Nestle

Univerzitet „Educons“Fakultet za uslužni biznisSremska Kamenica

SEMINARSKI RADPredmet: Međunarodni ekonomski odnosi

Tema: Transnacionalne kompanije: Nestle

Profesor: Student:Prof. Dr Miroslava Filipović

mart, 2011.godine

TRANSNACIONALNE KOMPANIJE:NESTLE Seminarski rad

SADRŽAJ

UVOD.............................................................................................................................................................................2

1. Transnacionalne kompanije..................................................................................................................................3

2. NESTLÉ.................................................................................................................................................................5

2.1. Nestle u Srbiji.................................................................................................................................................9

ZAKLJUČAK................................................................................................................................................................10

LITERATURA..............................................................................................................................................................11

1


UVOD

Savremeni svet karakterišu globalizacija i internacionalizacija ekonomskih procesa. Taj trend i nezaustavljivo širenje transnacionalnih kompanija, izazvali su, pre svega, razvoj transportnih sredstava i razvoj sredstava komuniciranja, kao i eksplozija kompjuterskih tehnologija uz razvoj Interneta kao globalne mreže, ali i zakoni koji su omogućili neometano kretanje kapitala.

Odavno je poznato da ekonomija ne poznaje granice. Transnacionalne kompanije su definitivan dokaz za to. One vrše ogroman ekonomski i politički uticaj u svim zemljama gde posluju, a pogotovo u zemljama u tranziciji. Finansijski su veoma snažne i teško je odupreti se njihovom napretku i konkurenciji.

Akcije koje transnacionalne kompanije preduzimaju u zemljama u razvoju predstavljaju, svakako, jedno od najvažnijih i najosetljivijih pitanja, jer one ovde često stiču kontrolu nad bitnim sektorima nacinalnih privreda, kontrolu nad sirovinama, radnom snagom, pa mogu ozbiljno da ugroze ekonomski razvoj i politički suverenitet.

Zemlje-domaćini žele da ostvare svoje ciljeve, a to su - povećani fiskalni prihodi, veće učešće u procesu donošenja odluka, usvajanje naprednih tehnologija.

Da bi se opstalo i poslovalo u takvom odnosu snaga, neophodno je poznavati ovu vrstu organizacija, načine njihovog poslovanja, načine širenja i vršenja uticaja. Takođe, bitna problematika su i direktne strane investicije koje su jedan od najčešćih strategija koje primenjuju transnacionalne kompanije u zemljama u tranziciji.

Iz ovih razloga u prvom delu rada tema su transnacionalne kompanije, sa svim njihovim osobenostima, a drugi deo je posvećen jednoj takvoj kompaniji i prikazu njenog poslovanja – Nestle.

2


1. Transnacionalne kompanije

Pored ovog termina koriste se i „multinacionalna“, „internacionalna“, „supranacionalna“ kompanija. Ipak se od XX veka najviše koristi termin „transnacionalna kompanija“ kao sinonim za multinacionalnu kompaniju. Postoje brojne definicije ovog pojma, ali bih izdvojio dve definicije koje potpunije objašnjavaju njeno pojmovno određenje:1

Multinacionalna kompanija predstavlja preduzeće koje:- ostvaruje proizvodnju i druge aktivnosti u inostranstvu preko sopstvenih ogranaka lociranih u više različitih zemalja;- ostvaruje direktnu kontrolu nad poslovanjem svojih ogranaka u inostranstvu preko sopstvenih ogranaka smeštenih u više različitih zemalja;- nastoji da ostvari takvu politiku u okviru proizvodnje, marketinga, finansiranja i drugih poslova koja će prevazići granice između zemalja i doprineti ostvarenju geocentrične orjentacije preduzeća.

Multinacionalna kompanija je poslovno preduzeće legalno domicilirano u više od jedne zemlje i čije su komercijalne aktivnosti dovoljno velikog obima da imaju znatan uticaj na privrede kako zemlje iz koje potiče matična kompanija tako i zemlje u kojima ova ima svoje filijale.

Izraz „transnacionalna“ kompanija se često koristi da opiše one kompanije koje su dostigle status da imaju velik obim operacija u drugim zemljama.

Klasifikacija transnacionalnih kompanija po kriterijumu metoda upravljanja, svodi se na 3 tipa kompanija:2

etnocentrične kompanije – sva moć je skoncentrisana u matičnoj zemlji, a aktivnost i odluke upravljača su orjentisane ka centru kompanije. One obavljaju svoju aktivnost u više zemalja, ali postoji samo centrala u matičnoj zemlji, koja donosi sve odluke i rukovodi celokupnim poslovanjem.

policentrične kompanije – svaki deo, do određene granice se poistovećuje sa nacionalnim interesima zemlje kojoj pripada, odlučivanje je decentralizovano, a lokalni kadrovi imaju relativnu autonomiju. Kod njih, pored centrale u jednoj zemlji, postoji veći broj firmi u drugim zemljama koje uživaju određenu samostalnost.

geocentrične kompanije – karakteriše globalna svetska orjentacija, i priznaje se izvesna autonomija afilijacijama, ali preovlađuju interesi razvoja cele kompanije. Kod njih postoji više centralnih kompanija širom sveta.

Najvažnije obeležje multinacionalne kompanije nije njena veličina već uticaj u svetskoj privredi i međunarodnoj trgovini. Najveće svetske multinacionalne kompanije imaju afilijacije u više od 20 zemalja sveta:

IBM, Siemens, ITT deluje u čak 40 zemalja, Naftne kompanije – Mobil, Gulf Oil, Shell; deluju u 43 zemlje sveta.

1 Dr Đurica Acin: „Međunarodni ekonomski odnosi“, Pigmalion, Novi Sad, 2007.godine, strana 3532 Dr Đurica Acin: „Međunarodni ekonomski odnosi“, Pigmalion, Novi Sad, 2007.godine, strana 355

3


XX veka se desio preokret u skali važnosti multinacionalnih kompanija. Prvih pet na toj lestvici, pravljenoj prema vrednosti akcija tih multinacionalnih kompanija, se našao Japan. Od svih najvećih kompanija 47% vrednosti svih akcija drže japanske kompanije, a 32.4% američke.

U Evropi, najveće multinacionalne kompanije se nalaze u Francuskoj, Velikoj Britaniji, Italiji i Švedskoj.U zemljama u razvoju se formiraju multinacionalne kompanije u novoindustrijalizovanim zemljama. Na prvom mestu je tu Južna Koreja (21 kompanija), Tajvan (5), Brazil (4) i Meksiko(1).

Nastanak prvih transnacionalnih kompanija vezuje se za eksploataciju sirovina u kolonijama. Druga generacija transnacionalnih kompanija se javila u vidu povezanih vojnoindustrijskih kompleksa, a počela su sa svojim delovanjem između dva svetska rata, dok su se neke održale i posle II svetskog rata. Treća generacija transnacionalnih kompanija se javlja 60-tih godina XX veka i imaju vrlo značajnu ulogu jer ona koriste dostignuća naučno-tehničkog progresa. Imale su organizacionu formu koncerna i konglomerata. Doprinele su širenju naučno-tehničkih dostignuća i stvarale ekonomske preduslove za stvaranje međunarodne proizvodnje, međunarodnog tržišta kapitala, radne snage i naučnotehničkih usluga.Četvrta generacija transnacionalnih kompanija nastaje krajem 1980-tih godina,a njihove karakteristike su:3

Ostvarivanje konkurencije u međunarodnim razmerama, Podela svetskih tržišta sa velikim brojem takvih sličnih globalnih transnacionalnih kompanija, Koordinacija delovanja filijala na osnovu novih informacionih tehnologija, adaptibilnost strukture

korporacije, Ostvarivanje ekonomskog i političkog uticaja na države u kojima deluju.

Na kraju XX veka, velike transnacionalne kompanije su kontrolisale polovinu svetske industrijske proizvodnje, 63% spoljne trgovine i četiri petine patenata i licenci za novu tehniku, tehnologiju i know-how.

Zakoni slobodnog tržišta ne deluju unutar transnacionalnih kompanija, gde se uspostavljaju unutrašnje cene koje korporacije same određuju. Na kraju XX veka je uspostavljena ravnoteža između transnacionalnog kapitala i nacionalih država.

Treba istaći i pozitivne i negativne efekte za zemlju u koju se investira. Pozitivni su:4

povećavaju se mogućnosti za nove investicije, omogućava se porast zaposlenosti, omogućava se uvoz i bolja snabdevenost reprodukcionim materijalima i sirovinama, povećava se konkurentnost, transfer nove tehnologije i dr.

Dok su negativni:5

stvara se opasnost od preterane zavisnosti stranog kapitala, iskorišćavanje domaćih resursa, povećavanje tehnološke zavisnosti od inostranstva, mogućnost odpuštanja radnika i tako povećavanje nezaposlenosti, s obzirom na preuzimanje

vlasništva nad domaćim preduzećima,

3 Dr Živadin Stefanović, "Menadžment", Ekonomski fakultet Kragujevac, 1999. godine, str.3784 M.D. Đorđević: “Međunarodni marketing”, ekonomski fakultet Kragujevac, 2005. strana 1965 M.D. Đorđević: “Međunarodni marketing”, ekonomski fakultet Kragujevac, 2005. strana 196

4


formiranje modela potrošnje koji ne odgovara nivou razvijenosti zemlje domaćina, mogućnost ugrožavanja nacionalnog suvereniteta i dr.

2. NESTLÉ

Osnivač ove multinacionalne kompanije je Henri Nestle. On je imao ideju da stvori takvu kompaniju koja bi proizvodila hranu za bebe i pomogla svim onim majkama koje ne mogu da doje svoju decu. Tako je 1867.godine razvio specijalnu formulu zamenskog mleka, a to je i dan danas najstariji proizvod ove kompanije. Taj proizvod nosi naziv Farine Lactee Henri Nestle.

1905. godine Nestle se ujedinjuje s američkom kompanijom Anglo-Swiss, koja se bavila proizvodnjom mlečnih proizvoda, i postaje transnacionalna kompanija. Takođe, te godine pokreće proizvodnju čokolade, usko sarađujući sa švajcarskim proizvođačem Peter, Cailler & Kohler, s kojim se ujedinjuje 1929. Godine.6 60 godina kasnije se ujedinjuje sa Rowntree. Nestle je dodatno proširio svoju ponudu poznatim proizvodima KitKat i Smarties. Čokolada, proizvod s kojim se Nestle najčešće povezuje, dugo vremena je bila korišćena u medicinske svrhe. Nestle ju je plasirao i reklamirao kao delikatesni proizvod. 1960. godine, kompanija pokreće i proizvodnju sladoleda.

6 http://www.nestle.com/AboutUs/History/Pages/History.aspx5


Brazilski institut za razvoj kafe, 1930.godine, angažuje Nestle kompaniju da smisli instant kafu sa što jednostavnijim postupkom pripreme. Nakon 7 godina istraživanja, naučnik Max Mortgentahler je u Nestle laboratoriji u Švedskoj postigao željene rezultate. Napravio je instant kafu koju pre ispijanja samo treba otopiti u vrućoj vodi. Tako je 1.aprila 1938. proizvod Nescafe lansiran na tržište. Danas se u svetu popije preko 3000 šoljica ovog proizvoda.

Sredinom XX veka, 1947.godine, Nestle kupuje Maggi.7 Tom akvizicijom asortimanu proizvoda dodaje se konzervirana i smrznuta hrana. Nestle je već tada predvidio trend hrane koja se brzo i jednostavno priprema. Kupovinom firme Buitoni, koja se bavi proizvodnjom italijanske hrane, zaokružuje ponudu tzv. hrane koja se jede u hodu. Julius Maggi je još 1884.godine osmislio hranjiv proizvod, bogat proteinima, a jednostavan za pripremu, današnju Maggi supu.

Početkom 90-tih godina XX veka, Nestle proširuje svoju ponudu napitaka ( Nescafe, Nestea, Espresso) i dodaje mineralne vode Perrier, Sanpellegrino i Vittel.

7 http://www.nestle.com/AboutUs/History/Pages/History.aspx6


U prehrambenoj industriji sve veći značaj dobija hrana za kućne ljubimce, jer im ljudi žele osigurati zdravu i kvalitetnu prehranu. Akvizicijama Carnationsa (1985.), Spillersa (1998.) i Purine (2001.) Nestle postaje vodeći svetski proizvođač hrane za kućne ljubimce.

Nestle 1974. godine širi svoju delatnost i na neprehrambene proizvode, kada je počela da sarađuje sa L'Oreal-om. Potom se iniciralo partnerstvo s kozmetičkim kompanijama Galderma ( 1989.) i Laboratoires Inneoy (2002.). Ova saradnja je dodatno obogatila Nestleovo iskustvo u području hrane, jer se širila paleta proizvoda koji podstiču zdrav izgled kože i kose. Manje je poznato da je 30% udela u vlasništvu, Nestle, suvlasnik kozmetičke kompanije L'Oreal.

7


2003. godine je Nestle ušla u akviziciju sa kompanijom Mövenpick Ice Cream a time je Nestle kompanija unapredila svoj položaj na svetskom tržištu i postala jedan od lidera super premijum kategorije.

2006. godine Jenny Craig (fabrika koja se bavi kontrolom telesne težine) i Uncle Toby's (fabrika koja se bavi proizvodnjom zdravih grickalica, žitarica za doručak i instant supa) su se pridružili Nestle kompaniji, a 2007. godine se priključuju Novartis Medical Nutrition, Gerber i Henniez.

Nestle je sklopio strateško partnerstvo sa Belgijskom fabrikom Pierre Marcolini, krajem 2007.godine.

U 2008. Godini je Nestle otpočeo prodaju 24.8 % akcija Alcon-a, švajcarskom Novartisu. Ta prodaja je završena za 9.2 milijarde franaka.8

2009. godine otvara Chocolate Centre of Excellence u Brocu u Švajcarskoj, zajedno sa Pierre Marcolini-jem koji je master u prodaji/proizvodnji čokolade.

Bez obzira na rast kompanije putem brojnih akvizicija, istraživanje i razvoj prehrambenih proizvoda i dalje su jedna od osnovnih delatnosti ove kompanije. Istraživanja ove kompanije usmerena su na prehranu koja će smanjiti rizik od bolesti današnjice, kao što su: poremećaji sa ishranom, dijabetesa, i bolesti krvotoka.

Istorija ove kompanije dokazuje da se kompanije nije razvijala samo kroz akvizicije već i kroz inovacije. Njihov uspeh je deo strategije koja kratkoročni profit nikad ne stavlja ispred dugoročnog, planiranog razvoja. Prioritet kompanije Nestle je pratiti potrebe potrošača, bez obzira u kojem delu sveta se nalazi, te u skladu sa njihovim željama nastaviti proizvodnju kvalitetne hrane.

8 http://www.emg.rs/vesti/svet/79673.html8


2.1. Nestle u Srbiji

Nestle je u regiji prisutan već duži niz godina. Prvi podaci datiraju iz vremena kada je Srbija bila u sklopu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Glavni uvozni proizvodi su bili Dečije brašno, danas poznato kao zamena mleka za novorođenčad, i nezamenjiva čokolada.

Švajcarska firma Societe pour e Exportation des Produits Nestle9 je 1996.godine otvorila svoja predstavništva u Srbiji i Hrvatskoj, a godinu dana kasnije se otvaraju i predstavništva u Bosni i Hercegovini, pa u Makedoniji. U ovim predstavništvima je tad bilo tek 10-tak zaposlenih.

Iako je firma Nestle Adriatic Foods d.o.o. u Beogradu osnovana tek početkom 2005.godine, Nestle je putem svojih robnih marki u Srbiji prisutan mnogo duže. Maggi i Thomy proizvodi poznati su potrošačima još iz doba kada su se prema Nestleovoj recepturi proizvodili u regionalnim fabrikama firmi Podravka i Kolinska.

Distribucija Nestle proizvoda u Srbiji nije prekinuta čak ni za vreme sankcija, uvedenih u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji. Predstavništvo za Srbiju se nalazilo u Beogradu, a potrošačima su bili dostupni proizvodi iz asortimana robnih marki Nescafe, Nesquik, Maggi, Thomy, Dečija hrana i čokolade koje su se uvozile iz Švajcarske.

Danas na tržištu Srbije može da se nađe mnogo širi spektar Nestle proizvoda, koji u potpunosti zadovoljavaju ukuse i želje svih potrošača. Iako su svi Nestle proizvodi dobro poznati potrošačima, posebno se iz te palete ističu Nescafe i Nesquik.

Nestle grupa je zabeležila porast neto profita sa 10,4 milijardi švajcarskih franaka u 2009. godini na 34,2 milijarde u prošloj godini. Postigla je organski rast od 6,2 odsto, a prodaja je povećana za dva odsto, na 109,7 milijardi švajcarskih franaka. Uprkos nepovoljnim okolnostima zbog krize u regionu, Nestle Adriatic je ostvario rast prodaje od dva odsto, što je posledica stalnog ulaganja u brendove i inovacije sa snažnim zamahom u poslednjem kvartalu 2010, kada je zabeležen rast od 9,3 odsto.10

Nestle širom sveta ima 500 fabrika i oko 283.000 zaposlenih11, a godišnje zaradi oko 4 milijarde evra neto profita i stoji iza većine najpoznatijih robnih marki prehrambenih proizvoda, kao što su i sladoledi Scholler i Motta, čokolada After Eight i Baci te Buittoni testenine i sosovi. Naravno ova kompanija potroši i oko 1.5 milijarde franaka na istraživanja ( u sklopu svojih grupacija ima 17 istraživačkih centara).

Ulazak Nestle-a na srpsko tržište značiće bogatiju ponudu prehrambenih proizvoda i pružiće dodatnu vrednost tržištu robe široke potrošnje.

9 http://www.nestle.rs/code/navigate.aspx?Id=1710 http://www.emg.rs/vesti/srbija/147716.html11 http://nestle.rs/code/navigate.aspx?Id=17

9

http://www.nestle.rs/code/navigate.aspx?Id=17


ZAKLJUČAK

Kada govorimo o transnacionalnim kompanijama, njihovom razvoju, osobenostima, možemo zaključiti da su one najznačajniji produkt savremenih privrednih dešavanja.

Transnacionalne kompanije se vrlo brzo šire svetom, poseduju ogroman finansijski potencijal i ogromnu moć i uticaj. Njihov domen nije tržište u okviru jedne nacionalne privrede, već celi svet.

Tokom svog razvoja, menjale su organizacione oblike i sfere interesovanja. Tamo gde su izvori sirovina, tamo gde je jeftinija radna snaga, tamo gde su mogućnosti zarade i širenja uticaja velike, tamo je usmereno interesovanje transnacionalnih kompanija. One vladaju svetom!

Koliki je značaj direktnih investicija od strane transnacionalnih kompanija za zemlje u razvoju vidi se iz našeg primera. Činjenica je da su najuspešnije firme u zemlji trenutno one koje su privatizovane putem stranih direktnih investicija (npr. železara u Smederevu-U.S. Steel, Duvanska industrija Niš-Philip Morris).

Dolaskom jedne ogromne transnacionalne kompanije u našu zemlju, Nestle, svakako je imalo uticaj na razvoj naše zemlje i uopšte razvoj regiona. Nestle je popunila naše tržište sa bogatom paletom svojih proizvoda, otvorila nova radna mesta i još mnogo toga. A neosporno je da im je kvalitet, a i cena zaista odlična.

Naša zemlja treba da teži da privuče još stranih ulagača poput ove kompanije. Treba da stvori takvu klimu u privredi i zakonodavstvu koja omogućava privlačenje najvećih svetskih transnacionalnih kompanija, ali i kompanija uopšte. One su nužan i neophodan uslov za postavljanje naše privrede na zdrave noge, kako bi ona održala zdrav korak sa svetom.

10


LITERATURA

1. Dr Đurica Acin: „Međunarodni ekonomski odnosi“, Pigmalion, Novi Sad, 2007.godine

2. Dr Živadin Stefanović: "Menadžment", Ekonomski fakultet Kragujevac, 1999. Godine

3. M.D. Đorđević: “Međunarodni marketing”, ekonomski fakultet Kragujevac, 2005.

4. Milovanović G. :“Spoljna trgovina-teorija, principi i praksa“, Ekonomski fakultet Kragujevac, 2000.god

5. www.emg.rs

6. www.nestle.com

7. www.nestle.rs

11

http://www.nestle.rs/

http://www.nestle.com/

http://www.emg.rs/

Documents

Nestle