"U Narodnom pozorištu prikazivao se dokumentaran film o Branku  Miljkoviću.. Svratili smo tamo na kratko.. Pričao si mi dok smo se peli na  stepenice da je tu, u vreme kada su Bata Živojinović, Boris Dvornik, Radmila  Savićević, Mira Stupica, Đorđe Vukotić i mnogi drugi studirali glumu ili se  ostvarivali sve u šesnaest na sceni niškog Narodnog pozorišta na tim istim stepenicama pozorišta vrlo često je sedeo Avda Zekić, po starinski Ciganin  a po novome Rom, čuveni “ Španski glumac“ koji je za šačicu semenki ili  cigarete koje su mu davali gimnazijalci pobegli iz obližnje gimnazije pričao svoje “dogodovštine“ iz rata…

Poznavao si svaki kraj grada i bio odličan vodič.. Boljeg nisam mogla da imam.. Uzivajući u stihovima ponavljajući tiho u mraku..

“… Mudrosti, neiskusno sviću zore.Na obične reči više nemam pravo!Moje se srce gasi, oči gorePevajte, divni starci, dok nad glavomRasprskavaju se zvezde kao metafore!Što je visoko, iščezne, što je nisko, istruli.Ptico, dovešću te do reči.Al vrati Pozajmljeni plamen.Pepeo ne huli.U tuđem smo srcu svoje srce čuli.Isto je pevati i umirati.“

… bila sam opijena niškom večeri po izlasku iz pozorišta...

Poštovani Čitaoče, Kad dođeš u bilo koji grad,Kad dođes u bilo koji grad

A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasnoKad dođes vrlo kasno u bilo koji grad

Ako taj grad slučajno bude Niš,Gde sam i ja došla

Doći ćeš putem kojim si morao doći..Uzmi od njega sve što ti pruža čista srca..

Prigrli ga kao što ja sad grlim jastuk, u nadi da ću doći u bilo koji grad..."

Luna Morena, Kada dođeš u bilo koji grad, septembar 2008.

NIŠ - Moravska banovina

Moderna se javlja kod nas, u Nišu, gotovo istovremeno kada i u Beogradu. To je naročito uočljivo posle izložbe čeških arhitekata u Beogradu 1928. godine, ali i sa uticajem stranih arhitekata (arhitekata ruske emigracija, čeških arhitekata itd.), kao i naših arhitekata koji su se školovali u inostranstvu i u to vreme projektuju i grade kod nas. Pod tim uticajem, a u sprezi sa drugim, prevashodno novonastalim političkim i ekonomskim okolnostima kada Niš postaje administrativni, politički, ekonomski i kulturni centar, jedan od devet novoformiranih teritorijalnih centara - banovina pod imenom Moravska banovina.

Staleška udruženja inženjera i graditelja, koja u Nišu imaju dugu tradiciju, doprinose sveopštem razvoju graditeljske misli i prakse. Još 1891. godine osnovano je Mesno niško udruženje srpskih inženjera i arhitekata sa 15 članova, da bi se društvena aktivnost niških međuratnih graditelja krunisala već u decembru 1932, kada je osnovano Udruženje inženjera i tehničara za Niš i Moravsku banovinu, s predsednikom Stojanom Simićem na čelu. Ubrzopotom, u martu iste godine, u Nišu je održana i redovna skupština Udruženja jugoslovenskih inženjera i arhitekata. Stvaranjem i delovanjem udruženja, graditeljska praksa u Nišu doživela je procvat, kako u profesionalnom tako i u estetskom pogledu. Tridesetih godina XX veka, u građansku i eklektičnu arhitekturu Niša, prodiru nove ideje moderne arhitekture čiji je glavni protagonista arh. Aleksandar Medvedev (1900-1984).

Grad Niš dobija na značaju i u političkom i ekonomskom smislu, ali i na planu gradnje jer dolazi do nagle izgradnje velikog broja javnih, industrijskih i stambenih objekata. U početku, u maniru klasicizma i folklorne arhitekture, a kasnije, naročito u periodu od 1930. godine pa sve do Drugog svetskog rata, projektovalo se i izvodilo pretežno u duhu Moderne. Taj period može se smatrati “zlatnim periodom” razvoja Niša i njegovog graditeljstva, ali i zlatnim periodom srpske Moderne pa samim tim i niške Moderne.

Niš, grad sa istorijom dugom preko dva milenijuma i sa bogatim arhitektonskim nasleđem, tih godina privlači imućne ljude iz drugih manjih varoši Srbije, formirajući elitu bogatih i uglednih građana. Oni svoj ugled i finansijsku moć žele da pretoče u trajna dobra. Bilo da su to velike stambene zgrade ili porodične kuće, vile, hoteli, fabrike, oni nastoje da angažuju vrsne arhitekte koji će svoje zamisli da pretoče u stvarnost. Zato nije redak slučaj da ovde ostvaruju svoja dela poznati beogradski arhitekti kao Aleksandar Sekulić (hotel “Park”), Branislav Kojić (stambena zgrada u Voždovoj ulici i vila “Erna” u Niškoj Banji). Naročiti doprinos projektovanju u duhu Moderne daju arhitekti ruske emigracije Aleksandar Medvedev (Šegrtski dom 1940. i Berza rada 1937.), Grigorije Samojlov (palata “Nišava” 1936.), Pavle Liler (stacionar “Zelengora” u Niškoj

Banji), Vsevolod Tatarinov (Narodno pozorište 1937. i Banovinska stambena zgrada 1938.). Sa prodorom Moderne i njenim definitivnim ustoličenjem kod nas, investitori polako ali sigurno prihvataju taj način arhitektonskog izražavanja, i on postaje dominantan u periodu od 1930. do 1941. godine. Poseban pečat razvoju Niša i Banje, a samim tim i arhitektonskog stvaralaštva, pogotovo u stilu Moderne, daje i značajni Niški političar toga doba, najpre kao gradonačelnik Niša, potom kao ministar, a naposletku kao predsednik kraljevske vlade, gospodin Dragiša Cvetković. On je imao poseban osećaj za politiku i političku realnost, ali isto tako i sluha za savremene tokove, samim tim i arhitektonske. To je dokazao angažovanjem arhitekata Modernog pravca na svim kapitalnim objektima u Nišu, što je za posledicu imalo da se i drugi investitori ugledaju na predstavnike vlasti i grade sopstvene objekte po projektima arhitekata koji su sa manje ili više uspeha i doslednosti sledili duh Moderne.

Ubrzana obnova, porušeni istočni delovi zemlje, industrijalizacija, nagli priliv stanovništva u velike gradove i banovinske centre, na osnovu novih nameštenja ili na osnovu potrebe za poslom, izazvali su potrebu za stambenim prostorom. Država, jednim manjim delom, kroz izgradnju šegrtskih domova i sličnih objekata socijalne i slične namene, čiji je idejni tvorac bio, kao Ministar socijalnog staranja Dragiša Cvetković, nastoji da delimično ublaži ili reši problem. Međutim, veći deo potreba za stambenim prostorom, novopridošli stanovnici gradova rešavaju iznajmljivanjem kuća ili stanova. I tada potrebe su veće od potražnje, a postojeći stambeni fond ima neadekvatnu namenu, loše dispozicije stambenih jedinica odnosno stanova. Vešti preduzetnici u tome vide izvor zarade te počinju intenzivnije da grade stambene zgrade sa stanovima za rentiranje. U početku sa manjim brojem stambenih jedinica po etaži i manjim brojem etaža. Kako se pokazalo da manji broj stanova i mali broj etaža na sve skupljem građevinskom zemljištu ne donosi veliku zaradu, investitori se odlučuju na veću spratnost sa većim brojem stanova po etaži i lokalima u prizemlju. I u pogledu zahteva za dekoracijom investitor postaje svestan da to poskupljuje i usporava izgradnju, jer umetnička dekoracija je skup i precizan posao a zahteva veliko vreme i umeće.

Arhitekti svesni ove činjenice kao i mogućnosti koje pruža Moderna kao funkcionalan arhitektonski izraz bez dekorativnih elemenata, opredeljuju se za nju i u 30-im godinama prošlog veka pa sve do Drugog svetskog rata, nju, kao dominantan izraz, koriste sa manje ili više uspeha u oblikovnom i funkcionalnom smislu.

Podudaranje interesa investitora za brzom i jeftinom izgradnjom, korisnika stambenog prostora za adekvatnim i funkcionalnim prostorom i arhitekata koji slede savremene tokove, dovelo je do ustoličenja i razvoja Moderne kod nas, možda i brže i više nego u drugim evropskim zemljama.

Ono što je posebno karakteristično za Niš, možda više nego za druge srpske gradove, jeste intenzivna izgradnja javnih objekta, koji nekada kao i danas, po svojoj nameni, predstavljaju najreprezentativniji segment i obeležje grada. Možda nikada kao u tom periodu novije istorije Niša nisu graćeni reprezentativniji objekti javnog sadržaja, kao u vremenu između dva svetska rata, a pogotovo u vreme banovinskog ustrojstva Kraljevine Jugoslavije, kada Grad Niš biva centar Moravske banovine. Zahvaljujući tome, ali i činjenici da u to vreme Grad Niš i Moravska banovina imaju agilnog i preduzimljivog čoveka odanog i vernog svom gradu, gospodina Dragišu Cvetkovića, koji, što u svojstvu Predsednika Opštine Niš, što kao narodni poslanik, što kao Ministar ili pak predsednik Vlade, stalno doprinosi razvoju i napretku svoga Grada. U to vreme grade se najreprezentativniji objekti kako tadašnjeg, tako i današnjeg Niša; poput zgrade Banovine, Narodnog pozorišta, Berze rada, Šegrtskog doma (kasnije uprava Opštine i Grada), brojne škole, hoteli i zdravstvene ustanove, kao i vojni objekti. Većina ovih objekata je izgrađena u duhu Moderne što Niš opet ima da zahvali pomenutom g. Cvetkoviću, koji je razumeo savremenost političkog trenutka. Veliko poverenje ukazuje projektantima koji stvaraju u duhu Moderne, prevashodno istaknutim niškim arhitektima i inženjerima ruskog porekla Alekasndru Medvedevu i Vsevolodu Tatarinovu, kao i veoma zapaženom arhitekti Marku Bojiću iz Niša, ali i brojnim drugim projektantima iz Beograda poput Rodoljuba Pavlovića, Miodraga Nastasijevića, Aleksandra Sekulića. Zahvaljujući ovakvom sticaju veoma povoljnih okolnosti, Niš ubrzano sustiže i prestiže, do tada razvijenije centre tadašnje Države, nadoknađujući vekove turske okupacije i ropstva.

Ovaj period graditeljstva u duhu Moderne slobodno možemo nazvati “Zlatnim periodom” kada Niš postaje zaista u pravom smislu reči “evropski” kako u duhovnom tako igraditeljskom smislu.

JAVNI OBJEKTI NIŠA I NIŠKE BANjE

Posebno obrađen segment u ovom radu predstavljju javni objekti, koji nekada kao i danas, po svojoj nameni, predstavljaju najreprezentativniji segment i obeležje jednog grada. Možda nikada kao u tom periodu novije istorije Niša nisu građeni reprezentativniji objekti javnog sadržaja, kao u vremenu između dva svetska rata, a pogotovo u vreme Banovinskog ustrojsvta Kraljevine Jugoslavije, kada Grad Niš biva centar Moravske banovine. Zahvaljujući tome, ali i činjenici da u to vreme Grad Niš i Moravska banovina imaju agilnog i preduzimljivog čoveka odanog i vernom svom gradu, gospodina Dragišu Cvetkovića, koji, što u svojstvu predsednika Opštine Niš, što kao narodni poslanik, što kao ministar ili pak predsednik Vlade, stalno doprinosi razvoju i napretku svoga grada.Zahvaljujući njemu i agilnoj i preduzimljivoj upravi Grada i Moravske banovine, grade se najreprezentativniji objekti kako tadašnjeg, tako i današnjeg Niša poput zgrade Banovine, Narodnog pozorišta, Berze rada, Šegrtskog doma(kasnije upravi Opštine i

Grada), brojne škole, hoteli i zdravstvene ustanove, kao i vojni objekti. Većina ovih objekata je izgrađena u duhu Moderne što Niš opet ima da zahvali pomenutom g. Cvetkoviću, koji je razumeo savremenost kako političkog trenutka, tako i funkcionalno umetničke tokove tog vremena. Veliko poverenje ukazuje projektantima koji stvaraju u duhu Moderne, prevashodno istaknutim niškim arhitektima i inženjerima ruskog porekla, Aleksandru Medvedevu i Vsevolodu Tatarinovu, kao i veoma zapaženom arhitekti Marku Bojiću, takođe iz Niša, ali i brojnim drugim projektantima – iz Beograda: Rodoljubu Pavloviću, Miodragu Nastasijeviću, Aleksandru Sekuliću ili pak projektantima iz Zagreba kao što je i Drago Ibler od koga je i sam g. Cvetković naručio projekat za sopstvenu stambeno-poslovnu zgradu koja se nije realizovala.

Zahvaljujući ovakvom sticaju veoma povoljnih okolnosti, Grad Niš ubrzano sustiže i prestiže, do tada raz- vijenije centre tadašnje države, nadoknađujući vekove turske okupacije i ropstva.

NARODNO POZORIŠTE(Pozorište Moravske banovine, Okružno narodno pozorište, Oblasno narodno pozorište)

Godina projektovanja: 1937.Godina izgradnje: (1937-1939)Adresa: Sinđelićev trgInvestitor: Opština Niš, Moravska banovinaSpratnost: VP+1Projektant: arh. Vsevolod Tatarinov iz NišaGodine rekonstrukcije: 1946.nadgradnja binskog blokaProjektant: arh. Aleksandar Medvedev iz NišaGodine rekonstrukcije: 1967. rekonstrukcija saleProjektant: arh. M. Belobrkiz BeogradaGodine rekonstrukcije: 1987, 2002. rekonstrukcije sale i holova

Stavljeno pod zaštitu: 1982.

Slika 1 – Pogled sa severa sa glavnim ulazom

Na Sinđelićevom trgu, drugom trgu koji sa Trgom oslobođenja čini glavnu osu najužeg gradskog jezgra, nalazi se zgrada Narodnog pozorišta, jedan od prepoznatljivih repera ne samo graditeljske već i kulturne baštine Niša, koju ova institucija krasi skoro 120 godina. Objekat je gotovo u potpunosti sačuvao prvobitni izgled, i spolja i u enterijeru, zahvaljujući znalačkim intervencijama, koje su, nažalost, danas retke.

Slika 2 – Istočna fasada (originalni projekat)

Slika 3 –Zapadna fasada (originalni projekat)

Slika 4 –Severna fasada (originalni projekat)

Inicijativu za novu zgradu pozorišta dao je tadašnji Ban Moravske banovine g. Marko Novaković. Autor je Vsevolod Tatarinov, jedan od nekoliko arhitekata predstavnika ruske emigracije - koja je Nišu ostavila dosta obimno delo (A. Medvedev, G. Samojlov, J. Djupon,). On je bio i rukovodilac Tehničkog odeljenja Banske uprave. „…Idejni projekt je obišao sve uglednije pozorišne kuće u Jugoslaviji, radi pribavljanja mišljenja vodećih pozorišnih stručnjaka i tehničara…”17. Prostor koji zgrada zauzima, povučen od prometne Voždove i oivičen ulicama i sa ostale tri strane, omogućava nesmetan pristup i glavnom i sporednim bočnim ulazima, kao i rampi sa zadnje strane, a ni kasnije izgrađeni višespratni objekti Doma vojske i okolnih stambenih blokova ne ugrožavaju njenu arhitektoniku.

Slika 5 –Osnova sprata (originalni projekat)

Osnove su, po nekim tumačenjima, rešene po ugledu na Berlinsko pozorište, sa izuzetno čistom funkcijom, koja i danas potpuno zadovoljava organizovanje i odvijanje predstava za skoro 700 gledalaca. Enterijeri holova u prizemlju i na spratu predstavljaju primer pravog ukusa u primeni materijala i boja, a kvalitet obrade govori o zanatskom umeću koga danas više nema.

Tehnički blok odnosno binski deo nadgrađen je 1946.g. po projektu A. Medvedeva, a salu je rekonstruisao 1967. g. prof. M. Belobrk sa dr H. Kurtovićem. Kompletan enterijer sale, bina, radne prostorije, kao i fasada i krovni pokrivač, obnovljeni su 2002.g.

ZAKLjUČNA RAZMATRANjA

Period između dva svetska rata, iako veoma kratak, može se smatrati najdinamičnijim i najdramatičnijm razdobljem svetske, a ponajviše evropske istorije. U tom periodu nakon raspada viševekovnih carevina i stvaranja novih država i potpune promene geopolitičke karte Evrope, dolazi do možda još snažnijih promena u socio-kulturološkoj sferi života evropskog kontinen- ta. Stvaraju se novi socijalno-politički i ekonomski pokreti i kretanja, koji za posledicu imaju i stvaranje novih vrednosti, kako u materijalnom tako i u duhovnom smislu. Napredak u industrijskom i inženjerskom razvoju novih tehnologija, za posledicu ima ubrzan rast i mogućnosti bržeg i efikasnijeg graditeljstva. Sve ovo za posledicu ima i stvaranje novih pokret u kulturi i umetnosti, pa samim tim i u arhitekturi. Najznačajniji i najdominantniji pokret u umetnosti, arhitekturi, jeste pokret Moderne, koji iz duha ruskog konstruktivizma i suprematizma, germanskog racionalizma i anglosaksonskog pragmatizma u kombinaciji sa regionalnom profanom arhitekturom jednostavnosti, stvara nove arhitektonsko-umetničke vrednosti čiji duh i univerzalnost se sežu do današnjih dana.

Pokret Moderne se relativno brzo sa malim zakašnjenjem pojavio i na našim prostorima. On je, može se slobodno reći nakon višegodišnje “borbe” sa tradicionalistički i neoklasicističkim shvatanjima i praksom kod nas, izborio taj primat u arhitekturi, da bi u četvrtoj deceniji prošlog veka postao dominantan na srpskoj arhitektonskoj sceni, pogotuvu u tri najveća srpska grada Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Grad Niš u svom višemilenijumskom postojanju nije imao dinamičniji kvantitativniji i kvaliativniji razvoj arhitekture i graditeljstva, kao u periodu između dva svetska rata. Zahvaljujući činjenici da je postao banovinski centar novoformirane države, kao i to što je u tom peridu imao u lokalnoj i centralnoj vlasti agilne i preduzimljive ljude privržene i odane svom gradu, Niš se intenzivno i planski razvija prerastajući iz male varoši u moderan grad koji je sedište banovinskog centra sa svim sadržajima kulture, umetnosti, administracije, ugostiteljstva itd.

Međuratni period u Nišu možemo, što se arhitektonsko-građevinskog opusa tiče podeliti na dva dela. Prvi do 1930. u kojem se gradi u duhu folklorne i eklektične arhitekture i drugi od 1930 pa do početka Drugog svetskog rata, kada se objekti projektuju i grade pretežno u duhu Moderne.

Pokret Moderna se polako probija u Nišu i to najpre preko individualnih porodičnih kuća i vila i to u kombinaciji sa drugim stilovima, pa preko složenijih višeporodičnih objekata, da bi se naposletku pomenutog perioda gradile stambeno-poslovne višespratnice i javni objekti.

Arhitektura niške Moderne, bila je sve vreme pod snažnim uticajem prethodnih stilskih pravaca i tradicionalnog načina građenja, kao i ograničenih mogućnosti graditeljske operative tog vremena, što je uslovilo da se većina objekata projektuje u klasičnoj funkcionalnoj šemi, sa tradicionalnim zidanim konstruktivnim sistemom i kosim viševodnim krovom. Ovaj nasleđeni način dispozicije objekta, koji se naj-

češće primenjivao kod stambene gradnje, bio je uslovljen ograničenošću graditeljske operative, njenim tehnološkim i stručnim mogućnostima, koja je gotovo isključivo primenjivala zidani konstruktivni sistem, koji je ograničavao projektante da rešavaju funkcije objekata na slobodniji i savremeniji način. Sa razvojem tehničko tehnoloških mogućnosti i prihvatanjem novih materijala poput armiranog betona, dolazi do promena i u projektovanju objekata u kasnijem periodu, naročito kod objekata javnog karaktera. Projektanti koji su pripadali pravcu Moderne u Nišu svoje najveće domete postižu u oblikovanju fasada i masa objekata, uklapanju i interpoliranju novih objekata u postojeću urbanu strukturu grada. Arhitekti svoje objekte nastoje da uklope u okruženje maksimalno poštujući zatečeno stanje, nastojeći da prostor unaprede svojim objektom, bez pretenzija da njihovo delo dominira tim prostorom. Zato možemo smatrati da je najveći doprinos Moderne u Nišu, odnosno njenih aktera-arhitekata, ogleda u oblikovanju objekata i poštovanju nasleđene urbane matrice, odnosno kontekstualnosti.