GODINA XII · BROJ 56 · 8. JUL 2010. · BESPLATAN PRIMERAK · SPECIJALNO IZDANJE www.lsv.org.rs

OSNOVNE OSOBINE LIGAŠICA I LIGAŠA: HRABRI I PRINCIPIJELNI!

Nepokolebljivost lsv je dokazivaNa svakog daNa tokom dvadeset godiNa strana 4-5

TAKO JE ZAUSTAVLJANA

PLJAČKA VOJVODINE

strana 10-11

strana 8-9

Borba protiv rata i bezumlja

od mitiNga u seNti 1991. do deklaracije o

srebreNici 2010. godiNe

Prepoznatljivi simboli

vojvođanske autonomije

strana 10-11

Ligaši su bili autonomaši i kada to nije bilo ni najmanje popularno,

kada su ih zbog toga pljuvali na ulici

puNe dve deceNije liga istrajava u zahtevima koji Nikako Ne odgovaraju ceNtralistima u beogradu

VOJVOĐANSKA AUTONOMIJA GARANTOVANA USTAVOMU DECENTRALIZOVANOJ SRBIJI

LSV UPORNA:

strana 6-7

lsv se izborila da vojvodiNa Ne bude aNoNimNa

geografska oblast

„Mi hoćemo naše pare, a oni hoće naše pare i

celo pitanje vojvođanske autonomije je - čije su naše

pare“, kazao je Nenad Čanak još 2001. godine,

dok je Bojan Kostreš u Skupštini Srbije 2002.

insistirao na tome da treba definisati koje regione i koje pokrajine će Srbija

sadržati.strana 12-13

2 SLOBODNA VOJVODINA 20. GODINA DOSLEDNI

20. GODINA DOSLEDNI

Petnaest godina omladine LSVPANČEVO - Omladina Lige socijaldemokrata Vojvodine obeležila je 28. juna u Pančevu 15 godina postojanja. LSVO je iz go-dine u godinu sve brojnija, ostvaruje sve bolje rezulta-te i realizuje sve ozbiljnije akcije. Omladina Lige so-cijaldemokrata Vojvodine je tokom godina postala poznata po jakom antifa-šistickom delovanju, čla-nica je prestižnih koalicija i organizacija, kao što su Koalicija mladih protiv nasilja, Gej strejt alijan-

se, IUSY... Omladinci i omladinke iz mnogih od-bora širom Vojvodine su sa prijateljima i gostima proslavili ovaj važan jubi-lej sa željom da naporan

rad u proteklih 15 godina bude nastavljen i ubuduće sa istom kreativnošću, vo-ljom i energijom.

U Kikindi obeležena decenija postojanja Foruma ženaU Kikindi 05. jula obele-žena deseta godišnica po-stojanja Foruma žena Lige socijaldemokrata Vojvodi-ne. Tim povodom održana

je tribina pod nazivom „Ženski aktivizam dece-niju kasnije – 10 godina Foruma žena LSV”. Povo-dom ovog jubileja izdata je brošura koja predstavlja aktivnosti Foruma tokom tog perioda, a koja je pred-

stavljena kikindskoj publi-ci. Tribinu je vodila Ella Štraub, predsednica Foru-ma žena, dok su učesnice Maja Sedlarević, predsed-nica Saveta za rodnu rav-nopravnost LSV, Nada La-zić, prva predsednica FŽ LSV i Višnja Baćanović, iz Pokrajinskog sekretarijat za rad, zapošljavanje i rav-nopravnost polova, govo-rile o ženskom aktivizmu danas, ali i perspektivama u budućnosti. Tribini su, pored članica i članova GrO Kikinda, prisustvova-le i predstavnice sindikata, kao i ženskih aktivističkih organizacija.

Sremci proslavili 20 godina LigeMOROVIĆ - Bez velikih i dugih govora, skupih toaleta i glamura, sre-mački Ligaši proslavili su svoj dvadeseti rođendan. Kako je svih tih dvadeset godina izgledalo u Sremu, moglo se čuti u 03. jula u Moroviću. Bili tu oni koji su postavljali teme-lje Lige Socijaldemokrata Vojvodine,ali i oni koji

su tada tek prohodali, ili rodjeni, ali svi zajedno i dalje okupljeni oko jed-ne ideje - svoje Vojvodi-ne! Celodnevno, subotnje druženje bilo je i radno i paradno. Pevalo se i vese-lilo, do kasnih večernjih sati, ali i prepričavalo.Gde su nam uspesi, gde neus-pesi, gde se padalo i kako se ustajalo.

NeNad ČaNak, predsedNik LsV u citatima za NezaboraV

MI SMO OVDE, MI OVDE OSTAJEMONOVI SAD – Liga soci-jaldemokrata Vojvodine, a posebno njen predsednik Nenad Čanak, bili su i ostali poznati po tome da su uvek javno i hrabro govorili o te-mama o kojima je drugima bilo strah i da misle. U ovom broju, umesto nekakvog svečarskog intervjua sa Ne-nadom Čankom, predstav-ljamo vam neke od njegovih citata za nezaborav.

Dole Milošević

Nas odavde niko nikad ne bi naterao da mi odemo, pa da se vraćamo. Mi smo ovde, mi ovde ostajemo, a on od-lazi. Dole Milošević!

Miting u Novom Sadu, septembar 1999.

Korpus i mostovi

Sasvim je jasno da je novo-sadske mostove srušio No-vosadski korpus, rušeći Vu-kovar 1991. godine.

Info, 1999.

Devedesete

Odmah ću vam reći zašto sam ova-ko gnevan. Jutros je nare-

đeno moje ubistvo. Jutros je Mihalj Kertes uzeo jed-nog plaćenog ubicu, da bi mu oprostili kaznu, jer su kod njega našli kilogram i sedamsto grama heroina. Dobio je nalog da me ubije, da ne budem ovde. Ja sam ovde.

Miting u Novom Sadu, septembar 1999.

Poziv

Začepite nos i glasajte za DOS.

Novi Sad, 2000.

Redefinisanje

Mi se ne zalažemo za izdva-janje Vojvodine iz Srbije, ali se zalažemo za redefini-

sanje odnosa između Vojvo-dine i Srbije

III kongres LSV, februar 2000.

Šraf

Evo ti ovaj šraf,sve ostalo je iz Vojvodine već odneto.

Nenad Čanak Zoranu Đinđiću,

Skupština Vojvodine, mart 2001.

Uređenje

U svom programu, LSV se zalaže za Republiku Vojvo-dinu i na taj način mi po-kazujemo ne kako vidimo Vojvodinu, već kako vidimo uređenje Srbije. Vojvodinu ne vidimo van Srbije, već u decentralizovanoj i demo-kratskoj Srbiji.

IV redovni Kongres LSV, decembar 2001.

O Šešelju

Mislite da ne znam imena svih 27 mesta iz kojih su vaši batinaši proterivali ljude? Še-stog maja u Hrtkovcima je

bio miting SRS na ko-jem su pročitana

imena 18 poro-dica koje se

imaju ise-liti. Vi ste služili kao paravoj-na jedi-nica za p r o t e -rivanje p o l i -tičkih n e i -

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 3

MI SMO OVDE, MI OVDE OSTAJEMOstomišljenika i svi se mi toga dobro sećamo. I ne sedi Vo-jislav Šešelj u Hagu zato što nije platio porez na promet nekretninama, nego zato što je proterivao ljude bombama.

Rasprava sa poslanicima SRS u Skuštini Srbije,

novembar 2009. O SPS-u

Nikada nije bilo svađe iz-među LSV i SPS. Oni su nas hapsili, nismo se svađali; oni su ubijali, nismo se svađali; oni su nam uništili državu, nismo se svađali; oni su pro-terali iz Vojvodine preko mi-lion i 200 hiljada ljudi, nismo se svađali; oni su odgovorni za pet miliona uništenih sud-bina na tlu bivše Jugoslavije, za stotine hiljada mrtvih. Tu nema svađe, nego samo jedne jednostavne stvari: ono što se uzelo mora se vratiti, što se kupilo mora se platiti. A oni su kupili sebi devedesetih go-dina nešto što sada moraju da plate!

Slobodna Vojvodina, decembar 2008.

O Miloševićevom ustavu

Miloševićev ustav iz 1990. godine je bio ustav kojim je suštinski Jugoslavija prestala da postoji, a Srbija postala prva separatistička federalna jedinica iz ustavno-pravnog sistema SFRJ

GO LSV, februar 2009.

O SCG

U pitanju je stvaranje drža-ve koja upotpunosti potire postojanje bivše Jugoslavije. Građani Vojvodine preko svojih predstavnika nisu bili u situaciji da budu čak ni pri-sutni, a kamoli da se išta pita-ju u tom procesu. Vojvodina se po prvi put u istoriji nala-zi direktno u sastavu Srbije čime se krše odredbe Trija-nonskog sporazuma iz 1920. godine, po kojem je ona ušla u sastav Kraljevine Srba, Hr-

vata i SlovenacaArhiva LSV, mart 2002.

O Koštuničinom ustavu

Ustav smrti i beščašća. Kako drugačije zvati tekst u čijoj preambuli stoji da: ili ćemo decu slati da ginu na Kosovo, od sada pa za uvek, ili ćemo kršiti ustav, od sada pa zauvek. Čak ni tvorci toga ustava nisu uspeli da sakriju radost što su uspeli da Vojvodina u njemu ne dobije ništa, a Kosovo više nikad nisu spomenuli.

Slobodna Vojvodina, oktobar 2006.

Centralizam

Kada elita u Beogradu treba da bira između veličine dr-žavne teritorije i centralizma, uvek izabere centralizam i od-griza parče po parče državne teritorije kako ne bi došla u poziciju da mora da promeni način funkcionisanja i unu-trašnju logiku funkcionisanja kompletnog državnog siste-ma. Upravo je tako donet i Ustav iz 2006. godine

GO LSV, februar 2009.

O fašizmu

Kao što su naši preci pobedili u Vojvodini tuberkulozu, pa se ona vratila na velika vrata pre nekoliko godina zbog toga što nije bilo dovoljno hrane i dovoljno vitamina i dovoljno brige o dečjem zdravlju, isto će se iz takvih razloga, iz bole-sti siromaštva i prljavih ruku, uvek rađati fašizam, nacio-nalsocijalizam i totalitarizam svakoga tipa.

Slobodna Vojvodina, maj 2009.

Lustracija

Kada sam govorio da je vreme za lustraciju, govorili su mi “nemoj sad, prerano je”, da bi mi nakon nekog vremena re-kli “sad je prekasno”. Nije ka-sno. Ni sad nije kasno.

Slobodna Vojvodina, mart 2010.

Zločin i kukavičluk

Za mene je Ratko Mladić zločinac zato što zbog nje-ga cela moja država Srbija sedi u zatvoru, na optuže-ničkoj klupi, jer ta kukavica neće da se preda. Zbog toga je zločinac, što je umeo da puca u vezane ljude i da na-ređuje likvidacije, a ne ume da se sa tim suoči. Kod nas u Novom Sadu se to zove kukavica. Znate gospodo, ovde se postavlja pitanje ko je Srbin, a ko nije. Ja sam Sr-bin, a Ratko Mladić je ma-sovni ubica! Ja sam Srbin, a Radovan Karadžić je ratni zločinac!

Skupština Srbije, april 2010.

Hoćemo naše pare

Mi hoćemo naše pare, a oni hoće naše pare i celo pitanje vojvođanske autonomije je – čije su naše pare, da li su naše pare naše, ili nisu naše. Kad se odgovori na to pita-nje, sve ostalo je dogovore-no.

Informator, 2001.

Nepoverenje

Ja sam postavio pitanje - kome vi to, gospodo, ne ve-rujete? Koga držite gvozdve-nom pesnicom da se ne otme, kada su 70 odsto ljudi,u Voj-vodini, etnički Srbi? Ko će se otcepiti, Mađari? Ti isti Ma-đari, koji nisu otišli u Mađar-sku kada su im padale bom-be na glavu, nego su ostali sa svojim komšijama.

Šumadijapress, februar 2010.

1:120

Mi danas imamo situaciju da Skupština Vojvodine od 120 izabranih poslanika, koji zastupaju 2.150.000 sta-novnika, ima zakonodavne mogućnosti kao jedan po-slanik Skupštine Srbije.

NIN, mart 2010.

Boli nepravda

Nije građanima problem da stegnu kaiš, nego im je pro-blem da gledaju kako oni koji su se obogatili na njihovoj bedi i jadu devedesetih sada predstavljaju „krem de la krem“ finansijske elite ovog društva. Ne boli siromaštvo, nego nepravda.

Blic, 18. oktobar 2009.

Vojvodini treba Ustav

Ono što je potrebno Vojvo-dini, da bi imala punu auto-nomiju jeste njen ustav. I to nema nikakve veze sa sepa-ratizmom, kao što neki viču čim to kažem, nego sa tim što se ustav donosi i menja po proceduri koja između osta-log uključuje i neposredno izjašnjavanje građana, dok se statut usvaja i menja prostom većinom u Narodnoj skupšti-ni Republike Srbije.

Blic, 18. oktobar 2009.

Nikad poklon

Vojvodina ne sme da dozvoli da u 21. veku postane anoni-mna kolonija koju Koštuni-čina Srbija daruje Putinovoj Rusiji.

O prodaji NIS-a, protest ispred zgrade NIS-a

januar 2008.

Jedino

Nemojte zaboraviti, od svih boraca za autonomiju Vojvo-dine, jedino što piše u Ustavu o tome da to sigurno pripada Vojvodini i da to sigurno ne može niko da joj uzme jeste ova zastava, koju je izborila LSV. Grb, koji je izborila Liga socijaldemokrata Vojvodine. To je ono što imamo. Voj-vođanska akademiju nauka i umetnosti, koju je izborila Liga socijaldemokrata Vojvodi-ne. To su stvari koje postoje. Od toga sada idemo dalje.VII vanredni Kongres LSV,

Pančevo, decembar 2009.

20. GODINA DOSLEDNI

4 SLOBODNA VOJVODINA 20. GODINA DOSLEDNI

NOVI SAD/ARADAC – Re-žim Slobodana Miloševića je članovima i članicama Lige socijaldemokrata Vojvodine prilepio etiketu separatista i izdajnika, koja se i danas za-držala kod svih beogradskih centralista kojima smeta što LSV nije i neće da ćuti o ne-ustavnom ukidanju autono-mije Vojvodine i očiglednoj pljački koja je zatim usledila i još traje. Koliko je Liga bila u pravu svih ovih godina, najbolje svedoči činjenica da danas i drugi regioni u Srbiji žele da postignu određen stepen autonomije i shvataju da je to „stvar novčanika“, pa au-tonomaša sad ima i u Nišu, Leskovcu...Tek, tih mračnih devede-setih ređali su se verbalni, ali i fizički napadi, ligaši su ostajali bez posla, a samo od maja 1999. pa do septembra 2000. godine uhapšeno je više stotina ligaša prilikom organizovanja različitih pro-testnih manifestacija protiv režima Slobodana Miloše-vića. O ovom periodu za

SV pričaju neki od osnivača LSV Milorad Putnik, Vladi-mir Kranjčević i Aleksandar Kravić.

Putnik: U politiku ušli čista srca

Milorad Putnik kaže za SV da su to bila veoma mutna i teška vremena, te da su li-gaši u politiku ušli čista srca

i možda po-malo naivno, ne znajući koga ima-ju sa druge strane. – Lako se moglo do-goditi da nas

pojede mrak. Zašto se to na kraju nije dogodilo ne znam – kaže on. Kada je počeo rat, dobijao je preteće pozive, a dešavalo se i da se neki pri-jatelji jednostavno udalje, jer su se plašili da budu sa njim u društvu.On takođe, navodi da je u tim godinama bilo veoma teško doći do medija koji su imali hrabrosti da objave sta-

vove LSV, te se stranka sna-lazila štampanjem nalepnica, izdavanjem čestih saopštenja i organizacijom tribina.

Hekleri u Somboru

Vladimir Kranjčević kaže da u ono doba svakako nije bilo lako braniti svoje stavove koji su bili protivni stavovi-ma vlasti. Toliko je pretećih poziva dobijao da ih se više i ne seća, ali kaže da ga je posebno iznenadila reakcija jednog daljeg rođaka koji je pljunuo u ekran kada ga je na njemu ugledao. Među-tim, bilo je i mnogo opasni-jih situacija.– Prilikom jedne tribine u

S o m b o r u 1992. godi-ne povodom promocije Memoran-duma o Voj-vodini, na kojoj smo bili Emil

Gijon, Branislava Kostić, Nenad i ja, upala je grupa naoružanih ljudi sa hekle-

Nepokolebljivost ligaša je dokazivaNa i kada su prebijaNi deVedesetih, aLi i NedaVNo kada su priLikom usVajaNja statuta pokazaLi da je moguće pomeriti graNice koje postave ceNtralisti

OSNOVNE OSOBINE LIGAŠICA I LIGAŠA: HRABRI I

Ligaši su biLi autonomaši i kada to nije biLo ni najmanje popuLarno, kada su ih zbog toga pLjuvaLi na uLici

Predsednik Političkog saveta LSV Dušan Jakovljev deli mi-šljenje svih onih koji kažu da su devedesete godine, kada je LSV počinjala sa svojim radom, bile i tužne i ružne i opasne, ali se on, pored svega, seća nekih mnogo važnijih stvari.– Tih godina osnovano je mno-go stranaka, ali je samo jednu stranku svojim potrebama, svo-

jim radostima i svojim tugama osnovala Vojvodina, a to je LSV. Drugi osećaj koji nosim iz tih vremena je bio osećaj pripadno-sti, jer je stranka imala pravilo: ne ostavljaj druga svog – kaže Jakovljev. Njega pominjanje do-slednosti Lige u svojoj politici sa druge strane podseća i na sve ono za šta se LSV zalaže sve ove godine, a što nije do sada urađe-no.- Potpuno je jasno da dok Vojvo-dina ne bude autonomna pokra-jina sa svojom legislativom, svo-jim parama i svojim sudovima nema govora o bilo kakvoj pro-meni politike – kaže Jakovljev.

Nema govora o bilo kakvoj promeni politike

Nekadašnji visoki funkcioner LSV i prvi predsednik opštine kojeg je Liga imala u svojoj istori-ji, Paja Francuski iz Kikinde, kaže da su česti napadi režima na Ligu tokom devedesetih, stranci, ba-rem u tom mestu, donosili samo poene. Kikinda je, do kraja 80-ih godina, bila veoma razvijena sre-dina, a lokalni režim, koji je bio na liniji SPS-a, trudio se da uguši svaku priču o autonomiji Vojvo-dine koja je ukinuta, dok je Liga upravo na toj priči insistirala.- Već krajem 1990. godine se na prvoj našoj tribini pojavilo oko 100 ljudi što je pokazalo simpa-tije prema Ligi i pitanjima koje je ona otvarala u vezi sa statusom

Vojvodine – kaže Francuski. On je za predsednika opštine izabran na izborima 1996. godine i sve do 2000. godine je bio jedini ligaš u Vojvodini na toj funkciji i kaže da je u onim teškim uslovima bilo je gotovo neizvodljivo voditi opšti-nu. Francuski veruje i da je uspeh LSV u Kikindi otvorio vrata i

drugim gradovima Vojvodine na izborima četiri godine kasnije.

Visoki funkcioner LSV, Brani-slav Pomoriški kaže za SV da se uprkos svim opasnostima to-kom 90-ih godina, on rado seća tih dana i borbe protiv Sloboda-na Miloševića, jer su to bili dani nade i iščekivanja pozitivnih promena. Kaže da mnogo toga za šta se LSV tada zalagala, a za šta se i danas zalaže, nije spro-vedeno u delo, ali da je važno

da se od toga ne odustaje. - Ključno je to da je Liga uvek bila čvrsta u svojim opredelje-njima i da od njih nije odstupa-la. To je razlog i zašto se nikada nije cepala. Nije odustala od borbe za autonomiju Vojvodi-ne, od socijaldemokratije, od antiratne politike, od antifašiz-ma i to ju je održalo do današ-njih dana – smatra Pomoriški. Kako kaže, on je siguran da sve to Ligi obezbeđuje budućnost kao političkoj stranci, bez ob-zira što je u svom radu imala i grešaka, jer svako ko radi taj i greši, a ko ne radi ništa i ne može da načini grešku.

Prvi Ligin predsednik opštine

Uvek smo bili čvrsti u opredeljenjima

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 5

Nepokolebljivost ligaša je dokazivaNa i kada su prebijaNi deVedesetih, aLi i NedaVNo kada su priLikom usVajaNja statuta pokazaLi da je moguće pomeriti graNice koje postave ceNtralisti

OSNOVNE OSOBINE LIGAŠICA I LIGAŠA:

rima, koji su nas sa upere-nim cevima izgurali napolje iz sale – kaže Kranjčević. Kada je došla, policija se sa napadačima izljubila, a liga-ši su morali da napuste te-ritoriju Sombora u roku od sat vremena, jer su „ugrozili bezbednost građana“?!

„Ja sam, znate, autonomijaš“

Aleksandar Kravić kaže da se tih godina dešavalo dosta ružnih stvari, poput toga da ljudi pljuju za njim na ulici i pro-cede: izdaj-nik. – Zatim, kad god bih otišao na van grada, neko je zvao u pola noći i mojoj supruzi govorio kako se više neću vratiti. To su sigurno radile i neke službe, ali i primitivci koji su imali nešto protiv naše politike – kaže Kravić. – Nenad Čanak je, recimo, pretučen 1991. godine na sred ulice od strane nekih maskiranih ljudi ne samo zbog autonomaške politike, već i antiratnog aktivizma, a zbog te naše principijelnosti sam i ja za vreme bombar-dovanja ostao bez posla bez ozbiljnog objašnjenja – kaže Kravić. Jedan događaj ga je, međutim, naterao da izdr-ži sve i nastavi da se bori. Naime, na jednom skupu gde je funkcionere Lige verbalno vređala i napadala grupa ubačenih posetilaca, jedan čovek je u sred te ga-lame ustao i upitao: „Gde ja mogu da se učlanim u vašu stranku? Ja sam, znate, au-

tonomijaš“.

Oteli ga da sruše vlast u Zrenjaninu

Principijelnost i borbe-nost ligaša dokazivana je u mnogo navrata. Primera radi, od 27. decembra 1996. do 7. januara 1997. godine odbornici LSV u Skupšti-ni opštine Zrenjanin su sa svojim kolegama iz DS, SPO i DSS spavali u skup-štinskoj sali u znak prote-sta protiv izborne krađe od strane SPS-a. Međutim, pravu žrtvu je podneo Jan Svetlik, nekadašnji odbor-nik Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini op-štine Zrenjanin. Početkom aprila 2000. godine, Sve-tlik je otet iz dvorišta po-rodične kuće u Aradcu po-red Zrenja-nina. Otela su ga dvojica mladića da ne bi prisustvo-vao sednici Skupštine op-štine Zrenjanin na kojoj je za jedan glas (pošto je on bio sprečen da prisustvuje), zbačena lokalna demokrat-ska vlast, a na njeno mesto se vratilila Socijalistička partija Srbije. Nakon što su ga čitav dan držali u koli-ma, uveče se peške vratio kući gde ga je čekala gomi-la ligaša pazeći na njegovu suprugu kojoj je pozlilo.– Nikada nisam krivio tu dvojicu nego one koji su ih naterali da to urade. Jedan od njih mi je rekao da će nakon otmice dobiti po-sao, što se posle nekoliko meseci i dogodilo – kaže Svetlik.

PRINCIPIJELNI!Da je teško, ali moguće, u Srbiji biti principijelan po-kazalo se i posle 5. oktobra. Između ostalog, na prime-

ru procesa usvajanja novog Statuta AP Vojvodine. Plat-forma Izvršnog veća APV o položaju Vojvodine u novom Ustavu iz 2005. godine sadr-žala je odredbu da pokrajina treba da ima zakonodavnu, izvršnu, delimičnu sudsku vlast, izvorne prihode i sop-stvenu imovinu garantovanu Ustavom.

Samo Liga ostala dosledna

Kasniji razvoj događaja poka-zao je da je samo Liga ostala dosledna u ovom zahtevu.- S druge strane, recimo, predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine (danas Vlade Voj-vodine), Bojan Pajtić odustao je od Platforme u noći kada je ustav pisan i zadovoljio se sa 7% budžeta - podseća Aleksandra Jerkov, portpa-rolka LSV. Dakle, krajem 2006. godine usvojen je novi Ustav Srbije koji nije sadržao gotovo ništa od onoga što je predviđala Platforma, a na

osnovu njega se kasnije kre-nulo u pravljenje novog sta-tuta AP Vojvodine. Novembra 2007. godine

predsednik LSV Nenad Ča-nak i predsednik Saveza voj-vođanskih Mađara Ištvan Pastor su u beogradskom Medija centru, predstavili za-jednički predlog Statuta AP Vojvodine, u kojem je Voj-vodina imala najviši stepen nadležnosti u skladu sa no-vim Ustavom. Ni taj predlog, međutim, nije bio po volji ne-kim beogradskim centralisti-ma, pa se u septembru 2008. godine pojavio Nacrt statuta AP Vojvodine u kojem je tek posle intervencije LSV, Pan-čevo predviđeno kao sedište pokrajinskog upravnog regi-ona, i jasno definisano da je Pokrajina osnivač Vojvođan-ske akademije nauka i umet-nosti. U oktobru je Skupština AP Vojvodine usvojila pred-log statuta i uputila ga u re-publičku skupštinu na potvr-đivanje.

Statut i korekcija Zakona o nadležnostima

Liga je najavila da će glasati

za Predlog Statuta u Skup-štini Srbije, ali da neće prisu-stvovati sednici ako se dogo-di da Statut bude vraćen na doradu u pokrajinski parla-ment. Svoju reč su i održali, jer su 7. novembra 2009. go-dine, poslanici LSV napustili zasedanje Skupštine Vojvodi-ne, pošto su vraćanje Statuta smatrali poniženjem pokra-jinskog parlamenta. Konač-no, 30. novembra, Skupšti-na Srbije je posle više od 13 meseci odlaganja, usvojila Zakon o utvrđivanju nadlež-nosti i dala saglasnost na Sta-tut AP Vojvodine. Tome je prethodio razgovor Nenada Čanka s premijerom Mir-kom Cvetkovićem, kojem je prisustvovao i Bojan Kostreš, kada su ispravljenje neki de-lovi Zakona o nadležnostima na koje Liga nije mogla da pristane. Dogovoreno da će Vojvodina biti vlasnik svojih javnih preduzeća, dogovore-no je postojanje i finansira-nje Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, rešeno je da je za eventualnu prome-nu teritorije AP Vojvodine u okviru Srbije neophodno da na referendumu glasa mili-on Vojvođanki i Vojvođana, a Novi Sad je definisan kao glavi grad AP Vojvodine. Ta-kođe, važno je i to da je dogo-voreno da se nadležnosti koje Vojvodini budu garantovane ovim Zakonom više ne mogu smanjivati odredbama dru-gih republičkih zakona. Dok su neki tvrdili da je vladin nacrt zakona u kojem svega ovog nije bilo „maksimum koji je moguće postići“, Liga je još jednom pomerila gra-nice mogućeg.

LSV se drži svojih reči

posLanicka grupa Lsv napušta sednicu kada JE STATUT VRAĆEN U SKUPŠTINU AP VOJVODINE

6 SLOBODNA VOJVODINA 20. GODINA DOSLEDNI

NOVI SAD - Od samog osni-vanja Lige socijaldemokrata Vojvodine jedna od glavnih preokupacija stranke je bila borba protiv Slobodana Mi-loševića i njegovog režima koji je zemlju uveo u nekoliko ratova, opustošio je i osiroma-šio. Mnogi često ističu da je LSV jedna od retkih stranaka u Srbiji koja se nikada, za vre-me Miloševićeve decenijske

vladavine, ni na koji način nije udruživala sa njegovom Soci-jalističkom partijom Srbije i da je u najtežim trenucima bila najjači glas protiv njegovog re-žima i diktature.

Uloga Veselinova u oduzimanju mandata LSV

Za svo to vreme, Slobodan Mi-lošević se nemilosrdno obra-čunavao sa svojim neistomi-šljenicima, što je opozicija više puta osetila na svojim leđima. Tako je, na primer, predsednik LSV Nenad Čanak još u leto 1993. godine otišao u Pariz kako bi kod Vlade Francuske izdejstvovao da utiče na Slobo-dana Miloševića da iz zatvora pusti Danicu i Vuka Draškovi-ća, koji su uhapšeni i prebijeni posle protesta pred Saveznom skupštinom zbog prebijanja poslanika Mihajla Markovića od strane jednog poslanika Srpske radikalne stranke. Ostalo je zabeleženo i da su 1998. godine SPS i SRS, uz po-moć Dragana Veselinova i nje-govih falsifikata, oduzeli posla-ničke mandate Nenadu Čanku i Branislavu Pomoriškom u Narodnoj skupštini Republike

Srbije i to samo zbog postav-ljanja neugodnih pitanja i po-kretanja bolnih tema za režim Slobodana Miloševića. Samo godinu dana kasnije LSV sa svojim partnerima u Novom Sadu organizuje demonstraci-je protiv Miloševića na kojima se okupljalo i više desetina hi-ljada ljudi. Iste godine, za ne-koliko meseci uhapšeno je više stotina ligaša prilikom orga-

nizovanja različitih protestnih manifestacija protiv režima. Hapšenja su pretrpeli aktivisti iz gotovo svih vojvođanskih gradova – Kikinde, Zrenjani-na, Sremske Mitrovice, Novog Sada... Među hapšenima bili su i tadašnji potpredsednici LSV Emil Fejzulahi i Bojan Kostreš, predsednik LSVO Sr-đan Tešić, sekretar LSV Damir Rajtenbah, više članova GO LSV i još mnogi drugi ligaši.

„Začepite nos i glasajte za DOS“

Iako hapšeni i po više puta, članovi LSV nikada nisu odu-stali od svoje borbe. Vrhunac te borbe svakako bili su izbori 2000. godine, kao i Miloševi-ćevo svrgavanje s vlati 5. ok-tobra iste godine. LSV je na tim izborima učestvovala u okviru Demokratske opozici-je Srbije (DOS), sa osnovnim ciljem da se zajedničkim sna-gama sruši režim Slobodana Miloševića. Sva druga pitanja su stavljena u drugi plan, a Nenad Čanak je tada poru-čio: “Začepite nos i glasajte za DOS”. Nastavak na strani 7.

Nikad Milošević!

NOVI SAD - Liga socijal-demokrata Vojvodine se na političkom nebu Srbije pojavila u trenutku kada je Slobodan Milošević kretao u ratove koji su doveli do raspada SFRJ. S obzirom na ove nesrećne okolnosti, prvih nekoliko godina rada LSV obeležila je snažna antiratna aktivnosti i bor-ba protiv bezumlja koje je zavladalo među dojučeraš-njom braćom. Dok se Sr-bijom širio šovinizam i mr-žnja prema svemu što nije srpsko, Liga je upozoravala da to može dovesti do nesa-gledivih posedica što se na kraju i dogodilo.

Hoćemo mir!

S obzirom da upozorenja nije imao ko da čuje, ili jed-nostavno nije želeo, počeo je najkrvaviji sukob u Evro-

pi od Drugog svetskog rata. LSV međutim nije odusta-

jala. Kada se, u u jesen 1991. godine, razbuktala borba za Vukovar, Liga u Novom Sadu organizuje prve anti-ratne demonstracije u Srbiji

ispred Skupštine Vojvodi-ne, sa šetnjom do komande garnizona. Tom prilikom, privedeni su Nenad Čanak i Vladimir Kranjčević. Za-tim su organizovane i anti-ratne demonstracije u Adi i

Senti na kojima je učestvo-valo najuže rukovodstvo

stranke – Nenad Čanak, Vladimir Kranjčević, Mi-lorad Putnik, Emil Gion i Ivan Vojnović. U Senti se 5. i 6. novembra 1991. go-dine okupilo više hiljada ljudi da bi demonstriralo protiv nasilne mobilizacije stanovništva i njihovog sla-nja na front. Građani Sente i danas pamte govor Nena-da Čanka sa terase Gradske kuće i ponosni su na ovaj značajan datum. Tog dana pokazali su da ne žele da budu topovsko meso u be-smislenim ratovima koji su se zakuvavali. Posle toga je i srušena lokalna vlast koja je podržavala mobilizaciju,

a poslata je i poruka da rat ne sme biti način rešavanja međunacionalnih odnosa. Odmah zatim, istog meseca Nenad Čanak je uhapšen i pod prisilom mobilisan kao „dobrovoljac“. Na Grad-skoj kući u Senti danas stoji mermerna spomen-ploča, na kojoj na četiri jezika: srpskom, mađarskom, ne-mačkom i engleskom, stoji poruka “Hoćemo mir”. Ranjena ptica

Na žalost, antiratni vapaji

od mitiNga u seNti 1991. do deklaracije o srebreNici 2010. godiNe

BORBA PROTIV RATA I BEZUMLJAU lUDIlU mRAčNIh DEVEDESETIh gODINA PROŠlOg VEKA PREPUNIh mRžNJE I NASIlJA, AlI I NAKON 2000. gODINE lSV JE SVAKIm ATOmOm SNAgE bRANIlA lJUDSKOST bEz ObzIRA NA cENU, KAO I DA DžElATI bUDU NAzVANI PRAVIm ImENOm I DObIJU zASlUžENU KAzNU

LSV u odbrani zemlje

Kada se činilo da su ratovi gotovi i da je to sve iza nas, 24. marta 1999. godine NATO je počelo bombardova-nje Srbije. Nakon velikih razaranja koje je Vojvodina pretrpala na samom startu bombardovanja, predsednik LSV Nenad Čanak je Ligu socijaldemokrata Vojvodine stavio na raspolaganje za odbranu zemlje. Tih dana su organizovane razne kampanje. Štampana je serija na-lepnica sa sloganom ,,Ko umre od straha, prde mu na daći”, a deljena je i knjiga ,,Ratovi tek dolaze’’.

Na dan kada je 1991. godine pao Vuko-var, šest godina kasnije, 18. novembra

1997. Nenad Čanak je ispred SPC „Vojvo-dina“ u Novom Sadu otkrio antiratni spo-

menik „Ranjena ptica“,

20. GODINA DOSLEDNI

lIgA U VIŠE NAVRATA JOŠ OD 2005 TRAžIlA dekLaraciju o srebrenici

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 7

UKRATKOod mitiNga u seNti 1991. do deklaracije o srebreNici 2010. godiNe

BORBA PROTIV RATA I BEZUMLJA

Lige i građana i građanki Vojvodine nije imao ko da čuje, pa su samo nekoliko meseci kasnije počela pro-terivanja Hrvata iz Srema, gde je opet LSV bila jedna od retkih koja je digla svoj glas i branila te ljude. Pored toga, 18. novembra 1997, na dan kada je 1991. godine pao Vukovar Nenad Čanak je ispred SPC „Vojvodina“ u Novom Sadu otkrio an-tiratni spomenik „Ranjena ptica“, a ostala je zapamćena i izjava Nenada Čanka iz in-tervjua koji je dao listu Na-cional 17. aprila 1999. godi-ne, kada je rekao: „Sasvim je jasno da je novosadske mostove srušio Novosad-ski korpus rušeći Vukovar 1991. godine“.

„Nije svaki Srbin zloči-nac“

Posle bombardovanja i promena 2000. godine ra-tovi su na prostorima bivše SFRJ konačno završeni, a Liga se posvetila cilju da se žrtve nikada ne zaborave

kao i da njihovi dželati do-biju zasluženu kaznu. Tako, na primer, kada su se 2002.

godine u Beogradu pojavili plakati „Svaki je Srbin Ra-dovan“, ligaši su otišli u Be-ograd i prelepili plakate na-lepnicama „Nije svaki Srbin zločinac“. Tri godine kasnije na desetogodišnjicu masa-kra u Srebrenici, Poslanič-

ka grupa LSV „Zajedno za Vojvodinu“ u Skupštini AP Vojvodine predložila je da

se dnevni red skupštinskog zasedanja proširi tačkom dnevnog reda – „Informa-cija povodom desetogodiš-njice zločina u Srebrenici“. S obzirom na to da ostale po-slaničke grupe nisu podr-žale ovaj predlog, poslanici

LSV su, nakon utvrđivanja dnevnog reda, napustili zasedanje, a 10. jula Omla-dina i Forum žena LSV su u akciji „Prekrečimo zlo“ uklanjali grafite „Nož, žica, Srebrenica“. Liga je prva podnosila inicijative i da se usvoji Deklaracija o Sre-brenici. Prva je podneta krajem juna 2005. godine u Skupštini Vojvodine.Naredne dve su podnete u Skupštini Srbije i to u mar-tu 2007. godine i u januaru prošle godine. Iako te inici-jative tada nisu prošle, sva-kako su utabale put konač-nom usvajanju Deklaracije o Srebrenici u republičkom parlamentu, marta ove go-dine.

U Senti se 5. i 6. novembra 1991. godine okupilo više hiljada ljudi da bi demonstrira-lo protiv nasilne mobilizacije stanovništva

i njihovog slanja na front, a građani još pamte govor Nenada Čanka sa terase Grad-ske kuće. Na to i danas posdeća mermerna spomen-ploča na kojoj piše: “Hoćemo mir”.

Zalaganje za lustraciju

Iako je Milošević posle 5. ok-tobra pao sa vlasti ostali su recidivi njegovog režima koje su pojedine stranke DOS-a, a naročito DSS, uzele pod svoju zaštitu. Nenad Čanak i LSV su javno tražili sprovođenje lustracije i sklanjanje Miloše-vićevih ljudi iz policije, tajne policije, državnih organa, kako bi se jednom za svagda prekinulo sa njegovom politi-kom i kako bi Srbija konačno krenula napred. Nisu naišli na razumevanje kolega iz DOS-a. Zbog toga je Nenad Čanak, barem u Vojvodini, uzeo stvari u svoje ruke, pa je 9. oktobra 2001. godine u holu zgrade RTV NS skinuo i razbio tablu sa natpisom “Ra-dio televizija Srbije”, podsetiv-ši na ratnu propagandu koja je s njom vođena. – Ova tabla neće više ovde stajati. Tu sramotu, zlokobno znamenje propasti, poko-lja i zla, pod kojim su ginula vojvođanska deca, ovaj znak pod kojim je zemlja propa-dala, trebalo je da skinemo još 5. oktobra prošle godine. Nismo to učinili, jer su mi-roljubivi Vojvođani verovali da će se petooktobarska obe-ćanja o vraćanju vojvođanske imovine ispuniti. Umesto da su ispunili obećanja, oni su odlučili da ponovo iz Beogra-da upravljaju našom kućom. Tražili smo da se RTV NS

vrati onima kojima pripada – građanima i Skupštini AP Vojvodine, tako je odlučio pokrajinski parlament i tako mora biti. Treba već jednom staviti tačku na RTS – rekao je tada Čanak. Inicijativa Demokratske stranke u voj-vođanskom parlamentu da se, na sednici održanoj 26. oktobra, smeni Nenad Čanak sa funkcije predsednika Skup-štine Vojvodine nije uspela. Razlog za pokretanje smene Nenada Čanka demokrate su obrazložile njegovim „ne-adekvatnim“ ponašanjem u zgradi RTV NS. LSV je danas jedna od retkih stranaka koja se i dalje zalaže za lustraciju.

NENAD čANAK NA terasi gradske KUĆE U SENTI...

... 5. I 6. NOVEMBAR 1991

8 SLOBODNA VOJVODINA 20. GODINA DOSLEDNI

NOVI SAD - Od svog osniva-nja, pre tačno 20 godina, Liga socijaldemokrata Vojvodine se snažno zalagala za vraćanje autonomije Vojvodine i pre-stanak pljačke pokrajine koju je režim Slobodana Miloševića besomučno sprovodio. Neki od prvih zahteva LSV bili su da se Vojvodini vrati njena imovi-na i izvorni prihodi koji su joj oduzeti nasilnim ukidanjem njenog Ustava 1989. godine. I pored ratova i svakodnevne borbe protiv Miloševića, pljač-ka i ekonomsko pustošenje Vojvodine za LSV nikada nisu postali drugorazredna tema, o čemu svedoči i predizborni slogan Koalicije Vojvodina iz 1996. godine, u čijem sastavu je bila i Liga, a koji je glasio: Tačku na pljačku!

Čije su naše pare?

Iako je izgledalo da će nakon pada Miloševića borba za auto-nomiju Vojvodine, biti znatno lakša, ona se naprotiv tek tada rasplamsava. Nekoliko mese-ci nakon 5. oktobra, kada je postalo jasno da sve neće ići glatko Nenad Čanak je posta-vio ono čuveno pitanje: Čije su naše pare? Krajem februara 2003, Nenad Čanak, najavljuje da „počinje beskompromisna i borba bez rukavica za interese Vojvodi-ne“. Nakon toga, poslanici LSV su u Skupštini Srbije oborili Zakon o koncesijama, jer nije usvojen njihov predlog da Voj-

vodini od svake konce-sije preipadne

30%. Čita-va situacija

je rešena tek na-k o n s a -stan-ka u

Novom Sadu na kojem su bili tadašnji premijer Srbije Zoran Živković, šef poslaničke grupe DOS Čedomir Jovanović, šef poslaničke grupe LSV u Skup-štini Srbije Bojan Kostreš i do-maćin, predsednik Skupštine AP Vojvodine, Nenad Čanak. Tada je dogovoreno da Vojvo-dini pripadne 30% od svakog izdavanja pod koncesiju na njenoj teritoriji, kao i da za-konima bude uređeno da po-krajini pripadne 50% od svake privatizacije na njenoj teritoriji i da 70% prikupljenih sredstava od radiotelevizijske pretplate prikupljene u Vojvodini ide u budžet Radiodifuzne ustanove Vojvodine.

Veljina sramna koncesija

Početkom 2007. godine po-činje jedna od najvećih borbi za zaštitu imovine Vojvodine u kojoj je LSV na kraju izaš-la kao pobednik. Nakon što je Vlada Vojislava Koštunice odlučila da potpiše Ugovor o dodeli koncesije na auto-put Horgoš – Požega, tadašnji predsednik Skupštine Vojvo-dine i zamenik predsednika LSV Bojan Kostreš je ocenio da će tim ugovorom Vojvodi-na biti oštećena za 450 miliona evra i u više navrata tražio da vidi sporni ugovor. Međutim,

tadašnji ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić odbijao je da ugovor pokaže javnosti. Posle velikih pritisaka ipak je bio primoran da to učini, ali je i tada pokazao samo osnovni tekst bez uvida u aneks ugovo-ra. Kostreš je obećao građanka-ma i građanima Vojvodine da će ugovor o koncesiji biti raski-nut. LSV je ubrzo organizovala više akcija protiv ove koncesije, a najuspešnija je bila ona kada je u martu 2008. godine gotovo blokiran saobraćaj na autopu-tu, jer je kolona ligašica i ligaša putarinu od 240 dinara plaćali u apoenima po jedan dinar. U julu iste godine Nacionalni sa-vet za infrastrukturu odlučio je da raskine Ugovor o konce-siji zbog nerazumnih zahteva koncesionara. U decembru te godine, koncesionari zvanič-no saopštavaju da su odlučili da raskinu ugovor sa Vladom Srbije i čitav slučaj daju na me-dijaciju.

Prodali ste NIS, prodali ste NAS

Januara 2008. godine počinje još jedna velika bitka za vojvo-đansku imovinu. Naime, tada je LSV, ispred sedišta NIS-a u Novom Sadu, organizovala prvi protest jer je predlože-nim Energetskim sporazu-

mom između Srbije i Rusije obuhvaćena i prodaja 51% NIS-a, čijih 90% imovine čini vojvođanski Naftagas. Usledila je serija protesta „Prodali ste NIS, prodali ste NAS“, u Srbo-branu, Pančevu, Novom Sadu i Elemiru. Na svim skupovima je isticano da je tržišna vred-nost NIS-a 2,2 milijarde evra i da je suludo pristati na cenu od 400 miliona. Shodno tome, LSV je tražila i da Vojvodini pripadne odšteta od milijardu evra, odnosno 55 odsto vred-nosti kompanije. U septembru

2008. godine, poslanici LSV u Skupštini Srbije nisu glasali za prihvatanje ovog sporazuma, a Aleksandra Jerkov je za skup-štinskom govornicom kole-gama iz Demokratske stranke poručila: „Mislila sam da je podrška na izborima bila do-voljna da bar jednom stavite interese Vojvodine ispred inte-resa partijske centrale“.

Inicijativa odbijena 15 puta

Posle VI vanrednog kongresa LSV, u decembru 2008. godi-

ne, ambasadoru Rusije upuće-no je pismo u kojem je upozo-ren da Vlada Srbije ne prodaje imovinu u svom vlasništvu, jer je Miloševićev režim na-silno prisvojio imovinu AP Vojvodine, između ostalog i Naftagas. Februara 2009, Liga je organizovala proslavu 60 rođendana Naftagasa u Zre-njaninu, sa kojeg je poručeno da neće odustati od svoje imo-vine, a njenu odlučnost u tom pogledu najbolje ilustruje ana-gažman poslaničke grupe LSV u Skupštini AP Vojvodine. Od decembra 2008. godine, posla-nička grupa LSV u Skupštini AP Vojvodine na čelu sa Bra-nislavom Bogaroškim iz sed-nice u sednicu traži da pokra-jinski parlament u dnevni red uvrsti „Informaciju o potrebi obeštećenja AP Vojvodine po osnovu ulaganja građana Voj-vodine u izgradnju Naftagasa sa predlogom zaključaka“. Do danas je ta inicijativa odbijena tačno 20 puta. Ali LSV nema nameru da odustane od od-brane imovine koju su stvarale generacije Vojvođana.

20. GODINA DOSLEDNI TAKO JE ZAUSTAVLJANA

PLJAČKA VOJVODINE

hroNoLogija dugogodišNje borbe bez rukaVica za VojVođaNske NoVce

PROTEST lSV ISPRED RAFINERIJE U PANčEVU 2008. gODINE

Povratak vojvođanske imovine je veoma složen proces koji je već trebalo da bude okončan, ali zbog opšte političke situacije i nemo-gućnosti da Liga socijaldemokrata Vojvodine nađe pravog saveznika u Beogradu, danas smo u situa-ciji da se o vraćanju vojvođanske imovine tek razgovara. Do 1992. godine i do objedinjavanja svih javnih preduzeća u javne sisteme za vreme Slobodana Miloševića, Vojvodina je imala svoj telekomu-nikacijski siistem, poštu, železni-ce, puteve, Elektrovojvodinu, Naf-tagas, a svi oni stopljeni su u jedan sistem sa centralom u Beogradu. I to je omogućilo da se na perfidan način, novac iz Vojvodine preliva u Beograd i pljačka. Situacija je nepromenjena i danas. Dok je predsednik naše stranke bio predsednik vojvođanskog parlamenta, uspeli smo da vrati-mo Vode Vojvodine i Vojvodina-šume, stvorili smo Radioteleviziju Vojvodine, ali ima još mnogo stvari koje treba da uradimo. Ipak, moramo biti svesni da je to odluka koja mora biti doneta na najvišem političkom nivou. Zbog toga, LSV u ovom momentu pravi maksimalni pritisak i već postižemo o d r e đ e n e rezultate. Ali da bi se to desilo, m o -r a m o i m a t i i jedin-stvo cele v o j v o -đ a n s k e a d m i n i -stracije i svih vojvo-đanskih partija, bez obzira na to da li su one u vlasti

ili opoziciji kako bismo postigli taj krajnji cilj. Naša poslanička grupa u Skupštini AP Vojvodine je 18 puta tražila da se raspravlja o obeštećenju pokra-jine zbog poklanjanja NIS-a, ali to nije prihvaćeno zato što naši koa-licioni partneri nisu spremni da se suoče sa tim problemom. Sa dru-ge strane, LSV nema dovoljan ka-pacitet da sama otvori to pitanje. I pored svega, Liga nije odustala od toga da postoje Železnice Vojvo-dine, Putevi Vojvodine, Pošta Voj-vodine, Lutrija Vojvodine i svi oni veliki sistemi koji su postojali i do sada, ali moramo naći najadekvat-niji put njihove transformacije. Tu naravno postoji nekoliko pro-blema o kojima ćemo morati da se dogovorimo, a jedan od najvažni-jih jeste obeštećenje pokrajine za sva dosadašnja ulaganja. Pa tako, jasno moramo precizirati koliki udeo Vojvodina ima na primer u Koridoru 10, s obzirom da je po-krajinska administracija izgradila i isplatila ceo autoput od Beograda do hrvatske granice i jednu stranu kolovoza od Horgoša do Beogra-da. Srazmerno udelu, Vojvodini bi

trebalo da pripadne i dobit u tom preduzeću. Isto

važi i za sva osta-la preduzeća, a

neophodno je da se do-govorimo oko obe-š te ćenj a za ona p r e d u -z e ć a koja su prodata dok nisu

bila u nadležnosti vojvođanske

administra-cije.

Moramo precizirati i udeo Vojvodine u Koridoru 10

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 9

NOVI SAD - Od svog osniva-nja, pre tačno 20 godina, Liga socijaldemokrata Vojvodine se snažno zalagala za vraćanje autonomije Vojvodine i pre-stanak pljačke pokrajine koju je režim Slobodana Miloševića besomučno sprovodio. Neki od prvih zahteva LSV bili su da se Vojvodini vrati njena imovi-na i izvorni prihodi koji su joj oduzeti nasilnim ukidanjem njenog Ustava 1989. godine. I pored ratova i svakodnevne borbe protiv Miloševića, pljač-ka i ekonomsko pustošenje Vojvodine za LSV nikada nisu postali drugorazredna tema, o čemu svedoči i predizborni slogan Koalicije Vojvodina iz 1996. godine, u čijem sastavu je bila i Liga, a koji je glasio: Tačku na pljačku!

Čije su naše pare?

Iako je izgledalo da će nakon pada Miloševića borba za auto-nomiju Vojvodine, biti znatno lakša, ona se naprotiv tek tada rasplamsava. Nekoliko mese-ci nakon 5. oktobra, kada je postalo jasno da sve neće ići glatko Nenad Čanak je posta-vio ono čuveno pitanje: Čije su naše pare? Krajem februara 2003, Nenad Čanak, najavljuje da „počinje beskompromisna i borba bez rukavica za interese Vojvodi-ne“. Nakon toga, poslanici LSV su u Skupštini Srbije oborili Zakon o koncesijama, jer nije usvojen njihov predlog da Voj-

vodini od svake konce-sije preipadne

30%. Čita-va situacija

je rešena tek na-k o n s a -stan-ka u

Novom Sadu na kojem su bili tadašnji premijer Srbije Zoran Živković, šef poslaničke grupe DOS Čedomir Jovanović, šef poslaničke grupe LSV u Skup-štini Srbije Bojan Kostreš i do-maćin, predsednik Skupštine AP Vojvodine, Nenad Čanak. Tada je dogovoreno da Vojvo-dini pripadne 30% od svakog izdavanja pod koncesiju na njenoj teritoriji, kao i da za-konima bude uređeno da po-krajini pripadne 50% od svake privatizacije na njenoj teritoriji i da 70% prikupljenih sredstava od radiotelevizijske pretplate prikupljene u Vojvodini ide u budžet Radiodifuzne ustanove Vojvodine.

Veljina sramna koncesija

Početkom 2007. godine po-činje jedna od najvećih borbi za zaštitu imovine Vojvodine u kojoj je LSV na kraju izaš-la kao pobednik. Nakon što je Vlada Vojislava Koštunice odlučila da potpiše Ugovor o dodeli koncesije na auto-put Horgoš – Požega, tadašnji predsednik Skupštine Vojvo-dine i zamenik predsednika LSV Bojan Kostreš je ocenio da će tim ugovorom Vojvodi-na biti oštećena za 450 miliona evra i u više navrata tražio da vidi sporni ugovor. Međutim,

tadašnji ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić odbijao je da ugovor pokaže javnosti. Posle velikih pritisaka ipak je bio primoran da to učini, ali je i tada pokazao samo osnovni tekst bez uvida u aneks ugovo-ra. Kostreš je obećao građanka-ma i građanima Vojvodine da će ugovor o koncesiji biti raski-nut. LSV je ubrzo organizovala više akcija protiv ove koncesije, a najuspešnija je bila ona kada je u martu 2008. godine gotovo blokiran saobraćaj na autopu-tu, jer je kolona ligašica i ligaša putarinu od 240 dinara plaćali u apoenima po jedan dinar. U julu iste godine Nacionalni sa-vet za infrastrukturu odlučio je da raskine Ugovor o konce-siji zbog nerazumnih zahteva koncesionara. U decembru te godine, koncesionari zvanič-no saopštavaju da su odlučili da raskinu ugovor sa Vladom Srbije i čitav slučaj daju na me-dijaciju.

Prodali ste NIS, prodali ste NAS

Januara 2008. godine počinje još jedna velika bitka za vojvo-đansku imovinu. Naime, tada je LSV, ispred sedišta NIS-a u Novom Sadu, organizovala prvi protest jer je predlože-nim Energetskim sporazu-

mom između Srbije i Rusije obuhvaćena i prodaja 51% NIS-a, čijih 90% imovine čini vojvođanski Naftagas. Usledila je serija protesta „Prodali ste NIS, prodali ste NAS“, u Srbo-branu, Pančevu, Novom Sadu i Elemiru. Na svim skupovima je isticano da je tržišna vred-nost NIS-a 2,2 milijarde evra i da je suludo pristati na cenu od 400 miliona. Shodno tome, LSV je tražila i da Vojvodini pripadne odšteta od milijardu evra, odnosno 55 odsto vred-nosti kompanije. U septembru

2008. godine, poslanici LSV u Skupštini Srbije nisu glasali za prihvatanje ovog sporazuma, a Aleksandra Jerkov je za skup-štinskom govornicom kole-gama iz Demokratske stranke poručila: „Mislila sam da je podrška na izborima bila do-voljna da bar jednom stavite interese Vojvodine ispred inte-resa partijske centrale“.

Inicijativa odbijena 15 puta

Posle VI vanrednog kongresa LSV, u decembru 2008. godi-

ne, ambasadoru Rusije upuće-no je pismo u kojem je upozo-ren da Vlada Srbije ne prodaje imovinu u svom vlasništvu, jer je Miloševićev režim na-silno prisvojio imovinu AP Vojvodine, između ostalog i Naftagas. Februara 2009, Liga je organizovala proslavu 60 rođendana Naftagasa u Zre-njaninu, sa kojeg je poručeno da neće odustati od svoje imo-vine, a njenu odlučnost u tom pogledu najbolje ilustruje ana-gažman poslaničke grupe LSV u Skupštini AP Vojvodine. Od decembra 2008. godine, posla-nička grupa LSV u Skupštini AP Vojvodine na čelu sa Bra-nislavom Bogaroškim iz sed-nice u sednicu traži da pokra-jinski parlament u dnevni red uvrsti „Informaciju o potrebi obeštećenja AP Vojvodine po osnovu ulaganja građana Voj-vodine u izgradnju Naftagasa sa predlogom zaključaka“. Do danas je ta inicijativa odbijena tačno 20 puta. Ali LSV nema nameru da odustane od od-brane imovine koju su stvarale generacije Vojvođana.

Vraćanje imovine i izvornih prihodaTokom 2009. godine ponovo je počela da se pasplamsava pri-ča o vraćanju imovine i izvornih prihoda Vojvodine, kao i o novcu koji se pokrajini prosleđuje iz rebubličkog budžeta. Već tokom aprila su LSV i SVM insistirale da se ispoštuje ustavna odredba da pokrajini pripada 7% odsto od republičog budžeta, što je nakon sastanka sa premijerom Mirkom Cvetkovićem na kraju i urađeno. Krajem godine, odmah nakon usvajanja no-vog Stauta AP Vojvodine, Nenad Čanak je rekao da je jedan deo posla završen, i da je sa Cvetkovićem dogovoreno da do kraja marta 2010. bude donet zakon o imovini i zakon kojim će se definisati izvorni prihodi AP Vojvodine, ili će LSV sama pristupiti izradi tog zakona. Na pitanje dokle se sa tim stiglo, Bojan Kostreš je nedavno za portal autonomija.info rekao da LSV ne želi da se sa temom imovine i izvornih prihoda ponovi priča koja je pratila usvaja-nje Statuta i da zato sad Liga pokušava da se o tome dogovori „ispod radara“ sa koalicionim partnerima. „Liga je preuzela obavezu da sačini te zakonske koncepte i trenutno intenzivno razgovaramo s našim koalicionim partnerima o ta dva zakon-ska predloga. A kad se postigne konsenzus oko najvećeg broja pitanja, pod uslovom da to ne bude neki neprimereni rok, onda ćemo s tim izaći u javnost. Nismo želeli da dođemo u situaciju u kojoj se našao Statut – da se godinu dana nakon njegovog utvrđivanja u Skupštini Vojvodine vodi rasprava o tom aktu“, kazao je Kostreš.

TAKO JE ZAUSTAVLJANA PLJAČKA VOJVODINE

hroNoLogija dugogodišNje borbe bez rukaVica za VojVođaNske NoVce

PROTEST lSV ISPRED RAFINERIJE U PANčEVU 2008. gODINE

PROTESTVUJUĆI zbOg KONcESIJE, lSV JE mARTA 2008. USPORIlA SAObRAcAJ NA AUTOPUTU PlAĆAJUĆI PUTARINU DINAR PO DINAR

10 SLOBODNA VOJVODINA 20. GODINA DOSLEDNI

CIP – Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad329.14 (497.113)Slobodna Vojvodina/glavni i odgovorni urednik Dušan Jakovljev. – God. 1, br.1 (1998) - .- Novi Sad: Liga socijaldemokrata Vojvodine, 1998 - ,- Ilustr. ; 31,5cm

Mesečno.ISSN 1821-1186COBISS.SR-ID 138618119

NOVI SAD – Autonomna pokrajina Vojvodina je 29. novembra 2002. godine, u vreme kada je predsednik vojvođanskog parlamenta bio Nenad Čanak, primlje-na u punopravno članstvo Skupštine evropskih regija (AER) . Čanak je tada na sednici Generalne skupštine AER-a rekao da je to veliki dan za Vojvodinu, pošto će prijem u AER omogućiti ovoj, tada još uvek jugoslovenskoj pokrajini, lakše regionalno povezivanje sa evropskim regionima. – To je, pre svega, prijem u dobro društvo – istakao je tada Čanak novosadskom “Dnevniku”. Bojan Kostreš, koji je Čanka nasledio na funkciji predsednika Skup-štine Vojvodine, takođe član Biroa AER-a, ističe da se to dogodilo pre nego što je državna zajednica Srbija i Crna Gora obnovila svoje članstvo u Savetu Evrope, te da to najbolje govori o tome koliko Evropa, AER i druge institucije imaju poverenja u

Vojvodinu i koliko je prepo-znaju kao najevropskiji deo Srbije. On ističe da je Vojvodina kroz članstvo u AER-u uspe-la da ostvari veliki broj pro-jekata, od kojijh je najnoviji „Evroodiseja“ koji je nedav-no počeo da se primenjuje.Upravo je Kostreš bio do-maćin Međunarodne kon-ferencije o regionalizmu u Novom Sadu 1. i 2. marta 2005. godine. Skup koji su organizovali Skupština AP Vojvodine i AER uz podrš-ku Saveta Evrope i OEBS-a, okupio je 120 predstavnika regiona i drugih zaintereso-vanih strana iz 15 zemalja. Sa svoje strane, pored član-stva u AER-u, Kostreš je radio na tome da što bolje u svetu predoči privredne potencijale pokrajine, pa je 2006. organizovao dane Voj-vodine u Francuskoj, nakon čega je formiran Vojvođanski biznis centar u Parizu. Ubrzo zatim, privredni potencijali pokrajine predstavljeni su i u Austriji. Tokom osam go-dina u evropskom društvu

Vojvodina je dokazala da joj to mesto zasluženo pripada, a 27. maja 2010. je ugostila grupu ambasadora zemalja Evropske unije, predvođena šefom delegacije EU u Srbiji, Vinsentom Dežerom.Potpredsednica Skupštine AP Vojvodine Maja Sedla-rević, koja je, osim što je čla-nica Biroa AER-a, i potpred-sednica Stalnog komiteta za jednake mogućnosti AER-a, sredinom juna ove godine, u Briselu je na konferenci-ji posvećenoj obeležavanju 25. godišnjice rada najveće mreže evropskih regiona, prezentovala ciljeve i plano-ve ovog radnog tela za 2010. godinu. U međuvreme-nu, Sedlarevićeva, koja je I funkcionerka LSV, aktivno insistira na otvaranju vojvo-đanske kancelarije u Briselu, kako bi u društvu preko 300 evropskih regija koje tamo imaju svoja predstavništva ili kancelarije, između ostalih pogodnosti, pokrajina bila u prilici i da maksimalno koristi sredstva iz pristupnih fondova i programa EU.

radom koji LsV godiNama uLaže omogućeNo da vojvodiNa sve više bude deo evropske porodice

Vojvodina u dobrom društvu

20. GODINA DOSLEDNI

Funkcioner LSV Zoran Boško-vić, koji je krajem 90-ih bio član Omladine LSV, kaže za SV da je još u to doba LSVO sarađivala sa Omladinom socijalističke interna-cionale (IUSY), Evropskim komi-tetom socijalističke internacionale (ECOSY), a da je najaktivnija bila u Balkanskom komitetu (Balkan Roundtable).- Balkanski komitet je organizacija pri IUSY-ju koja je bila orijentisa-na isključivo na zemlje Balkana, odnosno jugositočne Evrope. Mi smo tada sa omladinom Socijalde-

mokratske par-tije BiH izdavali novine „Dija-log“ koje su bile distribuirane u BiH, Hrvatskoj, Srbiji i drugim zemljama – kaže Bošković. U to doba predsednik LSVO bio Srđan Tešić, a šef za me-đunarodnu saradnju LSVO sadaš-nji potredsednik stranke Aleksan-dar Jovanović. Oni su, kaže, mnogo uradili na uspostavljanju kontakata sa srodnim organizacijama u EU i našem okruženju.

Implementacija u moderne tokove EUSvesni položaja naših građana u odnosu na Evropsku uniju, nepre-kidno radimo na unapređenju po-stojećih kapaciteta, ali i na imple-mentaciji u moderne tokove koje pruža Evropa – kaže za SV član Izvršnog odbora Glavnog odbora LSV Daniel Petrović. Prema njego-vim rečima, u tom cilju su se izbo-rili za prijem Vojvodine, kao regije, u članstvo Asocijacije vinskih regija Evrope – AREV. - Tako je zalaganjem ligaša Vojvo-dina postala prva regija u AREV-u

koja nije člani-ca EU, ali je kao regija s velikim potencijalom u vinogradarstvu i proizvodnji vina zasluži-la pažnju stručne javnosti – kaže Petrović. AREV danas okuplja 70 regija iz 14 evropskih zemalja, i ima pristup fondovima koji se ko-riste za unapređenje tehnologije proizvodnje i znanja angažovanih stručnjaka.

Odlična saradnja sa socijaldemokratskim partijama iz EUNekadašnji potpredsednik LSV

Emil Fejzula-hi kaže za SV da je Liga bila prva stranka u Jugoslaviji koja je počela međunarodnu

saradnju sa socijaldemokratskim partijama u Evropi. - Uspostavili smo dobru sarad-nju sa nama sličnim partijama

iz Švedske, Nemačke, Austrije, Mađarske i drugih zemalja – kaže Fejzulahi. Prema njegovim re-čima, LSV je, kada je ušla u po-krajinsku vlast, inicirala i među-narodnu saradnju AP Vojvodine. Kao rezultat toga, Vojvodina je postala članica AER-a, uspostavi-la je odličnu saradnju sa mnogim evropskim regionima, a prven-stveno sa Istarskom županijom iz Hrvatske.

LSVO izdavala novine „Dijalog“

VESTI

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 11

NOVI SAD – Odavno, a naročito nakon puča spro-vedenog po nalogu Slobo-dana Miloševića, kojim je 1989. godine srušen Ustav Vojvodine, postoji potre-ba centralista u Beogradu da se nekako izgubi i zatre identitet Vojvodine kao au-tonomne pokrajine sa svim svojim specifičnostima - da bude puka severna srpska pokrajina. Stanje u tom po-gledu se nije naročito pro-menilo ni dolaskom DOS-a na vlast, a kamoli kasnije kada je u premijersku fo-telju zaseo Vojislav Koštu-nica. Ipak i u tim teškim uslovima za vojvođansku autonomiju napravljeni su pomaci u dobrom pravcu. Nenad Čanak je, dok se na-lazio na čelu pokrajinskog parlamenta uspeo da se izbori za neke suštinski ve-oma bitne elemente vojvo-đanske autonomije i njenog identiteta.

Grb i zastava...

Tako je prvo 27. juna 2002. godine Skupština Vojvodi-ne donela Odluku o upo-trebi istorijskog znamenja Autonomne pokrajine Voj-vodine, kojom je definisan

pokrajinski grb. Skupština Vojvodine usvojila je 27. fe-bruara 2004. godine Odlu-ku o vojvođanskoj zastavi,

dok se o predlogu svečane pesme tada nije raspravlja-lo, pošto je ta tačka skinu-ta sa dnevnog reda. Treba istaći da je tadašnje zaseda-nje kasnilo pola sata zbog anonimne dojave o bom-bi, navodno postavljenoj u skupštinskoj sali, koja se pokazala kao lažna. Protiv predloga zastave Vojvodi-ne tada su glasali poslanici DSS, koji su smatrali da je reč o kvazidržavnim sim-bolima. Za Odluku o zasta-vi glasalo je 79 poslanika, 13 je bilo protiv, a 15 uzdr-žano. Februara ove godine, LSV je šetnjom sa 300 za-stava u centru Novog Sada obeležila šestu godišnjicu postojanja svoje zastave.

...VANU...

Odluku o (re)osnivanju Voj-vođanske akademije nau-ka i umetnosti pokrajinska skupština donela je 23. ok-tobra 2003. godine, takođe u vreme dok je na njenom čelu bio Nenad Čanak. On je to predstavio kao konačno vra-ćanje jedne instutucije koju je ukinuo režim Slobodana Miloševića, a obrazlažući predlog tadašnji predsednik Skupštine AP Vojvodine, iz-među ostalog je rekao: – Vojvođanska akademija nauka i umetnosti treba da posluži jednoj jednostav-noj stvari, a to je da se jasno sagleda interes građanki i građana Vojvodine, vojvo-đanskog prostora kao celine

svih različitosti, da sve na-cionalne zajednice i svi oni koji žive u Vojvodini imaju gde da rasprave pitanja važ-na za zajednički život. Da se u naučnom smislu dokažu, u umetničkom smislu poka-

žu – istakao je tada Čanak. Pokušaja da se VANU ugasi bilo je i kasnije, tokom 2009. godine i usvajanja Statuta. U poslednjem trenutku, dogo-vorom Čanak – Cvetković jedna od stvari kojima je sa-čuvana suština Statuta bila je zaštita i garantovano posto-janje VANU.

... i glavni grad

Najsvežija pobeda izvoje-vana je prilikom usvajanja aktuelnog Statuta AP Voj-vodine. Reč je o tome da je Novi Sad u Statutu ned-vosmisleno okarakterisan kao glavni grad Vojvodine, što je on zapravo i bio do mračnih Miloševićevih go-dina. Rešenje sa kojim su se složili mnogi “borci za Vojvodinu” čija je centrala u Beogradu, bilo je da Novi Sad bude sedište pokrajin-skih organa. Ligašice i ligaši nisu mogli pristati da grad koji je taj status stekao pre više od 300 godina, zajed-no sa svim ostalim vojvo-đanskim gradovima poput Subotice, Sombora, Zre-njanina, Pančeva i Sremske Mitrovice, bude tek mesto na kojem se sastaje vojvo-đanska administracija.

lsv se izborila da vojvodiNa Ne bude aNoNimNa geografska oblast

Prepoznatljivi simboli vojvođanske autonomije

Autonomija se osvaja korak po korak

Borba za vraćanje autonomije traje već 20 godina, a svaki ko-rak koji se napravi u tom pravcu veoma je težak i zahteva mnogo upornosti, ocenjuje za naš list šef poslaničke grupe LSV u Skupštini AP Vojvodine Branislav Bogaroš-ki. On ističe da vraćanje zastave, grba i VANU zahvaljujući LSV, ima veliki značaj, pošto su to prvi opipljivi koraci u procesu vraća-nja vojvođanske autonomije. – Za jačanje svesti o potrebi auto-

nomije Vojvodine veoma su bitni i njeni simboli, jer je oni personi-fikuju. Pokazuju da ona praktično postoji – navodi Bogaroški. On dodaje da Liga nastavlja borbu i za one stvari koje direktno utiču na život građana. – Naravno, krajnji cilj je da se iz-borimo za izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast, imovinu i izvorne prihode Vojvodine – zaključuje Bogaroški.

VANU bitna za razvoj Pokrajine

Poslanica LSV u Narodnoj skup-štini Republike Srbije Olena Papuga ističe kako sve regije u svetu imaju svoja obeležja u vidu grbova i zastava, te da to što ih je i Vojvodina pre nekoliko godina dobila ne može nikome da bude čudno i neprihvatljivo. To nisu državni simboli, kaže ona pod-sećajući da svoje simbole imaju i fudbalski klubovi i nevladine

organizacije, pa čak i pojedine porodice. Kada je u pitanju osni-vanje Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, Olena Papuga podseća da ni to nije ništa novo pošto je VANU ranije postojala.– Multinacionalna i multikonfe-sionalna Vojvodina treba da ima jednu takvu akademiju koja će okupiti sve akademike iz razli-čitih nacionalnih zajednica koje zapravo čine identitet Vojvodine. Samo tako može da se radi na daljem razvoju tog identiteta, ali i daljem razvoju same pokrajine – objašnjava Papuga.

12 SLOBODNA VOJVODINA 20. GODINA DOSLEDNI

NOVI SAD – Od samog svog nastanka, Liga soci-jaldemokrata Vojvodine zalagala se za najviši ste-pen autonomije Vojvodine - za zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, izvorne pri-hode i sopstvenu imovinu garantovane Ustavom. Još tada, pre 20 godina ista-knuto je da Liga Vojvodi-nu vidi u decentralizova-noj i demokratskoj Srbiji. S druge strane, jednako dugo, centralisti u Beogra-du, iz raznih stranaka, po-kušavaju da očuvaju sistem nastao još takozvanom „jogurt revolucijom“. Mi-loševićevim pučem 1989. godine, kojim je prekinuto 14 godina najplodnijeg ra-zvoja u istoriji Vojvodine, a njena imovina „ beo-gradski centralizovana“... Ukidanje Vojvodine

Tako je, već početkom de-vedesetih, donet Ustav SRJ, u kojem se ni pokrajina Vojvodina ni autonomija uopšte ne pominju, zbog čega je Liga saopštila da

ne priznaje takvu državnu tvorevinu. Narednih godi-na, borba za autonomiju, decentralizaciju i prome-nu Ustava ipak je malo pomerena u drugi plan, pre svega zbog ratova koji su besneli na prostorima bivše SFRJ. U februaru 1999. godine, na prošire-noj sednici Glavnog odbo-ra, LSV donosi dokument “Vojvodina republika”, a 17. marta iste godine odr-žan je sastanak Vojvođan-ske demokratske opozicije na kome je zaključeno da Vojvodina u okviru Srbije mora imati svoju zakono-davnu, sudsku i izvršno-upravnu vlast.

Ništa ni od obećanja DOS-a…

Već 2001. godine, posle svega nekoliko meseci vla-davine nove demokratske vlasti, postaje očigledno da jedno od najozbiljni-jih predizbornih obećanja DOS-a - da će Vojvodini biti vraćena njena puna autonomija, neće biti is-

punjeno. Tim povodom, Nenad Čanak izgovara ču-venu rečenicu: „Mi hoćemo naše pare, a oni hoće naše pare i celo pitanje vojvođanske au-tonomije je - čije su naše pare, da li su naše pare naše, ili nisu naše. Kad se odgovori na to pitanje, sve ostalo je dogovoreno“. Tokom 2002. godine for-mirana je Državna zajed-nica Srbija i Crna Gora. Tokom rasprave o novoj državnoj zajednici, apri-la 2002. godine, general-ni sekretar i predsednik poslaničke grupe LSV u Skupštini Srbije Bojan Ko-streš insistirao je na tome da treba definisati kako će buduća Srbija izgledati, od čega će se sastojati, odno-sno koje regione i koje po-krajine će sadržati.

Predlog iz 2003. godine: Srbija uređena u asimetrične pokrajine!

Tokom 2003. godine, Ne-nad Čanak postaje pred-sednik Ustavne potkomi-

20. GODINA DOSLEDNI VOJVOĐANSKA AUTONOMIJA

GARANTOVANA USTAVOM U DECENTRALIZO VANOJ SRBIJI

puNe dve deceNije liga istrajava u zahtevima koji Nikako Ne odgovaraju ceNtralistima u beogradu

bojan kostres tadašnji predsednik skupštine vojvodine 2006. JAVNO POzVAO NA bOJKOT REFERENDUmA O USTAVU

ZRENJANIN – Ustav je izvor centralizma u Srbiji, a iz nje-ga ne mogu proizići ni dobri zakoni o lokalnoj samoupravi niti teritorijalnoj organizaciji države, zbog čega će Liga i

dalje raditi na njegovoj pro-meni, navodi potpredsednik LSV Aleksandar Marton. Kako kaže, tokom prethodne dve decenije Liga je boreći

se za autonomiju Vojvodine i vraćanje zakonodavne, iz-vršne i sudske vlasti, imovine i izvornih prihoda, zapravo želela da i drugim krajevima Srbije pokaže da bez decen-tralizacije države zaista nema ni razvoja.– To je jednostavno nešto što smo imali i to su poluge vlasti koje su Vojvodini omogućile da posle Slovenije bude naj-razvijenija u SFRJ, da proseč-ni lični dohoci u Vojvodini budu znatno viši nego u Beo-gradu ili nekim drugim kraje-vima Jugoslavije – objašnjava Marton, dodajući da očekuje podršku birača i u Srbiji.

Ingerencije nisu zagarantovaneNOVI SAD – Ustav Republike Srbije niti garantuje niti predvi-đa decentralizaciju i regionaliza-ciju zemlje i upravo je to jedan od razloga zašto se mi borimo

za promenu ustava, istakla je potpredsednica Izvršnog odbo-ra Glavnog odbora LSV Maja Sedlarević. Kako navodi za naš list, jedan od osnovnih principa

na kojima počiva funkcionisanje EU jeste princip supsidijarnosti, kojeg se u našoj zemlji ne po-štuje.– Princip supsidijarnosti podra-zumeva spuštanje nadležnosti na najniži nivo i doprinosi tome da vlast bude i bliža građanima i efikasnije odgovara na njihove potrebe – ističe Sedlarevićeva. Ona dodaje da bi samo najviša državna pitanja poput monetar-ne politike ili odbrane trebalo da se rešavaju na državnom nivou, ali da je najveći problem što ni lokalne samouprave ni srednji nivo vlasti kod nas nemaju ne-ophodne ingerencije, navodi Sedlarevićeva.

Neprihvatljive kozmetičke promene UstavaNOVI SAD – Bitka Lige so-cijaldemokrata Vojvodine za promenu Ustava traje bezmalo 20 godina pošto u Srbiji ne po-stoji postoji politička volja za njegovom promenom, ocenila je za Slobodnu Vojvodinu portpa-rolka LSV i narodna poslanica Aleksandra Jerkov. Kako je na-vela, i kada je u retkim slučajevi-ma bilo priče o promeni Ustava Srbije, uvek se priča svodila na kozmetičke, a ne suštinske pro-mene.– Kada se, na primer, priča o re-gionalizaciji, o njoj govori gene-ralno kao o ideji, a ne o onome što je njen zadatak. A to je da

nadležnosti regiona i njihova prava budu pobrojana i defini-sana ustavom – navodi Jerkova.

Ona strahuje da će, kada bude došlo do promene Ustava, biti promenjene samo one stvari koje Srbija bude primorana da promeni, a ne i one od kojih su-štinski zavise svakodnevni životi građana Srbije.

Izvor centralizma u Srbiji

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 13

sije za teritorijalnu orga-nizaciju Srbije, koja je u svom radu došla do pred-loga po kojem bi trebalo da država bude sastavljena od autonomnih pokrajina Vojvodine i Kosova, s tim da bi, u roku od tri godine, mogle da se formiraju još neke pokrajine i regioni. Predlagao je i da Srbija ima dvodomi parlamentu kojoj bi drugi dom bio rezervi-san za pokrajine i regione i govorio da, ako Srbija bude uređena po principu asimetričnih pokrajina, to nije deoba, već način da re-gioni budu bliže budžetu.

Ustav iz 2006. nije prošao u Vojvodini!

Marta 2005. godine Liga poručuje da „očekuje da će predlog republičkog Ustava, čija je priprema u toku, uvažiti sve posebno-sti Vojvodine i omogućiti da zakonodavna i izvrš-na vlast budu prenete na Izvršno veće i Skupštinu AP Vojvodine, u skladu sa Platformom Izvršnog veća APV o položaju Vojvodine u novom ustavu.’’ Isto je poručeno i sa V redovnog kongresa LSV održanog 17. decembra. Međutim to

se nije dogodilo.Zato je Glavni odbor LSV jednoglasno odlučio 5. ok-tobra 2006. godine, a Ne-nad Čanak i Bojan Kostreš su zatim pozvali građanke i građane da bojkotuju re-ferendum kojim se traži potvrđivanje novog Ustava Republike Srbije. Tadašnji predsednik Skupštine AP Vojvodine Bojan Kostreš je, pozivajući na bojkot, takvu odluku obrazložio izostankom javne rasprave o Predlogu ustava, neza-dovoljavajućim položajem Vojvodine i činjenicom da poslanicima Skupštine Vojvodine nije omoguće-no da se izjasne o predlogu ustava. Ustav je, uz agresivnu kam-panju i korišćenje najrazli-čitijih sredstava animiranja i izvođenja građana na bi-rališta, putem dvodnevnog referenduma, potvrdilo svega 52, 31 procenata gra-đana Srbije. U Vojvodini je odziv bio najmanji - 45, 9 odsto. Građanke i građani Vojvodine ga nisu prihva-tili.

Decentralizacija znači efikasniju državu

Sredinom januara 2007.

godine, Kostreš je govoreći o potrebi regionalizacije i decentralizacije Srbije, re-kao da bi od svih delova Srbije trebalo “praviti” Voj-vodinu i na primeru “Voj-vodinašuma” koje gazduju osam puta manjom teri-torijom od “Srbijašuma”, a koja su u 2006. imale du-plo veći profit (što znači da se radi šesnaest puta bolje) pokazao šta znači decen-tralizacija i koliko je dobra za čitavu zemlju.Tokom juna, u organiza-ciji LSV u Pančevu, Vrš-cu, Kikindi, Zrenjaninu, Subotici, Sremskoj Mi-trovici, Somboru, Bačkoj Topoli i Novom Sadu, održana je serija tribina „Zašto menjati Ustav – šta je Vojvodina izgubila“, na kojima su govorili ek-sperti iz oblasti ustavnog prava i funkcioneri LSV. U međuvremenu, Kostreš je u svom govoru u Straz-buru, na sednici Komiteta regiona EU i kongresa lo-kalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope, istakao da Vojvodina želi da pomo-gne Srbiji da se što pre de-centralizuje i regionalizu-je, te da treba vratiti imo-vinu Vojvodini i lokalnim samoupravama.

Period od septembra 2008. do novembra 2009. godi-ne izgubljen je u prepuca-vanjima tokom usvajanja Statuta AP Vojvodine, pa po pitanju regionalizacije Srbije nije učinjen nika-kav pomak. Poslednjih godinu i po, rad na de-centralizaciji Srbije inten-ziviran je i činjenicom da

je Nenad Čanak u martu 2009. godine, odlukom Vlade Srbije, imenovan za predsednika Nacional-nog saveta za decentrali-zaciju, koji ima zadatak da učestvuje u pripremi Strategije decentralizacije Republike Srbije i predlo-ži njeno kvalitetnije unu-trašnje uređenje.

VOJVOĐANSKA AUTONOMIJA GARANTOVANA USTAVOM U DECENTRALIZO VANOJ SRBIJI

Sve što tražimo Vojvodini nudimo i Šumadiji

Na VI vanrednom kongresu LSV, 13. i 14. decembra 2008. godine, Nenad Čanak je istakao da je neophodno što pre doneti novi Ustav Srbije, koji će se pisati uz uvažavanje Voj-vodine i svih drugih prostora koji sutra u Srbiji treba da budu autonomni.– Što tražimo za Vojvodinu, nudimo i Šumadiji i Niškoj oblasti i Sandžaku, i Beogradu. Tražimo autonomiju, a ne karikaturu regije kakve se sada nude sa svih strana. A tek kao suštinski autonomna Vojvodina može dati svoj puni i pravi doprinos evroregionalizmu i prekograničnoj saradnji – naveo je tada Čanak.

puNe dve deceNije liga istrajava u zahtevima koji Nikako Ne odgovaraju ceNtralistima u beogradu LSV UPORNA:

14 SLOBODNA VOJVODINA 20. GODINA DOSLEDNI

Pored borbe protiv fašiza-cije države, Liga socijal-demokrata Vojvodine se dvadeset godina jednako istrajno i bezrezervno bori i za zaštitu pripadnika nacio-nalnih zajednica i njihovih prava. Tako je 1992. godine u Hrtkovcima, gde je prote-rivanje i šikaniranje Hrvata u Vojvodini i počelo, Liga organizovala skupove “Ne-ćemo da se delimo, nećemo da se selimo“ i , “Vojvodina moja domovina“, i učestvo-vala u protestu upućenom ministru pravde Republi-ke Srbije zbog dešavanja u rumskoj opštini.

“Nećemo da se selimo, nećemo da se delimo”

LSV je stala u odbranu Hrvata u Vojvodini i na-kon akcija hrvatske vojske „Bljesak“ i “Oluja“ u Krajini 1995. godine. Tada je doš-lo do talasa nasilja prema Hrvatima u Sremu, a LSV se snažno angažovala u od-brani nesrpskog stanovniš-tva, kao i u organizovanju prikupljanju humanitarne pomoći.Zato i ne čudi što je Čanak aprila 2007. godine, postao

dobitnik najvišeg priznanja Istarske županije – Grba županije, između ostalog i zbog antiratnog delovanja, zaštiti hrvatske nacionalne zajednice i uvođenja hrvat-skog jezika na tlu Vojvodi-ne. Sve što je narušeno mračnih devedesetih nije moglo tek tako da se popravi, pa je međuetničkih incidenata bilo i posle 2000. godine, što je LSV itekako osuđiva-la i na čega je upozoravala. Primera radi, kada je 2003. godine u Novom Sadu sru-šeno 77 nadgrobnih spome-nika na Katoličkom groblju, Nenad Čanak je sa Jožefom Kasom i tadašnjim pred-sednik pokrajinskog Izvrš-nog veća Đorđem Đukićem obišao to groblje zahtevaju-ći hitnu reakciju policije i hapšenje počinilaca.

Doručak u pekari „Dva brata“

Naredni u moru primera bio je marta 2008. godine kada je LSV najoštrije osu-dila akciju grupe građana u Somboru koji su, zbog proglašenja nezavisnosti Kosova, prolaznicima be-

splatno delili hleb i pecivo ispred pekara čiji su vla-snici Albanci. U znak soli-darnosti, narodni poslanici Nenad Čanak i Aleksandar Marton su sa aktivistima u organizaciji “Građanske Vojvodine” doručkova-li u pekari “Dva brata” i pili kafu u poslastičarnici “Makijato”. Februara 2009. godine, lider LSV Nenad Čanak je ponovo pose-tio bojkotovanu pekaru u Somboru, podsetio da je godinu dana prošlo od sra-mnog izliva “patriotizma” i poručio da tako nešto nikada više ne sme da se ponovi. U aktivnu borbu za zašti-tu svih ljudskih, pa samim tim i prava nacionalnih za-jednica Liga je uključena i preko svog funkcionera Marka Karadžića, koji je državni sekretar u Mini-starstvu za ljudska i ma-njinska prava, pa je, (nave-dimo samo par najsvežijih primera u 2010 godini), reagovao tražeći zaštitu jevrejske nacionalne za-jednice i zabranu širenja antisemitske literature, kao i zbog rasističkih ispada u selu Jabuka.

lsv Na istom poslu od hrtkovaca 1992. do jabuke 2010. godiNe

Borba za prava i zaštitunacionalnih zajednica

20. GODINA DOSLEDNI

hRTKOVcI 1992. gODINE

Liga socijaldemokrata Vojvo-dine insistira od prvog dana na zaštiti prava svih nacional-nih zajednica između ostalog i zbog toga da bi se očuvala

raznolikost naroda koji u njoj žive, a koja je i pored svih nedaća prethodnih decenija opstala na izuzetno visokom nivou, ocenio je za naš list

predsednik Gradskog odbora LSV Kikinda Miloš Šibul. – Mi smatramo da je ta ra-znolikost jedna od najbitnijih činilaca vojvođanskog identi-teta kao takvog. I upravo zbog toga, kroz borbu za ravnopra-van položaj svih koji žive u Vojvodini, mi se u stvari bo-rimo za Vojvodinu – istakao je Šibul. On je naveo i da su rezultati nedavnih izbora za nacionalne savete nacional-nih zajednica, na kojima su učešće uzeli i pojedini članovi LSV, pokazali da Liga ima jako uporište u svim nacionalnim zajednicama.

Nacionalne zajednice Ligu prihvataju kao svojuČlanica Predsedništva Lige so-cijaldemokrata Vojvodine Ma-rinika Čobanu kaže da je tokom 90-ih godina i bujanja srpskog ultranacionalizma, Liga soci-jaldemokrata Vojvodine među pripadnicima nacionalnih za-

jednica uvek bila prihvaćena kao “naša” stranka. To je, kaže

ona za naš list ostala i danas. – I to nije utisak, to je činjeni-ca. Tada sam se bavila novinar-stvom i provodila mnogo vre-mena među ljudima na terenu i uverila se u to poverenje pri-padnika nacionalnih zajednica u Ligu, kao jedino i poprište i utočiste. Kao jedini mir i ne-mir, nada sa uvek uzdignutom glavom u borbi za zaštitu prava manjina – navodi Marinika Čo-banu. Ona dodaje da je to po-verenje izuzetno priznanje koje Liga s ponosom treba da nosi na reveru svog svečanog odela po-vodom 20-tog rođendana.

Bitka za očuvanje tradicije životaBorba Lige socijaldemokrata Vojvodine za zaštitu prava svih nacionalnih zajednica u pokra-jini u protekle dve decenije je bila uspešna, iako nije svaki put išla onakvim tempom kakav smo očekivali, ocenio je pot-predsednik IO GO LSV Dejan Čapo. On je za naš list rekao da je za Ligu, iako je ona građanska partija, jako bitno očuvanje tra-dicije i kulture svih nacionalnih zajednica koje žive u Vojvodini, između ostalog i zbog toga što u svojim redovima ima mono-go pripadnika različitih nacio-nalnih zajednica.– Trenutno smo ostali jedina stranka koja jasno izražava ta

nastojanja, a siguran sam da ćemo i ubuduće nastaviti sa borbom za sve građane Voj-

vodine, bez obzira na njiho-vu versku, nacionalnu ili bilo koju drugu vrstu pripadnosti. Na taj način ćemo očuvati tradiciju suživota svih gra-đana i građanki u Vojvodini – istakao je Čapo.

Raznolikost vojvođanskog identiteta

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 15

UKRATKO

NOVI SAD – Liga socijalde-mokrata Vojvodine je jedina stranka u istoriji parlamenta-rizma u nas, koja je uspela da svoj predlog zakona stavi na dnevni red i izdejstvuje njego-vo usvajanje u Narodnoj skup-štini Republike Srbije. Reč je o Zakonu o zabrani manifesta-cija neonacističkih ili fašistič-kih organizacija i udruženja i zabrani korišćenja neona-cističkih i fašističkih simbola i obeležja, koji je usvojen 12. maja 2009. godine.

Liga obelodanila spisak neonacističkih organizacija

Liga još od 2000. godine upo-zorava na opasnost od fašiza-cije našeg društva, a borba se naročito intenzivira tokom 2005. godine, kada je Skupština AP Vojvodine, na inicijativu LSV, od MUP-a do-bila Informaciju o delovanju članova neformalnih grupa i pojedinaca sa neonacističkim obeležjima, među kojima su: „Skinhedi“, „Nacionalni stroj“, Krvi i čast“, Rasni Nacionalisti – Rasonalisti“, „Obraz“, „Po-kret 64 županije“ i „Honvedi“. Skupština Vojvodine, takođe na inicijativu LSV, usvaja ovu informaciju i donosi zaklju-čak kojim od Vlade Republike Srbije traži da se onemogući

delovanje navedenih nefor-malnih društvenih grupa. Svemu tome prethodio je faši-stički incident na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, u kojem su učestvovali pripad-nici “Nacionalnog stroja”. Iste godine Liga je više puta tražila reakciju nadležnih organa, prvo zbog pojave antisemit-skih plakata uperenih protiv B92, kao i zbog skupa honve-da održanog u Subotici.

Sprečen marš neonacista

Svakako jedna od velikih, ako ne i najveća pobeda protiv povampirenog fašizma bila je 7. oktobra 2007. godine. Tada je organizovan antifašistički skup „Stop fašizmu“ u Novom Sadu, a pripadnici neonaci-stičke organizacije „Nacional-ni stroj“ su, i pored zabrane okupljanja, organizovali i na-pali mirnu kolonu. Četvoro ljudi je povređeno, a nekoliko destina neonacista iz zemlje i inostranstva je privedeno. Ligašice i ligaši, nevladine or-ganizacije i Novi Sad uopšte, jasno su poručili da u ovom gradu nema mesta za fašiste.

Rasprava o fašizaciji društva

Poslanička grupa „Vojvođan-ski poslanici LSV, SVM“ u

Skupštini Srbije, predsednik Nenad Čanak i članovi La-slo Varga, Aleksandra Jerkov, Aleksandar Marton i Rado-van Radovanović su 2007. godine inicirali raspravu o fašizaciji društva (zbog uče-stalih incidenata i napada na nacionalne manjine, pretnji novinaru Dinku Gruho-

njiću i podmetanja bombe pod prozor novinara Dejana Anastasijevića). U borbi pro-tiv fašizma su svoj doprinos jednako davali i lokalni od-bori LSV, pa tako, na primer, delegacija GrO LSV Sremska Mitrovica, povodom 1. no-vembra - Dana grada svake godine polaže venac na grob Boška Palkovljevića-Pinkija sa porukom: “Ti si znao sa fašistima. Nedostaješ nam, LSV”.

Ponovo sprečen skup neonacista

11. oktobra 2008. godine, “Nacionalni stroj” i “Krv i čast” pokušavaju u Beogradu da organizuju novi marš, ali je to sprečeno tako što je na istom mestu održan antifaši-stički skup na kojem su bili i predstavnici LSV.Na Dan pobede nad fašiz-mom, 9. maja 2009. godine, LSV je organizovala skup u Pančevu, a već 7. oktobra, povodom dvogodišnjice an-tifašističkog marša u Novom Sadu, u novosadskoj Galeriji Most otvorena je izložba foto-grafija koje su troje novosad-skih fotoreportera zabeležili tog dana 2007. Nedugo zatim, na konferenciji za novinare 9. decembra 2009. godine, predsednik Saveta za ljudska i manjinska prava LSV Mar-ko Karadžić, a dan kasnije i predsednik Skupštine grada Novog Sada i potpredsednik LSV Aleksandar Jovanović pozvali su policiju da spreči skup neonacista koji je bio planiran u Novom Sadu, pod maskom navodne odbrane Srbije i borbe protiv separa-tizma. U petak, 11. decembra na Trgu slobode, neonacisti su ponovo sprečeni da se okupe u Novom Sadu.

od 2000. godiNe lsv upozorava Na opasNostod fašizacije Našeg društva

DVA PUTA SPREČEN MARŠ NEONACISTA

Liga se prva pobunila

NOVI SAD – Razlog za nepre-kidno, žestoko angažovanje Lige socijaldemokrata Vojvodine u borbi protiv neofašizma i neona-cizma leži, pre svega, u činjenici da je naše društvo prožeto razli-čitim idejama koje su zajedničke za te pokrete i ideologije, istakao je za naš list potpredsednik LSV Aleksandar Jovanović. – Činjenica da su ti akteri i ideje inkorporirane. To nije čudno ako je, na primer nekadašnji pred-sednik države Vojislav Koštunica pisao za časopis Obraz – navo-di Jovanović. On kao jednu od najvećih pobeda LSV u toj borbi

ističe organizovanje antifašističke šetnje u oktobru 2007. godine u Novom Sadu, kojom su se gra-đani suprotstavili najavljenom neonacističkom maršu „Nacio-nalnog stroja“, ističući da se Liga prva pobunila.

LSV najistrajniji borac protiv fašizma

KIKINDA – Borba za jaku i istinsku socijaldmokratiju sva-kako ne može da se zamisli bez antifašizma kao jednog od te-melja sistema u tom budućem društvu, ocenila je predsednica Omladine Lige socijaldemokra-ta Vojvodine Dragana Dukić. Ona za Slobodnu Vojvodinu kaže da je zbog toga antifašizam od momenta nastanka LSV bio jedna od najbitnijih smernica u radu, kao i da će tako biti i u budućnosti. – Naša borba je do sada bila us-

pešna i dovela je do toga da Liga socijaldemokrata Vojvodine bude prepoznata kao jedna od najbitnijih i najistrajnijih boraca protiv savremenog fašizma. Ali, ono što je evidentno jeste da i dalje postoji velika potreba da se na ovom polju još uvek radi – istakla je Dukićeva.

16 SLOBODNA VOJVODINA www.lsv.org.rs

Omladina Lige socijaldemokrata Vojvodi-ne, kao politički podmladak stranke, postoji duže od petnaest godina, a zalaganje za mir, antifašizam, poštovanje ljudskih prava, suo-čavanje sa teretom ratnih zločina i sekularna država od samog početka su osnovni principi rada i delovanja LSVO. Ovaj podmladak da-nas je simbol borbe za građansko, slobodno društvo u kojem su svi jednaki i od te borbe neće odustati.

Kulturna dekontaminacija društva

Nastala je tako što je u okviru LSV formirana Liga vojvođanske omladine (LVO), a njeni tadašnji ciljevi bili su borba protiv masovne mobilizacije mladih, protiv ekspanzije naci-onalizma, protiv ratne ekonomije praćene hiperinflacijom i kulturnom degradacijom u celom društvu. LVO je tada organizovala akcije kao što su “spaljivanje jogurta” i ski-danje naziva ulice “6. oktobar `88” sa zgra-de Skupštine AP Vojvodine u znak protesta zbog ukidanja autonomije Vojvodine. Tako-đe, LVO je organizovala brojne rok koncerte i raznovrsne društvene i sportske akcije, koje su imale za cilj kulturnu dekontaminaciju društva, poput akcije Vojvodina forever i velike vojvođanske turneje rok bendova – »Vojvodina Vojvođanima«.

Široka autonomija unutar LSV

Godine 1998. LVO menja ime u Liga so-cijaldemokratske vojvođanske omladine (LSVO), a 1999. godine formiran je Omla-dinski forum kao najviši organ LSVO. 2003. godine, menja naziv u Omladina Lige so-cijaldemokrata Vojvodine, iako u upotrebi ostaje skraćenica LSVO. Na V redovnom kongresu u decembru 2005. u novom, tada usvojenom Statutu LSV, LSVO dobija širu

autonomiju unutar stranke, a članovi i člani-ce LSVO dobijaju svoje predstavnike u svim organima stranke. Inače, nakon izbora 2000. godine, kada je bila veoma aktivna i svojim kreativnim i hrabrim akcijama u velikoj meri je doprinela razbijanju opšteg straha koji je vladao u društvu u to vreme, ali i najprivo-đenija, Ligina omladina dobija svoje pred-stavnike u skupštinama na svim nivoima. Ta praksa se ponavlja i nakon svih narednih izbora.

Članica SD9

Nakon perioda intezivnog rada na polju me-đunarodne saradnje i brojnih kontakata koji su ostvareni, kako u zemlji, tako i van nje, u februaru 2004. godine, na XXV kongre-su Omladine Socijalističke internacionale, LSVO je postala članica posmatrač ove orga-nizacije. Tokom 2006. godine, usvojeni su i novi programski dokumenti LSVO, Akcioni plan politike za mlade, Deklaracija o jedna-kim šansama, Deklaracija o vojsci i Deklara-cija o socijalnoj politici prema mladima. U vremenu koje je bilo obeleženo ponovnim bujanjem nacionalizma i klerofašizma, ali i opšte klerikalizacije svih segmenata društva, LSVO se oštro borila za sekularizaciju države i aktivno ukazivala na istinu o ljudima osu-đenim za ratne zločine, sprečavajući da oni mladim generacijama postanu heroji naci-je. LSVO je postala i jedan od simbola bor-be protiv savremenog fašizma u Srbiji, a na antifašističkom maršu, održanom u Novom Sadu 2007. godine, LSVO je, uz LSV, bila jed-na od najbrojnih organizacija. A 2007. godine, nakon izglasanog manife-sta SD9 organizacije, LSVO je postala jedna od punopravnih članica ove mreže socijal-demokratskih omladinskih organizacija iz zemalja bivše Jugoslavije. LSVO je od 2009. godine aktivna članica Koalicije mladih pro-tiv nasilja.

omladiNa lsv - od spaljivaNja jogurta i hapšeNja do međuNarodNog prizNaNja

Odlučna, kreativna

i neustrašivaLSVO je postala i jedan od simbola borbe protiv

savremenog fašizma u Srbiji

O radu, uticaju i važnosti Foru-ma žena u Ligi socijaldemokra-ta Vojvodine možda najbolje svedoči podatak da je upravo to mesto odakle su izabrane najviše funkcionerke stranke Nada Lazić, potpredsednica LSV i pomoćnica pokrajinskog sekretara za zaštitu životne sre-dine, Maja Sedlarević, potpred-sednica Skupštine AP Vojvo-dine i potpredsednica IO LSV, Danica Baćanović, pomoćnica ministra za zaštitu životne sre-

dine i mnoge druge, a Glavni odbor LSV je nedavno usvojio i odluku o obaveznoj upotrebi rodno senzibilisanog jezika u stranačkoj dokumentaciji. Sve to i nije tako čudno, kada se uzme u obzir da ta organizacija radi na podsticanju većeg po-litičkog angažmana žena punu deceniju.

Početak

Sam nastanak Foruma žena Lige socijaldemokrata Vojvo-dine datira još iz 1999. godine, kada je predsednik stranke Ne-nad Čanak imenovao tim koji je imao zadatak da radi na nje-govom formiranju. U februaru 2000. godine, na III kongresu stranke, usvojena je Deklara-cija Foruma žena LSV, čime je ona ušla u zvanični program stranke, a u martu iste godine oformljen je Inicijativni odbor Foruma žena LSV i njegove članice počinju sa aktivnim ra-dom na terenu.Od 2000. do 2002. godine, oformljeno je prvih 17 grad-skih i opštinskih odbora Foru-ma žena LSV.

Prekretnica

Za dalji razvoj FŽ LSV i veću afirmaciju i zastupljenost žena na mestima odlučivanja pre-kretnica je V kongres LSV, odr-žan u decembru 2005. godine. Na svim kandidacionim listama bilo je najmanje 30 procenata manje zastupljenog pola, a iza-brano je 36,8 odsto članica užeg sastava Glavnog odbora. Tada je po prvi put u istoriji stranke izabrana potpredsednica LSV,

Nada Lazić, a prvi put su se žene našle na čelu Statutarne komi-sije i Nadzornog odbora Lige. Narednih godina sledi usvajnje nekoliko strateških dokumenata i Pravilnika o radu FŽ LSV, a na VI kongresu LSV, u decembru 2008. godine, izmenama i do-punama Statuta LSV, LSVO i FŽ LSV postaju posebni interesno-politički oblici organizovanja u okviru Lige socijaldemokrata Vojvodine.

Rad

Takođe, kao nova kategorija u Statutu LSV pojavljuje se i Savet za rodnu ravnopravnost, koji je konstituisan 2009. godine. Cilje-vi rada Foruma žena LSV, defi-nisani su programima za podsti-canje većeg političkog i javnog angažmana žena na položajima moći i odlučivanja. Takođe, ci-ljevi su i rad na programima vezanim za obrazovanje i rad, ekonomiju nege i brige, pro-movisanje rodnog budžetiranja, programima edukacije i akcije za suzbijanje svih oblika diskrimi-nacije, rodno zasnovanog nasilja i seksualnog uznemiravanja.

Forum žeNa LsV, deceNija rada i iNicijative

DA ŽENE BUDU UVAŽENE

PRVA PREDSEDNIcA FORUmA žENA, a danas potpredsednica Lsv