Od 1962 god kada je promovisan naziv psihostomatologija, povecava se interesovanje za psihijatriski, odnosno psihosomatski aspekt nekih problema u stomatologiji.

Za neke, orofacijalna regija predstavlja intimnu, privilegovanu telesnu zonu, a za druge regiju koja obiluje simbolima psihodinamskog znacenja.

Zubi kao sastavni deo usne duplje, imaju niz vaznih funkcija, a u simbolickom znacenju jos vise. Oni su simbol mladosti, zdravlja, snege i lepote, te promenom u njihovm broju i izgledu, mogu da budu znak pogorsanja zdravlja, znak starenja, gubitka snege, moci i lepote. Otuda bezubost, delimicna ili potpuna, moze da bude tumacena kao predznak tarosti i nemoci, a upotreba zubnih nadoknada, otezana je ili potpuno nemoguca zbog osecaja stranog tela i gubitka sopstvenog identiteta. Za takve pacijente svaka proteza je nedovoljno dobra. Ekstrakcija zuba moze se shvatiti kao kastracija a kod zena kao penetracija, odnosno ulazak i rad u usnoj duplji za neke pacijente je pokusaj ovladavanja njihovom licnoscu, a za druge seksualne agresije.

Stomatolosko boljenje, ma koliko bilo lokalozovano na usko porducje, pacijent uvek dozivljava kao trpljenje i stradanje, te se prema njemu i odnosi na razlicite nacije. Dominantan simptom vecine stomatoloskih oboljenja jeste bol, koji je pracen dvema vrstama straha : jedan strah od bola koji vec postoji, drugi, od moguceg bola izazvanog terapijskim ili dijagnostickim stomatoloskim procedurama. Strah moze da bude toliko intenzivan da se racuna da oko 65% populacije ne trazi pomoc stomatologa i pored realnih potreba. Osim bola i straha uvek je prisutna anksioznost, koja ima za cilj aktiviranje odbrambenih mehanizama i uspostavljanje emocionalne ravnoteze.

Kao i ostale bolesti i stomatoloske dovode do niza problema smanjivanje ili potpuno prekidanje komunikacije i informisanosti, promena motiva bioloskog i socijalnog ponasanja, poremacaj niza fizioloskih funkcija ( san uzimanje hrane i sl.).

Ocigledno je da dolazi do promene u ponasanju pacijenta i to u zavisnosti od psihoemocionalnih karakteristika, ali i od toga koji je deo orofacijalne regije zahvacen bolescu, o kakvoj bolesti je rec, o mogucem ozdravljenju ili bliskoj smrti, koliko je vremena potrebno za ozdravljenje i to sa posledicama ili bez njih. Najcesci oblik reagovanja je depresivno raspolozenje praceno strahom od smrti ili visokog stepena invalidnosti i unakazenosti. Javlja se i euforicno ponasanje sa omalovazavanjem zdravstvenog problema. Moguce je paranoidno ponasanje , ali i histericno gde se na osnovu bolesti trazi opravdanje za nemar i nerad.

Sve te mogucnosti kao i cinjenica da se vecina pacijenata neprikladno ponasa kod stomatologa zbog neprijatnog iskustva u prvom kontaktu sa njim, zahteva od stomatologa odgovarajuce ponasanje. Ono mora da bude toplo, otvoreno, s puno paznje, uz koriscenje analgetika kad got je to moguce, pravljenje pauza u toku rada, primeni sedativa, konsultacija psihijatra.

Poseban problem su psihoticni bolesnici, narocito depresivni, koji u okviru simptomatologije osnovnog psihijatriskog oboljenja zapustaju higijenu tela uopste a posebno usne duplje. Osim toga ucestalost patoloskih promena u usnoj duplji ovih bolesnika, objasnjava se i smanjenjem lucenja pljuvacke sto menja bakterisku floru i dovodi do ucestalosti karijesa. Takodje i antikolinergicko dejstvo triciklicnih antidepresiva, pogotovo u kombinaciji sa antiparkinsonicima i fenotijazinima jos vise dovodi do susenja usta.

Ceste patoloske promene u vidu karijesa, zapustena higijena usne duplje, promene periodoncijuma i promene u vidu ulceroznog gingivitisa vidjaju se kod narkomana i alkoholocara.

Godine 1951. J. Schweitzer je opisao slucaj pacijenta u koga je ustanovio naglo pogrsanje karijes indexa posle dozivljenog emocijonalnog stresa. Neki autori i paradontozu dovode u vezu sa emocionalnim stresom, strahom i osecajem krivice.

Psihosomatski poremecaji u ovoj regiji su brojni.

Atipicni facijalni bol predstavlja jednu od psihosomatskih manifestacija, inace cesci kod zena. Osnovna tegoba jeste tup bol, koji se na razlicite nacije opisuje. Lokalizovan je u dubokim tkivima obraza, sa tendencijom sirenja u gornju ili donju vilicu, jedne ili obe strane lica. Pacijenti godinama imaju tegobe te prolaze kroz stomatoloske, hirurske, neuroloske, rendgenske i druge preglede i intervencije. Vrlo cesto kod njih je izvrsena visestruka ekstrakcija zuba, leceni su sinusi a ordinirani su im brojni analgetici. Danas se smatra da su pacijeni depresivni i ako ne postoje klasicni i vidljivi znaci depresije, te su lekovi izbora triciklicni antidepresivi, koji daju izvanredan pozitivan efekat.

Sindrom disfunkcije tmz kao psihosomatska bolest manifestuje se kao bol u samom zglobu, sa mogucnoscu sirenja u misice lica, kao zvucno skljocanje u zglobu pri zvakanju ili otvaranju vilice. Javlja se obicno u vezi sa psihickim problemima, i to u svim zivotnim dobima.

Bruksizam spada u tzv. Parasomnije a javlja se u ranom stadijumu tzv. NREM- faza spavanja. Manifestuje se kao nevoljno i nesvrsishodno skrgutanje i stezanje zuba, koje moze biti tako glasno da ometa osobe iz najblize okoline. Smatra se da nastaje kao izraz napetosti i povecane agresivnosti. Cesto se javlja u stanjima umora, regresije ega i u stadijumima latentnog besa. Zbog moguce abrazije zuba u terabiji se koristi zastitna proteza.

Oralne disestezije se cesce srecu kod zena i to srednjih i starijih godina. One se obicno manifestuju bolnim, neprijatnim pecenjem jezika i usne duplje i desni. Potrebno je imati na umu i citav niz somatskih razloga za ove tegobe kao sto su dispepsija, hormonski poremecaji, nedostatak gvozdja i vitamina B12 ali i depresivno raspolozenje.

Nepodnosljivost proteze ili tzv. Protetska stomatopatija je problem koji se cesce srece. Smatra se da je rec o osobama koje imaju nedovoljnu sposobnost samokontrole, nedovoljnu uravnotezenost, koje su preosetljive plasljive, sa izrazitom sklonoscu ka samoposmatranju, kao i o depresivnim osobama.

Fantomski zub predstavlja manifestaciju neprihvatanja gubitka zuba iz cega proistice stalna potreba za proveravanjem da li je zub izvadjen ili ne, i to ogledanjima, cestim posetama stomatologu. To su osobe koje nisu u stanju da prihvate normalan proces starenja.

Oralne ulceracije su promene na sluzokozi usne duplje za koje neki istrazivaci ukazuju njihovu pojavu sa neuroticnoscu bolesnika, na aktuelno prisutnu stresnu situaciju a i na mogucnost samopovredjivanja kao izraz autoagresivnosti.