR BiH 150 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

POSLASTICE SA VOĆEM

9 772217 55201 6

Knedle sa šljivama

Slana i slatkaZimnica

Projekat Stanje bezbednosti učenika u novosadskim školama

sufinansiran iz budžeta Republike Srbije ndash Ministarstva kulture

i informisanja uz obaveznu napomenu Stavovi izneti u tekstu

nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

7 SEPTEMBAR 2017

22 7 SEPTEMBAR 2017

Драги суграђани

Молимо вас да на време плаћате рачуне за грејање и тако обезбедите топлину својих домова током зимских дана

Само заједничким одговорним понашањем можемо унапредити квалитет становања a нашем Новом Саду осигурати место у друштву уређених европских градова

Захваљујемо се свим Новосађанима који су препознали значај несметаног функционисања комуналног система и редовним измирењем својих обавеза омогућили нашем граду да се развија и иде путем свеопштег напретка

Ваша Новосадска топлана

nsreporterrs

237 SEPTEMBAR 2017

U Galeriji Matice srpske otvorena je izložba bdquoPeđa Đaković ndash 30 godina

stvaralaštvardquo i trajaće do 24 septembra Posebno mesto u opusu ovog umetnika zauzimaju slike i crteži posvećeni stra-dalničkim podvizima srpske vojske u Pr-vom svetskom ratu golgoti srpskih isto-

rijskih zbivanja herojskom i nadljudskom ali i žrtvi kao civilizacijskom uzusu Đa-ković je izlagao Češkoj SAD Nemačkoj Holandiji Španiji Engleskoj Dobitnik je više nagrada bdquoTerezinrdquo glavna nagrada (1986) Prva nagrada Akademije likov-nih umetnosti u Pragu (1988) Specijalna

nagrada za slikarstvo praške Akademi-je umetnosti bdquoMasarikrdquo (1995) nagra-da bdquoSalvador Dalirdquo za slikarstvo (1996) Nagrada za slikarstvo Evropskog kruga Franca Kafke (1997) Njegova dela nalaze se u značajnim umetničkim kolekcijama širom sveta

Izložba Peđe Đakovića u Galeriji Matice srpske

Privredna komora Vojvodine poslednje dve nedelje imala je mnogobrojne aktivnosti naročito u obla-sti međuregionalne saradnje Tako je predsednika PKV-a Boška Vučurevića i zamenika generalnog sekretara Bojanu Miljuš ugostio predsednik Pe-čujsko-baranjske trgovinsko-privredne komore dr Tamaš Šikfei sa saradnicima Na sastanku je do-

govoreno uspostavljanje saradnje između dveju komora naročito u oblasti poljoprivrede i turizma Saradnja će obuhvatiti i ostale grane privrede i to zajedničkim radom na različitim projektima ali i nastupanjem na raznim sajmovima i manifestacijama

Predsednik Vučurević pozvao je delegaciju pečujske komore da poseti PKV i predstojeći Sajam turizma u Novom Sadu što je sa za-dovoljstvom prihvaćeno Tom prilikom Vučurević je dao intervju dr Predragu Mandiću iz Srpske redakcije Mađarskog radija u Pečuju

ndash Mađarska je dobar primer razvoja banjskog turizma ne samo u našem regionu već u celoj Evropi Vezuje nas kompatibilnost dveju privreda ndash voćarstvo vinarstvo i ratarstvo zatim metalska indu-strija turizam Kako je Mađarska već dosta dugo u EU iskustvo koje imaju županija Baranja i Pečuj biće vrlo značajno za naše pri-vrednike ndash istakao je Vučurević

U organizaciji PKV-a i Privredne komore županije Čongrad u Segedinu održan je Mađarsko-srpski poslovno-turistički forum Delegaciju PKV-a činili su predstavnici Turističke organizacije Voj-vodine turističkih organizacija lokalnih samouprava turističkih agencija smeštajnih kapaciteta vinara i salašara i JP za upravljanje putničkim pristaništem i marinom bdquoApatinrdquo Prisutne su pozdra-vili predsednik PK Čongrad Pal Nemeši zamenik gradonačelnika Segedina dr Laslo Šoljmoš i ambasador Republike Srbije u Mađar-skoj Rade Drobac

ndash U Mađarskoj se nedovoljno zna o Srbiji i njenim turističkim potencijalima i zbog toga je važno da se radi na međusobnom po-vezivanju turističkih agencija ndash rekao je Drobac

Miljušova je istakla da PKV i Trgovinsko-industrijska komora županije Čongrad imaju tradicionalno dugogodišnju dobru sarad-nju

ndash Ukupna privredna saradnja s Mađarskom poslednjih godina neprekidno raste s blažim oscilacijama Prošle godine robna raz-mena s Mađarskom povećana je za 61 odsto Od januara do juna ove godine premašeni su polugodišnji rezultati robne razmene za prošlu godinu pa očekujemo da će i 2017 biti tako

U Gornjoj Radgoni u Sloveniji održan je 55 Međunarodni poljo-privredno-prehrambeni sajam bdquoAgrardquo gde je predstavljen sistem zaštite i promocije poljoprivredno-prehrambenih proizvoda a sa-jam je pratila sekretarka Udruženja poljoprivrede PKV-a Jelena Drobnjak

Privredna komora Vojvodine bila je domaćin delegaciji Depar-tmana Val Doaz u Francuskoj koja je bila s predstavnicima Grada Novog Sada

ndash Regionalna saradnja jedna je od ključnih aktivnosti PKV-a jer se na taj način otvaraju nova tržišta i povezuju privredni subjekti ndash istakao je Vučurević

Francuzi su bili vrlo zadovoljni prijemom u PKV-u i najavili su da postoji prostor za saradnju kako s Gradom tako i sa PKV-om i Po-krajinom Potpredsednik Privredne komore Departmana Val Doaz Kristof Mašar predložio je da se ozvaniči saradnja između dveju komora što je predsednik Vučurević sa zadovoljstvom prihvatio U razgovoru je istaknuta i mogućnost dolaska potencijalnih fran-cuskih investitora u Srbiju odnosno u AP Vojvodinu

PKV najavljuje i Srpsko-mađarski poslovno-turistički forum u okviru bdquoDana Vojvodine u Budimpeštirdquo koji će biti održani u Amba-sadi Republike Srbije 15 septembra u organizaciji PKV-a Ambasade RS u Mađarskoj Mađarsko-srpskog poslovnog saveta i Turističke organizacije Vojvodine PKV će kao svoje počasne goste pozvati predstavnike Privredne komore županije Čongrad i Pečujsko-ba-ranjske trgovinsko-privredne komore

Dani Vojvodine u Pešti 15 septembraBogata međuregionalna aktivnost Privredne komore Vojvodine

24

historia magistra vitae est

7 SEPTEMBAR 2017

Put za Montevideo PeroM novinara bdquoilustrovanog vreMenardquo iz 1930 godine

U orahovoj ljUsci na

sredozemnom morU

VeličanstVena sVetska izložba u barseloni s paViljonima najraznoVrsnijih stiloVa počeV

od danske seoske kuće do modernističkog jugosloVenskog paViljona od drVeta zaoštraVala je

sliku o saVršenom dopunjaVanju kulture i prirode

Pre 87 leta fudbalska reprezentacija Kra-ljevine Jugoslavije na prvom Svetskom prvenstvu u fudbalu u Montevideu osvo-jila je četvrto mesto

prema zvaničnim podacima Fife Po-znato je da utakmica za treće mesto nije igrana pa je tek 1986 godine od-lučeno da su Amerikanci uzeli bron-zu jer su imali bolju gol-razliku od Jugoslovena

Bronza je naša Međutim no-vosadski advokat Kosta Hadži sin vođe puta naših igrača u Urugvaj dr Koste Hadžija tvrdi da smo bili treći i kao dokaz prilaže ono što Ameri-kanci nemaju ndash bronzanu medalju sa Svetskog prvenstva u Urugvaju 1930 godine

ndash U oba polufinala rezultat je bio neverovatan ndash 6 1 Mi smo izgubili od Urugvaja a SAD od Argentine Po-tom je u finalu pobedio domaćin i po-stao svetski prvak Zbog nedostatka novca utakmica za bronzanu medalju nije ni odigrana pa je po tadašnjim pravilima nama pripalo treće mesto jer smo u polufinalu izgubili od ka-snijeg pobednika prvenstva Zato je moj otac doneo bronzanu medalju jednu jedinu jer za igrače i trenere

257 SEPTEMBAR 2017

nisu ni napravljene Otac je doneo i bedž s natpisom bdquodelegatordquo a oboje je dobio kao vođa puta naše fudbalske ekspedicije ndash kaže Hadži

Neviđena lakrdija Sva tadaš-nja jugoslovenska štampa prenela je konačne rezultate iz Urugvaja i lepo se može videti tabela na kojoj smo treći a Amerikanci četvrti

Podsetimo se ukratko tih dana Na prvenstvu je bilo 12 reprezentacija podeljenih u četiri grupe Pobedili smo Brazil i Boliviju i na veliko izne-nađenje prošli u polufinale

Tamo je usledila katastrofa ali kako Na stadionu Sentanario pove-li smo sa 1 0 pogotkom Đorđa Vuja-dinovića a zatim glavni igrač posta-je brazilski sudija Almeida Priznaje Urugvajcima dva neregularna gola a onaj za 2 1 tolika je lakrdija da se na nju javnost podseti uoči svakog svet-skog prvenstva kao potpuno nevero-vatne fudbalske epizode poput one s pravim pravcatim ratom iz 1969 go-dine između Hondurasa i Salvadora koji je izbio zbog kvalifikacijske uta-kmice za svetsko prvenstvo

Dupli pas s policajcem Naime nakon lošeg napada domaćina lopta je izašla u gol-aut i doskakutala do nogu lokalnog policajca Za fudbalom je krenuo naš golman Jakšić koga su novinari u Montevideu zbog sjajnih odbrana u prvim susretima već pro-zvali El Gran Milovan Umesto da loptu preda Jakšiću policajac je na zaprepašćenje naših reprezentativaca i buran smeh odobravanja gledalaca dodaje svom igraču Anselmu Kaže-mo igraču jer bi ipak bilo preterano ga nazovemo policajčevim saigračem mada se u stvarnosti tako zbilo

Anselmo se verovatno jedini na te-renu nije zbunio već je poslao lop-tu u prazan gol Nikakva uveravanja naših igrača nisu pomogla sudija je pokazao na centar Almeida se nije na tome zaustavio ubrzo je poništio čist gol našim igračima i oni su shva-tili da je utakmica rešena mnogo pre nego što su istrčali na teren Uosta-lom posle se po Montevideu manje-više javno pričalo da je Almeida dobio 500 dolara da sudi u korist domaćina što mu je bilo dovoljno da kupi dobar automobil

Bojkot reprezentacije Bilo kako bilo ni Jugoslavija ni Srbija nikad nisu bile uspešnije na svet-skim fudbalskim prvenstvima posle ovog A poznato je da su na put preko Atlantskog okeana krenuli samo igra-či beogradskih klubova Jugoslavije BSK-a i BASK-a te trojica fudbalera iz francuskih klubova jer su fudbalski podsavezi Zagreba Splita Sarajeva i

Subotice bojkotovali reprezentaciju O pripremama za Svetsko prven-

stvo u Urugvaju i samom nastupu na-ših igrača snimljeni su serija i film a mi vam donosimo autentičnu novi-narsku reportažu s putovanja brodom od Francuske do Brazila Objavljena je u beogradskom časopisu Ilustrova-no vreme u broju od 4 jula 1930 go-dine ali nažalost ime autora teksta ni fotografija nije navedeno

Prisna i svoja Orahova ljuska u kojoj se naša fudbalska ekipa 20 juna iz Marselja otisnula na daleki prekoo-keanski put za Južnu Ameriku i nije bila tako mala ndash počinje tekst u Ilu-strovanom vremenu

ndash Ljuska se zvala bdquoFloridardquo rađena je 1926 godine u čuvenom francu-skom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne dužine od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo ljuska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad mor-skog dna Ugodna sa svojim spratnim kabinama divnim salonima i trpeza-rijama bdquoFloridardquo nam je ubrzo posta-la nekako prisna i gotovo svoja ndash pisao je novinar Ilustrovanog vremena

Mali izvlači velikog Na njoj smo našli naše večite prijatelje Fran-cuze

ndash Od prvih momenata prema mla-dim jugoslovenskim sportistima izaš-

bdquoFloridardquo je rađena 1926 u čuvenom fran-cuskom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne duži-ne od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo lju-ska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad morskog dna

li su sa svojom poznatom prostosr-dačnošću i otvorenim simpatijama Naš generalni konzul u Marselju Adžemović s Mirkovićem pozdravio nas je na brodu i kao stari moreplo-vac svojim pričama prosto raspalio želju da se otisnemo na veliku baru Otisnuli smo se oko pet sati posle podne iz marseljske luke ali nismo bili sami Pratila su nas dva brodića jedan spreda a drugi pozadi cimali su nas i naprezali dok našu bdquoFloridurdquo nisu izvukli iz čitave gužve brodova Uostalom to je sudbina svih velikih ndash da ih mali izvlače na čistinu

Zaplovili smo ubrzo po širokom staklastoplavom Sredozemnom moru i gledali kako se velika i hučna luka Marselja gubi u izmaglici

ndash Našu ekipu činili su igrači Jak-šić Ivković i Hrnjiček iz ekipe Soko Spasojević i Đokić iz Jugoslavije Mihajlović Stojanović Tomić in-ženjer Arsenijević B Marjanović Tirnanić Vujadinović i Najdanović iz BSK-a Sekulić iz pariskog klu-ba Franse Stefanović i Ivica Bek iz francuskog Seta kao i vođe puta dr Andrejević Kosta Hadži i inženjer Simonović Dopisnik Bora Jovano-vić našu četu uvećao je na brojnu snagu od 21

Prema Gibraltaru Razuzuri-li smo se i prvu noć na brodu pres-pavali kao zaklani posle trodnevnog drmusanja po vozovima

ndash Prvo jutro nas je dovelo u Barse-lonu Svi su impresionirani lepotom toplog španskog grada Veliki au-tobus za dva sata jurnjave pokazao nam je kao u kakvom filmu sve zna-menitosti ovog najlepšeg grada na Sredozemlju Veličanstvena Svetska izložba s paviljonima najraznovrsni-jih stilova počev od danske seoske kuće do modernističkog jugosloven-skog paviljona od drveta zaoštravala je sliku o savršenom dopunjavanju kulture i prirode

Ispraćeni igrom andaluske tem-peramente grupe otisnuli smo se u podne od ovog prvog pristaništa i uskoro je bdquoFloridardquo zaplovila pre-ma Gibraltaru ostavljajući živopisni španski grad da sagoreva u svojim vrelim podnevnim bojama

Kraj u sledećem broju

26 7 SEPTEMBAR 2017

INTERVJU

Dr Mirjana Radanović je docent na Departmanu za hemiju biohemiju i zašti-tu životne sredine Prirod-no-matematičkog fakulte-ta Univerziteta u Novom Sadu U naučnoistraživač-

kom radu bavi se sintezom fizičko-hemij-skom i strukturnom karakterizacijom kom-pleksa prelaznih metala s biološki aktivnim Šifovim bazama

Član je Srpskog hemijskog društva Srp-skog kristalografskog društva Evropske kristalografske asocijacije i Kluba mladih hemičara Srbije kao i marketinškog tima departmana i učestvovala je na gotovo svim manifestacijama promocije departmana i fakulteta Za uspeh u promociji PMF-a 2013 godine dobila je nagradu bdquoPMF ndash to sam jardquo

Grupa bdquoKristalografrdquo bavi se reng-denskom strukturnom analizom biološki aktivnih molekula koristeći kao osnovnu metodu difrakciju x-zraka na monokri-

stalu Šta je vaše konkretno polje istra-živanja

ndash Jedinjenja koja ispitujemo pripadaju različitim klasama te mogu imati i veo-ma raznoliku potencijalnu primenu Kao najinteresantnije grupe jedinjenja izdvo-jila bih komplekse metala kao potenci-jalne citostatike lekove protiv dijabete-snih komplikacija katalizatore u važnim organskim reakcijama PLED materija-le zatim steroide razne antioksidanse i sl Najjednostavnije rečeno mi pomo-ću difrakcije x-zraka na monokristalnom uzorku dobijamo njegov otisak prsta na osnovu kojeg generišemo informacije o prostornom rasporedu atoma u tom kri-stalu tj njegovu strukturu

Šta očekujete od istraživanjandash Kao što je to u nauci uvek slučaj nijedna

disciplina iako samostalna ne funkcioniše zasebno Zato je kristalografija neraskidivo povezana s hemijom fizikom mineralogi-jom mikrobiologijom medicinom itd Put jednog našeg istraživanja počinje od sinteze

željenog jedinjenja na čemu radi hemičar sintetičar Neretko se dešava da korišćeni sintetski put ne rezultuje nastajanjem oče-kivanog jedinjenja pa ukoliko se radi o kri-stalnom proizvodu upravo su kristalografi ti koji nesumnjivo rešavaju dilemu o tome šta je dobijeno Nakon sinteze sledi fizičko-hemijska karakterizacija dobijenog proizvo-da reakcije (elementalna spektroskopska elektrohemijska analiza i slično) te kao kru-na rendgenska strukturna analiza

To je kraj tog istraživanja odnosno ispitivanja

ndash Ne Okarakterisano jedinjenje putuje i dalje na razna biološka ispitivanja ispitiva-nja optičkih svojstava i sličnog Kako naša ispitivanja imaju fundamentalan karakter ono što mi očekujemo kao krajnji ishod ne mora da predstavlja i kraj mogućnosti pri-mene nekog jedinjenja Jer ako malo bolje pogledamo većina velikih otkrića je slučaj-na te razni širokoprimenjivani lekovi nisu sintetisani u svrhe u kojima su se pokazali kao najefikasniji

Cisplatina najčešće korišćen Citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks platine ima antitumorsko dejstvo

Većina velikih otkrića je slučajna

U sUsret Noći istražiVačadoc dr Mirjana Radanović sa PMF-a

277 SEPTEMBAR 2017

Koliko su vaša ispitivanja aktuelna i važna u svetu nauke odnosno kod nas

ndash Svako novo jedinjenje je važno jer ne-kad ne možemo ni naslutiti koliku moć kri-je Na primer cisplatina najčešće korišćen citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks pla-tine ima antitumorsko dejstvo Određivanje strukture ovog kompleksa pomoglo je u da-ljem dizajniranju novih citostatika koji će imati širi spektar delovanja i manju toksič-nost Ovi ciljevi nažalost još nisu potpuno ostvareni ali ako uzmemo u obzir složenost pomenutih istraživanja jasno je da u ovoj oblasti ima još mnogo nepoznanica čije ra-zumevanje iziskuje vreme

Koje su vaše naučne i poslovne am-bicije

ndash Pre par godina počeli smo da sarađu-jemo s kolegama s Instituta za fiziku u Ze-munu i Instituta bdquoDemokritosrdquo u Atini koji ispituju optičke osobine kompleksnih jedi-njenja koja mi sintetišemo i strukturno ka-rakterišemo Neka su se izdvojila kao veo-ma interesantna za primenu u oblasti PLED materijala Volela bih da proširimo i učvr-stimo ovu saradnju u okviru nekog među-narodnog projekta Uz to volim da verujem da će nas naši rezultati nadživeti i možda će neki od njih nekome u dalekoj budućnosti mnogo više koristiti nego nama sada Kao što umetnici žive kroz svoja dela možemo i mi svoje kristale posmatrati kao umetnič-ku tvorevinu

Kakva je situacija u Srbijindash Kod nas su fundamentalna istraživanja

u senci onoga što brzo dobija primenu Ži-vimo u takvim uslovima da mislimo da su nam potrebni instant rezultati da se od sva-kog otkrića očekuje da baš ono bude epo-halno Zato se važno i aktuelno često ne podudaraju

U kakvim uslovima radite ndash Trenutno na Prirodno-matematičkom

fakultetu u Novom Sadu već deset godina uspešno radi difraktometar Gemini S Ovaj uređaj može koristiti rendgensko zračenje dveju različitih talasnih dužina koje se ge-nerišu s dve rendgenske cevi (bakarnom i molibdenskom anodom) i detektor novije generacije Uzorci se montiraju na četvo-roosni goniometarski sistem koji obezbe-đuje orijentaciju uzoraka u širokom opsegu uglova Po potrebi moguće je snimanje na niskim temperaturama (do ndash180 degC) koje se postižu posebnim dodatkom koji mlaz tečnog azota usmerava na uzorak Snimanje na niskim temperaturama pogodno je zbog smanjenih oscilacija atoma u kristalnoj re-šetki što rezultuje tačnijim određivanjem strukture Svojim karakteristikama ovaj uređaj zadovoljava naše potrebe Dosad je grupa objavila preko 100 radova u visoko-citiranim naučnim časopisima Ipak ovo je jedini ovakav uređaj u Srbiji a zbog ograni-čenih materijalnih sredstava teško je obučiti nove ljude za rad na njemu

Kakvi su rezultati rada na tom ure-đaju

ndash Zadovoljni smo rezultatima koje smo

dosad postigli ali se nadam da će u skoroj budućnosti difraktometar Gemini S dobiti više pažnje što nesumnjivo zaslužuje pa ćemo moći da povećamo broj ljudi osposo-bljenih za rad u ovoj oblasti Takođe nije re-šeno pitanje održavanja uređaja kako zbog visoke cene servisa tako i zbog vrlo kompli-kovanih procedura oko tendera za nabavku rezervnih delova Ipak zasad smo sopstve-nim snagama uspevali da uređaj održimo u operativnom stanju

Kakva je situacija na vašem fakul-tetu u poređenju s onima u regionu pa i u Evropi

ndash Ne bi bilo pošteno upoređivati uslove kod nas i u zemljama koje daleko više sred-stava izdvajaju za nauku Imamo laboratori-je koje su opremljene vrhunskim uređajima ali postoje i one koje jedva funkcionišu time što imaju tako da gledajući prosek nismo u zavidnoj poziciji Ipak naši istraživači do-kazuju svoju izuzetnost time što i pored lošeg generalnog stanja u zemlji svojim re-zultatima često mogu da pariraju vodećim evropskim naučnim centrima

Da li mladi naučnici u inostranstvo odlaze zbog lošijih uslova za istraživa-nja

ndash Najčešće je tako Mada svi su postali nestrpljivi kada je uspeh u pitanju a nauka zahteva dosta odricanja i strpljenja Pored toga školujemo previše ljudi za nepostoje-ća radna mesta Na univerzitetu je da obu-či kadar ali neko drugi treba da ih zaposli Univerzitet sjajno odradi svoj deo a jedan od dokaza za to upravo je uspeh ljudi koji odu u inostranstvo Kad oni čiji je zadatak briga o radnim mestima odrade svoj deo po-sla mladi naučnici će ostati u zemlji Ipak moramo racionalno sagledati situaciju u ko-joj živimo pa u skladu s tim postaviti svoja očekivanja

Da li su uslovi najvažniji ili ono što naučnik zna kakva mu je intuicija koli-ko je uporan

ndash Uslovi su važni ali je ljudski faktor krucijalan Jer i kada nema uslova neko ih stvori Taj neko mora biti stručan i istrajan u svojoj nameri pa će i uspeh stići Pored toga u istraživanju se ne smemo slepo drža-ti jednog pravca već uvek treba sagledavati nove mogućnosti koje nas često iznenade

Svedoci smo velikog odliva mozgova šta učiniti da se to zaustavi i čak preu-smeri u pravcu Srbije

ndash Jedno je sprečiti odlazak mladih struč-njaka a sasvim drugo je nadati se prilivu ukoliko pod prilivom smatrate povratak onih koji su već otišli Za ovo drugo nisam sigurna da je uopšte moguće u neko dogled-no vreme Prvo moramo dati mladima šan-su da ostanu u svojoj zemlji i u njoj da se ostvare jer ovako dajemo inostranstvu ve-oma kvalitetne poklone

Kako to učinitindash Trebalo bi uspostaviti bolju povezanost

između istraživača na univerzitetima i onih u istraživačkim centrima jer se za mnogo analiza uzorci šalju u inostranstvo iako postoje uslovi u Srbiji za tako nešto Zbog

toga i ljudi teže odlasku Naravno svi te-žimo međunarodnim projektima i vezama sa svetskim univerzitetima i istraživačkim centrima To doprinosi da naš fakultet bude prepoznat u svetu ali te veze treba koristiti za obuku mladih koji će se vratiti u Srbiju a neće ostati tamo

Imate li konkretnih ideja kako spre-čiti prevelik odlazak u inostranstvo jer je jasno da neće svi ostati u zemlji

ndash Pod uslovom da se akredituju progra-mi koji imaju realne šanse da iznedre struč-njake koji se mogu zaposliti smanjio bi se broj onih koji odlaze iz Srbije U situaciji u kojoj je naša država sada fundamentalna ispitivanja na moju veliku žalost nisu pre-poznata kao biznis u koji vredi ulagati Zbog toga i ne očekujem veći broj novih radnih mesta za istraživače u oblastima koje ona obuhvataju O ostalim oblastima ne mogu da sudim jer nemam dovoljno informacija a mi prirodnjaci volimo da imamo čvrstu potporu za svaku tvrdnju

Na koji način deci i mladima može-mo približiti nauku

ndash Kažu da su deca nestašna nemirna svašta im pada na pamet I moja su takva samo što mislim da to nije nestašluk već radoznalost i istraživački duh koji moramo negovati A grešimo kada se trudimo da to iskorenimo Kada naučimo da im u detinj-stvu nauku približimo kao nešto opipljivo i zamislivo te postepeno objašnjavamo ap-straktne i njima daleke stvari lakše će biti i u školi Sve formule i jednačine neće ne-minovno nositi sa sobom i pitanje ndash zašto ovo moram da učim Umesto toga pred-stavljaće pojašnjenje već poznatog ogleda već viđenog ili opisanog fenomena Kada ta deca odrastu biće im prirodno da odaberu bavljenje naukom

Kakvi su vaši planovi u narednih de-set godina

ndash Vidim se na istom ovom mestu gde sam i sada samo s višim zvanjem i bogatijim isku-stvom i bibliografijom Pošto volim da se bavim istraživačkim radom ali i nastavom ova institucija je pravi izbor za mene

Novosadska Noć istraživača

Osma Noć istraživača u Srbiji biće održana u petak 29 septembra od 16 sati do jedan posle ponoći u tržnom centru BIG i kafiću Starit centra i biće posebno HOT Tema je HOT nauka ndash bilo da je u pita-nju nauka visokih temperatura ili goruće naučne teme Posebna pa-žnja posvećena je našim istraži-vačima koji se bave svetski aktu-elnim istraživanjima i pokušavaju da reše neke od gorućih problema s kojima se čovečanstvo sre-će Predstavnike ovih devet HOT istraživačkih grupa možete uživo upoznati u Noći istraživača ali i primetiti na bilbordima u gradu

28 7 SEPTEMBAR 2017

SPORT

Spuštena je zavesa na 29 Let-njoj univerzijadi održanoj u kineskom Tajpeju Srpski sportisti ostvarili su sjajne rezultate ndash zlatne medalje osvojili su Tijana Bogdano-vić u tekvondu pojedinačno

i ekipno atletičarka Amela Terzić i vater-polisti Od ukupno 28 zemalja učesnica Sr-bija je zauzela odlično deseto mesto Inače na počasno postolje popeli su se sportisti 66 država

Siniša Jasnić je predsednik Univerzitet-skog saveza Srbije naš Novosađanin koji je po povratku kući hvalio naše sportiste

ndash Postaje već poslovično pravilo da naši studenti na univerzijadi izuzetno uspeš-no predstavljaju svoju zemlju Niz od četiri zlatna odličja ovo potvrđuje Tekvondo po-staje sport po kojem nas već prepoznaju u svetu Tijana Bogdanović srebrna s Olim-pijskih igara u Riju sada se pozlatila a eki-pno naše dame bile su takođe najbolje ndash zlat-na medalja i srpska himna pravi su ponos ndash ističe Jasnić

Veoma lepo nam je bilo i kada se Amela

Terzić pozlatila u kraljici sportova na 1500 metara

ndash Ovu trku pratio sam u društvu legen-darnog Karla Luisa i možete zamisliti kako smo se svi osećali a pogotovo Amela i njen trener Rifat Zilkić kada im je Luis čestitao Zaslužili su tu počast i Amela i njen du-

gogodišnji trener iz Novog Pazara Uko-liko sam u nekog verovao da će se pozla-titi i pre početka univerzitetskih igara to su bili vaterpolisti Predvodio ih je ovoga puta Dejan Savić i ubedljivo su trijumfovali upotpunivši tako svoju nisku zlatnih odlič-ja u ovoj deceniji i univerzitetskom posle svetske evropske i olimpijske Vaterpolo je dika srpskog sporta i države cele ndash ka-zao je Jasnić

Naš zlatni vaterpolo tim u kineskom Taj-peju igrao je u sastavu Rističević i Doboža-nov na golu Vico Lazić Jakšić Ranđelović Drašović braća Rašović Subotić Radojević Stojanović i Vasić U finalu pali su Rusi za koje je nastupilo čak šest igrača s nedavno završenog svetskog šampionata u Budim-pešti

Srbija je poslednji put bila zlatna na Uni-verzijadi 2011 godine u Kini a da podse-tim selekcija koja je nastupila u Fukoki u Japanu 1995 godine ostavila je dubok trag u bazenima širom sveta Svi su docnije igrali u A-reprezentaciji i osvajači su me-dalja kako na olimpijadi tako i na mondi-jalima

Šta više reći nego da su i studenti na-stavili zlatni niz pobeda ostalih naših re-prezentativnih selekcija Jedno je sigurno ndash srpski sport sjajno korača ka narednoj olimpijadi koja je na programu 2020 go-dine u Tokiju

Zlatni niZ naših SportiSta na 29 letnjoj univerZijadi

Karl luiS čeStitao ameli terZić

Predsednik Univerzitetskog saveza Srbije dr Siniša Jasnić ponosno se hvali s četiri prva mesta koja su osvojili Tijana Bogdanović

tekvondo pojedinačno i ekipno Amela Terzić i vaterpolistiAutor jovan tanurdžić

Siniša Jasnić

297 SEPTEMBAR 2017

Nakon što su pre mesec dana osvojili 20 Memorijalni turnir Vladimir Franciš-ković u tenisu glavom na pesku Nikola Mitro i Bog-dan Marojević pobedili su i na Devetom prvenstvu

Novog Sada u tenisu glavom na tvrdoj pod-lozi Na Štrandu su se okupile 33 ekipe u pet konkurencija od petlića do veterana

U seniorskoj su Dragan Bankovački i Vu-kašin Kešelj poraženi u finalu sa 2 0 a treće mesto osvojili su Slobodan Simić i Nebojša Budakov Među juniorima pobedili su Ilija Ljubojević i Nebojša Stojšić i takođe sa 2 0 bili bolji od Ivana Blagojevića i Koste Mar-kovića dok su bronzanu medalju uzeli Alek-sandar Kecman i Vukašin Cvejić

U konkurenciji pionira rođenih izme-đu 2002 i 2004 godine slavili su Vukašin Adamović i Miloš Sekulović srebrne meda-lje dobili su Aleksandar Kecman i Vukašin Cvejić a bronzane David Pantić i Aleksa Batos

Najmlađe finale među petlićima mlađim od dvanaest godina uzeli su Nikola Ninkov i Nikola Tarlać pošto su pobedili Dimitrija Kondića i Stefana Lukića dok su treći bili Dušan Jovanović i Maksim Pantić

Turniri u tenisu glavom ne mogu da se zamisle bez novosadskih veterana koji su bili i među osnivačima ovog sporta u na-šem gradu Prvo mesto osvojili su Vladislav Čolić i Vukašin Kešelj nakon što su u finalu bili bolji od Nikole Radojkovića i Miroslava Mirkovića dok su bronzani bili Aleksandar i Vladimir Verlić

Turnir su vodile sudije Dragan Brzak Pe-tar Jovanović i Miodrag Radaković zapisni-čar je bio Petar Bodulić a delegat takmičenja Miograd Radaković Bez obzira na to što su u vreme takmičenja na TV ekranima bili prenosi brojnih sportskih takmičenja pa i nastupi na-ših reprezentacija na evropskim prvenstvima u odbojci i košarci tribine na Štrandu pored Mosta slobode uvek su bile dobro popunjene Organizator turnira Sportsko udruženje tenis glavom namerava da i na zimu organizuje tur-nir u ovom sportu u zatvorenom u čemu oče-kuju pomoć Grada i Gradske uprave za sport i omladinu pošto ovo takmičenje nosi naziv Prvenstvo Novog Sada

Organizatori posebno zahvaljuju JKP bdquoGradsko zelenilordquo koje im je ustupilo te-rene na Štrandu zatim glavnom sponzoru bdquoPositiverdquo kompaniji bdquoVIP Mobile bdquoAdidas Srbijirdquo koja je obezbedila dresove i šortse-ve za takmičare bdquoTrpezi-cateringrdquo i konobi bdquoOrcusrdquo

Mitro i Marojević apsolutni šampioni

Prvenstvo novog sada u tenisu glavom na tvrdoj PodloziAutor Miloš Dukić

30 7 SEPTEMBAR 2017

3124 AVGUST 2017

ISSN 2406-2022

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

22 7 SEPTEMBAR 2017

Драги суграђани

Молимо вас да на време плаћате рачуне за грејање и тако обезбедите топлину својих домова током зимских дана

Само заједничким одговорним понашањем можемо унапредити квалитет становања a нашем Новом Саду осигурати место у друштву уређених европских градова

Захваљујемо се свим Новосађанима који су препознали значај несметаног функционисања комуналног система и редовним измирењем својих обавеза омогућили нашем граду да се развија и иде путем свеопштег напретка

Ваша Новосадска топлана

nsreporterrs

237 SEPTEMBAR 2017

U Galeriji Matice srpske otvorena je izložba bdquoPeđa Đaković ndash 30 godina

stvaralaštvardquo i trajaće do 24 septembra Posebno mesto u opusu ovog umetnika zauzimaju slike i crteži posvećeni stra-dalničkim podvizima srpske vojske u Pr-vom svetskom ratu golgoti srpskih isto-

rijskih zbivanja herojskom i nadljudskom ali i žrtvi kao civilizacijskom uzusu Đa-ković je izlagao Češkoj SAD Nemačkoj Holandiji Španiji Engleskoj Dobitnik je više nagrada bdquoTerezinrdquo glavna nagrada (1986) Prva nagrada Akademije likov-nih umetnosti u Pragu (1988) Specijalna

nagrada za slikarstvo praške Akademi-je umetnosti bdquoMasarikrdquo (1995) nagra-da bdquoSalvador Dalirdquo za slikarstvo (1996) Nagrada za slikarstvo Evropskog kruga Franca Kafke (1997) Njegova dela nalaze se u značajnim umetničkim kolekcijama širom sveta

Izložba Peđe Đakovića u Galeriji Matice srpske

Privredna komora Vojvodine poslednje dve nedelje imala je mnogobrojne aktivnosti naročito u obla-sti međuregionalne saradnje Tako je predsednika PKV-a Boška Vučurevića i zamenika generalnog sekretara Bojanu Miljuš ugostio predsednik Pe-čujsko-baranjske trgovinsko-privredne komore dr Tamaš Šikfei sa saradnicima Na sastanku je do-

govoreno uspostavljanje saradnje između dveju komora naročito u oblasti poljoprivrede i turizma Saradnja će obuhvatiti i ostale grane privrede i to zajedničkim radom na različitim projektima ali i nastupanjem na raznim sajmovima i manifestacijama

Predsednik Vučurević pozvao je delegaciju pečujske komore da poseti PKV i predstojeći Sajam turizma u Novom Sadu što je sa za-dovoljstvom prihvaćeno Tom prilikom Vučurević je dao intervju dr Predragu Mandiću iz Srpske redakcije Mađarskog radija u Pečuju

ndash Mađarska je dobar primer razvoja banjskog turizma ne samo u našem regionu već u celoj Evropi Vezuje nas kompatibilnost dveju privreda ndash voćarstvo vinarstvo i ratarstvo zatim metalska indu-strija turizam Kako je Mađarska već dosta dugo u EU iskustvo koje imaju županija Baranja i Pečuj biće vrlo značajno za naše pri-vrednike ndash istakao je Vučurević

U organizaciji PKV-a i Privredne komore županije Čongrad u Segedinu održan je Mađarsko-srpski poslovno-turistički forum Delegaciju PKV-a činili su predstavnici Turističke organizacije Voj-vodine turističkih organizacija lokalnih samouprava turističkih agencija smeštajnih kapaciteta vinara i salašara i JP za upravljanje putničkim pristaništem i marinom bdquoApatinrdquo Prisutne su pozdra-vili predsednik PK Čongrad Pal Nemeši zamenik gradonačelnika Segedina dr Laslo Šoljmoš i ambasador Republike Srbije u Mađar-skoj Rade Drobac

ndash U Mađarskoj se nedovoljno zna o Srbiji i njenim turističkim potencijalima i zbog toga je važno da se radi na međusobnom po-vezivanju turističkih agencija ndash rekao je Drobac

Miljušova je istakla da PKV i Trgovinsko-industrijska komora županije Čongrad imaju tradicionalno dugogodišnju dobru sarad-nju

ndash Ukupna privredna saradnja s Mađarskom poslednjih godina neprekidno raste s blažim oscilacijama Prošle godine robna raz-mena s Mađarskom povećana je za 61 odsto Od januara do juna ove godine premašeni su polugodišnji rezultati robne razmene za prošlu godinu pa očekujemo da će i 2017 biti tako

U Gornjoj Radgoni u Sloveniji održan je 55 Međunarodni poljo-privredno-prehrambeni sajam bdquoAgrardquo gde je predstavljen sistem zaštite i promocije poljoprivredno-prehrambenih proizvoda a sa-jam je pratila sekretarka Udruženja poljoprivrede PKV-a Jelena Drobnjak

Privredna komora Vojvodine bila je domaćin delegaciji Depar-tmana Val Doaz u Francuskoj koja je bila s predstavnicima Grada Novog Sada

ndash Regionalna saradnja jedna je od ključnih aktivnosti PKV-a jer se na taj način otvaraju nova tržišta i povezuju privredni subjekti ndash istakao je Vučurević

Francuzi su bili vrlo zadovoljni prijemom u PKV-u i najavili su da postoji prostor za saradnju kako s Gradom tako i sa PKV-om i Po-krajinom Potpredsednik Privredne komore Departmana Val Doaz Kristof Mašar predložio je da se ozvaniči saradnja između dveju komora što je predsednik Vučurević sa zadovoljstvom prihvatio U razgovoru je istaknuta i mogućnost dolaska potencijalnih fran-cuskih investitora u Srbiju odnosno u AP Vojvodinu

PKV najavljuje i Srpsko-mađarski poslovno-turistički forum u okviru bdquoDana Vojvodine u Budimpeštirdquo koji će biti održani u Amba-sadi Republike Srbije 15 septembra u organizaciji PKV-a Ambasade RS u Mađarskoj Mađarsko-srpskog poslovnog saveta i Turističke organizacije Vojvodine PKV će kao svoje počasne goste pozvati predstavnike Privredne komore županije Čongrad i Pečujsko-ba-ranjske trgovinsko-privredne komore

Dani Vojvodine u Pešti 15 septembraBogata međuregionalna aktivnost Privredne komore Vojvodine

24

historia magistra vitae est

7 SEPTEMBAR 2017

Put za Montevideo PeroM novinara bdquoilustrovanog vreMenardquo iz 1930 godine

U orahovoj ljUsci na

sredozemnom morU

VeličanstVena sVetska izložba u barseloni s paViljonima najraznoVrsnijih stiloVa počeV

od danske seoske kuće do modernističkog jugosloVenskog paViljona od drVeta zaoštraVala je

sliku o saVršenom dopunjaVanju kulture i prirode

Pre 87 leta fudbalska reprezentacija Kra-ljevine Jugoslavije na prvom Svetskom prvenstvu u fudbalu u Montevideu osvo-jila je četvrto mesto

prema zvaničnim podacima Fife Po-znato je da utakmica za treće mesto nije igrana pa je tek 1986 godine od-lučeno da su Amerikanci uzeli bron-zu jer su imali bolju gol-razliku od Jugoslovena

Bronza je naša Međutim no-vosadski advokat Kosta Hadži sin vođe puta naših igrača u Urugvaj dr Koste Hadžija tvrdi da smo bili treći i kao dokaz prilaže ono što Ameri-kanci nemaju ndash bronzanu medalju sa Svetskog prvenstva u Urugvaju 1930 godine

ndash U oba polufinala rezultat je bio neverovatan ndash 6 1 Mi smo izgubili od Urugvaja a SAD od Argentine Po-tom je u finalu pobedio domaćin i po-stao svetski prvak Zbog nedostatka novca utakmica za bronzanu medalju nije ni odigrana pa je po tadašnjim pravilima nama pripalo treće mesto jer smo u polufinalu izgubili od ka-snijeg pobednika prvenstva Zato je moj otac doneo bronzanu medalju jednu jedinu jer za igrače i trenere

257 SEPTEMBAR 2017

nisu ni napravljene Otac je doneo i bedž s natpisom bdquodelegatordquo a oboje je dobio kao vođa puta naše fudbalske ekspedicije ndash kaže Hadži

Neviđena lakrdija Sva tadaš-nja jugoslovenska štampa prenela je konačne rezultate iz Urugvaja i lepo se može videti tabela na kojoj smo treći a Amerikanci četvrti

Podsetimo se ukratko tih dana Na prvenstvu je bilo 12 reprezentacija podeljenih u četiri grupe Pobedili smo Brazil i Boliviju i na veliko izne-nađenje prošli u polufinale

Tamo je usledila katastrofa ali kako Na stadionu Sentanario pove-li smo sa 1 0 pogotkom Đorđa Vuja-dinovića a zatim glavni igrač posta-je brazilski sudija Almeida Priznaje Urugvajcima dva neregularna gola a onaj za 2 1 tolika je lakrdija da se na nju javnost podseti uoči svakog svet-skog prvenstva kao potpuno nevero-vatne fudbalske epizode poput one s pravim pravcatim ratom iz 1969 go-dine između Hondurasa i Salvadora koji je izbio zbog kvalifikacijske uta-kmice za svetsko prvenstvo

Dupli pas s policajcem Naime nakon lošeg napada domaćina lopta je izašla u gol-aut i doskakutala do nogu lokalnog policajca Za fudbalom je krenuo naš golman Jakšić koga su novinari u Montevideu zbog sjajnih odbrana u prvim susretima već pro-zvali El Gran Milovan Umesto da loptu preda Jakšiću policajac je na zaprepašćenje naših reprezentativaca i buran smeh odobravanja gledalaca dodaje svom igraču Anselmu Kaže-mo igraču jer bi ipak bilo preterano ga nazovemo policajčevim saigračem mada se u stvarnosti tako zbilo

Anselmo se verovatno jedini na te-renu nije zbunio već je poslao lop-tu u prazan gol Nikakva uveravanja naših igrača nisu pomogla sudija je pokazao na centar Almeida se nije na tome zaustavio ubrzo je poništio čist gol našim igračima i oni su shva-tili da je utakmica rešena mnogo pre nego što su istrčali na teren Uosta-lom posle se po Montevideu manje-više javno pričalo da je Almeida dobio 500 dolara da sudi u korist domaćina što mu je bilo dovoljno da kupi dobar automobil

Bojkot reprezentacije Bilo kako bilo ni Jugoslavija ni Srbija nikad nisu bile uspešnije na svet-skim fudbalskim prvenstvima posle ovog A poznato je da su na put preko Atlantskog okeana krenuli samo igra-či beogradskih klubova Jugoslavije BSK-a i BASK-a te trojica fudbalera iz francuskih klubova jer su fudbalski podsavezi Zagreba Splita Sarajeva i

Subotice bojkotovali reprezentaciju O pripremama za Svetsko prven-

stvo u Urugvaju i samom nastupu na-ših igrača snimljeni su serija i film a mi vam donosimo autentičnu novi-narsku reportažu s putovanja brodom od Francuske do Brazila Objavljena je u beogradskom časopisu Ilustrova-no vreme u broju od 4 jula 1930 go-dine ali nažalost ime autora teksta ni fotografija nije navedeno

Prisna i svoja Orahova ljuska u kojoj se naša fudbalska ekipa 20 juna iz Marselja otisnula na daleki prekoo-keanski put za Južnu Ameriku i nije bila tako mala ndash počinje tekst u Ilu-strovanom vremenu

ndash Ljuska se zvala bdquoFloridardquo rađena je 1926 godine u čuvenom francu-skom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne dužine od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo ljuska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad mor-skog dna Ugodna sa svojim spratnim kabinama divnim salonima i trpeza-rijama bdquoFloridardquo nam je ubrzo posta-la nekako prisna i gotovo svoja ndash pisao je novinar Ilustrovanog vremena

Mali izvlači velikog Na njoj smo našli naše večite prijatelje Fran-cuze

ndash Od prvih momenata prema mla-dim jugoslovenskim sportistima izaš-

bdquoFloridardquo je rađena 1926 u čuvenom fran-cuskom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne duži-ne od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo lju-ska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad morskog dna

li su sa svojom poznatom prostosr-dačnošću i otvorenim simpatijama Naš generalni konzul u Marselju Adžemović s Mirkovićem pozdravio nas je na brodu i kao stari moreplo-vac svojim pričama prosto raspalio želju da se otisnemo na veliku baru Otisnuli smo se oko pet sati posle podne iz marseljske luke ali nismo bili sami Pratila su nas dva brodića jedan spreda a drugi pozadi cimali su nas i naprezali dok našu bdquoFloridurdquo nisu izvukli iz čitave gužve brodova Uostalom to je sudbina svih velikih ndash da ih mali izvlače na čistinu

Zaplovili smo ubrzo po širokom staklastoplavom Sredozemnom moru i gledali kako se velika i hučna luka Marselja gubi u izmaglici

ndash Našu ekipu činili su igrači Jak-šić Ivković i Hrnjiček iz ekipe Soko Spasojević i Đokić iz Jugoslavije Mihajlović Stojanović Tomić in-ženjer Arsenijević B Marjanović Tirnanić Vujadinović i Najdanović iz BSK-a Sekulić iz pariskog klu-ba Franse Stefanović i Ivica Bek iz francuskog Seta kao i vođe puta dr Andrejević Kosta Hadži i inženjer Simonović Dopisnik Bora Jovano-vić našu četu uvećao je na brojnu snagu od 21

Prema Gibraltaru Razuzuri-li smo se i prvu noć na brodu pres-pavali kao zaklani posle trodnevnog drmusanja po vozovima

ndash Prvo jutro nas je dovelo u Barse-lonu Svi su impresionirani lepotom toplog španskog grada Veliki au-tobus za dva sata jurnjave pokazao nam je kao u kakvom filmu sve zna-menitosti ovog najlepšeg grada na Sredozemlju Veličanstvena Svetska izložba s paviljonima najraznovrsni-jih stilova počev od danske seoske kuće do modernističkog jugosloven-skog paviljona od drveta zaoštravala je sliku o savršenom dopunjavanju kulture i prirode

Ispraćeni igrom andaluske tem-peramente grupe otisnuli smo se u podne od ovog prvog pristaništa i uskoro je bdquoFloridardquo zaplovila pre-ma Gibraltaru ostavljajući živopisni španski grad da sagoreva u svojim vrelim podnevnim bojama

Kraj u sledećem broju

26 7 SEPTEMBAR 2017

INTERVJU

Dr Mirjana Radanović je docent na Departmanu za hemiju biohemiju i zašti-tu životne sredine Prirod-no-matematičkog fakulte-ta Univerziteta u Novom Sadu U naučnoistraživač-

kom radu bavi se sintezom fizičko-hemij-skom i strukturnom karakterizacijom kom-pleksa prelaznih metala s biološki aktivnim Šifovim bazama

Član je Srpskog hemijskog društva Srp-skog kristalografskog društva Evropske kristalografske asocijacije i Kluba mladih hemičara Srbije kao i marketinškog tima departmana i učestvovala je na gotovo svim manifestacijama promocije departmana i fakulteta Za uspeh u promociji PMF-a 2013 godine dobila je nagradu bdquoPMF ndash to sam jardquo

Grupa bdquoKristalografrdquo bavi se reng-denskom strukturnom analizom biološki aktivnih molekula koristeći kao osnovnu metodu difrakciju x-zraka na monokri-

stalu Šta je vaše konkretno polje istra-živanja

ndash Jedinjenja koja ispitujemo pripadaju različitim klasama te mogu imati i veo-ma raznoliku potencijalnu primenu Kao najinteresantnije grupe jedinjenja izdvo-jila bih komplekse metala kao potenci-jalne citostatike lekove protiv dijabete-snih komplikacija katalizatore u važnim organskim reakcijama PLED materija-le zatim steroide razne antioksidanse i sl Najjednostavnije rečeno mi pomo-ću difrakcije x-zraka na monokristalnom uzorku dobijamo njegov otisak prsta na osnovu kojeg generišemo informacije o prostornom rasporedu atoma u tom kri-stalu tj njegovu strukturu

Šta očekujete od istraživanjandash Kao što je to u nauci uvek slučaj nijedna

disciplina iako samostalna ne funkcioniše zasebno Zato je kristalografija neraskidivo povezana s hemijom fizikom mineralogi-jom mikrobiologijom medicinom itd Put jednog našeg istraživanja počinje od sinteze

željenog jedinjenja na čemu radi hemičar sintetičar Neretko se dešava da korišćeni sintetski put ne rezultuje nastajanjem oče-kivanog jedinjenja pa ukoliko se radi o kri-stalnom proizvodu upravo su kristalografi ti koji nesumnjivo rešavaju dilemu o tome šta je dobijeno Nakon sinteze sledi fizičko-hemijska karakterizacija dobijenog proizvo-da reakcije (elementalna spektroskopska elektrohemijska analiza i slično) te kao kru-na rendgenska strukturna analiza

To je kraj tog istraživanja odnosno ispitivanja

ndash Ne Okarakterisano jedinjenje putuje i dalje na razna biološka ispitivanja ispitiva-nja optičkih svojstava i sličnog Kako naša ispitivanja imaju fundamentalan karakter ono što mi očekujemo kao krajnji ishod ne mora da predstavlja i kraj mogućnosti pri-mene nekog jedinjenja Jer ako malo bolje pogledamo većina velikih otkrića je slučaj-na te razni širokoprimenjivani lekovi nisu sintetisani u svrhe u kojima su se pokazali kao najefikasniji

Cisplatina najčešće korišćen Citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks platine ima antitumorsko dejstvo

Većina velikih otkrića je slučajna

U sUsret Noći istražiVačadoc dr Mirjana Radanović sa PMF-a

277 SEPTEMBAR 2017

Koliko su vaša ispitivanja aktuelna i važna u svetu nauke odnosno kod nas

ndash Svako novo jedinjenje je važno jer ne-kad ne možemo ni naslutiti koliku moć kri-je Na primer cisplatina najčešće korišćen citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks pla-tine ima antitumorsko dejstvo Određivanje strukture ovog kompleksa pomoglo je u da-ljem dizajniranju novih citostatika koji će imati širi spektar delovanja i manju toksič-nost Ovi ciljevi nažalost još nisu potpuno ostvareni ali ako uzmemo u obzir složenost pomenutih istraživanja jasno je da u ovoj oblasti ima još mnogo nepoznanica čije ra-zumevanje iziskuje vreme

Koje su vaše naučne i poslovne am-bicije

ndash Pre par godina počeli smo da sarađu-jemo s kolegama s Instituta za fiziku u Ze-munu i Instituta bdquoDemokritosrdquo u Atini koji ispituju optičke osobine kompleksnih jedi-njenja koja mi sintetišemo i strukturno ka-rakterišemo Neka su se izdvojila kao veo-ma interesantna za primenu u oblasti PLED materijala Volela bih da proširimo i učvr-stimo ovu saradnju u okviru nekog među-narodnog projekta Uz to volim da verujem da će nas naši rezultati nadživeti i možda će neki od njih nekome u dalekoj budućnosti mnogo više koristiti nego nama sada Kao što umetnici žive kroz svoja dela možemo i mi svoje kristale posmatrati kao umetnič-ku tvorevinu

Kakva je situacija u Srbijindash Kod nas su fundamentalna istraživanja

u senci onoga što brzo dobija primenu Ži-vimo u takvim uslovima da mislimo da su nam potrebni instant rezultati da se od sva-kog otkrića očekuje da baš ono bude epo-halno Zato se važno i aktuelno često ne podudaraju

U kakvim uslovima radite ndash Trenutno na Prirodno-matematičkom

fakultetu u Novom Sadu već deset godina uspešno radi difraktometar Gemini S Ovaj uređaj može koristiti rendgensko zračenje dveju različitih talasnih dužina koje se ge-nerišu s dve rendgenske cevi (bakarnom i molibdenskom anodom) i detektor novije generacije Uzorci se montiraju na četvo-roosni goniometarski sistem koji obezbe-đuje orijentaciju uzoraka u širokom opsegu uglova Po potrebi moguće je snimanje na niskim temperaturama (do ndash180 degC) koje se postižu posebnim dodatkom koji mlaz tečnog azota usmerava na uzorak Snimanje na niskim temperaturama pogodno je zbog smanjenih oscilacija atoma u kristalnoj re-šetki što rezultuje tačnijim određivanjem strukture Svojim karakteristikama ovaj uređaj zadovoljava naše potrebe Dosad je grupa objavila preko 100 radova u visoko-citiranim naučnim časopisima Ipak ovo je jedini ovakav uređaj u Srbiji a zbog ograni-čenih materijalnih sredstava teško je obučiti nove ljude za rad na njemu

Kakvi su rezultati rada na tom ure-đaju

ndash Zadovoljni smo rezultatima koje smo

dosad postigli ali se nadam da će u skoroj budućnosti difraktometar Gemini S dobiti više pažnje što nesumnjivo zaslužuje pa ćemo moći da povećamo broj ljudi osposo-bljenih za rad u ovoj oblasti Takođe nije re-šeno pitanje održavanja uređaja kako zbog visoke cene servisa tako i zbog vrlo kompli-kovanih procedura oko tendera za nabavku rezervnih delova Ipak zasad smo sopstve-nim snagama uspevali da uređaj održimo u operativnom stanju

Kakva je situacija na vašem fakul-tetu u poređenju s onima u regionu pa i u Evropi

ndash Ne bi bilo pošteno upoređivati uslove kod nas i u zemljama koje daleko više sred-stava izdvajaju za nauku Imamo laboratori-je koje su opremljene vrhunskim uređajima ali postoje i one koje jedva funkcionišu time što imaju tako da gledajući prosek nismo u zavidnoj poziciji Ipak naši istraživači do-kazuju svoju izuzetnost time što i pored lošeg generalnog stanja u zemlji svojim re-zultatima često mogu da pariraju vodećim evropskim naučnim centrima

Da li mladi naučnici u inostranstvo odlaze zbog lošijih uslova za istraživa-nja

ndash Najčešće je tako Mada svi su postali nestrpljivi kada je uspeh u pitanju a nauka zahteva dosta odricanja i strpljenja Pored toga školujemo previše ljudi za nepostoje-ća radna mesta Na univerzitetu je da obu-či kadar ali neko drugi treba da ih zaposli Univerzitet sjajno odradi svoj deo a jedan od dokaza za to upravo je uspeh ljudi koji odu u inostranstvo Kad oni čiji je zadatak briga o radnim mestima odrade svoj deo po-sla mladi naučnici će ostati u zemlji Ipak moramo racionalno sagledati situaciju u ko-joj živimo pa u skladu s tim postaviti svoja očekivanja

Da li su uslovi najvažniji ili ono što naučnik zna kakva mu je intuicija koli-ko je uporan

ndash Uslovi su važni ali je ljudski faktor krucijalan Jer i kada nema uslova neko ih stvori Taj neko mora biti stručan i istrajan u svojoj nameri pa će i uspeh stići Pored toga u istraživanju se ne smemo slepo drža-ti jednog pravca već uvek treba sagledavati nove mogućnosti koje nas često iznenade

Svedoci smo velikog odliva mozgova šta učiniti da se to zaustavi i čak preu-smeri u pravcu Srbije

ndash Jedno je sprečiti odlazak mladih struč-njaka a sasvim drugo je nadati se prilivu ukoliko pod prilivom smatrate povratak onih koji su već otišli Za ovo drugo nisam sigurna da je uopšte moguće u neko dogled-no vreme Prvo moramo dati mladima šan-su da ostanu u svojoj zemlji i u njoj da se ostvare jer ovako dajemo inostranstvu ve-oma kvalitetne poklone

Kako to učinitindash Trebalo bi uspostaviti bolju povezanost

između istraživača na univerzitetima i onih u istraživačkim centrima jer se za mnogo analiza uzorci šalju u inostranstvo iako postoje uslovi u Srbiji za tako nešto Zbog

toga i ljudi teže odlasku Naravno svi te-žimo međunarodnim projektima i vezama sa svetskim univerzitetima i istraživačkim centrima To doprinosi da naš fakultet bude prepoznat u svetu ali te veze treba koristiti za obuku mladih koji će se vratiti u Srbiju a neće ostati tamo

Imate li konkretnih ideja kako spre-čiti prevelik odlazak u inostranstvo jer je jasno da neće svi ostati u zemlji

ndash Pod uslovom da se akredituju progra-mi koji imaju realne šanse da iznedre struč-njake koji se mogu zaposliti smanjio bi se broj onih koji odlaze iz Srbije U situaciji u kojoj je naša država sada fundamentalna ispitivanja na moju veliku žalost nisu pre-poznata kao biznis u koji vredi ulagati Zbog toga i ne očekujem veći broj novih radnih mesta za istraživače u oblastima koje ona obuhvataju O ostalim oblastima ne mogu da sudim jer nemam dovoljno informacija a mi prirodnjaci volimo da imamo čvrstu potporu za svaku tvrdnju

Na koji način deci i mladima može-mo približiti nauku

ndash Kažu da su deca nestašna nemirna svašta im pada na pamet I moja su takva samo što mislim da to nije nestašluk već radoznalost i istraživački duh koji moramo negovati A grešimo kada se trudimo da to iskorenimo Kada naučimo da im u detinj-stvu nauku približimo kao nešto opipljivo i zamislivo te postepeno objašnjavamo ap-straktne i njima daleke stvari lakše će biti i u školi Sve formule i jednačine neće ne-minovno nositi sa sobom i pitanje ndash zašto ovo moram da učim Umesto toga pred-stavljaće pojašnjenje već poznatog ogleda već viđenog ili opisanog fenomena Kada ta deca odrastu biće im prirodno da odaberu bavljenje naukom

Kakvi su vaši planovi u narednih de-set godina

ndash Vidim se na istom ovom mestu gde sam i sada samo s višim zvanjem i bogatijim isku-stvom i bibliografijom Pošto volim da se bavim istraživačkim radom ali i nastavom ova institucija je pravi izbor za mene

Novosadska Noć istraživača

Osma Noć istraživača u Srbiji biće održana u petak 29 septembra od 16 sati do jedan posle ponoći u tržnom centru BIG i kafiću Starit centra i biće posebno HOT Tema je HOT nauka ndash bilo da je u pita-nju nauka visokih temperatura ili goruće naučne teme Posebna pa-žnja posvećena je našim istraži-vačima koji se bave svetski aktu-elnim istraživanjima i pokušavaju da reše neke od gorućih problema s kojima se čovečanstvo sre-će Predstavnike ovih devet HOT istraživačkih grupa možete uživo upoznati u Noći istraživača ali i primetiti na bilbordima u gradu

28 7 SEPTEMBAR 2017

SPORT

Spuštena je zavesa na 29 Let-njoj univerzijadi održanoj u kineskom Tajpeju Srpski sportisti ostvarili su sjajne rezultate ndash zlatne medalje osvojili su Tijana Bogdano-vić u tekvondu pojedinačno

i ekipno atletičarka Amela Terzić i vater-polisti Od ukupno 28 zemalja učesnica Sr-bija je zauzela odlično deseto mesto Inače na počasno postolje popeli su se sportisti 66 država

Siniša Jasnić je predsednik Univerzitet-skog saveza Srbije naš Novosađanin koji je po povratku kući hvalio naše sportiste

ndash Postaje već poslovično pravilo da naši studenti na univerzijadi izuzetno uspeš-no predstavljaju svoju zemlju Niz od četiri zlatna odličja ovo potvrđuje Tekvondo po-staje sport po kojem nas već prepoznaju u svetu Tijana Bogdanović srebrna s Olim-pijskih igara u Riju sada se pozlatila a eki-pno naše dame bile su takođe najbolje ndash zlat-na medalja i srpska himna pravi su ponos ndash ističe Jasnić

Veoma lepo nam je bilo i kada se Amela

Terzić pozlatila u kraljici sportova na 1500 metara

ndash Ovu trku pratio sam u društvu legen-darnog Karla Luisa i možete zamisliti kako smo se svi osećali a pogotovo Amela i njen trener Rifat Zilkić kada im je Luis čestitao Zaslužili su tu počast i Amela i njen du-

gogodišnji trener iz Novog Pazara Uko-liko sam u nekog verovao da će se pozla-titi i pre početka univerzitetskih igara to su bili vaterpolisti Predvodio ih je ovoga puta Dejan Savić i ubedljivo su trijumfovali upotpunivši tako svoju nisku zlatnih odlič-ja u ovoj deceniji i univerzitetskom posle svetske evropske i olimpijske Vaterpolo je dika srpskog sporta i države cele ndash ka-zao je Jasnić

Naš zlatni vaterpolo tim u kineskom Taj-peju igrao je u sastavu Rističević i Doboža-nov na golu Vico Lazić Jakšić Ranđelović Drašović braća Rašović Subotić Radojević Stojanović i Vasić U finalu pali su Rusi za koje je nastupilo čak šest igrača s nedavno završenog svetskog šampionata u Budim-pešti

Srbija je poslednji put bila zlatna na Uni-verzijadi 2011 godine u Kini a da podse-tim selekcija koja je nastupila u Fukoki u Japanu 1995 godine ostavila je dubok trag u bazenima širom sveta Svi su docnije igrali u A-reprezentaciji i osvajači su me-dalja kako na olimpijadi tako i na mondi-jalima

Šta više reći nego da su i studenti na-stavili zlatni niz pobeda ostalih naših re-prezentativnih selekcija Jedno je sigurno ndash srpski sport sjajno korača ka narednoj olimpijadi koja je na programu 2020 go-dine u Tokiju

Zlatni niZ naših SportiSta na 29 letnjoj univerZijadi

Karl luiS čeStitao ameli terZić

Predsednik Univerzitetskog saveza Srbije dr Siniša Jasnić ponosno se hvali s četiri prva mesta koja su osvojili Tijana Bogdanović

tekvondo pojedinačno i ekipno Amela Terzić i vaterpolistiAutor jovan tanurdžić

Siniša Jasnić

297 SEPTEMBAR 2017

Nakon što su pre mesec dana osvojili 20 Memorijalni turnir Vladimir Franciš-ković u tenisu glavom na pesku Nikola Mitro i Bog-dan Marojević pobedili su i na Devetom prvenstvu

Novog Sada u tenisu glavom na tvrdoj pod-lozi Na Štrandu su se okupile 33 ekipe u pet konkurencija od petlića do veterana

U seniorskoj su Dragan Bankovački i Vu-kašin Kešelj poraženi u finalu sa 2 0 a treće mesto osvojili su Slobodan Simić i Nebojša Budakov Među juniorima pobedili su Ilija Ljubojević i Nebojša Stojšić i takođe sa 2 0 bili bolji od Ivana Blagojevića i Koste Mar-kovića dok su bronzanu medalju uzeli Alek-sandar Kecman i Vukašin Cvejić

U konkurenciji pionira rođenih izme-đu 2002 i 2004 godine slavili su Vukašin Adamović i Miloš Sekulović srebrne meda-lje dobili su Aleksandar Kecman i Vukašin Cvejić a bronzane David Pantić i Aleksa Batos

Najmlađe finale među petlićima mlađim od dvanaest godina uzeli su Nikola Ninkov i Nikola Tarlać pošto su pobedili Dimitrija Kondića i Stefana Lukića dok su treći bili Dušan Jovanović i Maksim Pantić

Turniri u tenisu glavom ne mogu da se zamisle bez novosadskih veterana koji su bili i među osnivačima ovog sporta u na-šem gradu Prvo mesto osvojili su Vladislav Čolić i Vukašin Kešelj nakon što su u finalu bili bolji od Nikole Radojkovića i Miroslava Mirkovića dok su bronzani bili Aleksandar i Vladimir Verlić

Turnir su vodile sudije Dragan Brzak Pe-tar Jovanović i Miodrag Radaković zapisni-čar je bio Petar Bodulić a delegat takmičenja Miograd Radaković Bez obzira na to što su u vreme takmičenja na TV ekranima bili prenosi brojnih sportskih takmičenja pa i nastupi na-ših reprezentacija na evropskim prvenstvima u odbojci i košarci tribine na Štrandu pored Mosta slobode uvek su bile dobro popunjene Organizator turnira Sportsko udruženje tenis glavom namerava da i na zimu organizuje tur-nir u ovom sportu u zatvorenom u čemu oče-kuju pomoć Grada i Gradske uprave za sport i omladinu pošto ovo takmičenje nosi naziv Prvenstvo Novog Sada

Organizatori posebno zahvaljuju JKP bdquoGradsko zelenilordquo koje im je ustupilo te-rene na Štrandu zatim glavnom sponzoru bdquoPositiverdquo kompaniji bdquoVIP Mobile bdquoAdidas Srbijirdquo koja je obezbedila dresove i šortse-ve za takmičare bdquoTrpezi-cateringrdquo i konobi bdquoOrcusrdquo

Mitro i Marojević apsolutni šampioni

Prvenstvo novog sada u tenisu glavom na tvrdoj PodloziAutor Miloš Dukić

30 7 SEPTEMBAR 2017

3124 AVGUST 2017

ISSN 2406-2022

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

nsreporterrs

237 SEPTEMBAR 2017

U Galeriji Matice srpske otvorena je izložba bdquoPeđa Đaković ndash 30 godina

stvaralaštvardquo i trajaće do 24 septembra Posebno mesto u opusu ovog umetnika zauzimaju slike i crteži posvećeni stra-dalničkim podvizima srpske vojske u Pr-vom svetskom ratu golgoti srpskih isto-

rijskih zbivanja herojskom i nadljudskom ali i žrtvi kao civilizacijskom uzusu Đa-ković je izlagao Češkoj SAD Nemačkoj Holandiji Španiji Engleskoj Dobitnik je više nagrada bdquoTerezinrdquo glavna nagrada (1986) Prva nagrada Akademije likov-nih umetnosti u Pragu (1988) Specijalna

nagrada za slikarstvo praške Akademi-je umetnosti bdquoMasarikrdquo (1995) nagra-da bdquoSalvador Dalirdquo za slikarstvo (1996) Nagrada za slikarstvo Evropskog kruga Franca Kafke (1997) Njegova dela nalaze se u značajnim umetničkim kolekcijama širom sveta

Izložba Peđe Đakovića u Galeriji Matice srpske

Privredna komora Vojvodine poslednje dve nedelje imala je mnogobrojne aktivnosti naročito u obla-sti međuregionalne saradnje Tako je predsednika PKV-a Boška Vučurevića i zamenika generalnog sekretara Bojanu Miljuš ugostio predsednik Pe-čujsko-baranjske trgovinsko-privredne komore dr Tamaš Šikfei sa saradnicima Na sastanku je do-

govoreno uspostavljanje saradnje između dveju komora naročito u oblasti poljoprivrede i turizma Saradnja će obuhvatiti i ostale grane privrede i to zajedničkim radom na različitim projektima ali i nastupanjem na raznim sajmovima i manifestacijama

Predsednik Vučurević pozvao je delegaciju pečujske komore da poseti PKV i predstojeći Sajam turizma u Novom Sadu što je sa za-dovoljstvom prihvaćeno Tom prilikom Vučurević je dao intervju dr Predragu Mandiću iz Srpske redakcije Mađarskog radija u Pečuju

ndash Mađarska je dobar primer razvoja banjskog turizma ne samo u našem regionu već u celoj Evropi Vezuje nas kompatibilnost dveju privreda ndash voćarstvo vinarstvo i ratarstvo zatim metalska indu-strija turizam Kako je Mađarska već dosta dugo u EU iskustvo koje imaju županija Baranja i Pečuj biće vrlo značajno za naše pri-vrednike ndash istakao je Vučurević

U organizaciji PKV-a i Privredne komore županije Čongrad u Segedinu održan je Mađarsko-srpski poslovno-turistički forum Delegaciju PKV-a činili su predstavnici Turističke organizacije Voj-vodine turističkih organizacija lokalnih samouprava turističkih agencija smeštajnih kapaciteta vinara i salašara i JP za upravljanje putničkim pristaništem i marinom bdquoApatinrdquo Prisutne su pozdra-vili predsednik PK Čongrad Pal Nemeši zamenik gradonačelnika Segedina dr Laslo Šoljmoš i ambasador Republike Srbije u Mađar-skoj Rade Drobac

ndash U Mađarskoj se nedovoljno zna o Srbiji i njenim turističkim potencijalima i zbog toga je važno da se radi na međusobnom po-vezivanju turističkih agencija ndash rekao je Drobac

Miljušova je istakla da PKV i Trgovinsko-industrijska komora županije Čongrad imaju tradicionalno dugogodišnju dobru sarad-nju

ndash Ukupna privredna saradnja s Mađarskom poslednjih godina neprekidno raste s blažim oscilacijama Prošle godine robna raz-mena s Mađarskom povećana je za 61 odsto Od januara do juna ove godine premašeni su polugodišnji rezultati robne razmene za prošlu godinu pa očekujemo da će i 2017 biti tako

U Gornjoj Radgoni u Sloveniji održan je 55 Međunarodni poljo-privredno-prehrambeni sajam bdquoAgrardquo gde je predstavljen sistem zaštite i promocije poljoprivredno-prehrambenih proizvoda a sa-jam je pratila sekretarka Udruženja poljoprivrede PKV-a Jelena Drobnjak

Privredna komora Vojvodine bila je domaćin delegaciji Depar-tmana Val Doaz u Francuskoj koja je bila s predstavnicima Grada Novog Sada

ndash Regionalna saradnja jedna je od ključnih aktivnosti PKV-a jer se na taj način otvaraju nova tržišta i povezuju privredni subjekti ndash istakao je Vučurević

Francuzi su bili vrlo zadovoljni prijemom u PKV-u i najavili su da postoji prostor za saradnju kako s Gradom tako i sa PKV-om i Po-krajinom Potpredsednik Privredne komore Departmana Val Doaz Kristof Mašar predložio je da se ozvaniči saradnja između dveju komora što je predsednik Vučurević sa zadovoljstvom prihvatio U razgovoru je istaknuta i mogućnost dolaska potencijalnih fran-cuskih investitora u Srbiju odnosno u AP Vojvodinu

PKV najavljuje i Srpsko-mađarski poslovno-turistički forum u okviru bdquoDana Vojvodine u Budimpeštirdquo koji će biti održani u Amba-sadi Republike Srbije 15 septembra u organizaciji PKV-a Ambasade RS u Mađarskoj Mađarsko-srpskog poslovnog saveta i Turističke organizacije Vojvodine PKV će kao svoje počasne goste pozvati predstavnike Privredne komore županije Čongrad i Pečujsko-ba-ranjske trgovinsko-privredne komore

Dani Vojvodine u Pešti 15 septembraBogata međuregionalna aktivnost Privredne komore Vojvodine

24

historia magistra vitae est

7 SEPTEMBAR 2017

Put za Montevideo PeroM novinara bdquoilustrovanog vreMenardquo iz 1930 godine

U orahovoj ljUsci na

sredozemnom morU

VeličanstVena sVetska izložba u barseloni s paViljonima najraznoVrsnijih stiloVa počeV

od danske seoske kuće do modernističkog jugosloVenskog paViljona od drVeta zaoštraVala je

sliku o saVršenom dopunjaVanju kulture i prirode

Pre 87 leta fudbalska reprezentacija Kra-ljevine Jugoslavije na prvom Svetskom prvenstvu u fudbalu u Montevideu osvo-jila je četvrto mesto

prema zvaničnim podacima Fife Po-znato je da utakmica za treće mesto nije igrana pa je tek 1986 godine od-lučeno da su Amerikanci uzeli bron-zu jer su imali bolju gol-razliku od Jugoslovena

Bronza je naša Međutim no-vosadski advokat Kosta Hadži sin vođe puta naših igrača u Urugvaj dr Koste Hadžija tvrdi da smo bili treći i kao dokaz prilaže ono što Ameri-kanci nemaju ndash bronzanu medalju sa Svetskog prvenstva u Urugvaju 1930 godine

ndash U oba polufinala rezultat je bio neverovatan ndash 6 1 Mi smo izgubili od Urugvaja a SAD od Argentine Po-tom je u finalu pobedio domaćin i po-stao svetski prvak Zbog nedostatka novca utakmica za bronzanu medalju nije ni odigrana pa je po tadašnjim pravilima nama pripalo treće mesto jer smo u polufinalu izgubili od ka-snijeg pobednika prvenstva Zato je moj otac doneo bronzanu medalju jednu jedinu jer za igrače i trenere

257 SEPTEMBAR 2017

nisu ni napravljene Otac je doneo i bedž s natpisom bdquodelegatordquo a oboje je dobio kao vođa puta naše fudbalske ekspedicije ndash kaže Hadži

Neviđena lakrdija Sva tadaš-nja jugoslovenska štampa prenela je konačne rezultate iz Urugvaja i lepo se može videti tabela na kojoj smo treći a Amerikanci četvrti

Podsetimo se ukratko tih dana Na prvenstvu je bilo 12 reprezentacija podeljenih u četiri grupe Pobedili smo Brazil i Boliviju i na veliko izne-nađenje prošli u polufinale

Tamo je usledila katastrofa ali kako Na stadionu Sentanario pove-li smo sa 1 0 pogotkom Đorđa Vuja-dinovića a zatim glavni igrač posta-je brazilski sudija Almeida Priznaje Urugvajcima dva neregularna gola a onaj za 2 1 tolika je lakrdija da se na nju javnost podseti uoči svakog svet-skog prvenstva kao potpuno nevero-vatne fudbalske epizode poput one s pravim pravcatim ratom iz 1969 go-dine između Hondurasa i Salvadora koji je izbio zbog kvalifikacijske uta-kmice za svetsko prvenstvo

Dupli pas s policajcem Naime nakon lošeg napada domaćina lopta je izašla u gol-aut i doskakutala do nogu lokalnog policajca Za fudbalom je krenuo naš golman Jakšić koga su novinari u Montevideu zbog sjajnih odbrana u prvim susretima već pro-zvali El Gran Milovan Umesto da loptu preda Jakšiću policajac je na zaprepašćenje naših reprezentativaca i buran smeh odobravanja gledalaca dodaje svom igraču Anselmu Kaže-mo igraču jer bi ipak bilo preterano ga nazovemo policajčevim saigračem mada se u stvarnosti tako zbilo

Anselmo se verovatno jedini na te-renu nije zbunio već je poslao lop-tu u prazan gol Nikakva uveravanja naših igrača nisu pomogla sudija je pokazao na centar Almeida se nije na tome zaustavio ubrzo je poništio čist gol našim igračima i oni su shva-tili da je utakmica rešena mnogo pre nego što su istrčali na teren Uosta-lom posle se po Montevideu manje-više javno pričalo da je Almeida dobio 500 dolara da sudi u korist domaćina što mu je bilo dovoljno da kupi dobar automobil

Bojkot reprezentacije Bilo kako bilo ni Jugoslavija ni Srbija nikad nisu bile uspešnije na svet-skim fudbalskim prvenstvima posle ovog A poznato je da su na put preko Atlantskog okeana krenuli samo igra-či beogradskih klubova Jugoslavije BSK-a i BASK-a te trojica fudbalera iz francuskih klubova jer su fudbalski podsavezi Zagreba Splita Sarajeva i

Subotice bojkotovali reprezentaciju O pripremama za Svetsko prven-

stvo u Urugvaju i samom nastupu na-ših igrača snimljeni su serija i film a mi vam donosimo autentičnu novi-narsku reportažu s putovanja brodom od Francuske do Brazila Objavljena je u beogradskom časopisu Ilustrova-no vreme u broju od 4 jula 1930 go-dine ali nažalost ime autora teksta ni fotografija nije navedeno

Prisna i svoja Orahova ljuska u kojoj se naša fudbalska ekipa 20 juna iz Marselja otisnula na daleki prekoo-keanski put za Južnu Ameriku i nije bila tako mala ndash počinje tekst u Ilu-strovanom vremenu

ndash Ljuska se zvala bdquoFloridardquo rađena je 1926 godine u čuvenom francu-skom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne dužine od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo ljuska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad mor-skog dna Ugodna sa svojim spratnim kabinama divnim salonima i trpeza-rijama bdquoFloridardquo nam je ubrzo posta-la nekako prisna i gotovo svoja ndash pisao je novinar Ilustrovanog vremena

Mali izvlači velikog Na njoj smo našli naše večite prijatelje Fran-cuze

ndash Od prvih momenata prema mla-dim jugoslovenskim sportistima izaš-

bdquoFloridardquo je rađena 1926 u čuvenom fran-cuskom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne duži-ne od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo lju-ska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad morskog dna

li su sa svojom poznatom prostosr-dačnošću i otvorenim simpatijama Naš generalni konzul u Marselju Adžemović s Mirkovićem pozdravio nas je na brodu i kao stari moreplo-vac svojim pričama prosto raspalio želju da se otisnemo na veliku baru Otisnuli smo se oko pet sati posle podne iz marseljske luke ali nismo bili sami Pratila su nas dva brodića jedan spreda a drugi pozadi cimali su nas i naprezali dok našu bdquoFloridurdquo nisu izvukli iz čitave gužve brodova Uostalom to je sudbina svih velikih ndash da ih mali izvlače na čistinu

Zaplovili smo ubrzo po širokom staklastoplavom Sredozemnom moru i gledali kako se velika i hučna luka Marselja gubi u izmaglici

ndash Našu ekipu činili su igrači Jak-šić Ivković i Hrnjiček iz ekipe Soko Spasojević i Đokić iz Jugoslavije Mihajlović Stojanović Tomić in-ženjer Arsenijević B Marjanović Tirnanić Vujadinović i Najdanović iz BSK-a Sekulić iz pariskog klu-ba Franse Stefanović i Ivica Bek iz francuskog Seta kao i vođe puta dr Andrejević Kosta Hadži i inženjer Simonović Dopisnik Bora Jovano-vić našu četu uvećao je na brojnu snagu od 21

Prema Gibraltaru Razuzuri-li smo se i prvu noć na brodu pres-pavali kao zaklani posle trodnevnog drmusanja po vozovima

ndash Prvo jutro nas je dovelo u Barse-lonu Svi su impresionirani lepotom toplog španskog grada Veliki au-tobus za dva sata jurnjave pokazao nam je kao u kakvom filmu sve zna-menitosti ovog najlepšeg grada na Sredozemlju Veličanstvena Svetska izložba s paviljonima najraznovrsni-jih stilova počev od danske seoske kuće do modernističkog jugosloven-skog paviljona od drveta zaoštravala je sliku o savršenom dopunjavanju kulture i prirode

Ispraćeni igrom andaluske tem-peramente grupe otisnuli smo se u podne od ovog prvog pristaništa i uskoro je bdquoFloridardquo zaplovila pre-ma Gibraltaru ostavljajući živopisni španski grad da sagoreva u svojim vrelim podnevnim bojama

Kraj u sledećem broju

26 7 SEPTEMBAR 2017

INTERVJU

Dr Mirjana Radanović je docent na Departmanu za hemiju biohemiju i zašti-tu životne sredine Prirod-no-matematičkog fakulte-ta Univerziteta u Novom Sadu U naučnoistraživač-

kom radu bavi se sintezom fizičko-hemij-skom i strukturnom karakterizacijom kom-pleksa prelaznih metala s biološki aktivnim Šifovim bazama

Član je Srpskog hemijskog društva Srp-skog kristalografskog društva Evropske kristalografske asocijacije i Kluba mladih hemičara Srbije kao i marketinškog tima departmana i učestvovala je na gotovo svim manifestacijama promocije departmana i fakulteta Za uspeh u promociji PMF-a 2013 godine dobila je nagradu bdquoPMF ndash to sam jardquo

Grupa bdquoKristalografrdquo bavi se reng-denskom strukturnom analizom biološki aktivnih molekula koristeći kao osnovnu metodu difrakciju x-zraka na monokri-

stalu Šta je vaše konkretno polje istra-živanja

ndash Jedinjenja koja ispitujemo pripadaju različitim klasama te mogu imati i veo-ma raznoliku potencijalnu primenu Kao najinteresantnije grupe jedinjenja izdvo-jila bih komplekse metala kao potenci-jalne citostatike lekove protiv dijabete-snih komplikacija katalizatore u važnim organskim reakcijama PLED materija-le zatim steroide razne antioksidanse i sl Najjednostavnije rečeno mi pomo-ću difrakcije x-zraka na monokristalnom uzorku dobijamo njegov otisak prsta na osnovu kojeg generišemo informacije o prostornom rasporedu atoma u tom kri-stalu tj njegovu strukturu

Šta očekujete od istraživanjandash Kao što je to u nauci uvek slučaj nijedna

disciplina iako samostalna ne funkcioniše zasebno Zato je kristalografija neraskidivo povezana s hemijom fizikom mineralogi-jom mikrobiologijom medicinom itd Put jednog našeg istraživanja počinje od sinteze

željenog jedinjenja na čemu radi hemičar sintetičar Neretko se dešava da korišćeni sintetski put ne rezultuje nastajanjem oče-kivanog jedinjenja pa ukoliko se radi o kri-stalnom proizvodu upravo su kristalografi ti koji nesumnjivo rešavaju dilemu o tome šta je dobijeno Nakon sinteze sledi fizičko-hemijska karakterizacija dobijenog proizvo-da reakcije (elementalna spektroskopska elektrohemijska analiza i slično) te kao kru-na rendgenska strukturna analiza

To je kraj tog istraživanja odnosno ispitivanja

ndash Ne Okarakterisano jedinjenje putuje i dalje na razna biološka ispitivanja ispitiva-nja optičkih svojstava i sličnog Kako naša ispitivanja imaju fundamentalan karakter ono što mi očekujemo kao krajnji ishod ne mora da predstavlja i kraj mogućnosti pri-mene nekog jedinjenja Jer ako malo bolje pogledamo većina velikih otkrića je slučaj-na te razni širokoprimenjivani lekovi nisu sintetisani u svrhe u kojima su se pokazali kao najefikasniji

Cisplatina najčešće korišćen Citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks platine ima antitumorsko dejstvo

Većina velikih otkrića je slučajna

U sUsret Noći istražiVačadoc dr Mirjana Radanović sa PMF-a

277 SEPTEMBAR 2017

Koliko su vaša ispitivanja aktuelna i važna u svetu nauke odnosno kod nas

ndash Svako novo jedinjenje je važno jer ne-kad ne možemo ni naslutiti koliku moć kri-je Na primer cisplatina najčešće korišćen citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks pla-tine ima antitumorsko dejstvo Određivanje strukture ovog kompleksa pomoglo je u da-ljem dizajniranju novih citostatika koji će imati širi spektar delovanja i manju toksič-nost Ovi ciljevi nažalost još nisu potpuno ostvareni ali ako uzmemo u obzir složenost pomenutih istraživanja jasno je da u ovoj oblasti ima još mnogo nepoznanica čije ra-zumevanje iziskuje vreme

Koje su vaše naučne i poslovne am-bicije

ndash Pre par godina počeli smo da sarađu-jemo s kolegama s Instituta za fiziku u Ze-munu i Instituta bdquoDemokritosrdquo u Atini koji ispituju optičke osobine kompleksnih jedi-njenja koja mi sintetišemo i strukturno ka-rakterišemo Neka su se izdvojila kao veo-ma interesantna za primenu u oblasti PLED materijala Volela bih da proširimo i učvr-stimo ovu saradnju u okviru nekog među-narodnog projekta Uz to volim da verujem da će nas naši rezultati nadživeti i možda će neki od njih nekome u dalekoj budućnosti mnogo više koristiti nego nama sada Kao što umetnici žive kroz svoja dela možemo i mi svoje kristale posmatrati kao umetnič-ku tvorevinu

Kakva je situacija u Srbijindash Kod nas su fundamentalna istraživanja

u senci onoga što brzo dobija primenu Ži-vimo u takvim uslovima da mislimo da su nam potrebni instant rezultati da se od sva-kog otkrića očekuje da baš ono bude epo-halno Zato se važno i aktuelno često ne podudaraju

U kakvim uslovima radite ndash Trenutno na Prirodno-matematičkom

fakultetu u Novom Sadu već deset godina uspešno radi difraktometar Gemini S Ovaj uređaj može koristiti rendgensko zračenje dveju različitih talasnih dužina koje se ge-nerišu s dve rendgenske cevi (bakarnom i molibdenskom anodom) i detektor novije generacije Uzorci se montiraju na četvo-roosni goniometarski sistem koji obezbe-đuje orijentaciju uzoraka u širokom opsegu uglova Po potrebi moguće je snimanje na niskim temperaturama (do ndash180 degC) koje se postižu posebnim dodatkom koji mlaz tečnog azota usmerava na uzorak Snimanje na niskim temperaturama pogodno je zbog smanjenih oscilacija atoma u kristalnoj re-šetki što rezultuje tačnijim određivanjem strukture Svojim karakteristikama ovaj uređaj zadovoljava naše potrebe Dosad je grupa objavila preko 100 radova u visoko-citiranim naučnim časopisima Ipak ovo je jedini ovakav uređaj u Srbiji a zbog ograni-čenih materijalnih sredstava teško je obučiti nove ljude za rad na njemu

Kakvi su rezultati rada na tom ure-đaju

ndash Zadovoljni smo rezultatima koje smo

dosad postigli ali se nadam da će u skoroj budućnosti difraktometar Gemini S dobiti više pažnje što nesumnjivo zaslužuje pa ćemo moći da povećamo broj ljudi osposo-bljenih za rad u ovoj oblasti Takođe nije re-šeno pitanje održavanja uređaja kako zbog visoke cene servisa tako i zbog vrlo kompli-kovanih procedura oko tendera za nabavku rezervnih delova Ipak zasad smo sopstve-nim snagama uspevali da uređaj održimo u operativnom stanju

Kakva je situacija na vašem fakul-tetu u poređenju s onima u regionu pa i u Evropi

ndash Ne bi bilo pošteno upoređivati uslove kod nas i u zemljama koje daleko više sred-stava izdvajaju za nauku Imamo laboratori-je koje su opremljene vrhunskim uređajima ali postoje i one koje jedva funkcionišu time što imaju tako da gledajući prosek nismo u zavidnoj poziciji Ipak naši istraživači do-kazuju svoju izuzetnost time što i pored lošeg generalnog stanja u zemlji svojim re-zultatima često mogu da pariraju vodećim evropskim naučnim centrima

Da li mladi naučnici u inostranstvo odlaze zbog lošijih uslova za istraživa-nja

ndash Najčešće je tako Mada svi su postali nestrpljivi kada je uspeh u pitanju a nauka zahteva dosta odricanja i strpljenja Pored toga školujemo previše ljudi za nepostoje-ća radna mesta Na univerzitetu je da obu-či kadar ali neko drugi treba da ih zaposli Univerzitet sjajno odradi svoj deo a jedan od dokaza za to upravo je uspeh ljudi koji odu u inostranstvo Kad oni čiji je zadatak briga o radnim mestima odrade svoj deo po-sla mladi naučnici će ostati u zemlji Ipak moramo racionalno sagledati situaciju u ko-joj živimo pa u skladu s tim postaviti svoja očekivanja

Da li su uslovi najvažniji ili ono što naučnik zna kakva mu je intuicija koli-ko je uporan

ndash Uslovi su važni ali je ljudski faktor krucijalan Jer i kada nema uslova neko ih stvori Taj neko mora biti stručan i istrajan u svojoj nameri pa će i uspeh stići Pored toga u istraživanju se ne smemo slepo drža-ti jednog pravca već uvek treba sagledavati nove mogućnosti koje nas često iznenade

Svedoci smo velikog odliva mozgova šta učiniti da se to zaustavi i čak preu-smeri u pravcu Srbije

ndash Jedno je sprečiti odlazak mladih struč-njaka a sasvim drugo je nadati se prilivu ukoliko pod prilivom smatrate povratak onih koji su već otišli Za ovo drugo nisam sigurna da je uopšte moguće u neko dogled-no vreme Prvo moramo dati mladima šan-su da ostanu u svojoj zemlji i u njoj da se ostvare jer ovako dajemo inostranstvu ve-oma kvalitetne poklone

Kako to učinitindash Trebalo bi uspostaviti bolju povezanost

između istraživača na univerzitetima i onih u istraživačkim centrima jer se za mnogo analiza uzorci šalju u inostranstvo iako postoje uslovi u Srbiji za tako nešto Zbog

toga i ljudi teže odlasku Naravno svi te-žimo međunarodnim projektima i vezama sa svetskim univerzitetima i istraživačkim centrima To doprinosi da naš fakultet bude prepoznat u svetu ali te veze treba koristiti za obuku mladih koji će se vratiti u Srbiju a neće ostati tamo

Imate li konkretnih ideja kako spre-čiti prevelik odlazak u inostranstvo jer je jasno da neće svi ostati u zemlji

ndash Pod uslovom da se akredituju progra-mi koji imaju realne šanse da iznedre struč-njake koji se mogu zaposliti smanjio bi se broj onih koji odlaze iz Srbije U situaciji u kojoj je naša država sada fundamentalna ispitivanja na moju veliku žalost nisu pre-poznata kao biznis u koji vredi ulagati Zbog toga i ne očekujem veći broj novih radnih mesta za istraživače u oblastima koje ona obuhvataju O ostalim oblastima ne mogu da sudim jer nemam dovoljno informacija a mi prirodnjaci volimo da imamo čvrstu potporu za svaku tvrdnju

Na koji način deci i mladima može-mo približiti nauku

ndash Kažu da su deca nestašna nemirna svašta im pada na pamet I moja su takva samo što mislim da to nije nestašluk već radoznalost i istraživački duh koji moramo negovati A grešimo kada se trudimo da to iskorenimo Kada naučimo da im u detinj-stvu nauku približimo kao nešto opipljivo i zamislivo te postepeno objašnjavamo ap-straktne i njima daleke stvari lakše će biti i u školi Sve formule i jednačine neće ne-minovno nositi sa sobom i pitanje ndash zašto ovo moram da učim Umesto toga pred-stavljaće pojašnjenje već poznatog ogleda već viđenog ili opisanog fenomena Kada ta deca odrastu biće im prirodno da odaberu bavljenje naukom

Kakvi su vaši planovi u narednih de-set godina

ndash Vidim se na istom ovom mestu gde sam i sada samo s višim zvanjem i bogatijim isku-stvom i bibliografijom Pošto volim da se bavim istraživačkim radom ali i nastavom ova institucija je pravi izbor za mene

Novosadska Noć istraživača

Osma Noć istraživača u Srbiji biće održana u petak 29 septembra od 16 sati do jedan posle ponoći u tržnom centru BIG i kafiću Starit centra i biće posebno HOT Tema je HOT nauka ndash bilo da je u pita-nju nauka visokih temperatura ili goruće naučne teme Posebna pa-žnja posvećena je našim istraži-vačima koji se bave svetski aktu-elnim istraživanjima i pokušavaju da reše neke od gorućih problema s kojima se čovečanstvo sre-će Predstavnike ovih devet HOT istraživačkih grupa možete uživo upoznati u Noći istraživača ali i primetiti na bilbordima u gradu

28 7 SEPTEMBAR 2017

SPORT

Spuštena je zavesa na 29 Let-njoj univerzijadi održanoj u kineskom Tajpeju Srpski sportisti ostvarili su sjajne rezultate ndash zlatne medalje osvojili su Tijana Bogdano-vić u tekvondu pojedinačno

i ekipno atletičarka Amela Terzić i vater-polisti Od ukupno 28 zemalja učesnica Sr-bija je zauzela odlično deseto mesto Inače na počasno postolje popeli su se sportisti 66 država

Siniša Jasnić je predsednik Univerzitet-skog saveza Srbije naš Novosađanin koji je po povratku kući hvalio naše sportiste

ndash Postaje već poslovično pravilo da naši studenti na univerzijadi izuzetno uspeš-no predstavljaju svoju zemlju Niz od četiri zlatna odličja ovo potvrđuje Tekvondo po-staje sport po kojem nas već prepoznaju u svetu Tijana Bogdanović srebrna s Olim-pijskih igara u Riju sada se pozlatila a eki-pno naše dame bile su takođe najbolje ndash zlat-na medalja i srpska himna pravi su ponos ndash ističe Jasnić

Veoma lepo nam je bilo i kada se Amela

Terzić pozlatila u kraljici sportova na 1500 metara

ndash Ovu trku pratio sam u društvu legen-darnog Karla Luisa i možete zamisliti kako smo se svi osećali a pogotovo Amela i njen trener Rifat Zilkić kada im je Luis čestitao Zaslužili su tu počast i Amela i njen du-

gogodišnji trener iz Novog Pazara Uko-liko sam u nekog verovao da će se pozla-titi i pre početka univerzitetskih igara to su bili vaterpolisti Predvodio ih je ovoga puta Dejan Savić i ubedljivo su trijumfovali upotpunivši tako svoju nisku zlatnih odlič-ja u ovoj deceniji i univerzitetskom posle svetske evropske i olimpijske Vaterpolo je dika srpskog sporta i države cele ndash ka-zao je Jasnić

Naš zlatni vaterpolo tim u kineskom Taj-peju igrao je u sastavu Rističević i Doboža-nov na golu Vico Lazić Jakšić Ranđelović Drašović braća Rašović Subotić Radojević Stojanović i Vasić U finalu pali su Rusi za koje je nastupilo čak šest igrača s nedavno završenog svetskog šampionata u Budim-pešti

Srbija je poslednji put bila zlatna na Uni-verzijadi 2011 godine u Kini a da podse-tim selekcija koja je nastupila u Fukoki u Japanu 1995 godine ostavila je dubok trag u bazenima širom sveta Svi su docnije igrali u A-reprezentaciji i osvajači su me-dalja kako na olimpijadi tako i na mondi-jalima

Šta više reći nego da su i studenti na-stavili zlatni niz pobeda ostalih naših re-prezentativnih selekcija Jedno je sigurno ndash srpski sport sjajno korača ka narednoj olimpijadi koja je na programu 2020 go-dine u Tokiju

Zlatni niZ naših SportiSta na 29 letnjoj univerZijadi

Karl luiS čeStitao ameli terZić

Predsednik Univerzitetskog saveza Srbije dr Siniša Jasnić ponosno se hvali s četiri prva mesta koja su osvojili Tijana Bogdanović

tekvondo pojedinačno i ekipno Amela Terzić i vaterpolistiAutor jovan tanurdžić

Siniša Jasnić

297 SEPTEMBAR 2017

Nakon što su pre mesec dana osvojili 20 Memorijalni turnir Vladimir Franciš-ković u tenisu glavom na pesku Nikola Mitro i Bog-dan Marojević pobedili su i na Devetom prvenstvu

Novog Sada u tenisu glavom na tvrdoj pod-lozi Na Štrandu su se okupile 33 ekipe u pet konkurencija od petlića do veterana

U seniorskoj su Dragan Bankovački i Vu-kašin Kešelj poraženi u finalu sa 2 0 a treće mesto osvojili su Slobodan Simić i Nebojša Budakov Među juniorima pobedili su Ilija Ljubojević i Nebojša Stojšić i takođe sa 2 0 bili bolji od Ivana Blagojevića i Koste Mar-kovića dok su bronzanu medalju uzeli Alek-sandar Kecman i Vukašin Cvejić

U konkurenciji pionira rođenih izme-đu 2002 i 2004 godine slavili su Vukašin Adamović i Miloš Sekulović srebrne meda-lje dobili su Aleksandar Kecman i Vukašin Cvejić a bronzane David Pantić i Aleksa Batos

Najmlađe finale među petlićima mlađim od dvanaest godina uzeli su Nikola Ninkov i Nikola Tarlać pošto su pobedili Dimitrija Kondića i Stefana Lukića dok su treći bili Dušan Jovanović i Maksim Pantić

Turniri u tenisu glavom ne mogu da se zamisle bez novosadskih veterana koji su bili i među osnivačima ovog sporta u na-šem gradu Prvo mesto osvojili su Vladislav Čolić i Vukašin Kešelj nakon što su u finalu bili bolji od Nikole Radojkovića i Miroslava Mirkovića dok su bronzani bili Aleksandar i Vladimir Verlić

Turnir su vodile sudije Dragan Brzak Pe-tar Jovanović i Miodrag Radaković zapisni-čar je bio Petar Bodulić a delegat takmičenja Miograd Radaković Bez obzira na to što su u vreme takmičenja na TV ekranima bili prenosi brojnih sportskih takmičenja pa i nastupi na-ših reprezentacija na evropskim prvenstvima u odbojci i košarci tribine na Štrandu pored Mosta slobode uvek su bile dobro popunjene Organizator turnira Sportsko udruženje tenis glavom namerava da i na zimu organizuje tur-nir u ovom sportu u zatvorenom u čemu oče-kuju pomoć Grada i Gradske uprave za sport i omladinu pošto ovo takmičenje nosi naziv Prvenstvo Novog Sada

Organizatori posebno zahvaljuju JKP bdquoGradsko zelenilordquo koje im je ustupilo te-rene na Štrandu zatim glavnom sponzoru bdquoPositiverdquo kompaniji bdquoVIP Mobile bdquoAdidas Srbijirdquo koja je obezbedila dresove i šortse-ve za takmičare bdquoTrpezi-cateringrdquo i konobi bdquoOrcusrdquo

Mitro i Marojević apsolutni šampioni

Prvenstvo novog sada u tenisu glavom na tvrdoj PodloziAutor Miloš Dukić

30 7 SEPTEMBAR 2017

3124 AVGUST 2017

ISSN 2406-2022

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

24

historia magistra vitae est

7 SEPTEMBAR 2017

Put za Montevideo PeroM novinara bdquoilustrovanog vreMenardquo iz 1930 godine

U orahovoj ljUsci na

sredozemnom morU

VeličanstVena sVetska izložba u barseloni s paViljonima najraznoVrsnijih stiloVa počeV

od danske seoske kuće do modernističkog jugosloVenskog paViljona od drVeta zaoštraVala je

sliku o saVršenom dopunjaVanju kulture i prirode

Pre 87 leta fudbalska reprezentacija Kra-ljevine Jugoslavije na prvom Svetskom prvenstvu u fudbalu u Montevideu osvo-jila je četvrto mesto

prema zvaničnim podacima Fife Po-znato je da utakmica za treće mesto nije igrana pa je tek 1986 godine od-lučeno da su Amerikanci uzeli bron-zu jer su imali bolju gol-razliku od Jugoslovena

Bronza je naša Međutim no-vosadski advokat Kosta Hadži sin vođe puta naših igrača u Urugvaj dr Koste Hadžija tvrdi da smo bili treći i kao dokaz prilaže ono što Ameri-kanci nemaju ndash bronzanu medalju sa Svetskog prvenstva u Urugvaju 1930 godine

ndash U oba polufinala rezultat je bio neverovatan ndash 6 1 Mi smo izgubili od Urugvaja a SAD od Argentine Po-tom je u finalu pobedio domaćin i po-stao svetski prvak Zbog nedostatka novca utakmica za bronzanu medalju nije ni odigrana pa je po tadašnjim pravilima nama pripalo treće mesto jer smo u polufinalu izgubili od ka-snijeg pobednika prvenstva Zato je moj otac doneo bronzanu medalju jednu jedinu jer za igrače i trenere

257 SEPTEMBAR 2017

nisu ni napravljene Otac je doneo i bedž s natpisom bdquodelegatordquo a oboje je dobio kao vođa puta naše fudbalske ekspedicije ndash kaže Hadži

Neviđena lakrdija Sva tadaš-nja jugoslovenska štampa prenela je konačne rezultate iz Urugvaja i lepo se može videti tabela na kojoj smo treći a Amerikanci četvrti

Podsetimo se ukratko tih dana Na prvenstvu je bilo 12 reprezentacija podeljenih u četiri grupe Pobedili smo Brazil i Boliviju i na veliko izne-nađenje prošli u polufinale

Tamo je usledila katastrofa ali kako Na stadionu Sentanario pove-li smo sa 1 0 pogotkom Đorđa Vuja-dinovića a zatim glavni igrač posta-je brazilski sudija Almeida Priznaje Urugvajcima dva neregularna gola a onaj za 2 1 tolika je lakrdija da se na nju javnost podseti uoči svakog svet-skog prvenstva kao potpuno nevero-vatne fudbalske epizode poput one s pravim pravcatim ratom iz 1969 go-dine između Hondurasa i Salvadora koji je izbio zbog kvalifikacijske uta-kmice za svetsko prvenstvo

Dupli pas s policajcem Naime nakon lošeg napada domaćina lopta je izašla u gol-aut i doskakutala do nogu lokalnog policajca Za fudbalom je krenuo naš golman Jakšić koga su novinari u Montevideu zbog sjajnih odbrana u prvim susretima već pro-zvali El Gran Milovan Umesto da loptu preda Jakšiću policajac je na zaprepašćenje naših reprezentativaca i buran smeh odobravanja gledalaca dodaje svom igraču Anselmu Kaže-mo igraču jer bi ipak bilo preterano ga nazovemo policajčevim saigračem mada se u stvarnosti tako zbilo

Anselmo se verovatno jedini na te-renu nije zbunio već je poslao lop-tu u prazan gol Nikakva uveravanja naših igrača nisu pomogla sudija je pokazao na centar Almeida se nije na tome zaustavio ubrzo je poništio čist gol našim igračima i oni su shva-tili da je utakmica rešena mnogo pre nego što su istrčali na teren Uosta-lom posle se po Montevideu manje-više javno pričalo da je Almeida dobio 500 dolara da sudi u korist domaćina što mu je bilo dovoljno da kupi dobar automobil

Bojkot reprezentacije Bilo kako bilo ni Jugoslavija ni Srbija nikad nisu bile uspešnije na svet-skim fudbalskim prvenstvima posle ovog A poznato je da su na put preko Atlantskog okeana krenuli samo igra-či beogradskih klubova Jugoslavije BSK-a i BASK-a te trojica fudbalera iz francuskih klubova jer su fudbalski podsavezi Zagreba Splita Sarajeva i

Subotice bojkotovali reprezentaciju O pripremama za Svetsko prven-

stvo u Urugvaju i samom nastupu na-ših igrača snimljeni su serija i film a mi vam donosimo autentičnu novi-narsku reportažu s putovanja brodom od Francuske do Brazila Objavljena je u beogradskom časopisu Ilustrova-no vreme u broju od 4 jula 1930 go-dine ali nažalost ime autora teksta ni fotografija nije navedeno

Prisna i svoja Orahova ljuska u kojoj se naša fudbalska ekipa 20 juna iz Marselja otisnula na daleki prekoo-keanski put za Južnu Ameriku i nije bila tako mala ndash počinje tekst u Ilu-strovanom vremenu

ndash Ljuska se zvala bdquoFloridardquo rađena je 1926 godine u čuvenom francu-skom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne dužine od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo ljuska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad mor-skog dna Ugodna sa svojim spratnim kabinama divnim salonima i trpeza-rijama bdquoFloridardquo nam je ubrzo posta-la nekako prisna i gotovo svoja ndash pisao je novinar Ilustrovanog vremena

Mali izvlači velikog Na njoj smo našli naše večite prijatelje Fran-cuze

ndash Od prvih momenata prema mla-dim jugoslovenskim sportistima izaš-

bdquoFloridardquo je rađena 1926 u čuvenom fran-cuskom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne duži-ne od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo lju-ska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad morskog dna

li su sa svojom poznatom prostosr-dačnošću i otvorenim simpatijama Naš generalni konzul u Marselju Adžemović s Mirkovićem pozdravio nas je na brodu i kao stari moreplo-vac svojim pričama prosto raspalio želju da se otisnemo na veliku baru Otisnuli smo se oko pet sati posle podne iz marseljske luke ali nismo bili sami Pratila su nas dva brodića jedan spreda a drugi pozadi cimali su nas i naprezali dok našu bdquoFloridurdquo nisu izvukli iz čitave gužve brodova Uostalom to je sudbina svih velikih ndash da ih mali izvlače na čistinu

Zaplovili smo ubrzo po širokom staklastoplavom Sredozemnom moru i gledali kako se velika i hučna luka Marselja gubi u izmaglici

ndash Našu ekipu činili su igrači Jak-šić Ivković i Hrnjiček iz ekipe Soko Spasojević i Đokić iz Jugoslavije Mihajlović Stojanović Tomić in-ženjer Arsenijević B Marjanović Tirnanić Vujadinović i Najdanović iz BSK-a Sekulić iz pariskog klu-ba Franse Stefanović i Ivica Bek iz francuskog Seta kao i vođe puta dr Andrejević Kosta Hadži i inženjer Simonović Dopisnik Bora Jovano-vić našu četu uvećao je na brojnu snagu od 21

Prema Gibraltaru Razuzuri-li smo se i prvu noć na brodu pres-pavali kao zaklani posle trodnevnog drmusanja po vozovima

ndash Prvo jutro nas je dovelo u Barse-lonu Svi su impresionirani lepotom toplog španskog grada Veliki au-tobus za dva sata jurnjave pokazao nam je kao u kakvom filmu sve zna-menitosti ovog najlepšeg grada na Sredozemlju Veličanstvena Svetska izložba s paviljonima najraznovrsni-jih stilova počev od danske seoske kuće do modernističkog jugosloven-skog paviljona od drveta zaoštravala je sliku o savršenom dopunjavanju kulture i prirode

Ispraćeni igrom andaluske tem-peramente grupe otisnuli smo se u podne od ovog prvog pristaništa i uskoro je bdquoFloridardquo zaplovila pre-ma Gibraltaru ostavljajući živopisni španski grad da sagoreva u svojim vrelim podnevnim bojama

Kraj u sledećem broju

26 7 SEPTEMBAR 2017

INTERVJU

Dr Mirjana Radanović je docent na Departmanu za hemiju biohemiju i zašti-tu životne sredine Prirod-no-matematičkog fakulte-ta Univerziteta u Novom Sadu U naučnoistraživač-

kom radu bavi se sintezom fizičko-hemij-skom i strukturnom karakterizacijom kom-pleksa prelaznih metala s biološki aktivnim Šifovim bazama

Član je Srpskog hemijskog društva Srp-skog kristalografskog društva Evropske kristalografske asocijacije i Kluba mladih hemičara Srbije kao i marketinškog tima departmana i učestvovala je na gotovo svim manifestacijama promocije departmana i fakulteta Za uspeh u promociji PMF-a 2013 godine dobila je nagradu bdquoPMF ndash to sam jardquo

Grupa bdquoKristalografrdquo bavi se reng-denskom strukturnom analizom biološki aktivnih molekula koristeći kao osnovnu metodu difrakciju x-zraka na monokri-

stalu Šta je vaše konkretno polje istra-živanja

ndash Jedinjenja koja ispitujemo pripadaju različitim klasama te mogu imati i veo-ma raznoliku potencijalnu primenu Kao najinteresantnije grupe jedinjenja izdvo-jila bih komplekse metala kao potenci-jalne citostatike lekove protiv dijabete-snih komplikacija katalizatore u važnim organskim reakcijama PLED materija-le zatim steroide razne antioksidanse i sl Najjednostavnije rečeno mi pomo-ću difrakcije x-zraka na monokristalnom uzorku dobijamo njegov otisak prsta na osnovu kojeg generišemo informacije o prostornom rasporedu atoma u tom kri-stalu tj njegovu strukturu

Šta očekujete od istraživanjandash Kao što je to u nauci uvek slučaj nijedna

disciplina iako samostalna ne funkcioniše zasebno Zato je kristalografija neraskidivo povezana s hemijom fizikom mineralogi-jom mikrobiologijom medicinom itd Put jednog našeg istraživanja počinje od sinteze

željenog jedinjenja na čemu radi hemičar sintetičar Neretko se dešava da korišćeni sintetski put ne rezultuje nastajanjem oče-kivanog jedinjenja pa ukoliko se radi o kri-stalnom proizvodu upravo su kristalografi ti koji nesumnjivo rešavaju dilemu o tome šta je dobijeno Nakon sinteze sledi fizičko-hemijska karakterizacija dobijenog proizvo-da reakcije (elementalna spektroskopska elektrohemijska analiza i slično) te kao kru-na rendgenska strukturna analiza

To je kraj tog istraživanja odnosno ispitivanja

ndash Ne Okarakterisano jedinjenje putuje i dalje na razna biološka ispitivanja ispitiva-nja optičkih svojstava i sličnog Kako naša ispitivanja imaju fundamentalan karakter ono što mi očekujemo kao krajnji ishod ne mora da predstavlja i kraj mogućnosti pri-mene nekog jedinjenja Jer ako malo bolje pogledamo većina velikih otkrića je slučaj-na te razni širokoprimenjivani lekovi nisu sintetisani u svrhe u kojima su se pokazali kao najefikasniji

Cisplatina najčešće korišćen Citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks platine ima antitumorsko dejstvo

Većina velikih otkrića je slučajna

U sUsret Noći istražiVačadoc dr Mirjana Radanović sa PMF-a

277 SEPTEMBAR 2017

Koliko su vaša ispitivanja aktuelna i važna u svetu nauke odnosno kod nas

ndash Svako novo jedinjenje je važno jer ne-kad ne možemo ni naslutiti koliku moć kri-je Na primer cisplatina najčešće korišćen citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks pla-tine ima antitumorsko dejstvo Određivanje strukture ovog kompleksa pomoglo je u da-ljem dizajniranju novih citostatika koji će imati širi spektar delovanja i manju toksič-nost Ovi ciljevi nažalost još nisu potpuno ostvareni ali ako uzmemo u obzir složenost pomenutih istraživanja jasno je da u ovoj oblasti ima još mnogo nepoznanica čije ra-zumevanje iziskuje vreme

Koje su vaše naučne i poslovne am-bicije

ndash Pre par godina počeli smo da sarađu-jemo s kolegama s Instituta za fiziku u Ze-munu i Instituta bdquoDemokritosrdquo u Atini koji ispituju optičke osobine kompleksnih jedi-njenja koja mi sintetišemo i strukturno ka-rakterišemo Neka su se izdvojila kao veo-ma interesantna za primenu u oblasti PLED materijala Volela bih da proširimo i učvr-stimo ovu saradnju u okviru nekog među-narodnog projekta Uz to volim da verujem da će nas naši rezultati nadživeti i možda će neki od njih nekome u dalekoj budućnosti mnogo više koristiti nego nama sada Kao što umetnici žive kroz svoja dela možemo i mi svoje kristale posmatrati kao umetnič-ku tvorevinu

Kakva je situacija u Srbijindash Kod nas su fundamentalna istraživanja

u senci onoga što brzo dobija primenu Ži-vimo u takvim uslovima da mislimo da su nam potrebni instant rezultati da se od sva-kog otkrića očekuje da baš ono bude epo-halno Zato se važno i aktuelno često ne podudaraju

U kakvim uslovima radite ndash Trenutno na Prirodno-matematičkom

fakultetu u Novom Sadu već deset godina uspešno radi difraktometar Gemini S Ovaj uređaj može koristiti rendgensko zračenje dveju različitih talasnih dužina koje se ge-nerišu s dve rendgenske cevi (bakarnom i molibdenskom anodom) i detektor novije generacije Uzorci se montiraju na četvo-roosni goniometarski sistem koji obezbe-đuje orijentaciju uzoraka u širokom opsegu uglova Po potrebi moguće je snimanje na niskim temperaturama (do ndash180 degC) koje se postižu posebnim dodatkom koji mlaz tečnog azota usmerava na uzorak Snimanje na niskim temperaturama pogodno je zbog smanjenih oscilacija atoma u kristalnoj re-šetki što rezultuje tačnijim određivanjem strukture Svojim karakteristikama ovaj uređaj zadovoljava naše potrebe Dosad je grupa objavila preko 100 radova u visoko-citiranim naučnim časopisima Ipak ovo je jedini ovakav uređaj u Srbiji a zbog ograni-čenih materijalnih sredstava teško je obučiti nove ljude za rad na njemu

Kakvi su rezultati rada na tom ure-đaju

ndash Zadovoljni smo rezultatima koje smo

dosad postigli ali se nadam da će u skoroj budućnosti difraktometar Gemini S dobiti više pažnje što nesumnjivo zaslužuje pa ćemo moći da povećamo broj ljudi osposo-bljenih za rad u ovoj oblasti Takođe nije re-šeno pitanje održavanja uređaja kako zbog visoke cene servisa tako i zbog vrlo kompli-kovanih procedura oko tendera za nabavku rezervnih delova Ipak zasad smo sopstve-nim snagama uspevali da uređaj održimo u operativnom stanju

Kakva je situacija na vašem fakul-tetu u poređenju s onima u regionu pa i u Evropi

ndash Ne bi bilo pošteno upoređivati uslove kod nas i u zemljama koje daleko više sred-stava izdvajaju za nauku Imamo laboratori-je koje su opremljene vrhunskim uređajima ali postoje i one koje jedva funkcionišu time što imaju tako da gledajući prosek nismo u zavidnoj poziciji Ipak naši istraživači do-kazuju svoju izuzetnost time što i pored lošeg generalnog stanja u zemlji svojim re-zultatima često mogu da pariraju vodećim evropskim naučnim centrima

Da li mladi naučnici u inostranstvo odlaze zbog lošijih uslova za istraživa-nja

ndash Najčešće je tako Mada svi su postali nestrpljivi kada je uspeh u pitanju a nauka zahteva dosta odricanja i strpljenja Pored toga školujemo previše ljudi za nepostoje-ća radna mesta Na univerzitetu je da obu-či kadar ali neko drugi treba da ih zaposli Univerzitet sjajno odradi svoj deo a jedan od dokaza za to upravo je uspeh ljudi koji odu u inostranstvo Kad oni čiji je zadatak briga o radnim mestima odrade svoj deo po-sla mladi naučnici će ostati u zemlji Ipak moramo racionalno sagledati situaciju u ko-joj živimo pa u skladu s tim postaviti svoja očekivanja

Da li su uslovi najvažniji ili ono što naučnik zna kakva mu je intuicija koli-ko je uporan

ndash Uslovi su važni ali je ljudski faktor krucijalan Jer i kada nema uslova neko ih stvori Taj neko mora biti stručan i istrajan u svojoj nameri pa će i uspeh stići Pored toga u istraživanju se ne smemo slepo drža-ti jednog pravca već uvek treba sagledavati nove mogućnosti koje nas često iznenade

Svedoci smo velikog odliva mozgova šta učiniti da se to zaustavi i čak preu-smeri u pravcu Srbije

ndash Jedno je sprečiti odlazak mladih struč-njaka a sasvim drugo je nadati se prilivu ukoliko pod prilivom smatrate povratak onih koji su već otišli Za ovo drugo nisam sigurna da je uopšte moguće u neko dogled-no vreme Prvo moramo dati mladima šan-su da ostanu u svojoj zemlji i u njoj da se ostvare jer ovako dajemo inostranstvu ve-oma kvalitetne poklone

Kako to učinitindash Trebalo bi uspostaviti bolju povezanost

između istraživača na univerzitetima i onih u istraživačkim centrima jer se za mnogo analiza uzorci šalju u inostranstvo iako postoje uslovi u Srbiji za tako nešto Zbog

toga i ljudi teže odlasku Naravno svi te-žimo međunarodnim projektima i vezama sa svetskim univerzitetima i istraživačkim centrima To doprinosi da naš fakultet bude prepoznat u svetu ali te veze treba koristiti za obuku mladih koji će se vratiti u Srbiju a neće ostati tamo

Imate li konkretnih ideja kako spre-čiti prevelik odlazak u inostranstvo jer je jasno da neće svi ostati u zemlji

ndash Pod uslovom da se akredituju progra-mi koji imaju realne šanse da iznedre struč-njake koji se mogu zaposliti smanjio bi se broj onih koji odlaze iz Srbije U situaciji u kojoj je naša država sada fundamentalna ispitivanja na moju veliku žalost nisu pre-poznata kao biznis u koji vredi ulagati Zbog toga i ne očekujem veći broj novih radnih mesta za istraživače u oblastima koje ona obuhvataju O ostalim oblastima ne mogu da sudim jer nemam dovoljno informacija a mi prirodnjaci volimo da imamo čvrstu potporu za svaku tvrdnju

Na koji način deci i mladima može-mo približiti nauku

ndash Kažu da su deca nestašna nemirna svašta im pada na pamet I moja su takva samo što mislim da to nije nestašluk već radoznalost i istraživački duh koji moramo negovati A grešimo kada se trudimo da to iskorenimo Kada naučimo da im u detinj-stvu nauku približimo kao nešto opipljivo i zamislivo te postepeno objašnjavamo ap-straktne i njima daleke stvari lakše će biti i u školi Sve formule i jednačine neće ne-minovno nositi sa sobom i pitanje ndash zašto ovo moram da učim Umesto toga pred-stavljaće pojašnjenje već poznatog ogleda već viđenog ili opisanog fenomena Kada ta deca odrastu biće im prirodno da odaberu bavljenje naukom

Kakvi su vaši planovi u narednih de-set godina

ndash Vidim se na istom ovom mestu gde sam i sada samo s višim zvanjem i bogatijim isku-stvom i bibliografijom Pošto volim da se bavim istraživačkim radom ali i nastavom ova institucija je pravi izbor za mene

Novosadska Noć istraživača

Osma Noć istraživača u Srbiji biće održana u petak 29 septembra od 16 sati do jedan posle ponoći u tržnom centru BIG i kafiću Starit centra i biće posebno HOT Tema je HOT nauka ndash bilo da je u pita-nju nauka visokih temperatura ili goruće naučne teme Posebna pa-žnja posvećena je našim istraži-vačima koji se bave svetski aktu-elnim istraživanjima i pokušavaju da reše neke od gorućih problema s kojima se čovečanstvo sre-će Predstavnike ovih devet HOT istraživačkih grupa možete uživo upoznati u Noći istraživača ali i primetiti na bilbordima u gradu

28 7 SEPTEMBAR 2017

SPORT

Spuštena je zavesa na 29 Let-njoj univerzijadi održanoj u kineskom Tajpeju Srpski sportisti ostvarili su sjajne rezultate ndash zlatne medalje osvojili su Tijana Bogdano-vić u tekvondu pojedinačno

i ekipno atletičarka Amela Terzić i vater-polisti Od ukupno 28 zemalja učesnica Sr-bija je zauzela odlično deseto mesto Inače na počasno postolje popeli su se sportisti 66 država

Siniša Jasnić je predsednik Univerzitet-skog saveza Srbije naš Novosađanin koji je po povratku kući hvalio naše sportiste

ndash Postaje već poslovično pravilo da naši studenti na univerzijadi izuzetno uspeš-no predstavljaju svoju zemlju Niz od četiri zlatna odličja ovo potvrđuje Tekvondo po-staje sport po kojem nas već prepoznaju u svetu Tijana Bogdanović srebrna s Olim-pijskih igara u Riju sada se pozlatila a eki-pno naše dame bile su takođe najbolje ndash zlat-na medalja i srpska himna pravi su ponos ndash ističe Jasnić

Veoma lepo nam je bilo i kada se Amela

Terzić pozlatila u kraljici sportova na 1500 metara

ndash Ovu trku pratio sam u društvu legen-darnog Karla Luisa i možete zamisliti kako smo se svi osećali a pogotovo Amela i njen trener Rifat Zilkić kada im je Luis čestitao Zaslužili su tu počast i Amela i njen du-

gogodišnji trener iz Novog Pazara Uko-liko sam u nekog verovao da će se pozla-titi i pre početka univerzitetskih igara to su bili vaterpolisti Predvodio ih je ovoga puta Dejan Savić i ubedljivo su trijumfovali upotpunivši tako svoju nisku zlatnih odlič-ja u ovoj deceniji i univerzitetskom posle svetske evropske i olimpijske Vaterpolo je dika srpskog sporta i države cele ndash ka-zao je Jasnić

Naš zlatni vaterpolo tim u kineskom Taj-peju igrao je u sastavu Rističević i Doboža-nov na golu Vico Lazić Jakšić Ranđelović Drašović braća Rašović Subotić Radojević Stojanović i Vasić U finalu pali su Rusi za koje je nastupilo čak šest igrača s nedavno završenog svetskog šampionata u Budim-pešti

Srbija je poslednji put bila zlatna na Uni-verzijadi 2011 godine u Kini a da podse-tim selekcija koja je nastupila u Fukoki u Japanu 1995 godine ostavila je dubok trag u bazenima širom sveta Svi su docnije igrali u A-reprezentaciji i osvajači su me-dalja kako na olimpijadi tako i na mondi-jalima

Šta više reći nego da su i studenti na-stavili zlatni niz pobeda ostalih naših re-prezentativnih selekcija Jedno je sigurno ndash srpski sport sjajno korača ka narednoj olimpijadi koja je na programu 2020 go-dine u Tokiju

Zlatni niZ naših SportiSta na 29 letnjoj univerZijadi

Karl luiS čeStitao ameli terZić

Predsednik Univerzitetskog saveza Srbije dr Siniša Jasnić ponosno se hvali s četiri prva mesta koja su osvojili Tijana Bogdanović

tekvondo pojedinačno i ekipno Amela Terzić i vaterpolistiAutor jovan tanurdžić

Siniša Jasnić

297 SEPTEMBAR 2017

Nakon što su pre mesec dana osvojili 20 Memorijalni turnir Vladimir Franciš-ković u tenisu glavom na pesku Nikola Mitro i Bog-dan Marojević pobedili su i na Devetom prvenstvu

Novog Sada u tenisu glavom na tvrdoj pod-lozi Na Štrandu su se okupile 33 ekipe u pet konkurencija od petlića do veterana

U seniorskoj su Dragan Bankovački i Vu-kašin Kešelj poraženi u finalu sa 2 0 a treće mesto osvojili su Slobodan Simić i Nebojša Budakov Među juniorima pobedili su Ilija Ljubojević i Nebojša Stojšić i takođe sa 2 0 bili bolji od Ivana Blagojevića i Koste Mar-kovića dok su bronzanu medalju uzeli Alek-sandar Kecman i Vukašin Cvejić

U konkurenciji pionira rođenih izme-đu 2002 i 2004 godine slavili su Vukašin Adamović i Miloš Sekulović srebrne meda-lje dobili su Aleksandar Kecman i Vukašin Cvejić a bronzane David Pantić i Aleksa Batos

Najmlađe finale među petlićima mlađim od dvanaest godina uzeli su Nikola Ninkov i Nikola Tarlać pošto su pobedili Dimitrija Kondića i Stefana Lukića dok su treći bili Dušan Jovanović i Maksim Pantić

Turniri u tenisu glavom ne mogu da se zamisle bez novosadskih veterana koji su bili i među osnivačima ovog sporta u na-šem gradu Prvo mesto osvojili su Vladislav Čolić i Vukašin Kešelj nakon što su u finalu bili bolji od Nikole Radojkovića i Miroslava Mirkovića dok su bronzani bili Aleksandar i Vladimir Verlić

Turnir su vodile sudije Dragan Brzak Pe-tar Jovanović i Miodrag Radaković zapisni-čar je bio Petar Bodulić a delegat takmičenja Miograd Radaković Bez obzira na to što su u vreme takmičenja na TV ekranima bili prenosi brojnih sportskih takmičenja pa i nastupi na-ših reprezentacija na evropskim prvenstvima u odbojci i košarci tribine na Štrandu pored Mosta slobode uvek su bile dobro popunjene Organizator turnira Sportsko udruženje tenis glavom namerava da i na zimu organizuje tur-nir u ovom sportu u zatvorenom u čemu oče-kuju pomoć Grada i Gradske uprave za sport i omladinu pošto ovo takmičenje nosi naziv Prvenstvo Novog Sada

Organizatori posebno zahvaljuju JKP bdquoGradsko zelenilordquo koje im je ustupilo te-rene na Štrandu zatim glavnom sponzoru bdquoPositiverdquo kompaniji bdquoVIP Mobile bdquoAdidas Srbijirdquo koja je obezbedila dresove i šortse-ve za takmičare bdquoTrpezi-cateringrdquo i konobi bdquoOrcusrdquo

Mitro i Marojević apsolutni šampioni

Prvenstvo novog sada u tenisu glavom na tvrdoj PodloziAutor Miloš Dukić

30 7 SEPTEMBAR 2017

3124 AVGUST 2017

ISSN 2406-2022

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

257 SEPTEMBAR 2017

nisu ni napravljene Otac je doneo i bedž s natpisom bdquodelegatordquo a oboje je dobio kao vođa puta naše fudbalske ekspedicije ndash kaže Hadži

Neviđena lakrdija Sva tadaš-nja jugoslovenska štampa prenela je konačne rezultate iz Urugvaja i lepo se može videti tabela na kojoj smo treći a Amerikanci četvrti

Podsetimo se ukratko tih dana Na prvenstvu je bilo 12 reprezentacija podeljenih u četiri grupe Pobedili smo Brazil i Boliviju i na veliko izne-nađenje prošli u polufinale

Tamo je usledila katastrofa ali kako Na stadionu Sentanario pove-li smo sa 1 0 pogotkom Đorđa Vuja-dinovića a zatim glavni igrač posta-je brazilski sudija Almeida Priznaje Urugvajcima dva neregularna gola a onaj za 2 1 tolika je lakrdija da se na nju javnost podseti uoči svakog svet-skog prvenstva kao potpuno nevero-vatne fudbalske epizode poput one s pravim pravcatim ratom iz 1969 go-dine između Hondurasa i Salvadora koji je izbio zbog kvalifikacijske uta-kmice za svetsko prvenstvo

Dupli pas s policajcem Naime nakon lošeg napada domaćina lopta je izašla u gol-aut i doskakutala do nogu lokalnog policajca Za fudbalom je krenuo naš golman Jakšić koga su novinari u Montevideu zbog sjajnih odbrana u prvim susretima već pro-zvali El Gran Milovan Umesto da loptu preda Jakšiću policajac je na zaprepašćenje naših reprezentativaca i buran smeh odobravanja gledalaca dodaje svom igraču Anselmu Kaže-mo igraču jer bi ipak bilo preterano ga nazovemo policajčevim saigračem mada se u stvarnosti tako zbilo

Anselmo se verovatno jedini na te-renu nije zbunio već je poslao lop-tu u prazan gol Nikakva uveravanja naših igrača nisu pomogla sudija je pokazao na centar Almeida se nije na tome zaustavio ubrzo je poništio čist gol našim igračima i oni su shva-tili da je utakmica rešena mnogo pre nego što su istrčali na teren Uosta-lom posle se po Montevideu manje-više javno pričalo da je Almeida dobio 500 dolara da sudi u korist domaćina što mu je bilo dovoljno da kupi dobar automobil

Bojkot reprezentacije Bilo kako bilo ni Jugoslavija ni Srbija nikad nisu bile uspešnije na svet-skim fudbalskim prvenstvima posle ovog A poznato je da su na put preko Atlantskog okeana krenuli samo igra-či beogradskih klubova Jugoslavije BSK-a i BASK-a te trojica fudbalera iz francuskih klubova jer su fudbalski podsavezi Zagreba Splita Sarajeva i

Subotice bojkotovali reprezentaciju O pripremama za Svetsko prven-

stvo u Urugvaju i samom nastupu na-ših igrača snimljeni su serija i film a mi vam donosimo autentičnu novi-narsku reportažu s putovanja brodom od Francuske do Brazila Objavljena je u beogradskom časopisu Ilustrova-no vreme u broju od 4 jula 1930 go-dine ali nažalost ime autora teksta ni fotografija nije navedeno

Prisna i svoja Orahova ljuska u kojoj se naša fudbalska ekipa 20 juna iz Marselja otisnula na daleki prekoo-keanski put za Južnu Ameriku i nije bila tako mala ndash počinje tekst u Ilu-strovanom vremenu

ndash Ljuska se zvala bdquoFloridardquo rađena je 1926 godine u čuvenom francu-skom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne dužine od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo ljuska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad mor-skog dna Ugodna sa svojim spratnim kabinama divnim salonima i trpeza-rijama bdquoFloridardquo nam je ubrzo posta-la nekako prisna i gotovo svoja ndash pisao je novinar Ilustrovanog vremena

Mali izvlači velikog Na njoj smo našli naše večite prijatelje Fran-cuze

ndash Od prvih momenata prema mla-dim jugoslovenskim sportistima izaš-

bdquoFloridardquo je rađena 1926 u čuvenom fran-cuskom brodogradilištu Sent Nazeru i mora se reći da je pored impozantne duži-ne od 160 i širine od 20 metara i pored pet spratova za okean ostala ipak samo lju-ska jer je često plovila na pet-šest hiljada metara iznad morskog dna

li su sa svojom poznatom prostosr-dačnošću i otvorenim simpatijama Naš generalni konzul u Marselju Adžemović s Mirkovićem pozdravio nas je na brodu i kao stari moreplo-vac svojim pričama prosto raspalio želju da se otisnemo na veliku baru Otisnuli smo se oko pet sati posle podne iz marseljske luke ali nismo bili sami Pratila su nas dva brodića jedan spreda a drugi pozadi cimali su nas i naprezali dok našu bdquoFloridurdquo nisu izvukli iz čitave gužve brodova Uostalom to je sudbina svih velikih ndash da ih mali izvlače na čistinu

Zaplovili smo ubrzo po širokom staklastoplavom Sredozemnom moru i gledali kako se velika i hučna luka Marselja gubi u izmaglici

ndash Našu ekipu činili su igrači Jak-šić Ivković i Hrnjiček iz ekipe Soko Spasojević i Đokić iz Jugoslavije Mihajlović Stojanović Tomić in-ženjer Arsenijević B Marjanović Tirnanić Vujadinović i Najdanović iz BSK-a Sekulić iz pariskog klu-ba Franse Stefanović i Ivica Bek iz francuskog Seta kao i vođe puta dr Andrejević Kosta Hadži i inženjer Simonović Dopisnik Bora Jovano-vić našu četu uvećao je na brojnu snagu od 21

Prema Gibraltaru Razuzuri-li smo se i prvu noć na brodu pres-pavali kao zaklani posle trodnevnog drmusanja po vozovima

ndash Prvo jutro nas je dovelo u Barse-lonu Svi su impresionirani lepotom toplog španskog grada Veliki au-tobus za dva sata jurnjave pokazao nam je kao u kakvom filmu sve zna-menitosti ovog najlepšeg grada na Sredozemlju Veličanstvena Svetska izložba s paviljonima najraznovrsni-jih stilova počev od danske seoske kuće do modernističkog jugosloven-skog paviljona od drveta zaoštravala je sliku o savršenom dopunjavanju kulture i prirode

Ispraćeni igrom andaluske tem-peramente grupe otisnuli smo se u podne od ovog prvog pristaništa i uskoro je bdquoFloridardquo zaplovila pre-ma Gibraltaru ostavljajući živopisni španski grad da sagoreva u svojim vrelim podnevnim bojama

Kraj u sledećem broju

26 7 SEPTEMBAR 2017

INTERVJU

Dr Mirjana Radanović je docent na Departmanu za hemiju biohemiju i zašti-tu životne sredine Prirod-no-matematičkog fakulte-ta Univerziteta u Novom Sadu U naučnoistraživač-

kom radu bavi se sintezom fizičko-hemij-skom i strukturnom karakterizacijom kom-pleksa prelaznih metala s biološki aktivnim Šifovim bazama

Član je Srpskog hemijskog društva Srp-skog kristalografskog društva Evropske kristalografske asocijacije i Kluba mladih hemičara Srbije kao i marketinškog tima departmana i učestvovala je na gotovo svim manifestacijama promocije departmana i fakulteta Za uspeh u promociji PMF-a 2013 godine dobila je nagradu bdquoPMF ndash to sam jardquo

Grupa bdquoKristalografrdquo bavi se reng-denskom strukturnom analizom biološki aktivnih molekula koristeći kao osnovnu metodu difrakciju x-zraka na monokri-

stalu Šta je vaše konkretno polje istra-živanja

ndash Jedinjenja koja ispitujemo pripadaju različitim klasama te mogu imati i veo-ma raznoliku potencijalnu primenu Kao najinteresantnije grupe jedinjenja izdvo-jila bih komplekse metala kao potenci-jalne citostatike lekove protiv dijabete-snih komplikacija katalizatore u važnim organskim reakcijama PLED materija-le zatim steroide razne antioksidanse i sl Najjednostavnije rečeno mi pomo-ću difrakcije x-zraka na monokristalnom uzorku dobijamo njegov otisak prsta na osnovu kojeg generišemo informacije o prostornom rasporedu atoma u tom kri-stalu tj njegovu strukturu

Šta očekujete od istraživanjandash Kao što je to u nauci uvek slučaj nijedna

disciplina iako samostalna ne funkcioniše zasebno Zato je kristalografija neraskidivo povezana s hemijom fizikom mineralogi-jom mikrobiologijom medicinom itd Put jednog našeg istraživanja počinje od sinteze

željenog jedinjenja na čemu radi hemičar sintetičar Neretko se dešava da korišćeni sintetski put ne rezultuje nastajanjem oče-kivanog jedinjenja pa ukoliko se radi o kri-stalnom proizvodu upravo su kristalografi ti koji nesumnjivo rešavaju dilemu o tome šta je dobijeno Nakon sinteze sledi fizičko-hemijska karakterizacija dobijenog proizvo-da reakcije (elementalna spektroskopska elektrohemijska analiza i slično) te kao kru-na rendgenska strukturna analiza

To je kraj tog istraživanja odnosno ispitivanja

ndash Ne Okarakterisano jedinjenje putuje i dalje na razna biološka ispitivanja ispitiva-nja optičkih svojstava i sličnog Kako naša ispitivanja imaju fundamentalan karakter ono što mi očekujemo kao krajnji ishod ne mora da predstavlja i kraj mogućnosti pri-mene nekog jedinjenja Jer ako malo bolje pogledamo većina velikih otkrića je slučaj-na te razni širokoprimenjivani lekovi nisu sintetisani u svrhe u kojima su se pokazali kao najefikasniji

Cisplatina najčešće korišćen Citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks platine ima antitumorsko dejstvo

Većina velikih otkrića je slučajna

U sUsret Noći istražiVačadoc dr Mirjana Radanović sa PMF-a

277 SEPTEMBAR 2017

Koliko su vaša ispitivanja aktuelna i važna u svetu nauke odnosno kod nas

ndash Svako novo jedinjenje je važno jer ne-kad ne možemo ni naslutiti koliku moć kri-je Na primer cisplatina najčešće korišćen citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks pla-tine ima antitumorsko dejstvo Određivanje strukture ovog kompleksa pomoglo je u da-ljem dizajniranju novih citostatika koji će imati širi spektar delovanja i manju toksič-nost Ovi ciljevi nažalost još nisu potpuno ostvareni ali ako uzmemo u obzir složenost pomenutih istraživanja jasno je da u ovoj oblasti ima još mnogo nepoznanica čije ra-zumevanje iziskuje vreme

Koje su vaše naučne i poslovne am-bicije

ndash Pre par godina počeli smo da sarađu-jemo s kolegama s Instituta za fiziku u Ze-munu i Instituta bdquoDemokritosrdquo u Atini koji ispituju optičke osobine kompleksnih jedi-njenja koja mi sintetišemo i strukturno ka-rakterišemo Neka su se izdvojila kao veo-ma interesantna za primenu u oblasti PLED materijala Volela bih da proširimo i učvr-stimo ovu saradnju u okviru nekog među-narodnog projekta Uz to volim da verujem da će nas naši rezultati nadživeti i možda će neki od njih nekome u dalekoj budućnosti mnogo više koristiti nego nama sada Kao što umetnici žive kroz svoja dela možemo i mi svoje kristale posmatrati kao umetnič-ku tvorevinu

Kakva je situacija u Srbijindash Kod nas su fundamentalna istraživanja

u senci onoga što brzo dobija primenu Ži-vimo u takvim uslovima da mislimo da su nam potrebni instant rezultati da se od sva-kog otkrića očekuje da baš ono bude epo-halno Zato se važno i aktuelno često ne podudaraju

U kakvim uslovima radite ndash Trenutno na Prirodno-matematičkom

fakultetu u Novom Sadu već deset godina uspešno radi difraktometar Gemini S Ovaj uređaj može koristiti rendgensko zračenje dveju različitih talasnih dužina koje se ge-nerišu s dve rendgenske cevi (bakarnom i molibdenskom anodom) i detektor novije generacije Uzorci se montiraju na četvo-roosni goniometarski sistem koji obezbe-đuje orijentaciju uzoraka u širokom opsegu uglova Po potrebi moguće je snimanje na niskim temperaturama (do ndash180 degC) koje se postižu posebnim dodatkom koji mlaz tečnog azota usmerava na uzorak Snimanje na niskim temperaturama pogodno je zbog smanjenih oscilacija atoma u kristalnoj re-šetki što rezultuje tačnijim određivanjem strukture Svojim karakteristikama ovaj uređaj zadovoljava naše potrebe Dosad je grupa objavila preko 100 radova u visoko-citiranim naučnim časopisima Ipak ovo je jedini ovakav uređaj u Srbiji a zbog ograni-čenih materijalnih sredstava teško je obučiti nove ljude za rad na njemu

Kakvi su rezultati rada na tom ure-đaju

ndash Zadovoljni smo rezultatima koje smo

dosad postigli ali se nadam da će u skoroj budućnosti difraktometar Gemini S dobiti više pažnje što nesumnjivo zaslužuje pa ćemo moći da povećamo broj ljudi osposo-bljenih za rad u ovoj oblasti Takođe nije re-šeno pitanje održavanja uređaja kako zbog visoke cene servisa tako i zbog vrlo kompli-kovanih procedura oko tendera za nabavku rezervnih delova Ipak zasad smo sopstve-nim snagama uspevali da uređaj održimo u operativnom stanju

Kakva je situacija na vašem fakul-tetu u poređenju s onima u regionu pa i u Evropi

ndash Ne bi bilo pošteno upoređivati uslove kod nas i u zemljama koje daleko više sred-stava izdvajaju za nauku Imamo laboratori-je koje su opremljene vrhunskim uređajima ali postoje i one koje jedva funkcionišu time što imaju tako da gledajući prosek nismo u zavidnoj poziciji Ipak naši istraživači do-kazuju svoju izuzetnost time što i pored lošeg generalnog stanja u zemlji svojim re-zultatima često mogu da pariraju vodećim evropskim naučnim centrima

Da li mladi naučnici u inostranstvo odlaze zbog lošijih uslova za istraživa-nja

ndash Najčešće je tako Mada svi su postali nestrpljivi kada je uspeh u pitanju a nauka zahteva dosta odricanja i strpljenja Pored toga školujemo previše ljudi za nepostoje-ća radna mesta Na univerzitetu je da obu-či kadar ali neko drugi treba da ih zaposli Univerzitet sjajno odradi svoj deo a jedan od dokaza za to upravo je uspeh ljudi koji odu u inostranstvo Kad oni čiji je zadatak briga o radnim mestima odrade svoj deo po-sla mladi naučnici će ostati u zemlji Ipak moramo racionalno sagledati situaciju u ko-joj živimo pa u skladu s tim postaviti svoja očekivanja

Da li su uslovi najvažniji ili ono što naučnik zna kakva mu je intuicija koli-ko je uporan

ndash Uslovi su važni ali je ljudski faktor krucijalan Jer i kada nema uslova neko ih stvori Taj neko mora biti stručan i istrajan u svojoj nameri pa će i uspeh stići Pored toga u istraživanju se ne smemo slepo drža-ti jednog pravca već uvek treba sagledavati nove mogućnosti koje nas često iznenade

Svedoci smo velikog odliva mozgova šta učiniti da se to zaustavi i čak preu-smeri u pravcu Srbije

ndash Jedno je sprečiti odlazak mladih struč-njaka a sasvim drugo je nadati se prilivu ukoliko pod prilivom smatrate povratak onih koji su već otišli Za ovo drugo nisam sigurna da je uopšte moguće u neko dogled-no vreme Prvo moramo dati mladima šan-su da ostanu u svojoj zemlji i u njoj da se ostvare jer ovako dajemo inostranstvu ve-oma kvalitetne poklone

Kako to učinitindash Trebalo bi uspostaviti bolju povezanost

između istraživača na univerzitetima i onih u istraživačkim centrima jer se za mnogo analiza uzorci šalju u inostranstvo iako postoje uslovi u Srbiji za tako nešto Zbog

toga i ljudi teže odlasku Naravno svi te-žimo međunarodnim projektima i vezama sa svetskim univerzitetima i istraživačkim centrima To doprinosi da naš fakultet bude prepoznat u svetu ali te veze treba koristiti za obuku mladih koji će se vratiti u Srbiju a neće ostati tamo

Imate li konkretnih ideja kako spre-čiti prevelik odlazak u inostranstvo jer je jasno da neće svi ostati u zemlji

ndash Pod uslovom da se akredituju progra-mi koji imaju realne šanse da iznedre struč-njake koji se mogu zaposliti smanjio bi se broj onih koji odlaze iz Srbije U situaciji u kojoj je naša država sada fundamentalna ispitivanja na moju veliku žalost nisu pre-poznata kao biznis u koji vredi ulagati Zbog toga i ne očekujem veći broj novih radnih mesta za istraživače u oblastima koje ona obuhvataju O ostalim oblastima ne mogu da sudim jer nemam dovoljno informacija a mi prirodnjaci volimo da imamo čvrstu potporu za svaku tvrdnju

Na koji način deci i mladima može-mo približiti nauku

ndash Kažu da su deca nestašna nemirna svašta im pada na pamet I moja su takva samo što mislim da to nije nestašluk već radoznalost i istraživački duh koji moramo negovati A grešimo kada se trudimo da to iskorenimo Kada naučimo da im u detinj-stvu nauku približimo kao nešto opipljivo i zamislivo te postepeno objašnjavamo ap-straktne i njima daleke stvari lakše će biti i u školi Sve formule i jednačine neće ne-minovno nositi sa sobom i pitanje ndash zašto ovo moram da učim Umesto toga pred-stavljaće pojašnjenje već poznatog ogleda već viđenog ili opisanog fenomena Kada ta deca odrastu biće im prirodno da odaberu bavljenje naukom

Kakvi su vaši planovi u narednih de-set godina

ndash Vidim se na istom ovom mestu gde sam i sada samo s višim zvanjem i bogatijim isku-stvom i bibliografijom Pošto volim da se bavim istraživačkim radom ali i nastavom ova institucija je pravi izbor za mene

Novosadska Noć istraživača

Osma Noć istraživača u Srbiji biće održana u petak 29 septembra od 16 sati do jedan posle ponoći u tržnom centru BIG i kafiću Starit centra i biće posebno HOT Tema je HOT nauka ndash bilo da je u pita-nju nauka visokih temperatura ili goruće naučne teme Posebna pa-žnja posvećena je našim istraži-vačima koji se bave svetski aktu-elnim istraživanjima i pokušavaju da reše neke od gorućih problema s kojima se čovečanstvo sre-će Predstavnike ovih devet HOT istraživačkih grupa možete uživo upoznati u Noći istraživača ali i primetiti na bilbordima u gradu

28 7 SEPTEMBAR 2017

SPORT

Spuštena je zavesa na 29 Let-njoj univerzijadi održanoj u kineskom Tajpeju Srpski sportisti ostvarili su sjajne rezultate ndash zlatne medalje osvojili su Tijana Bogdano-vić u tekvondu pojedinačno

i ekipno atletičarka Amela Terzić i vater-polisti Od ukupno 28 zemalja učesnica Sr-bija je zauzela odlično deseto mesto Inače na počasno postolje popeli su se sportisti 66 država

Siniša Jasnić je predsednik Univerzitet-skog saveza Srbije naš Novosađanin koji je po povratku kući hvalio naše sportiste

ndash Postaje već poslovično pravilo da naši studenti na univerzijadi izuzetno uspeš-no predstavljaju svoju zemlju Niz od četiri zlatna odličja ovo potvrđuje Tekvondo po-staje sport po kojem nas već prepoznaju u svetu Tijana Bogdanović srebrna s Olim-pijskih igara u Riju sada se pozlatila a eki-pno naše dame bile su takođe najbolje ndash zlat-na medalja i srpska himna pravi su ponos ndash ističe Jasnić

Veoma lepo nam je bilo i kada se Amela

Terzić pozlatila u kraljici sportova na 1500 metara

ndash Ovu trku pratio sam u društvu legen-darnog Karla Luisa i možete zamisliti kako smo se svi osećali a pogotovo Amela i njen trener Rifat Zilkić kada im je Luis čestitao Zaslužili su tu počast i Amela i njen du-

gogodišnji trener iz Novog Pazara Uko-liko sam u nekog verovao da će se pozla-titi i pre početka univerzitetskih igara to su bili vaterpolisti Predvodio ih je ovoga puta Dejan Savić i ubedljivo su trijumfovali upotpunivši tako svoju nisku zlatnih odlič-ja u ovoj deceniji i univerzitetskom posle svetske evropske i olimpijske Vaterpolo je dika srpskog sporta i države cele ndash ka-zao je Jasnić

Naš zlatni vaterpolo tim u kineskom Taj-peju igrao je u sastavu Rističević i Doboža-nov na golu Vico Lazić Jakšić Ranđelović Drašović braća Rašović Subotić Radojević Stojanović i Vasić U finalu pali su Rusi za koje je nastupilo čak šest igrača s nedavno završenog svetskog šampionata u Budim-pešti

Srbija je poslednji put bila zlatna na Uni-verzijadi 2011 godine u Kini a da podse-tim selekcija koja je nastupila u Fukoki u Japanu 1995 godine ostavila je dubok trag u bazenima širom sveta Svi su docnije igrali u A-reprezentaciji i osvajači su me-dalja kako na olimpijadi tako i na mondi-jalima

Šta više reći nego da su i studenti na-stavili zlatni niz pobeda ostalih naših re-prezentativnih selekcija Jedno je sigurno ndash srpski sport sjajno korača ka narednoj olimpijadi koja je na programu 2020 go-dine u Tokiju

Zlatni niZ naših SportiSta na 29 letnjoj univerZijadi

Karl luiS čeStitao ameli terZić

Predsednik Univerzitetskog saveza Srbije dr Siniša Jasnić ponosno se hvali s četiri prva mesta koja su osvojili Tijana Bogdanović

tekvondo pojedinačno i ekipno Amela Terzić i vaterpolistiAutor jovan tanurdžić

Siniša Jasnić

297 SEPTEMBAR 2017

Nakon što su pre mesec dana osvojili 20 Memorijalni turnir Vladimir Franciš-ković u tenisu glavom na pesku Nikola Mitro i Bog-dan Marojević pobedili su i na Devetom prvenstvu

Novog Sada u tenisu glavom na tvrdoj pod-lozi Na Štrandu su se okupile 33 ekipe u pet konkurencija od petlića do veterana

U seniorskoj su Dragan Bankovački i Vu-kašin Kešelj poraženi u finalu sa 2 0 a treće mesto osvojili su Slobodan Simić i Nebojša Budakov Među juniorima pobedili su Ilija Ljubojević i Nebojša Stojšić i takođe sa 2 0 bili bolji od Ivana Blagojevića i Koste Mar-kovića dok su bronzanu medalju uzeli Alek-sandar Kecman i Vukašin Cvejić

U konkurenciji pionira rođenih izme-đu 2002 i 2004 godine slavili su Vukašin Adamović i Miloš Sekulović srebrne meda-lje dobili su Aleksandar Kecman i Vukašin Cvejić a bronzane David Pantić i Aleksa Batos

Najmlađe finale među petlićima mlađim od dvanaest godina uzeli su Nikola Ninkov i Nikola Tarlać pošto su pobedili Dimitrija Kondića i Stefana Lukića dok su treći bili Dušan Jovanović i Maksim Pantić

Turniri u tenisu glavom ne mogu da se zamisle bez novosadskih veterana koji su bili i među osnivačima ovog sporta u na-šem gradu Prvo mesto osvojili su Vladislav Čolić i Vukašin Kešelj nakon što su u finalu bili bolji od Nikole Radojkovića i Miroslava Mirkovića dok su bronzani bili Aleksandar i Vladimir Verlić

Turnir su vodile sudije Dragan Brzak Pe-tar Jovanović i Miodrag Radaković zapisni-čar je bio Petar Bodulić a delegat takmičenja Miograd Radaković Bez obzira na to što su u vreme takmičenja na TV ekranima bili prenosi brojnih sportskih takmičenja pa i nastupi na-ših reprezentacija na evropskim prvenstvima u odbojci i košarci tribine na Štrandu pored Mosta slobode uvek su bile dobro popunjene Organizator turnira Sportsko udruženje tenis glavom namerava da i na zimu organizuje tur-nir u ovom sportu u zatvorenom u čemu oče-kuju pomoć Grada i Gradske uprave za sport i omladinu pošto ovo takmičenje nosi naziv Prvenstvo Novog Sada

Organizatori posebno zahvaljuju JKP bdquoGradsko zelenilordquo koje im je ustupilo te-rene na Štrandu zatim glavnom sponzoru bdquoPositiverdquo kompaniji bdquoVIP Mobile bdquoAdidas Srbijirdquo koja je obezbedila dresove i šortse-ve za takmičare bdquoTrpezi-cateringrdquo i konobi bdquoOrcusrdquo

Mitro i Marojević apsolutni šampioni

Prvenstvo novog sada u tenisu glavom na tvrdoj PodloziAutor Miloš Dukić

30 7 SEPTEMBAR 2017

3124 AVGUST 2017

ISSN 2406-2022

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

26 7 SEPTEMBAR 2017

INTERVJU

Dr Mirjana Radanović je docent na Departmanu za hemiju biohemiju i zašti-tu životne sredine Prirod-no-matematičkog fakulte-ta Univerziteta u Novom Sadu U naučnoistraživač-

kom radu bavi se sintezom fizičko-hemij-skom i strukturnom karakterizacijom kom-pleksa prelaznih metala s biološki aktivnim Šifovim bazama

Član je Srpskog hemijskog društva Srp-skog kristalografskog društva Evropske kristalografske asocijacije i Kluba mladih hemičara Srbije kao i marketinškog tima departmana i učestvovala je na gotovo svim manifestacijama promocije departmana i fakulteta Za uspeh u promociji PMF-a 2013 godine dobila je nagradu bdquoPMF ndash to sam jardquo

Grupa bdquoKristalografrdquo bavi se reng-denskom strukturnom analizom biološki aktivnih molekula koristeći kao osnovnu metodu difrakciju x-zraka na monokri-

stalu Šta je vaše konkretno polje istra-živanja

ndash Jedinjenja koja ispitujemo pripadaju različitim klasama te mogu imati i veo-ma raznoliku potencijalnu primenu Kao najinteresantnije grupe jedinjenja izdvo-jila bih komplekse metala kao potenci-jalne citostatike lekove protiv dijabete-snih komplikacija katalizatore u važnim organskim reakcijama PLED materija-le zatim steroide razne antioksidanse i sl Najjednostavnije rečeno mi pomo-ću difrakcije x-zraka na monokristalnom uzorku dobijamo njegov otisak prsta na osnovu kojeg generišemo informacije o prostornom rasporedu atoma u tom kri-stalu tj njegovu strukturu

Šta očekujete od istraživanjandash Kao što je to u nauci uvek slučaj nijedna

disciplina iako samostalna ne funkcioniše zasebno Zato je kristalografija neraskidivo povezana s hemijom fizikom mineralogi-jom mikrobiologijom medicinom itd Put jednog našeg istraživanja počinje od sinteze

željenog jedinjenja na čemu radi hemičar sintetičar Neretko se dešava da korišćeni sintetski put ne rezultuje nastajanjem oče-kivanog jedinjenja pa ukoliko se radi o kri-stalnom proizvodu upravo su kristalografi ti koji nesumnjivo rešavaju dilemu o tome šta je dobijeno Nakon sinteze sledi fizičko-hemijska karakterizacija dobijenog proizvo-da reakcije (elementalna spektroskopska elektrohemijska analiza i slično) te kao kru-na rendgenska strukturna analiza

To je kraj tog istraživanja odnosno ispitivanja

ndash Ne Okarakterisano jedinjenje putuje i dalje na razna biološka ispitivanja ispitiva-nja optičkih svojstava i sličnog Kako naša ispitivanja imaju fundamentalan karakter ono što mi očekujemo kao krajnji ishod ne mora da predstavlja i kraj mogućnosti pri-mene nekog jedinjenja Jer ako malo bolje pogledamo većina velikih otkrića je slučaj-na te razni širokoprimenjivani lekovi nisu sintetisani u svrhe u kojima su se pokazali kao najefikasniji

Cisplatina najčešće korišćen Citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks platine ima antitumorsko dejstvo

Većina velikih otkrića je slučajna

U sUsret Noći istražiVačadoc dr Mirjana Radanović sa PMF-a

277 SEPTEMBAR 2017

Koliko su vaša ispitivanja aktuelna i važna u svetu nauke odnosno kod nas

ndash Svako novo jedinjenje je važno jer ne-kad ne možemo ni naslutiti koliku moć kri-je Na primer cisplatina najčešće korišćen citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks pla-tine ima antitumorsko dejstvo Određivanje strukture ovog kompleksa pomoglo je u da-ljem dizajniranju novih citostatika koji će imati širi spektar delovanja i manju toksič-nost Ovi ciljevi nažalost još nisu potpuno ostvareni ali ako uzmemo u obzir složenost pomenutih istraživanja jasno je da u ovoj oblasti ima još mnogo nepoznanica čije ra-zumevanje iziskuje vreme

Koje su vaše naučne i poslovne am-bicije

ndash Pre par godina počeli smo da sarađu-jemo s kolegama s Instituta za fiziku u Ze-munu i Instituta bdquoDemokritosrdquo u Atini koji ispituju optičke osobine kompleksnih jedi-njenja koja mi sintetišemo i strukturno ka-rakterišemo Neka su se izdvojila kao veo-ma interesantna za primenu u oblasti PLED materijala Volela bih da proširimo i učvr-stimo ovu saradnju u okviru nekog među-narodnog projekta Uz to volim da verujem da će nas naši rezultati nadživeti i možda će neki od njih nekome u dalekoj budućnosti mnogo više koristiti nego nama sada Kao što umetnici žive kroz svoja dela možemo i mi svoje kristale posmatrati kao umetnič-ku tvorevinu

Kakva je situacija u Srbijindash Kod nas su fundamentalna istraživanja

u senci onoga što brzo dobija primenu Ži-vimo u takvim uslovima da mislimo da su nam potrebni instant rezultati da se od sva-kog otkrića očekuje da baš ono bude epo-halno Zato se važno i aktuelno često ne podudaraju

U kakvim uslovima radite ndash Trenutno na Prirodno-matematičkom

fakultetu u Novom Sadu već deset godina uspešno radi difraktometar Gemini S Ovaj uređaj može koristiti rendgensko zračenje dveju različitih talasnih dužina koje se ge-nerišu s dve rendgenske cevi (bakarnom i molibdenskom anodom) i detektor novije generacije Uzorci se montiraju na četvo-roosni goniometarski sistem koji obezbe-đuje orijentaciju uzoraka u širokom opsegu uglova Po potrebi moguće je snimanje na niskim temperaturama (do ndash180 degC) koje se postižu posebnim dodatkom koji mlaz tečnog azota usmerava na uzorak Snimanje na niskim temperaturama pogodno je zbog smanjenih oscilacija atoma u kristalnoj re-šetki što rezultuje tačnijim određivanjem strukture Svojim karakteristikama ovaj uređaj zadovoljava naše potrebe Dosad je grupa objavila preko 100 radova u visoko-citiranim naučnim časopisima Ipak ovo je jedini ovakav uređaj u Srbiji a zbog ograni-čenih materijalnih sredstava teško je obučiti nove ljude za rad na njemu

Kakvi su rezultati rada na tom ure-đaju

ndash Zadovoljni smo rezultatima koje smo

dosad postigli ali se nadam da će u skoroj budućnosti difraktometar Gemini S dobiti više pažnje što nesumnjivo zaslužuje pa ćemo moći da povećamo broj ljudi osposo-bljenih za rad u ovoj oblasti Takođe nije re-šeno pitanje održavanja uređaja kako zbog visoke cene servisa tako i zbog vrlo kompli-kovanih procedura oko tendera za nabavku rezervnih delova Ipak zasad smo sopstve-nim snagama uspevali da uređaj održimo u operativnom stanju

Kakva je situacija na vašem fakul-tetu u poređenju s onima u regionu pa i u Evropi

ndash Ne bi bilo pošteno upoređivati uslove kod nas i u zemljama koje daleko više sred-stava izdvajaju za nauku Imamo laboratori-je koje su opremljene vrhunskim uređajima ali postoje i one koje jedva funkcionišu time što imaju tako da gledajući prosek nismo u zavidnoj poziciji Ipak naši istraživači do-kazuju svoju izuzetnost time što i pored lošeg generalnog stanja u zemlji svojim re-zultatima često mogu da pariraju vodećim evropskim naučnim centrima

Da li mladi naučnici u inostranstvo odlaze zbog lošijih uslova za istraživa-nja

ndash Najčešće je tako Mada svi su postali nestrpljivi kada je uspeh u pitanju a nauka zahteva dosta odricanja i strpljenja Pored toga školujemo previše ljudi za nepostoje-ća radna mesta Na univerzitetu je da obu-či kadar ali neko drugi treba da ih zaposli Univerzitet sjajno odradi svoj deo a jedan od dokaza za to upravo je uspeh ljudi koji odu u inostranstvo Kad oni čiji je zadatak briga o radnim mestima odrade svoj deo po-sla mladi naučnici će ostati u zemlji Ipak moramo racionalno sagledati situaciju u ko-joj živimo pa u skladu s tim postaviti svoja očekivanja

Da li su uslovi najvažniji ili ono što naučnik zna kakva mu je intuicija koli-ko je uporan

ndash Uslovi su važni ali je ljudski faktor krucijalan Jer i kada nema uslova neko ih stvori Taj neko mora biti stručan i istrajan u svojoj nameri pa će i uspeh stići Pored toga u istraživanju se ne smemo slepo drža-ti jednog pravca već uvek treba sagledavati nove mogućnosti koje nas često iznenade

Svedoci smo velikog odliva mozgova šta učiniti da se to zaustavi i čak preu-smeri u pravcu Srbije

ndash Jedno je sprečiti odlazak mladih struč-njaka a sasvim drugo je nadati se prilivu ukoliko pod prilivom smatrate povratak onih koji su već otišli Za ovo drugo nisam sigurna da je uopšte moguće u neko dogled-no vreme Prvo moramo dati mladima šan-su da ostanu u svojoj zemlji i u njoj da se ostvare jer ovako dajemo inostranstvu ve-oma kvalitetne poklone

Kako to učinitindash Trebalo bi uspostaviti bolju povezanost

između istraživača na univerzitetima i onih u istraživačkim centrima jer se za mnogo analiza uzorci šalju u inostranstvo iako postoje uslovi u Srbiji za tako nešto Zbog

toga i ljudi teže odlasku Naravno svi te-žimo međunarodnim projektima i vezama sa svetskim univerzitetima i istraživačkim centrima To doprinosi da naš fakultet bude prepoznat u svetu ali te veze treba koristiti za obuku mladih koji će se vratiti u Srbiju a neće ostati tamo

Imate li konkretnih ideja kako spre-čiti prevelik odlazak u inostranstvo jer je jasno da neće svi ostati u zemlji

ndash Pod uslovom da se akredituju progra-mi koji imaju realne šanse da iznedre struč-njake koji se mogu zaposliti smanjio bi se broj onih koji odlaze iz Srbije U situaciji u kojoj je naša država sada fundamentalna ispitivanja na moju veliku žalost nisu pre-poznata kao biznis u koji vredi ulagati Zbog toga i ne očekujem veći broj novih radnih mesta za istraživače u oblastima koje ona obuhvataju O ostalim oblastima ne mogu da sudim jer nemam dovoljno informacija a mi prirodnjaci volimo da imamo čvrstu potporu za svaku tvrdnju

Na koji način deci i mladima može-mo približiti nauku

ndash Kažu da su deca nestašna nemirna svašta im pada na pamet I moja su takva samo što mislim da to nije nestašluk već radoznalost i istraživački duh koji moramo negovati A grešimo kada se trudimo da to iskorenimo Kada naučimo da im u detinj-stvu nauku približimo kao nešto opipljivo i zamislivo te postepeno objašnjavamo ap-straktne i njima daleke stvari lakše će biti i u školi Sve formule i jednačine neće ne-minovno nositi sa sobom i pitanje ndash zašto ovo moram da učim Umesto toga pred-stavljaće pojašnjenje već poznatog ogleda već viđenog ili opisanog fenomena Kada ta deca odrastu biće im prirodno da odaberu bavljenje naukom

Kakvi su vaši planovi u narednih de-set godina

ndash Vidim se na istom ovom mestu gde sam i sada samo s višim zvanjem i bogatijim isku-stvom i bibliografijom Pošto volim da se bavim istraživačkim radom ali i nastavom ova institucija je pravi izbor za mene

Novosadska Noć istraživača

Osma Noć istraživača u Srbiji biće održana u petak 29 septembra od 16 sati do jedan posle ponoći u tržnom centru BIG i kafiću Starit centra i biće posebno HOT Tema je HOT nauka ndash bilo da je u pita-nju nauka visokih temperatura ili goruće naučne teme Posebna pa-žnja posvećena je našim istraži-vačima koji se bave svetski aktu-elnim istraživanjima i pokušavaju da reše neke od gorućih problema s kojima se čovečanstvo sre-će Predstavnike ovih devet HOT istraživačkih grupa možete uživo upoznati u Noći istraživača ali i primetiti na bilbordima u gradu

28 7 SEPTEMBAR 2017

SPORT

Spuštena je zavesa na 29 Let-njoj univerzijadi održanoj u kineskom Tajpeju Srpski sportisti ostvarili su sjajne rezultate ndash zlatne medalje osvojili su Tijana Bogdano-vić u tekvondu pojedinačno

i ekipno atletičarka Amela Terzić i vater-polisti Od ukupno 28 zemalja učesnica Sr-bija je zauzela odlično deseto mesto Inače na počasno postolje popeli su se sportisti 66 država

Siniša Jasnić je predsednik Univerzitet-skog saveza Srbije naš Novosađanin koji je po povratku kući hvalio naše sportiste

ndash Postaje već poslovično pravilo da naši studenti na univerzijadi izuzetno uspeš-no predstavljaju svoju zemlju Niz od četiri zlatna odličja ovo potvrđuje Tekvondo po-staje sport po kojem nas već prepoznaju u svetu Tijana Bogdanović srebrna s Olim-pijskih igara u Riju sada se pozlatila a eki-pno naše dame bile su takođe najbolje ndash zlat-na medalja i srpska himna pravi su ponos ndash ističe Jasnić

Veoma lepo nam je bilo i kada se Amela

Terzić pozlatila u kraljici sportova na 1500 metara

ndash Ovu trku pratio sam u društvu legen-darnog Karla Luisa i možete zamisliti kako smo se svi osećali a pogotovo Amela i njen trener Rifat Zilkić kada im je Luis čestitao Zaslužili su tu počast i Amela i njen du-

gogodišnji trener iz Novog Pazara Uko-liko sam u nekog verovao da će se pozla-titi i pre početka univerzitetskih igara to su bili vaterpolisti Predvodio ih je ovoga puta Dejan Savić i ubedljivo su trijumfovali upotpunivši tako svoju nisku zlatnih odlič-ja u ovoj deceniji i univerzitetskom posle svetske evropske i olimpijske Vaterpolo je dika srpskog sporta i države cele ndash ka-zao je Jasnić

Naš zlatni vaterpolo tim u kineskom Taj-peju igrao je u sastavu Rističević i Doboža-nov na golu Vico Lazić Jakšić Ranđelović Drašović braća Rašović Subotić Radojević Stojanović i Vasić U finalu pali su Rusi za koje je nastupilo čak šest igrača s nedavno završenog svetskog šampionata u Budim-pešti

Srbija je poslednji put bila zlatna na Uni-verzijadi 2011 godine u Kini a da podse-tim selekcija koja je nastupila u Fukoki u Japanu 1995 godine ostavila je dubok trag u bazenima širom sveta Svi su docnije igrali u A-reprezentaciji i osvajači su me-dalja kako na olimpijadi tako i na mondi-jalima

Šta više reći nego da su i studenti na-stavili zlatni niz pobeda ostalih naših re-prezentativnih selekcija Jedno je sigurno ndash srpski sport sjajno korača ka narednoj olimpijadi koja je na programu 2020 go-dine u Tokiju

Zlatni niZ naših SportiSta na 29 letnjoj univerZijadi

Karl luiS čeStitao ameli terZić

Predsednik Univerzitetskog saveza Srbije dr Siniša Jasnić ponosno se hvali s četiri prva mesta koja su osvojili Tijana Bogdanović

tekvondo pojedinačno i ekipno Amela Terzić i vaterpolistiAutor jovan tanurdžić

Siniša Jasnić

297 SEPTEMBAR 2017

Nakon što su pre mesec dana osvojili 20 Memorijalni turnir Vladimir Franciš-ković u tenisu glavom na pesku Nikola Mitro i Bog-dan Marojević pobedili su i na Devetom prvenstvu

Novog Sada u tenisu glavom na tvrdoj pod-lozi Na Štrandu su se okupile 33 ekipe u pet konkurencija od petlića do veterana

U seniorskoj su Dragan Bankovački i Vu-kašin Kešelj poraženi u finalu sa 2 0 a treće mesto osvojili su Slobodan Simić i Nebojša Budakov Među juniorima pobedili su Ilija Ljubojević i Nebojša Stojšić i takođe sa 2 0 bili bolji od Ivana Blagojevića i Koste Mar-kovića dok su bronzanu medalju uzeli Alek-sandar Kecman i Vukašin Cvejić

U konkurenciji pionira rođenih izme-đu 2002 i 2004 godine slavili su Vukašin Adamović i Miloš Sekulović srebrne meda-lje dobili su Aleksandar Kecman i Vukašin Cvejić a bronzane David Pantić i Aleksa Batos

Najmlađe finale među petlićima mlađim od dvanaest godina uzeli su Nikola Ninkov i Nikola Tarlać pošto su pobedili Dimitrija Kondića i Stefana Lukića dok su treći bili Dušan Jovanović i Maksim Pantić

Turniri u tenisu glavom ne mogu da se zamisle bez novosadskih veterana koji su bili i među osnivačima ovog sporta u na-šem gradu Prvo mesto osvojili su Vladislav Čolić i Vukašin Kešelj nakon što su u finalu bili bolji od Nikole Radojkovića i Miroslava Mirkovića dok su bronzani bili Aleksandar i Vladimir Verlić

Turnir su vodile sudije Dragan Brzak Pe-tar Jovanović i Miodrag Radaković zapisni-čar je bio Petar Bodulić a delegat takmičenja Miograd Radaković Bez obzira na to što su u vreme takmičenja na TV ekranima bili prenosi brojnih sportskih takmičenja pa i nastupi na-ših reprezentacija na evropskim prvenstvima u odbojci i košarci tribine na Štrandu pored Mosta slobode uvek su bile dobro popunjene Organizator turnira Sportsko udruženje tenis glavom namerava da i na zimu organizuje tur-nir u ovom sportu u zatvorenom u čemu oče-kuju pomoć Grada i Gradske uprave za sport i omladinu pošto ovo takmičenje nosi naziv Prvenstvo Novog Sada

Organizatori posebno zahvaljuju JKP bdquoGradsko zelenilordquo koje im je ustupilo te-rene na Štrandu zatim glavnom sponzoru bdquoPositiverdquo kompaniji bdquoVIP Mobile bdquoAdidas Srbijirdquo koja je obezbedila dresove i šortse-ve za takmičare bdquoTrpezi-cateringrdquo i konobi bdquoOrcusrdquo

Mitro i Marojević apsolutni šampioni

Prvenstvo novog sada u tenisu glavom na tvrdoj PodloziAutor Miloš Dukić

30 7 SEPTEMBAR 2017

3124 AVGUST 2017

ISSN 2406-2022

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

277 SEPTEMBAR 2017

Koliko su vaša ispitivanja aktuelna i važna u svetu nauke odnosno kod nas

ndash Svako novo jedinjenje je važno jer ne-kad ne možemo ni naslutiti koliku moć kri-je Na primer cisplatina najčešće korišćen citostatik bila je poznata 120 godina pre nego što je utvrđeno da ovaj kompleks pla-tine ima antitumorsko dejstvo Određivanje strukture ovog kompleksa pomoglo je u da-ljem dizajniranju novih citostatika koji će imati širi spektar delovanja i manju toksič-nost Ovi ciljevi nažalost još nisu potpuno ostvareni ali ako uzmemo u obzir složenost pomenutih istraživanja jasno je da u ovoj oblasti ima još mnogo nepoznanica čije ra-zumevanje iziskuje vreme

Koje su vaše naučne i poslovne am-bicije

ndash Pre par godina počeli smo da sarađu-jemo s kolegama s Instituta za fiziku u Ze-munu i Instituta bdquoDemokritosrdquo u Atini koji ispituju optičke osobine kompleksnih jedi-njenja koja mi sintetišemo i strukturno ka-rakterišemo Neka su se izdvojila kao veo-ma interesantna za primenu u oblasti PLED materijala Volela bih da proširimo i učvr-stimo ovu saradnju u okviru nekog među-narodnog projekta Uz to volim da verujem da će nas naši rezultati nadživeti i možda će neki od njih nekome u dalekoj budućnosti mnogo više koristiti nego nama sada Kao što umetnici žive kroz svoja dela možemo i mi svoje kristale posmatrati kao umetnič-ku tvorevinu

Kakva je situacija u Srbijindash Kod nas su fundamentalna istraživanja

u senci onoga što brzo dobija primenu Ži-vimo u takvim uslovima da mislimo da su nam potrebni instant rezultati da se od sva-kog otkrića očekuje da baš ono bude epo-halno Zato se važno i aktuelno često ne podudaraju

U kakvim uslovima radite ndash Trenutno na Prirodno-matematičkom

fakultetu u Novom Sadu već deset godina uspešno radi difraktometar Gemini S Ovaj uređaj može koristiti rendgensko zračenje dveju različitih talasnih dužina koje se ge-nerišu s dve rendgenske cevi (bakarnom i molibdenskom anodom) i detektor novije generacije Uzorci se montiraju na četvo-roosni goniometarski sistem koji obezbe-đuje orijentaciju uzoraka u širokom opsegu uglova Po potrebi moguće je snimanje na niskim temperaturama (do ndash180 degC) koje se postižu posebnim dodatkom koji mlaz tečnog azota usmerava na uzorak Snimanje na niskim temperaturama pogodno je zbog smanjenih oscilacija atoma u kristalnoj re-šetki što rezultuje tačnijim određivanjem strukture Svojim karakteristikama ovaj uređaj zadovoljava naše potrebe Dosad je grupa objavila preko 100 radova u visoko-citiranim naučnim časopisima Ipak ovo je jedini ovakav uređaj u Srbiji a zbog ograni-čenih materijalnih sredstava teško je obučiti nove ljude za rad na njemu

Kakvi su rezultati rada na tom ure-đaju

ndash Zadovoljni smo rezultatima koje smo

dosad postigli ali se nadam da će u skoroj budućnosti difraktometar Gemini S dobiti više pažnje što nesumnjivo zaslužuje pa ćemo moći da povećamo broj ljudi osposo-bljenih za rad u ovoj oblasti Takođe nije re-šeno pitanje održavanja uređaja kako zbog visoke cene servisa tako i zbog vrlo kompli-kovanih procedura oko tendera za nabavku rezervnih delova Ipak zasad smo sopstve-nim snagama uspevali da uređaj održimo u operativnom stanju

Kakva je situacija na vašem fakul-tetu u poređenju s onima u regionu pa i u Evropi

ndash Ne bi bilo pošteno upoređivati uslove kod nas i u zemljama koje daleko više sred-stava izdvajaju za nauku Imamo laboratori-je koje su opremljene vrhunskim uređajima ali postoje i one koje jedva funkcionišu time što imaju tako da gledajući prosek nismo u zavidnoj poziciji Ipak naši istraživači do-kazuju svoju izuzetnost time što i pored lošeg generalnog stanja u zemlji svojim re-zultatima često mogu da pariraju vodećim evropskim naučnim centrima

Da li mladi naučnici u inostranstvo odlaze zbog lošijih uslova za istraživa-nja

ndash Najčešće je tako Mada svi su postali nestrpljivi kada je uspeh u pitanju a nauka zahteva dosta odricanja i strpljenja Pored toga školujemo previše ljudi za nepostoje-ća radna mesta Na univerzitetu je da obu-či kadar ali neko drugi treba da ih zaposli Univerzitet sjajno odradi svoj deo a jedan od dokaza za to upravo je uspeh ljudi koji odu u inostranstvo Kad oni čiji je zadatak briga o radnim mestima odrade svoj deo po-sla mladi naučnici će ostati u zemlji Ipak moramo racionalno sagledati situaciju u ko-joj živimo pa u skladu s tim postaviti svoja očekivanja

Da li su uslovi najvažniji ili ono što naučnik zna kakva mu je intuicija koli-ko je uporan

ndash Uslovi su važni ali je ljudski faktor krucijalan Jer i kada nema uslova neko ih stvori Taj neko mora biti stručan i istrajan u svojoj nameri pa će i uspeh stići Pored toga u istraživanju se ne smemo slepo drža-ti jednog pravca već uvek treba sagledavati nove mogućnosti koje nas često iznenade

Svedoci smo velikog odliva mozgova šta učiniti da se to zaustavi i čak preu-smeri u pravcu Srbije

ndash Jedno je sprečiti odlazak mladih struč-njaka a sasvim drugo je nadati se prilivu ukoliko pod prilivom smatrate povratak onih koji su već otišli Za ovo drugo nisam sigurna da je uopšte moguće u neko dogled-no vreme Prvo moramo dati mladima šan-su da ostanu u svojoj zemlji i u njoj da se ostvare jer ovako dajemo inostranstvu ve-oma kvalitetne poklone

Kako to učinitindash Trebalo bi uspostaviti bolju povezanost

između istraživača na univerzitetima i onih u istraživačkim centrima jer se za mnogo analiza uzorci šalju u inostranstvo iako postoje uslovi u Srbiji za tako nešto Zbog

toga i ljudi teže odlasku Naravno svi te-žimo međunarodnim projektima i vezama sa svetskim univerzitetima i istraživačkim centrima To doprinosi da naš fakultet bude prepoznat u svetu ali te veze treba koristiti za obuku mladih koji će se vratiti u Srbiju a neće ostati tamo

Imate li konkretnih ideja kako spre-čiti prevelik odlazak u inostranstvo jer je jasno da neće svi ostati u zemlji

ndash Pod uslovom da se akredituju progra-mi koji imaju realne šanse da iznedre struč-njake koji se mogu zaposliti smanjio bi se broj onih koji odlaze iz Srbije U situaciji u kojoj je naša država sada fundamentalna ispitivanja na moju veliku žalost nisu pre-poznata kao biznis u koji vredi ulagati Zbog toga i ne očekujem veći broj novih radnih mesta za istraživače u oblastima koje ona obuhvataju O ostalim oblastima ne mogu da sudim jer nemam dovoljno informacija a mi prirodnjaci volimo da imamo čvrstu potporu za svaku tvrdnju

Na koji način deci i mladima može-mo približiti nauku

ndash Kažu da su deca nestašna nemirna svašta im pada na pamet I moja su takva samo što mislim da to nije nestašluk već radoznalost i istraživački duh koji moramo negovati A grešimo kada se trudimo da to iskorenimo Kada naučimo da im u detinj-stvu nauku približimo kao nešto opipljivo i zamislivo te postepeno objašnjavamo ap-straktne i njima daleke stvari lakše će biti i u školi Sve formule i jednačine neće ne-minovno nositi sa sobom i pitanje ndash zašto ovo moram da učim Umesto toga pred-stavljaće pojašnjenje već poznatog ogleda već viđenog ili opisanog fenomena Kada ta deca odrastu biće im prirodno da odaberu bavljenje naukom

Kakvi su vaši planovi u narednih de-set godina

ndash Vidim se na istom ovom mestu gde sam i sada samo s višim zvanjem i bogatijim isku-stvom i bibliografijom Pošto volim da se bavim istraživačkim radom ali i nastavom ova institucija je pravi izbor za mene

Novosadska Noć istraživača

Osma Noć istraživača u Srbiji biće održana u petak 29 septembra od 16 sati do jedan posle ponoći u tržnom centru BIG i kafiću Starit centra i biće posebno HOT Tema je HOT nauka ndash bilo da je u pita-nju nauka visokih temperatura ili goruće naučne teme Posebna pa-žnja posvećena je našim istraži-vačima koji se bave svetski aktu-elnim istraživanjima i pokušavaju da reše neke od gorućih problema s kojima se čovečanstvo sre-će Predstavnike ovih devet HOT istraživačkih grupa možete uživo upoznati u Noći istraživača ali i primetiti na bilbordima u gradu

28 7 SEPTEMBAR 2017

SPORT

Spuštena je zavesa na 29 Let-njoj univerzijadi održanoj u kineskom Tajpeju Srpski sportisti ostvarili su sjajne rezultate ndash zlatne medalje osvojili su Tijana Bogdano-vić u tekvondu pojedinačno

i ekipno atletičarka Amela Terzić i vater-polisti Od ukupno 28 zemalja učesnica Sr-bija je zauzela odlično deseto mesto Inače na počasno postolje popeli su se sportisti 66 država

Siniša Jasnić je predsednik Univerzitet-skog saveza Srbije naš Novosađanin koji je po povratku kući hvalio naše sportiste

ndash Postaje već poslovično pravilo da naši studenti na univerzijadi izuzetno uspeš-no predstavljaju svoju zemlju Niz od četiri zlatna odličja ovo potvrđuje Tekvondo po-staje sport po kojem nas već prepoznaju u svetu Tijana Bogdanović srebrna s Olim-pijskih igara u Riju sada se pozlatila a eki-pno naše dame bile su takođe najbolje ndash zlat-na medalja i srpska himna pravi su ponos ndash ističe Jasnić

Veoma lepo nam je bilo i kada se Amela

Terzić pozlatila u kraljici sportova na 1500 metara

ndash Ovu trku pratio sam u društvu legen-darnog Karla Luisa i možete zamisliti kako smo se svi osećali a pogotovo Amela i njen trener Rifat Zilkić kada im je Luis čestitao Zaslužili su tu počast i Amela i njen du-

gogodišnji trener iz Novog Pazara Uko-liko sam u nekog verovao da će se pozla-titi i pre početka univerzitetskih igara to su bili vaterpolisti Predvodio ih je ovoga puta Dejan Savić i ubedljivo su trijumfovali upotpunivši tako svoju nisku zlatnih odlič-ja u ovoj deceniji i univerzitetskom posle svetske evropske i olimpijske Vaterpolo je dika srpskog sporta i države cele ndash ka-zao je Jasnić

Naš zlatni vaterpolo tim u kineskom Taj-peju igrao je u sastavu Rističević i Doboža-nov na golu Vico Lazić Jakšić Ranđelović Drašović braća Rašović Subotić Radojević Stojanović i Vasić U finalu pali su Rusi za koje je nastupilo čak šest igrača s nedavno završenog svetskog šampionata u Budim-pešti

Srbija je poslednji put bila zlatna na Uni-verzijadi 2011 godine u Kini a da podse-tim selekcija koja je nastupila u Fukoki u Japanu 1995 godine ostavila je dubok trag u bazenima širom sveta Svi su docnije igrali u A-reprezentaciji i osvajači su me-dalja kako na olimpijadi tako i na mondi-jalima

Šta više reći nego da su i studenti na-stavili zlatni niz pobeda ostalih naših re-prezentativnih selekcija Jedno je sigurno ndash srpski sport sjajno korača ka narednoj olimpijadi koja je na programu 2020 go-dine u Tokiju

Zlatni niZ naših SportiSta na 29 letnjoj univerZijadi

Karl luiS čeStitao ameli terZić

Predsednik Univerzitetskog saveza Srbije dr Siniša Jasnić ponosno se hvali s četiri prva mesta koja su osvojili Tijana Bogdanović

tekvondo pojedinačno i ekipno Amela Terzić i vaterpolistiAutor jovan tanurdžić

Siniša Jasnić

297 SEPTEMBAR 2017

Nakon što su pre mesec dana osvojili 20 Memorijalni turnir Vladimir Franciš-ković u tenisu glavom na pesku Nikola Mitro i Bog-dan Marojević pobedili su i na Devetom prvenstvu

Novog Sada u tenisu glavom na tvrdoj pod-lozi Na Štrandu su se okupile 33 ekipe u pet konkurencija od petlića do veterana

U seniorskoj su Dragan Bankovački i Vu-kašin Kešelj poraženi u finalu sa 2 0 a treće mesto osvojili su Slobodan Simić i Nebojša Budakov Među juniorima pobedili su Ilija Ljubojević i Nebojša Stojšić i takođe sa 2 0 bili bolji od Ivana Blagojevića i Koste Mar-kovića dok su bronzanu medalju uzeli Alek-sandar Kecman i Vukašin Cvejić

U konkurenciji pionira rođenih izme-đu 2002 i 2004 godine slavili su Vukašin Adamović i Miloš Sekulović srebrne meda-lje dobili su Aleksandar Kecman i Vukašin Cvejić a bronzane David Pantić i Aleksa Batos

Najmlađe finale među petlićima mlađim od dvanaest godina uzeli su Nikola Ninkov i Nikola Tarlać pošto su pobedili Dimitrija Kondića i Stefana Lukića dok su treći bili Dušan Jovanović i Maksim Pantić

Turniri u tenisu glavom ne mogu da se zamisle bez novosadskih veterana koji su bili i među osnivačima ovog sporta u na-šem gradu Prvo mesto osvojili su Vladislav Čolić i Vukašin Kešelj nakon što su u finalu bili bolji od Nikole Radojkovića i Miroslava Mirkovića dok su bronzani bili Aleksandar i Vladimir Verlić

Turnir su vodile sudije Dragan Brzak Pe-tar Jovanović i Miodrag Radaković zapisni-čar je bio Petar Bodulić a delegat takmičenja Miograd Radaković Bez obzira na to što su u vreme takmičenja na TV ekranima bili prenosi brojnih sportskih takmičenja pa i nastupi na-ših reprezentacija na evropskim prvenstvima u odbojci i košarci tribine na Štrandu pored Mosta slobode uvek su bile dobro popunjene Organizator turnira Sportsko udruženje tenis glavom namerava da i na zimu organizuje tur-nir u ovom sportu u zatvorenom u čemu oče-kuju pomoć Grada i Gradske uprave za sport i omladinu pošto ovo takmičenje nosi naziv Prvenstvo Novog Sada

Organizatori posebno zahvaljuju JKP bdquoGradsko zelenilordquo koje im je ustupilo te-rene na Štrandu zatim glavnom sponzoru bdquoPositiverdquo kompaniji bdquoVIP Mobile bdquoAdidas Srbijirdquo koja je obezbedila dresove i šortse-ve za takmičare bdquoTrpezi-cateringrdquo i konobi bdquoOrcusrdquo

Mitro i Marojević apsolutni šampioni

Prvenstvo novog sada u tenisu glavom na tvrdoj PodloziAutor Miloš Dukić

30 7 SEPTEMBAR 2017

3124 AVGUST 2017

ISSN 2406-2022

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

28 7 SEPTEMBAR 2017

SPORT

Spuštena je zavesa na 29 Let-njoj univerzijadi održanoj u kineskom Tajpeju Srpski sportisti ostvarili su sjajne rezultate ndash zlatne medalje osvojili su Tijana Bogdano-vić u tekvondu pojedinačno

i ekipno atletičarka Amela Terzić i vater-polisti Od ukupno 28 zemalja učesnica Sr-bija je zauzela odlično deseto mesto Inače na počasno postolje popeli su se sportisti 66 država

Siniša Jasnić je predsednik Univerzitet-skog saveza Srbije naš Novosađanin koji je po povratku kući hvalio naše sportiste

ndash Postaje već poslovično pravilo da naši studenti na univerzijadi izuzetno uspeš-no predstavljaju svoju zemlju Niz od četiri zlatna odličja ovo potvrđuje Tekvondo po-staje sport po kojem nas već prepoznaju u svetu Tijana Bogdanović srebrna s Olim-pijskih igara u Riju sada se pozlatila a eki-pno naše dame bile su takođe najbolje ndash zlat-na medalja i srpska himna pravi su ponos ndash ističe Jasnić

Veoma lepo nam je bilo i kada se Amela

Terzić pozlatila u kraljici sportova na 1500 metara

ndash Ovu trku pratio sam u društvu legen-darnog Karla Luisa i možete zamisliti kako smo se svi osećali a pogotovo Amela i njen trener Rifat Zilkić kada im je Luis čestitao Zaslužili su tu počast i Amela i njen du-

gogodišnji trener iz Novog Pazara Uko-liko sam u nekog verovao da će se pozla-titi i pre početka univerzitetskih igara to su bili vaterpolisti Predvodio ih je ovoga puta Dejan Savić i ubedljivo su trijumfovali upotpunivši tako svoju nisku zlatnih odlič-ja u ovoj deceniji i univerzitetskom posle svetske evropske i olimpijske Vaterpolo je dika srpskog sporta i države cele ndash ka-zao je Jasnić

Naš zlatni vaterpolo tim u kineskom Taj-peju igrao je u sastavu Rističević i Doboža-nov na golu Vico Lazić Jakšić Ranđelović Drašović braća Rašović Subotić Radojević Stojanović i Vasić U finalu pali su Rusi za koje je nastupilo čak šest igrača s nedavno završenog svetskog šampionata u Budim-pešti

Srbija je poslednji put bila zlatna na Uni-verzijadi 2011 godine u Kini a da podse-tim selekcija koja je nastupila u Fukoki u Japanu 1995 godine ostavila je dubok trag u bazenima širom sveta Svi su docnije igrali u A-reprezentaciji i osvajači su me-dalja kako na olimpijadi tako i na mondi-jalima

Šta više reći nego da su i studenti na-stavili zlatni niz pobeda ostalih naših re-prezentativnih selekcija Jedno je sigurno ndash srpski sport sjajno korača ka narednoj olimpijadi koja je na programu 2020 go-dine u Tokiju

Zlatni niZ naših SportiSta na 29 letnjoj univerZijadi

Karl luiS čeStitao ameli terZić

Predsednik Univerzitetskog saveza Srbije dr Siniša Jasnić ponosno se hvali s četiri prva mesta koja su osvojili Tijana Bogdanović

tekvondo pojedinačno i ekipno Amela Terzić i vaterpolistiAutor jovan tanurdžić

Siniša Jasnić

297 SEPTEMBAR 2017

Nakon što su pre mesec dana osvojili 20 Memorijalni turnir Vladimir Franciš-ković u tenisu glavom na pesku Nikola Mitro i Bog-dan Marojević pobedili su i na Devetom prvenstvu

Novog Sada u tenisu glavom na tvrdoj pod-lozi Na Štrandu su se okupile 33 ekipe u pet konkurencija od petlića do veterana

U seniorskoj su Dragan Bankovački i Vu-kašin Kešelj poraženi u finalu sa 2 0 a treće mesto osvojili su Slobodan Simić i Nebojša Budakov Među juniorima pobedili su Ilija Ljubojević i Nebojša Stojšić i takođe sa 2 0 bili bolji od Ivana Blagojevića i Koste Mar-kovića dok su bronzanu medalju uzeli Alek-sandar Kecman i Vukašin Cvejić

U konkurenciji pionira rođenih izme-đu 2002 i 2004 godine slavili su Vukašin Adamović i Miloš Sekulović srebrne meda-lje dobili su Aleksandar Kecman i Vukašin Cvejić a bronzane David Pantić i Aleksa Batos

Najmlađe finale među petlićima mlađim od dvanaest godina uzeli su Nikola Ninkov i Nikola Tarlać pošto su pobedili Dimitrija Kondića i Stefana Lukića dok su treći bili Dušan Jovanović i Maksim Pantić

Turniri u tenisu glavom ne mogu da se zamisle bez novosadskih veterana koji su bili i među osnivačima ovog sporta u na-šem gradu Prvo mesto osvojili su Vladislav Čolić i Vukašin Kešelj nakon što su u finalu bili bolji od Nikole Radojkovića i Miroslava Mirkovića dok su bronzani bili Aleksandar i Vladimir Verlić

Turnir su vodile sudije Dragan Brzak Pe-tar Jovanović i Miodrag Radaković zapisni-čar je bio Petar Bodulić a delegat takmičenja Miograd Radaković Bez obzira na to što su u vreme takmičenja na TV ekranima bili prenosi brojnih sportskih takmičenja pa i nastupi na-ših reprezentacija na evropskim prvenstvima u odbojci i košarci tribine na Štrandu pored Mosta slobode uvek su bile dobro popunjene Organizator turnira Sportsko udruženje tenis glavom namerava da i na zimu organizuje tur-nir u ovom sportu u zatvorenom u čemu oče-kuju pomoć Grada i Gradske uprave za sport i omladinu pošto ovo takmičenje nosi naziv Prvenstvo Novog Sada

Organizatori posebno zahvaljuju JKP bdquoGradsko zelenilordquo koje im je ustupilo te-rene na Štrandu zatim glavnom sponzoru bdquoPositiverdquo kompaniji bdquoVIP Mobile bdquoAdidas Srbijirdquo koja je obezbedila dresove i šortse-ve za takmičare bdquoTrpezi-cateringrdquo i konobi bdquoOrcusrdquo

Mitro i Marojević apsolutni šampioni

Prvenstvo novog sada u tenisu glavom na tvrdoj PodloziAutor Miloš Dukić

30 7 SEPTEMBAR 2017

3124 AVGUST 2017

ISSN 2406-2022

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

297 SEPTEMBAR 2017

Nakon što su pre mesec dana osvojili 20 Memorijalni turnir Vladimir Franciš-ković u tenisu glavom na pesku Nikola Mitro i Bog-dan Marojević pobedili su i na Devetom prvenstvu

Novog Sada u tenisu glavom na tvrdoj pod-lozi Na Štrandu su se okupile 33 ekipe u pet konkurencija od petlića do veterana

U seniorskoj su Dragan Bankovački i Vu-kašin Kešelj poraženi u finalu sa 2 0 a treće mesto osvojili su Slobodan Simić i Nebojša Budakov Među juniorima pobedili su Ilija Ljubojević i Nebojša Stojšić i takođe sa 2 0 bili bolji od Ivana Blagojevića i Koste Mar-kovića dok su bronzanu medalju uzeli Alek-sandar Kecman i Vukašin Cvejić

U konkurenciji pionira rođenih izme-đu 2002 i 2004 godine slavili su Vukašin Adamović i Miloš Sekulović srebrne meda-lje dobili su Aleksandar Kecman i Vukašin Cvejić a bronzane David Pantić i Aleksa Batos

Najmlađe finale među petlićima mlađim od dvanaest godina uzeli su Nikola Ninkov i Nikola Tarlać pošto su pobedili Dimitrija Kondića i Stefana Lukića dok su treći bili Dušan Jovanović i Maksim Pantić

Turniri u tenisu glavom ne mogu da se zamisle bez novosadskih veterana koji su bili i među osnivačima ovog sporta u na-šem gradu Prvo mesto osvojili su Vladislav Čolić i Vukašin Kešelj nakon što su u finalu bili bolji od Nikole Radojkovića i Miroslava Mirkovića dok su bronzani bili Aleksandar i Vladimir Verlić

Turnir su vodile sudije Dragan Brzak Pe-tar Jovanović i Miodrag Radaković zapisni-čar je bio Petar Bodulić a delegat takmičenja Miograd Radaković Bez obzira na to što su u vreme takmičenja na TV ekranima bili prenosi brojnih sportskih takmičenja pa i nastupi na-ših reprezentacija na evropskim prvenstvima u odbojci i košarci tribine na Štrandu pored Mosta slobode uvek su bile dobro popunjene Organizator turnira Sportsko udruženje tenis glavom namerava da i na zimu organizuje tur-nir u ovom sportu u zatvorenom u čemu oče-kuju pomoć Grada i Gradske uprave za sport i omladinu pošto ovo takmičenje nosi naziv Prvenstvo Novog Sada

Organizatori posebno zahvaljuju JKP bdquoGradsko zelenilordquo koje im je ustupilo te-rene na Štrandu zatim glavnom sponzoru bdquoPositiverdquo kompaniji bdquoVIP Mobile bdquoAdidas Srbijirdquo koja je obezbedila dresove i šortse-ve za takmičare bdquoTrpezi-cateringrdquo i konobi bdquoOrcusrdquo

Mitro i Marojević apsolutni šampioni

Prvenstvo novog sada u tenisu glavom na tvrdoj PodloziAutor Miloš Dukić

30 7 SEPTEMBAR 2017

3124 AVGUST 2017

ISSN 2406-2022

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

30 7 SEPTEMBAR 2017

3124 AVGUST 2017

ISSN 2406-2022

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

3124 AVGUST 2017

ISSN 2406-2022

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

ISSN 2406-2022

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32