“Pepeljuga nastavlja da zivi samo u bajci, u stvarnom zivotu, pored raskosnih haljina koje oblaci I svlaci, u njenom srcu ostaje gorcina I njena dusa je uprljana svom onom prasinom I prljavstinom koja je morala biti uklonjena jos u vreme njenog detinjstva.”

O Nikolaju Koljadi

Nikolaj Koljada rodjen je 1957. Godine u Presnogorkovku. Do sada je napisao preko pedeset komada a njegova dela igraju se na brojnim pozorisnim scenama u SAD-u , Engleskoj, Nemackoj, Italiji, Francuskoj, Austriji, Finskoj, Kanadi. Jedan je od najpoznatijih pozorisnih pisaca savremene svetske dramaturgije, posebno cenjen po jedinstvenom scenskom izrazu prepun jezickih viseslojnosti utkanih u govor njegovih junaka. Rec je o mladom coveku, veoma svesnom svoga dara, ali bez mrvice uobrazenosti. On je licnost neobicne iskrenosti, neposrednosti, duhovitosti (ne izbegava ni psovke), ali nikada razmetljivosti. Tesko bi se moglo reci da je neki veseljak , pre, namcor. Nije ni ruska dusa ophrvana onom vec ozloglasenom slovenskom melanholijom. Na stidljiv, oprezan nacin ispoljava se njegov dar dramaticara neobicne vizure o svemu obicnom sto ga okruzuje.

Mnogi koji su procitali njegove drame pitali bi ga “Zasto pises o tamnim ljudima?”, a on bi odgovorio “Ja sam pisac, prema tome meni Bog nalaze da pisem o ponizenim, izvredjanim, nesrecnim.”

Pozorisna arheologija

Koljada je najpre otkiven u Evropi I Americi, pa tek onda u svojoj otadzbini.

Roman Vitkjuk je prvi rezirao na svetu Koljadu, u SAD,Italiji, a takodje prvi put u Rusiji, u Moskvi. Pricao je o Koljadi kao mladom talentu iz Jekatirnburga. Taj grad je vezan za mucnu epizodu iz novije ruske istorije. Grad se od 1924. do 1991. zvao Sverdlovsk po sovjetskom revolucionaru i političaru Jakovu Sverdlovu. Za vrijeme ruskog građanskog rata boljševici su 1918. u Jekatarinburgu strijeljali posljednjeg ruskog cara Nikolaja II. i njegovu porodicu. U okolini grada je rođen Boris Jeljcin, prvi predsednik postsovjetske Rusije, koji je ovde započeo svoju političku karijeru.

To je jedan od veoma zivih pozorisnih centara, sa zanimljivim alternativnim baletskim I lutkarskim stvaraocima. A Koljada je nesumnjivo, jedan od najslikovitijih figura toga grada, koji izmedju ostalog, izdaje casopis “Ural” koji Koljada uredjuje. Tu su objavljeni odlomci iz Krlezinog “Izleta u Rusiju” 1925., sto je ispalo prava mala senzacija.

Kada se Rusuji desila revolucija, posle prvih godina avangarde u svim oblastima umetnosti, od knjizevnosti preko pozorista, do slikarstva, doslo je do Staljinove diktature koja je nametnula strogo kontrolisanu ideologiju u svim umetnostima. Iako je mnogo darovitih umetnika izgubilo zivote ili je bar moralo da zacuti ili nije moglo da se razvije, dar ruske nacije je tako snazan, da se I pod najvecom represijom rodila neka dela od trajne umetnicke vrednosti. Cak I iz tog perioda u nasledje buducim vremenima ostala su neka uspela dramska dela, a pre svega dramski opus V. Majakovskog ili M. Bulgakova. Posle XX kongresa kada je pocelo otopljavanje koje se produzilo tokom Gorbacovljeve ere,

perestrojke I kada je Rusija krenula novim tokovima sa visepartijskom erom Jeljcina, dolazi do novog razvoja ruske knjizevnosti .

U tom najnovijem ,od Perestrojke do Jeljcinove ere, ruski knjizevnici su napisali mnoga znacajna dramska dela prikazana na scenama sirom sveta, Ljudmila Razumovska, Ljudmila Petrusevska, Aleksandar Cervinski, Sergej Kokovin, Aleksandar Galin, Aleksandar Slapovski, Nadezda Ptuskina, Oleg Bogajev, Aleksandar Sipenko, Olga Muhina, Vasilij Sigaretov. Ovom izboru mozemo dodati Ninu Sadur kao I one koji su se ranije afirmasili u doba Hruscova ili Gorbacova ,kao sto su Aleksandar Vampilov, Vasilij Aksjanov, Eduard Rozinski, Muza Pavlova.

Pored svih razlika zajednicko svim ovim piscima jeste da su plodni. Dok je Ljudmila Petrusevska pre svega pripovedac, Razumovska, Koljada i Sipenko studirali su po pozorisnim daskama I bili glumci, dok je Petrusevska kao pisac radila u novinarstvu I u literalnom casopisu prvog ranga kao sto je “Novi mir”.

Od svih koji su tada bili na domaćem terenu, upravo je ta inteligencija 1991. godine pomogla Jeljcinu da dođe na vlast, ubeđena da time konačno donosi slobodu Rusiji. Okupljena oko predsednika početkom devedesetih, kada su njeni predstavnici zauzimali mnoga politički važna mesta, ona je do samog kraja bila faktor koji je davao demokratski legitimitet Jeljcinovoj vladavini. Još od 1917. godine intelektualci nisu igrali tako važnu ulogu u Vladi zemlje. Lenjinizam u 19.veku I pocetkom 20 veka, ruska muzika i literature uklopile su se u savremenu evropsku kulturu I presle na celo te culture. Ruski univerziteti su uzdizali znanje I kriticko razmisljanje stvarajuci brojne gradjevine kojima je odsustvo slobde govora neizdrzivo. Pod vecu paznju Jeljcin dolazi u javnosti u maju 1990 kada je izabran za predsednika ruskog parlamenta u kojem je otvoreno promovisao ideju ruske nezavisnosti. U junu iste godine ruski deputati su inagurisali neodredjenost republickih zakona nad zakonima sovjetske federacije, a mesec dana nakn toga

Jeljcin je demonstrativno istupio iz KP. U junu 1991.godine izabran je za prvog predsednika ruske federacije.

Koljada se usudio da napise prvu rusku dramu u kojoj je glavni junak Ilja, 33-godisnji veteran iz Avganistanskog rata u invalidskim kolicima, koji gaji erotska osecanja prema 18-godisnjim Antonu. Bila je to i ostala prva ruska drama na homoseksualnu temu.Medju savrenenim ruskim dramsim piscima valjda niko nije plodniji od Nikolaja Koljade. Verovatno ni svojim studentima u Jekaterinburgu ne savetuje da pisu sporo I oprezno. Nisu nam poznati naslovi svih njegovih dela ali evo nekoliko iz pregrsti: “Bezljudno nase more ili brod ludaka”-1987., “Fote”- 1988, “Baraka”-1988, “Kaskadlak”-1988, “Maneken”, “Buket”, “Dve zene plesu”, “Amerika Rusiji poklonila parobrod”, “Za tebe”, “Becka stolica”, “Idi idi”, “Pikova dama”, “Uzvikivaci parola”, “Lopov“-1990. “Roditeljski dan”- 1988,”Galeb je zapevao”, “Kacket”, “Pracka”- 1989, stampana u prevodu Novice Antica u caspoisu Ruski Almanah 1995. a prvi put kod nas izvedena u Narodnom pozoristu u Uzicu.

“ Kokoska”- prikazana kao produkcija Grad teatra Budva 1999. godine u reziji Jagosa Markovica. To je komedija iz pozorisnog zivota u provinciji. Samo neko ko je veliki deo svog zivota proveo u pozoristu mogao je da napise komad koji o toj sredini ne govori ni bukvalno ni lazno. S druge stane nema komedije bez klisea : tu su I provincijska primadona koja je vec malo ciknula I mlada glumica koja ce zauzeti njeno mesto I reditelj koji ce ostaviti matorku, a preko kreveta davati uloge mladoj, svezoj kokoski, nasim jezikom receno, piletini. Sve to je Koljada napisao na svez I iznad svega duhovit nacin sa svesnom zeljom da se u pisanju jednom odmori od “cernjuhe” (kod nas u filmu se to naziva “crni talas”).

Ima sete , ali Cehovljevske, ima provincijskog corsokaka, ali I neke bar u buducnosti, perspektive za mladu glumicu. Svi pate ali ne stardaju. Nije slucajno da je ovo jedini Koljadin komad po kome je snimljen film i da je doziveo veliki uspeh, naravno sa popularnim zvezdama ruske kinematografije. Isto tako nije slucano da je ova komedija u prvorazrednoj podeli u produkciji Grada teatar Budva, dozivela u leto 1999 istinski uspeh. Jedan od razloga uspeha je sto je reditelj Jagos Markovic bio svestan da pred sobom ima komediju jednog od najboljih pisaca savremene svetske dramaturgije.

“ Poloneza Oginjskog “-izvedena prvi put kod nas na sceni Jugoslovenskog Dramskog Pozorista 30. decembra 1996. u reziji Vide Ognjenovic. Ovom dramom on je ispisao svoj “Visnjik”. U dom svoga detinjstva ne vraca se otmena Ranjevska vec prostituisana cerka likvidiranog ambasadora. Nemaju Rusi vise visnjike. Oni moraju da zale za nekim bednim komadom namestaja, majcinim krapama, novogodisnjom jelkom. Cehovljevi Jase I Lopahini bili su susto olicenje plemenitosti u odnosu na Koljadine Ljudmile I Serjoze. Rusija se proprostacila ... Plemenita bica su samo jos izludele Tanje I Dejvidi. Cak je Koljadin Pedja Trofimov, violinist Dima samo je senka svoje nekadasnje mladalacke poeticnsti. On svira po hodnicima I snima muziku za porno filmove i iz njega samog je iscurela svaka poezija. I on je postao prostak u pezpostenoj borbi za opstanak.

“Bajka o mrtvoj carevoj kceri”- prvi put prikazana kod nas u Narodnom pozoristu Sterija u Vrscu. Kad citalac uzme u ruku ovu dramu cija je radnja smestena u prljavo veterinarsko odeljenje za prekracivanje muka osakacenim domacim mezimcima I nesrecno ruznoj Rini, mora da se

zapita kako ce dramski pisac uspeti da je iznese do bajke. Rina godinama strujom ubija zivotinje u zagadjenom, smrdljivom I neprometnom prostoru. Tu ona zivi sa jednom opasno rasejanom kujom I njenim stencima od cije prodaje se prehranjuje. Spolja dopiru zvuci uvezbavanja vojne parade za Oktobar. U ovaj uzas upadaju Rimina prijateljica, uverena da je veliki pesnik, a zatim je bedni stihoklepac I dvojica zamlata, mlohavi primitivac Vitalij I njegov maco prijatelj, lepotan Maksim. Ovom dramom Koljada , u stvari se uzdize do poetskih visina svet svojih junaka. I do sad je nad njegovom pozorisnom stvarnoscu lebdela izmaglica istinske poezije. Medjutim, ni u jednoj njegovoj drami se nije, kao carobnim stapicem, sve ovo ruzno, prljavo I zlo, tako iznenadjujuce pretvorilo u bajku. Kao da se ovom dramom prikazuje poreklo bajke koja je isto tako sublimacija vekovnog covekovog kolektivnog iskustva, koje se u stvarnosti sublimise u lepo, dobro, bajkovito.

“Murlin Murlo” je otvorila “Sovremenik teatar” i dalje se igra u punoj snazi. 1999 je postavljena na sceni “Civic teatra” u Denveru, Kolorado. Jugoslovenska premijera 1990. na Kamernoj sceni SNP-a u Novom Sadu, u reziji Radoslava Milenkovica. Premijera te drame u SNP-u bila je i Jugoslovenska praizvedba Koljadinog dela, u prevodu Novice Antica.

Medju mnogobrojnim nagradama predstave “Murlin Murlo” su glumacka nagrada Lidiji Stevanovic za ulogu Ine, na Susretu vojvodjanskih pozorista,1996. godine; Nagrade za najbolju musku i zensku ulogu Borisu Isakovicu i Jasni Djuricic na cetvrtom Zemun festu 1996, kao I nagrade za nabolju predstavu u celini, reziju i zensku ulogu (Jasna Djuricic) na 22. pozorisnim svecanostima u Mladenovcu iste godine.

Predstava “Murlin Murlo”osvojila je i glavnu nagradu “Zlatni brod” na Medjunarodnom pozorisnom festivalu u gradu Ruse u Bugarskoj 1996. godine, kao i “Veliki zlatni medaljon” s likom Ljubise Jovanovica na Pozorisnim svecanostima u Sapcu 1996. godine, koji je dobila Jasna Djuricic za ulogu Olge. Ona je dobila i godisnju nagradu SNP-a 1997. godine, povodom Dana tog teatra. Jasna Djuricic dobila je i nagradu “Milos Zutic” 1997. godine, dok je Boris Isakovic dobio nagradu “Predrag Pedja Tomanovic” iste godine.

Scenograf je Boris Maksimovic, a kostimograf Jasna Badnjarevic, dok je za muziku bio zaduzen Stevan Divjakovic.

Predstavu je do sada videlo vise od 15.000 gledalaca, a 2002. snimljena je i emitovana na TV Novi Sad.

Prvi put komad sam procitala 2004.godine. znala sam da je predstava imala veliki uspeh. Zarobili su me likovi na margini, I od tada kad god sam imala priliku da igram na Akademiji likove ne ivici razuma to sam iskoristila. To je veliki izazov. Akademiju sam upisla sa monologom Murlin Murlo. Moram da priznam da je bio smotano uradjen. Sada, sa ovim znanjam I iskustvom, uradila bih ga drugacije. Na srecu, imacu priliku da to pokazem na diplomskoj predstavi. I zavrsicu skolovanje kako sam I pocela, simbolicno, sa Olgom. Imam priliku da ispricam kako izgleda zivot u kome se preplice bolest, ljubomora, prostakluk , prevara, kako mali egoizmi rusi I velike nade, kako u svom tom haosu odrastaju dva mala bica, ne uz zvuke uspavanki vec uz krike iz komsiluka I plac njihove majke. Kakva nam je buducnost?

U skolpu mojih priprema za lik iskoristila sam priliku koja mi s e ukazala da, zajedno sa studentima Defektoloskog fakulteta, posetima dnevnu bolnicu “laza Lazarevic” I prisustvujem izlaganju pacijentkinje koja boluje od biploarnog poremecaja. Osetila sam posebnu atmosferu I

mislila sam da shvatam kako se oseca Olga ali tek dtada sam shvatila da mi koja mi je kockica trebala u tom mozaiku. To je dobrovoljan zatvor u kome je pacijent dostupan za skeniranje, evaluaciju, terapiju. Motorika pacijentkinje isprekidana I ukocena, ukocen idrhtavo je drzala cigaretu, kijala, pricala, drzala glavu.

Koljada je najpopularniji dramski pisac u Rusiji od kraja 1980. Njegovi komadi su otvarali scene sirom sveta. On pise celim svojim bicem I svim svojim ocajanjem, zato I najvise podseca na Dostojevskog.

Cak su I Americki dramaturzi , prevodioci, reitelji, dolazili da upoznaju Koljada fenomen. On je mnogo vise nego neko ko samo pise komade. Oleg Loyevsky, glavni reditelj u Jekaterinburgu, ko je bio prijatelj sa piscem preko 20 godina rekao je jednostavno-“ Koljada jedinstven pozorisni covek, izuzetna licnost, genijalni umetnik, on je umetnik koji pronalazi lepotu u uzasu, I zna da je uvek nesto uzasno u lepoti”. “On je umetnik paradoksa koji se igra istovremeno sa toplim I hladnim, on je totalno jedinstven”- rekao je Oleg Bogajev, jedan od najpoznatijih Koljadainih studenata. Koljada za sebe kaze,” ja sam primer mladog coveka, nako ko ima uspeha, napravio sam novac I poznat sam, ljudi cesto imitiraju I diskutuju o mom uspehu, ali to je nemoguce ponoviti”. Ubrajaju ga u sledbenike in year face, nove evrpske drame, u kojoj prevladava nasilje ako ne I odsutnost pozotivnih emocija. No, da li je to zaista tako?

Fabula

U ovoj drami aktivira se nalicje tranzicijskog zivota, u onome sto je ostalo od nekadasnjeg sovjetskog imperijalizma , krhotine egzistiranja, pomesane u ostacima proslosti i poplavi Zapada. Murlin Murlo, simbolicna lutka a opet zivo bice, krik je za bojim zivotom koji odjekuje i

na nasim prostorima.Provincijski ruski gradic Sipilovsk, je toliko mali da svako svakoga zna, to je toliko daleko od bilo kog mesta koje znamo, vecina ljudi nisu ni izasli iz grada celog svog zivota.

Dvadesetosmogodisnja Olga je jedna od tih ljudi. Beznadeznost njene egzistenicije, njeno jurenje same sebe unutar njenog sveta, ona pise nespretno decije pesme u svom dnevniku I jedini prijatelj kojeg ima je Bog koji je posecuje i upravlja njome. Spolja gledano ona je ruzno pace, koje nikada nije odraslo. Zbog toga nju zovu Murlin Murlo. Da bi upoznala nekoga Olga I njena majka izdaju sobu u njihovoj kuci Alekseju, mladom inzinjeru iz Lenjingrada, ocajnom romantiku, koji je posvetio svoj zivot da ucini svet boljim mestom, pise knjigu kojom ce nauciti ljude ispravnom nacinu zivota. Za Olgu koja nikada ranije nije videla veoma trezvenu osobu koja cita knjige, Aleksej je svetao vitez ljubavi i njena jedina nada za bolji zivot. Olgino duhovno stanje i odrastanje je pratio Mihail, njen komsija do vrata. Ozenjen i sa decom, Mihail je u vezi sa Olgom posle njegovog posla, posecuje je, pije... Ali , za njega je bilo mesta u Olginom zivotu dok nije dosao Aleksej u njenu kucu. Nakon sto se otarasila Mise Olga otkriva suparnicu u svojoj rodjenoj sestri Ini. Sarkasticna, izazovnog izgleda, tridesetpetogodisnja Ina, ne gaji romantiku u svom srcu, vec samo jaku zelju da izadje iz Sipilovskska. Aleksej se njoj cini kao zlatni pogodak. U toku komada Aleksej bez imanja neke blage ideje ili prisecanja kako se to desilo, nalazi sebe pijanog izmedju dve ucmale zene, koje se takmice za njegovu paznju. Sa te tacke on je previse popio da bi napustio zabavu ili imao kontrolu nad sobom. On drzi svoju dusu izmedju Olge I Ine. Olga jadikuje, vidi svoju istinu u Aleksejevim recima. Ina se s druge strane se podruguje Aleksejevim recima, dezorganizovana je, I plasljiva, u sred njegovog romanticnog duha. On pokusava da zaustavi tucu Mihaila I

njegove zene. Medjutim I Aleksej dobija batine I posle toga Olga odlucuje da Sipilovsk nije mesto za nekog ko je otmen, blag covek kao sto je Aleksej I kupuje mu voznu kartu za Lenjingrad. Znajuci da je to kraj I smrt njene nade I ljubavi, ona preklinje Alekseja da ode sto je moguce brze navodeci da je pravi razlog to sto prolazi neopazeno, kad Aleksej odbacuje njegovu uzvisenu zrtvu I vice I vredja je. Njegov ponos je povredjen cinjenicom da je nastalo zlo od strane lude zene I pijanog momka, ljubomornog. On je zeleo da bude spasen a zavrsio je u nekom prljavom ljubomornom trouglu. Kao borba izmedju Alekseja I Olge nepravedna, Olga vidi svog Boga. Bog je besan kao Aleksej, on zove Olgu po imenu I napusta je zauvek. U isto vreme Aleksejeva mrznja I bes postaje prevelika I on napada Olgu, siluje je i seli se. Ina posle Aleksejevog odlaska pije sa Mihailom koji dolazi da bude sa Olgom. U sred njihovih pijanki Olgin Bog se vraca I ona prica sa njim. Sve se vraca na put uobicajen kakav je bio.

Vreme- Gorbacov je spovodio reforme za koje je verovao da ce poboljsati zivotni standard I radnicku produktivnost kao deo svog programa, nazvana Perestrojka. Kao de fakto vladar Sovjetskog Saveza pokuso je da reformise stagnirajucu komunisticku partiju I drzavnu ekonomiju uvodjenjem Glasnosti, I Perestrojke (restruktuiranja) I ubrzavanjem ekonomskog razvoja koji su pokrenuti na kongresu KPSS 1986. 1985. objavio je, da je ekonomska reforma stala I da je potrebna reorganizacija. Takozvana kosmopolitska generacija ce se pokazati kao Gorbacovljeva najprihvatljivija publika i rasadnik mnogih post-komunistickih privrednika i politicara , posebno u baltickim zemljama.

Prva reforma u doba reforme Gorbacova bila je Alkoholna reforma 1985. koja je bila zamisljena protiv siroko rasprostranjenog alkoholizma u Sovjetskom savezu. Ljudima koji su uhvaceni pijani na poslu ili na javnim mestima se odmah sudilo. Scene konzumiranja alkohola su izbacivane iz filmova. Reforme nisu imale znacajnijeg uticaja na alkoholizam u zemlji, ali su ekonomski bile ozbiljan udarac za drzavni budzet. Alkoholna reforma bila je okidac koja je izazvala lanac desavanja koji se zavrsio raspadom Sovjetskog Saveza I dubokom ekonomskom krizom u novonastaloj zajednici nezavisnih drzava sest godina kasnije. Gorbacovljevo predstavljanje glasnosti je dalo nove slobode ljudima, kao sto je sloboda govora. Ovo je bila radikalna promena posto su kontrola govora I sprecavanje kritikovanja Vlade bile deo sovjetskog sistema. Stampa je postala slobodnija, a hiljade politickih protivnika oslobodjeno. Sama rec perestrojka znaci prestrojavanje, prestrojstvo. Zakon je dozvolio privatno vlasnistvo. Istina, u pocetku je bio ogroman porez na privatno vlasnistvo. Perestrojka je dozvolila da stranci investiraju u Sovjetski Savez. 1990. perestrojka je pocela da slabi I privredna situacija je ponovo bila kriticna.

Tema dela- Posledice reformi na drustvo

Drustvo je u reformi stvorilo bica, koja su iz iskrene potrebe za srecnijim danima, krenula u reformu, zavrsili rintajuci na gradjevini, nemocni da svojoj deci obezbede primarno obrazovanje, a ni pravilnu zdravstvenu negu. Svi zive tj prezivljavaju u svojim malim kavezima I svetovima. Majke postaju kurve, deca debili a princ na belom konju, zver. Deca se radjaju, alkohol se toci i gubi se svaka granica izmedju ljubavi I mrznje,

sile i utehe, jedan zivot biva pretvoren u bajku, ali kako bajku pretvoriti u srecan kraj? Jos ga jedino doziva zemljotres…

Da li je sistem zakon ili je zakon sistem? Da li smo svi glumci globalnog filma i ko je reditelj? Svako ima svoj kosmos. Da li da krivimo sistem zato sto sva cetiri bica, svako u skladu sa svojim grehom jurisa ka propasti, Mihail sa najvecim grehom i Olga sa najmanjom krivicom, ili je crv propasti u njihovom malom, egoisticnom univerzumu. Svako je zatocenik sopstvenog kaveza. Koga kriviti za posrnule Olge, Alekseje…treba li traziti krivca? Cinjenice su cinjenice. Kako bolesna zena moze pomoci sama sebi, ili bi to trebalo da cini drustvo? Aleksej, Ina I Mihail utehu traze u alkoholu a ne u licnoj inicijativi i licnoj borbi za bolje dane. Mi smo sami reditelji sopstvenog zivota!!!

Opis prostora-Radnja se desava u malom gradu, Sipilovsku. Vlada hladna klima, vrlo cesto je grad pod snegom. Zgrada u kojoj zivi Olga je jedna od komunistickih gradjevina vec oronula i jako zapustena. Zgrada ima tri sprata, Olja zivi na drugom, a do njenog stana zivi Mihail sa zenom i decom. Takodje je podrum zgrade naseljen klosarima. Stan je sirok ali je podeljen na tri prostorije, od kojih je jedna dnevna soba. Tu je mali treperzarijski sto, stolice, police za brasno, secer . Kuhinja je puna jabuka koje Olga stalno i iznova pere. Plafon je nizak, tako da moze da se rukama dohvati, daje utisak da ce se srusiti. Soba levo je Olgina soba, puna lutkica, perlica, postera glumaca i glumica, vestackog cveca, saksija, svecica. Sa desne strane je Aleksejeva soba u kojoj je jedan krevet i radni sto na kojem stoje jabuke.

Mreza likova-odnosi

Koljadine licnosti kao da muce iste patnje kao i Miskina i Raskoljnikova, samo u novim uslovima, ali su Koljadine licnosti katkad i jos

iracionalnije. Jedan Raskojnikov u svojoj iracionalnosti ipak se rukovodi bar lose procitanim Niceom. Koljadini nesrecnici su bez ideologije. Oni lutaju svojim malim nesrecnim svetom sa hrpama preovladjujucih ideja. Katkad su to ideje iz zute stampe, iz filmova ili sa televizijskih ekrana, ali nekako oplemenjene metafizikom svojstvenom ruskom coveku. Uz to kod nekih prosijavaju mali egoizmi, ljuta borba za opstankom a kod drugih nesavladiva zelja za ljubavlju koja ne moze da se ispolji. A u tom svetu desavaju se cuda na lelujavoj granici izmedju snova i jave. Cuda iz sund casopisa preplavljaju stvarnost i dogadjaju se uprkos svojoj neistinosti. Bog kuca na prozor kao dobri sused. Snevani kraj sveta ipak dolazi iako je nemoguc i ne desava se bas svaki dan. Ali desava se u Koljadinim dramama i u njima je uverljiv. Koljada ume da stvori onaj svoj neobicni svet, da nas ubedi da je stvaran i onda nas bezocno iznenadjuje.

Ina, 35god.-Olga,28god: rodjene sestre, nisu bliske, naprotiv, Olga je u podredjenom polozaju, Ina dominira, vlada takmicarska atmosfera izmedju njih, ljubomora. Za Inu Olga je lujka, sizika, nakarda koja nista ne radi tj samo se sminka. Smatra je razmazenom I ne priznaje je za odraslu osobu. Cini se da su oduvek bile suparnice, borile se za majcinsku ljubav. Njihov odnos se jos vise komplikuje kada u njihov zivot udje Aleksej. Tu nastaje odnos trougla. Olga se zaljubljuje u Alekseja, on u nju, Mihail u Olgu, a Ina u Aleksja I sve tako u krug. Ina vlada, kao I Mihail, vlada sila. Oni su dva ista bica. Olga se pokorava sili. Slaba je. Aleksej je takodje u nadredjenom polozaju.

Aleksej, 26 godina; predstavlja se kao mladi student, potpuno zaokupira Olginu paznju. Pokusava da ga osvoji, kupuje ga jabukama, pricama o Bogu, kopira ga u pisanju, slusa ga I bodri u njegovoj nameri da prosveti narod Rusije. Ugadja mu, dopusta da zaviri u njenu sobu,

intimu, otkriva mu svoje detinjstvo preko decijih leksikona, cita mu svoje pesme. Cak i pije sa njim iako joj nije dozvoljeno konzumiranje alkohola, to radi oprezno.Alkohol pogorsava njeno stanje. Pocinje sunovrat kome nema kraja.

Mihail ima vezu sa Olgom, ozenjen je Irkom i ima dvoje dece. Ponasa se nasilnicki prema Olgi. Olga posecuje Irku, gleda sapunice kod nje. Ina je stalno pijana, imala je muza koji je pobegao od nje, zivi od toga sto radi na gradjevini I verovatno kurvajuci se , povremeno posecuje Olgu koja je uvek sama. Njihova majka radi u bioskopu, cepa karte. Za zenu to je najbolji posao u njihovom gradu, ne muci se I ne smrzava se na gradjevini. Sve zene joj zavide. Ali da li je to zaista tako? Olga je uvek sama, od majke ni traga. Majka radi I nocu , pruza seksualne usluge, jos jedna napacena dusa. Borbena je I malo vremena ima za Olgu. Stiti Olgu na njen nacin. Pitanje njihove bliskosti je veoma vazno. Uskracena je za majcinsku ljubav. Oca nema. Otisao je. Izdaje sobu Alekseju koji se predstavlja kao uspesan mlad student iz Lenjingrada. Olga se zaljubljuje u njega I on u nju. Ona pokusava da otkaci Mihaila, ali ne uspeva , tu uskace Ina koja na prost nacin hoce da smuva Alekseja da je odvede u Lenjingrad, ali tek tada se otkriva prava istina. Mihail tuce zenu, Olga nalazi pismo iz kog otkriva da je Aleksej lazov. To je bio odlucujuci okidac za promenu toka radnje, Aleksej postaje nasilnik I otkriva koliko je slab, preuzima ulogu Mihaila, a Mihail postaje zastitnik Olge, Ina , ocajnica, luta kao muva bez glave, beznadezno ubedjujuci Alekseja da je vodi za Lenjingrad. Olga vise nije prisutna. Kao u polumraku, izmedju dva sveta, nagovestava zemljotres, smak sveta, pad svih vrednosti…a moglo je biti I drugacije?

Provincija osudjuje drugacije, jedinstvenost, legitimise takve pojave kao “crne ovce”, ne vrednujuci I ne razlikujuci crno od beloga. Osudjuje

bolesnika. Olga, okruzena igrackicama I sitnicama koje joj zivot znace zivi zatvorena u cetiri zida, osudjena I obelezena kao nesposobna za rad. Da li je to isto drustvo nju napravilo nesposobnom? Sklonjena u novogodisnji zatvor, isto tako odevena kao novogodisnja jelka, ruzna lutka, neprijatnost za gledanje, ona je stvorila novogodisnji svet sa njenim nadama, strahovima, ima dobrog druga Boga s kim pije kafu, doruckuje, razgovara, savetuje se. Njen pogled na svet je idealna slika. ”Ja, kad bih mogla da prespavam citav zivot, od jutra do veceri, eto takva sam ja…” naivnu, lako ju je zadiviti. Totalno stavljena u polozaj nesposobnog bica, lako ju je pokoriti, lako je sve, osim, slagati je…

Da li se moze dospeti vise ili nize nego sto su junaci Nikolaja Koljade? Svet u moralnom raspadanju, usred raskola svih vrednosti, u krajnjoj materijalnoj bedi, na kraju jedog drustva koje je imalo iluziju da ce ostvariti najsrecniji period istorije.

Drama- jedan od tri osnovna knjizevna roda koja obuhvata sve vrste dramske knjizevnosti. Dramska vrsta u kojoj se elementi tragedije I komedije mesaju najcesce u cilju ozbiljnog prikazivanja tema iz svakodnevnog zivota. U 19 veku, Viktor Igo smatra da drama oslobadja pisca iz kaveza jedinstva, da unosi lokalnu boju. Zola , Ibzen ce razbiti klasicne zakone o dramskoj radnji, teme iz svakodnevnog zivota. Drama s tezom je vrsta drame cija radnja, karakteri I situacije treba da posluze demonstraciji odredjene teze, socijalne , politicke , moralne…uvodi rezone, lik koji podstice radnju I eksplicira pisceve ideje. Njen osnovni kvalitet je aktuelnost (problema-drustvo) I njena efikasnost (pokusaj da se nagovesti resenje problema).

OLGA-Murlin Murlo

“Zasto je Bog otisao od mene, sta sam ucinila?”

Aleksej je u uzavreloj masti Olge i Ine preobrazitelj covecanstava iz velikog sveta, a zapravo je mala hulja iz mozda jos vece zaluti nego sto su ove dve jadnice. Male erotizovane provincijalke sa nesto malo sacuvanih ideala i ne znaju da je negde daleko u velikom svetu postojalo kultno zensko bice Merlin Monro.

Merilin Monro se cesto zalila na nervozu. Uvek kada bi se svom ucitelju Liju Strazbergu zalila na nervozu, govorio joj je, “Da nisi nervozna, trebalo bi da se zapitas, jer nervoza znaci senzibilnost.” Norma Dzin je bila lepotica. Bila je svesna cinjenice da privlaci paznju I poglede ljudi. Ali ideju da to iskoristi dosla je tek kasnije. Njen osmeh joj je morao doneti srecu, kazu da je to bio najsladji I najlepsi osmeh koji su ljudi do tada videli. Toliko je bio naivan I bezazlen kao da je pripado detetu. Merilin je smatrala da onda kada je spontana, privlacnost seksa predstavlja jednu pravu vrednost. Svi smo senzualna bica ali na zalost ima nebrojano mnogo onih koji suzbijaju ili preziru ovaj dar prirode. Umetnost, ona prava, mora biti hranjena senzualnoscu isto kao I svaka druga stvra na svetu. Merilin je verovala da je njena nesvakidasnja moc isticanja senzualnosti njen najveci kvalitet.

Olga saznaje tek za neku nakaradnu sliku tog velikog simbola zenstvenosti 20. veka, I to preko iskrivljenog imena Murlin Murlo. Murlo u Moskovskom slengu zanci rugoba, nakaza.

“Ako budem imala dete, ugusicu ga!”-Olga ne zeli da njeno dete odrasta u sredini u kojoj je I ona, da trpi zlostavljenje I da bude silovano. To nije zivot. Zato odlucuje da ucini dobro delo, da dete zaceto u grehu,

silovanjem, ubije I lisi ga propasti. Iz Olge progovara infantilost, ali veoma prica iz odrasle osobe kada se vraca na teme o odrstanju, druzenju sa komsinicom Irkom, I uveravajuci Aljosu da njen Bog nju cuva I da nije opasan, naprotiv.

Fizicki izgled-Spoljasnji izgled je zapusten, neukusno obucena, upadljiva odeca sa jarko drecavim bojama. Drzanje je snishodljivo, spontano, pogled je radoznao, plasljiv, snuzden, sjajan, otvoren.

Emocionalne afekcije- traumatska situacija je stanje psihe kod koje je ona preplavljena velikom kolicinom drazi, koju nije u stanju da drzi pod kontrolom. U slucaju spoljne opasnosti, strah nastaje automatski. Kod psihoneurotskog straha, to nije moguce, tesko je pretpostaviti da covek moze da pobegne iz sopstvene koze. Separacioni strah , koji se javlja u oralnoj fazi razvoja, pri cemu dete oseca strah da bude napusteno od objekta (po pravilu majke). Osecaj krivice-permanenti izvor osecaja krivice jeste ambivalencija subjekta u emocionalnim odnosima prema objektu sto je proizaslo iz neurotskog libidioznog razvoja. Ideal ego potice iz permanentnog osecaja krivice koji moze da dodje do izrazaja I u njihovim karakteristicnim osobinama. Takvi ljudi ispoljavaju preveliku ljubaznost u objektivnim odnosima cak I servilnost , spremnost na zrtve za druge. Svaki cas menja osnovno raspolozenje. Do promene dolazi na najmanji podsticaj.

Motorika-mimika je ziva. Stalno trepce, stalno gleda gore, skriva pogled povremeno. Samouverenost je spontana. Iza nje se krije nesigurnost, zaplasenost, podozrivost, posmatra svaki mig u zelji da otkrije skriveno znacenje. Pokreti su izlomljeni, drhtavi. Ima tikove, grc u desnoj ruci, smeh. Mimika je do grca. Impulzivne radnje-prethodi napetost I osecanje jakog unutrasnjeg nemira. Obicno naglo dodje do realizacije

impulzivne radnje, koju pojedinac dozivljava kao nesto sto je morao uciniti I u cemu njegova savest nije imala sta da trazi. Manirizam oznacava nepotrebne mahom neprirodne I bizarne kretnje, mimiku.

Svest- zna ko je, koji je dan, mesec, shvata pitanja. Uspostavljanje verbalnog kontakta ometa previse ziva paznja koja odvodi od osnovne teme razgovora ili intenzivne halucinacije koje je odvode od razgovora, ili se povremeno iskljucuje, odsustvuje. Suvise okolisa kad zeli nesto reci, krene od Kulina Bana. Manican. Depresivan afekat ometa uspostavljanje verbalnog kontakta. Seca se svega a ono cega se ne seca zeli da popuni izmisljenim sadrzajima.

Zdravstveno stanje Olge- Dijagnoza: manijakalno-depresivna psihoza

Mada jos iz vremena antike datiraju zapazanja o povezanosti manijakalnog i depresivnog, malanholicnog raspolozenja sve do sredine 19veka, manijakalno-depresivna psihoza pominje se kao jedinstveno oboljenje. Prosecno trajanje pojedinih faza ne prelazi sest meseci, redje se proteze do 12 meseci. Afektivni mozak je ostecenje osnovnih struktura, bilo koje prirode (traumatsko, toksicne, dovodi do najrazlicitijih izmena nagonsko afektivnog zivota od kojih je jedna, veoma specificna manijakalno depresivna psihoza.)

Faza razvoja takvih licnosti- uskracivanje ljubavi deteta prvenstveno od strane majke i drugih znacajnih osoba. To bi uslovilo fiksacije u oralnoj fazi, a to izmedju ostalog znaci povecanu zavisnost pojedinca od svih osoba koji mogu da mu pruze emocionalnu gratifikaciju. Prema psihoanalitickom ucenju, svaku depresivnu manifestaciju izaziva realni I mnogo cesce imaginarni ili simbolicki gubitak objekta od kojeg je subject istinski zavistan. Tako se sada u subjektu javlja bes prema objektu sto ga je napustio I osecanje krivice zbog realnih ili imaginarnih

neprijateljskih osecanja koje je gajio prema objektu. Sama manija ne bi bila nista drugo nego nacin poricanja depresije kao primarnijeg afektivnog stanja.

Nacin odevanja je jednak njihovom unutrasnjem raspolozonju. Oblace se upadljivo, boje su jarke i slozene bez ukusa, kindjure se, zene se preterano mazu, ispoljavajuci posebnu ljubav za jarko crvene tonove. Ima potrebu za preuredjivanjem, ne zaustavlja se samo na sebi vec nastoji da svoj prostor u kome zivi uredi kao dnevnu sobu. Soba im izgleda kao za novogodisnju noc, motivima podseca na optimizam, vedrinu, nesputanost, raspojasanu mastu. Paznja je hipervigilna, stalno skace s teme na temu, s detalja na detalj, kao da o svemu i svacemu treba da daju vlastito misljenje. Vole jezicku dvosmislenost. Hipermnezija-secaju se beznacajnih detalja kojima daje mesta u svojim ideoverbalickim idejama, bogate ih, cine ih jos sarolikijim I smisaono ne uvek lako uhvatljivim.

Javljaju se sumanute ideje propasti, blesnik istice da nema svrhe ziveti, da je sve podlozno brzom raspadu. Bolesnik sva zbivanja dovodi u vezu sa sobom, sumanute ideje odnosa, on i u najbezazlenijim recima I pokretima ljudi vidi aludiranje na neku njegovu slabost, neciju zelju da se ismeje na njegov racun.

Slusne halucinacije se mogu javiti u elementarnoj formi kao sum, cvrkut. Ako imaju slozenu formu tj. karakter glasova-govorimo o fenomenima. Glasovi koje cuje mogu se obracati samo bolesniku, grditi ga, glasovi mogu medjusobno razgovarati.

Vidne halucinacije-javljaju se cesce kod poremecene izlomljene svesti. Svojstvene su bolesnicima epilepticarima. Epilepsija je prolazni poremecaj funkcije mozga. Naglo nastaje i isto tako naglo prestaje.

Napad je naglo praznjenje nervnih celija. Napad je pracen krikom. Bolesnik u prvoj fazi ima zgrcne ruke, I grcevito ispruzene noge, lice mu postaje zgrceno a vilica stegnuta. Posto prestaje disanje bolesnik poludi. Dolazi do ritmickih kotrakcija misica. U ovoj fazi se uspostavlja disanje,a zbog kontrakcije moze doci do ugriza jezika. Posle toga se oseca jako umoran. Za period epi napada postoji amnezija. U toku ovog napada dolazi do kratkog prekida svesti, bolesnik moze automatski da nastavi da vrsi radnju, da hoda, da nerazumljivo govori, posle napada se ne oseca iscrpljeno I ponasa se kao da se nista nije dogodilo.

Maniju zna da najavi i uporna nesanica. Pacijent je nekritican u odnosu na vlastito stanje, on ne moze da vidi sebe ili oko sebe u casu sadasnjem ali i proslom i buducem.

Manicnom bolesniku malo treba da zapeva. U nekim slucajevima desava se da zacuti jer mu je tok misli do te mere ubrzan da ne moze da izgovori sve sto mu pada na pamet. Poviseni su svi vitalni dinamizmi. Napadi mogu biti motorni-pocinje u jednom delu tela npr.prstima a potom se siri na celo telo ili polovinu tela. Senzitivni napad pocinje bockanjem ili trnjenjem jednog dela tela. Psihomotorni napadi su praceni najrazlicitijim dozivljajima ukljucujuci I culne obmane (halucinaacije, prisilne misli, neprepoznavanje sredine ili utisak da se po prvi put vidi poznata sredina). Znatan broj epilepticara pokazuje promene u karakteru: opsirnost u izlaganju, razdrazljivost, naprasitost, mnogi su neprijatno svadljivi I skloni da isteruju pravdu. Ne preporucuje im se uzimanje alkohola.

Opsirno misljenje -srece se kod hipomanicnih bolesnika zbog toga sto kod njih dolazi do brzog protoka asocijacija a tanacitet paznje slabi.

Opsirno misljenje se javlja I kod epilepticara i mentalno nedovoljno razvijene ili dementne osobe takodje se izrazavaju na okolisno opsiran nacin zato sto tesko i nedovoljno razlikuju bitno od nebitnog.

Ubrzano misljenje –govore mnogo i brzo. Brzina izlaganja ide na ustrb celovitosti, zaokruzenosti misli, koje brzo skacu s jednog na drugi predmet, s jedne na drugu temu. U jedinici vremena ima veliki broj predstava i to sto su misli uglavnom nezavrsene. Izrazito ubrzano misljenje naziva se beg ideja.

Ocena radne sposobnosti manijakalno depresivnih bolesnika-preovladjuju poremecaji afekata , nagona, paznje, misljenja i voljne delatnosti.Radna sposobnost zavisi od njihove starosti, oblika psihoze, duzine slobodnih intervala .U toku akutne manicne faze bolesnici se moraju hospitalizovati. Posto minu hipnoticki simptomi bolesnik je sposoban za svoj posao ali takvi bolesnici se na svom radnom mestu ne smeju izlagati stresnim situacijama koji mogu da dovedu do recidiva manijakalno depresivne faze. Posle nestanka psihoticno depresivnih simptoma bolesnik je jos krace vreme nesposoban za posao a onda moze poceti sa radom. Ukoliko se radi o starijem bolesniku onda je trajno nesposoban za rad jer jedna psihoticna faza sustize drugu remeteci u velikoj meri socijalnu funkciju bolesnika.

Bolest moze poceti posle neke traume ili duzeg depresivnog stanja. Maniju najavljuje praskavo ponasanje bolesnika , prebucno ili preopsirno reagovanje na stvari koje ga se ne ticu neposredno, povisena seksualna aktivnost, ekstravagantan nacin ponasanja, uporna nesanica,, osnovni poremecaj je patoloski naglasen afekat…manija moze imati naivno infantilan, prijatan-zabavan I prgavo-razdrazljiv ton koji ume biti veoma neprijatan za okolinu. Zbog povisenih vizuelnih

dinamizama kod njega se zapaza hiperaktivnost, mimika je vrlo ziva, ne moze da se skrasi na jednom mestu, oci sjajne, cesto se primecuju manirizmi. Unosi velike kolicine tecnosti i hrane.

Podloga je u genetskom poremecaju koje potencira stres. Kada je bolesnik pod uticajem straha I nesigurnosti u skripi vrta ili ormana, prepoznjae zvuk potencijalnih kola. Terapija je neurolepticima-bolesniku se pruza mogucnost da ispolji potrebu za igrom i pokretom. Svaki depresivni bolesnik je u vecoj ili manjoj meri suicidan.

Žene su veoma često žrtve nasilja svojih najbližih. Nasilje u porodici je najčešći oblik opštijeg problema nasilja nad ženama, čemu govore u prilog statistike: između 40% i 70% ubistava gde su žrtve bile žene, počinioci su bili njihovi muževi ili verenici. Takođe je utvrđeno da se ne radi uvek o fizičkom nasilju, već i o duševnom ili verbalnom. Nasilje nad ženama koje vrše njihovi sentimentalni partneri najčešće ostaje neprijavljeno policiji, tako da eksperti smatraju da je broj žena žrtava nasilja u porodici mnogo veći od onog koga pokazuju statistike i da ga je teško proceniti.

Nasilje u porodici, po pravilu, dugo traje, niskog je intenziteta i snižava nivo samopoštovanja unutar zajednice, kažu stručnjaci, što je situacija koja ostavlja teške posledice po psihičko zdravlje i vodi ka najtežim zločinima.

Iako je nasilje u porodici jedan od hitnijih problema naseg vremena, vecina drustva ovu pojavu smatra privatnom stvari. Zlostavljenim zenama cesto savetuju da se trude da postanu bolje supruge. Cesto ovo zlostavljanje pocinje cak I pre nego sto se neko rodi. Nasilje u porodici je ponasanje kojim jedan clan porodice ugrozava telesni intengritet, dusevno zdravlje ili spokojstvo drugog clana porodice. Nasilje u porodici je pojam koji se obicno odonosi na nasilje izmedju supruznika, ali takodje moza da se odnosi na nevencane partnere.

Cesto zrtve zlostavljanja osecaju da zasluzuju to zlostavljanje kome su podvrgnute. Njih su, partneri , okolina ili mozda sveopste drusto, ubedili da je zlostavljanje njihova krivica.

Jedan od mitova je da zrtve zlostavljanja poticu iz porodica sa niskim primanjima i niskim stepenom obrazovanja. U stvarnosti, zrtve nasilja u porodici poticu iz svih zivotnih polozaja. Rasa, religija, socijalno-ekonomska pozadina nisu nikakvi predskazivaci zlostavljanja. Zrtve zlostavljanja mogu biti visoko obrazovane ili neobrazovane, strucnjaci ili fizicki radnici. Ipak,

”Svaki sever, ima i svoj jug.”