Nenasilna borba

NENASILNA BORBAsrk ps o

izd

0 u 50 TACAKA

CANVAS

Centre for Applied NonViolent Action and Strategies

an

je

NENASILNA BORBAU 50 TAAKA

CANVAS

Centre for Applied NonViolent Action and Strategies

NENASILNA BORBAsTrATeKi prisTUp svAKodnevnoj TAKTici

U 50 TAAKA

sra popovi Andrej Milivojevi slobodan inovi

Samizdat B92, Beograd 2007.

7

sra popovi, Andrej Milivojevi i slobobodan inovi nenAsiLnA BorBA U 50 TAAKA naslov izdanja na engleskom jeziku nonviolent struggle 50 crucial points objavljeno u srbiji 2006. godine isBn 86 908997- 0 7 sva prava zadrana izdava: Samizdat B92 Glavni i odgovorni urednik B92: veran Mati Urednik: Lidija Kusovac predgovor sprskom izdanju: dragan Bujoevi, novinar Grafiki dizajn i ilustracije: Ana orevi Fotografija na naslovnoj strani: igor jeremi Lektura: nenad akovac

sAdrAj

Uvod: Kako itati ovu knjigu?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 i pre nego to ponete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16poglavlje 1. Uvod u strateku nenasilnu borbu. . . . . . . . . . . . . . .18 poglavlje 2. priroda, modeli i izvori politike moi . . . . . . . . . . . . . 28 poglavlje 3. stubovi podrke: Kako se mo ispoljava? . . . . . . . . . . . 36

ii Za poetak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42poglavlje 4. Uvod: planiranje i procena mogunosti . . . . . . . . . . . 46 poglavlje 5. vetine planiranja: standardni format plana . . . . . . . . . . 54 poglavlje 6. Komunikacija sa ciljnom publikom: razvoj poruke poglavlje 7. Upoznaj svet sa svojom porukom: izvoenje javnih akcija

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70

iii Upravljanje nenasilnom kampanjom . . . . . . . . . . 76. . . . . . . . . 80 poglavlje 9. Upravljanje nenasilnom kampanjom: Materijalni resursi . . . 90 poglavlje 10. Upravljanje nenasilnom kampanjom: Ljudski resursi . . . . 98poglavlje 8. izgradnja strategije: od akcija do kampanje poglavlje 11. Upravljanje nenasilnim pokretom: vreme kao univerzalni resurs . . . . . . . . . . . . . . . .106 poglavlje 12. razvijanje kampanje na terenu i model planiranja unazad . . 114

Proizvedeno i tampano u Srbiji 2007. godinetampa: d.M.d., Beograd Tira: 500, prvo izdanje ISBN XXXXXXX

8

9

iv delovanje u uslovima represije . . . . . . . . . . . . . . 126poglavlje 13. Moral i komunikacija u uslovima represije . . . . . . . . . 128 poglavlje 14. delovanje u uslovima represije: odgovor na sankcije protivnika . . . . . . . . . . . . . . 136

ObrAti pANju!

v Zakljuna poglavlja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144poglavlje 15. Kako da koristim ovu knjigu: princip viestepenog prenoenja znanja. Model: deluj -regrutuj- obui . . . . . . . . . . 146 poglavlje 16. Kako da koristim ovu knjigu: resursi koji su mi dostupni . . . . . . . . . . . . . . . 154

1.

Kljuna taka

sTUdijA sLUAjA:

dodaci:i Metode nenasilne akcije . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 ii 10 godina nenasilne borbe u srbiji . . . . . . . . . . . 172IMAJ NA UMU:VANO:

Bibliografija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184ZApiTAj se:

vizuelni resursi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186 Beskrajno hvala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188 o autorima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189

?

ZApAMTi:

10

predgovor srpskom izdanju


11

neprisTAjAnje vodite revoluciju toliko esto koliko otvarate svoj lic, itao sam u nekim od andergraund novina u vreme kada je duga kosa bila znak i buntovnika i sanjara, a rok-en-rol pogled na svet ak i ljudi koji nisu znali rei engleskog jezika. razumno je pretpostaviti da nikome nije palo na pamet da sledi preporuku, i da ni vlada (Miljanovi) revolucija nije provodio 24 sata dnevno u razmiljanjima kako da prevrat postane svakodnevica. pred vama je knjiga u kojoj trojica momaka koje nije sramota to su srbi hoe da vam daju uputstvo za voenje revolucije, kao kada vam uz mobilni telefon ili kesicu instant supe napiu kako da ih upotrebite. pretenciozno? reklo bi se da njihova drnost nije poslovino balkansko bahato odbijanje ivljenja u realnosti. To su momci koji iza sebe imaju jednu uspenu revoluciju. ime te revolucije je otpor. da nije bilo otpora, ne bi bilo 5. oktobra, srpske varijante ruenja Berlinskog zida. naravno nije otpor jedini zasluan za odlazak sa vlasti slobodana Miloevia, koji je gazdovao srbijom od 1987. godine do oktobra 2000. dakle, ovi momci mogu da vas pogledaju u oi i kau Mi smo uradili jedan posao do kraja i znamo kako se to radi. onda su oni i njihovi drugari, pozvani da sopstveno znanje i iskustvo podele sa buntovnicima u Ukrajini, Gruziji, Belorusiji...pesnica - vizuelni simbol otpora - je iz stana nenada dude petrovia sa beogradske ubure stigla do Gruzije, venecuele i rusije, a antimiloevievski slogan Gotov je izvikivan je u Zimbabveu i Belorusiji. Ali, Lukaenko je i dalje dobro, to e rei da nije gotov i to e rei da je izvoz revolucije komplikacija ravna izvozu demokratije. prvo su jako dobro nauili istoni nemci, poljaci, esi...moda i rusi, drugo u Avganistanu, iraku, na Kosovu i jo ponegde i dalje ue Amerikanci i izgleda da nema anse da im doe u glavu. siguran sam da srpskim otporaima nije palo na pamet da izvoze nepristajanje odnosno nenasilnu revoluciju. Kada rusi i Amerikanci izvoze revolucije i demokratije, oni izvoze snagu svojih miia, rentiraju svoju mo. To je spoljna sila i ona ne zavisi od potreba i elja lokalnog stanovnitva. nepristajanje, zaetak nenasilnog bunta, je unutranja potreba oveka, jedinke. niko ne moe da ga proizvede toliko esto koliko otvara lic. potrebno je da nepristajanje postane svakodnevni ivot onoliko ljudi da svakom vladaru bude jasno da je sila nemona protiv tolike volje. Znam to, kao to znaju i beogradski klinci koji ispisuju ovaj prirunik. Bacao sam kocke na policiju 9. marta 1990. ( uzeo sam godinji odmor, da bih to radio kao graanin a ne kao novinar), vikao na vidovdanskom saboru 1992., dredao sa ludacima ede jovanovia naspram kordona policije 1997. u Kolarevoj ulici ...i trojica autora knjige su sve to isto radili. i nita? nije, nego je i neto. jo se neto dogodilo i na Beograd se 5. oktobra sruio milion odlunih, spremnih na sve. Ba na sve. To nije video slobodan Miloevi, to su videli tenkovi, helikopteri, teki mitraljezi na hamerima, vrhovi vojne i civilne tajne policije. ponavljam: srpski otporai su znali da mogu danima da razgovaraju sa buntovnicima u svakoj zemlji na svetu, ali da e to biti izgubljeno vreme, ako iz te zemlje ne iznikne dovoljno nepristajanja i nekoliko ljudi koji znaju da orkestriraju bes ovako vie ne moe, i volju- moramo da ivimo drugaije ivote. Tehnika kopiraj-prenesi je apsolutno nemona u sluaju nepristajanja (mislim da autori prirunika vie vole pojam neslaganje). primeri Belorusije i Zimbabvea su praktian dokaz. ne dogaa se nenasilni prevrat prepisivanjem nekoliko caka grandioznog Gandija i drnih srpskih otporaa. istorija otpora je jo jedan dokaz neophodnosti da nepristajanje moe biti uspeno iskljuivo ako je domaa radinost. otporov centar za obuku ljudi u beogradskoj Ulici srpskih vladara koji su vodili Zorana smiljani i sra popovi nastao je polovinom decembra 1999. godine. est meseci kasnije popovi je sluao u Budimpeti Boba Helvija i prvi put uzeo u ruke arpovu knjigu o nepristajanju. druga dvojica autora knjige nikada nisu bila na kursevima o nenasilnoj promeni. Beogradska trojka (ija jedna treina ivi na Zapadu) svoju praksu je pretvorila u teoriju kroz dve i po godine istraivanja iskustava 24 grupe iz 17 zemalja. svi su oni praktikovali teoriju nenasilja ili bolje rei teoriju organizovanja nepristajanja. sve to su doiveli, nauili i istraili trojica momaka iz Beograda su sistematizovali u ovom , kako oni vole da kau, priruniku nenasilnih pokreta. deo njihove drnosti je i to su knjigu napisali na engleskom i objavili je prvo u Americi. rekli su time da hoe da kau generacijama buduih donosilaca odluka u jedinoj trenutno postejeoj super sili da nenasilje ume da bude uspenije od moi koja prvo puca, a potom pita Zato. nisam siguran da ba njima to treba objanjavati. Znaju oni to. Kao to znaju i organizaciju nenasilnih pokreta i imaju spiskove sa stotinama moguih akcija ljudi koji su odluili da budu neposluni. sasvim sam siguran i da su vlasti u srbiji znale dosta o nainima delovanja nenasilnih pokreta. Ali nisu znale najmanje dve stvari. prvo, kako se suprotstaviti veselju i smehu kojima je bilo proeto 90 odsto akcija otpora. nema protivotrova za smeh, zakljuio je i Umberto eko. drugo, nisu znale kako da spree stvaranje buntovnika kojima je vanija sloboda od zadovoljstava koje novac moe da kupi. U drugom neznanju nisu usamljeni. niko ne zna kako se pravi ovek koji je potpuno ravnoduan prema sopstvenim mukama. ta je to uinilo otporae iz poarevca otpornim na batine, progon, izoptavanje iz grada u kome ive? niko ne zna odgovor na ovo pitanje. Autori uputstva za revoluciju nisu pokuali da odgonetaju nereivo pitanje. Ali su uradili neto to je naroito vano za svakog ko u srbiji pokua da organizuje makar i protesni performans ispred zgrade vlade ili predsednika drave. oni kau da je volonter onaj vojnik koji dobija nenasilni rat, da to nije general.

12



13

Kod nas se veruje da sve bitke, i nenasilne, dobijaju generali. U revoluciji otpor general je bio svaki pojedinac koji je pristao da dobije batine od policije, da bude maltretiran i zatvaran, da trpi svakakav bol. srbija nije znala imena stratega otpora, ali je znala svog komiju, klinca iz kraja, na kome je reim iskaljivao bes, ne shvatajui da time pokazuje apsolutnu nemo. jedan pametan ovek, za koga nikako ne mogu da kaem da li je vie politiar ili biznismen ili pripadnik tajne policije, vrativi se sa puta po unutranjosti srbije u kasno prolee 2000. godine mi je tvrdio da e skoro kraj vladavine slobodana Miloevia. Bio je siguran jer je po srbiji sluao stare ljude koji su govorili za gazdu srbije sloba je poludeo, bije decu. deca su bili volonteri otpora, dobrovoljci nepristajanja. Zato drim da je za srbiju izuzetno vaan deo uputstva koji objanjava kako raditi sa ljudima, kako ih pridobijati, regrutovati, upoljavati, bodriti, hrabriti i ...i ta ne smete nikada da im uradite. pogledajte koarkaku utakmicu u srbiji i videete trenera koji psujui urla na igraa, kao da ovaj nema najbolje namere, kao da ne eli da da ko, da odigra dobro odbranu, da pobedi. pogledajte koju hoete partiju u srbiji i videete lidera-gazdu kome su svi potinjeni samo karike u lancu do ostvarivanja sopstvenih elja. Zato je taj deo uputstva - ta nikada ne smete da uradite aktivisti nenasilnog pokreta, dragocen za itaoca u srbiji. Moda e mu to biti podsticaj da zahteva drugaije trenere i lidere. politiari i istoriari pojma nemaju o bolu pojedinca. svaki ovek u akciji-pokretu-revoluciji kakav je otpor mora da sve zna o bolu svojih saboraca. i mora da zna i da ponavlja da je sve nas strah. Bez ove brige i razumevanja nemogua je zajednica ludo hrabrih sauesnika spremnih na samortvovanje. i ona nije mogua ako makar samo u jednom jedinom sluaju pokret, struktura, kako-god-se-to-zvalo ostavi dobrovoljca na cedilu. Za neke druge knjige je i rasprava o pitanju koje otvara beogradski revolucionarni triling: kako se treba ponaati da se ludo hrabri pojedinca koji ne trai nagradu kroz saradnju i organizovanje pretvori u poslunika, a potom i potinjenog. re je o tankoj liniji izmeu deiscipline i diktata. pretvaranje hrabrog u potinjenog je - gubitak i za njega i za pokret. U drutvu u kome je bahatost zamena za samopouzdanje, neophodno je neprekidno ponavljati ljudima da se uspeh nalazi iza mnogo pobeda i poraza i da je vanije sauvati entuzijazam posle gubitka nego naduvati se njime do pucanja posle uspeha. piem ovoliko o delu knjige posveenom dobrovoljcu - volonteru jer verujem da ni nje ne bi bilo bez tih pokretnih radionica za recikliranje zla i beznaa - u vazduh koji se moe disati osmehnutim usnama i punim pluima. Za itaoce u srbiji vaan je i deo knjige koji govori o nunosti da se svaka akcija nenasilnog pokreta isplanira, ali ne samo kako e ona da izgleda u stvarnom ivotu nego i kako e da izgleda

u medijima. planiranje akcije nije nita drugo do pokuaj da se otkrije nain na koji e reagovati protivnik, dakle vlast. odavno se zna da je dobar lovac onaj koji zna osobine ivotinje koju lovi, ali je to injenica koja se uasno esto zaboravlja. Mislim da je od plana akcije u srbiji vaniji komunikacijski plan: kome e i na kakav nain biti prosleena informacija o dogaaju. proizvoai akcija ovde esto ne brinu ni o njihovom plasmanu u medije. Zato e se besno odmahnuti rukom i rei preterivanje kada proitaju uputstvo da pre akcije treba razmisliti i isplanirati kako e ona da komunicira sa lanovima, javnou, potencijalnim pristalicama, meunarodnom zajednicom odakle stie podrka u novcu nenasilnim pokretima, pa i naem otporu. Trojica autora sada meunarodnoj zajednici objanjava alatke nenasilne borbe. imali su seminare na koledima Kolorado i Grinel i Fleer fakultetu za pravo i diplomatiju u Americi, kao i na Kings koledu u Londonu. imae ih jo i razmiljae kako da nenasilnu revoluciju po modelu otpor patentiraju kao Made in serbia, da to ne bi uinili Ukrajinci ili Gruzini. Ako uspeju bie to izvoz znanja, ili to ovde lepe zvui - izvoz pameti. ne, knjiga na kojoj pie da je sto posto srpski proizvod nee se prodavati nigde. Autori tvrde da je njihovo znanje svetsko dobro. Zato knjigu moete besplatno preuzeti na internet adresi www.canvasopedia.org.

dragan Bujoevi, novinar

14ova knjiga prua uvod u strateku nenasilnu akciju. Tehnike prikazane u sledeih petnaest poglavlja uspeno su koriene u raznim delovima sveta tokom dvadesetog veka. Britanski istoriar erik Hobsbom opisao je dvadeseti vek kao vek ekstrema zbog destruktivnih ratova voenih tokom celog perioda i ekstremnih ideologija koje su esto sluile kao opravdanje za istrebljenje celokupnih nacija, etnikih grupa i religija. dok sa jedne strane irenje demokratije i ekonomskog prosperiteta svakodnevno menja oveanstvo, mogunost razornih konflikata i dalje postoji, a sa njom i potreba za nenasilnom akcijom alternativom nasilju i unitavanju. stranice pred vama obuhvataju iskustva i znanja steena tokom brojnih dugih i tekih nenasilnih borbi protiv nedemokratskih reima, okupatora i drugih protivnika iji je zajedniki imenitelj bilo protivljenje osnovnim ljudskim pravima i slobodama, od Gandijevog pohoda za nezavisnost indije, do srpske nenasilne revolucije 2000. godine. Knjiga je pre svega namenjena aktivistima i grupama koji su ve angaovani ili nameravaju da se angauju na uspostavljanju otvorenijeg i ravnopravnijeg drutva. pedeset taaka predstavljaju osnovne smernice u stratekom nenasilnom delovanju i predstavljene su kroz etiri tematske celine (sekcije). sadraj je predstavljen kroz praktina pitanja, i, nimalo sluajno, veoma podsea na uputstvo za upotrebu koje biste dobili uz nov mobilni telefon ili televizor. prva celina pre nego to ponete prua analitike i sutinske okvire nenasilne borbe. druga, Za poetak, ui vas osnovnim vetinama stratekog nenasilnog vojevanja, kakvi su proizvodnja poruke ili planiranje javnih akcija. Trei deo Upravljanje nenasilnom kampanjom prua uvid u naprednije tehnike kao to su planiranje i koordinacija itavih kampanja. etvrta sekcija delovanje u uslovima represije prikazuje kako da delovanje svog pokreta prilagodite odgovoru kome e va protivnik pribei pre ili kasnije sankcijama i represiji. U zavrnom poglavlju knjige naiete korisne smernice i sugestije za dalju nadgradnju vaih znanja i vetina. poglavlja u svakom odeljku organizovana su kroz Kljune take tj. 50 kljunih pitanja na koja smo pokuali da odgovorimo jasno i saeto. Moete izabrati pitanja koja vas interesuju, ili itati svako poglavlje kao celinu. da bismo vam olakali, svaku temu smo prvo objasnili, a potom je ilustrovali primerom, studijom sluaja ili praktinom vebom koja vam moe pomoi u razvijanju vaih znanja i vetina, kao i u prenoenju ovog sadraja vaim kolegama. Uz sve to, primetiete posebno vane napomene u formi Tip-ova, tj. niza saetih saveta koje treba uvek imati na umu, a koji se lako pamte i praktino primenjuju. od uvenog Umea ratovanja, kineskog vojnog stratega sun cua napisane su stotine hiljada, verovatno i milioni stranica o strategiji i taktici nasilnih sukoba. Autori se nadaju da e ova knjiga makar malo pomoi svima koji praktikuju ili izuavaju strateku nenasilnu borbu fenomen koji je do sada doveo do mirne i kvalitetne drutvene promene u preko 40 zemalja irom sveta, ukljuujui i srbiju, a koji su vek ekstrema i politika sile nepravedno gurnuli u drugi plan.

15

Uvod:

Kako itati ovu knjigu?

I pre neGo To poneTe

pre nego to ponetepuevi, vojni udari, teroristiki napadi, klasini ratovi ili korienje oruja masovnog unitenja razliiti su naini za osvajanje i odravanje politike moi. U ovoj knjizi saznaete poneto o jednom sasvim drukijem pristupu: stratekoj nenasilnoj borbi. da bismo razumeli nenasilnu borbu moramo pre svega shvatiti prirodu politike moi. cilj strateke nenasilne borbe, koja nije samo borba za ideale i viziju, upravo je sticanje politke moi, ili uskraivanje te moi protivniku. Bez politike moi nema ni reformi za koje se zalaete, i stoga je poznavanje njene sutine temelj vaeg uspeha, ili propasti. posle sticanja uvida u oblike, prirodu i izvore politike moi, saznaete neto i o organizacijama i institucijama kroz koje se ta mo ispoljava, a koje zovemo stubovima podrke. pred kraj ovog odeljak videete ta se nalazi u srcu politike moi: poslunost. shvatiete da ako narod otkae poslunost, vladalac ne moe da vlada.

poglavlje 1: uvod u strateku nenasilnu borbu pitanja obraena u poglavlju: razlike izmeu nasilnog i nenasilnog sukoba Kratka istorija i pregled uspeha nenasilnog delovanja nenasilno delovanje kao realistina alternativa nasilju poglavlje 2: priroda, modeli i izvori politike moi pitanja obraena u poglavlju: ta je politika mo? Kako gledamo na politiku mo? Koji su stvarni izvori politike moi? poglavlje 3: Stubovi podrke: Kako se mo ispoljava? pitanja obraena u poglavlju: Kako se mo ispoljava u drutvu? Kako funkcionie ta struktura moi? otkud poslunost ?

Uvo du stra nen asil t n u e k u bor bu

1

20

Uvod u strateku nenasilnu borbu


21

1.

Zato ja ovo itam?drugi koncept osvajanja politike moi je kroz nenasilnu borbu. nasilje, kako veliki argentinski pisac Horhe Luis Borhes primeuje je poslednje utoite slaboga. ove stranice posveene su svima koji upravo ovakav, nenasilni pristup vide kao temelj budueg drutvenog i dravnog ureenja koje ele da postignu.

2.

da li mo stvarno izlazi iz puane cevi?

Kada bismo svet posmatrali kao bojno polje u bici za Mo, videli bismo dva potpuno razliita koncepta osvajanja politike moi. oni se sudaraju ak i sada, dok itate ove strane, a tako je bilo i tokom itavog dvadesetog veka. jedan koncept, onaj koji je ee korien, najbolje je formulisan u izjavi Mao cedunga, jednog od najpoznatijih revolucionara i lidera Komunistike partije Kine. on je rekao: politika je rat bez krvoprolia, a rat je politika sa krvoproliem. Mi smo za unitenje rata, mi ne elimo rat. Ali se rat moe unititi samo ratom. da puke ne bude, moramo se latiti puke. (Litlle red Book poglavlje 5)

svakako su brojni oni koji tako misle. prisetimo se nekolicine nedavnih primera u kojima je politika mo ispoljena kroz nasilje: Avgust 1990: presednik iraka sadam 24. mart 1999: Bombardovanje srbije od Husein nareuje invaziju Kuvajta. da li strane nATo trupa sa ciljem da se srpje time ispoljio politiku mo? da. Mo- ske snage bezbednosti povuku sa Kosobilisao je politiku mo drave za ostva- va i Metohije, ima za posledicu ogromno renje politikog cilja: iraka teritorijalna razaranje srbije i brojne civilne rtve. ekspanzija i kontrola nad Kuvajtskom 7. oktobar 2001: poinje invazija na naftom. Avganistan predvoena sjedinjenim prolee 1999: slobodan Miloevi Amerikim dravama. pokuao je da problem kosovskih Alba- 20. mart 2003: pod vostvom sjedinjenih Amerikih drava, bez obzira na pronaca, koji su zduno eleli nezavisnost od srbije, rei silom. Upotreba vojske teste amerike i meunarodne javnosti, i policije imala je za posledicu odlazak poinje invazija na irak. hiljade Albanaca iz svojih domova. 11. septembar 2001: Al Kaida je primenila svoj monstruozni model ispoljavanja politike moi. devetnaest otmiara samoubica obruilo je avione na poslovne zgrade u njujorku i vaingtonu. Tom prilikom poginulo je skoro 3.000 ljudi. ovi primeri predstavljaju pokuaje zadobijanja politike moi putem nasilnih metoda i svi su izazvali nasilne odgovore meunarodne zajednice. 17. januara 1991: savez 30 zemalja na elu sa sjedinjenim Amerikim dravama zapoeo je intervenciju iz vazduha radi istiskivanja irakih snaga iz Kuvajta.Predsednik SRJ Slobodan Miloevi bira konfrontaciju sa NATO alijansom umesto nagodbe 1999. godine

Upotreba nasilja radi preuzimanja, a zatim i stabilizacije i uveanja politike moi operativni je princip prvoga koncepta. Kako voa Mao slikovito ree : politika mo izlazi iz puane cevi. osama Bin Laden zastupa isti stav, insistirajui na tezi da represija ne moe biti razorena osim fijukom metaka. ovaj koncept jednostavno ne poznaje onu vrstu nadmetanja za politiku mo,nadmetanja koje u demokratskim reimima postaje slobodno i ravnopravno. to bi rekao drug staljin: ishode izbora ne odluuju oni koji glasaju, nego oni koji broje glasove. Horhe Luis Borhes

22



23

3.

postoji li realistina alternativa nasilju?

nasuprot rasprostranjenom verovanju da mo izlazi samo iz puane cevi postoje brojni primeri efikasnog ispoljavanja moi bez upotrebe nasilja. indija je 1947. godine ostvarila nezavisnost od Britanske imperije, u najveoj meri zahvaljujui stratekoj nenasilnoj borbi zapoetoj 1916.godine. Mohandas Gandi je okupio narod obnavljajui njihovo samopouzdanje i samopotovanje. vrio je pritisak na Britance kroz uskraivanje saradnje, ustanovio je institucije van domaaja vlasti, i podrio britansku dominaciju kako u indiji, tako i van nje.

nenasilna borba bila je kljuni uzrok pada vlade Ferdinanda Markosa na Filipinima. Kroz masovnu nenasilnu akciju graani Filipina pruili su zatitu vojnim jedinicama koje su zajedno sa njima uskratile podrku reimu i bez ispaljenog metka naterali diktatora da bukvalno pobegne iz zemlje.

raspadanje rasistikog reima aparthejda u junafrikoj republici krajem osamdesetih godina predstavlja ogroman uspeh koncepta nenasilne borbe. nelson Mendela, voa najveeg dela pokreta otpora, veinu vremena proveo je u zatoenitvu, ali su nenasilne strategije, koje su on i drugi lideri usvojili, inicirale vrlo efikasan ekonomski bojkot koji je naterao rasistiku junoafriku vladu na niz kompromisa, ukljuujui i slobodne i ravnopravne izbore.

poljska solidarnost vodila je nenasilnu borbu koja je trajala itavu deceniju. ova borba dovela je do uruavanja kontrole koju su poljski komunisti imali nad zemljom, pre svega putem serije trajkova koji su omoguili legalno sindikalno organizovanje, a zatim i kroz seriju nenasilnih akcija i uspostavljanje paralelnih institucija koje su dodatno delegitimizovale vladu. na kraju, poljski predsednik bio je primoran da sa liderima solidarnsti zapone pregovore koji su poljskoj doneli fer i slobodne izbore.

U maju 1992.godine narod je svrgao vojnu diktaturu na Tajlandu nenasilnom borbom koja se ogledala u masovnim trajkovima i protestima. poetkom 2006.godine, nenasilni narodni pokret primorao je po drugi put korumpiranog premijera na ostavku.

24



25

od zavretka Hladnog rata, nenasilni pokreti uspeno su svrgli nedemokratske reime sa vlasti ili okonali stranu vojnu okupaciju u sledeim zemljama:

Upravo u ovom trenutku, postoje brojni konflikti u kojima se demokratski pokreti suprotstavljaju autoritarnim reimima upotrebom strateke nenasilne borbe. na primer:

4. dakle, ko je ovde u pravu?ve pomenuti nasilni sukobi predstavljaju sa druge strane, u brojnim zemljama u konajistaknutije skorije primere oslanjanja na jima se nenasilna borba vodila u proloj denasilje prilikom postizanja politikog cilja. ceniji, rezultat izgleda potpuno drukije: evo deliminog prikaza sjajnih rezultata:1. Kosovo i MeToHijA: uprkos prisustvu hiljada mirotvoraca, pripadnika trupa Ujedinjenih nacija, ovo je i dalje nestabilan region. nastavljen je verc oruja i narkotika, nasilni sukobi meu politikim protivnicima i meuetniki sukobi, samo su neke od negativnih posledica upotrebe sile tokom devedesetih; 2. AvGAnisTAn: Avganistan: i ovde, uprkos prisustvu hiljada pripadnika nATo trupa, oruani sukobi i dalje se odvijaju u mnogim delovima zemlje, dok je najisplativiji spoljnotrgovinski artikal i dalje heroin; 3. irAK: stotine hiljada pripadnika domaih i meunarodnih snaga bezbednosti nisu u stanju da spree sve brojnije i krvavije verske i etnike sukobe, kao i teroristike napade koji su od poetka vojne intervencije odneli na hiljade ivota. 1. srBijA: mada je tokom devedesetih predstavljala izvor brojnih problema u balkanskom regionu, od demokratske revolucije 2000. godine do danas, prela je dugaak put ka postizanju politike stabilnosti i razvoja demokratskih institucija. polako ali sigurno, pribliava se ulasku u evropsku Uniju; 2. GrUZijA: postala je zemlja u kojoj su politika prava i graanske slobode u znaajnom porastu i u kojoj, u doglednoj budunosti, nema izgleda za izbornu krau; 3. UKrAjinA: iako politika nestabilnost jo uvek traje, ovo je zemlja u kojoj se izbori i politiki procesi koriste za razreenje konflikata. sigurno je da se incidenti kao to je trovanje opozicionih kandidata u ovoj zemlji nee ponoviti. To je i dokazano na demokratskim izborima odranim 2006. godine; 4. LiBAn: drava, poznata po dugom graanskom ratu i prisustvu desetine hiljada sirijskih vojnika, uspela je , bez ispaljenog metka, da izdejstvuje njihovo povlaenje.U aktuelnoj bliskoistonoj krizi, Liban predvodi demokratski izabrana i legitimna vlada.

srbiji 2000 Gruziji 2002 Ukrajini 2004 Libanu 2005

Belorusija Burma Iran Zapadna papua Zimbabwe

Takoe, postoje i borbe koje jo nisu jasno pozicionirane kao nenasilne, kao na primer u Azerbejdanu i papua novoj Gvineji. Moderni svet je veliko bojno polje.

Nikad niste na taj nain posmatrali stvar?

pa, vreme je da ponete!

priTisni

26



27

Ako ovi uspesi deluju kao neubedljive pohvale, obratite panju na empirijske dokaze koji su izneti u nedavno objavljenoj studiji How Freedom is Won:From civic resistance to durable democracy , autora Adrijana Karatnikija i pitera Akermana. Zemlje u kojima je tokom borbe protiv nedemokratskih reima bio primenjen strateki nenasilni koncept, danas pokazuju znaajno nii nivo prisustva politikog nasilja. osnovne slobode posle tranzicije vee su nego u onim zemljama u kojima je do promene dolo upotrebom nasilnih metoda.. ne samo da nenasilna borba predstavlja realistinu alternativu upotrebi sile, nego je i praksa pokazala da drutvene promene do kojih se dolo upotrebom metoda i strategija nenasilne borbe proizvode povoljnija i odrivija reenja, nego one koje su usledile zahvaljujui nasilnim metodama.ak i gerila mora da odrava vozni red!

imajte na umu sledee pouke: nasilje podrazumeva i patnju onih koji nisu direktno ukljueni u konflikt - samo se setite kolateralnih rtava tokom bombardovanja srbije, iraka ili Avganistana, ili svih onih razaranja karakteristinih za gerilske i graanske ratove. Teret drutvenih i ekonomskih trokova nasilja pada na iroke slojeve stanovntva. ak i gerila mora da odrava vozni red javnog transporta! Bez obzira na to to gerilci i drugi koji pribegavaju nasilju veto barataju brojnim tvrdim vetinama, poput poznavanja vojne taktike, logistike i planiranja, mnogima nedostaju sofisticirane vetine koje su neophodne u demokratskim drutvima. pre svega, korienjem metoda stratekog nenasilnog vojevanja uveava se dijapazon vetina koji je od kljunog znaaja za tranzicioni period koji sledi posle borbe. U toku strateke nenasilne borbe, nauiete da organizujete, upravljate i stiete tehnika znanja i vetine. U protivnom, sledbenici vaeg protivnika, koji ve poseduju te vetine, nastavie da vode dravu u post-konfliktnim drutvima i bie u mogunosti da ponite promene za koje ste se borili.

ove stranice namenjene su svima koji verujete u koncept

vama nenasilnenenasil-

borbe, posebno onima koji su spremni da posvete svoje vreme i nom vojevanju za

energiju

bolju budunost

svoje domovine. Autori

2PRIRODA, MODELI

POLITIKE MOI

I IZVORI

30

priroda, modeli i izvori politike moi


31

priroda, modeli i izvori politike moiU naelu, politika mo opaa se samo indirektno, kroz svoje spoljnje oblike, kao to su dravni aparat, politiki sistem, ili mediji. Meutim, za veinu posmatraa, sutina politike moi ostaje skrivena. Razumevanje politike moi je, moda ne prvi, ali svakako neophodan korak ka pripremanju uspene nenasilne kampanje. Zato je vano da razumemo da je politika mo u drutvu fluidna, a da su kljuni izvor te moi ljudi koji ine to drutvo.

promene u drutvu nemogue je izvesti bez posedovanja politike moi koja bi obezbedila primenu reformi. strateka nenasilna borba nije samo borba za ideale. To je borba za mo da se realizuje tvoja vizija.

6. Kako vidimo politiku mo?Mo vidimo uglavnom onako kako naa drava eli, a to je kao - ogroman monolit! Tako verujemo da je mo trajno utemeljena, i da nita ne moe da se promeni osim osobe na vrhu. Ko je na vrhu, taj kontrolie drutvo. ono to diktator danas odlui, za narod postaje realnost ve sutra. Mogue je promeniti osobu na vrhu, i tako obezglaviti monolit. To se zove revolucija. Meutim, time se ne menja model: ko prvi stigne na vrh, grabi kontrolu nad celokupnim drutvom. Ali, istinska priroda moi je drastino drukija. Mo u drutvu zaas moe da se preokrene. Moe postati krhka, a mogue je i preraspodeliti je, pogotovu u nedemokratskim reimima. pre svega, mo u drutvu dolazi od ljudi. Upravo ljudi koji ine jedno drutvo - u kome svaki pojedinac predstavlja po jedan mali izvor moi - mogu da izmene svoje stavove i odbiju da se pokore komandama!

5.

ta je politika mo?

ON

politika mo je zbir sredstava, uticaja i pritisaka - ukljuujui autoritet, priznanja i kanjavanja - koji, u svrhu postizanja ciljeva moi, stoje na raspolaganju onima koji tu mo poseduju, na prvom mestu vladi, dravi i opozicionim grupama. din arp Politics Of Nonviolent Action

OFF

U svojoj definiciji politike moi, din arp prati osnovno shvatanje moi koje je postavio slavni nemaki sociolog Maks veber - oni koji imaju mo mogu da utiu na druge i na svoje okruenje ak i kada postoji suprotstavljanje takvom trendu. Mo zasnovana na drutvenim normama i pravila koja povlae nagrade ili kazne (sankcije) za ponaanje u drutvu, zovu se autoritet. da bi uspeno delovala, mo mora biti viena kao legitimna od strane veine koja je autoritetu podreena.visoK nivo AUToriTeTAveLiKA Mo demokratski izabran predsednik popularni diktator dobitnik nobelove nagrade nastavnik

Mo je sposobnost da se proizvedu eljeni efekti.Bertran Rasel

niZAK nivo AUToriTeTA Kidnaper ili terorista diktator koji nije omiljen u narodu dete socijalni sluaj

3.

IMAJ NA UMU:Ljudi, a ne Bog daju i uzimaju politiku mo!

MALA Mo

32



33

7.

Koji su stvarni izvori politike moi?1.sTUdijA sLUAjA: domar posle teroristikog napada na sjedinjene Amerike drave 11. septembra 2001. godine, visoki dravni funkcioneri morali su da donesu vane odluke po hitnom postupku. U skladu sa procedurom za sluaj opasnosti u situaciji kada je nacionalna bezbednost ugroena, predsednik Bu se nalazio u vazduhu, u svom Air force one, a konsultacije njegove administracije odvijale su se u podzemnom bunkeru negde u okolini vaingtona. Lica su bila smrtno ozbiljna, kao i problemi sa kojima su bila suoena. Trebalo je da takve budu i odluke koje je u tom trenutku trebalo doneti, odluke ije e posledice biti svetskih razmera. Ali, zamislite da se u tom trenutku pokvari ventilacioni sistem na tom tako vanom mestu. Toplota i vlanost vaingtonske klime na poetku septembra ne dozvoljavaju odravanje ni najobinijih malih sastanaka bez odgovarajue klimatizacije. jedina osoba koja poseduje znanje i vetine potrebne za opravku i odravanje ventilacije, u stvari je - domar: slabo obrazovan, ne previe plaen, sredovean i veoMA nervoZAn ikica. pojedinac koji moe da odlui da popravi ventilacioni sistem, ali je isto tako i u mogunosti da odBije to da uradi. dakle, ko bi sad bio najmoniji ovek na svetu? naravno, da se ne radi o sluaju opasnosti, nalo bi se mnogo ljudi koji bi mogli da oprave ventilacioni sistem. Kako se poveava broj ljudi spremnih da uskrate podrku, poveava se potencijal ispoljavanja njihove politike moi a efekat njihovog zajednikog izbora postaje vei od prostog zbira njihovih individualnih inova (sinergija).

prema dinu arpu, glavni izvori politike moi u drutvu, koji se odnose na dravu, institucije, vladaoce, ali i na grupe i pokrete, obuhvataju sledee elemente:1. AUTORITET

predstavlja poziciju sile, tj. sposobnost da se izda nareenje pojedincu, kao i obavezu tog pojedinca da to nareenje izvri. polako se i strpljivo gradi. Gubi se - vrlo lako i to uglavnom olakim obeavanjem bez davanja konkretnih rezultata ili neostvarenim pretnjama. snaga organizacije zavisi od BrojA ljudi koji rade za organizaciju ili za vladaoca.IMAJ NA UMU: Onaj ko kontrolie izvore moi kontrolie drutvo ili njegov deo!

2. LjUdsTvo

3. ZnAnjA i VETINE

obuavanje ljudstva omoguava poveanje efikasnosti u radu. podrazumevaju novac i druga dobra korisna za poveanje ostalih izvora moi. Ta sredstva obuhvataju logistiku, proizvodnju, umnoavanje i distribuciju tampanog matrerijala,kao i prostor za kancelarije, tehniku i kontrolu nad deficitarnim potreptinama. strah od kazne ine sankcije znaajnim izvorom moi. Ako je kanjavanje za opstrukciju rada prisutno u nekoj organizaciji, ona ima mo; ako ostatak drutva tu kaznu prepoznaje kao legitimnu, mo organizacije je jo vea. U kontekstu nenasilnog delovanja, ovaj element moi odnosi se na sposobnost organizacije da verodostojno, dosledno i javno prikae naine na koji reim ugroava osnovna ljudska i graanska prava. (navike, stavovi, oseaj za odgovornost) skup psiholokih,

4.MATerijALnA sredsTvA

5. sAnKcije

6. nedodirLjivi tradicionalnih, kulturnih, verskih, a ponekad i ideolokih FAKTori

faktora moe navesti ljude da se pokoravaju i da pruaju podrku vladaocu. Takvi faktori obino predstavljaju proizvod kulturnih i verskih ili tradicionalnih pravila, kao to su poslunost prema uniformisanim licima ili potovanje prema predstavnicima verskih institucija.

34



35

dok posmatrate drutvo u kome ivite u kontekstu navedenih izvora moi, razmislite i o tome kako se ta mo u drutvu iskazuje. VANO: Tri analitiki korisna pokazatelja moi:proces donoenjA odLUKA

Mo poseduju oni koji donose vane politike, ekonomske i druge odluke i regulative koje su u drutvu prepoznate kao vane.

Moni ljudi poseduju sposobnost da nam stalno menjaju stavove i odnose prema vanim temama, ak i po visoku materijalnu i psiholoku cenu.

UTicAj:

oni koje mi doivljavamo kao mone imaju mo. To se odnosi na autoritet.

repUTAcijA:

(prema knjizi Political Analysis od roberta dala)

ZApiTAj se: 1. Kako ljudi u vaem drutvu gledaju na mo? 2. da li ljudi veruju da je mogu transfer moi od jedne do druge drutvene grupe? Ukoliko ne veruju, zbog ega ne veruju? 3. Koji izvori moi najuoljivije deluju u vaem drutvu? 4. postoje li izvori moi koji vaem pokretu jo uvek stoje na raspolaganju? 5. Kakva je priroda autoriteta vaeg vladaoca?

?

3Stubovi podrke:

Kako se Mo ispoljava?

38

stubovi podrke: Kako se mo ispoljava


39

stubovi podrke: Kako se mo ispoljava?Sam vladalac, kao pojedinac, nije sposoban da prikuplja poreze, pie i sprovodi represivne zakone i ukaze, vodi rauna o voznom redu javnog saobraaja, projektuje nacionalni budet, usmerava saobraaj, upravlja lukama i carinskim prelazima, tampa novac, odrava puteve, snabdeva pijace, proizvodi elik, gradi letilice, obuava vojsku i policiju, izdaje potanske markice, ma ak ni kravu da pomuze! Ljudi pruaju te usluge vladaocu posredstvom razliitih organizacija i institucija. Kada bi ljudi uskratili vladaocu svoje vetine, on ne bi mogao da vlada.Din arp, Politics of Nonviolent Action

9.

Kako funkcionie ta struktura moi?

8.

Kako se mo ispoljava u drutvu?

Unutar svakog drutvenog ureenja moemo prepoznati razliite stubove podrke. Meu njima su i: policija, vojska i ostale strukture prinude; sudstvo i izborna komisija, kao i profesionalna elita; civilne slube i ostali birokratski i tehnokratski eksperti; obrazovni sistem i druge strukture koje kreiraju i kontroliu obrazovanje; organizovana religija i druge institucije koje se po tradiciji potuju; mediji i pojedninci koji kontroliu dostupnost informacija javnosti; poslovna zajednica i drugi koji upravljaju finansijskim i ekonomskim sektorom. svaki sistem meutim, poiva na nekoliko stubova koji su od sutinske vanosti. prepoznavanje upravo onih stubova koji su najvaniji i razvijanje korak-po-korak strategije za njihovo slabljenje ili potpuno preuzimanje moe biti od presudnog znaaja za uspeh, odnosno za propast opozicionog politikog pokreta.imaj na umu:Glavni zadatak strateke nenasilne akcije jeste uticaj na pojedince da uskrate podrku koja obezbeuje funkcionisanje Stubova na kojima poiva sistem.

U najveoj meri, mo u drutvu ispoljava se kroz institucije i organizacije. veina pojedinaca uopte ne ispoljava mo. s druge strane, institucije su sainjene od ivih ljudi koje je mogue ubediti da promene svoje poglede na svet i uskrate svoju podrku. Te institucije, na kojima se temelji struktura moi, nazivamo stubovi podrke. Ako podrka ljudi unutar tih stubova oslabi ili bude uskraena, va protivnik, bila to vlada ili neki drugi entitet (npr.politika partija) poee da se uruava.

VOJSKA I POLICIJA

BIROKRATIJA

OBRAZOVNI SISTEM

ORGANIZOVANA RELIGIJA

MEDIJI MEDIA

POSLOVNA ZAJEDNICA

diktator generali pukovnici

majori narednici peadija

poslunost pojedinca, tanije spremnost da se pokorava naredbama, sutina je funkcionalnosti stubova o kojima ovde govorimo, pogotovu kada je re o situacijama kada protivnik nema direktan pristup prirodnim resursima kao to je nafta, ili podrku monih inostranih interesa, kakve su imune drave ili kompanije. ak i tada piramida moi ne moe da se odri bez hiljada pojedinaca koji se pokoravaju naredbama. stoga, pojedinci i drutvo kao celina poseduju sposobnost i mo da uskrate podrku i da ne rade ono to vladalac zahteva.

40



41

10. Zato se ljudi pokoravaju?poslunost lei u samoj sutini koncepta strateke nenasilne borbe. postoji nekoliko razloga zbog kojih se ljudi pokoravaju vladaocu. da bismo uspeno naveli ljude da ispolje neposlunost, moramo detaljno i temeljno da razumemo razloge zbog kojih se ljudi pokoravaju. pravilna analiza tog problema dovee nas do kljunih nespornih argumenata za pobijanje tvrdnje da se poslunost podrazumeva. Ljudska bia nemaju genetsku predispoziciju da budu posluna, nego da ive u zajednici, tj. u drutvu. U tom drutvu postoje dobri razlozi da ovek svojevoljno potuje zakone i drutvene konvencije. saradnja je neophodna svakom drutvu da bi funkcionisalo. Ali kada vlada sprovodi svoju volju prisiljavajui narod na poslunost kroz pretnje i kazne, umesto kroz drutveni konsenzus, struktura moi postaje sutinski nestabilna. poslunost, pre svega, proizlazi iz kombinacije navika, strahova i interesa. na poslunost se gleda kao na srce politike moi. razlog je jednostavan: ako podanici nisu posluni, vladalac ne moe da vlada. strategije nenasilnog delovanja zasnovane su ba na ovoj istini. Mehanizmi i metode koji se primenjuju u stratekoj nenasilnoj borbi, a koji se ispoljavaju kroz politike akcije i kampanje, usmereni su iskljuivo ka uskraivanju podrke koju pojedinci pruaju vaem protivniku.

vojna parada, indija 1930. Klasian primer demonstracije sile i pokoravanja radi podizanja autoriteta kolonijalne vlade

imaj na umu:Poslunost je u samom srcu politike moi!

ZApiTAj se: 1. Koji sve stubovi podrke postoje u naoj zemlji? 2. Koji su stubovi (institucije) u naem drutvu od sutinskog znaaja za vladaoca? 3. ta najvie brine ljude koji rade u tim institucijama, organizacijama i strukturama od sutinskog znaaja i kako oni razmiljaju? 4. na koji nain prii tim ljudima? 5. Koji su prevashodni razlozi zbog kojih ljudi podravaju vladu?

?

Za poetak

poglavlje 4: uvod: planiranje i procena mogunosti pitanja obraena u poglavlju: Zato je procena mogunosti neophodna? ta je sWoT analiza? Zato nam je potreban plan? Glavne teme obuhvataju: Uspene i neuspene nenasilne borbe Tri osnovna koncepta strateke nenasilne Akcije: 1. strateka analiza snaga i slabosti; 2. planiranje; 3. Usredsreivanje na mogunosti, a ne na namere poglavlje 5: Vetine planiranja: Standardni format plana pitanja obraena u poglavlju: Koja su osnovna pitanja u naoj borbi? Ko e raditi ta, Gde, Kada, Kako i Zato? Kako se koristi standardni format plana? Glavne teme obuhvataju: Znaaj planiranja i princip ubeivanja za deset minuta Format standardnog prikaza plana

ii ZA poeTAK

Kada jednom shvatite pravu prirodu politike moi, nain na koji se ona u drutvu ispoljava kroz institucije i organizacije koje zovemo stubovi podrke i prihvatite injenicu da je poslunost u srcu politike moi, spremni ste da od teorije nenasilne strategije napravite prve praktine korake ka njenoj primeni. Kao i u svakom drugom ozbiljnom projektu, temelj vaih aktivnosti bie ozbiljna procena i strateko planiranje. planiranje je prvi i najvaniji korak u organizaciji vaih aktivnosti i kampanja. Bez valjanog planiranja, vaa kampanja je tek pucanj u prazno, a njen uspeh zavisie iskljuivo od sree. svaki element kampanje treba da bude paljivo isplaniran pre nego to se realizuje: od strategije kampanje i prikupljanja sredstava, do organizovanja aktivista na terenu i odnosa sa medijima. jedan od najvanijih aspekata vaeg planiranja bie ciljana komunikacija. ona vam pomae da ljudima iz vaeg okruenja skrenete panju na svoje aktivnosti, ubedite ih da promene nain razmiljanja, i eventualno pristupe vaem pokretu. U ovom odeljku naiete i nekoliko korisnih alatki za lake planiranje komunikacije i javnih dogaaja.

ii ZA poeTAK

poglavlje 6: Komunikacija sa ciljnom publikom: razvoj poruke pitanja obraena u poglavlju: Kako planiramo komunikaciju? Ko je naa ciljna publika? ta je poruka? Kako razviti svoju poruku? Glavne teme obuhvataju: osnovna naela ciljane komunikacije izbor ciljne publike definiciju poruke i pravila njenog razvoja poglavlje 7: upoznaj svet sa svojom porukom: izvoenje javnih akcija pitanja obraena u poglavlju: ta je javni dogaaj (akcija)? Kako se planira dogaaj? Kako zbuniti protivnika? Glavne teme obuhvataju: planiranje i izvoenje javnih akcija dilema akcije i korist od njih

PLANIRANJEi

4

procena mogunosti

48

planiranje i procena mogunosti


49

planiranje i procena mogunostiU upravljanju uspenom nenasilnom borbom na prvom mestu po sledu i vanosti je - planiranje. Prvi korak u realizaciji plana su detaljna analiza i procena mogunosti, kako svojih, tako i protivnikih, a potom i razvijanje plana kampanje na osnovu realistinih parametara.Ako poznaje neprijatelja i ako poznaje sebe, znae i ishod hiljadu bitaka. Sun Cu, Umetnost Ratovanja

priMer: razlike izmeu namera i mogunosti Namereeleo bih da veeram u ekskluzivnom restoranu elimo da organizujemo masovne demonstracije protivnik eli da pohapsi sve opozicione lidere

Mogunostiimam para samo za pljeskavicu sa kioska naa grupa okuplja tek par desetina pristalica protivnik ima samo ograniena saznanja o rukovodstvu opozicije

11. Zato je procena mogunosti neophodna?Kao to ne bismo skoili u vodu dok ne proverimo njenu temperaturu, u nenasilno vojevanje ne kreemo dok ne utvrdimo uslove koji vladaju na bojnom polju. procena mogunosti najplodnije je tle za poetnike greke. potcenjivanje protivnika ili precenjivanje sopstvenih snaga oduzimaju na realistinosti planova i time ine cilj nedostinim. na prvom mestu, veoma je vano razluiti namere od mogunosti.

stavimo se na trenutak u ulogu vlasnika prodavnice koji mora da odlui za kakvu e se prodaju specijalizovati. pre svega, mora da ustanovi dve injenice: prva je - zato bi se kupci ba kod njega snabdevali, a druga - koliko e ga kotati da se snabde robom za koju misli da e se kod njega dobro prodavati. isto tako, i mi dolazimo do zakljuaka koji se tiu potrebe pojedinaca za akcijom i sredstava neophodnih za realizaciju te akcije. prilikom procene potreba za nenasilnom akcijom, valja razmotriti i sledee faktore: lina korist za svakog od uesnika: kada je korist za pojedinca mala, bez obzira na to to bi akcija bila od velike koristi za drutvo, pokazuje se nizak nivo potrebe za akcijom (o ovome emo kasnije ire diskutovati); druga raspoloiva reenja: verovanje da, osim nenasilne akcije, postoje drugi naini (npr.rat) kojima bi se problem reio, takoe umanjuje potrebu za angaovanjem. da bi se procenila mogunost da se izvede nenasilna akcija ili da se prikupe sredstva za njenu realizaciju, treba razmotriti sledee aspekte: trokovi organizacije poveavaju se poveanjem broja uesnika i ciljne grupe na koju akcija treba da utie; geografska pokrivenost: ak i ako je veliki broj aktivista koji su spremni da uestvuju, ako su oni koncentrisani (u jednom gradu ili regiji), to ograniava sposobnost organizovanja nekih akcija, kao to je kampanja na nacionalnom nivou; resursi obuhvataju vreme potrebno da se organizuje i realizuje akcija, zatim ljudstvo i materijalna sredstva koja su u tu svrhu neophodna (o tome emo vie rei u poglavljima 9-11).

Sun Tzu, uveni vojni strateg Kineskog Carstva

Imaj na umu:Usredsredi se na mogunosti, a ne na namere!

neophodno je da napravimo detaljnu procenu kapaciteta i sposobnosti obeju strana kada se razmatraju potreba za akcijom i sredstva koja su za njenu realizaciju neophodna. (adaptirano iz Economic Way of Thinking, pol Hajn)

50



51

12. ta je sWoT analiza?sa valjanom procenom mogunosti i kapaciteta, koja obuhvata visinu dobitaka i gubitaka svake od strana pri preduzimanju odreenog poteza, moete krenuti na sledei, vii nivo analize. sWoT analiza predstavlja efikasno orue za analizu okruenja i procenu mogunosti organizacije. Kao prva faza planiranja, sWoT pomae organizaciji da se fokusira na kljune teme i probleme. sWoT je skraenica za: snage (strenghts), slabosti (Weaknesses), mogunosti (opportunities) i pretnji (Threats). snage i slabosti predstavljaju unutranje, a mogunosti i pretnje spadaju u spoljnje faktore. ono to sWoT ini posebno monim sredstvom je da se, uz malo promiljanja i kombinatorike, otvaraju nove mogunosti koje se mogu povoljno iskoristiti. razumevanjem svojih slabosti mogue je predvideti i odstraniti pretnje koje bi vas, inae, nale nespremne.

13. Zato nam je potreban

plan?

Koje su vae prednosti? U emu ste dobri? Koja su to relevantna sredstva kojima imate pristup? ta sve drugi prepoznaju kao vae snage? ta biste mogli da poboljate? ta vam loe ide? ta bi obavezno trebalo da izbegavate? Gde se nalaze dobre mogunosti za vas? Kojih ste zanimljivih trendova svesni? postoje li mogui saveznici u vaem okruenju?

Snage

VANO: Treba paljivo izvriti procenu i razviti strategiju. raspoloivi resursi ogranieni su kako vama, tako i vaem protivniku. Kod sWoT analize valja se pridravati pet pravila: 1. realistino i objektivno pristupite snagama i slabostima sopstvene organizacije; 2. sWoT analiza pre svega slui da bi se razluilo kakve pozicije pokret trenutno zauzima i gde moe da bude u budunosti; 3. precizno se izraavajte, izbegavajte sive zone; 4. analizu valja vriti uvek u odnosu na protivnika - u emu ste jai, a u emu slabiji od njega? 5. formulacije i zakljuci izvedeni iz sWoT analize treba da budu jasni i koncizni. posle razmatranja svakog od aspekata, paljivo organizujte svoje analize.

slabosti

planiranje je jedini nain da vane aktivnosti,kao to su kampanje, organizovano funkcioniu. Bez odgovarajueg planiranja, kampanja je tek pucanj u prazno, a njen ishod zavisi od iste sree. svaki oblik kampanje i delovanja, pre samog sprovoenja, valja paljivo planirati od prikupljanja sredstava do odnosa sa medijima i najirim lanstvom. stoga je neophodno istovremeno razvijati planove na vie nivoa u okviru nenasilnog pokreta.

sTUdijA sLUAjA: oTpor, srbija 2000. nivoi planiranja razvijeni krajem 1999. posle nATo bombardovanja srbije i crne Gore u prolee 1999., Miloeviev reim je pokuao da konsoliduje mo i diskredituje protivnike proglaavajui ih izdajnicima i plaenicima onih zemalja koje su uestvovale u bombardovanju. Mnoge proreformske partije nisu mogle da se dogovore oko jesinstvene i stabilne politike platforme. Ti faktori otvorili su prostor za stvaranje pokreta za mobilisanje javnosti. oTpor! je veoma vidljivo popunio taj prostor 2000.godine, ali samo zahvaljujui briljivom planiranju koje je obavljeno tokom jeseni 1999. godine.

Mogunosti

pretnje Koje su prepreke pred vama? ta radi va protivnik? da li pokret poseduje neku slabost koja bi mogla da ugrozi njegovo delovanje?

Uspeh se sastoji od niza pokuaja i poraza, bez gubitka entuzijazma.ser vinston eril

52



53

Glavna strategija

1.

Kako emo da pobedimo u ovom ratu ?

izgradnja pokreta do izbora pokretanje kampanje na tri nivoa: negativna prema protivniku, pozitivna prema opozicionim strankama i promovisanje vee izlaznosti na izborima (izai&Glasaj) pripreme za oekivanu izbornu krau: organizacija generalnog trajka i nenasilnog preuzimanje dravne uprave u saradnji sa naim kljunim saveznicima mobilizacija mladih, omasovljavanje lanstva, saveznitvo sa nevladinim organizacijama i partijama opozicije komunikacija kroz simbol odravanje ofanzivnog stava jeftine ali dramatine akcije u javnosti, ulini teatar, studentski trajkovi i protesti bojkot zvaninih medija koje reim koristi za potrebe svoje propagande

Upravljane kampanjom veoma je nalik upravljanju biznisom. da biste uspeli, morate da pronaete odgovore na dva pitanja: prvo, kuda ste krenuli i drugo - kako nameravate tamo da stignete. vaa vizija daje odgovor na prvo, a strategija na drugo pitanje. jednom kada se kampanja zahukta, nee biti ni vremena ni prostora za postavljanje strategije i optih principa. Tada ete se oslanjati na unapred pripremljeni plan koji e vam ukazivati na naredne smerove delovanja. naravno, kampanje su podlone promenama, to va plan ini ivim, dinaminim dokumentom. Ali u svakom trenutku, on mora da predstavlja stabilnu osnovu za vau celokupnu misiju.

Gde?

Kako?

strategije i opti principi

2.

izbor najvanijih oblasti

UveK: budi realistian u proceni; vodi rauna o mogunostima a ne nam erama; izgradi podrku za svoj plan u svom okruenju ; precizno ustanovi cilj i svaki od meuciljeva; precizno ustanovi ka kome ili emu e usmeriti svoje aktivnosti da bi postigao svoje ciljeve; budi prilagodljiv; iskoristi mogunosti; ui na grekama.

niKAdA: ne potcenjuj protivnika; ne precenjuj svoje mogunosti; ne smatraj da su sredstva koja su ti naraspolaganju neograniena.

Taktika

3.

izbor bitaka koje moemo dobiti

Vetine planiranja:

5

Standardni Format plana

56

vetine planiranja: standardni Format plana


57

vetine planiranja: standardni Format planaKako je planiranje primarno i prevashodno sredstvo koje se u kampanji koristi za odravanje visokog nivoa organizacije, potrebno je imati precizne i saete instrukcije za svaki nivo planiranja - od stratekog do taktikog. Iz poslovnog sveta nauili smo da nijedan proizvod nije mogue prodati ako je potrebno vie od 10 minuta da se kupac ubedi da mu je on neophodan. Isto tako, nenasilni pokret mora da poseduje konciznu dokumentaciju svojih operacija, ali i da usvoji jedinstven format prikaza akcija kako bi se obezbedilo da svakom od uesnika u svakom trenutku bude potpuno jasna svrha akcije, kao i neophodni koraci i raspodela odgovornosti.

15. Ko treba da uradi, ta, gde, kada, kako, i zato?Zajednika osobina svih uspenih pokreta 2. posedovanje jasnog planskog dokuje besprekorna organizacija rada. Klju menta, organizovanog po jedinstvenom dobrog planiranja je u razradi detalja. Za Formatu plana, pomoi e svakom aktivisti da efikasnije proiri ideje vaeg pokreta svaku ponuenu aktivnost neophodno je u svom okruenju. da se odgovori na pitanja Ko treba da uradi, ta, gde, kada, kako i zato? postoji jo jedna prednost - ovako sistemadve su osnovne prednosti jasnog prikaza tizovan plan moe da poslui vaoj organplana namenjenog onima koji treba da izaciji kao sredstvo unutranje kontrole i realizuju zadatke a to su aktivisti vaeg preispitivanja time to otkriva njene kapokreta: pacitete, snage i slabosti i ukazuje na neo1. jasan plan naii e na potpuno razume- phodne promene koje treba da se sprovedu vanje meu aktivistima ve posle prvog u samoj organizaciji. itanja;

14. Koja su kljuna pitanja u naoj borbi?standardni Format plana (plan Format) podrava svaki od nivoa u planiranju kampanje. ovaj Format je primenljiv, kako na pojedinane akcije, tako i na itave kampanje koje podrazumevaju realizaciju veeg broja akcija na vie frontova istovremeno. Format prua odgovor na pitanja koja su najvanija za onoga koji plan ita ili sprovodi:

Ne moete prodati proizvod ako vam je potrebno vie od 10 minuta da ubedite kupca da mu je neophodan

16. Kako se koristi standardni format plana?Format plana treba da sadri pet celina i svaka treba da bude jasna i saeta u najveoj moguoj meri. izuzimajui deo dokumenta u kojima se opisuje celokupna kampanja, ostale celine ne treba da budu due od pasusa, tj. ceo plan treba da zauzme najvie dve kucane strane

Kakvo je trenutno situaciono okruenje (stanje) u kome akcija treba da se realizuje? ta treba da se uradi (planirana aktivnost ili vie njih) ? Kako emo to postii (koncept operacije) ? Koje konkretne zadatke, dunosti i odgovornosti prepoznajemo u tom kontekstu? Koje su informacije od sutinske vanosti, a odnose se na podrku i komunikaciju? ta bi na protivnik mogao da uradi da operaciju omete ili zaustavi?

Format zahteva da informacije budu napisane jednostavnim jezikom i izloene jasno i precizno

58



59

ForMAT sTAndArdnoG priKAZA pLAnACELINA i situacija sAdrAj ceLine opis vanijih aktivnosti protivnika i naih saveznika u u onoj oblasti u kojoj se planira sprovoenje naih aktivnosti (npr.medijske slobode). jasno i saeto navodi Zato je vana aktivnost koju elimo da sprovedemo (npr. da bi izrazili protest protiv cenzure medija) Kako e se aktivnost realizovati (npr. javni protest) Kada i gde e se to odvijati (npr. u podne ispred zgrade nacionalne televizije) Ko e i ta raditi (npr. studenti e pred kamerom itati nezavisno prikupljene vesti) opis kako i kada e se odvijati kampanja ili akcija od samog poetka do kraja Ako je u pitanju kampanja, ovde se jasno navode svaka od faza sa svojim meuciljevima - od prve do poslednje. raspodela faza moe se vriti ili prema dogaajima u kampanji ili prema vremenskim periodima navodi koja e sve administrativna i logistika sredstva biti na raspolaganju i kako do njih doi definie ljudstvo i materijalna sredstva koja e biti potrebna (kada i ko) na primer: finansije, tampani materijal, filmske trake, voditelji i javne linosti koje su spremne da podre datu aktivnost definie procedure Ko e koordinirati grupe uesnika kampanje ili aktivnosti i kada e to biti uraeno oko ega sve treba komunicirati Kako e se komunikacija sprovoditi. Tu mogu da budu navedeni brojevi telefona, e-mail adrese, kuriri i tako dalje

Imaj na umu:Insistirajte da se isti format koristi i kod planiranja i kod predstavljanja plana!

ii Misija

standardni Format plana moemo da shvatimo i kao niz karika u lancu. situacija je prva karika u lancu, i vodi ka formulisanju misije koja ima svoje ciljeve i meuciljeve. realizacija blie objanjava na koji nain e svaki od meuciljeva biti postignut, to lanac zavija ka administraciji i koordinaciji. evaluacija zatvara lanac. ona nije sastavni deo plana, a njena uloga je da povee razliite situacije. na osnovu ovako organizovanog plana moemo da doemo do dragocenih zakljuaka o protivniku, kao i o sebi.

iii realizacija

Misija SituacijaEvaluacija aktivnosti

Ciljevi Meuciljevi

Situacija

Realizacija

iv Administracija i logistika

Administracijai logistika

Koordinacijai komunikacija

v Koordinacija i komunikacija

Imaj na umu:Kvalitetnoj organizaciji relevantnih informacija uvek prethodi ozbiljan brainstorming!

60



61

priMer Misije:

doBro

ForMULisAne

Komitet za sprovoenje slobodnih i pravednih izbora, sa ciljem uspostavljanja demokratske vlasti, 1. juna 2006. godine pokree kampanju mobilisanja javnosti radi: podrke i glasanja za prodemokratske kandidate na sledeim parlamentarnim izborima; predupreivanja izborne krae i nelegalnih aktivnosti na biralitima; osnivanja trajkakog odbora na nacionalnom nivou koji bi u sluaju izborne krae lansirao nenasilne sankcije protiv vlasti; pripreme za postavljanje nove, demokratske vlade.

sTUdijA sLUAjA: razlaganje realizacije na razliite faze upotrebom standardnog formata plana. realizacija kampanje izai i Glasaj (i&G) moe da se prikae kroz tri faze Tokom Faze i (pripremna faza): formiranje edukativnog tima koji e razviti program obuke za izai i Glasaj (i&G) kampanju, i plan obuke za svaki izborni okrug. Tokom faze ii (srednja faza): i&G treneri u svakoj izbornoj jedinici sprovode obuku onih koji e pratiti izbore. Tokom faze iii (izvrna faza): obueni aktivisti pruaju direktnu pomo oko izlaska glasaa na izbore, pruaju usluge potrebne na glasakim mestima, periodino izvetavaju o izlaznosti i rezultatima tokom celog dana i u pono objavljuju rezultate glasanja.

PLA N

Kampanja oTpor!-a, cesida i nevladinih organizacija vreme je! u septembru 2000. godine sastojala se iz ove tri faze. postojanje odgovarajue strukture za pokretanje prve faze pokazalo se od odluujueg znaaja za uspeh. Za razliku od veine proreformskih politikih partija u srbiji, oTpor! je neprekidno ulagao u nadgradnju vetina svojih volontera (vidi 14. poglavlje) i ustanovio je funkcionalne odnose sa domaim i meunarodnim nevladinim organizacijama koje su mogle da prue korisne obuke i strunu ocenu o praenju izlaznosti i domaim i meunarodnim pravnim standardima vezanim za pravedne izbore. slian pristup, mada pod manje represivnim okolnostima, pokazao se uspenim u slovakoj kamapnji oK 98, kada je poveana izlaznost na izbore rezultirala izborom vladimira Meiara za premijera. i u Gruziji 2002., i u Ukrajini 2005. kampanje za veu izlaznost na izbore, pre svega mlaih biraa, pokazale su znaajne rezutate.

ZApAMTi: Ako plan poziva na bojkot reimskih medija na nacionalnom nivou, a lanstvo organizacije je koncentrisano u samo nekoliko regija, onda ili treba preoblikovati plan ili je potrebno razviti i dodatni plan za mobilizaciju i regrutaciju lanstva u itavoj zemlji. pokret mora da uskladi realnost sa planom ili da uskladi plan sa realnou.

IMAJ NA UMU:Plan treba razbiti po fazama!

6Ko sa cil ija unikac m

m publiko jnom

oruke azvoj p R

64

Komunikacija sa ciljnom publikom: razvoj poruke


65

Komunikacija sa ciljnom publikom: razvoj porukeStara engleska izreka kae: Olovka je monija od maa. Danas bi ona verovatno zvuala kao RE je monija od armija. Ciljana komunikacija moe pridobiti ljude za vau misiju i navesti ih da deluju u interesu drutvenih promena. Efikasna ciljana komunikacija sastoji se od etiri elementa: prepoznavanja ciljne publike, poruke, nosioca poruke i mehanizma za prikupljanje povratnih informacija feedback.Mora biti olienje promene koju eli da vidi Mahatma Gandi

da biste ostvarili navedene ciljeve, prvo treba da odluite na koju drutvenu grupaciju elite da utiete (ciljna publika), ta treba da kaete (poruka) i na koji nain da poruite ono to treba da bude reeno (nosilac poruke). Takoe, veoma je vano da znate kakav uticaj i odziv vaa poruka ima u javnosti (povratna informacija-feedback).1. Ciljna publika 2. Poruka 3. Nosilac poruke 4. Povratne informacije

17. Kako planiramo komunikaciju?do sada smo nauili naine na koje mo deluje kroz stubove podrke (poglavlja 2 i 3), razmatrali smo naine procene mogunosti pokreta i protivnika i naine razvijanja plana akcije na osnovu tih procena (poglavlja 4 i 5). pravljenje komunikacionog plana veoma je slino razvijanju plana kampanje ili javne akcije. Ako elite da mobiliete javnost protiv represije, vaa komunikacija sa javnou mora da bude veoma paljivo planirana i precizno usmerena, tj. - ciljana. ciljevi takve komunikacije podrazumevaju:

18. Ko je naa ciljna publika?iskustvo je pokazalo da su u veini uspenih primera nenasilni pokreti istovremeno komunicirali sa etiri glavne ciljne grupe:GrUpA lanstvo i simpatizeri oBUHvATA: eLiTe dA: ljude koji vaoj organiza- budu preduzimljivi, motivisani i spremni na akciju ciji pruaju aktivnu ili pasivnu prihvate mogue opasnosti sa kojima podrku e se susresti prilikom realizacije misije pokreta budu otvoreni za vau poruku kako iroki spektar publike - od bi vam omoguili da zainteresujete lanova i simpatizera protivnikih organizacija do studentskih uni- to vei broj pojedinaca, ukljuujui i pripadnike organizacija protivnike ja i onih grupa koje imaju slian strane sistem vrednosti kao va pokret

ira javnost

proMenU sTAvA i odnosA jAvnosTi preMA neKoj TeMi iLi proBLeMU; proMenU nAviKA i ponAAnjA jAvnosTi preMA Toj TeMi, Tj proBLeMU.

Mogui saveznici ostatak opozicije, ukljuujui aktivno uestvuju u delovanju ire koalicije koja bi bila sposobna svaku drutveno angaovanu da postigne kompromise i odri grupu koja ima slian sistem zajednitvo sve do ostvarenja ciljeva vrednosti ili je takoe posveena nenasilnom delovanju, a posedu- svake od grupa je nekakvu infrastrukturu M e u n a r o d n a meunarodne nevladine organ- promoviu i podre vau misiju javnost izacije koje se zalau za ostvar- ogranie i sankcioniu represivne poteze vaeg protivnika ivanje ljudskih prava, inostrane medije, druge vlade i poslovne zajednice

66



67

Za svaku ciljnu publiku postoje posebna pravila, a pojedinci u okviru svake od grupa imaju sopstvene potrebe, stavove i interese. To treba da bude osnova po kojoj ete ih privui ka vaem pokretu, komunicirajui sa njihovim sistemom vrednosti, tj. drutveno definisanim idejama koje ove grupe imaju o tome ta je dobro i poeljno.

20. Kako razviti svoju poruku?Za potrebe razvoja poruke, opet se vratite na sWoT analizu o kojoj smo poeli da priamo u. poglavlju 4, a koja moe da bude korisna polazna taka za razvoj poruke.

19. ta je poruka?nacionalni demokratski institut, nezavisna organizacija bliska demokratskoj partiji u sjedinjenim Amerikim dravama, koristi sledeu formulaciju: poruka je ogranien korpus istinite informacije koja se dosledno ponavlja od strane kandidata, partije ili nenasilnog pokreta sa ciljem pruanja ubedljivog argumenta koji publici otvara izbor i daje prostor da u skladu sa tim izborom deluje(dejvid Gud Message development). poruka mora biti zasnovana na proverenim i pouzdanim injenicama. U protivnom, gubi svoj kredibilitet. vaa poruka navodi injenice onako kako ih vi vidite. U nekom trenutku moda ete ih spinovati i stvoriti neki utisak koji ne proizlazi nuno iz injenica ili nije sam po sebi oigledan ciljnoj publici. na primer, nekoj prii ili dogaaju moe se dati panja vea ili manja od zasluene da bi se ciljna publika ohrabrila da doe do eljenih zakljuaka o nekom problemu.

priMer: sWoT pakovanje poruke ZApAMTi: injenice ne govore same za sebe, one dobijaju znaenje tek kada se stave u odgovarajui kontekst! nenasilni pokret protiv Autoritarne vlastisnAGe: Mi o sebi MoGUnosTi: Mi o njima

ovaj model pomae u stvaranju odgovarajue poruke, a takoe vas priprema i da odgovorite na napade protivnike propagande koji su neumitni od trenutka kada va protivnik prepozna pokret kao rastuu pretnju. Model funkcionie tako to vam pomae u stvaranju okvira porukeprua strukturu kroz koju se ideje kroz konkretne rei prenose u poruke. dord Lakof, priznati lingvista, pokazuje kako uokvirene teme imaju moni uticaj u politikim debatama. Kada protivnik pripadnike pokreta nazove izdajicama, ne osporavajte takav navod negiranje ovakve optube samo bi joj dalo legitimitet prikazujui vas kao nekoga ko mora da se brani. Umesto toga, predstavite svoje vienje. na primer, predstavite patriotizam svog pokreta koristei argumente zasnovane na drutveno prihvaenim vrednostima u vaem drutvu.

demokratini asni popularni NaprednipreTnje: Oni o nama

diktatori Nelegitimni Korumpirani okrutnisLABosTi: oni o sebi

vaa poruka treba da poziva na akciju ili da meu ljudima stvori povoljnu klimu da ovo je lice srbije reaguju na pozive na akciju koja e uslediti. Poster na kome lik prebijenog aktiviste poruka treba da je u tesnoj vezi sa formu- OTPOR!-a simbolizuje nasilnu prirodu reima Slobodana Miloevia lacijom vae misije (poglavlje 5).

izdajice slabii Manipulatori Teroristi

patriote nepobedivi odgovorni Zatitnici

68



69

Upotrebom prizvoda iz ovog pakovanja razvijate poruku putem: isticanja kljunih vrednosti vae publike: injenice jesu vane, ali kada ih veemo za vrednosti, one jo efikasnije motiviu ljude da prue podrku pokretu; dovoenja datih vrednosti u vezu sa situacijom (poglavlje 4). poruka proizlazi iz situacije na isti nain na koji Misija proizlazi iz plana akcije. situacija moe da bude vrlo odreena (hapenje aktivista) ili uoptena (cenzura medija), ali u svakom sluaju precizno formulisana: generisanja poruke iz sWoT okvira: time to prikazujete odnos protivnika prema situaciji i suprotstavljate mu stavove svog pokreta.

veBA: poruka, nosilac poruke i povratne informacijeodaberite ispravna reenja u desnoj koloni. napravite odgovarajuu poruku, a zatim odaberite i nosioce poruke za svaku od ciljnih grupa.proBLeM UpiiTe svoj odGovor: primer poruke upuene zemljoradnicima iz pasivnih krajeva primer poruke upuene studentima Nosilac poruke u sluaju poljoprivrednika Nosilac poruke u sluaju studenata primer mehanizma za prikupljanje povratnih informacija

priMer: ispravna i pogrena upotreba nosioca poruke isprAvno Web strana ili sajt na engleskom jeziku namenjena komunikaciji sa meunarodnim organizacijama kao to su Ujedinjene nacije ili Human rights Watch poGreno Upotreba iste strane ili sajta u komunikaciji sa ljudima iz pasivnih krajeva nae zemlje, koji niti govore engleski, niti su ikad uli za internet

da li elimo istu poruku da aljemo razliitim drutvenim grupama? primer: poljoprivrednici iz pasivnih krajeva primer: studenti

da li bi studenti i poljoprivrednici trebalo da dobiju identian propagandni materijal ili bi za svaku grupu trebalo odrediti posebnog nosioca poruke? na koje naine moemo da doemo do povratnih informacija u vezi sa porukom koju aljemo? (reagovanja dravnih struktura, porast interesovanja za na pokret u meunarodnoj javnosti, itd)

Neka vaa poruka bude jasna! Ova OTPOR!-ova nalepnica sa poetka 2000.godine na jasan nain objanjava mladima cilj kampanjeda Miloevi i njegov reim izblede i ieznu.

Internet mono sredstvo za komunikaciju sa domaom i stranom javnou.

7vojom Upoznaj svet sa s

porukom:

Izvoenje javnih a

kcija

72

Upoznaj svet sa svojom porukom: izvoenje javnih akcija


73

Upoznaj svet sa svojom porukomJavne akcije i performansi pokazali su se kao veoma efikasan nain da nenasilni pokret predstavi svoje ciljeve i poruke irokoj javnosti. Paljivo planiranje, organizacija i izvoenje javnih akcija poveava njihov efekat, ali neretko, prisiljava i naeg protivnika da na akciju odgovori to poveava vidljivost nae borbe i autoritet koji pokret uiva u drutvu.

22. Kako se planira javni dogaaj?javne akcije planiramo kroz studijski format - provereno sredstvo koje mnogi predavai koriste kada svoje uenike spremaju za zahtevne ispite.sTUdijsKi ForMAT jAvnoG doGAAjA10 do 15 dAnA pre doGAAjA Kontaktiranje uesnika, potvrivanje vremena i lokacije pripremanje informacije za medije i saoptenja za javnost u kome e vaa poruka biti istaknuta odravanje konferencije za tampu (ako je neophodna) 24 sATA pre doGAAjA poslednja revizija satnice i neophodnih materijala slanje obavetenja za medije i poziva novinarima da prisustvuju dogaaju dodela operativnih odgovornosti uesnicima nA dAn odrAvAnjA doGAAjA okupljanje uesnika u bazi i motivacija za sam dogaaj dogaaj (izvoenje) slanje obavetenja o dogaaju novinarima posLe doGAAjA Kontaktranje uesnika i izraavanje zahvalnosti za doprinos akciji Formiranje pres-klipinga na osnovu medijske pokrivenosti ocena uspenosti dogaaja

21. ta je javni dogaaj (akcija)?nenasilni pokreti irom sveta rado i esto koriste upravo javne akcije ili dogaaje i to iz tri valjana razloga: pojedinane javne akcije mogu da se izvedu i sa izuzetno ogranienim ljudskim i materijalnim resursima; javne akcije mogu da se realizuju unutar veoma suenog politikog prostora i u uslovima represije; javne akcije privlae panju medija, to nam otvara prostor da mono i praktino besplatno vizuelno predstavimo nae poruke najiroj javnosti- jedna fotografija objavljena na televiziji ili u dnevnoj tampi koja se distribuira irom zemlje vredi vie od hiljadu rei u naoj publikaciji.

VANO: ovladavanje vetinama planiranja, izvoenja i ocene uspenosti javnog dogaaja je neophodno svakom nenasilnom pokretu.

izbor teme vezane za misiju pokreta osmiljavanje akcije i zvunog naziva vezanog za poruku izbor vremena i lokacije koji bi obezbedili najveu moguu vidljivost izrada kalendara koji e biti postavljen na mestu vidljivom za sve uesnike Kreiranje budeta priprema tampanog materijala (ako je potreban) razmatranje pravnih obaveza 7 do 3 dAnA pre jAvnoG doGAAjA sastanak sa uesnicima, podela odgovornosti i konkretnih zadataka rasturanje tampanog i drugog promotivnog materijala razrada detaljnog scenarija dogaaja Analiza moguih nezgodnih situacija i razvijanje planova za sluajeve iznenaenja 48 sATi pre doGAAjA

roendanska torta za Miloevia- aktivisti Otpor!-a poklanjaju predsedniku Miloeviu roendansku tortu (avgust 1999.) Svako pare torte simboliki predstavlja jedan od poraza njegove politike.

preduzimanje neophodnih pravnih koraka (na primer, obavetavanje policije)

Detaljno planiranje javnih dogaaja podrazumeva visok stepen fleksibilnosti (neoekivane meteoroloke promene, aktivnosti protivnika...) zbog ega plan treba redovno da se aurira.

74



75

23. Kako zbuniti protivnika?dilema Akcije ili akcije nedoumice dovode 2) osmiljavanje i kreiranje akcije upotrebom studijskog formata, protivnika u situaciju u kojoj e svako vodei pri tome rauna o naim monjegovo reagovanje rezultirati negativnim gucnostima, kao i o mogunostima ishodom po njega. stratezi nenasilnog vonaeg protivnika ( poglavlje 4); jevanja trude se da svoje aktivnosti stave u takve okvire da protivnik u svakom sluaju 3) izvoenje akcije i eksploatacija njenih izae kao gubitnik, a nenasilni pokret kao efekata. pobednik. narodnim jezikom receno: ako va protivnik reaguje - kajae se, a ako ne reaguje - kajae se! veBA: dilema Akcije mogu biti taktike ili Kreiraj dilema Akciju: strateke i sastoje se od tri glavne kompoprvi i najvaniji korak je izbor teme koja nente: sledei potez je na vaem protivniku: da ne uradi nita ili da se upusti u kanjavanje takvog ponaanja. on gubi u svakom sluaju - ako ne preduzme nita povodom krenja sopstvenih propisa, ohrabrie sve vei broj ljudi da taj propis ili zabranu kri. Ako upotrebi sankcije - okrenue protiv sebe sve ljude koji dele ova rasprostranjena verovanja i vrednosti. vano je da se napomene da su dilema Akcije, na koje protivnik nije reagovao u istoriji, vie puta posluile kao osnova za izgradnju paralelnih institucija, kakve su na primer bile podzemne novine pristalica poljske solidarnosti. prepoznavanje i izbor pravih tema zahteva iskustvo i praksu, a od pomoi nam moe biti i upotreba sWoT analize i model razvoja poruke (poglavlja 4 i 6).

sTUdijA sLUAjA: izbor teme: Gandijeva slana kampanja (prolee 1930.) primer genijalnog izbora teme koja je bila povod za osmiljavanje akcije je Mar za so, koji je pokrenuo Gandi u vreme indijske borbe za nezavisnost od britanske kolonijalne okupacije. Za proizvodnju soli potrebni su samo morska voda i sunce. ona je meutim, u to vreme bila pod zakonskim monopolom Britanaca i predstavljala je za njih vaan izvor prihoda od poreza. s obzirom na to da je svim ljudima, bili oni siromani ili bogati, ene ili mukarci, indusi ili Muslimani, svakodnevno potrebna so, zabrana njene proizvodnje simbolizovala je podjarmljivanje svih indijaca. Britanci su bili u nedoumici kako da reaguju. Ako bi britanski kolonijalisti uhapsili Gandija i ostale slane prestupnike, ispali bi smeni i sami bi od uesnika napravili heroje. Kada ne bi reagovali, ne samo da bi izgubili monopol nad proizvodnjom soli i prihode od poreza, nego bi izgubili autoritet u oima miliona svojih podanika. Kada je Gandi poveo stotine hiljada svojih sunarodnika u mar na morsku obalu i poeo da sa njima proizvodi so to se i dogodilo!

?

1) stvaranje ili prepoznavanje teme ili problema koji e objediniti javnost. najupeatljivije teme obino se odnose na regulative ili zabrane nametnute od strane vlasti, a koje su u suprotnosti sa iroko uvreenim verovanjima ili opteprihvaenim vrednostima, ba kao i na rairene glasine;

moe da mobilie iroku javnost a vezana je za neku lou postojeu zakonsku regulativu ili rasprostranjenu glasinu. U desnu kolonu upisujemo opteprihvaena verovanja i vrednosti naih sunarodnika, i to ne samo ona koja vladaju meu pristalicama naeg pokreta. U srednjoj koloni dilema Akcija osmislite akciju koja razdvaja ljude od izabrane vladine politike ili regulative. osmislite scenario i kreirajte formu ove akcije.opTepriHvAenA verovAnjA

posTojee Loe reGULATIVE

AKcijA nedoUMice

cenzura okupljanja nisu dozvoljena

objavljivanje nezavisne tampe ili verske literature

Ljudi imaju pravo da itaju

okupljanja u velikim grupa- Ljudi imaju prava da slave ili ma pred odlazak na utakmicu tuguju zajedno ili sahranu okupljanje u grupama u nedozvoljeno vreme Ljudi imaju pravo da borave van kue u svako doba

policijski as

Gandi predvodi stotine hiljada u slanom maru - indija 1930.godine

III UprAvLjAnje nenAsiLnoM KAMpAnjoM

Upravljanje nenasilnom kampanjomAko anliziramo kako se politika mo ispoljava kroz stubove podrke otkriemo jake i slabe take naeg protivnika. dobro organizovan pokret poseduje temeljan uvid u svoje mogunosti, jasnu poruku i precizan plan kako da tu poruku proiri kroz akcije u javnosti. Meutim, kako da nenasilni pokret iskoristi svoje snage, napadne protivnikove slabe take i doe do pobede? ovaj odeljak prua odgovor na to pitanje. pre svega, razne alatke nenasilne akcije, opisane u odeljku Za poetak treba da objedinimo u celinu. Akcije prerastaju u kampanju. Kampanja je strateki planiran i realizovan niz nenasilnih akcija usmeren ka vaoj ciljnoj grupi. do sada je registrovano preko 200 metoda nenasilne akcije, koje se, prema dinu arpu, mogu podeliti na tri opte kategorije u koje spadaju protesti i ubeivanje (marevi, isticanje simbola, bdenja, itd), nesaradnja (bojkot proizvoda, trajkovi, neplaanje poreza, itd) i intervencije (zaposedanje, strae, trajk glau, itd). svaka javna akcija treba da je deo ireg postignua ili kampanje, a vaa strategija treba da objasni kako izvesne akcije doprinose izgradnji kampanje i logino ih povee u organizovanu aktivnost. Zatim, ovaj odeljak bavi se i kljunim resursima u svakoj kampanji, a to su: materijalni resursi, kao to su novac, oprema za komunikaciju ili kancelarijski prostor; ljudstvo: aktivisti i simpatizeri ukljueni u akciju; vreme tokom kog aktivisti raspolau materijalnim resursima. na kraju, nauiete i princip planiranja unazad, korisnog sredstva za upravljanje vremenom, kojim direktno uveavamo efikasnost kampanje. Kao celina, ovaj odeljak prikazuje ta je sve potrebno da bi se od pojedinanih akcija prelo na organizovane kampanje nae nenasilne borbe. iskustvo pokazuje da se tokom ove faze pred pokretom pojavljuju posebne vrste izazova sankcije i represija, kao odgovor protivnika. poslednji odeljak ove knjige delovanje u uslovima represije opisuje naine na koje pokret moe na takav pritisak adekvatno da odgovori.

poglavlje 8: izgradnja strategije: Od akcija do kampanje pitanja obraena u poglavlju: ta je strategija? Kako povezujemo razliite strategije pojedinanih kampanja? Koji su glavni resursi svake kampanje i kako su oni meusobno povezani? Glavne teme obuhvataju: definiciju strategije razlaganje strategije na etape i strateko uvezivanje taktika Tri glavne vrste resursa u kampanji: ljudstvo, materijalne resurse i vreme poglavlje 9: upravljanje nenasilnom kampanjom (prvi deo): Materijalni resursi pitanja obraena u poglavlju: Zato su nam materijalna sredstva potrebna? Koja nam tipovi materijalnih sredstava potrebni? Koji su mogui izvori materijalne podrke? Glavne teme obuhvataju: izvore materijalnih sredstava i njihov znaaj procenu potrebe za materijalnim resursima etiri mogua izvora materijalnih sredstava: 1. simpatizere, 2. potencijalne saveznike, 3. poslovnu zajednicu, 4. meunarodne organizacije.

III UprAvLjAnje nenAsiLnoM KAMpAnjoM

poglavlje 10: upravljanje nenasilnom kampanjom (drugi deo): Ljudski resursi pitanja obraena u poglavlju: Zato su volonteri znaajni? Zato se ljudi prikljuuju grupama? Kako pridobijamo i regrutujemo volontere? Kako ouvati i angaovati novo ljudstvo? Glavne teme obuhvataju: Znaaj volontera i njihovog angamana piramidu podrke: 1. aktivisti, 2. volonteri, 3. simpatizeri, 4. budui lanovi Ulaganje u ljudstvo kao preventivnu meru protiv osipanja aktivista poglavlje 11: upravljanje nenasilnim pokretom (trei deo): Vreme kao univerzalni resurs pitanja obraena u poglavlju: ta je vreme? ta vreme ini jedinstvenim resursom u nenasilnoj borbi? Kako koristimo vreme u kampanji? Kako se pie plan kampanje? Glavne teme obuhvataju: vreme kao jedinstven resurs Mogue naine upotrebe vremena Model planiranja unazad Model kalendara kampanje

poglavlje 12: razvijanje kampanje na terenu i model planiranja unazad pitanja obraena u poglavlju: Kako razvijamo kampanju na terenu? Kako odravamo organizovanost kampanje? Zato plan kampanje treba da bude prilagodljiv? Glavne teme obuhvataju: vitalne funkcije kampanje: ljudstvo, analizu, komunikaciju, i logistiku organizacionu strukturu i podelu posla Analizu ciklusa kampanje: 1. strategija, 2. situacija, 3. Misija, 4. realizacija, 5. evaluacija

: gradnja strategije Iz je akcija do kampan Od

8

82

izgradnja strategije - od akcija do kampanje


83

izgradnja strategije: od akcija do kampanjeKroz istoriju, Izgradnja odgovarajue strategije, prepoznavanje kampanja, i izbor specifinih taktika od kljucnog su znaaja za ishode svih vrsta sukoba. Razvijanje pokreta sa jedne i upravljanje pokretom ili kampanjama, sastoji se od aktivnosti koje se meusobno dopunjuju i osnauju. Kako pokret raste, raste i potreba za razumevanjem principa funkcionisanja njegovih kljunih resursa, ali i stratekog planiranja.

nivoi objanjenje

opta strategija (Mission) Kako treba da biramo nae predstavnike u budunosti?

strategije Koji su najuspeniji naini da se doe do zeljenog stanja, s obzirom na ogranienost raspoloivih sredstava? nadgledanje izbora da bi se spreila kraa

Taktika Kako ostvariti odreene meuciljeve koji proizlaze iz opte strategije, s obzirom na ogranienost raspoloivih sredstava i aktivnosti protivnika?

specifine metode Koji su najbolji naini da se postignu zacrtani zadaci sa rasoloivim sredstvima i vremenskim okvirima u sadanjem okruenju?

24. ta je strategija?strategija je koncept najpovoljnijeg oblika delovanja za postizanje zacrtanih ciljeva, imajui u vidu ogranienost sredstava i, po pravilu, promenljive i neizvesne uslove u kojima se borba odvija. strategija odreuje da li se uopste suprotstaviti, gde i kako to ucniti, a zatim kako postii maksimalne rezultate da bi se dolo do povoljnih ishoda. postoje etiri nivoa stratekog upravljanja: opta strategija, pratee strategije, taktike i specifine metode (vidi poglavlje 4). opta strategija usmerena je ka ostvarivanju glavnih ciljeva borbe putem efikasne mobilizacije ljudstva, koje angaujemo u borbi sa protivnikom. strategija svake kampanje daje odrednice kako pojedine bitke treba voditi, a pri tome ne istupiti iz okvira opte strategije. strategije kampanja treba da budu meusobno povezane i usmerene ka utemeljivanju i ostvarenju ciljeva zacrtanih optom strategijom.primer slobodni i poteni izbori

organizacija neza- postavljanje timova visnog nadgledanja za nadgledanje na tokom izbora svakom birakom mestu

OptA

StrAtegijA

StrAtegijA tAKtiKe SpeciFiNe MetOde

sTUdijA sLUAjA: Strategija odnosa univerzitetske administracije prema studentima Tokom 1968. godine studentski protesti planuli su irom sveta. i protest u pekingu, u Kini 1989., kao i u Teheranu, u iranu 1999.godine takoe su zapoeti na univerzitetima. s obzirom na to da su epicentri brojnih pokreta bili ba univerziteti, opis pristupa koju je razvila univerzitetska administracije radi suzbijanja nemira tokom ezdesetih, i dalje je koristan svim nenasilnim pokretima koji nameravaju da mobiliu podrku studenata. (sledea tabela napravljena je prema knjizi Kornelijusa Lamersa Taktike i strategije usvojene od strane univerzitetskih vlasti)

Odnos srpskih vlasti prema Univerzitetu, izjava predsedika Srbije Slobodana Miloevia 1992.godine

84



85

ciljevi strategija Taktika odreene metode obrazac ophoenja sa studentima

eliminacija studentskog pokreta represija odbijanje preventivne mere sukob

smirivanje pokreta Ustupci otkup

izbegavanje pojav- saradnja sa ljivanja pokreta pokretom preventivne mere protivljenje eksperiment pridruivanje odravanje fleksibilnosti administracije nadmetanje

25. Kako povezati razliite strategije pojedinanih kampanja?

Kanalisanje i izmena onih kontrola suprot- uslova koji mogu stavljanja da dovedu do nastanka pokreta pregovori saradnja

U pekinkom i teheranskom sluaju vlasti su se rukovodile represivnom strategijom. U ostalim sluajevima, kakvi su se pojavljivali u sjedinjenim Amerikim dravama i Zapadnoj evropi tokom ezdesetih, rukovodstvo univerziteta bi uvidelo neefikasnost jedne strategije i prelo na sledeu. U veini sluajeva koriene su kombinacije strategija. Kada poznajete osnovne strategije univerzitetske administracije, uz pomo sWoT analize (poglavlje 4) moete dovesti svoj nenasilni pokret u situaciju da profitira iz oekivanih taktikih reakcija protivnika, a ciljanu komunikaciju (poglavlje 6) prilagoditi plasiranju vae poruke u iroj javnosti.Ma koliko strategija krasno izgledala, povremeno pogledaj rezultate! sir Winston churchill

nasuprot utiscima koje odaju vesti iz ezdesetih godina prologa veka ili sa poetka ovog, uspeni strateki nenasilni pokreti nisu nastajali spontano, kao ni kampanje koju su im predhodile. Tamnoputi korisnici javnog prevoza u Montgomeriju, Alabami nisu tek tako odluili da bojkotuju autobuse u kojima je crcima zakonom zabranjeno ravnopravno koriscenje, niti su radnici u poljskoj samo zapoeli trajk avgusta 1980. godine. ni hiljade demonstranata nije se pojavilo niotkuda u Beogradu u jesen 2000., Tbilisiju 2002., niti u Kijevu 2004.godine. svakom od tih dogaaja prethodio je znaajan period sinhronizovanog i pedantnog planiranja. navedene uspene kampanje ilustruju dva glavna principa stratekog planiranja:1. sTrATeKo UveZivAnje TAKTiKA 2. sTrATeKA iZGrAdnjA KApAciTeTA

strateki izbor i redosled razliitih nenasilnih taktika od sutinskog je znaaja. svaka taktika mora biti direktno upuena na ostvarivanje meuciljeva koji loginim redom proizlaze iz glavne strategije kampanje pokreta. postoji vie od 200 registrovanih metoda nenasilne borbe, a svaki uspean pokret doda po neku novu taktiku (vidi dodatak: Metode nenasilne akcije).

strateka izgradnja kapaciteta Uspeni pokreti proiruju svoje kapacitete regrutacijom i obukom novih lanova, prikupljanjem materijalnih sredstava i odravanjem komunikacione mree, kao i nezavisnim nainima za razmenu i irenje informacija, kao to su ifrovana elektronska pota (sMs), kratke tekstualne poruke, nezvanina tampa i blogovi na internetu. Tu su i strateko planiranje i efikasno raspolaganje vremenom. Upravo je vreme, kao univerzalna kategorija, verovatno najvaniji resurs za svaku nenasilnu borbu.

86



87

sTUdijA sLUAjA: Borba protiv izborne krae u srbijiU novembru 1996. godine srpske prodemokratske stranke pobedile su na lokalnim izborima. nemajui nameru da preda lokalnu vlast, srpski diktator slobodan Miloevi ponitio je rezultate lokalnih izbora i zakazao ponovljene izbore. poinju tromeseni svakodnevni protesti u 50 gradova srbije.pod pritiskom demokratske javnosti i meunarodne zajednice, reim konano priznaje rezultate izbora u februaru 1997. godine. prodemokratske snage postigle su uspeh gradei strateku kampanju na nekoliko nivoa: 1. Mobilizacija graana-sporadini mali protesti u nekolicini urbanih centara za kratko vreme su se proirili na celu zemlju i postali svakodnevni i masovni; 2. studentski protesti- Hiljade studenata svakodnevno protestuje traei potovanje izbornih rezultata; 3. reklamna kampanja- Flajeri, posteri, bilbordi, radio i televizijske reklame posluili su prodemokratskim partijama da obaveste javnost o izborima i protestima koji su usledili; 4. Kampanje saveznikanevladine organizacije i lokalni nezavisni mediji bojkotovali su predstavnike vlasti i vrili izolaciju podrke vlasti uvoenjem drutvenih sankcija; 5. Kampanja mobilizacije meunarodne javnosti rezultirala je posetom ekspertske grupe iz organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, kao i medjunarodnim pritiskom da se izborni rezultati priznaju.

26. Koji su glavni resursi svake kampanje i kakvi su odnosi meu njima?svaka kampanja poseduje tri kljune vrste resursa: ljudski resursi podrazumevaju pojedince koji pruaju podrku pokretu, a posebno, njihovo zajedniko zalaganje i rad. Ljudstvo je presudno za masovnost podrke pokretu, a isti ti ljudi pokretu donose znanja i vetine od neprocenjive vanosti; materijalni resursi obuhvataju opipljiva dobra kao to su novac, zalihe, oprema za komunikaciju, imovina i prevozna sredstva. procena potreba i planiranje najefikasnijeg naina korienja materijalnih sredstava obezbedie pokretu da, ak i u najsloenijim uslovima represije, bude operativan; vreme, samo po sebi, predstavlja konani resurs. ono mora da bude paljivo isplanirano i upotrebljeno da bi obezbedilo maksimum efikasnosti koju ljudstvo i materijalna sredstva mogu da prue.

Ljudski resursi (ljudstvo) meusobno su zavisni

ove tri kategorije sredstava ili resursa meusobno su zavisne. na primer, novi clanovi za pokret znace veca dostupnost neophodnim vetinama i materijalnim dobrima (1), ali su materijalni resursi neophodni u realizaciji procesa mobilizacije i angaovanja novih aktivista (2). paljivo isplanirano vreme omoguie maksimum efikasnosti pokreta ili njegove kampanje u korienju sredstava (3) i angaovanju ljudstva (4). Meutim i sam proces planiranja ima svo

Documents

Nenasilna borba