Ernest Od iz 1844.

broj oktobar

MARKSIZAM U SVETU, časopis prevoda iz strane peri-JJike i knjiga

C;

KONCEPCIJE SOCI-JALIZMA U TREĆEM SVETU

Julius K. Nyerere

SLOBODA I SOCIJALI-2.41'1"1

HRONIKA

181

(APIUL-JUN 1974) . . 201

ANOTACIJE

U OVOM BROJU

Marx o proiZ\'odnim snagama gov-ori kao o proizvod-nim snagama određenog načina proizvodnje. Proizvodne snage su u svakoj društveno-ekonomskoj formaciji soci-jalno-klasno odrectene i nose socijalno-klasna obeležja te formacije. Ova bitna Marxova teza je unutar marksističke m.isli dugo vremena bila na ovaj ili onaj način potisnuta, pa i negirana. Nasuprot !ljoj široko je rasprostranjello (ll nas tako(te) slj\:alanje o socijalno-klasnoj indiferent-nosti proizvoelnih snaga. U toku poslednjih godina sve je više marksističkih lnislilaca koji aktueliziraju Marxovu tezu o socijalno-klasnoj određenosti proizvodnih snaga, pokazujući kako je pot-uđuje savremeni razvitak. U ana-lizama o'.'ih marksista otkri\'a se i izuzetan značaj ove teze za strategiju socijalističke re\·olucije.

Polazeći od toga, Redakcija se odlučila ela noseća tema ovog broja časopisa bude Klasni karakter proi:,yocl-lliJz Si1ega. OYa tema je inače II uskoj \'ezi sa nosećom

3. časopisa: Radnici, tclmička imc-n05e11110 sa nrilo2:om Andre Gor-

(ZasIICl borba~ ~ pr\'OITl

i MU),X01'C tc,;e o SIŽ proi;yoc/l7ih Sl7ar,a, Miloš Nikolić nastoji da pokaže marksističku zasnovanost teze o socijalno-klasnoj odre-đenosti proizvodnih snaga i da ukaže na neke njene as-pekte i njen smisao.

Drugi prilog je studija Prožzyodlle sl1age Ž odnosž pro-žZ.l'odllje, Gianfranca La Grassa. La Grassa počinje svoju

3

studiju onim čuvenim, 101iko ciLil'animmestom iz Marxo-,"og Predgovora Prilog li krilici političke ekonomije, koje počinje rečirna: "U drušlvenoj proizvodnji svoga života ljudi stupaju ... ", da bi odmah nakon toga konslatovao: "Ova Marxova tndenja - koja su, po našem mišljenju, loše i simplicistićki tumačena - pružila su osnovu za jedno s11ematsko i mehanicističko shvatanje veza između. razvitka proizvodnih snaga i transformacija odnosa pro-izvodnje ... , shvatanje naročito rasprostranjeno u pe-riodu Druge internacionale." i\.nalizirajući ,Marxova shva-tanja o nastanku i razvoju kapitalizma, La Grassa do-lazi do zaključka: "Tehnika i organizacija procesa proiz-vodnje nisu ,neutralni', ne zavise od tobožnjih ,objek-tivnih' potreba proizvodnje dobara. Naprotiv, posredi su takve tehničko-organizacione promene koje jačaju moč kapitaliste i učvršćuju pocil'cćfcnost radničke klase, pove-ćavaju njenu ,stvarnu eksproprijaciju' i njenu nesposob-nost da shvati celinu unutrašnjih veza proizvodnog pro-cesa ... " O\'akvo stanovište proizilazi iz jednog drugog teorijskog stava, sta\'a da "proizvodne snage i odnosi pro-izvodnje nisu ,enriteti' koji su jedan prema drugom spo-ljašnji, već koji čine organsko jedinstvo. Mehanicističko gledanje na relaciju između ova dva ,elementa' naCll1a proizvodnje kao na odnos uzroka ili kao na odnos in-terakcije. " greši upravo u tome što prenebregava ovu njihovu čvrstu inkgliranost ". Razvijajući svoju analizu u pravcu koji je obeležen citiranim mislima, La Grassa dolazi na kraju članka logično do zaključka: "Oslobođenje radnika od kapitalističkog ropstva, izgradnja novog društvenog poretka (koji karakteriše nova struktura od-nosa proizvodnje) nisu, dakle, mogući na osnovu tipa razvitka proizvodnih snaga koji daje obeležje kapita-lističkom načinu proizvodnje, već impliciraju kompletnu (i slOLenu) transformaciju ovog na6ina proizvodnje na s\'im niyoima ,baze', tako i ,nadgl'adnje'); iziskuju radikalno preustrojst\'O procesa proiz\-odnje i naučni i tehnički koji yodi postepenom premošćivanju

i manuelnog rada; koji, za-prisvajanju i kontroli

irn ne individualnim osnovama, pozitivnu stranu kapitalističkog raz-

" '''';' i~j ,-,; ej '1 Treći prilog u ~~l~~,i~~u noseće teme je studija Hansa

Dieter Bahra: Elasila Sl iizašLi/crije. U pn-om delu sLudije izlaže razvoj mašinerije od prvih početaka kapilalislič,kog načina proiz\'odnje do danas, od koope· racije do automatizovane proizvodnje (pri čemu otkriva

4

ne samo uticaj razvoja proizvodnih snaga na razvitak društvenih odnosa, nego i uticaj društvenih odnosa na razvoj proizvodnih snaga), da bi zaključio: "Stoga, klasn~ strukture ne treba tražiti samo u obliku Su\Temeno de]-styujućih subjekata buržoazije, nego i u tehnički prikl'i-,-enim oblicinla rada i odgovarajućim uvežbavanjima u apstraktno, subjekata lišeno mišljenje proizvodnje ... Ove subjekata lišene klasne prinude učyršćuju ustaljene oblike građanskog života koji mogu da prežive čak i ne-posredan kapitalistički način proizvodnje," , U drugom delu studije Ba.hr stavlja sebi u zadatak da istraži -"dvostruki dništveni oblik stvari koje pred-stadiaju robe, na osno-nl kojeg postaje jasan njihov klasrii 'karakter", Opet ie analiza mašinerije u prvom planu, ali sada ne njen· prirodan, nego njen društveni oblile Jer "mašinerija nema samo dvostruki karakter prirodnog oblika i di'uštvenog oblika kao osnovne. veze, već je njen dnlšt':eni oblik sa svoje strane dvostrul{; on je ono što se m'de podrazumeva pod ,klasnom struktu-rom', S jedne strane, on .ima kao društveni oblik vici eil ju primerenog redst\'2t za jJrisvajanje tuđeg rada i uto-liko je mašinerija samo mašinerija kada je II 'pokretu, S druge strane, ona ima apstraktan vid svrslshodnog uslova ~ za pribavljanje upotrebnih Hednosti ... "

Četvrti prilog je članak Richarda Vahrenkampa, Ivlo-gućnost razvoja tehnologije kao proizvodnog procesa, U pn'om delu članka autor razmatra istorijski razvoj nauke kao građanske ideologije. obraćajući posebnu pažnju na ideofoška obeležja i z71ačaj Newtonove mehanike. U dru-2:om delu Vahl'el1kamp analizira podređivanje nauke ka-pitalu, konstatuiući yeć na početku da na koji građanska nauka

U11izam u iizaci je prurita,., 2) IViai-;:simalno pl'aktiC::~no proiz\'ociaća o proiZ\'oclnim pToc~sima.' IZjašnja:.:ajući ,se za alistički način odada";:tnJa procesom prOizvodnJe,

"ahrcn a o org8.1lizaciji proiz\'odnjc ne kapitalističkog pojma efikasnosti. , , , cLl oi na kraju zaključio: .,Odluči\'anje proizvočlaća o procesu lJroizvoci11je on10gLlĆaya da se II

fabrici ukine \'ojnička disciplina i nadzor, koji nemaju nikakve veze sa efikasnošću... da se stvori jedinstvo rada i upravljanja stvarima. Jer građansko sh"atanje o radu ... "

Pl,ilog Andre Gorza Klasni karakter nalike i fUll/čnih radnika i711a dva dela. Obrazlažući u prvom delu klasni karakter nauke, Gorz između ostalog piše: "Kad kažem da su naša ideja o nauci i način na koji je praktikujemo buržoaski, imam, pre svega, u vidu tri sIecleća aspekta: 1) definiciju naučnog i definiciju oblasti nauke; 2) jezik i predmet nauke; 3) implicitnu, ideološku sadržinu nau-ke." Gorz analizira svaki od o\'a tri aspekta. U drugom delu članka Gorz govol'i o naučnim radnicima koii "SL! ujedl:lO i korisnici i žrtve društvene podele rada, koja je naUCI na Zapadu dala svoje klasno obeležje". Na kraju Gorz ističe: "Ceo progres u naučnom i tehi1ičk0l11 poret-ku, kao i u poretku vlasti mora se smatrati rđavirn kud stvara trajnu razliku između stručnjaka i nestručnjaka. Znanje, kao i sve ostalo, nema nedl10sti ako ni ie name-njeno da postane zajedničko dobro s'.-ih." '

Poslednji prilog noseće teme 0\'02: broja Č8.S0DisZ1 ie članak J orge Sempruna: Nauč17o-tdmička rel.'~lllCii(! Sempnm analizira naučno-tehničku revoluciju polazeći od Marxovih rukopisa "Grundrisse der Kritik .. . JJ. citi-rajući ih obilato. jer smatra da se mnoge analize Ll tim rukopisima .. odnose ]la odlučujući problem stah,o?: re\'o-lucionisanja proizvodnih snaga razyijenog kapitalizma. to jest onoga koji se zasniya na proizyodnjCrelativnog y·iška vrednosti i. sledstyeno tome, na sistem~l automati;acije".

Autor kritikuje sam Dojam lWllČ110-teJmička rCl'olll-elia, "Reč .reyolucija' u pomenutom izrazu (naučno-teh· nička revoluciia) nesumnjiyo označaY:l broina obeležia, ali zl)Tkana II sYlm sfcran1a teoriie ... l'JiCl1 'ic cHi Q8. tog izraza načini mitološku, gotovo čarobnu formulu. To nas '\Taća od Marxa ka S::dn't-Simonu ... Nik:lkY:l ('yolu-ciia ili revoluciia kapitalističkih proizyodnih sn8.Q'a ... 1110.

ništ2~ drl.1go osinl l'S loya Z8. soci '!nmice tzd

... ne rnože l1č"initi d::Jie~ r::z,~iiZtI1ia TI18.tierih:.1ni11 ::;'"ed-

. odnosno 11eće llikad

ju: naučno-tell il ička ia niie .. . naučna i tehlo1oška reyoluciia' .. , iesje psellclo kon-cept"; 0'-;111 konceptom .. se prikriyaiu llPterorreni Dr"-cesi. Dothr:tniuiu neistoriiske 'd:die sacbšnie" r8zvifka proizvodnih S11a"8. neutralizira hl i jdpa li7ldu drušiyp11i odnosi, ,," Na kraju Semnrl1n l:riti1mie sl)riialistifkl1 strategiju koju nOdrR7l1meVa ovakav nobm II 811čno-tel1-ničke revolucije: "'., takav tip .revolucije' '.uče sociia-

6

lis~i~ka društva da se takmiče na terenu koji je neprija· telj IZabrao, da u svoju društvenu dinamiku unose potre-be. i. ~ahte:e koji nose trulež nejednakosti irasipništva, pnsIlJava Ih da preko rastuće spirale unete potrošnje i investicija sve više trpe, prisiljava ih na takav izbor sek-tora privreda ... koji koliko god da jačaju kapitalistič. ki sistem, toliko izopačuju i iskrivljuju društvene odnose u socij alizmu, udalj avajući ih defini tivno od perspektive prelaza na kasniju fazu razvitka".

U rubrici jHarksizam o sebi objavljujemo tekst Er-nesta Mandela Od Rukopisa iz 1844. do Grundrisse: od antropološkog do istorijskog shvatanja otuđenja. (Reč je o poglavlju iz knjige Ernesta Mandela, La formation de la pel1see ecol1omiqlle de Karl Marx, Maspero, Paris 1967.) Mandel najpre izlaže svoje shvatanje: " ... Evo-lucija Marxovog koncepta otuđenog rada je jasna: od jednog antropološkog shvatanja (fojerbahovsko-hegelijan-skog) pre Rukopisa iz 1844, on ide na jednom istorij· skom shvatanju (poče\' oel Nemačke ideologije). Rukopisi iz 1844. predstavljaju prelazak sa prvog na drugo shva-tanje; na pojedinim mestima još je prisutno antropolo-ško shvatanje, ali već to Marxovo delo predstavlja zna-tan napredak u odnosu na hegeliiansko shvatanje: pre svega zato što se ne temelji na dijalektici potrebe - rad, koja ne nudi mogućnost rešenja, a zatim zato što se već tu predviđa mogućnost prevazi.laženja otuđenja putem komunističke borbe nroletari iata,"

U nastavku teks'ta Mandel podvrgava kritičkoj ana-lizi tri. po njegovom mišljenju neprihvatljiva stava od-nosa tzv. mladog i starog Marxa: 1) Stav onih koji na-stoje da ospore razliku između Rukopisa iz 1844, i Ka· pitala, odnosno onih koji već u R1l7wpisima iz 1844. na-laze suštinu teza Kapitala; 2) Stav onih koii smatraju da je IVlarx iz vremena Rukopisa iz 1844, za raz1iku od IvTana iz uemena K.apitala, izložio na "globalniji", "in, tegralniH" način problem otuđenog rada. tj. da mu je dao etičku. antronološku. na čak i filozofsku dimenziiu; zastupnici OVOg shyatanja ili suprotstavljaju dva . '1' l" "Tr • l l R" . l l "reya onZU.rU l,,-apz,ta U s'\'et U _.i!{(OplSa LT S to.y l S111atra]ll da Sll 8. rn lo.dofZ Mar-:r.:a o otuđenom radu sadržana u R1l1wpisima iz. 1844. ne sa-mo U protivrečnosti sa ekonomskom analizom Kapitala, ,-eć ćak le . dog Marxa da prihvati teoriju radne vrednosti".

U o,-om broiu časo])is dobiia iednu nonl rubriku: KOl1cepciie socijalizma ZI Trećem svetu. Redakciia će na-stoiati da u ob'iru O'\'e rubrike obiavliuie tekstove u koiima istaknuti drža\,11ici i teoretičari Trećeg sveta iz-

7

lažu koncepcije socijalizma koje jesu ili nisu u vezi sa marksizmonl.

Rubriku otvaramo tekstom Juliusa K. Nyererea: Slo-boda i socijalizam. Tekst predstavlja koncepoiju sociJa-lizma kojom se II izgrađivanju svoje zemlje rukovom Tanzanijska afrička nacionalna unija. Nyerere, prvi eo-vek Tanzanije, na početku teksta koji objavljujemo na-glašava da upotrebljavajući za socijalizam II l'anzaniji reč svahili jezika "ujamaa" (a ne ree "kisoshialisti", ree kojom se označava društveno uređenje u socijalistickim zemljama Evrope i Azije) "mi izjavljujemo da za nas so-cijalizam uldjučuje izgradnju na osnovama naše prošlo-sti i ... prema našim sopstvenim zamislima". Medutim, Nyerere ističe i ono što je, po njegovom mišljenju, za-jedničko ideji i praksi socijalizma svuda, što čini socija-lizam univerzalnim. "Prvo i centralno je da je u socija-lizmu čovek svrha svih društvenih aktivnosti"; "Demo-kratija je druga suštinska karakteristika socijalističkog društva"; " ... U socijalističkom društ.vu neće biti el\:s-ploatacije čoveka nad čovekom"; socijalističko društvo "je tako onranizovano da su oruda za Dl'oizvocln i II i mc-hanizmi raz'inene čvrsto pod kontrolon; ljudi"; ,~ ... Ovo će normalno dovesti do javnog vlasništva ... ključnih tačaka privrede", no nije nužno da se nacionalizuje SYd privredna aktivnost. Poseban sistem \Tednosti, u kome je na prvom mestu "ljudski kooperaLil.'ni duh", poslednje je obeležje zajedničko syim oblicima socijalizma. re se posebno zadržava na objašnja\"anju teze ela socija-lizam ne isključuje religiju. Nakraju on izlaže odnos svoje koncepcije socijalizma prema marksizmu. l'vIar:wvo učenje odgovara evropskim prilikama i nema praktičnog značaja za Tanzaniju. Izučavanje eleJa Marxa i Lenjina "navelo ie neke liude da tvrde da Tanzanija može postati socijalistička sarno ako pn"o prođe kroz etapu kalJitaliz-ma" - a to za Tanzaniiu nije istinito"

On j broj časopisa završaya se HroJlikoill i B grafski! iz

klasni karakter proizvodnih snaga

Miloš Nikolić

NEKI ASPEKTI MARKSOVE TEZE O SOCIJALNO-KLASNOJ ODREĐENOSTI PROIZVODNIH SNAGA

Namet'a nam je da iswknemo marksističku zasnova-nost teze o socijalno-klasnoj odrečlenosti proiz\'oclnih snaga i ukažemo na neke njene aspekte i na njen smisao; sve to uz pomoć odgovarajućih stayova Marxa i pojedi-nih marksista (uključujući i one čiji su radovi objavlje-ni u ovom broju časopisa), Pri tome se nećemo šire upu-štati II one aspekte ove teme koji se posebno tiču rad-nika i nauke kao nroizYod;1ih smu:a,

1. Unutar IVl~rxove misli o p'J:'oizvodnim snagama se govori kao o proizvodnim snagama određenog načina proizvodnje.! Marx na više mesta ističe kako su mašine kao proizvodne snage unutar kapitalističkog načina pro-

l Istin2.. kod ?vln:;:'::2. se srece l izyodnih snaga. Naime. isto Sl11atrD. pnez0..yisno od

jedan opštiji pojam pro-što se rad najnre. P~~

ool1t:a ,

i volovi koii VlLku one su S:JTI10 sClac:e. 7I:loderna fabrika, koja na nrimeni mašina, clrušl\'eni ie odnos ie, eko·

nomska b:itegorija." K MDr:\: Bcc1afilo;:ofije. "Ku\iura" 19'+7, str. 120" ='/IcđntiIl"'t) o'\"aj opštiji poian1 proizYoc1nih sn~ga Tvlarx:u služi samo da bi istrQžio istorijski. a to znači socijalno-klasni karakter proizYodnih snaga.

11

izvodnje, upravo proizvodne snage tog naćin a proiz\-od-nje.2 On to najčešće čini tako što mašinu kao proiz\-odnu snagu posmatra u odnosu na radnike.

"Borba između kapitalista i radnika počinje sa-mim kapitalističkim odnosom. Ona besni kwz celi manufaktm'ni period. Ali tek sa uvođenjem mašina radnik počinje borbu protiv samog sredstva za rad, tog materijalnog otelovljenja kapitala ... , materi-jalne osnovice kapitalističkog načina proizvodnje. U ,-idu mašine, sredstvo za rad postaje odmal1 konku-rent samog radnika. Samooplođiyanje kapitala po-moću mašine stoji u upravnoj Sl az meri prenn broju radnika kojima mašina uništava uslove za egzisten-ciJu ... "3

"Ako mašina i jeste najsilnije sredstvo za POyććavanje proizvodnosti rada, to jest za skraćivanje radnog vremena potrebnog za proizvodnju neke ro-be, kao ,lOsilac kapitala ona postaje najsilnije sred-stvo da radni dan produži preko svake prirodne granice ... Pre svega, kretanje i radna aktivnost sredstva za rad postaju u mašini nezavisni prema radniku ... Kao kapital. automat ima u kapitalističkoj ličnosti svest i volju; stoga je on nadahl1~lt tež-njom da bll11tOVI1U ali elastičnu ljudsku przrodnu granicu prisili na minimalni otpor . .. "4

Marx ističe da je mašina već svojon: konstrukcijom podešena ne samo da proizvede određenu upotrebnu vrednost, nego i da stvori veću (prometnu) vredi/ost što znači da je podešena da iz radnika istisne što veći "išak vrednosti.

Usayršayanje konstrukcije mašina je nužl{~ radi većeg pritiska na raclnika, a delom sa-mo sobom prati intenzifikaciju rada, jer radnog dana kapita1istu da u pOf?'leclu troškm-a krajnje iV."5

., ... rada pojedinoe: s?)ccific(l nije nipošto u~ tome, kao što je to kod sredstya za

2 T3ko II Bedi tl koioi ie nl'oiTI'oclne sn""", Dn-.snlatrao - kao što smo istakli - ne;~;"1\-i~no od istoriis1d datog clnlštyeno-ekonomskog kretania. on ističe: ,.Ručni mlin daće' \'8n1 drušlvo s feuda'lT"!!:1' c:ospod2rlIT1Zl, :18rn1 TI111n C1l-U-št-\~o 53 inc1ustriiskinl kaDitalist i nl-a. H (Ibid. ~tr. 99),

1 ')

, Karl Marks: Kapital. I tom ... Kultura" 19::;8. str. ::I1(), , Ibid, str. 294. 5 Ibid. str. 299-300,

rad pojedinog radnika, da posreduje. II delo.vanj.u radnika na predmet: naprotiv delovanje r.ad111ka Je određeno Lako da ono jo; samo posreduje u radu mašine, u njenoj akciji na siro\-inar1!-a ... mašina koja umesto radnika ima sposobnc:st l snagu, .~aI?a je virtous, koja ima sopstvenu dusu u mehamcl\Im zakonima koii u njoj deluju ... delatnost radmka ograničena na puku apstrakciju delatnos~i, svestra-no je određuje i upra:-Ij~ prema kretanJ.~ mašine-rije a ne obratno ... Ject:nstyo ne pOstO}l u živim ra~icima \-eć u (aklinlOj) mašineriji."6

Dok je hajem 19. i pnih decenija dvadesetog veka ,:ećina marksista pod uticajem pozitiyističke orijentacije marksizma Drucre inten1acionale, nasuprot Marxu, sma-trala da su proi~vodne snage u socijalno-klasnom smislu neutralne, u toku poslednjih godina .sve je više marksi-stičkih mislilaca koji aktueliziraju bitnu Marxovu tezu o socijalno-klasnoj odre(1enosti proizvodni~ snaga pok.~zujući kako nju potvrđuje savl'em~ni razvItak. JY1eđu nJl-ma se nalaze Andre Gorz, Hans-DIeter Bahr, GIanfranco La Grassa, Richard Vahrenkamp i Jorge Semprun čije radove ovde objavljujemo, kao i neki drugi koje ćemo u ovom prilogu citirati. .

Ovu društveno-istorijsku (a time i klasnu) uslovi Je-nost, odnosno dimenziju proizYodnih snaga treba naro-čito istaći i to 1)osebno zato što je unutar mar'ksizma još uvek široko L rasprostranjeno ~hvatanje o so~ijalno~ klasnoj indiferentnosti proizvod11lh sna~~: prolZyodne snage su socijalno-klasno indiferentne, njIhova prmzena je društveno određena (ona može biti kapitalistička, so--cijalistička i sL).

, Već tak\'o postavljanje problema koje razdvaja pro-snage od n j.ihm:e primene je pogrešno. Proiz-

vodne snage ~su drLLŠivel10 relevantne tek u svojoj prime-ni. S ch'ugć strane. ta primena (namena)_ ih određuje, i to ne samo tako što proizvodnja određenih predmeta

iTednosti) ti-aži određenu konstru~što kapitaHstička proizvo d-

utJeć n;} mašina s d-da ih učini što podesnijim za eksploataciju radnika,

za istiskivan ie što . \'iška \Tednosti. Onj ko;i stoie na socija1110~1!~lasTlc

rentnosti pi'oizvodnih snaga posmatraju razvoj tih snaga iedino kao kvantitativan rast koji znači samo nepresta-:110 razvijanje i usavršavanje njihove tehničke konstmk·

6 K. Marx: Cnmdrisse der Kritik del' politischen (jlwnomie, Dietz Verlag, Berlin, 1953, str. 584-586.

13

cije, koji omogućuje sve viši stepen ovladavanja priro-dom itd. Ako se u tom kontinuiranom rastu javljaju novci kvaliteti, oni se tiču samo tehničke konstrukcije proiz-vodnih snaga; u društvenom smislu u tom rastu se ne javljaju bitne kvalitativne promene. Kvalitativne prome-ne tiču se samo sfere proiz'vodnih odnosa.

Znači, proizvodne snage određuju proizvodne odno-se, proizvodni odnosi pospešuju ili koče razvoj proizvod-nih snaga, ali same pl'oizvodne snage su socijalno-klasno - a to znači i istorijski - neutralne, indiferenLllc.

Nasuprot takvom shvatanju Gianfranco La Grassa ističe:

"Nikad ne može postojati pwo kvantitativni razvitak proizvodnih snaga, već je to uvek razvitak odl'ectenog smera i tipa koje implicira specifiena ,unutrašnja' artikulacija procesa proizvodnje."!

I Vanja Sutlić kritikujeshvatanja koja razvoj proiz-\'odnih snaga svode na kvantitativne promene, ističući bitnu kvalitativnu određenost proizvodnih snaga u poje-dinim istorijskim epohama.

"U vulgarnoj intepretaciji proizvodne snage od početka povijesti do danas, i dalje, u perspektivi, imaju kvantitativni rast i k\'

snage i taj se dualizam provlači kroz čitavu analizu. To podrazumeva da se proizvodni odnosi reprodukuju na bazi automatizma što ga čine društveno-ekonomski zako-ni, a p.roizvodne snage su uvek izvan toga toka društve-ne reprodukcije. Proizvodne snage "spolja" uspostav-ljaju odnos sa odnosima proizvodnje (jer nema ničeg što ih drži u jednoj celini, što ih čini delovima jedne celine) i ta relacija je uvek kvantitativne prirode. Odre-eieni stepen razvijenosti proizvodnih snaga iziskuje pro-menu proizvodnih odnosa, neduvoljno razvijene proizvod-ne snage otežavaju razvoj proizvodnih odnosa, proizi od-ni odnosi pospešuju ili koče kvantitativan rast p.roiz\-od-nih snaga, i td. Iz toga proizilazi da se promene drus L '.c-no-ekonomskih i političkih odnosa i institucija Što ih podrazumeva revolucija tiču samo promena političke vla-sti i proizvodnih odnosa, a ne i promena karaktera pro-izvodnih snaga.

Studija Gianfranca La Grassa - koju kao pn-i pri-log o temi Klasni karakter proizvodnih snaga objadju-jemo u ovom broju časopisa "Marksizam u svetu" - sva je usmerena protiv takvog (kako sam autor kaže) "sim-plicističkog", "shematskog i mehanicističkog shvatanja" odnosa između proizvodnih snaga i odnosa proizvodnje i reafirmiše pravi sadržaj Marxovih pojmova: načina pro-izvodnje, proizvodne snage i odnosi proizvodnje. Zato La Grassa i može istaći:

11 ••• proizvodne snage i odnosi proizvodnje nisu ,entiteti' koji su jedan prema drugom spoljašnje, već koji čine organsko jedinstvo. Mehanicističko gladanje na relaciju između ova dva ,elementa' na-čina proizvodnje kao na OdIlOS uzroka, ili kao .lD. OOJ10S i11terakcije (k~oja je ,recipročna', ,1lIlakrs11a' kauzalnost), greši upravo u tome što prenebregava .ovu njihovu čvrstu iil.tegriranost."lo

A ta njihova Č\Tsta sam r:ačill proizYodlljC.

3. Socijalno-klasnu određenost proizvodnih snaga po-Indio je istorijski fa2XOj od antike kao proizvodna snaga bio isključen iz na radnu životiniu) do savrenleno

vodnje, onda pod tim ne podrazumevamo samo kori-šĆCl2je proizvodnih snaga Ci telmike) u svrhu proizvodnje profita i sve one aktivnosti koje tome služe. Korišćenje mašina, telmike, telmologije, u vidu proizvodnih snaga, kao sredstava za ostvarivanje profita, kao us,isivača ži-vog rada, kao kapitala naspram najamnog rada, utiče, kako na razvoj mašina, tehnike, tehnologije, tako i na njihovu w1Utrašnju strukturu. Jedan drugi italijanski marksista, Angelo Dino ističe:

"U stvari kapitalistička upotreba mašina ne po-činje samo u organizaciji fabričkog rada, već nužno uslovi java i način na koji su zamišljene i ostvarene te mašine."l~

Kapitalizam je uyck a to čini i danas - izmeclu mnogih mogućnosti koje je pružao dostignuti stepen raz-vijenosti proizvodnih snaga birao one mogućnosti koje su najviše doprinosile njegovoj vlastitoj reprodukciji; u razyoju proizvodnih snaga osnovna je bila logika profi-ta. b Naravno, nikad ta logika nije bila jedina. Paralelno s njom delovala je i snaga ljudskog stvaralaštva koja se, ma koliko pritiskivana, ipak probijala kroz logiku pro-fita i na taj način omogućavala ozbiljni telmički i naučni progres, zahvaljujući, kao što ćemo videti, i dijalek-tici klasne borbe.

Sasvim je razumljivo da će buduća komLmistička za-jednica slobodnih ljudi u razvoju proizvodnih snaaa irna-ti sasvim drugi kriterijum i odlučivače se za one ';nogućnosti koje će najviše doprinositi "razvijanju ljudske~ su-štinske snage što je samo sebi svrha". (Marx.)

U razvitku proizvodnih snaga vođenoa logikom pro-fita tehnika i tehnologija su svoju struktu';u, konstrukci-ju, unutamj i racionalitet i sl. podešavale društvenoj ulozi koju ima)u u kapitalističkom načinu proizvodnje, odnos-no oplođi\'anju kapitala na osnOHl eksploatacii-c živog rada. To podešavanje išlo je Ll nekoliko pravaca.' ~

U tehnici i tehnologiji proizvodnje bila je opredme-ćena kapitalistička podela rada u fabrici, a ta podela , . , raGa Je opet neposrec1no proizilazila iz logike profita.

, Di,r,10: re~jz~!ic.i2S Cl QU1'ricrs ~ l'USiilC, "Les Temps mOClernes , 31-+-.:>lJ (sep. okt.) 1971, SIT. S18.

.. ::: O L

da se materijalne snage obdaruju intelektualnim ži .. votom a ljudski život snižava do stepena tupe ma-terij aille snage."19

Da bi sa dostignutim stepenom razvitka prOizvodnih snaga i, posebno, ekonomskih komunikacija i odnosa obezbedio svoju reprodukciju, kapital se mora veoma često prebacivati iz proizvodnje jednog u proizvodnju drugog proizvoda, moraju se neprestano m'oditi najčešće nebitne inovacije u tim proizYodima sl. Radi toga su potrebne proizvodne snage - radnici i mašine - sa širom tehnološkom primenom.

Marx je posebno istakao uticaj tog imperatiYa ka-pitalističkog načina proizvodnje na promene najznačajnije proizvodne snage - samog radnika.20

Hans-Dieter Bahr u jednoj svojoj studiji govori o tome kako telmička konstrukcija mašine u savremenom kapitalizmu mora biti prilagođena čestim promenama predmeta proizvodnje.

"Tehnika poznog kapitalizma ne može se razu-meti bez svoje dijalektike kao relativ·no otporne prema neposrednim promenama II odnosima proiz-vodnje i kao neposredno nadmašive po modusu tog istog progresa. Iz ove dijalektike nastaje tehnički princip najgeneralnije moguće zamenljivosti poje-dinih elemenata i nastaje konstrukcija koja se, kao konstrukcija, tehnički svodi na pojam time što sa-ma na predmetnom objektu ];:onstruiše princip rela-tivne zamenljivosti elemenata svoje strukture i na. čina funkcionisanja."2!

4. Socii81no-klas112 ju smo dosad konstatuvali bića. Jer to ie biće

Sll?t f7a

čini jednu stranu njihovog di j alektičko isto onako

sve· polazi dvostruk i di-kao što je i SZlnl rad od koga ialektičan. . ,,KapitJ.listički proces

K. Marks: Go\or održan na jubileju lista "Peoples Paper", T

Evo kako M::nx analizira tu dijalektiku:

,.'~rodukciona sredstva, koja raclnik primenjuje u,zb~lJsk?m procesu rada, jesu doduše svojina ka-p~tahste l, kak? je ranije izlo~eno, stupaju kao ka-pl~al spram, nJe~ov~g rada" koji je njegovo sop-st: eno, ~sl?olJa,,:anJe ZI vota, Ah, s druge strane, on je taj kOJI Ih pnmenjuje u svom radu, U zbiljskoIll procesu rada on sredsLva za rad iskorišćava kao spro\'odnike svoga rada, a predmet clda kao mate-riju u kojoj se prikazuje njego\' rad. Uprm'u time on produkeiona sredst\2 prct\"ara Ll s\Tsishoclni ob. lik produkta. Al i drugačije se stvar predstav! ia sa stan,ovišY,2 p,roces,'-: ~~\"cćanu~ja \Tcdrnsti. Nije r;tdnik onaj kOJ! prmlt:l1JuJC produkeiona sredst\'a, nego su produkeiona srcc!st\'a ono. kOJ'a )JJ'ill1c>nJ"L1J'U ·l"',rlnl·)' ~ l - - ,,~ (..- ,-", 1.\..c.t. Nije živi rad taj kaji se ozbiljuje u pr':Odrnetnom rD. d:l kao svo~n objektivnom orgo.nu, nego je predmct-~11 lad ?naJ koji se, usisa';anjem živog rada, održanl 1 umnozava, te lIme pOSLa}:: vredIlost čija se vrednost ll:J;::ćava, postaje kapizal, koji, kao taken', funkcio-nJse, Produkciona sredstva se pojavljuju samo još kao usisači što je moguće većeg kvantuma ži~og rada,"26

, "U procesu rada, radnik kao radnik stupa u Je~an normalni, prirodom i svrhom samog rada od. redeni delatni odnos prema prociukcionin;- sredstvi-ma, On, ih P?dešava. i postupa s njima kao s puki nl sredstVIma l materIjalom svoga rada, Sada se za-ist~ ukid~ s am,o s talno., u sebi sadržana i syojeglava e~~lstencIJa OVIh sredsta'va za produkoiju, ukida se ~'!'lhovo odvajanje od rada. TJ svom normalnom je-dmstvu s radom, predmetni uslovi rada nastupaju kao puka m2terija i organi njegOl'og stvaro.bčkog delovanja. " Uko,liko je proces produkcije puki proces radmk .. u ovom procesu, produkeiona sredstva t::"'oši kao pl-lica srcdstt'a za Ž,iFot rada. ukoliko .ie proces produkcije proces uveća\'(lil!a vrednosti. kapitalista u njemu troŠi rad. nu sposohnost radnika, ili žiyi rad prisYaja kao ži-vot,;-:u krv taja. Siroyina. uopšte predmet Elela, slUZI samo tome da usžsa tuđi rad, a instrument rada služi, samo ,kao_ konduktor, spro\'odnik za ovaj proces USIsavanJa, Time što je živa radna sposob.

" K. Marks: Prva verzija li l glave K::zpitala, "Pregled", ay. gust 1968. st!'. 195-196.

22

nost utelovljena predmetnim sastavnim delovima kapitala, ovaj postaje oživljeno čudovište i započinje da deluje, ,kao da ima đavola u telu',"2i

Znači, proizvodne snage su istovremeno i pretpostav-ke i sredstva st\'aralačkog rada radnika i pretpostavke i sredstva oplođivanja kapitala; njima radnici u procesu rada gospodare a is{ovremeno one gospodare ra~nicima,

Ova dijalektika proizvodnih snaga izražava I osnov· nu dijalektiku istorije, dijalektiku ljudske stvaralačke prakse (stvaralačkog rada, bitne proizvodnje, praxisa) i otuđenog rada, Prolzyodne snage su uvek bile materijal-ni rezultat i pretpostavke stvaralačke delatnosti čoveka, niegovih styaralačkih sposobnosti i potreba, najočigledni· je išpoljavanje "ljudskill suštinskih sn~ga", S d~',ug~ st~·:'l· ne, proizvodne snage su istovremeno bIle matenJahzaclJa otuđenog rada, rezultat i pretpostayka eksploatacije i podjarmljivanja,

Marx upravo to ističe u Ekonomsko·filozofskom ma-nuskriptu:

"Vidi se kako je historija industrije i nast:,:10 predmetno postojanje industrije otvorena knJzga ljudslcih suštžnsbh s11aga, ču1no data ljudska psiho-looija, koja dosad nije bila shvaćena u svojoj pove-za~10sti s čovjeku\'im lJićem, nego uvijek samo u yanjskom odnosu korisnosti, jer se - krećući se urnitar otuđen i cl - s h\'aćalo samo opće čoyjekoyo postoianje, religija, ili historija u njihovom ap-straktno-općem biću kao politika, umjetnost, litera-tura itd., kao stvarnost ljudskih suštinskih snaga, i kao akti ljudskog raela. U običnoj materijalnoj in-dustriii, " imamo pred sobom opredmećene čovje-

sLlštinslzc snaQ:e II č111nil1; tuđih 1-:oris-'I d bl"k' -"- , "'s III 1 pre meta u o 1 u otuaen1!1, -

O toj dvostrukoj prirodi nauke i tehnike kao proiz-, . 1 't A. dre GOT'Z.', snaga gOTon ] mar:~SlS a . n ~ .

. .D:

kih odnosa proizvodnje. Istina, ta integrisanost nije nikad potpuna. Nije nikad potpuna zato što naučna delatnost, rad koji se sastoji u proizvođenju znanja, poseduje - kao i svaki drugi rad - deo neotuđive autonomije, oličene u samom radniku kao suverenoj praksi."2?

Zoran Vidaković takođe analizira dijalektiku istorij-skog razvitka proizvodnih snaga u antagonističkom dru-štvenom načinu proizvodnje, posebno kapitalističkom na. činu proizvodnje:

"U takvom načinu proizvodnje, proizvodne sna-ge ne mogu se svesti na strukturu-dinamiku činilaca proizvodnje koju kapitalistič.ka ekonomska struk tura (celina klasnih odnosa proizvodnje) obuhvata, efektivno realizuje u specifičnoj (kapitalističkoj) produktivnosti i prožima vlastitim determinizmima (eksploatacijom i alijenacijom rada i tako dalje), Kroz tu strukturu-dinamiku činilaca proizvodnje, a i mimo nje, i uvek preko njenih granica, probija se istorijsko-praktično, u biti revolucionarno, kretanje proizvodnih snaga koje sadrže i pokreću razvitak ljudskih sposobnosti, individualnih i društvenih ljudskih potreba i revolucionarno-praktičnih odnosa između sposobnosti i potreba, i između izvorno ljud-skih i opredmećenih proizvodnih snaga (sredst\'a za proizvodnju) ."30

Hans-Dieter Bahr u studiji koju objavljujemo u ovom broju "Marksizam u svetu", nastoji da otkrije još složeniju dijalektiku proizYodnih snaga. On najpre po-smatra proiZ'.'odne snage i njihov k::\O odnos čoveka i prirode, pa mu se "istorijski razy·itak s,redstava za rad" javlja "kao radom postignuto ospoljenje prirod-nih oblika u društveno-s\Tsishodne oblike rada", no kao

prirode i naturaliziranja istorijske radu nezavisnom "ma od kojeg , radu kao "pro, cesu između čOi:eka i prirode, procesu Ll ':['ši svoju razmenu materije s prirodom i OYU razmenu omo-

" Andre Gorz: Teclmiq1!cs, Teclnlicicw; ct TuI/e dc dosses, "Les Temps modcmcs", br. 301-302/1971, sLr. 149.

3' Zoran VidakOl"ić: RadiZič!w klasa i ciruŠl\'elUl moć, "Tre. ći program", Proleće 1973, str. 30.

24

gućava, uređuje i nadzire vlastitom delatnošću"Y Bahr posebno razmatra socijalno-klasnu određenost proizvod-nih snaga, pokazujući kako maš,inerija ima, s jern1e !Stra-ne, "vid cilju primerenog sredstva za prisvajanje tuđeg rada", a s druge strane, ,,\-id svrsishodnog uslova za pri-ba"djanje upotrebnih vrednosti".

Herbert Marcuse ovu dijalektiku proizvodnih snaga kao da ne slwata. Kada kritikuje savremeno razvijeno kapitalističko društvo onda u proizvodnim snagama vidi samo faktor njegove reprodukcije. Kada govori o mogućnostima oslobođenja onda se poziva na proizvodne snage kao puku pretpostavku (ne činilac) oslobođenja.

Valja još jednom naglasiti uzajamnu uslovljenost obc dimenzije (odnosno ftmkcije) proizvodnih snaga. Isto onako kao Što nema apstraktnog rada bez konkretnog, prometne Hednosti robe bez njene upotrebne \Tednosti, nema ni kapita1iističke, eksploatatorske ftmkcije proiz-,'odnih snaga bez njihove stvaralačko-proizvodne funk-cije.

Marx je u Manifestu komunističke partije i u Kapi-!CIll! pokazao kako "buržoazija ne može da postoji a da neprekidno ne revolucioniše oruđa za proizvodnju". Me-đutim, od Marxovih iTemena do danas desila se jedna značajna promena u odnosu kapitalizma prema razvoju proizvodnih snaga, pre svega, prema razvoju nauke i teh-nike,

S iedne strane, već unutar kapitalizma tehnika i nauka i'azvi1e su se do tog stepena da nauka postepeno postaje osnovna proizvodna snaga to je onaj proces koii nazivamo n;;mčno-tehnička revolucija. (Jorge Sem-pr{m je u prilogu koji obiavliujemo u ovom broju "Mark-sizam u syetu" pokazao kako pojam nauč,no-tehničke re-\'oluciie ne smemo shyatiti u smislu revolucionarnog pre-vrata načina proiv.'odnje.)

S druge strane, taj proces još direktno ne razara talizam - nap!otlY, k~?italizam još uspen da i pro-

snage nallcno-tel1nlcl~e l'čini fa1(torom rel)rodllJ~cije" .

Uz dalje transformacije i modifikacije kapitalizma, odnosi i čiLaYO kapiLalističko društveno ure-

se Ll proizYodnim sna-gama. Noyonaras]e proiz\'odne snage zahtevaju s\'e veći stepen društvenog povezi,"anja rada, dalje razvijaju i ar-tikulišu društveni karakter rada. Kapitalistički sistem uši tr::msformacijc oblika s\'ojine, oblika procesa pl'Oiz-vodnje i načina rada da bi odgovorio tom zahtevu pro-

" K. Marks, Kapital, I tom, "Kultura" 1947, str. 127.

25

izvodnih snaga. Ali, u tim transformacijama kapital i njegova logika ostaju neprornenjeni i dominantni. Čak se i personifikacije kapi:tala menjaju, ali kapital ostaje.

Tako razvoj proiz\"odnih sluga predstavlja i nepre~ stani izazov kapitaLističkom sistemu, izazov njegovoj vi-talnosti i mogućnosti modifikacija.

Međutim, transformacije u procesu reprodukcije ka-pitalističkog sistema koje nastaju usled razvoja savreme-nih proizvodnih snaga i daljeg zaoštravanja osnovnih proti\Tccnosti unose ncka bitno nova obeležja u taj si~ stem koja se posebno tiču daljeg raz\"oja nauke i tehnike. f'",:aime, jedno od bitnih obeležja savremenog kapitalizma u visokorazvijenim kapitalističkim zemljama ("kasnog kapiL:.lizma, organizovano g, koorporacijskog kapitaliz~ ma", "monopolnog kapitalizma", "državno~monopolističkog kapitalizma") koje proizilazi iz zaoštravanja njegm'ih osnO\-nih ci izvedenih) protivrečnos.ti na bazi \'isoko1'az-vijenih proizvodnih snaga, jeste činjenica da on mora s\"e \"cći deo svog proiz\'odnog potencijala da koristi je-dino radi reprodukcije sebe kao sistema. Dok je ranije (u liberalnoj fazi, pa i docnije, u prvoj monopolističkoj fazi) kapitalizam obezbcčllvao svoju vlastitu reprodukci-iu (reprodukciju sebe kao društvenog sistema posredno kroz sam proces materijalne proizvodnje, poslednjih de-ceni ja u najrazvijenijim zemljama on mora da i'az\'ija sn~ brojnije posebne delatnosti izvan sfere neposredne 1I.1~)"terijalnc proizvodnje čiji je smisao obezbeđiyanje celokupne reprodukcije sisterna i koje traže sve značaj-

a sredstva. l'vlarksistički orijentisani američki politekonomisti

Paul Baran i Paul Swezy u svom delu A1ollopolni kapital ističu tri osnovne grupe aktivnosti koje se organizuju, razvijaju da bi bila moguca reprodukcija kapitalističkog sisu::ma, što znači nje-goyo održavanje: prvo, reklame i r'1arkcting, drugo, swIne inovacije u modelima već OS\"O-jenih proizvoda koje ne donose ništa bitno novo u upo-trebnoi vrednosti tih proizvoda i, treće. državna admi-nistraci ia i \'oini kompleks.

Upn"1\"o tak\"im načinom svoje reprodukcije i odno-potcnei i društva. SL1yrC1Th2-

pokazuje da gubi onu progreSi'V1111 ulogu II razyoju proizvodnih snaga o kojoj Marx govori u lvla-

5. Iz dosadašnieg izlaganja proizilazi sledeća teza: diialektika proizYodnih sna?:a o kojoj smo dosad guvo-r.ilti i diialektika klasne borbe koiu Marx u M,{iI1ifestu komlmističke partije izlaže kao osnovni pokretač.ki fak-tor istorijskog raz\"oja, nisu dva odvojena procesa. Di-

26

jalektika klasne borbe pokretala je i pokreće dijalektiku proizvodnih snaga, a ova je dijalektici klasne borbe da-\"ala i daje nove impulse i orijentacije.

To, pre svega, znači da razvoj proizvodnih snaga nije rezultat samo objektivnih društveno-ekonomskih za-konitosti kapitalističke reprodukcije, nego i same borbe rada i kapitala, borbe rZtdničke klase i buržoZlzij::. ?ošio bi radn'išt'."o svojom borbOTll prisililo kavitaliste na LIstu-pak u jednom pitanju, oni su bili log-ikom profita pr,inu-đeni da u razvoju tehnike traže kompenzacije za učinjene 1.1sillpke. Tnko ~,Jarx 1stiče:

Čim je sve veće o2:orčenje radničke klase ])1'i-silil~' drŽ3YU da prinu(1nim merama s ti radno v:'eme, d.akle. c;,d Ćll:lOg č.asa kc:? j.~ zau,\'ek bio. učinJen kr,:q pOJ?tcall0J prolz\~odnJl Ylska yrC-dnostl pu-tem produž'avania radnog dana, kapital se. pomoću Ubrz.ClILOg razvil ka !}wsillskog sistema, svom sna-gom i s pWl0m s\"ešću bacio na proizYocinju relativ-nog viška \Tednos Li ... "32

Dieter Bahr navodi kako je još Hegel suštinu teh-ničkog progresa video u tome što je cilj ovog progresa (koji se inač.e, prema razvija jedino kao nepre-kidni kvantitativni rast, pa je otuda "loša beskonačnost") jedinstvo cilja sopstvenH;:a sredslava za proizvodnju koji, kako I-Iegcl istiiS;) už(:li da Ll ut,j '.:L2SCO e

l au-tomatskih sistema smatraju prirodnim, skoro bio-loškim rastom, što se \Truje kako tehnički napre~

32 1(. \1arks , I ton1) nI,uliur:J" 1938, SIr. 290, "Hans-Dieter B:thr, Kritika "Političke , "Tre-

ći program", Leto 1973, st!. 83.

27

dak ima sopstvenu autonomiju i nužnost, nezavisnu od istorijskih procesa, posebno nezavisnu od klas-nih borbi. Istina je drugačija: masovno uvođenje novih automatskih oruđa čini deo političkih odluka kapitala i tesno je povezano sa radničkim borbama; ono je politički odgovor na borbu koja se vodi u savremenoj krupnoj industriji, posebno na ,diYlje' borbe koje se odvijaju u pogonima te industrije. Svaka oštra faza klasne borbe završava se tehničkim restrukturiranjem i tehnološkim skokom. Ma-sovno uvođenje ,kontejnera' i automatizaciju pro· cesa rukovanja treba smatrati političkim odgovo-rom na borbe lučkih radnika. Kapital ne koristi baš svu novu tehnologiju kojom raspolaže; on nešto dr-ži u rezervi da bi se time poslužio u odgovarajućem trenutku. Dakle, istorija tehnološkog napTetka nije biološka istorija mašina, \-eć jedan od elemenata istorije klasnih borbi."3'

Francuski radnik - teoretičar Daniel lVlotje (prvi radnik koji je ostajući radnik doktorirao u Francuskoj) piše:

"Borba radnika protiv šefova, protiv svih or-gana koji ih okružuju i proti\' propisa jeste kočnica za proizvodnju, ali i jedino sredstvo, jedini način da se ta proizvodnja nastavi. Bez oye borbe, ukolio ko bi radnika društyo sas\.'im utuklo, ukoliko bi taj čovek bio zatvOlen u neki kafkijanski s\.'et, vero-vatno je da uopšte ne bi bilo ni proizvodnje. Kapi-talizam može biti srećan što se ljudi koje on eks-ploatiše bore protiv njegove sopstyene 8.})sl1T(lnosti, jer najgora nedaća koja bi ga mogla zadesiti jeste

kl b b 1 . 11" t "" da ,,- asna or a, .\:0JU on pro '-.111Je, nes ane. --

snaga

e ju razyitak nroizyodnih sna-ga, rezultat je klasne borbe, najpr:e u Lom smislu

" Sen!'io Bolon;m. Francesco Cbraloni: Lcs COili-me prodllctieiZs et - comme produits, "LeS Tenlps nloclernes", 289-290, 1970, st]', 429,

35 Daniel Mathc: Nekoliko ;:,aiizisii o l!pravijailju /aiJrikOii', Antologija "Samouprayljanje i radnički pokret", III tom, str. 28.

28

što je kapital pomoću pokretanja i prisvajanja tih snaga sa-dada\'ao, zapravo Ileprestana pokušavau da savlada alpar/lli moć radnika. . Kapitalistička upotreba mašine za slamanje

ljudskog otpora radmh snaga razjarila je ,,lmrjačku glad za viškom rada" i nakon "bezmernoa pro-duž2rvanja radnog elana" izazivala pojačani "'otpor radnika, koji je prisilio kapitalističku klasu da pri-hvati ograničenje radnog dana. Nakon toga, kapi-t

Iz toga dalje proizilazi dualizam vuhrarnog ekonomskog det~l?~liniLma, .kor:t~mplatiYizma, po;itiviz;]1a, s jedne, 1 poh~;~kog. ~L:bJektlvlzma,. voluntarizma, pseudoradikaliz-ma Hl pOhtlCkog oportumzma, s drwre strane.

Ovaj dualizam se prvi put javio~ u teori;i DnlO'e in-L~~nacio!1ale,.~ lO l~a? rez!-lltat njene prakse i ~kupn~ isto-~;Jske s.ltuacIJe. NaJjaSIuje je to došlo do izražaja u -,:,el'nste1l10VO~11 re:ilzlOni~mu, u njegovom stanovištu da ce Sal? r~zvoj prOlzv'odmh snaga i posledice toga razvoja na celu Clrus l venu organizacij u i bez revolucionarnih po-litićkih akcija dovesti do socijalizma." -. IvIeđmim, i kod većine kritićara Bernsteina i teorije l pr.akse Druge internacionale nije sasvim prevladan dualIzam? kome govorimo, naime nije shvaćen pravi od-~10S .. između "objektivne" . dijale~-;:Like 'proizvodnih snaga l njihovog sukoba sa prolzvoClmm o((11osima i subJ'ek-. "d" l 1'1 II ' " tn'ne lJa e -;:tI.;:e \: asne borbe. To je vidno u ore:anici-stičkom shyatanju klasnog osYešćinU1ja proletarij~a ko-je je zastupala Rosa LU\:L'miJUl'g, shvatanju da je klasna syest proizvod zaoštrm'anja ekonomskih protivrečnosti. Georg Lukacs ima pravo kada kritikuje Rosu Luxemburg za ovo organicističko shvatanje3', ali ni on sam ne uspeya da reši problem jer ne razmatra vezu između proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa, revolucionarne prakse i s\'esti, i to posredstvom klasne borbe koja je, s jedne strane, vezana za "objektivnu" a, s druge za subjektiv-nu" dijalektiku: u njoj se "završava" ;bjekti~'na a "za-počinje" subjektivna dijalektika. Karl Korsch - jedan od najmisaonijih kritičara teorije i prakse DrLlge interna-cionale - blizak je rešenju kada piše:

"Objektivnoj formuli iz Predgol'ora Prilogu kri-tici političke ei:onoJizije, "istorija društva jeste isto-rija njego-ve materijalne proizvodnje i protivrečnosti nnterijalnih proiz\'oclnih snaga sa odnosima proiz-vodnje koji nastaju i razrešayaju se II njegovom razv-oiu" - odgovara subjektiyna formula K07lllLlzi-Si iiWiI "istorija svih dosad postojećih

to što

skc zakone subjektinlO izilazi isto\-n..:.~nlCn() iz kA (to BC1"nst"~;'l s';cijali;,ill;-- t~';ldaci reviziolZiz.ai11, IJNCtprijecr'

Vidi Georg Lukacs:

30

Zbomik SLr. 63-65, 68-69,

PovjeST / klaSi/a svijest.

društava jeste istorija klasnih borbi". formula razjašnjma i upotpunjuje jektivne formule.":e'

Subjektivna smisao ob-

Ali ni KOl-sch, svodeći revoluciju na politički čin nije našao onu pl a\'u vezu između objektivnih i sub-jekti"n1ih pretpostavki i ćinilaca revolucije, što na svoj način dokazuje i njegov docnijj razvoj. . Pc:>seb~n je slučaj Lenjina. Kod njega takođe ima lzvesl1lh elemenata razdvajanja položaja, odnosa i de-latnosti proletarijata u sferi proiZ\'odnje i njegove kla-sne borbe, o~lnosno re\olucioname (političke) prakse, r.azdvajanja ekonomije i politike, naročito u delu Šta da se radi. Ocenjujući ispravno da raz\'oj kapitalizma na osnovu njegO\'ih društveno-ekonomskih zakonitosti neće dOYesti do slmna kapitalizma i nošen osnovnom revolu-cionarnom orijentacijom, upravo težnjom da pl,ipremi i izvede revoluciju - za što mu je bilo neophodno da se oštro r,,:zgraniči oel treeljunionističkog i s\'akog drugog oporturllzma (a ekonomizam je početkom ovog veka bio izrazito opol1tunistički pravac u Rusiji) - Lenjin, čini se, pada u grešku (pre svega, zato što preuzima deo od-gOl'arajućih teorijskih koncepcija Druge internacionale) i nasuprot Marxu koji je isticao: da "iz pojedinačnih ekonomskih pokreta radnika izrasta svuda politički po-kreL";lO oštro razdvaja ekonomsku i polttičku borbu, oce-njujući pn-u uglm'nom negativno.

U polemici sa menjšcvikom Martinovim, koji se za-laže da se pođe oel ekonomske borbe radnika i da se toj borbi da politički karakter, Lenjin ističe: '

"Ekonomska borba je kolektin1a borba rad-nika protiv poslodavaca za po,mljnije uslove pro-daje radile snage, za poboljšanje uslova rada l ZI-vota radnika. Ta borba je nužno struko\!'11a borba, jer su uslovi rada raznih struka neobično različiti, i, prema tome, borba za pol.JOlr~ai1je tih uslova može se voditi samo po strukama,"·n

n I

"Na taj nacm, iza kitnjaste fraze: ,dati sailzoj ekon;:m1~koj borbi. politički karakter', koja zvuči ,strasvn? . dubol~o:l1lsleno i revolucionarno, krije se, u sustml, tradlcIOnalna težnja da se socijaldemo-kratska politika sllizi do tredjunionističke poli. tike!."42

"Klasna politička svest može biti donesena rad-niku samo spolja, tj. iZVa..l1 ekonomske borbe, iz-van ob~as? .odnos.a ~'adnika prema poslodavcima. Oblast IZ kOJe se Jedmo i može pocrpsti to znanje ~est.e . oblast. odnosa svih klasa i slojeva prema dr-zaVI l vlastI, oblast uzajamnih odnosa među svim klasama."';3

S problemom odnosa dijalektike proizvodnih snaga i dijalektike klasne borbe danas se muči i jedan od Is-taknutih marksističkih teoretičara na Zapadu, Lelio Basso. Tako, on u studiji Korišćenje zakonitosti II peri-odu prelaska u socijaliZCllIl dijalektiku razvoja proiz-vodnih snaga i revolucionarnu borbu radnlštYa posma-tra kao dva odvojena procesa.

"Da bi živeo, kapitalizam je prinuđen da sve više razvija proizvodne snage, a one, razvijajući se, sve više poprimaju društveni karakter", koji se sve teže može održati unutar privatnih odnosa proiz-vodnje. Revolucionarna akcija radničkog pokreta mora se razvijati uklapanjem u taj rastući proces podruštvljavanja proizvodnih snaga: II meri u ko-joj svesna intervencija proletarijata koristi tenden-cije podruštvljavanja, urođene razvoju proizvodnih snaga, odnosno u meri u kojoj uspe\'a da odada zakonima kapitalističkog razvoja, može II staro dru-štvo da unosi elemente novog i pripremi revolucio-narnu krizu koja će razbiti kapitalističke odnose proizvodnje. "';';

"Pored pritiska, koji bismo mogli dehnisati kao obiektivan, i koii vrši razvoi DI'oizyodnih sna2:a. DO-stoji i subjekti-~'ni pritisak ~r;dl1ičke klase, kGja' je """HV ..... '" sdh progresi,-nih snaga "':'

Ovde je očigledno da je objektima dijalektika pro-izvodnih snaga i proizvodnih jedan proces, cl

4, Ibid., str. 275, 4, Ibid., str. 29L '" Lelio Basso, L'utilizzaz.iol1e della lega lita nella transizione

al sociaiismo, "Problemi del socializmo", 5/6, 1971, s. 827-828. 45 Ibid., str. 837.

32

klasna borba radništva i njegova rc':olucionarna praksa, drugi od odvojen proces, pa se zato o\-a praksa marc, L' ubjekLin1i p:::occs.

Lbog ncslnJ.lanja povezanosti objekt-ivne dijalektike pl'Oizvoc.mih snaga i odnusa i subjektivne dljalektike l,-lasne Garac, bu.SSO, po nasem mišljenju, i pored svil1 nastojanja ela u Syoju, inače u mnogo čemu doista raz-laznu raetničku strategiju, uključi siroke, masovne akcije l'adništ\,i.l, io ne uspeva. Prethodno još nešto: on iz istih razloga ne LlSpcV

A to je upravo rezultat činjenice da Max Horkhajmer (u predratno vreme, kada je još lllislio o revolucij'i) i Marcuse ne uspl2vaju da kritičkom analizom kapitaiizma wmtar njegovog društveno-ekonomskog bića (proizvod-nog procesa) otkriju klasnu borbu u kojoj je onda mo-guce utemeljiti revolucionarnu aktivnost, praksu. Marcu-seova koncepcija revolucije je takođe svojevrsni "revolu-cionarni oportunizam"; oštra kritika postojećeg, s jedne strane, i očekivanje velike katastrofe kapitaLizma, s dru-ge, koja treba da dođe, ne zna se kako. Dolle - to Marcuse neprestano ističe - samo je edukativna pripre-ma postojećih i potencijalnih subjekata revolucionarnog prevrata na dnevnom redu.

Već je ranije naglašeno da ona strana proizvodnih snaga koja je opredmecenje ljudskih stvaralačkih spo-sobnosti i intencija, njima daje oslobodilačku, revolucio-narnu ulogu. Upravo zahvaljujući njoj proizvodne snage dolaze u sukob sa proizvodnim odnosima, isto onako kao što su s obzirom na onu svoju otuđenu, porobljivačku stranu faktor reprodukcije datih kapitalističkih odnosa (bez obzira na stepen njihove razvijenosti).

Znači, proizvodne snage su - da uzmemo primer ka-pitalizma - istovremeno i faktor koji protivreči i razara kapitalističke odnose proizvodnje i faktor koji ih re-produkuje.

S obzirom na vezu klasne borbe s dijalektikom pro-izvodnih snaga o kojoj smo govorili, aktue1iziranje stva-ralačke, oslobodilačke dimenzije proizvodnih snaga koje bi njih dovelo u nepomirljiv sukob sa proizvodnim odno-sima, koje bi ih od faktora reprodukcije kapitalističkog naćina proiz\"odnje učinilo faktorom njihove destrukcije, moguće je samo ukoliko klasna borba preraste u svesnu revolucionarnu praksu radničke klase. Drugim recima, oslobodilačka potencija proizvodnih snaga (10ju buržo-azija nastoji neprestano da suzbija)"i može doći do pu-nog izražaja samo ukoliko je na delu oslobodilačka de-latnost J'adničke klase. To je ono jedinstvo objektivnih i subjektiynih faktora revolucije koje pretpostaylja njenu

o S"'OO'''' te"-,,,, čiju S'110 n1"rl(Sisrir';1(11

ZaSnO\'allost on\e nas to'j';li~}da '-"(l;ok~žen;o, o'l~da" s;~ij~~l~ zam znači ne samo os\'ajanje vlasti i promenu 5\'Oj111-skih odnosa, ne samo radničko samoupravljanje, nego

;: "E,apiwlizLlm raz\'ija ploiz\'odne snage na Laj način ŠiO uništa\'a. prikri,'a ili negira njiho,' osloboclm'aiući potencijal", Andre Gorz: Teduih/lIes, icclli1iciei1s el Illi!e de classe, "Les Temps modernes", 301-302/1971, s, 143.

34

i promenu samih proizvodnih snaga i karaktera njihovog razvoja, upravo promenu celokupnog načina proizvodnje.

Li svom poznatom delu Ami-Diihring Engels piše:

"A sada pogledajmo detinjastu predstavu go-spodina DLihringa prema kojoj društvo može pre-uzeti sva sredstva za proizvodnju a da iz temeLja ne plevrne stari način proizvodnje i, pre svega, da ne ukine Siaru podelu rada, predstavu prema ko-joj je sve svršE;no čim se samo povede računa o prirodnim okolnostima i ličnim sposobnostima, a da onda, kao i pre, čitave mase ljudi robuju pro-iz\'ođenju jednog artikla, da čitava stanovništva budu angažovana nekom pojedinačnom granom proizvodnje i da se čovečanstvo i dalje deli na iz-ves lan blO j različito unakaženih ekonomskih vari-jeteta, kao što su ,gurači kolica' i ,arhitekti'."48

Ukoliko bi se u socijalizmu zadržale proizvodne sna-ge onakve sLruktme, racionalnosti, smera razvoja i sl. kao u kapitalizmu, one bi u socijal,izmu kao proizvodne snage jednog drugog načina proizvodnje ne samo spre-čavale konstituisanje novog načina proizvodnje, a s njim i novog načina življenja (jer upravo zato što je proiz-\'oclnja~ bit ČO\'CkOHl, način proiz\'odnje uvek određuje i način življenja), nego bi deformisale i same s\,ojinske: odnosno proizvodne odnose, svodile ih postepeno na neb oblik prethodnih, kapitalističkih odnosa.

Hans-Dieter Bahl' o tome kaže:

'O' , , klasne strukture ne treba tražiti samo Ll ob-11k1.1 su\,ereno dejstvujućih subjekata buržoazije, ne-gO i u tehnički prikrivenim oblicima rada i odgova-~aillćim U\'ežbavanjima II apstraktno, subjekta li-šeno mišljenje proiz\'odnje, , . Ove subjekta lišene klasne prinude ustaljene oblike građan-

, bk i neposredni 1 ' l(::lP]

0\.i111 pitanjem se pozabavio i Vanja Sutlić. On je istakao da, kada je reč o socijalizmu. postoje dva mo-guća odnosa prema proizvodnim snagama. Prvi odnos pod 1'aZUn1e\'a

- F Engels . .J.illl-Dii!1I ins, ,.Naprijed" Zagreb, 1946, str. 314. -' Hans-Dietel BahI', [(ZaSi/Cl SII'llk.i111'il iilClšiilerijc, časopis

"Marksizam Ll svetu", 10/1974, str. 88.

35

"nesmetan raz\-oj starog tipa znanosti, starog tipa tehnike, tehnologije, itd. kao cilja socijalističke revolucije. Odnosi u proizvodnji koji smetaju raz-voju tako sh\-aćenih proizvodnih snaga, moraju se izmijeniti da bi se oslobodilo ono što je, kao ,realna

, , " 1 • '1 dr "'O mogucnost, vec (WilD u OKVIru stan 1 o 10S;:1.-

"Reduciran na jednostavnu formulu on znači: htjeli bismo socijalizam koji bi imao sve "predno-sti" kapitalizma minus kapitalističke odnose u pro-iZVOdrlji, socijalizam s istim proizvodnim snagama kakye su i kapitalističke; ali u porastu, socijalizam koji poYlači za sobom, aktivira i maksirnaino raz-vija tzv. materijalno i kulturno ,nasljecte'. Ovakva solucija nije tek filozofsko-utopijska konstrukcija nego s\'akidašnji, ,praktički' put kojim kao jednom stranom revolucionarnog odnosa, kao jednom ,mo-gućnošću' prolaze soci j alis tičke zemlj e."S!

Drugo rešenje tog odnosa Sutlić definiše na sledeći način:

"Sa socijalističkim totalnim revolucionarnim stavom spram ekonomske sfere kao poprišta auto-nomnih, imanentnih, zakona privrednog kružnog to-ka, s manipulaLivnoIll distancijom neposrednih pro-izvođača spram nje, sa šansom samoupra-djanja nZl homogenoj (,demokratski' raščJanjenoj) razini ~n}: štvenosti (zbog čega ,centralni plan ne proturJecI ,perifernom' samoupravljanju), tj. s mogućnošću neposrednog revol ucionarno·inteI'Yeniraj ućeg odna-sa spram ekonomskih procesa koji stihijski rastu 1.1 tZi~, prebznom periodu - dana je i druga moguć-nost. Središnje pitanje socijalizma nije yiše, inače

,. d, d 'j n:..\izbjcžno, stilrlll prOIZVO,- II Ll - pomišljenih

i po

"-/au ia SLlLlić: I\J\'jesiiU~! ta i izwi1{mistič!:o s tr. 352,

jJr0i::'l'uc!uili SiiCL>!.(i: nzjcra olJr(i-- V. Sutlić, Bit i S!ll'rc:mCJ1OSI,

sl Ibid., str. 255,

36

prevraća u IlOVU proizvodnju, novi odnos čovjeka i stvari na temelju ilOve ,verzije' bitka po kojem jesu i covjek i stvari."52

Međutim, socijalizam je prelazni period a ne dru-štvo u kome su već ostvareni svi ciljevi revolucije, u ko-me su, naime, ukinuti već svi odnosi i činioci klasnog društya. Osim toga, socijalističke zemlje se raz\'ijaj1.1 u svetu kome na mnogo nZlčina još uvek bitna obelezja daje kapitalizam (na primer, odnosi na svetskom tržištu, tj,- međ-unarodni - odnosi, mecluIlarodni poli-tički odnosi i sL), Otuda socijalizam zadržava izvesnu dvojnost, utoliko pre ukoliko razvoj proizvodnih snaga Ll ti'm zemljama zaos ' za razvojenl proiz\-oclnih snaga u kapitalizll1U: istovremeno SZl kritikom kapitalističkog načina proizvodnje i kapitalističkih proizvodnih sl:aga i orijentacijom 112 konstituisanje novog načina prOlzyod-n ie (i no\:im nroizvodnim snagama), socijZllizam još uvek 11l1zno razvij~ Ol1Gj Lip proizvodnih snaga sa kojima je starto\"ao čupajući se iz kapitaJiz111Cl.

O tome goyori dalje Sutlić:

"Stoga moramo živjeti u dl'ojstVll: pod zako-nom ,realnosti' mjesta na kome smo se zatekli ~-alja nam razvijati proizvodne snage Ll njihovom elo-sadašniem obliku, podređivati naš bitni odnos i me-đusob11e ljudske odnose zakonima privrednog rasta. Ne možen10 ,ukinuti' ekonomske kategorije, ma ko-liko, nakon Marxa, bili sl'jesni njihove prolaznosti, nego moramo uspostaviti vrlo plastične, vrlo po-kretI iiYe ekonornske (na primer. formiranje cijen'a u proizvodnji). No - isto-'\-1"C1'n8no - ni na jednoT11 " I stya i obliko\'ania slobodnOg: vremena ela svakodney-

l;

.- l biel. 1 str. 353-331. Ibid, str. 358.

37

Gianfranco La Grassa

PROIZVODNE SNAGE I ODNOSI PROIZVODNJE

1. Različita S!zl'cucmja ve;:-,e i::iizeLlU proi:::.voduilz sua-ga i odnosa proi;:-Yocillje

U "Predgovoru" iz. 18591 Marx piše:

. ."U drc:štvenoj proiz\'odnji svoje egzistencije lJudl stupaju u određene, nužne odnose nezavisne od ~jihoye volje, u odnose proizvodnje 'koji odgo-:'ara)u odr~đenom stupnju lazvitka njihovih materi-Jaln,lh prOlzvodnih snaga. Celokupnost tih odnosa proizvodnje sačinjava ekonomsku strukturu dru-~t:~, realnu osno~'u na kojoj se dižu prama i po-htlcka nadgradnja i kojoj och!:ovaraiu odrec!cni 00-lici d~uštyene svesti. Način ];-roiz\'odnje materijal-nog života uslovljava proces socijalno'g, po1itičko2: i duhomog života uopšte_ Ne određuj; s\-esi liLlcl~i njihovo biće, več obrnuto, njihovo društ\'eno biće odreduje njihonI svest. Na iZ~Tesnom svoga j'az'dtka 1112tc1'i jalne proiz\'odne S112gC cC')-

-----1 Karl Per la crtica ciell' econonzia

E~i~ori Riuniti. str. :; (u :-'rpskuhrnltskom kElt.lci. političke ekonomiie", Beograd. "Kultura", \/le11 1: Kar1 '\1a~-x, J~~Zi'oro su7ariuLO L

~o:na, .,1'1'110;:: str. 9)

Sompton ita!;a\la,. 1971. str. SS (u izdaniu: ~~rl 1\1

već sam pasus IZ Marxovog teksta koji smo u početku citirali i Ll 1\:0111(: se goyori o J)eposi socijalne re\'oluci-je"). Ili se, pak, zastupa shvatanje po kojem se clruštn) preobraža\'c u ,,1'e-\'olucio~1z1r;lim skoko\'ima", ko;i, tim, nastupaju tek onda kad u granicama odredene isto-rijske "faze" društya materijalne proiz\"odne snage stignu naj\'iši stepen svoga razvitka preko koga se ne mogu dalje razvijati bez radikalne promene pro-izYocinje, koja b~ se tada, relativno j~k? mo.gla izYrši~i. ~ YCCeg dela (trUSt-,. l le VI';C ct;} je ta određena društ\"ena struktura dostigla "plafon" svo-jih razl."ojnih mogućnosti. . ~~zume .se, niko sa s~g::rnošćuv n~, n:;ože ce bItI clOSil2!I1l1ta ta pkrlllcna Lacka " jer uzei.'ši, kapitalističk2 privreda, posle dl'gjh i zaSt a, još sposobna za uspone i za \"ijanje u ki.'antitativTIom smislu. U stvari, l lici ie sc sjajno odgađa Zil. budw:nost zato što za niu 'ire-me još nije sazrelo (a sasyim je očigledno ela, prema o\'om tumačenju društyenog razvitka. nikad neće ni sa-zreti). " " '

Postoji još jedna u neznatno; meri drukčija. ali. DO našem mi~lien h,i, takođe nOQTeŠ1lCl koncenci ia. To kon-cepcija knia nastoji da nTe'\Tt7iđe Tlomenut'J ck-terminističko shvatanje t\'!'deći da "roiz\'odnih snaga j odnosa proizvodnje Dostoji inter::!kciia i da, u styari. čas DT'oizyodne ST1Z1fZe i~cL~ odnosi if' na-izmenično Cili. pak, unoredo) isrraiu lJlof[u i nlosru nosledice. Ako bismo hteli da hmlemo 'maliciozni. m02:Ji bismo reći ela ovo tumačenje 7.eli da zelr8yol'::!zumski nrill-cip in 1I1('l1io stat 1'i1'tl{s nretYori 1.1 dw)ost, ni. ako ho-ćemo ela h;:ll1aiizuiemo (ali ne i cb, krh.'ot'vorimo!) gledište mO'2'li 1Jismo da tn'dimo cI::! oni koii ga Z8"fU-

smatraju da su dostigli najviši stel1en , izbegayajllći da "šta

11 3

zuie. na nrirrer. 110. r(~:;roc1ukciiu oon?c\..'n(' 71yntini~1;-,,? "l,"r:::!,:. oČ1!!ledn0 ~e dc nCTT1Q srni~,1;} :1itnti '.e št':J. fernu hrni1010š1

Marx je, bez sumnje, bio duboko svestan ovog pro-blema i, u analizi prelaza od feudalizma u kapitalizam, eksplicitno je tvrdio da "mehanizmi" ekonomskog raz-\-itka i ;'az\'itka proiz\ odnje nekog odredenog načina pro-izvodnje ne mogu biti od pomoći z::t razumevanje pojava koje vode od jednog načina prui;~\"()(lnje k (lIugom, II kon-kretnom slučaju Gd feudalnog načina proizvodnje ka kapi-talističkom, Našli bismo se, inače, II začaranom krugu, iz kojega možemo izići samo pomoću analize jedne ,,;;rTo-bitne akumulacije", tj. akumulacije koja prethodi na-stanku specifično kapitalističkog načina proizvodnje (i kC)ja je, dakle, osnovna pretpostavka nastanka ovog 113-čina proizvodnje). Marx u tom smislu piše:

"Videli smo kako se novac pretvara u kapital, kako se pomoću klpita1a pravi višak \'rednosti, od ,-iška vrednosti više kapitala_ Međutim, akumulaci-ja kapitala ima za pretpostavku višak nednostl, "išak \Tednosti kapi talističku proizvodnju, a ova, pak, postojanje većih masa kapitala i radne snage 1.\ rukama proizvođača roba. Izgleda, dakle, kao da se celo ovo kletanje vrti u začar3nom krugu, iz ko-jeg možemo izići samo ako pretpostavimo .iedny .,7Jl'l'obiuzu' ahwmlaciju .. , koja prethodi kapitaLi-sričkoj alwl7111laciji, akumulaciju koja nije re::.ultat hlpitalističkog načina proizvodnje, već njegova po-lazna tačka."6

Je li ova prvobitna akumulacija rnožda samo prosta akumulacija novca i roba (sredstava za proizvodnju i sre:lstaya za potrC)šnju) u rukama iednog dela društva?? T1i ie možda samo pretvaranje proizvoda ljudskog rada u robe? U stvari,

,.no\'ac i roba nisu u;lapred kapital, što to nisu ni sreclsl':a 78 proi7\'oc!niu ni životna Sl Oni se moraiu prctl~Clr(lii u ke/pital, Ali se samo 0\'0 pretvaranje .' može izYršiti jedino im

itl i stupiti II dodir, s jedne strane dasilici noveo,

~ T,,>'11-1 ',I:li"-",· TI Lih:'o r, Editorl P ... ju::~~~< 197(1, ~;;,"'i71-'-!~l~l'!~~kobn'atskom izdanju: !vIarx, "Kanila]". BeoQ:lacl, ,.ProsH:l8", 1970, Prd tom, Knjig8 1. stl'. 630,) [U ncmž\čkom oriQ:ina1u nL'ma kurzi\a u m'om P8SUSU, - '\ap 1'1'.'-\'oclioca.J -

'L' na\'edcnom cleh.I (na slr .'35-69) Dobb na nekonsistentnost teoriie po koi oi je u suštini H\zyitak trgoyinc iwZ\'ao ras1)acianje feudalnog drušll'a.

42

sta\'a ::'(1 proiZ.1'odnju i ZLVO!iZilz sredstava, koji hoće da nednost kojom gospodare oplode kupovinom tuđe radne snage, s druge strane slobodni radnici, prodavci sopst\:ene radn~ snage, dakle prodayci ra-da. .. Ovom polarizacijoJll robnog tržišta dati su osnO\'n1 uslm'i kapitalističke proizvodnje. Kapitali-stički odnos ima::.a prelposta1'j.;u odvojenosI radnika od S\'OjiiZC ilO z.a ostmril'(li'je rada, A čim kapi-talistička proiz\oclnja stane jednom na sopstvene noge, ona ne samo što odr,~al'Cl ovu podvojenost već je i reprodl!i:uje II sl'e većei7l raZiiierll. Proces koji STvara kapitalistički odnos ne mO;~e, dakle, biti ni~ta drugo nego proCES OcZi'{/jwlja rudi/ika od svo-jiile ilU uslove ujegoPCL (ada, proces koji s jedne strane preZl'cira društvena životna sredst\-a i sred-stva za proizvodnju u kapila/, a s druge SLrane ne-posredne proizvoclače II ila/wilile racilli!

zamku bile su organizoyane po istoj shemi feudalnih od-nosa. A u gradovima - koji su predstadjali elemenat suprotnosti u okyiru feudalnog društva - zanatsk2c s\'o' jina je trpela uticaj dadajućih feudalnih odnosa proiz vodnje: stvaraju se esnafi i povećaya se br oi slugu, kalfa, "nadničara", čiji odnos zavisnosti od zanatsl:og majstora, dasnika radionice, vremenom postaje sve slitni ii odno-sima između fendalaca i to,,,,"' ,

Preko celog niza društ\'enih procesalO ova struktura odnosa proiz\"o~clnje najzad se ra'spala, a bitan rezultat njenog raspada bili su eksproprijacija proiz\'oclaća od objekthrnih usloya ispoljaY2nja illo'."e radne sposobno-sti i, kao posledica le eksproprijacije, pretY2ranje liLlcl-ske radne sposobnosti u robu, ili proda\'anie radne sn2~e eksproprisanih proiz\'ođača klasi ylasnika sreclstaya za Droiz\'odn ju. , Transformacija načina pruiTl"odnje po sebi, tj, trans-formaci j2 tehničko-organizacionih struktura konkretnog procesa proiZ\'odnje (izrade proizyocla) vrši se znatno kasnije, a vrši se uprayo na bazi već konstituisanog ka-pitalističkog produkciol1og odnosa podređiyanja rada kar)italu). Celokupnost tehničko-organizacionih transformaCija dm"odi najzad do specifičilo kapitali-stičkog načina proizvodnje s već iZ\Tšenim stvamiiil pod-ređiyaniem rada kapitalu.

Razumljivo je da kapitalistički proc1ukcioni odnos 1.1 specifično kapitalističkom načinu proizYoc1nje dobiia 110-\'e sadržine u poređenju sa samo "fcn11alno" i-

9 "O\'oi feudalnoi o1";!,nizaci ii 7enol jišno'! po,cc1a odszoyara-la .ic II r:rado':inz(!. C's7":'2Jski1 syo~in=L fcu'-1~ln8 or~ani7.:::cU:J. 73-natsty;t" O,'dc se syoiina sastoiaia 1.1 :'ar:lu s"rako:: 110-

Potreba /Z'~ Ud~~11:;,:1;8:1 ienl lldrU7cn02 :Jo~Tch2 70. 7:J~;::-=~r;lč1:::1rn '~r;1-ri~:c:!:;r:-',

majstor

b Oi/U Su;' lc Pa'ris. }~c1itions 1971, a naročito P ',,'i la r;:>, i Bhckc"a o feudalizma II kapitalizam,

44

stitl,::i~l1 produkclonim odnosom koji se bio konstituisao Ll penoctu pn"obiLne akumulacije i rane manufakture. U sL\ ,-~ri, u l~očetku je kapitalistička svojina na sredstya za proiz\'oc!nJu pran10 zagaranLo\'ana, naime zagarantovana ~e poJiti.čb:ml mOĆi, dada)uć!h klasa,ll a sem~ toga, obez-oeđuje JU 1 vladanje kal)lLabste (uglavnom irgO\'Ca ali i z~~la~pje koji se obogado i poslao ~kapitalista) ,,,sp'oljaš-nJIm uslo\'ll11a procesa proiz\"odnie uzetog u užem smi-slu, Kapitalista nabaYlja sirovine (koje se 'žatim uručuiu

on ie dasnik i kojrma se radnici

i~' \'L' :ui;c\'(;cL, i, prC1Cla ron-;e, tmcl za n~d. Ol'uda za proizvudn i Ll

služe u S\ojoj proizvodno] delatnosti. U priO \Terr,e se, mecrutim, ne 'aju tehnika i organi-

ll' '1 .. ~ , ([oDara, j-:o]1, s Iwznatl11l11 l1Z1yikc zallatske Draizyod-

• 1., OK i

l!\'W, , LZl;iSla mje potreban što se tiče modaliteta iZ\Tšavanja tOg ocln:;c1enog proizvodnog pro-cesa. ~ ~ ~

~ radikalnc:m pramenom tehnike i organizacije pro-cesa lI;racle pr01zyoda, s potpunijom podelom rada u sa-mim proiz\'oclnimiedin1c:tma, s razdYajanjem intelektu-alnog i fizičko?: rada, onih koji naređLljui upravljaju i onih. koji sluš~ju i iz-iTšavaiu nar-e(je-nja, eksp'roprijacija radl1lka lJostaJe "stYal'na". On više nema mOf1:ućnosti da upotrebljzl\"a sopstl'enu radnu sDosobnost u okviru nel-dh drugih (u odnosu na proces izr;de "unutrašnjih") uslova

e, osim onih koje je uno.precl odredilo kapita-procesom proizvodnje, koje se u tom i SLl \'i.;Ć podređene

I11anufaktura se] t'snafs].,;:e zanatske

iednmTemeno zano-esnafskog majstora

Libro P J R0111Zl, srpsl;:0hl~'\'Qtskon1

Ona funkcioniše još je-posle TI iene ])roda ie, u 1'a-

ro..dnik) . SYO~n1 pl:iroclno111 ,;al11ustalno nanfm'i, razvija ])ro-

izyodnu c!elat:1ost io; kao priDac!ak kapita!istove' radb-nice," (Karl j\1::.rx, isto, str. 61 [u 'na\:edenom srpskohrvatskom izdanju str. 321].) Kurziv je autorov.

45

Eksproprijacija radnika, dakle, ne odnosi se yiše sa~ mo na objektivnc uslo\'e njegovog rada već obuhvata l deo samih subjektivnih uslova, tj. njegovu SPCCifiČl~U rad-nu sposobnost. njegovu plofesionalnu spremu, njego-vo umeće.

U ovom smislu, produkeioni odnos pravog kapitali-stićkocr načina proiz\'odnje dobija nove sadržine, koje se sastoj~ upravo u tome da se u već "stabilizovanom" ka-pitalističkom načinu proizvodnje ?be~be~i ,~t~lna repro-dukcija kapitalističke strukture Kapltahstlcklh odnosa proizvodnje.l~

Ovde se neposredno nameću dva važna zaključka. Ple svega, prelaz od feudalizma u kapitalizam oznaćavaju gubitak~ svojine radnika na sredstva za pro~z\'~dnju (~ty~ranje proletarijata) i naredno uspostavlJRnje kapltah-stičke (makar i ,,formalno" kapitalističke) strukture dru-štvenih odnosa proizvodnje. Na drugom mestu, pošto se kapitalistički način proizvodni.e već ",s.tabiliz.ovao" i, usled tehničko-organizacionih transformacIJa prOIzvodnog pro-cesa stekao dominantnu poziciju u društvenoj formaciji, post~jeća struktura "stvarno" kapita~ističk~h odnos~ pro-izvodnje, koja tehničkom progresu l razVItku prOIzvod-nih snaga daje specifičan pravac upra-:o u skladu s re-produkcijom datog društvenog orgal1lv~ma, ob~zbeđl.:Jc stalnu reprodukciju kapitalističkog nacma prOlzvodnje.

Tehnika i organizacija procesa proizvodnje nisu "nc-uu'alne", ne zaYlse od tobožnjih "objektin1ih" potreba proizvodnje dobara. Naprotiv, posredi su t,akve ~ehl:ičko: -organizacione Dromene koje jačaju moc kapItalIste l uč';ršćuju podr~đenost radničke klase, povećavaju njem: "stYarnu eksproprijaciju" i njenu nesposobnost d.~ ~lwat; celinu unutrašnj ih veza proizvodnog procesa, kOJI Je ':'t:c poclyeden pod i u}Jrav1jallje jCdI10g sve 111Ztl1.1 C1! broja krupnih kapitalista (i drugih upravljača iz privrcd-nog aparata države).

Marx tačno kaže:

Iza .. , da

sebnog tipa, specifično kom; da on, kao i ma

""Prema tome, kapiwlistićki proec,; proinocl!:\ie, posma-tran u svojoj povezanosti, ili kao proce.s reprod~lkCll,~, ,ne pro-jzyoc1i samo robu. samo vi~J.k YrCdnosT1. on prOlZYOCll 1 repro-dukuje sanz k(lpiialiszički od,Los: na lednoj str;}~1i kap~talisti~) na drugoj naja711110'2 rad1lika," (Karl i'vbrx. Il capItale, Llb~o I" isto izdanje, str. 22 [u mlT, srpskohryatskom Izd. str. J10),J Kurziv je autorov.

46

proiz\-odnje, preLpostavlja neki dati stupanj dru-št\'enih proiz\'odnih snaga i njihovih razvojnih ob-lika kao svoj istorijski usloy."!'

Prema tome, u svakom datom (i istorijski prolaz-nom) načinu proinoc.Lnje proizYodne snage se razvijaju u nekim. oblicima, u nekim moclalikLima koji predstm' ljaju specifičnost tog određenog načina proizvodnje. Otu-da nije dovoljno posmatrati prosti (kYantiratin1i) stepen razvitka proizvodnih snaga, jer se taj razvitak uobličava u skladu s društveno-ekonomskom strukturom u čijim se okvirima on manifestuje.

0\'1.1 činjenicu je kasnije, mada samo delimično, po-tyrdilo zapažanje da je u početnom, burnom razvitku "industrijske re\olucije" nastajanje većih masa proletera (tj. ekspropdjaciju sve \'ećeg broja proizvoc1ača od nji-ho\'ih sredsta\;} za proiZ\odnju) pratio niz uzastopnih tehničkih pronalazaka, koj i SLl uopšte ušteđivali rad (isti-ni za volju, treba ipak reči da je, barem u prvo vreme, neke tehničke izume izazyala nužda tamo gde je radne snage bilo relativno malo i čija je cena zato bila rela-tin10 dsoka).16

Ova pojava je na izgled Ll suprotnosti sa svakom ekonomskom "logikom", bar prema onome čemu nas uči buržoaska politička ekonomija. Odista, ako se ras-polaže velikom količinom radne snage, njena cena (na-jamnina) morala bi se snižayati i pd tom ne bi bio po-treban nikakav poseban podsticaj za inovacije u fabollr--s(ll'il1g [uštedi radaJ. niti bi se morala mnogo poveća\ati kapitalistička intenzivnost procesa proizvodnje (od-nosa kapital-rad). Ali ovakvo rasuđivanje je apstraktno i formalističko. Pojedini preduzetnik, II datom trenutku i pod ostalim jednakim Llsloyima, zacelo može - na bazi odnosni11 cena nfaktorEl proiz\-odnje" i da bIra jednu od \'iše tehničkih alternatiya proizvodnje koje dopuštaju različit in tenzl tet pri mene kapitala.

Dn,lštYeni proiz\'odnje je, međutim, nešto sa-transformaci i e dru š tYcne

kapi tal i:i tič.kil-; p1'o-

~~ IZar1 Libro lIP, isto izdanier 970) str. 295 (u nm- izd, ,.K:cpit21la". Treći tom. 1972. str, 7301. Obratiti pažnju i na sledeći n21-Yad: "Ukoliko ic nroces r:cc18 samo nr0ces između Č0yek:Q i rode, njegoYi prosti elementi ostaju' zajednički sdma njegovim društvenim razvojnim oblicima, Ali svaki oclrec1eni istorijski ohlil< Q1,'og ra~1'ijCl dalje njegove nzaterijallle osnove i L1ruštFeflć " (1510, str. 301 [Ll istom srpskohrvatskom izd. str. 473l) Kurziv je autorm-,

16 O oyim problemima "idi: M. Dobb, op. cit., str. 300. i dalje,

47

izvodnje, tj. potenciranja procesa eksproprijacije proizvo~ đača uz koncentrisanje svojine na velil,-e mase novca l sredstava za proizvodnju u rukama relativno malog bro-ja kapitalista, ovi poslednji su bili "pril:odno" pnnuae-ni da radikalno izmene proces prOlZVOdnje (u uzem smi-slu). U stvari, počele su se slvarati mZll1UlaKlu.r~ s des~tinama, a u nekin~ slučajevima i stotinama radmka (jos, bar iednim delom, zanat1ija), skupljenih na jednom n~estu. "Bez obzira na to što je bio korišćen i sistem lmćnog raaa, sve veći broj zanatlija (lišen svojine na siro-viI;:-e, a kasnije i na Gruda za proizvodnju), podvrgavan je jedinstvenoj kapitalističkoJ upravi.

Kapitalistlčka konkurencija i potreba za a lUU11Ul a-cijom sve večih masa kapitala - uz potrebl~, raz~me se, da se ubiraju sve viši proti ti - veoma brzo su lZ~zyale neophodnost i podizanja produktivnosti rada: njego\"c uže tehničke podele, uY(JCfenja mašina, l'eort?al1izacije ra~ da u sam,im već mehanizovanim fabrikama ltd. Ceo ovaj proces (na koji je svakog pojeainog kapitalistu na!?Onil~ Dotreba da iz proizvodnje izvlači više koristi nego nJegOVI konkurenti) mogao se izvršiti samo preko niza tehničkih i organizacionih~ inovacija, koje su, očigledno, na opštem planu celokupnog ekonomskog sisrel~1a omogućavale l~~pitalisričko intenziviranje proiz\odnin procesa, uz pro~lrivanje "skale" proizvodnje (i, p~er~1a ,tome, ,uz poveca-vanje dimenzija pojedinih k0-piiaiJSlIC~lh ~rolz\'odl1lh ~~~ dinica) i uz porast proiz\'odnje koji Je blO L11"'.1l10 \"!Sl od porasta koji je ostvari\'ala zaposlena radna snaga. .

Tako, dakle, i u ovom slučaju vidimo ela "tehničkI zahtevi" proizYodnje nisu ništa drugo nego celokupnost uslova koji karakterišu datu društ\'eno-ekonomsku struk-turu proiz-\-odnje») struklul":'l 8. 11 jednoj specifičnoj istorijslzoj da te "zahteve" ne diktiraju u pn'om razmatranja u vezi s proizvodnje,

U zakljEčku možemo reči

, ona se uvek uši posredovanjem postojećih klasa, tj. borbom."l7

17 C. Bettelheim RCFolurioi1 culturel/o: Cl ii1-duszrielle eH Clzine '("KulLUrna re\'olucija i organizacija indu-strije u Kini"), Paris, Maspero, 1973, str. 105.

48

2. Odnosi proizvodnje kao oblik razvitka proizvodnih iiUlga

Kao šlo smo već rekli, proizvodne snage i odnosi proiz\'odnJe nikako nisu "entiteti" koji su jedan prema ctrugom spoljašnji, već koji cme organsko jedins[Yo. Me-hanicistiČkO gledaje na relaciju između ova dva "elemen-La' nacina proiL:Yodnje kao ln odnos uzroka i posledice ili kao na odnos interakcije (koji je "recipročna", "una-krsaa" kauzalnost) gresi upravo u tome što prenreblega-va ovu njihovu čvrstu integrisanost. Prema ovom shva-tanju, proiz\odne snage i odnosi proizvodnje imaju čisto "spoljašnje" međusobne veze, veze "kontakta" i "suda-ranja", a nisu u tesnom spoju, dok one faktički predstav-ljaju samo eiva različita vida iste jedinstvene stvarnosti.

Pryi korak koji m01amo učiniti sastoji se u tome da analiziramo pojam proizvodnih snaga. U širokom smislu, proizvodne snage su subjektivni i objektivni "elementi" procesa proiz\'ocienja dobara. U užem smislu, kada se go-vori o materijalnim proizvodnim snagama misli se samo na objektivne uslo-ve proiz\'odnje. Podsećamo da se po-lllenuLo mehanicisličko shvatanje relacije između proiz-vodnih snaga i odnosa proizvodnje kao relacije izmedu uzroka i p~osleclice odnosi up rayo na relaciju izmedu materijalnih proiz\'odnih snaga i odnosa proizvodnje.

Ako, pak, ostavimo po strani tako uzak pojam pro-iz\'odnih sna,ga, možemo reći da analizirati te snage zna-či analizirali -one "elemente" koji se mogu razmatrati po-jedinačno - tj. jedan po jedan - samo u tesnoj Yezi s "prostim" procesom rada (ili s proizvodnjom "uop-šte") kao procesom pris\'ajanja prirode od strane čoyeka, pri čemu - u prvoj fazi naučnog ispitivanja - treba :::as':im zanemariLi specifičnu društvenu

Slyarno vrši takyo pri-

rada" bez sumnje je na apstrakcij utoli-

posto.ii, strane izolo\'ane individue, YeĆ je "svaka

priroc~~)l;ka ~Lr~;i~gOi~1i~~;\'idu:;u ohir;; ( .. Ul'Ocl), in': -Per la eri/ira elcll'

ecoilomin navedeno izcla;1 je, str. 175 [u srpskohrl'alskom izdanju navedenom u napomeni pod l na str. 212].) Prema tome,

4 49

ko što se s\'aki proces pl'oizvodnjc, ma kakav konkretan oblik imao, uvek vrši pri postojanju određenih "opštih" uslova svoga razvijanja, koji moraju postojati (inače ne bi moglo biti nikakve proizvodnje). A ovi uslovi S Ll, u najširem smislu, čovek i njegova radna (fizička i umna) sposobnost i priroda i njene materije.

Imamo, znači, subejktivni elemenat, koji je oličen u čovekovom "planu" "podređivanja" prirode u svrhu za-dovoljavanja njegovih potreba, i u sposobnosti razvija-nja delalnosti usmerene na realizaciju tog plana. Tu je, zatim, objektivni elemenat. To su pre svega predmeti ra-da, koje pruža priroda i na kojima se ispoljava ljudska radna sposobnost; kad su predmeti rada već "pročišćeni" ljudskim radom, oni već predstavljaju proizvod Jada, predstavljaju siroville.20

Zatim su neophodna sreelslva za rad, koja su prirod-ni materijal kojemu je rad dao poseban oblik čineći ga podesnim za sprovođenje potencirane čovekove delatno-sti na predmete rada, koji će biti pret,'oreni u finalne proizvode za zado-voljavanje ljudskih potreba. Predmeti rada i sreclst,'a za rad sačinja\'aju srcdstl'a ;::a proi:::l'od-Ilju i predstavljaju deo najopštije kategorije objektiv1Zih llslova rada, u koju spadaju, osim toga, zemlja (opšti objekti\'ni uslov svake ljudske aktivnosti), izYori ener-gije i ono što se d2!1aS nazi\"a "infrastruktm'2ma" i "dru-

styarna proilYoclnia jc m'd: OcllCČ!c:1 način društycne proiz\'od-nje; u buržoaskCJ!11 društvu, na primel, to je kapitalistički način proiz\'odnje, Ali u s\akom slučaju, "proces proizvodnje kapitala, posmatlan s njcgO\"C s!\'arnc strane, tj. kao proces koji posred-s[\'om korisnog rada sl\'ara dalim upoi.rcbnim vrednostima 110\"e ujJotrebne \Teclnosli, jeste pre s\'ega sil'ami proces rada, Njegovi elementi, njcgO\'i sasta\"]·! dclovi se pojmovno definišu ?a~lrže ,se II procesu radCi llOPŠlC, ll_ ~\'akom p.r0~csu ,l:ada l1~la l\.al\.~n· bIO rL1.Z\"l~l.;,:.a l 111a Ka~:a\" 010 naCln ploiz\'oclnie II sc \Tši proces rada." (Karl ]'vIarx, Il capŽial,;, Capi!Oio FI iiZt'cii!o, navec!eno izdanje, str. 10,) Nm'oelimo i 0\'0: uProces kako SD10 ga prikazali II njego"vim prostinl i

momentima, sYl"sishodna je delatnost radi proiz\'o-rZlc1i sl',"ari

Sl'ojsll-en sl'iiii tale. Libru r, u 1/(1 Pn'og toma .. Kanitala" str. 168].) je autorov.

Za S\'C O\'e definicije "ieli V gIan! Pn-og toma "Kapitala", Nije potrebno ni podsećati ela "hoće li se neka upotrebna vred-nost ja;;iti kao sirol'inG, k.no ""-;red~)'f1'() :a rad ili kao proi:voci} pOLpuno zadsi oel njene oilrećiene fUilkcije li procesu f(/du, od mcsta kojc tl njem/! zauzima, a s mcstom sc mcnjaju i njena odrećtenja," (1510, str. 201 [u istom srpskohn'atskom izd. str. 167].) Kurziv je autorO\'.

50

štyenim stalnim kapitalom": putevi, kanali, vodovodi, pri-stanj'~la. ;[llcze clisllibuci je električne energije, ždezni-cC' itd, '

, P,az\itak proiZ\'odnih snaga predstavlja bilo kvanti-lat1\'no povećanje subjektinlih i objektivnih elemenata proiz\odnje (po\'eća\'anje blOja radnika, predmeta rada i srcdstm'a za rad, o~ra' ZCl1llje, iz\'ora energije, ob-jekata infrastrukture itd.), bilo njihovo kvalitativno usa-\TŠa\Zl11je, poboljšcl\'anje ljudske (umne i fizičke) radne spo,;obnosti, koje je nuda les no poyezano s tehničkim inovacijama, tj, s usa\Tsavanjem (ili s otkrivanjem no-vih) objekti\i1ih u:"lova rada: sirovina, izYora energije, s po\'c:::anjcm plochosti zemlje (koje se postiže upotre-borr'. đubr;ya., ;,Jr2cio,ir:l rado\'imLl, t:rčenjem, navod-njDxanjem ite1,), s po\"(,ć:nanjem "društYenog stalnog ka-pitala" i s jačanjem takozvanih "društyenih infras truk-lur:l' , (zdraYstl'ene službe, prosvete itd.), koje, svakako, doprinose pobolišoxanju ljudske radne sposobnosti. Osim toga, od n2,ročitog značaja su inoyacije koje se tiču sredstaya za rad (oruđa, mašinerija, opreme proizvodnih kapacitet2 itd). kojima se rad efikasnije prenosi na pred~ mete rada, koji se u sve većim količinama pretvaraju u g:otoYe }Jl'oizyode uz ]Jobolišavanje njihovog kvaliteta, ti. njiho\'c sposobnosti da zado\"oliaya ju ljudske potrebe.

Da bismo izbegli nesporazume, odmah tTeba reći da h'a1itati,'no Dobolišayanje rada i njegovih objektivnih

u ovom slučaju Z112či samo kvantitatiYno poveća, ,anje ])l'oizYodne sposobnosti društya. "Kya1itet" progre-sa nrebzi II \"ećj icl'allt i tct proizvodnje. Prema tome. ioš ie o,'de reč samo o !cl'G71titatil'l10111 razyitku proiz\'odnih snaga,

o proizYodnim snagama i niihovom ra::>:yitku raz-::1 ) II ,0.ranicama kuje smo napred ana-

lizira;uć i (su1lif'ktiYne i obejktjyne) uslm-e 1)roizYodnog nroceS8 noiedinačno, iedan nez::wisno od drugog, 1Tloći ćemo w'.izad uočimo i :izdyoi:imo opšte clemente koii

~\'akLl obzira n8 to

TZl7Yl ri 1-11 Št·\~?" KZln ~.tn smo 'r'eć nie u stl''lri nije proizYoljn021 i nredstavlja myi neonho-

" .. Proi:Y(J1inj(! apstrakciia, ali razumna ap' su-akcija ukCJliko SL\arnO ISliće, fiksira ono zajedničko i lime nam uštec1uie ]JCJl1mIianic ... Odreelbe kojc važe za proizvodnju t~()PSIC b::tš sc 1110rDju i;:d':ojiLi. drt sc zbo2: icdinstva - koie pruLzlazi \cć iz LU:la SlO SLl '~ubi..;kt} čU\'cčallsi\-o, i obiekt, pi-i-roda. isti - il'ć? hi ~zab~!la\ ila suŠtinska razlićnost, U toi11C zabo-radjanju je, na primer, S\'Cl mudrost modernih ckonomista, koji dokazuju \'eČ110Sl i harmoniju postojcćih društvenih od-

51

dan korak u naučnom ispitivanju svakog konkretnog na-čina društvene proizvodnje.

Značaj ove "apstrakcije" se može još potpunije shva-titi ako se ima na umu da je priroda glavna osnova ži-vota i delatnosti ljudskog roda. Delatnost kojom čovek repl'odukuje i unapređuje svoj život jeste proizvodnja predmeta pomoču predmeta, proizvođenje dobara prime-:::1om sredstava za proizvodnju. Ceo ovaj svet predmeta (sredstava za potrošnju i sledstava za proizvodnju, tj. ii\otnih sledsw\-a) uvek će se nalaziti pred čovek ovim očima, jer je pravljenje predmeta stalna Ci mora biti stalna) karakteristika ljudskog rada. O,-a predmetna stvarnost ipak je uvek barijera, "spoljašnja" granica rada koji čovek vrši u cilju reprodukonmja svoje egzistencije, ali ta stvarnost nije inertna, pasivna, već ima sopstvene zakone kretanja, koji se ne mogu smatrati kao pl'osra "projekcija" praktične (i saznajne) ljudske aktivnosti. Objektivna društvena stvarJZost je, bez sumnje, proiz-yod ljudske prakse, ali se ona kao takav proizvod kon-stituiše u granicama prisvajanja prirode, uslovljena je, dakle, JlZaterijalom koji priroda može da pruža čovekovoj delatnosti. Svet predmeta se ne može "rastvoriti", "apsor-bO\-ati" u subjektu (društvu), koji se njim služi za sop-stvene ži\-otne potrebe. Suprotno mišljenje značilo bi či· sti utopizam:c2 , zaboravljanje objektivnih granica sop-stvenog delanja.

Owcb je sasvim očigledno da je prosto razmatranje procesa rada "uopšte", pojedinačnih "opštih elemenata" ma koje proizvodnje apsolutno nepodobno da bi Se fe-nomen proizvodnje shvatio u njegovoj kompleksnosti, u SLnln10j artikulaciji njegovih "prostih momenata". D8 bismo tako shYatili, potrebno je učinimo još jedan

put koji 1110g1i izabrati sastojao bi se II tome da "opšte elemente" proizvodnje uzmemo kao

nešto daLO jednom unutrašnje

u

fUc..L1.1ZiUl1C", in: Per la crlllca deli' s tr. 173 srpskohlTatskom izd.

1 nZl str·, !2101 "l}yocl 1.1 kritiku

::1 lj "vezi s o,,-in1 yic1i ~1uLokritiku G. Luk:1CSZl. II nPrefazione" 1"Preclgo\-oru") iz 1967_ za delo S{I)ria C COscicil::.a eii lciassc, Milano, 2\loneladori, 1973, st!'. XL i elaije.

uzajamno deluju a da se pri tom ne prožimaju, d8 nikad ne "menjaju" svoju sadržinu. Znači da "nepromenljivost" O\e sadržine postaje tipično obeležje zakona koji povezu-iu različite "elemente", zakona za koje mislimo ela su :,večni, da se nikad ne modifikuju, da uvek upradjaju procesom proiz\-odnje. Pored toga, zakoni proizvodnje su čiste fomre odnosa između "opštih elemenata" koje ne-maju nikakve dodirne tačke ili, bolje rečeno, nikakve recipročne veze sa sadržinom tih "elemenata". T8 sadr-

zatim, u krajnjoj liniji, pokazuje tendenciju da "ispari" (ili, pak, da pOSlane nesaznajna po sebi), i ono sa čim treba računati jcsu samo formalni zakoni, koji regulišu interakciju, "spoljašnje" povezivanje različitih elemenata C.faktora") proizvodnje. Upravo je 0''--0 put koji sledi buržozLska ekonomska teorija. Zato specifičan predmet niene analize po::,Laju o\"a interakcija i ovi "Yečni" i "nepromenlji\-i" zakoni proiz,-odnie.'-l

Za Marxa, naprotiv, predmet analize je način proiz-vodnje, oblik u kome se u proizvodnji stalno međusobno povezuju njeni subjektivni i objektivni uslm-i. Ali, pre s\-ega, ovaj oblik je svojstyen svakoj datoj fazi ran-tika ljudskog dlUštvi:1, tj. on prati ritam istorijskog razvitka ekonomske formacije društya. Sem toga, specifičnost mog oblika (načina) proizYodnje u svakoj datoj istorij-skoi eposi je pon::zana sa specifičnošću sadržine svakog pojedinačnog elementa proiz\'odnje. Oblik je oblik ispo-ljayanja tih sadržina, a sadržine su "pečat" koji dati oblik društycnc struktu,'C' pojedinačnim elcrnen-tima proizvodnje. Posmatrani sami po sebi, u njihoyoj čistoj "obj ektiynosti" , ovi elementi su opšti, tj. svojstw· ni su S 1"21.1(0 m načinu

PreIna t0111e, SZL1T10 II ok'~~irtl nos8_ N;}ran10,

često odnosi, ko.ic date strukluracije di·ušt\"a).

53

nog materijala koji čovečanstvo prilagođava svojim po-trebama za proizvodnjom dobara koja služe njegovonl održavanju i razYijanju. Medutim, o\"a sadr;~ina, o\"aj rodni objekti\'itet trpi "torziju", "prilagođava" se funk-cionisanju datih zakona, koji predstavljaju specifičnost jedne poscbI~e društvene strukture čiji je glavni cilj oplo-davanje kapItala, povećavanje bogaLstYa i moći određene društvene klase. To isto se 11'O;7.C reći i ') subj(,kti\'-nom elementu proizvodnje, koji je samo u buržoaskom društ"nl oličen u najamnom radniku, ili, bolie re

stvenim rukama sredstva za proizvodnju (a naročito sred-stva za raa), koja su pre bila "rasturena" na širem dru-štvenom "prostoru" (u celini sitnih zanatlija samostall1lh proizvodača). U ovom slučaju je proizvodač koji je po-stao kapitalista duboko zainteresovan za telmičko-organizaci onu transformaciju načina proizvodnje u uzem ~smislu (načina izrade proizvoda), i tako počinj e onaj pro-ces, koji kao što smo videli,. vodi od "formalnog" podre-diVanja rada kapitalu (speciiićne faze prelaska od feuda-lizma u kapitalizam) u njegoyo "stvarno" podređi\anje Impitalu, tj. prelasku na kapitalistički način proizvodnje koji se "stabi1izovao" i koji se repl'odukuje po sopstve-nOJ unutrašnjoj zakoniwSli, lj. Lalwniwsti koja je in-herentna njegovoj ce1okupnoj strukturiranosti.

Drugi put, kako dobro kaze Marx, nije revoluciona-ran, jer na njemu preovlađuje lrgovaćki duh; lrgovački kapHalista nastoji da iskorišćava razlićite uslon; nabavke sirovine i prodaje gotovog proizvoda, ali uopšte nije za-interesovan za način proizvodnje kao takav, koji u sušti-ni ostaje zanatski srednjovekovni način proizvodnje. Šta-više, trgovac je ćesto više zainteresovan za to da se ne vrše nikak\'e promene u tehničkoj bazi procesa proizvod-nje zato što bi suviše brzo povećanje produktivnosti ra-da, pa, dakle, i proizvođe"1je artikala za DJ'odaju 111oGlo da ugrozi njegov (manje ili više potpun; manje' iii više legalizoY::ll1) trgovački monopol.

OV'de im