NEUROZENEUROZE

Prof. dr Bojana Prof. dr Bojana DimitrijevićDimitrijević

Jasne granice među pojedinim kliničkim Jasne granice među pojedinim kliničkim oblicima neuroza nije uvek lako oblicima neuroza nije uvek lako odrediti, jer postoji preplitanje odrediti, jer postoji preplitanje simptoma. simptoma.

Pri dijagnostičkom opredeljivanju za Pri dijagnostičkom opredeljivanju za svakog pojedinog pacijenta, svakog pojedinog pacijenta, procenjujemo procenjujemo DOMINANTNEDOMINANTNE simptome simptome i često se zadovoljavamo dijagnozom i često se zadovoljavamo dijagnozom «mešovita neuroza». «mešovita neuroza».

Treba imati u vidu da neurotski sidromi Treba imati u vidu da neurotski sidromi ne moraju biti uvek dati i nepromenljivi. ne moraju biti uvek dati i nepromenljivi.

Moguće je, iako ne često, da čovek u Moguće je, iako ne često, da čovek u mladosti boluje od fobije, koja se mladosti boluje od fobije, koja se kasnije promeni u OK neurozu ili kasnije promeni u OK neurozu ili depresiju.depresiju.

Među psihijatrima postoje Među psihijatrima postoje terminološke, teorijske i druge terminološke, teorijske i druge nesaglasnosti, što još više otežava nesaglasnosti, što još više otežava dijagnozu, pa i klasifikaciju neuroza. dijagnozu, pa i klasifikaciju neuroza.

Iz iskustva se zna da su tok i ishod Iz iskustva se zna da su tok i ishod neuroze različiti kod različitih neuroze različiti kod različitih pacijenata. pacijenata.

Kod nekih, simptomi imaju hroničan, Kod nekih, simptomi imaju hroničan, stalan tok, kod drugih, neuroza se javi stalan tok, kod drugih, neuroza se javi samo jednom, kao prolazna epizoda; samo jednom, kao prolazna epizoda; kod trećih je tok oscilirajući, kod trećih je tok oscilirajući, tj.smenjuju se remisije sa tj.smenjuju se remisije sa egzacerbacijama neuroze. egzacerbacijama neuroze.

DefinicijaDefinicija PPonašanje praćeno određenim onašanje praćeno određenim

simptomima, afektom, fantazijama, simptomima, afektom, fantazijama, radnjama i crtama karaktera koje u radnjama i crtama karaktera koje u stvari označavaju ponovno vraćanje stvari označavaju ponovno vraćanje na intrapsihičke konflikte između na intrapsihičke konflikte između potisnutih i ponovo oživljenih ranih potisnutih i ponovo oživljenih ranih dečjih nagonskih želja i odbrana od dečjih nagonskih želja i odbrana od njih. njih.

Ovi konflikti su najčešće nesvesni, a Ovi konflikti su najčešće nesvesni, a o njihovom postojanju zaključujemo o njihovom postojanju zaključujemo posredno, preko ponašanja subjekta.posredno, preko ponašanja subjekta.

Jedna od starijih klasifikacija, Jedna od starijih klasifikacija, razvrstava neuroze na sledeće razvrstava neuroze na sledeće

kategorije:kategorije: Neuroza straha (anksiozna neuroza)Neuroza straha (anksiozna neuroza) Histerija (husterična neuroza; Histerija (husterična neuroza;

konverzivni i disocijativni oblik)konverzivni i disocijativni oblik) Prisilna (opsesivno-kompulzivna) Prisilna (opsesivno-kompulzivna)

neurozaneuroza Fobija (fobična nuroza)Fobija (fobična nuroza) Depresivna neurozaDepresivna neuroza Neurastenija (neurastenična neuroza)Neurastenija (neurastenična neuroza) Hipohondrija (hipohondrična neuroza)Hipohondrija (hipohondrična neuroza) Depersonalizaciona neurozaDepersonalizaciona neuroza

NEUROZA STRAHANEUROZA STRAHA(Anksiozna neuroza)(Anksiozna neuroza)

Neuroza straha i stanje straha Neuroza straha i stanje straha predstavljaju grupu simptoma predstavljaju grupu simptoma zasnovanih na doživljavanju strepnje zasnovanih na doživljavanju strepnje sa uzrocima koji su nepoznati sa uzrocima koji su nepoznati obolelom. obolelom.

Strepnja ili strah se najčešće Strepnja ili strah se najčešće doživljava u ponavljanim epizodama, doživljava u ponavljanim epizodama, koje traju od nekoliko minuta do koje traju od nekoliko minuta do nekoliko sati ili dana, ali može da nekoliko sati ili dana, ali može da traje i godinama u obliku hronične traje i godinama u obliku hronične strepnjestrepnje..

Klinička slika i tokKlinička slika i tok

U kliničkoj praksi, anksioznost može U kliničkoj praksi, anksioznost može da se javi kao simptom, sindrom ili da se javi kao simptom, sindrom ili stanje. stanje.

Kliničkom slikom preovladava Kliničkom slikom preovladava strepnja, iako mogu postojati i drugi strepnja, iako mogu postojati i drugi neurotski znaci, ali su oni u drugom neurotski znaci, ali su oni u drugom planu. planu.

Anksioznost se ispoljava kao skup Anksioznost se ispoljava kao skup psihičkih i telesnih simptoma i u psihičkih i telesnih simptoma i u akutnom i u hroničnom obliku akutnom i u hroničnom obliku neuroze. neuroze.

Psihički simptomi strepnje nisu Psihički simptomi strepnje nisu povezani sa nekim očiglednim povezani sa nekim očiglednim precipitirajućim stimulusima u precipitirajućim stimulusima u okolini, niti sa nekim specifičnim okolini, niti sa nekim specifičnim situacijama ili događajima. situacijama ili događajima.

Strepnja može da bude povezana sa Strepnja može da bude povezana sa opsesivnim, opsesivnim, fobičnim, fobičnim, depresivnim simptomima, depresivnim simptomima,

ali neuroza straha se češće viđa ali neuroza straha se češće viđa samostalno, kao «slobodno lebdeća samostalno, kao «slobodno lebdeća strepnja». strepnja».

Subjektivni doživljaj anksioznosti Subjektivni doživljaj anksioznosti veoma je sličan strahu. veoma je sličan strahu.

Međutim, može se razlikovati od Međutim, može se razlikovati od straha: prvo, anksioznost je straha: prvo, anksioznost je odgovor na zastrašujući unutrašnji, odgovor na zastrašujući unutrašnji, a ne na spoljašnji stimulus, drugo, a ne na spoljašnji stimulus, drugo, znatno je intenzivnija od straha.znatno je intenzivnija od straha.

Anksioznost prate razdražljivost, Anksioznost prate razdražljivost, nesređenost, nedostatak nesređenost, nedostatak samopouzdanja, samopotcenjivanje samopouzdanja, samopotcenjivanje i osećanje krivice.i osećanje krivice.

Telesni simptomi anksioznosti češće Telesni simptomi anksioznosti češće se viđaju u akutnim stanjima straha. se viđaju u akutnim stanjima straha. Mnogobrojni se pojavljuju i u raznim Mnogobrojni se pojavljuju i u raznim kombinacijama. kombinacijama.

Mogu se javiti pojedinačno, ali se Mogu se javiti pojedinačno, ali se češće grupišu oko pojedinih sistema: češće grupišu oko pojedinih sistema: kardiovaskularnog, kardiovaskularnog, respiratornog, respiratornog, gastrointestinalnog, gastrointestinalnog, urogenitalnog i dr. urogenitalnog i dr.

Neki autori smatraju da postoji Neki autori smatraju da postoji pravilo: pravilo: kada se jave telesni kada se jave telesni simptomi, prestaje subjektivni simptomi, prestaje subjektivni doživljaj anksioznosti.doživljaj anksioznosti.

Neuroza straha može da se javi Neuroza straha može da se javi u tri klinička oblika koji se u tri klinička oblika koji se

ponekad međusobno prepliću.ponekad međusobno prepliću. AKUTNA NEUROZA STRAHAAKUTNA NEUROZA STRAHA – –

Nastaje naglo sa doživljajem snažne Nastaje naglo sa doživljajem snažne strepnje i može trajati nekoliko strepnje i može trajati nekoliko minuta, sati ili dana ili se javlja u minuta, sati ili dana ili se javlja u serijama, pa može trajati nedeljama. serijama, pa može trajati nedeljama.

Ima sve osobine napada koji nastaje Ima sve osobine napada koji nastaje bez ikakve najave i može biti tako bez ikakve najave i može biti tako intenzivan da dobije obeležja panike intenzivan da dobije obeležja panike koja pacijenta potpuno parališe. koja pacijenta potpuno parališe.

Simptomi su psihički i telesni i mogu Simptomi su psihički i telesni i mogu se javiti u različitim kombinacijama. se javiti u različitim kombinacijama.

Najčešći su u području Najčešći su u području kardiovaskularnog i respiratornog kardiovaskularnog i respiratornog sistema kao : sistema kao : tahikardija, tahikardija, osećaj nedostatka vazduha i osećaj osećaj nedostatka vazduha i osećaj

«gladi za vazduhom», «gladi za vazduhom», znojenje, znojenje, crvenilo lica, crvenilo lica, naježena koža, naježena koža, nelagodni osećaj u stomaku, nelagodni osećaj u stomaku, vrtoglavica.vrtoglavica.

SUBAKUTNA NEUROZA STRAHASUBAKUTNA NEUROZA STRAHA - U - U nekim slučajevima, neuroza straha nekim slučajevima, neuroza straha se javlja kao anksioznost manjeg se javlja kao anksioznost manjeg intenziteta, ne nastaje naglo, traje intenziteta, ne nastaje naglo, traje duže i pokazuje tendenciju da pređe duže i pokazuje tendenciju da pređe u hroničan oblik. u hroničan oblik.

Može da se javi samostalno ili se Može da se javi samostalno ili se nadovezuje na hronični oblik. nadovezuje na hronični oblik.

Anksioznost pokreću i najmanje Anksioznost pokreću i najmanje životne teškoće. životne teškoće.

Pacijent gubi sigurnost, Pacijent gubi sigurnost, samopoštovanje, javlja se osećanje samopoštovanje, javlja se osećanje krivice. krivice.

Telesni simptomi se javljaju u Telesni simptomi se javljaju u različitim sistemima, ali često u različitim sistemima, ali često u oblasti digestivnog trakta: oblasti digestivnog trakta: gorušica, gorušica, podrigivanje, podrigivanje, tečne stolice, tečne stolice, dijareja i opstipacija se mogu dijareja i opstipacija se mogu

smenjivati. smenjivati. Javlja se i mišićna napetost koja Javlja se i mišićna napetost koja

može da dovede do različitih bolova može da dovede do različitih bolova u mišićima, kostima i zglobovima, u mišićima, kostima i zglobovima, naročito u vratu, leđima, i drugo, naročito u vratu, leđima, i drugo, kao i glavobolje.kao i glavobolje.

HRONIČNA NEUROZA STRAHAHRONIČNA NEUROZA STRAHA – – Karakteriše je stalna anksioznost koja Karakteriše je stalna anksioznost koja nije naročito visokog intenziteta. nije naročito visokog intenziteta.

Međutim, stalna strepnja, koja dugo Međutim, stalna strepnja, koja dugo traje, a ponekad i celog života, deluje traje, a ponekad i celog života, deluje veoma iscrpljujuće. To je poseban veoma iscrpljujuće. To je poseban način života, život u stalnom strahu. način života, život u stalnom strahu.

Ponekad telesni simptomi bivaju jači Ponekad telesni simptomi bivaju jači od subjektivnog doživljaja strepnje, od subjektivnog doživljaja strepnje, koju pacijent može i da zanemari. koju pacijent može i da zanemari.

Pošto telesni simptomi prekriljuju Pošto telesni simptomi prekriljuju anksioznost, može se dogoditi da anksioznost, može se dogoditi da previdimo njihovo poreklo.previdimo njihovo poreklo.

Tok bolestiTok bolesti Tok neuroze straha može biti veoma različit. Tok neuroze straha može biti veoma različit.

Kod nekih bolesnika može da se javi samo Kod nekih bolesnika može da se javi samo nekoliko izolovanih napada, sa relativno nekoliko izolovanih napada, sa relativno dobrim stanjem između njih. dobrim stanjem između njih.

Kod drugih, akutni napadi se javljaju u Kod drugih, akutni napadi se javljaju u hroničnom i subakutnom obliku; neki hroničnom i subakutnom obliku; neki doživljavaju ponovljene napade akutnog doživljavaju ponovljene napade akutnog straha. straha.

U akutnim i subakutnim fazama, može da U akutnim i subakutnim fazama, može da bude onesposobljavajući, demorališući bude onesposobljavajući, demorališući poremećaj, a ne samo bolno iskustvo. Može poremećaj, a ne samo bolno iskustvo. Može da omete intelektualne aktivnosti kao i bilo da omete intelektualne aktivnosti kao i bilo koji produktivni rad.koji produktivni rad.

Bolest počinje pre 40.godine, najčešće Bolest počinje pre 40.godine, najčešće između 20. i 30.godine životaizmeđu 20. i 30.godine života. .

DiferencDiferenciijalna dijagnozajalna dijagnoza Najteže je razlikovati aksioznu od Najteže je razlikovati aksioznu od

depresivne neuroze.depresivne neuroze. Neke psihoze, npr. agitirana depresija ili Neke psihoze, npr. agitirana depresija ili

Sch počinju da jako izraženom strepnjom.Sch počinju da jako izraženom strepnjom. Snažna anksioznost prati i neke bolesti Snažna anksioznost prati i neke bolesti

koje imaju dobro definisanu telesnu koje imaju dobro definisanu telesnu patologiju. patologiju.

To su koronarna bolest, hipertireoza, To su koronarna bolest, hipertireoza, hipoglikemična stanja, temporalna hipoglikemična stanja, temporalna epilepsija, organski moždani sindromi. epilepsija, organski moždani sindromi.

Zbog toga treba svim raspoloživim Zbog toga treba svim raspoloživim dijagnostičkim sredstvima isključiti ove dijagnostičkim sredstvima isključiti ove bolesti.bolesti.

HISTERIJAHISTERIJA(Histerična neuroza)(Histerična neuroza)

Histeričnu neurozu je teško Histeričnu neurozu je teško definisati, jer se procesi koji definisati, jer se procesi koji dovode do oboljenja odvijaju u dovode do oboljenja odvijaju u nesvesnom delu ličnosti i nisu nesvesnom delu ličnosti i nisu lako dostupni eksploraciji. lako dostupni eksploraciji.

Ono što kliničar vidi samo je Ono što kliničar vidi samo je posledica ovih procesa, to jest posledica ovih procesa, to jest njihov spoljašnji vid izražavanja.njihov spoljašnji vid izražavanja.

Sa stanovišta dinamičke psihijatrije, glavni Sa stanovišta dinamičke psihijatrije, glavni intrapsihički mehanizmi koji dovode do intrapsihički mehanizmi koji dovode do ove neuroze su konverzija i disocijacija. ove neuroze su konverzija i disocijacija.

KONVERZIJAKONVERZIJA je nesvesni proces kojim se je nesvesni proces kojim se izbegava anksioznost i pomoću kojeg se izbegava anksioznost i pomoću kojeg se ona preobražava (konvertuje) u druge ona preobražava (konvertuje) u druge simptome. Simptomi predstavljaju simptome. Simptomi predstavljaju simbolički oblik izražavanja tog nesvesnog simbolički oblik izražavanja tog nesvesnog procesa. procesa.

Pod Pod DISOCIJACIJOMDISOCIJACIJOM podrazumevamo podrazumevamo razdvajanje pojedinih funkcija, najčešće razdvajanje pojedinih funkcija, najčešće svesti, od drugih psihičkih delova ličnosti. svesti, od drugih psihičkih delova ličnosti. U zavisnosti od dominacije simptoma U zavisnosti od dominacije simptoma (fizioloških ili psihičkih) i mehanizama (fizioloških ili psihičkih) i mehanizama nastajanja neuroze, histeričnu neurozu nastajanja neuroze, histeričnu neurozu delimo na konverzivnu i disocijativnu.delimo na konverzivnu i disocijativnu.

KONVERZIVNI OBLIKKONVERZIVNI OBLIK Konverzivnu neurozu karakterišu različiti Konverzivnu neurozu karakterišu različiti

somatski simptomi. Osnovni mehanizam somatski simptomi. Osnovni mehanizam odbrane je potiskivanje. odbrane je potiskivanje.

Reč je o sprečavanju neprihvatljivih impulsa Reč je o sprečavanju neprihvatljivih impulsa iz nesvesnog dela ličnosti da preplave svesni iz nesvesnog dela ličnosti da preplave svesni deo. Za razliku od disocijativnog oblika, gde deo. Za razliku od disocijativnog oblika, gde je proces disocijacije praćen i značajnim je proces disocijacije praćen i značajnim ispadima u pamćenju, ovde elementi ispadima u pamćenju, ovde elementi potisnuti u nesvesno nalaze put u svesni deo potisnuti u nesvesno nalaze put u svesni deo ličnosti, prerušeni u telesne simptome, sa ličnosti, prerušeni u telesne simptome, sa simboličnim značenjem potisnutog simboličnim značenjem potisnutog materijala. materijala.

Ovo pretvaranje psihičke energije u telesno Ovo pretvaranje psihičke energije u telesno pražnjenje Frojd je nazvao konverzijom. pražnjenje Frojd je nazvao konverzijom.

Svrha konverzije je u održavanju Svrha konverzije je u održavanju potiskivanja. Na taj način je konflikt potiskivanja. Na taj način je konflikt «rešen» privremeno i neadekvatno, ali «rešen» privremeno i neadekvatno, ali ipak pacjent od toga ima koristi, jer ipak pacjent od toga ima koristi, jer anksioznost na taj način popušta i anksioznost na taj način popušta i nestaje (nestaje (primarnaprimarna dobit od bolesti). dobit od bolesti).

Pored primarne, bolesnik ima i Pored primarne, bolesnik ima i sekundarnusekundarnu dobit od simptoma. Teški dobit od simptoma. Teški poremećaji kao što su npr. paraliza, poremećaji kao što su npr. paraliza, slepilo, obogućavaju mu da izbegne slepilo, obogućavaju mu da izbegne neprijatne situacije i obezbedi brigu i neprijatne situacije i obezbedi brigu i pažnju okoline. pažnju okoline.

Ovim se može objasniti tvrdokornost Ovim se može objasniti tvrdokornost simptoma i česti recidivi, koji nastaju simptoma i česti recidivi, koji nastaju kadgod se bolesnik nađe u kadgod se bolesnik nađe u problemima.problemima.

Klinička slika i tokKlinička slika i tok Nastaje kod osoba sa nezrelom Nastaje kod osoba sa nezrelom

ličnošću kod kojih postoji izražena ličnošću kod kojih postoji izražena potreba za zavisnošću. potreba za zavisnošću.

U ekstremnim slučajevima, javlja se U ekstremnim slučajevima, javlja se regresija do bespomoćnosti deteta. regresija do bespomoćnosti deteta. Izbor simptoma i mesto njihove Izbor simptoma i mesto njihove lokalizacije se vrši nesvesno. lokalizacije se vrši nesvesno.

Klinička slika je polimorfna, a Klinička slika je polimorfna, a simptomi se mogu sustematizovati simptomi se mogu sustematizovati u:u:

motorne poremećajemotorne poremećaje – – veliki broj veliki broj nenormalnih pokreta u području nenormalnih pokreta u području jednog ili grupe mišića nekog jednog ili grupe mišića nekog ekstremiteta, glave, grudnog ekstremiteta, glave, grudnog koša, pa čak i kompleksnih koša, pa čak i kompleksnih stereotipnih pokreta celog tela stereotipnih pokreta celog tela (histerične konvulzije); (histerične konvulzije);

pri «bacakanju» pacijent se ne pri «bacakanju» pacijent se ne povređuje; ređe se viđaju pareze i povređuje; ređe se viđaju pareze i paralize u području jednog ili više paralize u području jednog ili više ekstremiteta; ekstremiteta;

npr.pacijent ne može da hoda ali npr.pacijent ne može da hoda ali može da stoji i pokreće noge dok sedi; može da stoji i pokreće noge dok sedi;

česti su razni oblici tremora glave ili česti su razni oblici tremora glave ili ekstremiteta- nepravilan je i obično ekstremiteta- nepravilan je i obično se pojačava kad na njega obratimo se pojačava kad na njega obratimo pažnju; pažnju;

afonija – zbog gubitka glasa, pacijent afonija – zbog gubitka glasa, pacijent ne može da govori glasno, ali može da ne može da govori glasno, ali može da šapuće; šapuće;

afagija – poremećaji pokreta afagija – poremećaji pokreta neophodnih za gutanje, pa ne može neophodnih za gutanje, pa ne može da jede.da jede.

senzitivne poremećajesenzitivne poremećaje – – anestezija ili anestezija ili analgezija čitavog tela, gde ispadi ne prate analgezija čitavog tela, gde ispadi ne prate anatomski raspored. Za razliku od anestezije anatomski raspored. Za razliku od anestezije organskog porekla, ova je uvek ograničenana organskog porekla, ova je uvek ograničenana određene delove tela, jedan ekstremitet u određene delove tela, jedan ekstremitet u obliku čarape, rukavice, manžetne. obliku čarape, rukavice, manžetne.

Javljaju se razne vrste preterane osetljivosti, Javljaju se razne vrste preterane osetljivosti, naročito u predelu grudi, donjeg trbuha. naročito u predelu grudi, donjeg trbuha. Može se javiti i osetljivost zglobova, koja Može se javiti i osetljivost zglobova, koja može dostići jačinu pravog bola. može dostići jačinu pravog bola.

Naročito su česte glavobolje koje nije uvek Naročito su česte glavobolje koje nije uvek lao razlikovati od glavobolja organskog lao razlikovati od glavobolja organskog porekla. Za dijagnostiku pomaže bizarnost porekla. Za dijagnostiku pomaže bizarnost opisa ovih bolova, npr. žarenje, čupanje, opisa ovih bolova, npr. žarenje, čupanje, obruč oko glave itd.obruč oko glave itd.

senzorne poremećajesenzorne poremećaje – – mogu da se mogu da se jave u području svih čula. Naročito jave u području svih čula. Naročito su česti gluvoća, slepilo ali i ispadi u su česti gluvoća, slepilo ali i ispadi u vidnom polju («tubarno suženje»). vidnom polju («tubarno suženje»).

Moguće su slušne i vidne Moguće su slušne i vidne halucinacije – javljaju se uvek kao halucinacije – javljaju se uvek kao kratke bizarne rečenice, pri čemu ne kratke bizarne rečenice, pri čemu ne nalazimo ni jedan drugi znak Sch. nalazimo ni jedan drugi znak Sch. Vizuelne imaju scenski karakter. Vizuelne imaju scenski karakter.

Najčešći senzorni poremećaji su Najčešći senzorni poremećaji su poremećaji opažanja dodira, bola i poremećaji opažanja dodira, bola i položaja – pacijent je neosetljiv i na položaja – pacijent je neosetljiv i na jake bolne draži, nekada pacijent jake bolne draži, nekada pacijent negira postojanje jednog negira postojanje jednog ekstremiteta. ekstremiteta.

Naročito je raširena pojava bolova u raznim Naročito je raširena pojava bolova u raznim delovima tela i organa koji se često delovima tela i organa koji se često «preuzima» od neke bliske osobe koja je «preuzima» od neke bliske osobe koja je umrla od teške bolesti; spremni su da se umrla od teške bolesti; spremni su da se podvrgnu raznim medicinskim intervencijama podvrgnu raznim medicinskim intervencijama zbog zablude da su stvarno bolesni. zbog zablude da su stvarno bolesni.

Histerični bol može da bude nastavljanje neke Histerični bol može da bude nastavljanje neke telesne bolesti koja je već izlečena. Jedna od telesne bolesti koja je već izlečena. Jedna od najizrazitijih karakteristika kliničke slike je najizrazitijih karakteristika kliničke slike je tzv. «belle indifference» - blažena tzv. «belle indifference» - blažena ravnodušnost – nedostatak zabrinutosti zbog ravnodušnost – nedostatak zabrinutosti zbog teških simptoma. teških simptoma.

Pacijent sa teškom paraplegijom zadržava Pacijent sa teškom paraplegijom zadržava dobro raspoloženje, ne pokazujući dobro raspoloženje, ne pokazujući interesovanje za svoje «teško» oštećenje. Iinteresovanje za svoje «teško» oštećenje. I

fiziološke poremećajefiziološke poremećaje..

DISOCIJATIVNI OBLIKDISOCIJATIVNI OBLIK Disocijativne neuroze spadaju u šire značenje Disocijativne neuroze spadaju u šire značenje

histeričnih neuriza i javljaju se sa raznovrsnim histeričnih neuriza i javljaju se sa raznovrsnim simptomima i pojavama. Sa stanovišta simptomima i pojavama. Sa stanovišta dinamičke psihijatrije, osnovni mehanizam dinamičke psihijatrije, osnovni mehanizam ovih poremećaja je potiskivanje i disocijacija. ovih poremećaja je potiskivanje i disocijacija.

Za razliku od konverzivne neuroze, ovde ne Za razliku od konverzivne neuroze, ovde ne dolazi do proboja potisnutog materijala u dolazi do proboja potisnutog materijala u svesni deo ličnosti i njegovog pretvaranja u svesni deo ličnosti i njegovog pretvaranja u simptome, već do disocijacije od svesnog dela simptome, već do disocijacije od svesnog dela ličnosti i kontrole volje. ličnosti i kontrole volje.

Ti psihički fenomeni se javljaju kao Ti psihički fenomeni se javljaju kao somnabulizam (mesečarstvo), fuge, somnabulizam (mesečarstvo), fuge, depersonalizacija, udvajanje ličnosti, depersonalizacija, udvajanje ličnosti, amnezija, automatsko ponašanje. amnezija, automatsko ponašanje.

Prema tome, disocijacija je samo Prema tome, disocijacija je samo deo procesa koji dovodi do deo procesa koji dovodi do disocijativne neuroze. disocijativne neuroze.

Njoj prethodi potiskivanje i nisu Njoj prethodi potiskivanje i nisu jasni razlozi zbog kojih energija jasni razlozi zbog kojih energija potisnutog materijala jedamput potisnutog materijala jedamput nalazi puteve svog oslobađanja nalazi puteve svog oslobađanja jedan put konvertovanjem, a drugi jedan put konvertovanjem, a drugi put disocijacijom.put disocijacijom.

Klinička slika i tokKlinička slika i tok Simptomatologija se događa u Simptomatologija se događa u

psihičkoj sferi bolesnika. psihičkoj sferi bolesnika.

Ovi poremećaji mogu izgledati Ovi poremećaji mogu izgledati dramatično, pa podsećaju na neke od dramatično, pa podsećaju na neke od teških organskih oštećenja mozga. teških organskih oštećenja mozga.

Osnovna karakteristika kliničke slike Osnovna karakteristika kliničke slike je promena mentalnog je promena mentalnog funkcionisanja, što se ogleda u funkcionisanja, što se ogleda u promeni stanja svesti ili promeni promeni stanja svesti ili promeni identiteta ličnosti.identiteta ličnosti.

PRISILNA (OPSESIVNO-PRISILNA (OPSESIVNO-KOMPULZIVNA) NEUROZAKOMPULZIVNA) NEUROZA

Prisilnim neurozama nazivamo neuroze Prisilnim neurozama nazivamo neuroze kod kojih su glavni simptomi prisilne misli, kod kojih su glavni simptomi prisilne misli, impulsi i prinudne radnje, koje bolesnik impulsi i prinudne radnje, koje bolesnik doživljava kao nametnute i neželjene. One doživljava kao nametnute i neželjene. One se ponavljaju, dugo traju i bolesnik, i pored se ponavljaju, dugo traju i bolesnik, i pored nastojanja, ne može da ih se oslobodi. nastojanja, ne može da ih se oslobodi.

Prinudne radnje su jednostavni ili složeni Prinudne radnje su jednostavni ili složeni pokreti i aktivnosti, koje bolesnik mora da pokreti i aktivnosti, koje bolesnik mora da izvrši i protiv svoje volje. Složenost ovih izvrši i protiv svoje volje. Složenost ovih radnji može da bude velika, od ritualnih radnji može da bude velika, od ritualnih postupaka sve do integrativnog ponašanja, postupaka sve do integrativnog ponašanja, kao što je kleptomanija ili piromanija.kao što je kleptomanija ili piromanija.

U prisilnoj neurozi mogu se ispoljiti samo U prisilnoj neurozi mogu se ispoljiti samo prisilne misli, samo prisilne radnje ili prisilne misli, samo prisilne radnje ili prisilne misli udružene sa prisilnim prisilne misli udružene sa prisilnim radnjama. Obično neuroza počinje samo radnjama. Obično neuroza počinje samo prisilnim mislima i razvija se u kliničku prisilnim mislima i razvija se u kliničku sliku sa prisilnim mislima i radnjama.sliku sa prisilnim mislima i radnjama.

Specifični mehanizmi odbrane od Specifični mehanizmi odbrane od nagonskih impulsa kod ove neuroze su: nagonskih impulsa kod ove neuroze su: izolacijaizolacija (kojim bolesnik razdvaja ideju (kojim bolesnik razdvaja ideju od emocionalnog naboja), od emocionalnog naboja), poništenjeponištenje (prisilna radnja postaje sekundarni akt). (prisilna radnja postaje sekundarni akt).

Pranje ruku poništava raniji prlljavi čin; i Pranje ruku poništava raniji prlljavi čin; i reaktivna formacija (ponašanje sasvim reaktivna formacija (ponašanje sasvim suprotno prirodi impulsa od kojih se suprotno prirodi impulsa od kojih se ličnost brani).ličnost brani).

Klinička slika i tokKlinička slika i tok Veliki broj ljudi ima kratke epizode Veliki broj ljudi ima kratke epizode

opsesivnog ili prisilnog ponašanja (broji opsesivnog ili prisilnog ponašanja (broji stepenice, više puta se vraća da proveri stepenice, više puta se vraća da proveri da li je ugašeno svetlo). da li je ugašeno svetlo).

Osnovni poremećaj u ovoj neurozi je da Osnovni poremećaj u ovoj neurozi je da se reč, rečenica, misao ili psihička slika se reč, rečenica, misao ili psihička slika nameću svesti. Bolesnik je prisiljen da nameću svesti. Bolesnik je prisiljen da se koncentriše na nju protiv svoje volje i se koncentriše na nju protiv svoje volje i suprotno svom zdravom rasuđivanju. suprotno svom zdravom rasuđivanju.

On ne shvata njihov smisao, ali one se On ne shvata njihov smisao, ali one se odnose na prošle ili buduće posledice odnose na prošle ili buduće posledice zbog nekog učinjenog dela, od kojih zbog nekog učinjenog dela, od kojih strahuje.strahuje.

Obično se prisilama pripisuju sledeće Obično se prisilama pripisuju sledeće karakteristike: svesnom delu ličnosti karakteristike: svesnom delu ličnosti one su strane i ličnost je svesna da su one su strane i ličnost je svesna da su joj nametnute, da su apsurdne joj nametnute, da su apsurdne iracionalne. iracionalne.

Praćene su visokom anksioznošću. Praćene su visokom anksioznošću. Bolesnik im se aktivno suprotstavlja, Bolesnik im se aktivno suprotstavlja,

bori se protiv prodora prisila u svesni bori se protiv prodora prisila u svesni deo svoje ličnosti. deo svoje ličnosti.

Prisila može biti i motorna radnja, Prisila može biti i motorna radnja, često simboličkog karaktera, koja se često simboličkog karaktera, koja se prisilno vrši. prisilno vrši.

U njoj, ličnost je opsednuta U njoj, ličnost je opsednuta podsticajem za akcijom koja je ličnosti podsticajem za akcijom koja je ličnosti strana i udružena sa strahom. strana i udružena sa strahom.

Prisilna radnja kod OK neuroza Prisilna radnja kod OK neuroza upoređuje se sa ritualima i upoređuje se sa ritualima i ceremonijama koji imitiraju želje i ceremonijama koji imitiraju želje i koji, preko motornih, prisilnih koji, preko motornih, prisilnih radnji, imaju za cilj da dovedu do radnji, imaju za cilj da dovedu do smanjenja straha usled dejstva smanjenja straha usled dejstva prisilnih misli. prisilnih misli.

Ove radnje predstavljaju surogatnu Ove radnje predstavljaju surogatnu radnju, koja zabranjeni podsticaj radnju, koja zabranjeni podsticaj privremeno smiruje.privremeno smiruje.

Ove neuroze se polako razvijaju, Ove neuroze se polako razvijaju, najčešće prerastanjem anankastične najčešće prerastanjem anankastične ličnosti u simptome. ličnosti u simptome.

Međutim, to nije pravilo, jer većina ljudi Međutim, to nije pravilo, jer većina ljudi sa anankastičnim crtama ne postaju sa anankastičnim crtama ne postaju neurotičari, a oko 30% neurotičara neurotičari, a oko 30% neurotičara premorbidno nisu bili strukturisani kao premorbidno nisu bili strukturisani kao anankastična ličnost. anankastična ličnost.

Ove neuroze se retko javljaju u Ove neuroze se retko javljaju u detinjstvu. Razvijaju se polako i nema detinjstvu. Razvijaju se polako i nema prekida u njihovom razvoju. prekida u njihovom razvoju.

Kada se pojave, krug prisilnih fenomena Kada se pojave, krug prisilnih fenomena se širi. Mogućnost generalizacije je se širi. Mogućnost generalizacije je velika.velika.

DijagnozaDijagnoza se postavlja ako si prisilne se postavlja ako si prisilne radnje I simptomi dominantan simptom. radnje I simptomi dominantan simptom. Javlja se najčešće u zrelom životnom Javlja se najčešće u zrelom životnom obu, ali NE posle četrdesete godine obu, ali NE posle četrdesete godine života.života.

Diff.dijagnozaDiff.dijagnoza.- Kod tipičnih OK .- Kod tipičnih OK neuroza ne javljaju se teškoće u neuroza ne javljaju se teškoće u dijagnostici. Međutim, postoje slučajevi dijagnostici. Međutim, postoje slučajevi kada se fobični i prisilni fenomeni kada se fobični i prisilni fenomeni prepliću. U fobiji bolesnik doživljava prepliću. U fobiji bolesnik doživljava strah od opasnosti koja dolazi iz strah od opasnosti koja dolazi iz spoljašnjeg sveta. U OK neurozi pacijent spoljašnjeg sveta. U OK neurozi pacijent strahuje da će on sam, sopstvnim strahuje da će on sam, sopstvnim delovanjem, naneti nekom štetu.delovanjem, naneti nekom štetu.

Prisilni fenomeni javljaju se i u depresiji Prisilni fenomeni javljaju se i u depresiji ii u Sch. u Sch.

Ponekad Sch proces počinje prisilnim Ponekad Sch proces počinje prisilnim fenomenima, kada on veruje da su mu fenomenima, kada on veruje da su mu nametnuti spolja. Za razliku od nametnuti spolja. Za razliku od psihotičnog pacijenta, neurotičar zna da psihotičnog pacijenta, neurotičar zna da ih on sam stvara.ih on sam stvara.

Kada se jave u toku manično-depresivne Kada se jave u toku manično-depresivne psihoze, imaju fluktuirajući karakter – u psihoze, imaju fluktuirajući karakter – u maničnoj fazi se pojačavaju, au maničnoj fazi se pojačavaju, au depresivnoj njihov intenzitet i obim se depresivnoj njihov intenzitet i obim se smanjuju.smanjuju.

Terapija.-Terapija.- Obično se dobri rezultati Obično se dobri rezultati postižu analitički orijentisanom postižu analitički orijentisanom terapijom, ali je noviji trend suzbijanje terapijom, ali je noviji trend suzbijanje simptoma bihejvioralnim tehnikama. simptoma bihejvioralnim tehnikama.

FOBIJA (FOBIČNA FOBIJA (FOBIČNA NEUROZA)NEUROZA)

Def.Def. Fobija predstavlja poremećaj Fobija predstavlja poremećaj mišljenja i sastoji se u vezivanju mišljenja i sastoji se u vezivanju straha za određene ideje, situacije, straha za određene ideje, situacije, predmete i funkcije, koje u stvari ne predmete i funkcije, koje u stvari ne predstavljaju neku opasnost. predstavljaju neku opasnost.

Fobijska anksioznost je osnovna Fobijska anksioznost je osnovna karakteristika ove neuroze i karakteristika ove neuroze i zajednički činilac svih oblika fobija. zajednički činilac svih oblika fobija.

Fobija može da bude samo simptom i Fobija može da bude samo simptom i nekoj nestrukturisanoj neurozi, kao nekoj nestrukturisanoj neurozi, kao što je anksiozna neuroza ili u što je anksiozna neuroza ili u strukturisanim, kao što je strukturisanim, kao što je konverzivna histerija i hipohondrija.konverzivna histerija i hipohondrija.

Fobija predstavlja konačni proizvod Fobija predstavlja konačni proizvod serije odbrambenih mehanizama serije odbrambenih mehanizama Ega, potiskivanja, premeštanja, Ega, potiskivanja, premeštanja, projekcije i izbegavanja. projekcije i izbegavanja.

Smatra se da je pokretač Smatra se da je pokretač anksioznosti Edipov kompleks, anksioznosti Edipov kompleks, tj.incestuozni libidni izrazi, u tj.incestuozni libidni izrazi, u suptini strah od kastracije, pa i suptini strah od kastracije, pa i pregenitalni nagoni mogu da budu pregenitalni nagoni mogu da budu isto kao i kastracioni strah izvor isto kao i kastracioni strah izvor anksioznosti i pokretač Ega da anksioznosti i pokretač Ega da primeni odbrambene mehanizme. primeni odbrambene mehanizme.

Klinička slika i tok.-Klinička slika i tok.- Postoji veliki broj Postoji veliki broj klasifikacija fobija. Frojd je podelio fobije na:klasifikacija fobija. Frojd je podelio fobije na:

banalne (obične): strah se lokalizuje na ono banalne (obične): strah se lokalizuje na ono čega se mnogi pribojavaju (nož, samoća, zveri čega se mnogi pribojavaju (nož, samoća, zveri i dr) i nai dr) i na

fobije u posebnim okolnostima ili specifične fobije u posebnim okolnostima ili specifične (okazionalne): strah od inače bezopasnih (okazionalne): strah od inače bezopasnih stanja is stvari oko nas (voz, disanje, prostor).stanja is stvari oko nas (voz, disanje, prostor).

Isak Marks ih deli na:Isak Marks ih deli na: fobije od unutrašnjih stimulusa ifobije od unutrašnjih stimulusa i fobije od spoljašnjih stimulusa fobije od spoljašnjih stimulusa

agorafobijaagorafobija socijalna fobijasocijalna fobija fobija od životinjafobija od životinja specfične fobije.specfične fobije.

Češće se javljaju sledeće Češće se javljaju sledeće fobije:fobije:

nozofobija= strah od bolestinozofobija= strah od bolesti tanatofobija= strah od smrtitanatofobija= strah od smrti mizofobija= strah od prljavštinemizofobija= strah od prljavštine agorafobija= strah od prostranstvaagorafobija= strah od prostranstva klaustrofobija= strah od zatvorenih klaustrofobija= strah od zatvorenih

(uskih) prostora(uskih) prostora eritofobija =strah od crvenjenjaeritofobija =strah od crvenjenja akvafoboja = strah od vodeakvafoboja = strah od vode pirofobija= strah od vatrepirofobija= strah od vatre zoofobija = strah od životinjazoofobija = strah od životinja akrofobija= strah od visineakrofobija= strah od visine

Nešto ređi, ali teški oblici:Nešto ređi, ali teški oblici: autodimorfofobija =strah da autodimorfofobija =strah da

bolesnik oko sebe širi neugodan bolesnik oko sebe širi neugodan mirismiris

dismorfofobija= strah bolesnika dismorfofobija= strah bolesnika da su deformisani i ružno do da su deformisani i ružno do nakaznosti, pa traže pomoć nakaznosti, pa traže pomoć hirurga plastičara.hirurga plastičara.

Bolesnici sa fobijama izbegavaju Bolesnici sa fobijama izbegavaju fobične predmete i situacije, što fobične predmete i situacije, što umanjuje njihove mogućnosti da umanjuje njihove mogućnosti da vode normalan, slobodan i aktivan vode normalan, slobodan i aktivan život.život.

Iako je fobija glavni i dominantni Iako je fobija glavni i dominantni simptom kod ovih bolesnika, mogu simptom kod ovih bolesnika, mogu joj se pridružiti i drugi, npr. joj se pridružiti i drugi, npr. depersonalizacija depersonalizacija iili depresija jer je li depresija jer je bolesnik izgubio samopouzdanje i bolesnik izgubio samopouzdanje i samopoštovanje zbog svog straha i samopoštovanje zbog svog straha i ograničavajućeg načina života.ograničavajućeg načina života.

Kod nekih osoba, fobija je skrivena iza Kod nekih osoba, fobija je skrivena iza tzv.kontrafobičnog ponašanjatzv.kontrafobičnog ponašanja – bolesnik – bolesnik nastoji da namerno, izazivački, traži nastoji da namerno, izazivački, traži stanja koja izazivaju strah u njemu. stanja koja izazivaju strah u njemu. Kontrafobija je praćena i Kontrafobija je praćena i samouništavajućim impulsima – samouništavajućim impulsima – bolesnik se ne zadovoljava «normalnom bolesnik se ne zadovoljava «normalnom situacijom» već srlja u pravu opasnost.situacijom» već srlja u pravu opasnost.

Dijagnoza.-Dijagnoza.- Najpre se mora eliminisati Najpre se mora eliminisati normalni strah od objektivno opasnih normalni strah od objektivno opasnih situacija i predmeta, kao i fobični strah situacija i predmeta, kao i fobični strah koji se pojavljuje u nizu drugih koji se pojavljuje u nizu drugih psihijatrijskih bolesti. Uvek počinje pre psihijatrijskih bolesti. Uvek počinje pre četrdesete godine, a najčešće između četrdesete godine, a najčešće između 18 i 35.godine života. 18 i 35.godine života.

Diff.dg.-Diff.dg.- Fobija se može javiti u toku Fobija se može javiti u toku nestrukturisanih i strukturisanih nestrukturisanih i strukturisanih neuroza. Može da učestvuje i u neuroza. Može da učestvuje i u simptomatilogiji Sch, psihotične simptomatilogiji Sch, psihotične depresije i paranoidnih reakcija. Kod depresije i paranoidnih reakcija. Kod pojedinih oblika Sch fobija sepojedinih oblika Sch fobija se može može javiti u vidu preplavljenosti strahom, javiti u vidu preplavljenosti strahom, što maskira Sch psihozu. što maskira Sch psihozu.

Ukoliko je sadržaj fobije bizaran, to Ukoliko je sadržaj fobije bizaran, to ukazuje na Sch. ukazuje na Sch.

Kako Sch proces napreduje, fobije sve Kako Sch proces napreduje, fobije sve više dobijaju karakter stereotipije, a više dobijaju karakter stereotipije, a borba bolesnika protiv njih slabi.borba bolesnika protiv njih slabi.

U toku depresije, fobičnost može da se U toku depresije, fobičnost može da se razvije tako da od jedne sporedne ideje razvije tako da od jedne sporedne ideje preraste u sumanute integrisane sisteme preraste u sumanute integrisane sisteme ideja, sa prisilom da se izvrši baš ono čega ideja, sa prisilom da se izvrši baš ono čega se bolesnik plaši (npr. bolesik se boji se bolesnik plaši (npr. bolesik se boji visine i ima priliku da skoči, on to može i visine i ima priliku da skoči, on to može i da uradi).da uradi).

Ponašanje pacijenta sa socijalnom fobijom Ponašanje pacijenta sa socijalnom fobijom slično je ponašanju paranoidnog bolesnika. slično je ponašanju paranoidnog bolesnika.

On se izoluje, izbegava kontakte, njegovo On se izoluje, izbegava kontakte, njegovo ponašanje je u skladu sa strahom od ponašanje je u skladu sa strahom od «spoljašnje» opasnosti. Razlika je u «spoljašnje» opasnosti. Razlika je u mehanizmima odbrane – neurotičar to čini mehanizmima odbrane – neurotičar to čini putem putem premeštanjapremeštanja a paranoidni bolesnik a paranoidni bolesnik putem putem projekcijeprojekcije..

Lečenje.-Lečenje.- Simptomi fobije su vrlo Simptomi fobije su vrlo tvrdokorni. Medikamenti su korisno tvrdokorni. Medikamenti su korisno pomoćno sredstvo za psihoterapiju. pomoćno sredstvo za psihoterapiju.

Bijejvioralne tehnike su delotvorne Bijejvioralne tehnike su delotvorne u otklanjanju simptoma (tehnike u otklanjanju simptoma (tehnike recipročne inhibicije i recipročne inhibicije i preplavljivanja). preplavljivanja).

Takođe, integralni deo terapijskog Takođe, integralni deo terapijskog procesa je relaksacija.procesa je relaksacija.

DEPRESIVNA NEUROZADEPRESIVNA NEUROZA Depresivna neuroza nastaje zbog Depresivna neuroza nastaje zbog

gubitka (interpersonalnog) gubitka (interpersonalnog) razočaranja, lišavanja i konflikte razočaranja, lišavanja i konflikte usled preteranih agresivnih usled preteranih agresivnih podsticaja. podsticaja.

Javlja se kod ličnosti koje Javlja se kod ličnosti koje karakteriše narcizam, zavisnost i karakteriše narcizam, zavisnost i ambivalencija, u vidu nesrazmerne ambivalencija, u vidu nesrazmerne tuge koja obično počinje posle za tuge koja obično počinje posle za osobu neprijatnog i teškog doživljaja osobu neprijatnog i teškog doživljaja i obično je praćena anksioznošću.i obično je praćena anksioznošću.

Najvažniji uzrok neurotične depresije Najvažniji uzrok neurotične depresije je neki je neki spoljašnji činilacspoljašnji činilac. .

To je obično doživljaj gubitka zbog To je obično doživljaj gubitka zbog napuštanja, prestanka ljubavi ili osobe napuštanja, prestanka ljubavi ili osobe za koju je bolesnik bio emotivno vezan, za koju je bolesnik bio emotivno vezan, otpuštanje s posla, materijalni gubitak otpuštanje s posla, materijalni gubitak ili promena sredine. Osnovno osećanje ili promena sredine. Osnovno osećanje koje preplavljuje bolesnika je gubitak koje preplavljuje bolesnika je gubitak samopoštovanja samopoštovanja ii depresivno depresivno raspoloženje. raspoloženje.

Depresivni afekt koji nastaje zbog Depresivni afekt koji nastaje zbog sniženog samopoštovanja ili gubitka sniženog samopoštovanja ili gubitka nije sam po sebi patološka pojava. nije sam po sebi patološka pojava.

Samo kada je depresija Samo kada je depresija neproporcionalna težini uzroka, ili neproporcionalna težini uzroka, ili traje nenormalno dugo, ona se smatra traje nenormalno dugo, ona se smatra neurotičnim poremećajem. neurotičnim poremećajem.

Preduslov za depresivno reagovanje na Preduslov za depresivno reagovanje na ovakve spoljne činioce je specifična ovakve spoljne činioce je specifična struktura ličnosti. struktura ličnosti.

U organizaciji ovakve ličnosti U organizaciji ovakve ličnosti narcizam igra značajnu ulogu. narcizam igra značajnu ulogu.

To su pasivno-zavisne ličnosti kod To su pasivno-zavisne ličnosti kod kojih je izražena potreba za ljubavlju, kojih je izražena potreba za ljubavlju, vođenjem od strane drugih, podrškom vođenjem od strane drugih, podrškom i ohrabrivanjem. i ohrabrivanjem.

Zbog osećanja bespomoćnosti koje Zbog osećanja bespomoćnosti koje prositiče iz neprijatnog doživljaja javlja se prositiče iz neprijatnog doživljaja javlja se tendencija ka sniženom samopoštovanju. tendencija ka sniženom samopoštovanju.

Na uskraćivanje ovakvih uverenja oni Na uskraćivanje ovakvih uverenja oni odgovaraju agresijom. Agresivnom odgovaraju agresijom. Agresivnom impulsu suprotstavlja se strah i preteći impulsu suprotstavlja se strah i preteći Superego, koji takođe karakteriše ove Superego, koji takođe karakteriše ove osobe. Agresivna osećanja, milsli pa osobe. Agresivna osećanja, milsli pa ii akcije se usmeravaju protiv sebe.akcije se usmeravaju protiv sebe.

Oni su preosetljivi i na najmanji gubitak Oni su preosetljivi i na najmanji gubitak ljubavi, podrške i poštovanja. ljubavi, podrške i poštovanja.

Neurotičnu depresiju razvijaju i u Neurotičnu depresiju razvijaju i u situacijama kada normalna osobo reaguje situacijama kada normalna osobo reaguje normalnom tugom ili neraspoloženjemnormalnom tugom ili neraspoloženjem..

Klinička slika i tokKlinička slika i tok

Depresivni afekt dominira kliničkom Depresivni afekt dominira kliničkom slikom. slikom.

Njemu se pridružuju osećanje Njemu se pridružuju osećanje nesigurnosti, smanjeno nesigurnosti, smanjeno samopoštovanje, jača kritički odnos samopoštovanje, jača kritički odnos prema sebi. prema sebi.

Depresivni afekt izaziva apatiju, Depresivni afekt izaziva apatiju, sužava krug i intenzitet sužava krug i intenzitet interesovanja. interesovanja.

Komunikacije sa ljudima se sužavaju Komunikacije sa ljudima se sužavaju ili prekidaju.ili prekidaju.

Telesni simptomi dopunjuju kliničku Telesni simptomi dopunjuju kliničku sliku depresivne neuroze. sliku depresivne neuroze.

Oni mogu biti Oni mogu biti neodređenineodređeni kao što su: kao što su: zamor, malaksalost, i nedostatak zamor, malaksalost, i nedostatak energije, ali i energije, ali i specifičnispecifični: glavobolje, : glavobolje, gastrointestinalne smetnje i gubitak gastrointestinalne smetnje i gubitak apetita, teškoće spavanja, teškoće u apetita, teškoće spavanja, teškoće u uspavljivanju ili rano buđenje. uspavljivanju ili rano buđenje.

Bolesnici su stalno neispavani, ali je Bolesnici su stalno neispavani, ali je moguće i suprotno stanje – hipersomnija. moguće i suprotno stanje – hipersomnija.

Događa se da su telesni simptomi brojniji Događa se da su telesni simptomi brojniji i intenzivniji, pa prekriljuju fizičke i na i intenzivniji, pa prekriljuju fizičke i na taj način otežavaju dijagnostiku.taj način otežavaju dijagnostiku.

Diff.dg.-Diff.dg.- Depresivnu psihozu najpre Depresivnu psihozu najpre treba deferencirati od MD psihoze. treba deferencirati od MD psihoze.

Depresivna neuroza nema simptome Depresivna neuroza nema simptome endogene depresije koju prate sumanute endogene depresije koju prate sumanute depresivne ideje, poremećaj pamćenja, depresivne ideje, poremećaj pamćenja, konfuzija a ponekad i halucinacije. konfuzija a ponekad i halucinacije.

U socijalnom pogledu, neurotični U socijalnom pogledu, neurotični bolesnici su značajno funkcionalniji od bolesnici su značajno funkcionalniji od psihotičnih.psihotičnih.

Lečenje.-Lečenje.- Psihoterapija (uz male doze Psihoterapija (uz male doze antidepresiva) je najvažniji metod u antidepresiva) je najvažniji metod u lečenju. lečenju.

Izbor metoda se vrši zavisno od ličnosti Izbor metoda se vrši zavisno od ličnosti bolesnika, prirode konflikta i bolesnika, prirode konflikta i osposobljenosti terapeuta.osposobljenosti terapeuta.

NEURASTENIJANEURASTENIJA(NEURASTENIČNA (NEURASTENIČNA

NEUROZA)NEUROZA) Neurastenija je stanje fizičke i Neurastenija je stanje fizičke i

mentalne premorenosti bez organske mentalne premorenosti bez organske osnove. osnove.

Ona je hronični poremećaj koji u Ona je hronični poremećaj koji u znatnoj meri onesposobljava čoveka. znatnoj meri onesposobljava čoveka.

Ona može da počne naglo i postepeno. Ona može da počne naglo i postepeno. Kada jednom počne, simptomi migu da Kada jednom počne, simptomi migu da

traju stalno ili da se javljaju sa traju stalno ili da se javljaju sa remisijama, javljajući se naizgled remisijama, javljajući se naizgled spontano ili u vezi sa nekim spontano ili u vezi sa nekim emocionalnim stresom.emocionalnim stresom.

Glavni simptomi su: različiti bolovi, Glavni simptomi su: različiti bolovi, praćeni hroničnim psihičkim i praćeni hroničnim psihičkim i telesnim zamorom. telesnim zamorom.

Ovo se obično sreće kod adolescenata Ovo se obično sreće kod adolescenata ili poslom preopterećenih osoba ili poslom preopterećenih osoba (poslovne žene-domaćice-majke). (poslovne žene-domaćice-majke). Izgleda kao da je reč o nedostatku Izgleda kao da je reč o nedostatku energije. energije.

Postoje teškoće koncentracije i pojava Postoje teškoće koncentracije i pojava rasejanosti. Bolesnik mnogo spava, sa rasejanosti. Bolesnik mnogo spava, sa željom da se odmori ali se budi željom da se odmori ali se budi umoran i oseća da je sve gore kako umoran i oseća da je sve gore kako dan odmiče. dan odmiče.

Paradoksalno je da ovi pacijenti, Paradoksalno je da ovi pacijenti, kada rade ono što vole, ili se kada rade ono što vole, ili se zabavljaju, pokazuju neiscrpnu zabavljaju, pokazuju neiscrpnu energiju. energiju.

Nedostatak energije i zamor se Nedostatak energije i zamor se gotovo uvek ispoljavaju u odnosu gotovo uvek ispoljavaju u odnosu na vlastitu profesiju ili rutinske na vlastitu profesiju ili rutinske dnevne dužnosti.dnevne dužnosti.

Mnoge organske bolesti počinju Mnoge organske bolesti počinju jednim neurasteničnim jednim neurasteničnim stadijumom (neke veoma teške – stadijumom (neke veoma teške – encefalitis i dr).encefalitis i dr).

Dijagnoza.-Dijagnoza.- Bolesnik rado priča o Bolesnik rado priča o svojim tegobama, o tome kako sve to svojim tegobama, o tome kako sve to traje dugo tako da «ni sami ne znaju traje dugo tako da «ni sami ne znaju od kada», ili je sve počelo konfliktom, od kada», ili je sve počelo konfliktom, najčešće na radnom mestu. Sami najčešće na radnom mestu. Sami ističu svoju smanjenu radnu ističu svoju smanjenu radnu sposobnost.sposobnost.

Diff.dg.Diff.dg. Obaveza lekara je da isključi Obaveza lekara je da isključi organsko oboljenje (virusne infekcije, organsko oboljenje (virusne infekcije, hronične infektivne bolesti, simptomi hronične infektivne bolesti, simptomi endokrine bolesti, neurosifilis).endokrine bolesti, neurosifilis).

U odnosu na depresivnu psihozu se U odnosu na depresivnu psihozu se lako određuje, jer depresija ima lako određuje, jer depresija ima određeno vreme početka i trajanja.određeno vreme početka i trajanja.

Sch predstavlja diff.dg. problem Sch predstavlja diff.dg. problem samo na početku bolesti. samo na početku bolesti.

U Sch apatija, nezainteresovanost U Sch apatija, nezainteresovanost i anhedonija razlikuju se i anhedonija razlikuju se kvalitativno i kvantitativno u kvalitativno i kvantitativno u odnosu na neurasteniju.odnosu na neurasteniju.

Lečenje.-Lečenje.- Površinski metodi Površinski metodi psihoterapije shodno ličnosti psihoterapije shodno ličnosti bolesnika, prirodi konflikta e bolesnika, prirodi konflikta e edukacije terapeuta.edukacije terapeuta.

HIPOHONDRIJAHIPOHONDRIJA(HIPOHONDRIČNA NEUROZA)(HIPOHONDRIČNA NEUROZA)

To je hronični poremećaj koji To je hronični poremećaj koji karakteriše stalna preokupacija karakteriše stalna preokupacija funkcijama sopstvenog tela i funkcijama sopstvenog tela i nesavladivi strah bolesnika da nesavladivi strah bolesnika da boluje od neke fizičke bolesti.boluje od neke fizičke bolesti.

Većina teorija naglašava Većina teorija naglašava narcističku prirodu hipohondričkih narcističku prirodu hipohondričkih simptoma – investicija narcističkog simptoma – investicija narcističkog libida u telo i pojedine organe. libida u telo i pojedine organe.

Značajna su mišljenja da je reč o Značajna su mišljenja da je reč o oralno zavisnim osobama, koje oralno zavisnim osobama, koje izazivanjem pažnje svoje okoline izazivanjem pažnje svoje okoline zadovoljavaju svoje oralno-zavisne zadovoljavaju svoje oralno-zavisne potrebe. potrebe.

Takođe se misli da simptomi koje Takođe se misli da simptomi koje pokazuje bolesnik imaju pokazuje bolesnik imaju odbrambeno-zaštitnu funkciju od odbrambeno-zaštitnu funkciju od gubitka samopoštovanja i depresije. gubitka samopoštovanja i depresije.

Hipohondrija bi bila nesvesno Hipohondrija bi bila nesvesno upotrebljen mehanizam odbrane od upotrebljen mehanizam odbrane od odgovornosti i osećanja odgovornosti i osećanja neuspešnosti. U svim slučajevima neuspešnosti. U svim slučajevima ove neuroze, zapažaju se elementi ove neuroze, zapažaju se elementi sekundarne dobitisekundarne dobiti..

Klinička slika i tokKlinička slika i tok Bolest se javlja u četvrtoj ili petoj deceniji Bolest se javlja u četvrtoj ili petoj deceniji

života. Sve psihičke funkcije su očuvane. života. Sve psihičke funkcije su očuvane. Bolesnik je najčešće zaokupljen Bolesnik je najčešće zaokupljen

prenaglašenom, skoro bolesnom brigom o prenaglašenom, skoro bolesnom brigom o sopstvenom telu ili stanju zdravlja. sopstvenom telu ili stanju zdravlja.

Žali se na različite zdravstvene tegobe: u Žali se na različite zdravstvene tegobe: u oblasti glave, grudi, želuca, koje se oblasti glave, grudi, želuca, koje se premeštaju. Njihov opis ne prati fiziološku premeštaju. Njihov opis ne prati fiziološku organizaciju. organizaciju.

Hipohondar uvek ima «svoju dijagnozu» Hipohondar uvek ima «svoju dijagnozu» pa brzo menja lekara koji o njegovoj pa brzo menja lekara koji o njegovoj bolesti ima drugačije mišljenje. bolesti ima drugačije mišljenje.

Obilato koriste medicinsku terminologiju, Obilato koriste medicinsku terminologiju, zapisuju na papirićima da ne bi lekaru zapisuju na papirićima da ne bi lekaru zaboravili da kažu sve što ih boli ili im zaboravili da kažu sve što ih boli ili im smeta.smeta.

Dijagnoza.-Dijagnoza.- Iako se lako prepoznaje, Iako se lako prepoznaje, neophodno je isključiti druge neophodno je isključiti druge organske bolesti, čuvajući se organske bolesti, čuvajući se jatrogenizacije, za koju su ovi jatrogenizacije, za koju su ovi bolesnici plodno tlo.bolesnici plodno tlo.

Diff.dg.Diff.dg. Neophodno je Neophodno je razgraničavanje od telesnih bolesti.razgraničavanje od telesnih bolesti.

Iza slike hipohondrije može da se Iza slike hipohondrije može da se prikriva anksioznost ili depresijaprikriva anksioznost ili depresija

Lečenje.- Hipohondri su veoma Lečenje.- Hipohondri su veoma otporni na sve oblike otporni na sve oblike psihoterapijskih postupaka. Biraju psihoterapijskih postupaka. Biraju se prema slučaju.se prema slučaju.

DEPERSONALIZACIONA DEPERSONALIZACIONA NEUROZANEUROZA

Sastoji se od gubitka vlastitog Sastoji se od gubitka vlastitog intenziteta, mučnog osećanja sopstvene intenziteta, mučnog osećanja sopstvene nestvarnosti i otuđenosti, poremećaja nestvarnosti i otuđenosti, poremećaja identifikacije sa sopstvenim telom ili identifikacije sa sopstvenim telom ili njegovim delovima.njegovim delovima.

Klinička slika i tok.Klinička slika i tok. -Počinje naglo i -Počinje naglo i skoro se po pravilu javlja između skoro se po pravilu javlja između petnaeste i tridesete gidune života. petnaeste i tridesete gidune života. Može se javiti samo jednom ili više puta Može se javiti samo jednom ili više puta sa različitim stepenom učestalosti. sa različitim stepenom učestalosti.

U drugom slučaju, onesposobljava U drugom slučaju, onesposobljava bolesnika za normalan život. bolesnika za normalan život.

Bolesnik doživljava svoje telo ili njegove Bolesnik doživljava svoje telo ili njegove delove, kao i svoje psihičko delove, kao i svoje psihičko funkcionisanje, ko nešto što nije više funkcionisanje, ko nešto što nije više on. on.

To u njemu izaziva zastrašujuća, To u njemu izaziva zastrašujuća, mučna, neodređena osećanja, osećanje mučna, neodređena osećanja, osećanje «gašenja», «nestajanja» sopstvenih «gašenja», «nestajanja» sopstvenih emocija. emocija.

Sopstvene aktivnosti doživljava kao Sopstvene aktivnosti doživljava kao «automatske radnje».«automatske radnje».

Najjednostavniji oblik je kada se Najjednostavniji oblik je kada se bolesniku čini da mu se promenio samo bolesniku čini da mu se promenio samo jedan deo tela, kao npr. lice, nos ili da jedan deo tela, kao npr. lice, nos ili da mu je neki ekstremitet postao veći ili mu je neki ekstremitet postao veći ili manji u odnosu na proporcije celog tela. manji u odnosu na proporcije celog tela.

U složenijim slučajevima, depersonalizaciji se U složenijim slučajevima, depersonalizaciji se pridružuje i depersonalizacija, kada se menja pridružuje i depersonalizacija, kada se menja i realni svet koji okružuje bolesnika.i realni svet koji okružuje bolesnika.

Ovakvo stanje izrava i produbljuje Ovakvo stanje izrava i produbljuje anksioznost bolesnika. On je zbog svoje anksioznost bolesnika. On je zbog svoje anksioznosti zabrinut ali, osim toga, u anksioznosti zabrinut ali, osim toga, u njegovom ponašanju i mišljenju nema njegovom ponašanju i mišljenju nema nenormalnosti.nenormalnosti.

Dijagnoza.-Dijagnoza.- Poremećaj se može kvalifikovati Poremećaj se može kvalifikovati kao neurotični ako je praćen anksioznošću i kao neurotični ako je praćen anksioznošću i uviđavnošću da je u pitanju bolest, pošto su uviđavnošću da je u pitanju bolest, pošto su isključene mogućnosti organskog ili isključene mogućnosti organskog ili psihotičnog procesa. Postojanje konflikta je psihotičnog procesa. Postojanje konflikta je takođe značan dijagnostički kriterijum. takođe značan dijagnostički kriterijum. Depersonalizacija označava, u stvari, bekstvo Depersonalizacija označava, u stvari, bekstvo nesigurnih ličnosti iz nepodnošljive realnosti.nesigurnih ličnosti iz nepodnošljive realnosti.

Diff. dijagnoza.-Diff. dijagnoza.- Depersonalizacija se Depersonalizacija se najčešće javlja u sastavu drugih neuroza: najčešće javlja u sastavu drugih neuroza: histerije, prisilne neuroze, hipohondrije. histerije, prisilne neuroze, hipohondrije.

Može najčešće da znači početak Sch, ali iI Može najčešće da znači početak Sch, ali iI depresivne i paranoindne reakcije. U depresivne i paranoindne reakcije. U svim ovim slučajevima, preovlađuju drugi svim ovim slučajevima, preovlađuju drugi simptomi psihoza i neuroza. simptomi psihoza i neuroza.

Depersonalizacija se može javiti kod Depersonalizacija se može javiti kod epileptične bolesti u toku epileptičke epileptične bolesti u toku epileptičke aure, kao i kod intrakranijalnih aure, kao i kod intrakranijalnih organskih procesa.organskih procesa.

Lečenje.-Lečenje.- Nema specifičnih Nema specifičnih psihoterapijskih metoda za ovu neurozu. psihoterapijskih metoda za ovu neurozu. Najbolje je tražiti izvore konflikta i Najbolje je tražiti izvore konflikta i pomoći bolesniku da ga razreši pomoći bolesniku da ga razreši površinskim metodima psihoteralije.površinskim metodima psihoteralije.