NASTAVAIZASTRONOMIJEKODNAS, - publications.aob.rspublications.aob.rs/56/pdf/179-205.pdfsu,,Gromovnik\,,,Sanovnik\,,,Trepetnik\,,,Kolednik\10). Za razliku od teritorija srpske drˇave

$Page 1: NASTAVAIZASTRONOMIJEKODNAS, - publications.aob.rspublications.aob.rs/56/pdf/179-205.pdfsu,,Gromovnik\,,,Sanovnik\,,,Trepetnik\,,,Kolednik\10). Za razliku od teritorija srpske drˇave$
Publ. Astron. Obs. Belgrade No. 56 (1997), 179 – 205 Contributed paper

NASTAVA IZ ASTRONOMIJE KOD NAS, I

BO�IDAR D. JOVANOVI�Univerzitet u Novom Sadu, Poǉoprivredni fakultet,

Institut za ure�eǌe voda, 21000 Novi Sad, Jugoslavija

1. UVOD

Sama tema je na prvi pogled veoma zanimǉiva i prosta: treba sakupitiono xto je neko o ǌoj napisao, rasporediti i dopuniti sa onim xto je ume�uvremenu novo na�eno.

Me�utim, nije ni mnogo objavǉeno, niti je to sistematizovano, a brojnipodaci su rasuti po raznim kǌigama, qasopisima, belexkama, zapisima, pomnogim ustanovama: arhivama, bibliotekama, xkolama i u raznim mestimapo naxoj i po okolnim dr�avama.

Ulo�i li se ogromni trud, rezultat ne�e izostati. Ali, posle svegatoga se postavǉa pitaǌe: ,,Kako to da se napixe?“ U poqetku se ima jasnaslika, ali sa vremenom koliqina materijala raste, xiri se i vixe nemo�e da se uklopi u prvobitno zamixǉen kostur. Zbog svega toga ono xtosam nameravao da napixem ne mo�e da stane u jedno saopxteǌe. Sa drugestrane, obiǉe onoga xto se mora re�i iziskuje da struktura bude pomaloneuobiqajena. Mora da se podeli: a) po vremenu u tri dela: Poqeci pis-menosti, Period zakǉuqno sa xkolskom 1917/8. godinom i Period poqev od1918/9; b) po rangu xkole: osnovne i sredǌe; v) po mestu: zato xto xkole,nastavni planovi i programi kao i ubenici nisu bili jedinstveni za sveoblasti u kojima je �iveo nax narod.

Moram da naglasim da ovo xto bude napisano ne�e imati konaqan oblik,zato xto se iz dana u dan nailazi na nove podatke koji potvr�uju ilipobijaju ono xto se do sada znalo, ili dopuǌuju ono xto je ve� poznato.

2. POQECI PISMENOSTI

O xkolama i o uqiteǉima u Sredǌem veku kod nas se zna veoma malo, apogotovo o sadr�aju nastave. Zato �emo navesti pojedine rukopise i kǌigekoje su mogle da poslu�e kao neka vrsta ubenika.

U to doba se moglo uqiti kod svextenika, u manastirima i kod privat-nih uqiteǉa - svetovnih ǉudi. Podaci sa kojima se raspola�e ne mogu da

179

B.D. JOVANOVI�

doka�u koji je od ovih naqina imao znaqajniju ulogu. ,,Uqilixta“ su nasta-jala tamo gde su uslovi to dozvoǉavali i omogu�avali dr�aǌe ,,nastave“,naizmeniqno za vixe godixta ili generacija. Nivo nastave je zavisio odznaǌa i spreme ,,uqiteǉa“, a ,,xkola“ je opstajala dotle dok je �iveo imogao da predaje osnivaq i uqiteǉ. Svaka od ǌih je radila za sebe i neza-visno jedna od druge1). Srbija nije, kao ni Vizantija, imala svoje javnexkole.

Jedan srpski tekst, iz doba despota Stefana Lazarevi�a (1389 - 1427),,filozofiju“ deli na ,,viditeǉnoje“ i ,,djelateǉnoje“ xto bi po svojprilici trebalo da bude ,,teorijsko“ i ,,praktiqno“. U teorijske disci-pline uvrx�uje: ,,bogoslovnoje“, ,,jestestvenoje“ i ,,uqiteǉnoje“ (teologiju,fiziku i matematiku, prim. B.D.J.), a u praktiqno: ,,domostroiteǉnoje“,,,domostroiteǉno-gradskoje“, ,,obiqnoje“ (ekonomiku, politiku, etiku), a uzto se javǉaju jox i astronomija i muzika2).

Saquvan je i srpski prevod teksta koji je pripisivan vizantijskom filo-zofu Mihailu Pselu (oko 1018-1075)3). Nenad �. Jankovi�4) je dokazaoda su to ustvari izvodi iz Olimpiodorovih komentara Aristotelovih,,Meteora“. U ǌemu se govori: o veliqini zemǉe, koliko je nebo dalekood Zemǉe, xta je nebo, o zvezdama, o planetama, kako nastaje dan (ne-taqno), o Suncu, o Mesecu, o ,,teku�im“ kometama, o pomraqeǌu Sunca,o du�ini senke kod gnomona. Sadr�aj ovog spisa kvari qiǌenica da, zbogastrologije, koja se tu navodi, gubi u svojoj ozbiǉnosti.

,,Prjenija Panagiota Konstatina s Gardinario Azimije“ iz 1384. godineje ,,bitka“, razgovor, izme�u Panagiota, predstavnika pravoslavne vere iAzimita, jeretika. Spomiǌu se kretaǌa Sunca i Meseca5).

Tzv. ,,Goriqki zbornik“ sadr�i pravila rasu�ivaǌa i za ono vreme,ispravne poglede na svet: o obliku Zemǉe, kako ona ,,visi“ u vazduhu, odaǉini izme�u Zemǉe i nebesa. Napisao ga je 1441/2. u vidu pisma �erkikneza Lazara, Jeleni Balxi� (umrla 1443), Nikon Jerusalimac (umroposle 1468). Dakle, bio je neka vrsta ubenika6)!

Izvori za upoznavaǌe saznaǌa o astronomskim pojmovima kod Srba sui tzv. komentari Kǌige postaǌa. Za nas je najva�niji ,,Xestodnev“ Jo-vana prezvitera i egzarha (�iveo u X veku). Napisan je za bugarskog caraSimeona (893-927). Postoji vixe prevoda. Jedan je Gramatika Teodora iz1263. g. Podeǉen je na xest ,,slova“. U prvom se govori o stvaraǌu neba iZemǉe; u drugom o svodu izme�u prvoga neba i Zemǉe; u qetvrtom o nebeskimtelima, naroqito o Suncu i o Mesecu i ǌihovim kretaǌima, godixǌim do-bima, danima i no�ima, pa i o astrologiji koja se, po Vasiliju Velikom,osu�uje kao la�na i besmislena. Pisac je koristio i crkvene i klasiqneizvore pa ima i nekih neslagaǌa7).

,,Hrix�anska topografija“ Kosme Indikoplova je ilustrovani srpskirukopis iz XVII veka. Podeǉen je na 12 ,,slova“. U prvome slovu se po-bijaju oni koji tvrde da je Zemǉa okrugla. U drugom se potvr�uje da jeSveto pismo u pravu xto se tiqe doǌeg neba, Zemǉe i ǌenog oblika, kao inebeskih tela. Peto slovo govori kako svet treba da izgleda prema Mojsiju.

180


U xestom se prikazuju klimati i pomraqeǌa. Sedmo opisuje dvostruko neboi planete. Deveto je posve�eno kretaǌima zvezda i Sunca kao i zodijaku8).

U apokrifima, koje je zabranila crkva, mo�e da se na�e ponexto iz as-tronomije. Takav je napr. ,,Otkroveǌe Baruhovo“ koje postoji u vixe var-ijanti. Najstarija od ǌih je u ,,Zborniku popa Dragoǉa“ iz XIII veka.Baruha, uqenika i saradnika proroka Jeremije, an�eo Panuil odnosi nanebo, pokazuje mu razna qudesa i odgovara na ǌegova pitaǌa, ali bez ikakvenauqne podloge9).

Spisi u kojima se daju pravilna tumaqeǌa o: postanku sveta, Vasioni,Zemǉi, nebeskim telima su malobrojni, pogotovo ako se izostave oni ukojima se pojavǉuju astroloxka ,,znaǌa“ sa uputstvima za proricaǌe, kaoxto su: ,,Zvezdoqatac“, ,,Lunovnik“, ili na osnovu drugih znaka, kao xtosu ,,Gromovnik“, ,,Sanovnik“, ,,Trepetnik“, ,,Kolednik“10).

Za razliku od teritorija srpske dr�ave koje su potpadale pod viza-ntijsko-pravoslavnu kulturu, primorski gradovi su imali veoma starelatinske i katoliqke tradicije. U tim krajevima se, zbog trgovaqkihposlova i pomorske plovidbe, veoma rano osetila potreba za pismenox�ui izvan crkvenih krugova. Tako je u Kotoru postojala gramatikalna xkolau kojoj se uqio latinski jezik, i to qitaǌe i pisaǌe, a predavana su iosnovna znaǌa iz raquna. Dovo�eni su uqiteǉi iz Italije11).

Tako je napr. pesnik ǈudevit Paskvali�, koji je poha�ao tu xkolu,izme�u 1512. i 1520. godine, kod tamoxǌeg nastavnika Lodovika da Pon-tea, sluxao astronomiju, meteorologiju i astrologiju. Posle svrxenexkole u Kotoru je neposredno nastavio svoje obrazovaǌe na univerzitetuu Padovi12).

3. DOBA DO XKOLSKE 1917/8. GODINE ZAKǈUQNOxkole u severnim krajevima

OSNOVNE I SREDǋE XKOLE UOPXTE. - U istorijatu osnivaǌaxkola navex�emo, uz pravoslavne, samo one u kojima se predavalo nextoiz astronomije.

Naxe visoko svextenstvo je, poqev od Arsenija III, bilo svesno da �e srp-ski narod opstati, u nenakloǌenoj okolini, samo pod uslovom da se ekonom-ski osna�i i prosveti. Crkve su osnivale xkole pa su one zbog toga imaleprete�no verski karakter, a glavni ciǉ im je bio: pripremaǌe svextenika.Sve su one liqile na grqke tzv. trivijalne xkole. U ǌima se uqilo qitaǌeradi korix�eǌa crkvenih kǌiga, a samo se izuzetno predavao i raqun.

Zna se da su postojale tzv. srpsko-slovenske xkole u: manastiru Koviǉu1607. g., Ri�ici 1626., Baji 1695., manastiru Bo�ani 1696., Senti 1697.,Sremskoj Kamenici 1703., Novom Sadu 1703., Adi 1703., Feldvercu (danasBaqkom Gradixtu) 1703., Martonoxu 1703., Molu 1703., Starom Beqeju(danas Beqej) 1703., Staroj Kaǌixi (danas Kaǌi�a) 1703., Starom Keru(danas Zmajevo) 1703., Staroj Palanci (danas Banatska Palanka) 1703.,Petrovom Selu (sada Baqko Petrovo Selo) 1703., Sentomaxu (sada Sr-

181

B.D. JOVANOVI�

bobran) 1703., Subotici 1710., Sremskoj Mitrovici 1713., Oseku 1716.,Zemunu 1720. i u Sivcu 1723. Uqiteǉi su bili svextena lica13).

1. X 1727. g. je u Sremskim Karlovcima osnovana tzv. rusko-slovenskalatinska xkola. Ona je obuhvatala osnovnu (nastavni plan je bio sliqanonom u srpsko-slovenskoj xkoli) i sredǌu tzv. gramatikalnu xkolu.Glavni predmeti su bili qitaǌe i pisaǌe, a samo ponegde i raqun14).

Trorazredna srpsko-latinska xkola je osnovana 1730. g. u Novom Sadu.Najsposobniji me�u uqenicima su uqili proste vidove aritmetike i ge-ografije uz pomo� zemǉopisnih karata. U ovoj xkoli se pojavǉuje i pred-met u okviru koga se uqilo i ponexto iz astronomije15).

Iz izvextaja gradskog magistrata 7. VI 1775. se vidi da je u ǌoj pre-davao Bla� Sabo, jox od 1772., na srpskom jeziku: geografiju, opxtu is-toriju i raqun16). Prema Nastavnom planu i programu su u ni�im razred-ima qetvrtkom (samo pre podne) bila predavaǌa iz aritmetike, ve�baǌau raqunu i pregled i zadavaǌe doma�ih zadataka. U vixim razredima suutornikom (pre podne) bila predavaǌa iz geografije, a qetvrtkom (samopre podne) predavaǌa i ve�be iz aritmetike17).

1731/2. xkolske godine poqiǌe da radi slovensko-latinska xkola (rangsredǌe) u Sremskim Karlovcima. Predavaǌa se dr�e u I razredu (analo-gija); 1732/3. u II razredu (infimi); 1733/4. u III (gramatika); 1734/5. uIV (sintaksa); 1735/6. u V (poetika); 1736/7. u VI razredu (retorika). Ponazivima razreda se vidi xta je u kome predavano18).

Smr�u mitropolita Vi�entija Jovanovi�a, 1737. g, gasi se sredǌaxkola i radi samo osnovna u Sremskim Karlovcima19).

Baqki episkop Visarion Pavlovi� je 1731. g. osnovao u Petrovaradin-skom Xancu (tadaxǌi naziv za Novi Sad) Ro�destvo-Bogorodiqnu la-tinsko-slovensku xkolu. ǋen nastavni plan i program je bio, verovatno,sliqan sa onim u Sremskim Karlovcima. Prvi zadatak je bio da uqenicinauqe latinski, zatim slovenski i crkvene nauke. Ona se 1741/2. reorgani-zovala u filozofsko-bogoslovsku akademiju. Jox nexto o ovoj xkoli �emona�i u delu o ubenicima. Postojala je sve do 1789. godine20).

4. X 1749. g, na dan Pokrova Sv. Bogorodice, je poqela da radi Pokrovo-Bogorodiqna xkola u Sremskim Karlovcima. Ona je istovremeno bila iklerikalna i opxteobrazovna latinska xkola. Latinska xkola, uopxte,se delila na ni�u (gramatiqku) i vixu (retoriqku). Ni�a je imala triklase (razreda) kao i vixa xkola. Sem latinskog jezika, kao glavnog pred-meta, uqili su se jox i geografija i aritmetika21). 1760/1. je rektor texkole bio Jovan Raji� (Sremski Karlovci, 11. XI 1726. – manastir Koviǉ,11. XII 1801). U ǌegovo doba se u toj xkoli osim geografije predavalai astronomija. Saquvana su skripta ,,Kratkoje rukovodstvo v poznanijezemnovidnago kruga“ koja je napisao 1726. godine i po kome je predavao.Ubenik ima 89 uredno i qitko napisanih strana22).

Po nalogu carice Marije Terezije je u Petrovaradinu 1766. g. osno-vana latinska xkola. U ǌoj se uqili jox i zemǉopis, prirodopis, raqun,praktiqna geometrija i mehanika23).

182


1770. g. u Rumi je osnovana latinska xkola u kojoj se, izme�u ostalog,predavala i geografija24).

Prema predlogu koji je izradio Arhijerejski sinod 1774. g. u novosadskojgimnaziji bi se u II razredu osim prava predavala i geografija i matem-atika. Me�utim, novom carskom odlukom je preinaqen plan: trebalo je dase podjednako izuqavaju matematika odn. fizika u I odn. u II razredu. Ali,Ugarska dvorska kancelarija se usprotivila tvrde�i da ilirskoj nacijinije potrebna nikakva posebna gimnazija25).

Ni slede�i predlog, 1785. godine, o osnivaǌu pravoslavnog seminara,bilo u Sremskim Karlovcima bilo u Temerinu, opet nije prihvatiloUgarsko namesniqko ve�e26).

6. XII 1774. g je carica potpisala Opxtu xkolsku uredbu (AllgemeineSchulordnung)27) po kojoj postoje tri vrste osnovnih xkola: trivijalna iliseoska sa po jednim ili dva razreda u kojim se, izme�u ostalog, predaju iqetiri osnovne raqunske radǌe; glavna ili gradska xkola u kojoj se predajejox i geografija i geometrija; normalna, u sedixtu xkolske komisije, kojatreba da slu�i za ugled za ostale u tom okrugu. U ǌoj se u dva ni�a razredapredavao i raqun. U tre�em, vixem, razredu su �aci uqili i prirodopis,geografiju i produbǉivali znaǌe iz raquna. Ova uredba je va�ila za ne-maqke xkole i prema ǌoj je trebalo da se urede i srpske28).

22. VIII 1777. je stupilo na snagu Pravilo vaspitaǌa (Ratio educationis)29).Na osnovu ǌega je Ma�arska dvorska kancelarija, koja je preuzela posloveukinute Ilirske dvorske deputacije, podelila srpske xkole u tri xkolskaokruga: pequjski - obuhvatao je Baqku, Baraǌu i severne krajeve u kojimasu �iveli Srbi; zagrebaqki - pripadale su mu Hrvatska, Slavonija i Srem;veliko-varadski - u ǌega je spadao Banat. Zbog toga se nisu podudarali ninastavni planovi, ni programi u ta tri okruga30).

Izabra�emo iz svakog okruga po jednu tipiqnu xkolu, kao primer, uko-liko su te razlike uoqǉive.

Po jedna od tih glavnih xkola je postojala u Somboru, u Temixvaru,u Baji i u Novom Sadu. Somborska je 1784/5. imala tri razreda. Uposledǌem se predavala jox i vixa aritmetika, zemǉopis i geometrija,ali je somborski magistrat hteo da ukine bax taj tre�i razred. Names-nixtvo je naredilo da se to ne qini. 1. IX 1788. je osnovana mexovita -pravoslavna i katoliqka - qetvororazredna glavna xkola, ali ni ona nijebila dugog veka31).

SRPSKA PRAVOSLAVNA VELIKA GIMNAZIJA U SREMSKIMKARLOVCIMA. - Poqe�emo sa zagrebaqkim okrugom i u ǌemu izabratigimnaziju u Sremskim Karlovcima zato xto je ona najstarija.

Nigde nije zabele�eno u koji dan je ova sredǌa xkola otvorena, alije zapisano da je 3/14. VIII 1791. godine zapoqeto ǌeno osnivaǌe. Na os-novu Osnivaqkog pisma, koje je potvrdio car Leopold II brigu o xkolije vodio Patronat od qetiri qlana, na qelu sa mitropolitom Stefanom

183

B.D. JOVANOVI�

Stratimirovi�em. Mitropolit je �eleo da ova ustanova ima boǉi nas-tavni plan od onih u dr�avnim gimnazijama u Austriji i Ma�arskoj. Posledogovora sa direktorom Jovanom Grosom (Bezingen, 3. IX 1759 - Po�un,28. XI 1839), profesorima Andrijom Volnim (Xemnica, 10. XII 1759. -Xemnica, 17. X 1827) i Jovanom Lazarevi�em (Sremski Karlovci, 1767- Sremski Karlovci, 1804), sastavǉen je, verovatno 1796. g, prvi nastavniplan i program, na slovenskom jeziku, poznat pod imenom ,,Namjerenije iizlo�enije...“32) U taqki V iz zemǉopisanija, pod rednim brojem I Vixaili Peta (klasa-razred) pixe: ,,Zemǉopisanije u svim klasama ǌemeckimjezikom predaje se.“ Daǉe stoji: ,,II Vixa ili Xesta klasa. Zemǉopisanijefiziqesko i matematiqesko.“33) U taqki pod brojem VII. ,,Iz Fizike“ senavodi na kraju: ,,Druge godine predaje se Zvjezdozakonije (Astronomija)i Fiziqeskoje Zemleopisanije.“34) Ne zna se koliko je bilo qasova pre-davaǌa nedeǉno.

Xkola nije radila 1795/6. zbog kuge, kasnije, 1848/9. zbog bune. I jedani drugi poqinak je trajao vixe od godine dana35).

Nauqna osnova (nastavni program) izme�u 1798. i 1825. godine je bilasastavǉena na latinskom jeziku. Nastojaǌem Andrije Volnia je naroqitapa�ǌa bila posve�ena prirodnim naukama. Taqka V Geografija predvi�a uII razredu qoveqnosti ( VI razredu) u I semestru: ,,Geografija matematiqkasa neophodnim osnovama iz Astronomije“. Zatim u taqki VI Fizika stojida se u I razredu qoveqnosti ( V razredu) predaju: ,,Preostali delovi izAstronomije delovi koji nisu tumaqeni u fiziqkoj geografiji“.36) Ni sadase ne zna broj qasova nastave nedeǉno.

Takore�i isti nastavni program postoji u pregledu svih predmeta zaispit I i II teqaja 1810. g. napisanom na latinskom ali prevedenom na srp-ski: ,,...VI razred. (II. humanitatis klasis). ... G) Fizika: I teq. (aj) geografijafiziqka; II. teq. astronomija sferiqka, teoretiqka i fiziqka. ...“37) Niovde se ne navodi broj nedeǉnih qasova predavaǌa.

Za predavaǌa iz astronomije je korix�en ubenik od Albrehta GeorgaValha ,,Iscrpna matematiqka geografija“∗. Fizika se uqila po kǌiziJoh. Hrist. Vilh. Nikolaja ,,Osnovne eksperimentalne nauke o prirodi“.Sude�i po zapisu na ovoj kǌizi taj predmet je predavao Grigorije Lazi�(Qerevi�, 28.XI 1769. - Sremski Karlovci, 15. XII 1842)38).

Nauqna osnova za uprave Jakova Gerqi�a, od 1825. g do 1851. g, nije usebi sadr�ala u geografiji matematiqku geografiju, dok je fizika bilapotpuno brisana u skladu sa ,,Ratio educationis...“39) iz 1806. godine40).

Me�utim, 1842/3. xkolske godine se od I do IV razreda predavala ge-ografija (Stevan Pavixevi� (Novi Sad, 1825-Segedin, 4. IV 1883)), a u Vi u VI fizika (Vasilije Luki� (Sremski Karlovci, 1/12. I 1796 - Srem-ski Karlovci, 3/15. XII 1853)) za koga izriqito pixe da je u VI razredupredavao astronomiju)41). Nije saquvan nastavni program za te godine.

U septembru 1847. godine je uveden nastavni plan podudaran sa onim u

∗ Podroban opis ubenika dat je u zasebnom delu U�BENICI

184


Velikoj gimnaziji srbske pravoslavne obxtine u Novome Sadu. Tada je nanemaqkom predavao fiziku u V i u VI razredu Josif Jovanovi�42).

Xkolske 1851/52. godine je podela predmeta koji su za nas zanimǉivibila: Marko Jovanovi� - Ni�iforovi� predaje sa po 3 qasa nedeǉno ge-ografiju u V i u VI, a protosin�el Teofan �ivkovi� tako�e sa po 3 qasanedeǉno fiziku u V i u VI. Nije saquvan nastavni program za ovu godinu.43)

Prvi Program (Izvextaj) ova Gimnazija izdaje za 1853. godinu.U ǌemu se skoro za svaku kasniju xkolsku godinu, daju podrobni podaci

o Nastavnom planu sa programom kao i imena profesora. Zato u daǉemtekstu ne�emo navoditi izvor podataka poxto je jasno odakle �e poticati.

Prvi program Srbske gimnazije Karlovaqke za 1853. godinu, na strani35, pod IV Qerte�i nastavlenija... A. Ni�a Gimnazija. I razred, pod 5. Ge-ografija stoji jox: ,,Matematiqno, fiziqko i politiqko zemǉenopisanijesviju qasti sveta po Burgerovom malom Zemǉenopisaniju,..., na nedeǉu 3qasa. Prof. Marko Jovanovi�“. Na str. 36, VII. Uqebna sredstva Gimnaz-ije Karlovaqke ... pixe pod ,,G. Fisikalnij kabinet ..., kromje (osim) togaimamo i jedan astronomiqeskij globus. ...“

Drugij program ... za xk. g. 1854. na str. 22 za I razred navodi istokao i prethodne godine, samo geografiju sada predaje prof. Pavle Kre-qarevi� po ubeniku J. Belingera ,,Uputstvo u Geografiju“. Na str. 28je program za predmet ,,Naravna istorija i fisika ... Razred VIII ... IzFisike ... naqatci zvezdoqtenija, fisiq. Geografija i Meteorologija poDru Baumgartneru. 3 qasa na nedeǉu. Prof. Karl Kalina“. Na str. 39stoji ,,Gimnasijskoj letopis ... 3 Noemvrija (1853) pristavǉen je G. KarlKalina, bivxi asistent fisike na univerzitetu Praxkom i u PiseksojGimnaziji profesor“.

Tre�ij program ... za xk. god. 1855. na str. 19 ima isto xto i zaprethodnu godinu P. Kreqarevi� ne preporuquje Belingera u prevoduAleksandra Gavrilovi�a nego u nemaqkom originalu. U VIII r. je programisti kao i nastavnik, od lane, ali se predaje ,,... po Dra And. Etingshauzen-ovoj nauci, III izdaǌe...“

Qetvrtij program za xk. g. 1856. objavǉuje da je nastava u I/r.bila kaoi proxle godine, ali na str. 13 pod i) Naravna istorija i fizika navodise za ,,... IV razr. fizika ... O fiziqeskom zemǉepisu i meteorologiji“.Predaje prof. Dimitrij Petroviq po Xabusu. U VIII r. nema ni pomena oastronomiji.

Petij program za xkol. g. 1857. na str. 26. ima ,,Qerte� nastavlenija ...IV razred Star. (exina) Gd. Grigorij Joanovi� ... Naravne nauke. fizika: 3qasa na ned. ... Nexto iz zvjezdoqitenija (astronomije) po G. Xabusu. Uqit.G. (Josif) Jevxenag“. Na str. 30 ... ,,VIII Razred. Star. Gd. Stefan Lazi�... fizika ... o svjetlosti s prvonaqalnim nastavlenijem u zvjezdoqtenijupo G. Bumgartneru. Uqit. G. Jevxenak. 3 qasa na ned.“ U I razredu vixenema astronomije.

Xestij program za xk. g. 1858. navodi da je u IV sve isto kao u predhodnojgodini ali da je nastavu dr�ao prof. Josif �itek, sa 3 qasa na nedeǉu.

185

B.D. JOVANOVI�

U VIII r. nema nikakvih promena.Sedmij program za xk. g. 1859. nas obavextava da je Pavle Kreqarevi�

u I r. u okviru Istorije i Geografije sa 2 qasa nedeǉno, predavao ,,Novojezemǉopisanije najpre fiziqesko i matimatiqesko, potom politiqesko i top-ijsko ...“ u IV r. je August Lefler dr�ao iz Naravne istorije i fizike ,,...o svetlosti s glavnim toqkama zvezdoqitanija i prirodnog zemǉopisa poXabusu“ 2 qasa na nedeǉu. U VIII se promenio nastavnik - sada je predavaoJosif �itek.

Osmij program za xk. g. 1862. sa dodanim statistiqkim izvjestima od xk.g. 1860. i 1861, na str. 33, za xk. g. 1862. pod E. Istorija i Geografija. I r.nema promene u odnosu na 1859, a na str. 36 - 37 stoji: ,,Z. Naravna istorijai fizika ... IV r. ... glavne taqke astronomije i fiziqka Geografija poXabusu. Uq. Gos. (Josif) �itek sa 3 qas. na ned. ... VIII r. ... Astronomija,matem. Geometrija (verovatno treba da stoji Geografija), Meteorologijapo Kunceku. Uq. Gos. �itek sa 3 qas.“ Na str. 49: ,,Izvod znamenitij ukazai dopisa ... q. 61.“ Objavǉuje se i preporuquje 2. izdanije djela; ,,Lerbuhder fizik fir unut. Gimnazien fon F. J. Pisko ...“ Na str. 50 u ranije navedenomodeǉku pixe: ,,q. 82. Odobrava se nova fizika za vel. Gimn. od Kunceka.Izdan. S. Braunmilerova. 4 F.“

U 1863. g. nema astronomije u I r. U IV i u VIII nema promena. Na str.38 - 39 stoji: ,,q. 74. Odobrava se djelo g. Dra Herm. Piska Forxule der fizik,za ni�e razrede gimnazije.“

Program za 1864. g je isti kao i u prethodnim godinama samo sada za IVr. pixe ispravno ,,Astronomija s matematiqnom Geografijom.“

Isto je i za 1865. godinu.Slede�i koji izlazi je za g. 1871. uz napomenu ,,s nu�dnim dopunama od

proxlih xkolskih godina 1866 - 1870.“ Na str. 20 pixe pod ,,II Pregleduqebni predmeta i nastave za xk. g. 1871. ... E) Istorija i Geografija. IRazr. Geografija po rukovodstvu Gavrilovi�evom prevodu iz Belingera.2. qas. na ned. Uqit. Milan Dimitrijevi�.“ Zatim je na str. 23 ,,Z) Nar-avna istorija i Fizika. VIII r. fizika ... fiziqka geografija. Nexto izastronomije. 3 qasa na ned. po Xubicu. Uq. Gos. �itek.“ Na str. 37:,,ǈetopis Gimnazije“ je zapisano: ,,Po svrxetku ove godine je ostavioslu�bu nax prof. Gos. �itek i otixao u svoje oteqestvo u Ptuj u is-tom kaqestvu“. Dakle, Slovenac Josif �itek se vratio u svoju otabinuza profesora gimnazije. Imao je 14 godina slu�be.

Za I r. se u 1872. govori da je u okviru Istorije i Geografije imao: ,,...povesnicu francuske revolucije sa repeticijom povesnice starog svetai Matematiqke i Fiziqke geografije.“ U IV i u VIII nema ni reqi o as-tronomiji!

1873. u I r. predaje Milan Dimitrijevi� isto xto i lane, a u VIII r. uII teqaju (polugodixtu) ,,Iz Geografije matematiqka geografija sa statis-tikom austrougarske monarhije ... 3 qasa nedeǉno.“

1874. g. se samo u I r. u okviru Istorije i Geografije ,,... predaje matem-atiqka, fizikalna i politiqna geografija u onom obimu koliko je to u pre-

186


vodu Gavrilovi�evom Belingerovog rukovodstva sa ispravkama i nu�nimdopunama dotiqnog profesora (M. Dimitrijevi�a), naznaqeno ...“

1875. g. isto kao i prethodne.1876. g. I r. bez promene, a u VIII r., u I teqaju ,,... Repeticija matema-

tiqne, fisiqne i politiqne geografije po Bradaxkom...“1877. xk. g. opet kao i lane.1878. g. isto kao i posledǌe dve godine, ali u VIII r. ,,Z. Prirodopis

i fizika. ... II teq. ... osnovi astronomije po Xabusu, 3 qasa ned.; uqiteǉJovan Paqariz.“

1878/9. xk. g. iz Povesnice i Geografije u I r. i u VIII r. bez promene.U Fizici u VIII r. nema vixe astronomije!

1879/80. xk. g. samo u Povesnici i Geografiji i u I i u VIII r.1880/1. xk. g. isto kao i proxle godine.1881/2. xk. g. Povesnica i Geografija kao lane, a u VIII r. u Prirodopisu

i fizici: ,,... poqela astronomije i meteorologije, po Peksideru. 3 qasaned. J. Paqariz“.

1882/3. xk. g. Milan Dimitrijevi� iz Istorije i Geografije i u Ir. i u VIII r. kao ranije, predaje J. Paqariz kao i proxle godine. UPopisu uqebnih sredstava se spomiǌe Telurium (Oko sijalice, Sunca, nastaklu se, na du�oj poluzi, oko pod odgovaraju�im nagibom nagnute oso-vine, obr�e globus i istovremeno obilazi oko ,,Sunca“. Na kra�oj poluzi jeprriqvrx�en mali Mesec koji obilazi oko Zemǉe. Uz pomo� odgovaraju�ihzupqanika je podexeno da Mesec obi�e 12 puta oko Zemǉe dok ona jednomobi�e oko Sunca. Na taj naqin uqenici mogu lakxe da shvate xta se ustvarnosti odigrava, ali u nepravilnoj razmeri daǉina i veliqina). Nastr. 55 pixe: ,,Za fizikalni kabinet nabavǉeno je ove godine:... 4. Sek-stant.“ (Sprava za odre�ivaǌe visina nebeskih tela u odnosu na posma-traqev horizont. Koristi se u navigaciji.)

1883/4. xk. g. nema promene.1884/5. tako�e bez izmena samo xto je u VIII r., kao nastavni predmet,

ostala samo Fizika bez Prirodopisa.1885/6. xk. g. I r. kao i pre. U VIII r. se ne predaje u okviru Istorije i

Geografije, ali je ostala u Prirodopisu i Fizici.1886/7. i u I r. i u VIII r. kao lane.1887/8. za Istoriju i Geografiju u I r. pixe: ,,Osnovi matematskog

zemǉopisa, tumaqeni elementarnim naqinom ...“ U VIII r. isto kao i proxlegodine, ali Svetislav Kalarevi� predaje Prirodopis i Fiziku po Handlu.

1888/9. i u I i u VIII bez promena.1889/90. se za Istoriju i Geografiju u I razredu veli: ,,Osnovi matem-

atiqkog zemǉopisa koliko su potrebni za razumevaǌe karte, tumaqena el-ementarnim naqinom ...“ U VIII kao i pre.

1890/1. opet isto.1891/2. u I i u VIII razredu kao do sada.1892/3. xk. g. je nema vixe u I r. nego se u IV u Prirodopisu predavalo:

,,Opis pojava na nebu s poglavitim obzirom na stajaqice. Tumaqeǌe tih

187

B.D. JOVANOVI�

pojava kao i razliqitosti dnevnog i godixǌeg doba na mestima razliqitexirine i du�ine iz okretaǌa Zemǉe oko svoje osovine za jedan zvezdanidan i iz godixǌeg obhoda Zemǉe oko Sunca. Pomraqeǌe Sunca i Meseca“.Nastavnik je bio Stevan Popovi�, u II teqaju, sa 3 qasa na nedeǉu. U VIIIr. bez promene.

1893/4. u IV i u VIII r. ponovo isto. Na str. 61 stoji: ,,Uqevni prikaz... B. Fizikalni i Hemijski kabinet, a) za Fizikalni kabineti to za... astronomiju 1, ... Dakle, koncem xkolske godine 1893 - 94. bilo jeonda aparata ... b) za astronomiju 1“ (verovatno je to telurium spomenut1882/3. U spisku kǌi�nice, na str. 40 se navodi: ,,Buli�, Vasilije,,Zemǉopisanija vsebxqeg“ qast perva: Zemǉeopisanije matematiqesko,Budim, 1824“, a na str. 64.: ,,N. Lokijer ,,Astronomija“, preveo dr. �.Natoxevi�, 1868.“

U xk. g. 1894/5. se nastava dr�i kao proxle godine. U delu ,,Uqevnipredmeti“ se veli da je nabavǉen nov Telurijum-Lunarijum od V. Qesniai da je xkoli poklonio jedan nov dogled g. gimn. katiheta D. Brankovi�.Zakǉuquje se: ,,Prema tome bilo bi koncem xk. godine 1894-95. aparata i to1. u Fizikalnom kabinetu: ... g) za astronomiju 4 kom.“ U kǌi�nici su bilei kǌige: Zaharija Orfelin, ,,Vjeqnij kalendar,“ Beq, 1783.; Stojkovi�,Atanas, ,,Fisika“, tri qasti, Budim 1801, 1802, 1803; Kamilo Flamarion,,,ǈubav ka zvezdama,“ Psiholoxka novela. Beograd, 1888.

Program za 1895/6. xk. g. nisam imao u rukama. Verovatno se nije nixtapromenilo. K. Petrovi� navodi da je te godine postavǉen nov katiheta inovi uqiteǉi pojaǌa i pevaǌa44).

Xk. g. 1896/7. Prirodopis i fizika u IV i u VIII kao i ranije ali uZemǉopisu i Istoriji u VIII r. se navodi: ,,... u oba teqaja najva�nije izastronomske, fizikalne i politiqke geografije ... Isto 1 qas nedeǉno ...Po Hoji�u“. Predaje Petar Ninkovi�.

1897/8. xk. g. je sve kao u prethodnoj.Xk. g. 1898/9. je opet bez promena, jedino umesto Programa u naslovu

sada pixe Izvextaj!Ni u 1899/1900. xk. g. nema izmena.Tako je i u xkolskim godinama 1900/1., 1901/2., 1902/3., 1902/4. Fiziku

u IV predaje P. Ninkovi�, u VIII r. S. Kolarovi�, a Zemǉopis i istorijuu VIII opet P. Ninkovi�.

1905/6. u IV, po starom programu, predaje Stevan Popovi�; u VIII fizikuS. Kolarovi�, a Geografiju u VIII M. Nedeǉkovi�.

1906/7. xk. g. u IV r. fiziku dr�i S. Popovi� po Vasmutu - Sto�iru,u VIII S. Kolarovi� po Handlu - Sto�iru, a Geografiju u VIII M.Nedeǉkovi� po svom ubeniku. Isto je i u toku 1907/8. xkolske godine.

Na osnovu Naredbe Kraǉevske zemaǉske vlade, Odela za bogoxtovǉe inastavu, od 18. VIII 1908., u IV r. je predavao, u II teqaju, po starom pro-gramu, Kosta Petrovi� sa 3 qasa nedeǉno; u VIII fiziku, po starom pro-gramu, sa 4 qasa nedeǉno, Sv. Kolarovi�, a u VIII r. Zemǉopis, u II teqaju:,,Matematiqku i op�u fiziqku geografiju, sa 3 qasa na nedeǉu“ Dr Nikola

188


Radojqi�, univerzitetski profesor. To je bilo xk. g. 1908/9.1909/10. u IVrazredu vixe nema astronomije. Ona ostaje u VIII, u okviru

zemǉopisa, sa 1 qasom nedeǉno (Dr N. Radojqi�) i u VIII, u fizici, sa 4qasa nedeǉno, a predaje je �or�e Gruji�.

1910/1. u VIII r. geografiju sada predaje M. Nedeǉkovi�, a fiziku K.Petrovi�.

1911/2. xk. g. je plan i program isti kao i ranije samo ove godine jeGeografiju predavao Dr. N. Radojqi�, a Fiziku Panajot Miodragovi�. Kaoxto je to bio obiqaj, u Izvextaju se xtampaju i radovi profesora. Ovogputa je na str. 87 - 91 Panajot Miodragovi� objavio qlanak ,,O odnoxajumatematike i fizike.“

1912/3. u VIII r. Fiziku predaje K. Petrovi�, a Zemǉopis M. Nedeǉko-vi� po nepromeǌenom Planu i programu.

1913/4. Zemǉopis predaje Dr N. Radojqi�, a Fiziku K. Petrovi� u VIIIrazredu.

Od 1914/5. do 1917/8. xkolske godine nema izvextaja, zato xto Gimnaz-ija, zbog ratnih prilika, nije radila od septembra 1914. do 1. X 1917.45)

U�BENICI. - Mnogo vixe pojedinosti mo�emo da saznamo iz kǌiga kojese preporuquju nego iz Nastavnih planova i programa.

S obzirom na to da nisam imao u rukama sve ranije navedene i pre-poruqene priruqnike podrobno �u prikazati samo one koji su mi stajalina raspolagaǌu.

U fundusu biblioteke manastira Grabovca, u Eparhiji budimskoj, kojije u celini prenet u Sentandrejsku biblioteku u Eparhijskom dvoru, poslegaxeǌa ovog srpskog manastira u Ma�arskoj, nalaze se rukopisne kǌigejeromonaha Arsenija Teofanovi�a. Po primedbama u ǌima mo�e da sezakǉuqi da su to ǌegove belexke sa predavaǌa koja je sluxao u toku svogxkolovaǌa.

Kǌiga pod br. 47. ,,FILOZOFSKI SPISI“ se sastoji od xest de-lova. Napisana je na latinskom jeziku. Navex�emo samo naslove koji suzanimǉivi za nas. Prvi rukopis u kǌizi je ,,Prolegomena za opxtu filo-zofiju“. Podeǉen je u delove, glave, odeǉke i paragrafe (ǌih �emo navoditina kraju, u zagradama). Prvi deo je qisto filozofski. Naslov drugog delaje ,,Prolegomena za kosmologiju“. Glava I:Pojam sveta, Odeǉak I -Potvrdnamisao (351 - 354); Glava II: Deo Vasione, odeǉak I - Prosti delovi Va-sione (355 - 392), Odeǉak II - Postanak prvobitne Vaseǉene (393 - 402),Odeǉak III - Priroda tela (403 - 430). Tre�i deo se ne bavi astronomijom.

Tre�i rukopis, u istoj kǌizi, se zove ,,Nauka o prirodi“ ili ,,Uvod uFiziku“ sa podnaslovom ,,O Fiziqkoj prirodi“. Podeǉen je na traktate, a onina glave. U navo�eǌu naslova �emo se ograniqiti opet samo na astronomskogradivo. Traktat 7. govori ,,O kretaǌu“; Trakat 8. ,,O nebeskom svetui elementima“. Glava 1. se zove ,,O poreklu sveta“ Glava 3. govori ,,Oprirodi neba“, Glava 4. ,,O svetlosti zvezda“, Glava 5. ,,O kretaǌutela“. Glava 6. ,,O uticaju nebeskih doma�ina“.

189

B.D. JOVANOVI�

Veoma su zanimǉivi zapisi koji se nalaze u ovom rukopisu. Na listu302a pixe ,,1744., P. Varadini, A. Theophanovich“, a na listu 399a: ,,Aprilis16, 1745., P. Varadini, jerom. Arseniu Theophanovich“.

Spomenimo jox i rukopis Gr. 49. ,,KRATAK KURS IZ LOGIKE -OPXTE DIJALEKTIKE“ zbog zapisa koji se nalazi na listu 2026 nakome je brzopisna belexka Arsenija Teofanovi�a da je 8. maja 1745. za-vrxio kurs iz filozofije kod Dionisija Novakovi�a u PetrovaradinskomXancu (tada je to bio zvaniqan naziv za Novi Sad).

U istom fundusu postoji jox i rukopisna kǌiga zavedena pod br. Gr. 15.’PROGNOSTIKON’, pisana oko 1768. godine, u kojoj se, u uvodu navodeopisi i osobenosti Lune, Merkurija, Jupitera, Saturna, Solnca i Venusa.Daǉi tekst se odnosi na meteoroloxke prognoze prema tome kada koje odnebeskih tela ,,carstvujet“ i izlazi iz astronomskih okvira45a).

Poznato je da je taj isti Dionisije Novakovi� (1705 - 1767) ostavio vixedela, me�u kojima je i ,,Kniga naturalnaja i uqitelnaja zovetsja Manifest,v neje�e naturalno i uqitelno besjedujet ǉubovosprositel ko otvjexqenijuo bozje i sotvorenij vidimi nebes i o svetilah sij est Solncu i Lunje izvjezdah“. Pisana je 1767. u Petrovaradinskom Xancu. Postoji i prepis iz1769. koji je saqinio Stevan Zdravkovi�. U ǌemu je 59 pitaǌa i odgovora,od kojih se neki odnose na meteorologiju i na astronomiju46). Izgleda dasu nestali u toku II svetskog rata.

Zanimǉivo je da se utvrdi da su i nekad postojale priruqne kǌige zauqiteǉe u osnovnim xkolama mada u ǌima nema bax mnogo pojedinosti onastavi iz astronomije.

Jedna od ǌih je ,,PEDAGOGIA I METODIKA“ za uqiteǉe Gra�danskii Selski xkola od VILOMA, prevedena JOANOM BERIQEM. Xtam-pana je 1816. u Budimu. Ima X + 206 strana + 18 strana prenumeranata.U delu koji se zove Xesto leto; Glava perva; Razgovori; Pervoje otdje-lenije; SVJET; u §505 stoji: ,,Ovim ja naqinom neprimjetno pola�em temeǉk pouqeniju o tajnama zakonim. Kako mo�e qovek zahtevati, da sva namm-jerenija i sudbe Bo�ie nasǉedi, kad i na zemǉi joxt mnoge vexqi (stvari)nalazi, koje urazumeti ne mo�e!“ §506 je posve�en Zemǉi. Da bi uqenikshvatio kolika je ǌena veliqina daje dimenzije nekih dr�ava i ǌihoveme�usobne daǉine. Veli da je Zemǉa zajedno sa morima i rekama okrugla,,kao tane“ qiji je obim 5400 miǉa. Navodi koliko bi vremena trebalo pex-aku da tu du�inu pre�e. U §509 govori o Suncu. Ono je milion puta ve�e odZemǉe. Nalaze se neka orudija s koima neki iskusni ǉudi izmeriti znajutakove daǉine i veliqine, k koima oni sami sobom do�i ne mogu. ,,§510ka�e da je Mesec oko 50 puta maǌi od Zemǉe, da nije telo koje samo posebi svetli, nego svetlost dobija od Sunca i da se zbog ǌegovog kretaǌa nevidi uvek potpuno osvetǉen. Mesec je okrugao. Ne svetli onda kada je namapotrebno - nije stvoren zbog nas. ,,Deco najmudriji su ǉudi toga mǌeǌa, dau Mesecu isto tako ǉudi i �ivotiǌe obitavaju, kao i na zemǉi naxoj“...Tumaqi kako nastaje pomraqeǌe Meseca i Sunca. Zato xto se taqno poz-naju kretaǌa Sunca i Meseca mogu precizno da se predvide. Pomraqenija

190


dakle, kao xto vidite, niti znaqe xto dobro ni zlo.“ Kratki §511 priqa dapostoje planete koje su maǌe ili ve�e od Zemǉe. I o ovima, iz istih ra-zloga kao ranije, misli da su naseǉene bezbrojnim �ivim bi�ima. U §512veli da su komete velika nebeska tela koja kao da imaju kosu (verovatnoje xtamparska grexka xto pixe da ima koZu) i dugaqak rep. ,,ǈudi kojistvar ne razumeju, plaxe se od ǌi. No kometa nikakva u�asna stvar nije,ona je isto takvo telo kao Mesec. Ovakovi kometa ima qini mi se 120, kojesu do sada poznate. Dakle Sunce naxe osvetǉava na 137 tjelesa, koja suzemǉi naxoj podobna, kromje (osim) oni, koja su jox nepoznata.“ Zakǉuqni§513 navodi da ima jox mnogo hiǉada zvezda, qiju daǉinu ne mo�emo daizmerimo. Na osnovu svetlosti se zakǉuquje da same svetle i da mora dabudu velike kao Sunce. Razlog zbog kojeg postoje je, tako je to u to dobabilo uobiqajeno: ,,... da nebesa priqaju o slavi Bo�joj!“

Godinu dana je starija ,,PEDAGOGIA I METODIKA LIBO RU-KOVODSTVOK NAUKI VOSPITANIJA I NASTAVLENIJA“. Ona sepripisuje Uroxu Nestorovi�u, a izaxla je u Budimu, 1817. na XVI + 224strane. U ǌoj nema ni reqi o astronomiji.

Ne mo�emo a da ne spomenemo predavaǌe ,,Zemǉopisna nastava u os-novnoj narod. xkoli“ koje je odr�ao Arkadije Vara�anin (Kikinda, 20. XII1843/1. I 1844. - Novi Sad, 5/18. VI 1922) na uqiteǉskom skupu u Vr-xcu 1872. godine. Ovaj rukopis, od 27 strana, se quva u Rukopisnomodeleǌu u Matici Srpskoj u Novom Sadu (M - 6280). Data su podrobnametodska uputstva za sva qetiri razreda. Nas zanima IV: ,,I ovde �ese uzeti sedmiqno 2 qasa a poqe�e se analitiqkim naqinom: Zemǉa kaozvezda, ǌen oblik; planete i Sunce, komete (repate zvezde), kretaǌe Suncai Meseca, pomraqeǌa; veliqina Zemǉe; prividni pojasevi i mre�a uo-bra�enih linija ǌenih (meridijani, paralele, obrtnici, itd.), Zemǉinaosovina i ǌeno obrtaǌe i kru�eǌe oko Sunca; kako se misli da je postalazemǉa, voda i suvo, ...“

�or�e Natoxevi� (Slankamen, 25. V 1821. (?) - Gorǌi Karlovac, 10- 11. VII 1887) je mnogo zadu�io astronomiju zato xto je u svim svojimbukvarima i qitankama za osnovne xkole, a bilo je vixe izdaǌa, pri kraju,uvek nekoliko strana posvetio nebeskim telima.

U ,,BUKVARU“ za srpske osnovne xkole, Novi Sad, 1875., 87 strana, podnaslovom Nebo govori o nebeskom svodu i xta vidimo na ǌemu. U slede�emdelu, Sunce, se navodi: da nas ono greje, da izlazi na istoku, da zalazi nazapadu, da se kre�e do pravog podneva navixe, a posle nani�e, xta je dan axta no�. Sunce i majka mu je narodna priqa kako bi se deca upoznala i sanarodnim verovaǌima. U odeǉku Mesec se spomiǌu mene kod kojih je uvekpupqina okrenuta ka Suncu, a rogovi od Sunca. Sa dve, tri reqi spomiǌei zvezde. Na kraju su Zagonetke qija su rexeǌa: Mleqni put, meseqina,Sunce, zvezde, kalendar.

,,QITANKA“ za drugi razred srpske osnovne xkole, Novi Sad, 1887.,127 strana, ima vixe xtiva sa astronomskom sadr�inom. Poqiǌe sa Nebom,,kojem se nezna kraja ni granica.“ O Suncu govori da je neizmerno velika

191

B.D. JOVANOVI�

telesina, ali nam se qini malo zato xto je daleko. Ono nas greje, obasjava,svetli nam daǌu, odre�uje nam strane sveta, izaziva zoru i sumrak. Mesecje najbli�e nebesko telo, mnogo maǌe od Zemǉe; dobrim durbinom se naǌemu vide planine i ravnice. U delu Zvezde, pod podnaslovom Zvezdei zemǉa i Zvezde i deca, xtampa stihove (kao prozu), a zatim veli:,,Nema lepxeg pogleda na nebo, nego na vedroj no�i gledati ga osuto zvez-dama.“ Govori o razliqitim veliqinama; da se vide samo no�u zato xtoih po danu nadasija Sunce. Spomiǌe ǌihove izlaze i zalaze kao i one kojenikada ne zalaze. Vreme, dani i qasovi su posve�eni mereǌu vremena ivremenskim jedinicama, du�inama dana i no�i. Postavǉa pitaǌe kolikotraju pojedini dani, kako se zovu i opet zavrxava sa stihovima. Nedeǉe,meseci i godina daju nova obavexteǌa o mereǌu du�ih vremenskih inter-vala, imenima meseci (starinskim, crkvenim), godixǌim dobima i ǌihovomtrajaǌu. Zagonetke, na kraju, deli na grupe: O svetlosti i mraku, O Suncu,Mesecu i zvezdama i O danu, no�i, nedeǉi, mesecima i godinama.

,,QITANKA“ za tre�i razred srpske osnovne xkole, Novi Sad, 1884.,167 strana, sadr�i jox vixe gradiva iz astronomije. Poqiǌe sa narodnompriqom Sunce i majka mu. U nastavku je Staza sunqeva. Podrobno govorio promeni mesta izlazaka, du�ini dana i no�i, pravoj istoqnoj i pravojzapadnoj taqki, godixǌim dobima (navode�i taqne datume poqetaka i za-vrxetaka i svece koji se tih dana slave). Sen i sunqani zrak poma�e decida shvate xta je senka, kada se pru�a u toku dana, kolika joj je du�ina ixta se sve dexava sa sunqevim zrakom. Kako mesec sija podrobno tumaqiMeseqeve mene i znake koji se za ǌih koriste u kalendarima; da ne sijasam od sebe nego primǉenom svetlox�u od Sunca. Zvezde sadr�e veomazanimǉive podatke o tome kako se mo�e orijentisati prema ǌima, kakoodrediti pribli�no vreme, xta je Kumova slama a navode se i narodnaimena za pojedina sazve��a i zvezde. Tu su: Savina zvezda, Lazarkiǌa,Vidovaqa, Orlovica, Ratarka, Draguǉa, Duxanov ili Carev Venac, Sto-jna ili Severǌaqa, Blizanci, Vladimirka, Volujara, Kvoqka s Pili�ima,Vlaxi�i, Aleksijeve zvezde. ,,To su sve sama sunca milijunima puta ve�aod zemǉe, ali se qine malene, jer su vrlo udaǉene. Ko voli da gleda u poǉunebrojeno cve�e, i voli da dozna svakom ime, neka i no�u gleda i pozna tedivne svetove“.

I u ,,QITANKI“ za qetvrti razred srpske osnovne xkole, Novi Sad,1901., 223 strane, nailazimo na Obrtaǌe zemǉe u kome se tumaqe prividnokretaǌe nebeskih tela, oblik Zemǉe, veliqina zvezda, izlazak i zalazak,obila�eǌe oko Sunca za 365 dana i sve to ,,nequvenom brzinom“ od 30km/s, 2800 km/m, 100000 km/q. Pomraqeǌa opxirno tumaqe kako nastaju,kakve postoje vrste (potpuno, delimiqno, prstenasto) kao i da ih zvezdarimogu unapred da izraqunaju. Zvezde sa jox vixe pojedinosti, nego u qi-tanki za tre�i razred, opisuju xta se sve vidi na nebeskom svodu. Ranijemnizu dodaje Martinku, Markove ili Kraǉeve Zvezde i ponovo predla�e dau�ivamo u zvezdanom nebu.

Pre nego xto pre�emo na sredǌe xkole spomenimo jox i qlanak (u osam

192


nastavaka) ,,Geografija u osnovnoj xkoli“ iz ,,Vaspitaqa“ za 1881. god-inu koji je napisao Jovan �or�evi� (Senta, 13. XI 1826. - Beograd, 9.IV 1900). Nastao je na osnovu Izvextaja Nastavnog odbora i predla�e,,meru geografijskog znaǌa, koju treba uqenik da donese u gimnaziju izosnovne xkole“. U uvodu navodi da je dobro kada deca imaju zgodnu xkol-sku kǌigu u rukama. Ali, ,,Zar ima boǉeg, divnijeg globa od onoga, kojije tvorqevom rukom sagra�en nad glavama naxim, na kom se daǌu sunce,a no�u mesec sa mirijadama zvezda kre�u? Uqenici, koji su geografijskunastavu okusili na ovim, divnim, veqitim uqilima, na divnoj prirodi okosebe i na veliqanstvenom nebu iznad sebe, razume�e daǉu nastavu i onda,ako im uqiteǉ kredom bude crtao mape na tabli i na ko�noj lopti xaraozemǉine delove“. U IV nastavku predla�e da uqiteǉ izvede uqenike ,,nazgodno mesto, otkuda je slobodan izgled na sve strane. Dok je jox vidno,neka im poka�e, kako izgleda na ǌima nebo ...“ Preporuquje da deca samasmotre prvu zvezdu koja se pojavi na nebu, zatim kada ih bude vixe, da pro-pita kako stoje jedna u odnosu na drugu,..., da sami na�u Velika Kola, daprebroje koliko ima zvezda u ǌima, koje od ǌih su na istoj pravoj, kakva jeruda, prava ili savijena, da na�u i osmu zvezdu, da pomo�u stra�ǌih to-qkova na�u Severǌaqu, da odrede strane sveta, da zapaze prividno kretaǌe.Treba da ih nauqi: da gledaju na sat, xta je dan a xta no�, kada je, po suncu,podne; da znaju da qitaju xta pixe u kalendaru: sedmicu, mesec, godinu,praznike. Sada treba da nacrtaju na tabli i Velika i Mala Kola; da samiodrede strane sveta prema izlasku i zalasku sunca, da zapaze pomeraǌetaqaka izlaza i zalaza, pravi istok i pravi zapad (9/21. marta), da pove�usve to sa godixǌim dobima i da zapaze promene u du�inama obdanica, uvisinama Sunca u podne. Slede�i korak je pra�eǌe mena Meseca (na kojustranu je okrenuta ispupqena, a na koju xupǉa strana, da li se meǌa xi-rina srpa, a sve u isto vreme po qasovniku, da li se vidi po danu). Xtose tiqe zvezda treba im nexto re�i i o ǌima, ali im sve treba pokazati.,,Za posmatraǌe neba najzgodnije su veqeri, kad je nebo vedro i kad s ve-qera nema meseqine. Uqiteǉ treba to da qini s decom xto qex�e, alisvakako bar jedan put svakoga meseca. Jox kad bi se moglo udesiti, da tosvagda bude u isto doba ...“ Prvog puta treba da zapaze polo�aj nekoliko,,nepokretnica“ kako bi posle mesec dana videli razliku u polo�aju - da suse pomerile na zapad. Posle godinu dana �e shvatiti da su sazve��a opetna starom mestu na kom su bila pre godinu dana. Izgled 1. I u 19 qasovabi�e isti kao 16. I u 18 qasova - posledica obila�eǌa Zemǉe oko Sunca,a pomeraǌa u toku no�i, kao posledica obrtaǌa zemǉe oko svoje osovine.Xto se planeta tiqe treba decu upoznati sa onima koje se vide slobodnimokom i skrenuti im pa�ǌu da se uvek kre�u u uskom pojasu na nebu. Ne gov-oriti mnogo o ǌihovim daǉinama zato xto to deca ne shvataju, ali datineke kratke opise i narodna imena. ,,Ove godine, 13. novembra (1881.?) uzoru, imao sam retko zadovoǉstvo, da vidim tako re�i u jedan mah svih petplaneta, koje se slobodnim okom videti mogu.“

,,Pri zavrxetku ovih qlanaka, u kojima sam pokuxao da objasnim ovo, xto

193

B.D. JOVANOVI�

po mom mixǉeǌu deca mogu i treba da nauqe u osnovnoj xkoli iz astronom-skog dela geografije, neka mi se dopusti, da izjavim jednu skromnu �eǉu:da se bar u svakoj imu�nijoj xkoli izme�u ostalih uqila na�e i po jedandurbin.“ ,,Pisac ovih redaka i sad se blagodarno se�a onih trenutaka,koje je nekad kao pitomac novosadske gimnazije provodio kod ovdaxǌeg jer-menskog paroha, posmatraju�i nebo na ǌegovom velikom durbinu. Upeqatakonih prijatnih dana jox i sad je �iv i sve� u ǌegovoj duxi.“

Iako ne spada u okvir koji je ovde saqiǌen smatram da treba navestii ove reqi Jovana �or�evi�a iz prethodnog napisa: ,,Durbin beogradskegimnazije (brahiteleskop od Friqa u Bequ) ne stoji vixe od 500 dinara,a na ǌemu se vrlo lepo mo�e videti sunce sa svojim pegama (uveliqano 50puta), mesec (uveliqan 200 puta), od planeta Merkurije, Danica, Mars,Jupiter sa svoja qetiri meseca, Saturno sa svojim prstenom (vidi se uveks ǌime i jedan ǌegov mesec); osim toga vrlo se lepo vide Vlaxi�i, maglau Orionu, vrlo mnoge zvezde blizanice (me�u ǌima i pratilac severnezvezde) itd.“ Ne znam koliko gimnazija kod nas danas ima durbin, ali 1881.godine je u beogradskoj bio jedan!

Da bi jasnije videli kako se razvijala nastava iz astronomije opet�emo koristiti hronoloxki red - poqev od onih koji su upotrebǉavani na-jranije pa do onih koji su izdati kasnije i bili preporuqeni za upotrebuu Karlovaqkoj gimnaziji.

,,ISCRPNA MATEMATIQKA GEOGRAFIJA“46a) od Albrehta Geor-ga Valha, Getingen, 1807, XII + 394 + 14 strana. Xtampano goticom nanemaqkom jeziku.Uvod (1 - 31 str.) pod naslovom Nebeska tela, zvezde, nekretnice,

sunce, planete, pratioci, posle definicije matematiqke geografije tu-maqi osnovne pojmove navedene u naslovu. Zanimǉiv je izraz ,,sporednaplaneta“ koji koristi za pratioce. I glava (32 - 65) O polo�aju zemǉe usistemu sveta u odnosu na druga nebeska tela obuhvata: Sunce, Mesec,nekretnice (opxirnije), sazve��a, prividne veliqine, magline (po Herx-elu), veliqine i daǉine; pojedinosti o planetama (zakǉuqno sa Uranom),male planete (Ceres, Palas, Junonu), Mesec (periodiqni, sinodiqni),pratioce: Jupitera (5), Saturna (7), Urana (6); komete, dnevno obrtaǌenebeskog svoda, pomeraǌe ravnodnevica, Ptolemejev, Tiho de Braheov iKopernikov sistem. II glava (66-129) O obliku zemǉe navodi verovatno�uda je Zemǉa lopta, odstupaǌa od pravilne lopte - spǉoxteni sferoid.Glava III (130 - 153) O veliqini zemǉe je posve�ena istorijatu mereǌapovrxine, zapremine, 1◦ i veliqini Sunca. IV glava (154 - 180) O kretaǌuzemǉe govori o nejednakim daǉinama nebeskih tela, obrtaǌu Zemǉe okoosovine, polovima, nebeskim polovima, relativnom kretaǌu, izlasku, pod-nevnoj visini, zalasku i povratnicama. Glava V (181- 189) O ekvatoru io geografskoj xirini. VI glava (190 - 224) govori O meridijanu i ogeografskoj du�ini. Glava VII (225 - 239) je posve�ena ekliptici, ekvi-nokciumima i solsticiumima. U Glavi VIII (240 - 252) se objaxǌavaxta je Horizont i strane sveta. IX glava (261 - 274) sadr�i Trojaku

194


podelu zemǉe na polulopte: ekvator je deli na severnu i ju�nu, hori-zont na gorǌu i doǌu, a meridijan na istoqnu i zapadnu. Tu su i sumraci.Glava X (253 - 260) govori O malim krugovima na zemǉi, a naroqito opovratnicama i polarnim krugovima. U Glavi XI (275 - 297) se priqaO podeli zemǉe na pojaseve. Glava XII (298 - 304) opisuje Razliqi-tosti stanovnika zemǉe u odnosu ǌihove senke. Oni se dele na one kojisu ascii (bez senke), amfiscii (suprotne senke), makroscii (duga senka),brahiscii (kratke senke). Glava XIII (305 - 312) je posve�ena Geografskojklimi i podeli zemǉine povrxine prema ǌoj. O nazivima stanovnikazemǉe u pogledu ǌihovog polo�aja jednih u odnosu na druge se gov-ori u Glavi XIV (313 - 343). Postoje perioeci (udaǉeni za 180◦), an-tioeci (na istom podnevku sa jednakim geografskim du�inama, severnim iju�nim), i antipodi ili protivnoxci. Glava XV (344 - 350) O geograf-skim merama daje pregled svih tela tada upotrebǉavanih. XVI Glava (351- 361) je posve�ena Geografskim kartama i globusima. Posledǌa, XVIIGlava objaxǌava Kako se upotrebǉava globus (od 362 do 394 strane). Nakraju kǌige je podroban Registar (395 - 409). Za ono vreme je ovaj ubenikbio veoma dobar i sadr�ao je sve va�nije pojmove i definicije tako da suuqenici Karlovaqke gimnazije, ukoliko su ga prouqili, bili veoma dobroobrazovani.

Kao xto smo videli, u pregledu predavaǌa, astronomija se ne pojavǉujesamo u okviru zemǉopisa odn. geografije nego i u gradivu iz fizike. Takoje slede�i ubenik pisan za ovaj drugi predmet.

,,POQELA SILOSLOVJA“ od Dr. Andrije Baumgartnera. Izaxao jeu Bequ, 1854. godine47). Ima VI + 416 strana. Xtampan je latinicom.Prvi deo ubenika je posve�en Statici i Dinamici. Drugi deo u Prvom

odseku govori o svetlosti; u drugom odseku o magnetizmu i ,,muǌini“, a utre�em odseku o toplini. Tre�i deo je posve�en ,,Zvjezdoznanstvu“ (str.345 - 416). Podeǉen je na sedam poglavǉa i obuhvata paragrafe 476 do544. Prevodilac se trudio da skoro sve strane izraze prevede. Ne zavidimuqenicima koji su ga koristili. Prete�no su zadr�ani qexki termini:obje�nica - planeta, obzor - vidik, zverinec - zoodijak, a neke je i samizmislio: protono�ci - antipodi, nadglavnik - zenit, podno�nik - nadir,istopeqni okru�i - uporednici, dahokrug - atmosfera, zvezda verhoni -kulminira, nagib - deklinacija, ravno dizaǌe - rektascenzija, da navedemosamo neke. U daǉem tekstu �emo koristiti naxe uobiqajene termine radilakxeg pra�eǌa!

I poglavǉe govori o Zemǉi i nebeskim telima uopxte: tu su dokazida je Zemǉa okrugla, antipodi, zenit, nadir, horizont, planete koje sevide slobodnim okom, ǌihovi pratioci, repatice, zoodijaqka svetlost,nekretnice koje su podeǉene u 12 razreda, nevidǉive za slobodno oko kojihima oko 50 000, sazve��a, imena pojedinih zvezda, dvostruke, vixestruke(ima ih preko 3000), Mleqni put, magline, skupovi zvezda, izgled Suncai Meseca, izlazak, zalazak, strane sveta, cirkumpolarne zvezde, polovi,nebeski paraleli, svetska osovina, polutar, podnevak, geografske koordi-

195

B.D. JOVANOVI�

nate, promena nagiba svetske osovine, kulminacija, meridijanski instru-ment, deklinacija, rektascenzija, visina, azimut, refrakcija svetlosti,paralaksa i daǉina zvezda. Poglavǉe II Obrtaǌe, oblik i veliqinaZemǉe je posve�eno Zemǉi kao nebeskom telu. U III Poglavǉu opisujeSunce i ǌegovo kretaǌe: dimenzije, pege, obrtaǌe, ,,vjerojatno se qini daje Sunce tamno tjelo, pa da je samo okru�eno ǌekim svjetlokrugom (foto-sfera), jer upravo od ǌega dolaze�a svjetlost nije polarizovana, kao xtoje svaka druga, koja dolazi tako od krutih kao i od teku�ih tjelesah, kojasa vlastitom svetlostju svjetle“ xto se ne podudara sa sadaxǌim znaǌimao Suncu, izlaz i zalaz Sunca, dokazi da se Sunce ne obr�e kao celina, ek-liptika, ravnodnevice, povratnici, promena Sunqevog prividnog preqnika,linije apsida, afhel, perihel, zvezdano i sredǌe vreme, sideriqka, tropskagodina, kalendari, du�ine dana i no�i, godixǌa doba. IV Poglavǉe Meseci ǌegovo kretaǌe obuhvata: ǌegove dimenzije, reǉef, atmosferu (ukolikopostoji ,,nije mnogo visoka te bregovi izvan ǌe stoje“), kretaǌe kroz Va-sionu, nagib ǌegove ravni kretaǌa (pokazuje uvek istu stranu ka Zemǉi),konjunkciju, opoziciju, kvadraturu, pomraqeǌe Meseca i Sunca, uslove zaǌih, sinodiqki, tropski mesec, zlatni broj, Metonov ciklus, Julijanskodoba. O planetama i ǌihovom kretaǌu govori V Poglavǉe. Opisuje seobila�eǌe oko Sunca, obrtaǌe oko svojih osovina, reǉef, promene priv-idnih preqnika kao dokaz za udaǉavaǌe i pribli�avaǌe ka Zemǉi, priv-idne putaǌe, stacionarno, direktno i retrogradno kretaǌe, gorǌe i doǌeplanete, opozicije, konjunkcije i kvadrature, zakoni koji delimiqno liqena Keplerove, ali se ne zovu tako, Kopernikov, Ptolemejev, Tiho Bra-heov sistem. VI Poglavǉe se zove Repatice i druga planetarna tela;govori o obliku putaǌa, periodama, Halejevoj, Olbersovoj, Enkeovoj, Bi-jelinoj, Vikovoj (,,ima ih oko 400 000 u naxem sistemu“), meteorima, me-teorskim rojevima. Posledǌe VIII Poglavǉe je posve�eno Opxtoj grav-itaciji. Navedene su posledice Keplerovih zakona, odstupaǌe kretaǌaUrana od proraqunatog, poreme�aji, radijalna i tangencijalna sila, cen-tralno kretaǌe, plima i oseka. S obzirom na to da je bio u upotrebi 1854,1857. do 1859. godine, mo�e da se zapazi da su profesori Karl Kalinai Josif Jevxenag (k?) ozbiǉno shvatili potrebu da uqenike upoznaju saonovremenim znaǌem iz astronomske nauke i da su koristili najsavremenijeubenike.

Sude�i po kǌizi J. Belingera ,,UPUTSTVO ZA GEOGRAFIJU“ NoviSad 186648), mo�e da se zakǉuqi da su uqenici I razreda gimnazije upoznaliu najkra�em mogu�em obimu gradivo iz astronomije. (U naslovu se veli daje kǌiga u dva teqaja, a za nas zanimǉiv tekst je samo u prvom teqaju kojisam imao priliku da vidim).Prvi Teqaj. Prvi Odsjek. PREDZNAǋA IZ KOZMOGRAFIJE ILI

SVJETOPISA. U Glavi I O nebeskim tjelesima u obxte definixu se,,tjelesa nebesna“ ili zvezde, svjet ili vaseǉena. Tu je i podela zvezda na,,dikse“ - stalne ili sunca - i planete ili ,,gibǉive zvezde“. Ove posledǌese dele na glavne, ,,poboqne“ (pratioci, trabanti, sateliti ili meseci)

196


i komete ili repate. Vixe zvezda qine ,,nebesni lik“, 12 od ǌih qine,,�ivotinski pojas“. Navode�i planetnu ili ,,sunqanu sistemu“ veli daona ima Sunce, 50 glavnih (8 ve�ih, 42 maǌe) i 23 ,,poboqna planeta“.To su: Merkur, Venus, Zemǉa (1 mesec), Mars, sredǌi ili mali planeti(planeti�i, zvezdice, planetoidi, asteroidi) od kojih su qetiri: Vesta,Juno, Ceres, Palas, Jupiter (4 meseca), Saturn (8), Uranus (8), Neptun (2meseca). Data su i vremena obila�eǌa i, za pojedine, daǉine od Sunca.Glava II O ǌekim nebesnim tjelesima napose obuhvata: a. Sunce: izvorsvetlosti i toplote, ne kre�e se, ima ,,fleke“, obr�e se oko svoje osovine,prividno kretaǌe, odre�ivaǌe strana sveta po datumima izlaska i zalaska;b. Mjesec: obrtaǌe, mesec dana, sredǌa daǉina od Zemǉe, mene, pomraqeǌaSunca i Meseca; v. Zemǉa: oblik, dokazi da je lopta, globus, ,,obzor“ ilihorizont (prividan i pravi), ,,temena toqka“ ili zenit, ,,podno�na to-qka“ ili nadir, Zemǉin promjer ili ,,popreqnik“ (du�ina), Zemǉina osov-ina, ,,nebna osovina“, poli (sjeverni i ju�ni), ,,nebni poli“, spǉoxtenost,ekvator ili ,,ravnitel“, polukugle, ,,istoteqnici“ ili paraleli, obrat-nici, polarni krugovi, podnevnici ili meridiani, osnovni preko ostrvaFero, geografska (severna i ju�na) xirina, geografska (istoqna i zapadna)du�ina, ,,protivnici“ (jednake xirine, pozitivna i negativna, na istommeridijanu), ,,susjedi“ (isti paralel, razlika za 180 stepeni u geograf-skoj du�ini), ,,protuno�ci“ (presek meridijana naxih suseda i paralelanaxih protivnika) ili antipodi, obrtaǌe Zemǉe i obila�eǌe oko Sunca,dan i no�, Sunqeva godina, prestupna godina, Zemǉina putaǌa, ekliptika,sredǌa daǉina Zemǉe od Sunca. Drugi Odsjek daje Obxta predznaǌa izZemǉopisa.

U zakǉuqku treba da se navede da nisu date sve definicije za pojmovekoje smo naveli. Neki su samo nabrojani kao da treba da poslu�e pre-davaqu za podsetnik. Ukupno je 12 paragrafa posve�eno astronomiji. Pos-toje ,,Primetbe“ posle 1. 6. 9. i 11. paragrafa. U ǌima su navedena izvesnauputstva za nastavnika. Zanimǉivo je da se naglasi da je ova kǌiga bilakorix�ena kao jedini ubenik za sve vreme u toku koga se gradivo iz as-tronomije predavalo u I razredu gimnazije: 1885 - 1862, 1871 - 1891/2, bezobzira na to ko ju je dr�ao.

,,OSNOVE FIZIKE“ Od Dr. J. Xabusa, Beq, 187349). Na nemaqkom. 444str. DEVETA GLAVA. ASTRONOMIJA (str. 403 - 436). Ima sedam para-grafa. 132. Nebeski svod i nebeska tela sadr�i: nekretnice, magline, uprvom delu, a u drugom, tela naxeg Sunqevog sistema (komete ili repatice,Mesec, sporedne planete ili satelite ili trabante, planetoide ili aster-oide, meteorske rojeve, bolide, zoodijaqko svetlo. 133. Podela nebeskogsvoda obuhvata, u prvom delu, ekvatorski sistem: severni pol, upored-nik, ju�ni pol, ekvator, prole�nu taqku, deklinacione, rektascenzione iliqasovne krugove; u drugom delu, horizontski sistem: horizont (prividnii stvarni), zenit nadir, visinski, podnevaqki krug, severnu ju�nu, isto-qnu i zapadnu taqku, azimut, visinu, zenitsku daǉinu, polarnu visinu,dnevni i no�ni luk, kulminacije, cirkumpolarne zvezde, pasa�ni instru-

197

B.D. JOVANOVI�

ment, teodolit, ekvatorijal; u tre�em delu, ekliptiqki sistem: nagibekliptike, prole�nu i jeseǌu taqku, ekvinokcijsku i solsticijsku taqku,ekliptiqki pol, xirinski krug, sizigije (konjunkciju i opoziciju). 134.Oblik i veliqina Zemǉe ima opet tri dela: Loptasti oblik Zemǉe,Geografsku xirinu i du�inu i Veliqinu i spǉoxtenost Zemǉe.135. Kretaǌa nebeskih tela i ǌihovi uzroci, u prvom delu, govori Oobrtaǌu Zemǉe, a u drugom O kretaǌu Zemǉe oko Sunca: nagib eklip-tike, afhel, liniju apsida. 136. Posledice kretaǌa Zemǉe sadr�i, uprvom delu, Odre�ivaǌe vremena: a) Dan (sredǌe Sunce, sredǌi sun-qev dan), b) godinu (predǌaqe ravnodnevica, sideriqka godina, velikaplatonska godina, nutacija); a u drugom Godixǌa doba i du�ine dana.137. Mesec: I. Veliqina i oblik; II. Kretaǌa Meseca: linija qvorova,sideriqki i sinodiqki mesec, Meseqev ciklus; III. Mene; IV. Pomraqeǌa:potpuna, delimiqna (Mesec), potpuna, delimiqna prstenasta (Sunce); V.Plima i oseka: visoke i niske, Mesec i Sunce u sizigiumima i u kvadrat-urama. 138. Planete i ǌihovo sredǌe telo obuhvataju pet delova. I.Kretaǌe planeta: direktno, stacionarno, retrogradno, epicikle; II. Dvedoǌe planete: gorǌa i doǌa konjunkcija, prelazi preko Sunca, daǉina, a)Merkur, b) Venera; III. Gorǌe planete: a) Mars, b) asteroidi, v) Jupiter,g) Saturn, d) Uran,�) Neptun; IV. Sunce: pege, buktiǌe, fotosfera, korona(,,glorija“); V. Poreme�aji: periodiqni, sekularni. Na kraju se nalaziiscrpan Registar. Treba re�i i to da u okviru Dinamike pisac govorii O centralnom kretaǌu: zakonima odre�ivaǌu centrifugalne sile kodkru�nog kretaǌa, promenama te�e kada se ide od polova ka ekvatoru, slo-bodnim osovinama. Ovaj ubenik je veoma struqno napisan i sadr�i osnovneelemente koji su neophodni za shvataǌe suxtine astronomije i mogao je da,svojim jasnim stilom, zainteresuje uqenike.

,,FIZIKA“ od Dr. A. Handla, Zagreb 1890,50) latinica, VIII + 324strane.

U I Odsjeku Mehanika krutih tjelesa u §41. obra�uje Centralno ilisusredno gibaǌe, Keplerove zakone. §42. je posve�en Uzrocima susrednogili centralnog gibaǌa. §43. ima naslov Putevi pri centralnom kre-taǌu, a §44. Ob�enita gravitacija. Privlaqeǌe krugaǉa. Autor je po-drobno obradio ovaj problem.

VI Odsjek je u potpunosti posve�en Poqelima Astronomije (str.282 - 293). §349. Nebeski svod. Horizont upoznaje qitaoce sa zenitom,nadirom, stranama sveta, vertikalnim krugom, zenitskom daǉinom, azimu-tom, teodolitom, u najkra�im potezima. §350. Koordinatni sustav ek-vatora govori o: paralelama, polovima, ekvatoru, visinama pola i ekva-tora, qasovnom krugu, deklinaciji, rektascenziji, proletǌoj taqki. U §351.Dnevno gibaǌe zviezda saznajemo xta je kulminacija, cirkumpolarnazvezda, nekretnica, zvezdani dan. §352. Opredjelivaǌe poldnevnice ipolarne visine. §353. Godixǌe gibaǌe sunca tumaqi xta je ekliptika,sunqani dan, zoodijak, kolika je daǉina Sunca od Zemǉe. U §354. Pravo isredǌe sunqano doba objaxǌava ,,jednaqak doba“ (vremensko izjednaqeǌe)

198


i princip rada sunqanog sata. §355 Koordinatni sustav ekliptike. Pom-icaǌe proǉetne taqke govori o tropskoj, sideriqkoj godini, julijan-skom i gregorijanskom kalendaru, nutaciji. Petitom (zaxto?) je xtampan§356. Stajaqice. ,,Samo najsavrxenijimi spravami moglo se opaziti da seme�usobni polo�aj med stajaqicami mieǌa“. Spomiǌe se i pojava godixǌeparalakse, ali samo opisno. Bez ikakve definicije su tu ,,Nebeske ǉage,kupovi zviezda, zvie��ane magle.“ Opisno dodiruje tamne linije u spek-trima Sunca i zvezda, kao i svetlucaǌe nekretnica. U §357. Planetispomiǌe 8 velikih i preko 200 malih. Navodi ,,prisuǌe“ (perihel) i,,odsuǌe“ (afhel), koji su elementi potrebni za pra�eǌe kretaǌa, bilogeocentriqkog bilo heliocentriqkog, konjunkciju, opoziciju, kvadraturu(bez definisaǌa). Osobenosti planeta su ǌihova veliqina, te�ina i brojtrabanata. ,,Velika os epilepse zove se apsida“ je oqigledno xtamparskagrexka, kojih ima vixe! §358 govori O kometima: ǌihovim putaǌama, repu,,,Neki misle da su kriesevice (meteori) od kometa postale“. §359. Kri-asavice ukratko opisuje osobenosti, postanak i meteorske pojave. §360.Mjesec govori o ǌegovim karakteristikama, menama, pomraqeǌima, li-bracijama, sili te�e koja ga odr�ava na putaǌi oko Zemǉe. U §361 navodiosobine Zemǉe kao nebeskog tela, spǉoxtenost, silu te�e, qak i obrazacza izraqunavaǌe ǌenog ubrzaǌa u zavisnosti od geografske xirine! Pe-titom je xtampan §362. Fukoov pokus sa nihalom uz podrobno matematiqkotumaqeǌe. Plima i osjeka se ukratko objaxǌavaju u §363. §364. Gusto�azemǉe zakǉuquje odeǉak o astronomiji. Dati su ogledi: a) skretaǌe po-larne daǉine u blizini velikih planina, b) ubrzaǌa sile zemǉine te�ena razliqitim dubinama u kori, v) pomo�u torzionog kantara.

U samom naslovu se navodi da je u pitaǌu hrvatsko izdaǌe pa je i jeziku tom duhu, a to je kod naxih uqenika svakako izazivalo potexko�e zatoxto u svakodnevnoj upotrebi, pa i u nastavi nisu koristili mnoge od,u toj kǌizi, upotrebǉenih izraza. Navedimo neke, koje jox nismo ranijespomenuli: nadglavixte - zenit, satovni kut - qasovni ugao, poldnevica -meridijan, koledar - kalendar, provaǉivati - prevaliti, pre�i, obhodnodoba - vreme obila�eǌa, krugǉa - lopta, osnovni smjer - pravac vertikale.

Mora da se istakne da su profesori koji su predavali astronomiju, bilou okviru fizike, bilo zemǉopisa, mnogo polagali na savremenost gradivai koristili tek izdate ubenike!

Preporuqivani su i ubenici od I. Hoi�a. Me�utim, ja sam pregledaodva od tog pisca i u ǌima nema nixta iz astronomije! Prvi od ǌihje ,,ZEMǈOPIS“, Zagreb, 1880,51) IV + 191 strana, latinicom. Drugije ,,ZEMǈOPIS AUSTRIJSKO - UGARSKE MONARHIJE“, Zagreb,1882.,52) 2 + 127 strana, latinicom. Mora biti da se koristio jox nekiubenik od istog autora, koji nisam naxao, ili od nekog drugog piscane navedenog u Programu zato xto u Nastavnoj osnovi za 1896/7. pixeizriqito: ,,Zemǉopis i Istorija ... VIII r. u oba teqaja: najva�nije iz as-tronomske, fiziqke i politiqke geografije. Svega jedan sat nedeǉno ... PoHoi�u. P. Ninkovi�“.

199

B.D. JOVANOVI�

,,FIZIKA“ za ni�e razrede sredǌih xkola, napisao Antun Vasmut, Za-greb, 1895,53) IV + 195 strana, latinicom. Primedba koja je navedena nakraju prikaza Hoi�evih ubenika va�i i u ovom sluqaju zato xto od as-tronomskog gradiva u ovoj kǌizi mo�emo da navedemo da u glavi Mehanikaili nauka o gibaǌu taqka 25. govori O susrednom gibaǌu (centralnomkretaǌu), u ǌemu o Keplerovim zakonima, ǋutnovom zakonu, u okviru kojihspomiǌe ,,prisuǌ“ (perihel) i ,,odsuǌ“ (afhel). Osim toga u Optici podc) Lom svijetla u taqki 27. Optiqne sprave navodi pod d) astronomi-jski ili Keplerov ,,dalekozor“ i Holandski ili Galilejev ,,dalekozor“. Inixta vixe! Dodajemo jox i neke od korix�enih termina: istosmjerǌak -paralelogram, stojno, padǉivo i neodvisno ravnote�je - stabilna, labilnai indiferentna ravnote�a, provodni trak - poteg!

,,OP�A GEOGRAFIJA“ od Milana Nedeǉkovi�a, Novi Sad54), �ir-ilica. Ubenik ima pet delova. U Uvodu definixe vrste zemǉopisa:,,Zvezdarski zemǉopis posmatra naxu Zemǉu kao zvezdu, kao telo u va-sioni, pa nam govori o kretaǌu te zvezde u vasionskom prostoru (svemiru),o brzini tog kretaǌa, o pojavama koje se na ǌoj zbog toga kretaǌa zbi-vaju; daǉe govori o zemǉinom obliku, o veliqini, o te�ini joj, o odnoxajuprema suncu i drugim zvezdama. Poxto se sva ova pitaǌa ve�inom raqunomrexavaju, to se ovaj deo geografije zove jox i raqunska ili matematiqnageografija.“

II deo. Zvezdarski (astronomski i matematski) zemǉopis nas upoz-naje sa nebeskim svodom, Suncem, Mesecom, zvezdama, nebeskim telima,dokazima da je Zemǉa okrugla, obzorom (vidikom), globom, ,,orizontom“ili vidokrugom, prividnim i pravim, okomicom (vertikalom), temenom(zenitom) i podno�nom taqkom (nadirom), antipodima (protuno�cima),nebeskim pravcima: istokom, zapadom, severom i jugom, du�inom senkextapa u podne, Severǌaqom, veliqinom preqnika Zemǉe, Zemǉinom os-ovinom, sto�erima ili polovima, nebeskom osovinom, polutarom iliravnateǉom, polukuglama, podelom na luqne stepene, minute i sekunde;podnevnicima: meridijanskim krugom, poqetnim, istoqnom i zapadnomdu�inom; usporednicima ili paralelnim krugovima: severnom i ju�nompolukuglom; veliqinom naxe Zemǉe; kretaǌima naxe Zemǉe: danomi no�i, jutrom, podnevom, veqerom, sumrakom, no�i, pono�i, zorom, kul-minacijom Sunca; Zemǉinim putem oko Sunca: elipsom, periheliju-mom, afhelijumom, du�inom godine, prestupnom, julijanskim i gregorijan-skim kalendarom; du�inom dana i no�i i godixǌim dobima: nagibomZemǉine osovine, ravnodnevnicom, ,,uvratninom“ ili ,,povra�ajem“ (sol-sticijalnom taqkom), severnim obratnikom ili povratnikom ili obrat-nikom Raka, polarnim krugovima; podelom toplote na Zemǉi; ... . IVdeo. Glavni pojmovi iz Astronomije. Prvi odeǉak govori o nebeskimtelima ili zvezdama: 1. Nekretnice ili sunca; 2. Zvezde pokretnice sedele na glavne koje se obr�u oko svojih osovina, a kru�e samo oko svo-jie nekretnice - zovu se i planete ili prehodnice (napr. Zemǉa); pobo-qne pokretnice: se vrte oko svoje osovine, u isti mah kru�e oko glavne

200


pokretnice, pa sa ǌom jox i oko ǌene nekretnice - one se zovu jox i meseciili sateliti ili trabanti (pratioci); 3. Meteoriti: sitnija ohla�enai tamna nebeska tela okruglog oblika (qesto puta nisu ve�i od bureta)- oni se kre�u samo oko Sunca; 4. Zvezde repatice ili komete: one sesastoje od sjajne jezgre, na koju je nadovezan sjajan rep; kako su u usi-janom, za�arenom, staǌu (obiqno u gasovitom), svetle svojom ro�enom svet-lox�u; one obilaze u dugotrajnim putevima (vrlo razvuqene elipse iliparabole) oko Sunca. Sunqani sistemi. Nax sunqani sistem se sas-toji od Sunca, 456 prehodnica, 21 meseca, kometa, meteorita, meteorit-skih gomila, maglenih obruqeva (zoodijaqka svetlost). Posebno se gov-ori: 1. O Suncu: veliqina, gusto�a, privlaqna snaga, daǉina, toplina... ,,nadokna�uje se bilo upadaǌem meteorita, bilo smaǌivaǌem promera,xto ima u ǌemu mnogo radijuma koji ima u sebi neiscrpnu energiju:priroda (tamne pege, SLUTI SE DA OD ǋIH ZAVISI NA ZEMǈITOPLINA, JAQINA VETROVA, OBORINE, itd.). Za pomraqeǌa Suncase vide buktiǌe ili protuberance (do 300 000 km). Verovatno je da je barna povrxini teqno; vrti se oko svoje osovine, kre�e se prema sazve��uIraklijevu (Herkul) pa se prema tome vrti jox oko nekog ve�eg glavnogsunca, ali nije dovoǉno dokazano. Xta su Fraunhoferove linije i xtaje svetao prsten oko Sunca (Zonenhof) jox nije taqno razjaxǌeno.“ 2.Planete ili prehodnice: a) 4 unutarǌe: Merkur, Venera, Zemǉa, Mart(Mars): 4 spoǉaxǌe: Jupiter, Saturn, Uran, Neptun. Izme�u ǌih su plan-etoidi ili asteroidi. Poboqne pokretnice (data je tabela sa podacima);Nax Mesec: kretaǌe, staza (skoro 13 puta se zmijasto uvija oko Zemǉine),nagib ravni putaǌe, mene, priroda (reǉef, temperatura, svetao prsten okoǌega). O pomraqeǌima: Meseqeva, Sunqeva potpuna, delimiqna, pravasen, polusen. O meteoritima: vide se samo ako pro�u kroz Zemǉinu at-mosferu. Grupa meteora se pojavǉuje oko 8. do 12. VIII i oko 11. do 14.XI. Mo�da su to otpatci posle sudara planeta ili ostatci repatica? Tu-maqi se xta je zoodijaqka svetlost. O ostalim zvezdama nekretnicama:dr�i da se okre�u oko svoje osovine i da svoj polo�aj, jedna prema drugoj,ne meǌaju. Imaju razliqit sjaj i podeǉene su u 12 klasa (crvene, plav-iqaste, naranaste, zelenkaste, purpurne itd.), qesto meǌaju boju - Sir-ius je sada beliqast,a Ptolemajos ga me�e me�u crvenkaste, postoje zvezdeblizanci (Kastor i Poluks), sazve��a i �ivotiǌski pojas. Mleqni putili Kumovska slama se sastoji od nebrojanih zvezda. Osim ǌega se videteleskopima mnoge druge nebeske magline. Verovatno je da su i te malegomile usijanih gasova pa da je u ǌima zametak novih sunqanih sistema.Da ne miruju zna se po tome xto meǌaju, s vremena na vreme, svoj oblik isklop. Zavrxni, V deo je posve�en Zemǉinoj kori.

POPULARIZACIJA ASTRONOMIJE. - S obzirom na to da smo seograniqili, zasada, samo na gimnaziju u Sremskim Karlovcima, re�i �emoda profesor za matematiku i fiziku, u toj xkoli, Svetislav Kolarovi�(Sremski Karlovci, 16. VI 1865. - Sremski Karlovci, 12/25. VIII 1909)

201

B.D. JOVANOVI�

pixe, u ,,Brankovom kolu“ qlanak ,,Jedan izlet u vasionu“, u ,,Javoru“napise ,,Mesec kao nebesko telo“, ,,O kometama“, u ,,Stra�ilovu“ prilog,,Sunce i ǌegova svojstva“.

Halejevu kometu, 1910. godine i pomraqeǌe Sunca posmatraju sa Maga-rqevog brega, iznad Sremskih Karlovaca, uqenici Gimnazije pod rukovod-stvom svog profesora za geografiju, Milana Nedeǉkovi�a (Sremska Ka-menica, 5. XI 1865. - Sremski Karlovci, 23. X 1935).

ZAKǈUQAK. - S obzirom na to da je sakupǉeni materijal zauzeo vixemesta nego xto je bilo zamixǉeno, produ�i�emo sa opisom nastave iz as-tronomije kod nas u slede�em (�im) nastavku (cima).

Zavrximo sa reqima Jovana �or�evi�a iz ,,Vaspitaqa“ za 1881. godi-nu55): ,,Samo carica prirodnih nauka, ASTRONOMIJA, ostala je u nasjako zanemarena, ma da ona od sviju prirodnih nauka NAJVIXE utiqena umni razvitak i na moralno oblagoro�eǌe uqenikovo, a NAJMAǋEnovqanih izdataka tra�i. Predmet ove nauke neprestano je tu nad naximglavama; qestim posmatraǌem neba izuqavamo taj predmet, i tu nam nikakvauqila ne trebaju, osim NEBESKOG GLOBA, koji �e nas pri tra�eǌu poje-dinih zvezda i zvezdanih jata rukovoditi i DURBINA, koji �e nam slabivid nax izoxtriti i pribli�iti ga onim divnim nebeskim svetilima, daih vidimo, kakvi su u istini, a ne samo kako sa ove naxe male zemǉiceizgledaju“.

Zar ove reqi ne va�e jox i danas?!?

Primedbe

1. ,,Istorija xkola i obrazovaǌa kod Srba“, Istorijski muzej Srbije,Beograd, 1974, str. 19.

2. S. Novakovi�, ,,Srpsko - slovenski zbornik iz vremena despota Laza-revi�a“, Starine 9, (1877), str. 24; E. Wiher, ,,Die Dialektik“, 18 - 23;,,Istorija“, n. d., 18.

3. C. Gianelli, ,,Di alcune versione e rielaborazioni serve dalle ,,Solutiones brevesquaestionium naturalium“ attributa a Michele Psello“, Studi byzantini e neoel-lenici 5 (1939), 445 - 468.

4. Nenad �. Jankovi�, ,,Astronomija u starim srpskim rukopisima“, SA-NU, Posebna izdaǌa DXC, Beograd, 1989, 11.

5. Nenad �. Jankovi�, ,,Astronomija...“, 19.6. N. �. Jankovi�, ,,Astronomija...“, 19.7. N. �. Jankovi�,, ,,Astronomija....“, 30 - 31.8. N. �. Jankovi�,, ,,Astronomija...“, 34.9. N. �. Jankovi�, ,,Astronomija...“, 36.10. Sima �irkovi�, ,,Srbi u sredǌem veku“, Beograd, 1995, 218.11. ,,Istorija“, n.d., 84.12. ,,Istorija“, n.d., 84.

202


13. ,,Istorija“, n.d., 101.14. ,,Istorija“, n.d., 105.15. ,,Istorija“, n.d., 135.16. ,,Istorija“, n.d., 219.17. ,,Istorija“, n.d., 136.18. ,,Istorija“, n.d., 111.19. ,,Istorija“, n.d., 116.20. ,,Istorija“, n.d., 117.21. ,,Istorija“, n.d., 128.22. Kosta Petrovi�, ,,Istorija Karlovaqke gimnazije“, Novi Sad, 1951,

15.23. ,,Istorija“, n.d., 219.24. ,,Istorija“, n.d. 219.25. ,,Istorija“, n.d., 223 - 229.26. ,,Istorija“, n.d., 229 - 236.27. ,,Istorija“, n.d., 157, Allgemeine Schulordnung fur die deutschen Normal-,

Haupt- und Trivialschulen in den samtlichen Kaiserl. Konigl. Erblandern.28. ,,Istorija“, n.d., 157.29. Ratio educationis totiusque rei litterariae per regnum Hungariae et provincias

eidem adnexas.30. ,,Istorija...“, n.d., 188.31. ,,Istorija...“, n.d., 194.32. Namjerenije i izlo�enije Nauk, koje u Gimnaziumu karlovaqkomu juno-

sti Serbskoj u obojih teqenijah po svim klasam predajutse.33. Stevan Lazi�, ,,Kratak pregled istorije Srpske pravoslavne velike

gimnazije u Sr. Karlovcima za prvih 100 godina ǌenoga �ivota“, NoviSad, 1891, 25.

34. S. Lazi�, n.d., 26.35. S. Lazi�, n.d., 20.36. S. Lazi�, n.d., 31.37. S. Lazi�, n.d., 34.38. K. Petrovi�, n.d., 85 - 86, 83 - 84.39. Ratio educations publicae totiusque rei literariae per regnum Hungariae et provin-

cias eidem adnexas, Budae 1806.40. K. Petrovi�, n.d., 139; S. Lazi�, n.d., 35 - 36.41. K.Petrovi�, n.d., 147 - 148.42. K. Petrovi�, n.d., 148 - 149.43. K. Petrovi�, n.d., 151 - 152.44. K. Petrovi�, n.d., 340.45. K. Petrovi�, n.d., 342.

45a. Dr Bo�idar D. Jovanovi�, ,,GRA�A ZA ISTORIJU ASTRONOMI-JE U VOJVODINI“, Sveske Matice Srpske, Serija prirodnih nauka,sv. 1, Novi Sad, 1989, 5-7.

46. Pismo od G. Nenada �. Jankovi�a od 25. 10. 1994.

203

B.D. JOVANOVI�

46a. ,,AUSFUHRLICHE MATHEMATISCHE GEOGRAPHIE“. Ein Lesebuch fur dieJugend von M. Albercht Georg Walch. Dritte, vermehrte und verbesserte Auflage.Gottingen bei Heinrich Dietrich 1807.

47. ,,POCELA SILOSLOVIJA“ od Dr. Andrie Baumgartnera, polag petoga izdanja,s nemackog preveo Dr. Ivan Evg. Kiseljak. U Becu 1854.

48. J. Belingera ,,UPUTSTVO U GEOGRAFIJU“ za ni�e gimnazije ini�e ralke, Posrbio Aleksandar Gavrilovi�. Troxkom Igǌata Fuksa.U Novom Sadu 1866.

49. ,,GRUNDZUGE DER PHYSIK“ Lehrbuch fur die oberen Klassen der Realschulenund Gymnasien. Von Dr. J. Schabus, Wien, 1873.

50. ,,FIZIKA“ za vise razrede srednjih skola, napisao Dr. A. Handl ... hrvatsko izdanjepo cetvrtom njemackom priredio Ivan Stozir ... U Zagrebu 1890, Nakladom sveuc.knj. Fr. Zupana.

51. ,,ZEMLJOPIS“ za gra -danske skole. Sastavio I. Hoic. Zagreb 1880.52. ,,ZEMLJOPIS AUSTRIJSKO – UGARSKE MONARHIJE“ za gradjanske skole.

Sastavio I. Hoic. Zagreb 1882.53. ,,FIZIKA“ za nize razrede srednjih skola. Napisao Antun Wassmuth... Hrvatsko

izdanje po drugom njemackom priredio prof. Ivan Stozir. Zagreb 1895.54. ,,OP�A GEOGRAFIJA“ za sredǌa uqilixta. Svojim uqenicima napi-

sao Milan Nedeǉkovi� profesor. Ova je kǌiga odobrena kao ubenikza Srpsku veliku karlovaqku gimnaziju ud Visoke kr. zem. vlade u Za-grebu. Novi Sad. Srpska xtamparija Bra�e M. Popovi�.

55. Jovan �or�evi�, ,,Geografija u osnovnoj xkoli“, Vaspitaq, List zanarodno obrazovaǌe, u Beogradu, 1881, 286.

204


DEVELOPMENT OF TEACHING OF ASTRONOMY WITH SERBS,Part I

BOZIDAR D. JOVANOVIC

University of Novi Sad, Faculty of Agriculture,Waterarranging Institute, 21000 Novi Sad, Yugoslavia

Abstract. The material is divided: a) according to time: Origins of literacy; Beforethe school year 1917/8; From the school year 1918/9. until to - day; b) according to the

rank of the school: elementary schools, secondary schools; c) according to region: becausethe teaching plans and programs, as well as textbooks, were not unique for the allregions where our people lived.

Origins of literacy include all regions and all kinds of ,,schools“. For the periodbefore the school year 1917/8. only northern parts of our population have been con-siderad. Elementary and secondary schools in general and the Serbian Ortodox GreatGymnasium in Sremski Karlovci have been seperately treated, by making use of Pro-grams (annual reports) for particular school years, teaching plans and programs, pro-fessors and textbooks. The concluding part incorporates astronomy popularization inthat school.

It is expected that this paper will be only the first in a series.

205

Documents

NASTAVAIZASTRONOMIJEKODNAS, - publications.aob.rspublications.aob.rs/56/pdf/179-205.pdfsu,,Gromovnik\,,,Sanovnik\,,,Trepetnik\,,,Kolednik\10). Za razliku od teritorija srpske drˇave