1

NEGA DETETA

Nega pupka

Definitivno presecanje pupčane vrpce i podvezivanje vrši se posle 5 do 10 minuta kada pupčana vrpca prestane da pulsira i kada krv koja je u pupčaniku bude u organizmu deteta. Kod porođaja bez stručne pomoći dete je lišeno ove krvi i to se kasnije odražava na njegovo zdravlje. Podvezivanje pupka mora da se uradi brzo i sterilno, rana se dezinfikuje alkoholom i pokrijesterilnom gazom i zavojem. Dalja nega pupka je veoma važna - obavezno je svakodnevno previjanje da bi pupak bio čist i suv. Od materijala za negu pupka potrebno je imati: troprocentni hidrogen, povidon jodid (rastvor), sterilnu vatu i sterilnu gazu. Osoba koja previja pupak mora daima čiste ruke, da se obrada vrši sterilno i da po mogućstvu to radi stručno lice. Kod muške dece je potrebno povijati i dva do tri puta dnevno ukoliko je pupak pokvašen ili pomokren. Obrada pupka počinje pažljivim brisanjem sterilnom vatom natopljenom u troprocentni hidrogen, zatim povidon jodidom (i pupak i kožu oko pupčanika), pokriva se sterilnom gazom i zavije sterilnim zavojem, ili još bolje pričvrsti papirnim flasterom koji ne draži kožu deteta. Ovako negovan pupak otpada oko osmog dana i ostavlja malu ranicu koja se prekriva krastom. U retkim slučajevima pupak otpada tek za 2-3 nedelje. Do otpadanja pupka beba se ne sme kupati a ovaj deo se neguje i dezinfikuje i dalje sve do otpadanja kraste i zarastanja rane zbog opasnosti od infekcije.

Nega kože

Koža je najveći organ čovečijeg tela. Njena ukupna površina iznosi 1,5-2 m.To je organ koji ima mnogobrojne funkcije koje su za održanje života vrlo značajne. Koža deteta, a naročito odojčeta i novorođenčeta, se višestruko razlikuje od kože odraslih u fiziološkom i histološkom pogledu - tanja je, manje dlakava, manje keratinizirana ipropustljivija za razne supstance. Rožnati sloj je tanak i do šest godina nema kompletnu funkciju. Znojne žlezde su mnogobrojne, nežne sa slabom funkcijom naročito prvih nedelja

2

života, tako da se ne može regulisati temperatura putem znojenja. Lojne žlezde su, takođe, u prvom mesecu života slabo razvijene.

Pored toga, koža bebe je od inficiranja prirodno zaštićena mnogim faktorima:

Barijerom rožnatog sloja Neprestanom deskvamacijom kojom mehanički otklanja

mikroorganizme Kiselošću svoje površine (pH = 4-6).

pH kože je manja na glatkim površinama, a veća u naborima.

Nega i zaštita kože deteta ne razlikuje se mnogo od nege i zaštite kože odraslih. Koža bebe je samo mnogo ranjivija, ali i izlečenje je kod deteta mnogo brže. Nega mora da se prilagodi starosti deteta, a nekada i tipu kože.Savremena sredstva za higijenu i negu posebno su formulisana i sa najvećom brižnošću prilagođena osetljivoj koži bebe, imajući u vidu osnovne principe nege beba – čišćenje i zaštitu.

Obrada pelena

Dokazano je da, nakon kućnog pranja, na pelenama ostaju mnogobrojne otporne bakterije koje su uzrok amonijačnom dermatitisu (intertrigu). Različiti autori preporučuju različite vrste pranja, ali je, u svakom slučaju, obavezno iskuvavanje i ispiranje "mekom" vodom. Kada sepelene peru u mašini za veš, potrebno je da se pusti ispiranje dva puta da bi se u potpunosti uklonio deterdžent iz pelena. Sredstva za omekšavanje vode nekada izazivaju alergiju na koži deteta.

Proizvodi za negu kože

Proizvodi za negu kože treba da zadovolje mnoge zahteve: da zaštite dečju kožu od urina ifekalija, odnosno da naprave tanak, masan sloj, da očisti kožu od prljavštine. Da spreče razvojmikroorganizama i da smanje trenje koje se javlja pri pokretima deteta.

3

Čišćenje dečje kože i kose

O metodama čišćenja kože postoje mnoga kontradiktorna mišljenja. Definitivnogzaključka o ovome nema, pa pedijatri preporučuju proizvode iz svojih ličnih iskustava.

Sapuni

Koža bebe se već nekoliko dana po rođenju pere sapunom. Upotreba sapuna ima za cilj da odstrani naslage sa površina kože, bilo da se radi o spoljnim česticama (prašina) ili produktimakože. Takođe se pranjem sprečava razmnožavanje bakterija. Dokazano je da je za dečju kožu najbolji neutralni sapun bez boje i mirisa. Sapuni su vrlo efikasno sredstvo za čišćenje i brzo odstranjuju nagomilane naslage na koži. Nedostaci su u njihovom, često preteranom, dejstvu koji uništava spoljni zaštitni omotačkože.

Šamponi i pene za kupanje

Šamponi za bebe su blagi i služe za pranje tela i kose. Imaju umereno dejstvo i malo iritiraju oči. U njihov sastav često ulaze i ekstrakti kamilice.

Ulja

Najprikladniji metod za čišćenje kože ispod pelena sastoji se u upotrebi mineralnih ulja, nakon čega se koža posipa talkom. Ulje uklanja nečistoću, a jedan deo se zadržava na koži čineći barijeru protiv mokraće i fekalija, sprečavajući ojed na pregibnim delovima kože. Nedostatak ješto umanjuju odavanje toplote preko dečje kože zatvarajući žlezde.

Losioni

Pogodniji su za čišćenje kože od ulja, jer uklanjaju i hidrosolubilne i liposolubilne nečistoće i što na koži ostavljaju tanak masni sloj koji ne ometa normalne funkcije kože. Osim u svrhu čišćenja, koriste se za sprečavanje i lečenje upale kože: da koža bude meka i vlažna, dapremazuje nabore kože i da sprečava stvaranje ojeda.

4

Kreme i masti za decu

Za negu i zaštitu dečje kože, naročito za delove pod pelenama, najbolje su dečje kreme imasti. Nakon čišćenja uljem, ili nakon bebine dnevne kupke sapunom i vodom, radi obnavljanjazaštitnog mazivnog sloja kože neophodna je upotreba ovih krema. Osim toga, one sprečavaju osipanje pregibnih delova tela i štite kožu od pucanja kada je izložena hladnim klimatskim uslovima i niskoj vlažnosti. Krema se maže u tankom sloju jer je to dovoljno da zadrži dovoljno vlage.

Puderi

Dečji puderi su tradicionalni i korisni kozmetički proizvodi. Obično se nanose u vidu posipa po koži sa zadatkom da smanje trenje i apsorbuju sekrete sa površine kože. Puderi senaročito koriste kao mazivna sredstva na prevojima kože radi sprečavanja ojeda, upijanja znoja i radi prenošenja čistog, prijatnog mirisa na bebinu kožu. Česta upotreba na delovima kože koji su naklonjeni zapalenju i sekundarnim infekcijama, nametnula je potrebu sterilizacije ovih proizvoda, tako da su svi dečji puderi sterilni i ne škodljivi za spe tipove kože.

Koža i sunce

Preparati za zaštitu od sunčevog zračenja se, u osnovi, ne razlikuju od onih namenjenih odraslima, što znači da se za zaštitu dece od sunca mogu koristiti losioni, kreme i ulja. Izlaganje svetlosti je korisno, ali direktno izlaganje sunčevim zracima je štetno, jer ima kancerogeno dejstvo. Plava deca, svetle kože su naročito ugrožena štetnim dejstvom sunca jer je njihova prirodna zaštita slaba. Da bi se zaštitila koža, potrebne su određene mere predrstrožnosti. Preporučljivo je upotrebiti kapicu sa širokim obodom i odeću od lagane pamučne materije. Delovi kože izloženi suncu moraju se premazati nekom kremom za zaštitu od sunca.

Nokti

5

Nokti novorođenčeta su nežni, ali ipak sposobni za ogrebotine po licu. Seku sespecijalnim makazicama za bebe, pažljivo, ali ne treba seći kratko, posebno na bočnim stranamada ne bi došlo do urastanja nokta ili lokalnih infekcija.

Kupanje

Beba se kupa jedanput dnevno posle opadanja pupka i zarastanja pupčane ranice. Majka određuje vreme kupanja prema svojim potrebama i svojim aktivnostima. Važno je jedino da se beba kupa uvek u isto vreme i da to bude pre obroka. Temperatura sobe mora da bude od 22 do24°C i da u sobi ne bude suviše pare. Bebu treba nasapunati ili šamponirati (dovoljno je samo jedanput) i obilno isprati čistomvodom. Kožu treba dobro osušiti više tapkanjem nego brisanjem mekanim peškirom. Oči prebrisati tupferima od vate ovlaženim blagom kamilicom ili prokuvanom vodom i to od spoljneprema unutrašnjoj strani oka. Očiste se nos i uši štapićima od vate za negu nosa iušiju. Koža se premazuje kremom u tankom sloju, naročito predeo pol-nih organa i čmara i beba se povija (obavezno široko povijanje do konsultacije sa lekarom). Ne zaboraviti doterivanje bebe: češljanje specijalnim češljem za bebe. Čista i doteranabeba je spremna za obrok i zasluženi odmor.

Zdravstvena zaštita bebe

Zdravstvena zaštita novorođenčeta i zdravstveni vaspitni rad sa majkama je izuzetno važan. Zdravstvena zaštita deteta počinje odmah po porođaju u porodilištu: obavezan pregled po rođenju, pregled posle 24 časa i svakodnevni pregledi posebno kod nedonesene dece, dece sa malom telesnom težinom ili dece iz trudnoće sa rizikom. Zdravstveno-vaspitni rad sa majkamapočinju patronažna sestra i pedijatar pri prvoj poseti novorođenčetu i porodilji u njenom domu. Majka tada dobija opšta uputstva za pravilnu negu i odgoj svoje bebe. Redovna posetaSavetovalištu i prihvatanje saveta lekara biće najbolja garanc ija za njegov pravilan psihofizički razvoj.

6

Vreme od rođenja do navršene prve godine naziva se odojački period. U pravilnoj ishrani leži ključ pravilnog rasta i razvoja zdravog odojčeta. Poremećaj u ishrani može nastati usled nedovoljnog unosa hrane, ili uzimanja hrane neprilagođene po kvalitetu, sa jedne strane i preteranog unosa sa druge strane. Svaka od pomenutih nepravilnosti ostavlja za sobom nesagledive posledice ne samo za kratko vreme, nego i kroz celi život. Decenijama je, problem ishrane u žiži interesovanja mnogih istraživača. Rezultati najnovijih istraživanja učinjeni na velikim populacijama u različitim socio-ekonomskim okruženjima bacili su nova svetla i nove poglede i učinili da su se izmenili stavovi i shvatanja šta je pravilno, a šta nepravilno u odnosu na ishranu. Ovaj tekst je posvećen novim pristupima ishrani deteta do godinu dana . 

ISHRANA NOVOROĐENČETA 

Period novorođenčeta je vreme od rođenja do navršenih mesec dana. Glavna karakteritika novorođenačkog perioda je ubrzani rast i razvoj, a za šta je potebno obezbediti odgovarajuću ishranu. 

ŠTA SVE UTIČE NA USPEŠNO DOJENJE?

Za ishranu deteta u novorođenačkom periodu najbolja i nezamjenjiva hrana je majčino mleko. Hranjenje treba započeti pola sata nakon rođenja i nikada ne čekati duže od 6 sati. Prva hrana koju dete dobije zove se kolostrum. To je gusta žučkasta tečnist bogata hranjivim i zaštitinim elementima prilagođenim za taj uzrast. Na stvaranje kolostruma utiče hormon - prolaktin koji se luči iz moždanog stabla, a deluje direktno na mlečne žlezde dojke. Proširene vene na grudima znak su da prolaktin obavlja svoju funkciju. Na kolostrum se nastavlja prelazno i zrelo mleko. Najkritičniji period za uspostavljanje dojenja su prvi dani nakon porođaja i potrebno je uložiti veliki trud da se dojenje uspostavi. Trud ulaže ne samo majka nego i novorođenče, ali je isto tako značajna i podrška medicinskog osoblja i bliže porodice. Za svako dojenje potrebno je da beba isprazni narednu dojku, inače će

7

usporiti stvaranje novog mleka. Radi podražaja na što bolje stvaranje mleka nekada se mogu nuditi i obe dojke, a kada se uspostavi stvaranje mleka dete će biti zadovoljno količinom mleka koju dobije iz jedne dojke. Prednost dojenja: Uspostavljanjem dobrog dojenja beba na usta dobija sve neophodne sastojke za taj period i nije potrebno davati ništa drugo pa ni do sada mnogo korišeni čaj između podoja. Kroz prvi podoj uspostavlja se bliski psihološki kontakt majke i deteta koji ostavlja nezamenjivi pozitivni efekat na kasniji psihički razvoj deteta, sa jedne strane, a sa druge strane uspostavlja se sve bolji i bolji pristup mleka. Za vreme boravka u porodilištu majka ima pravo zahtevati od medicinskog osoblja da njenom detetu ne daju drugu hranu ili tečnosti. Cucla je takođe loša navika. 

Broj i dužina podoja: 

Za dojenje je potreban i psihološki podsticaj. Svaki put kada se majka priprema za dojenje u krv se počinje lučiti veća količina prolaktina a sisanjem dete šalje poruku preko nervnih završetaka u grudima i proizvodnja prolaktina se povećava. Broj, dužinu podoja i količinu mleka određuje samo dete i treba da je na zahtev deteta u kontinuitetu i danju i noću. U početku podoji su duži a razmaci kraći jer se dete zamara kod dojenja. Ritam podoja sa razmacima manjim od 2 sata ne treba dugo tolerisati jer će se negativno odraziti na stvaranje mleka. Ukoliko dete nakon hranjenja mirno spava 2 do 4 sata i napreduje na težini znači da ima dovoljno hrane. Ukoliko beba nakon hranjenja spava površno, često se budi i plače a dobro napreduje na težini znači da želi bliži kontakt sa majkom. Majka ovakve dece ne treba misliti da je njeno mleko lošeg kvaliteta. Merenje bebe nakon podoja nema nekog značaja, jer se često rezultati pogrešno interpetiraju. Kada doneti odluku da majka ima malo mleka?: 

Kada dete dobro doji, pohlepno i potpuno isprazni grudi, ali nakon toga ne spava, ima površan san ili spava 1 do 2 sata, ne napreduje na težini, treba obratiti pažnju da li majka ima dovoljno mleka. Pre nego se donese zaključak da majka ima malo mleka potrebno je ustanoviti:

da li je odgovarajuća tehnika dojenja da li odgovara ishrana majke, da li se majka dovoljno odmara, kakvo je psihičko stanje majke da li postoje organske smetnje za dojenje od strane deteta

8

Problem za dojenje mogu predstavljati i prepunjene grudi. Ručno istiskivanje mleka pravi olakšicu i ima pozitivan uticaj na stvaranje mleka. Izlazak mleka iz dojke: 

Pravilnim i nesmetanim dojenjem dete snažno izvlači mleko čime podražuje nervne završetke u sitnim mišićima oko bradavice. Taj nadražaj je prenesen prema moždanom stablu i počinje lučenje drugog važnog hormona oxitocina. Zadatak oxitocina je da olakšava stezanje mišića oko mlečnih žlezda i izlazak mleka. Mleko pristiže u bradavicu koja ima 10 do 15 otvora kroz koje izlazi. 

ISHRANA ODOJČETA DO 6 MESECI

Preporučuje se hranjenje isključivo majčinim mlekom čime su obezbeđeni svi potrebni sastojci, a izbegnuti neželjeni efekti druge hrane. Hranjenje je na zahtev deteta koje diktira broj obroka i količinu mleka. Tečnost: nije potrebno dodavati čajeve, sokove ili druge napitke jer majčino mleko ima dovoljno vode. Izuzetak čine jako vrući klimatski pojasevi kada se daje nezaslađen čaj.Preventivno davanje vitamina i minerala

Gvožđe: redak je deficit gvožđa kod dece koja doje, a razlog za to je jako dobra apsorpcija, potpuna iskorištenost gvožđa iz majčinog mleka sa jedne strane, a sa druge strane nema mikrokrvarenja iz digestivnog trakta, niti gubitka gvožđa na taj način, a koja se vide kod dece hranjene flašicom. Kod nedonesenog deteta suplementacija sa gvožđem je potrebna nakon 2 do 3 meseca ili kada se porođajna težina udvostruči ( 3 mg/ kg dnevno).

Vitanin D: u majčinom mleku nema dovoljno D vitamina ali je potebno da se majka još u trudnoći izlaže suncu ili uzima D vitamin i isto nastavi nakon porođaja. Izlaganje suncu ruku i lica svaki dan l5 minuta jednako je uzimanju 10 mg ili 400 jedinica preparata vitamina D. Odnos Ca:P u majčinom mleku je takav da se odmah ugrađuje i učestvuje u stvaranju kosti, te je rahitis kod dece na dojci redak. U sprečavanju rahitisa potrebno je i dete izlagati suncu svaki dan ruke i lice 15 minuta ili 2 sata nedeljno. Ukoliko nije moguće dovoljno izlaganje suncu majke dojilje ili deteta, ukoliko majka ne uzima dovoljno D vitamina ili je iz bilo kojeg drugog razloga dovedeno u sumnju da je majčino mleko obogaćeno vitaminom D, tada se donesenom detetu daje 400 do 800 I.J.dnevno. Nedonošće koje se hrani majčinim mlekom u pravilu treba svaki dan da dobije

9

1000 I.J vitamina D, ne manje do 800 i ne više od 1600 I.J. Kada nedonošče napusti bolnicu ili kada dostigne težinu odgovarajuću za uzrast, profilaksu D vitaminom treba smanjiti na uobičajenu dozu za doneseno dete 400 do 800 I.J. na dan. Od preparata za kontinuiranu profilaksu preporučuju se vodene kapi.

Vitamin C: normalna raznovrsna ishrana majke obezbeđuje dovoljno ovog vitamina i za dete. U slučaju povećanih potreba za C vitaminom preporučuje se davanje preparata u dozi 50 mg/ dan. Kod nedonešenog deteta obavezna je suplementacija (4-5 mg/dan).

Vitamin A: raznovrsna ishrana majke obezbjeđuje dovoljno vitamina A u mleku za donešeno dete. Za nedonešeno dete preporučuje se dodavanje vitamina A u dozi između 200 i 1000 mg na dan.

Vitamin E: Ima ga dovoljno u zrelom mleku za doneseno dete, a nedonesenom je potrebno dodavati ( 0,25mg/l00 mL). 

ISHRANA DOJENČETA IZMEĐU 6 i 7 MESECI

Nekada se preferira isključivo dojenje, ali je najnovija preporuka SZO početi sa uvođenjem druge hrane - dohranjivanje. Nova hrana se uvodi u malim količinama (jedna do dve kašičice) postepeno i uvek samo jedna vrsta, u vreme budućih glavnih obroka, a nakon završenog podoja. Navikavanje na jednu vrstu hrane treba da traje jednu nedelju. U nekim slučajevima može se dati i više vrsta hrane istovremeno. U drugim slučajevima problem se javi kod nepodnošenja jedne vrste hrane, a tada je potrebno odrediti koja je to hrana i eliminisati je. Obzirom da se dete susreće prvi put sa novim ukusom hrane ne treba ga prisiljavati da jede, u slučaju odbijanja pokušati narednog dana, ali sa istom vrstom hrane. Za prihvatanje nove hrane presudno je strpljenje roditelja. Kada se privikne na hranu obroci se povećavaju. Za količinu hrane u obroku dozvoljava se samoregulacija, kada je detetu dovoljno hrane odnosno kada je sito (okrene glavu, izbaci hranu) nije preporučljivo insistirati na jelu. 

PRIPREMANJE HRANE

Hrana mora biti dobro očišćena, oljušćena, skuvana, pasirana, sterilno pripremljena, ugodno podgrejana, pomešana sa majčinim mlekom. Ne stavljati kuhinjsku so niti šećer. 

10

IZBOR HRANE

Može se početi kašom od povrća ili voća; odluka je na roditelju ili detetu.

Voće: jabuka, kruška, kajsija, šljiva, breskva u obliku (kompota ili kaše) Povrće: šargarepa, krompir, kaša od žitarica, Supa od nemasnog mesa ili piletine,jogurt Nakon obroka može piti prokuvanu vodu koliko želi.

Gore preporučena hrana sadrži sve gradivne materije koje su potrebne za pravilan rast i razvoj deteta. Zbog moguće pojave alergijskih manifestacija ne davati:

svež paradajiz jagodičasto voće (jagoda,malina,kupina) citruse (naranča,limun,grejp,mandarina,kivi) koštunjavo voće (orah,badem,lešnik) čokolada, eurokrem, med, kvasac kukuruz,pšenica (hleb,keks,brašno) riba,školjke,belance jajeta, kravlje mleko, hranu sa konzervansima čaj

Nastavlja se davanje D vitamina. 

ISHRANA ODOJČETA IZMEĐU 7 I 8 MESECI

Osnova ishrane je i dalje dojenje (4 do 5 puta dnevno) Povrće i voće se nastavlja, ali rendano ili seckano na komadiće. Nastavlja se vitamin D. 

ISHRANA ODOJČETA IZMEĐU 8 I 9 MESECI

Dojenje se i dalje održava ali obrnutim redom. Prvo se daje čvrsta hrana a na kraju obroka se ponudi podoj koliko želi.Uvodi se postepeno nova hrana: Povrće: karfiol, tikvice, spanaćMlečni proizvodi: sir,jogurtMesni proizvodi: kuvano meso, džigerica, piletinaSupa na vodi od kuvanog mesaTvrdo kuvano žumanjce postepeno po četvrtinu više svake sedmice

11

izmešano sa mlekom.Hrana se soli ali ne mnogo radi opasnosti od pojave hipertenzije u srednjim godinama života. Vitamin D vodeni rastvor na kraju obroka. 

ISHRANA ODOJČETA PREKO 9 MESECI

Insistira se na više podoja.Dozvoljava se da samo dete jede prstićima čvrstu hranu iz svog tanjira. Dete jede zajedno sa ostalim članovima porodice, uči se socijalizaciji i ponašanju. 

ISHRANA ODOJČETA PREKO 10 MESECI

Održava se dojenje.Uvodi se novo povrće: grašak, kupus, lukMleveno meso - junetinaVoće u svežem obliku: jabuka, kruška, kajsija, breskvaVitamin D. 

ISHRANA ODOJČETA PREKO 11 MESECI

Doji 2 puta ujutro i uveče.Preko dana ima 5 do 6 obroka. Uzima svu hranu bez prisiljavanja.Sastav obroka je raznovrstan.Voće i povrće mogu biti sveži i prerađeni.Nastavlja se D vitamin. 

ISHRANA DETETA PREKO 12 MESECI 

Doji po želji 2 do 3 puta dnevno.Nema ograničenja u voću, povrću i drugoj hrani, a količina zavisi od apetita, dnevneaktivnosti i potreba.Ravnopravno učestvuje u svim porodičnim obrocima.Tečnost se ne daje u toku obroka. Nakon obroka dete može da pije koliko želi vode, čaja ili soka bez šećera.Ne treba da pije više od 500 do 700 mL kravljeg mleka.Ne davati koncentrisanu hranu poput čokolade, keksa, bombona. Nije preporučljiv preterani unos slatkiša.Pre polaska na spavanje ne treba davati slatke napitke ili slatkiše.Obavezno prati zube.Vitamin D se daje u zimskom periodu.

12

ISHRANA DECE U DRUGOJ GODINI ŽIVOTA 

Količina hrane

Količina hrane se znatno smanjuje u ovom periodu, jer je rast usporen a počinje faza motornog i psihičkog razvoja deteta. Dete počinje da se kreće i zato mu je potrebno više raznovrsne hrane koja će mu obezbediti potrebnu energiju, minerale i vitamine.

U drugoj godini života neka deca već imaju “redovne obroke“ a neka se još uvek prilagođavaju novom načinu ishrane. U svakom slučaju prilikom hranjenja dete ne treba terati da pojede celu količinu pripremljene hrane, već nuditi manje količine više puta u toku dana. Treba mu ponuditi raznovrsnu i kvalitetnu hranu i pustiti ga da samo izabere šta i koliko će da jede. Hranu koju odbija ponuditi neki drugi put.

 

Uvođenje novih namirnica u ishranu

U prvoj polovini druge godine života u ishranu deteta postepeno se uvode neke nove namirnice koje sadrže alergene. Ove namirnice mogu izazvati pojavu atopijskog dermatitisa (alergije) tako da je neophodno uvoditi samo po jednu namirnicu nedeljno, i koristiti je tri do četiri dana, da bi u slučaju pojave alergije znali o kojoj se namirnici radi.

Kako se manifestuje alergija na namirnice

Može doći do pojave crvenila, osipa, ekcema, najčešće na obrazima, čelu, šakama, nogicama, ili na pregibu laktova ili kolena. U težim slučajevima dolazi do pojave dijareje ili gušenja, tada se treba obratiti pedijatru i eliminisati namirnicu iz upotrebe za neko vreme (do početka treće godine života).

13

Koje su to visokoalergogene namirnice

*      Kravlje mleko (ukoliko već nije konzumirano ranije),najčešće se servira uz žitarice, hleb,ili keks.

*     Med takođe uvodimo postepeno. Prvo bagremov med - trećinu kašičice u čaj, pa postepeno povećavati količine

*     Belance jajeta- mala količina sa žumancetom, kuvano ili u vidu kajgane

*     Citrusi i južno voće-prvo uvodimo citruse (limun i pomorandžu, ukoliko ih već nismo uveli u 9 mesecu) jedan list kivija, mandarine, ananasa...itd.

*     Riba- plave ribe(oslić, tuna) kuvane ili pečene u foliji,uz povrće,

*     Crveno voće i povrće-sezonski, male količine soka pa tek posle u svežem stanju

Mogu se uvesti i manje količine slatkiša posle obroka, ali se to ne preporučuje.

Vrsta hrane

Hrana je u drugoj godini života znatno raznovrsnija nego u prvoj i po sastavu i načinu pripreme podseća na hranu koju jedu odrasli. Prelaz na ovakvu ishranu treba učiniti postepeno. Nagle promene ili prisiljavanje deteta da jede mogu izazvati gubitak apetita.

Od namirnica iz grupe žitarica preporučuju se sve vrste peciva, osim lisnatog, testenine, u količinama od 1 do 2 kriške sve vrste hleba, keks, griz, najbolje uz mleko , ili jogurt. Količina mleka i mlečnih proizvoda dnevno treba da bude oko pola litre-podeljeno u dva obroka (uz sir, pavlaku, mileram i dr.).Koristiti proizvode sa normalnom količinom masti. U mleko se može ukuvati pirinač, griz, testenine, ili se uz mleko daje hleb namazan maslacem, medom.

14

Meso(sve vrste-uz povrće) se u drugoj godini daje sitno seckano, najbolje kuvano, ili pečeno,tušeno u količini od  80-100 grama. Jaje se daje najmanje dva puta nedeljno-tada ne dajemo meso, kuvano ili pečeno, ili uz povrće ili u mlečnu kašu.

Povrće je najbolje davati u kombinaciji sa jajetom, mesom, kuvano pa zgnječeno i na kraju seckano malo krupnije. Preporučuje se da se daje mešavina povrća u  tri razne boje, ili svaki dan druga vrsta. Uz povrće se dodaje i kašika maslaca ili ulja (najbolje maslinovog) da bi se energetska vrednost obroka povećala.

Od voća u drugoj godini možemo davati ione vrste koje ranije nismo smeli, u početku kuvano, pečeno ili u vidu soka a kasnije i u svežem stanju, ili u vidu voćnih salata.

Voda-naročito u letnjim = ukupno oko 2 litre dnevno, naročito leti.

Broj i sastav obroka

U drugoj godini života potrebna su tri glavna obroka i dve užine u vidu soka ili voća.

Primer jelovnika:

Doručak: mleko, hleb i maslac ili med, (ili jogurt  sa jajem ili sirom)

Užina: sok od voća (ili povrća i voća)

Ručak: za ručak se daje raznovrsno povrće i meso, ili riba supa ili čorba uz hleb

15

Užina: voće

Večera. mlečna kaša,( keks i mleko)

Između obroka i užina ne treba davati drugu hranu, naročito slatkiše i grickalice, jer se tako smanjuje apetit za glavne obroke.

Dete ne treba navikavati da uveče ide u postelju sa flašicom mleka ili soka, jer se time remeti normalan razvoj vilica i zuba

 

Krajem prve i početkom druge godine života dete bi trebalo da utrostruči svoju telesnu masu  sa kojom je rođeno, što znači da bi prosečne vrednosti težine bile 10 do 13 kilograma na početku ovog perioda.

 

Navike koje se stiču u drugoj godini u pogledu uzimanja hrane često ostaju za ceo život. Na sticanje tih navika ne utiču samo način i ukus pripremljene hrane već i način ishrane roditelja i druge dece. Ukoliko jedan od roditelja ne konzumira pripremljenu hranu ne možemo očekivati da dete tu vrstu hrane prihvati.

16

SADRAJ:

NEGA DETETA..............................................................................................................................................2

Nega pupka..............................................................................................................................................2

Obrada pelena.........................................................................................................................................3

Proizvodi za negu kože............................................................................................................................4

Čišćenje dečje kože i kose........................................................................................................................4

Šamponi i pene za kupanje......................................................................................................................4

Ulja..........................................................................................................................................................4

Losioni.....................................................................................................................................................5

Kreme i masti za decu..............................................................................................................................5

Puderi......................................................................................................................................................5

Koža i sunce.............................................................................................................................................5

Nokti........................................................................................................................................................6

Kupanje....................................................................................................................................................6

Zdravstvena zaštita bebe.........................................................................................................................7

ISHRANA NOVOROĐENČETA......................................................................................................................8

ŠTA SVE UTIČE NA USPEŠNO DOJENJE?...................................................................................................8

Broj i dužina podoja:................................................................................................................................9

ISHRANA DECE U DRUGOJ GODINI ŽIVOTA...............................................................................................14

Količina hrane........................................................................................................................................14

Uvođenje novih namirnica u ishranu.....................................................................................................15

Koje su to visokoalergogene namirnice........................................................................15

Vrsta hrane............................................................................................................................................16

17

Broj i sastav obroka...............................................................................................................................17

18