na{oj prijateljici, jednoj od osniva~ica Novosadske 2006 SRB ŠTA TI SRCE KAŽE...Ova bro{ura zami{ljena je kao sastavni deo negovanja podr`avaju}e kulture, a naro~ito kada je u pitanju

Ovu bro{uru posve}ujemo ̂ arni ]osi} (1974-2006),na{oj prijateljici, jednoj od osniva~ica Novosadskelezbejske organizacije, slikarki i pesnikinji.

ârni, koja je slobodno gradila svoj identitet i sponosom pri~ala o njemu.

Pamti}emo njenu hrabrost, {irinu i lepotu.

Labris

LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska pravaBeograd, 2006.

[TA TI SRCE KA@ELi~ne pri~e lezbejki o coming out-u

TTiirraa`̀ 11000000BBeeooggrraadd,, 22000066.. ggooddiinnaa

Sva prava zadràva izdava~. Za svako kori{}enje,umnoàvanje i stavljanje u promet dela teksta ili teksta u

celini potrebna je saglasnost Labrisa.

[TA TI SRCE KA@ELi~ne pri~e lezbejki o coming out-u

IInntteerrvvjjuuiissaallaa ii uurreeddiillaa iinntteerrvvjjuuee Sun~ica Vu~ajTTeehhnnii~~kkoo uurree||eennjjee,, pprreelloomm ii ddiizzaajjnn kkoorriiccaa Adorjan Kurucz

LLeekkttuurraa ii kkoorreekkttuurraa Aleksandra Ra{i}UUrreeddiillaa Ljiljana @ivkovi}[[ttaammppaa Standard 2, Beograd

IIzzddaavvaa~~ LABRISorganizacija za lezbejska ljudska prava

tel: 011 3444 950, 063 8 513 170

tel/fax: 011 459 604e-mail: [email protected]

[email protected]

SADR@AJ

5LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava

Uvod

Uvod

[[ttaa ttii ssrrccee kkaa`̀eeBBrriinnuuttii oo sseebbii, IvanaDDiijjaaffrraaggmmaa nnaa cceennttrriiffuuggii, JasminaGGaajjiimm lljjuubbaavv pprreemmaa ddeevvoojjkkaammaa, Tanja Kupre{aninIImmaattii ssvvoojj mmoommeennaatt,, Jelena An|elovskiJJaa ssaamm oonnaa iissttaa vvaa{{aa uunnuukkaa, Biljana Stankovi} LoriLLeezzbbeejjssttvvoo ≠≠ ggrreehh, Zoe NNeemmaamm ddeeffiinniittiivvnnee ooddlluukkee, Ksenija ForcaOOttaappaannjjee, Jelena êlebi}OOttii}}ii iillii }}uuttaattii, Zmaj~e PPrrvvoo pprriizznnaattii sseebbii, Zorica RRaazzbbiittii ttiirraanniijjuu }}uuttnnjjee, Maja Savi}SSaaoopp{{ttii iissttiinnuu oo sseebbii, Majda Pljuc SSlloobbooddnniijjaa uu ssvvoojjoojj ggllaavvii, Maja Proki} Zmaj[[ttaa ttii ssrrccee kkaa`̀ee, ModestiTTii ttoo nnee bbiirraa{{,, ttii ttoo jjeessii, Stasha (Ramona punk)VVeezzaa jjee pprreekkiinnuuttaa, S.

..........................................................................9

..................................................15..............................19

....25.....................29

.....32..............................................36

.................42..........................................49

..............................................56..........................................59

.............................64..............................67

..............73...........................................76

..........79................................................87

UVOD

LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava

Uvod

Uvod

Ova bro{ura zami{ljena je kao sastavni deonegovanja podràvaju}e kulture, a naro~ito kada jeu pitanju poseban aspekt socijalizacije lezbejki, kao{to je - coming out.1 Ona prvenstveno ima za cilj daosnaì lezbejke u specifi~nom i sloènom procesudono{enja odluke da saop{te istinu o sopstvenojseksualnoj orijentaciji ljudima iz svog okruènja,roditeljima, sestrama i bra}i, prijateljima, kolegamai koleginicama na poslu ili fakultetu, u {koli, kao inepoznatim ljudima.

Bro{ura se sastoji od {esnaest autenti~nih li~nihpri~a lezbejki uzrasta od 25 do 52. godine iz nekolikorazli~itih gradova na{e zemlje u pogledu sopstvenogcoming out-a. One su prikupljane intervjuimatokom aprila i maja ove godine. Kada je objavljenainformacija o ovoj bro{uri, nekoliko èna se odmahjavilo sa èljom da ispri~a svoje iskustvo comingout-a, a takav trend je nastavljen i tokom trajanjaintervjua. Visoka motivacija, zainteresovanost, svesti odgovornost o va`nosti preno{enja sopstvenogiskustva svih mojih sagovornica obeleìle su rad naovoj bro{uri. Iako je imala za cilj da predstavi com-


1) Coming out/re}i sebi i drugima. Obelodaniti sebi i drugimasvoju seksualnu orijentaciju.

Li~ne pri~e lezbejki o coming out-u

ing out u afirmativnom svetlu u njoj ima nekolikopri~a èna koje govore o nasilju sa kojim su sesuo~ile. Spremnost i motivacija da se ~uje glas nji-hove li~ne borbe i napora da se razli~itost razume jerazlog zbog ~ega su i ove pri~e na{le mesto me|ukoricama ove bro{ure.

Danas u na{em dru{tvu postoji nekoliko va`nihmesta koje su organizovale lezbejke za druge lezbej-ke i u okviru kojih se mogu na}i razli~ite publikacije,knjige, lifleti na razli~ite teme. Budu}i da se baviljudskom egzistencijalnom potrebom, potrebom dase bude prihva}enom, ova bro{ura bi trebalo da sena|e ne samo u za{ti}enim i sigurnim prostorima zaène, ve} i u prostorima poput psiholo{kih saveto-vali{ta, u {kolskim i omladinskim prostorima,bibliotekama... kako bi mogla da bude dostupnijave}em broju èna lezbejske orijentacije, ali i nji-hovim roditeljima, prijateljima, drugaricama...

@elela bih da kaèm da me je rad na ovojbro{uri u~inio u pojedinim trenucima ranjivijom, au pojedinim – odlu~nijom. Tako|e sam potvrdilajednu stvar koju povremeno zaboravim, a na kojusu me neke od sagovornica svojim pri~ama pod-setile, a to je da je strpljenje ponekad veoma va`noza senzibilizaciju dru{tvene okoline. èlim da sezahvalim ̀ enama na delu na otvorenosti, Novosadskoj

10

Uvod

lezbejskoj organizaciji na gostoprimstvu i Labrisu naizuzetnoj saradnji, dobrom raspoloènju i pozivu ipoverenju u mene da radimo zajedno na ovojbro{uri.

Na samom kraju imam potrebu da se zahvalimsvim ènama koje su se javile na njihovom poverenju,iskrenosti i èlji da ispri~aju svoje pri~e o sopstvenojhrabrosti, snazi i mudrosti u prevazilaènju izazovalezbejske socijalizacije u na{em dru{tvu.

BBeeooggrraadd,, 77.. jjuunnaa 22000066.. SSuunn~~iiccaa VVuu~~aajj


LABRIS - organizacija za lezbejska ljudska prava

[TA TI SRCE KA@E

Brinuti o sebi

Brinuti o sebi

Godinu dana pre nego {to }u napraviti comingout svojoj sestri, priklju~ila sam se lokalnoj organi-zaciji koja zastupa prava lgbt ljudi. Kroz mnogade{avanja, seminare, druènja, sazrevao je mojlezbejski identitet. Posle mnogobrojnih iskustava,upoznavanja sa zajednicom i dobijanja modela, kaoneke vrste ogledala, meni je postalo tesno u mojojku}i.

Odjednom je sazrela èlja da sve ispri~am svojojgodinu dana mla|oj sestri. Nas dve smo oduvek bileveoma bliske. Ali, odmah se postavilo pitanje da li}u ja to mo}i, kako da to u~inim... U tom trenutkui mom nastojanju da sve kaèm sestri podràla meje poznanica. Rekla mi je, ~uv{i kakav odnos imamsa svojom sestrom, da }e to sve garantovano, pro}isuper. Ohrabrila me je. Nedeljama smo nas dvepri~ale o tome kako da to izvedem. Ona je imalaneko sjajnih ideja, ali ja nekako, nisam ba{, bila str-pljiva za te njene ideje. Trema me je sve vi{e obu-zimala.

Sazrelo je i to jednog dana. Pozvala sam sestruna posao. «Kada }e{ da do|e{?», pitala sam, «Pa,normalno, kad ina~e dolazim», rekla je ona. «Ba{lepo, jer bih volela da popri~am sa tobom o



ne~emu», odgovorila sam. Kako se pribliàvalo~etiri popodne, sve mi vi{e i vi{e ponestajalo glasa.

Sestra je do{la, sela je na krevet. Ja nikako dapo~nem da govorim. «Slu{aj, ja imam ne{to da tikaèm, al’ ne{to ne mogu...», mucala sam, a na to}e ona: «Ja vidim da se ti ne{to mu~i{, nego ‘ajde tilepo to napi{i, to {to ima{ da mi kaè{.»

Pao mi je kamen sa srca! Toliko sam bilauzbu|ena da nisam mogla re~ da izgovorim.

«Imam neka posla u gradu, pa }u do}i kasnije, ti}e{, taman da zavr{i{», rekla je, a ja sam joj odgo-vorila kako ne}u biti tu, kad se bude vratila. «Nijeva`no, ti ostavi papir, na na{em tajnom mestu i ja }uga na}i.»

Sela sam i napisala prvo uvod o homoseksual-nosti, pa ne{to malo o pravnom tretmanu, pa omedicinskom, o aktivizmu i na kraju moja ose}anja- da ja volim ène. Da je to moj ìvot, a ne nekitrenutni hir. (Sve te papire ~uvam i danas). Na krajusam pro~itala sve to {to sam napisala i ostavila namoje i sestrino tajno mesto. Oti{la sam kod prijatel-ja. Sve sam mu ispri~ala o tome {ta sam upravouradila. I on mi je rekao da ne brinem i da }e sveprote}i savr{eno. U trenutku kada sam ve} svepolako po~ela da zaboravljam, stigla mi je sestrinasms poruka: «U, pa kao da ja to nisam znala!Uìvaj! Samo da ti kaèm da sam znala godinama!»

16

Brinuti o sebi

Onda je ona meni napisala pismo. Bilo je todugo pismo, ~etiri lista A4. Pisala mi je kako je onato odavno znala, da razume sve i da mogu dara~unam na njenu podr{ku. Iznela je u tom pismu~itavu analizu na{e uè i {ire familije sa preporuka-ma kome mogu da kaèm, ko verovatno ve} zna ikome mo`da ne bi trebalo da kaèm! To se pokla-palo i sa mojim mi{ljenjem. Napisala mi je i to da jeto njeno mi{ljenje, ali da ne moram sve da uvaìm.

Usledilo je vreme na{eg intimnog sestrinskogdopisivanja. O~igledno da je takva vrsta komu-nikacije morala da prestane. Jednog dana je do{laku}i i pitala me {ta radim. «Ni{ta. Ba{ ni{ta», odgo-vorila sam joj. Kao da sam u tom trenutku shvatalakoliko mi je katarzi~no bilo to iskustvo. Ose}alasam se i poniàvaju}e, na neki na~in, jer mi je bilotada kristalno jasno koliko manje {ansi imam ja uodnosu na nju, koja je heteroseksualna. Posebno mije bilo poniàvaju}a svest o tome da ako ho}u to dakaèm da moram da po~nem od toga kako je lezbe-jski identitet integralni deo li~nosti, pa ovo, paono... Koliko je mnogo potrebno toga re}i!

Na stranu to, ja sam u stvari bila veoma sre}na.Sve te pripreme, a ispalo je super! Ubrzo posle mogcoming out-a, ona me je pozvala telefonom sa poslai rekla: »Kada do|em ku}i, nemoj slu~ajno da si seko~ila!» Danas mogu da kaèm da je meni to bioveoma drag trenutak u ìvotu.



Biti u grupi za mene jeste bilo va`no u smislubolje spoznaje moga identiteta i li~nog oja~avanja.Nisu samo bili va`ni ljudi, nego i razni edukativnisadràji kroz seminare, ~itanje raznih knjiga...Posebno mi je bilo va`no druènje i me|usobnapodr{ka sa jednim mojim prijateljem iz grupe. Bezbivstvovanja u grupi i uzimanja aktivnog u~e{}a uradu, ja zaista ne vidim na~in na koji bih mogla daoja~am u svom identitetu. Moje sazrevanje u grupije dobilo ubrzani tok i to u zna~ajnoj meri. {estmeseci mog svakodnevnog intezivnog rada i u~e{}au ìvotu grupe je proizvelo sasvim jasnu sliku omom lezbejskom identitetu.

Mislim da je najva`nije dobro izabrati osobukojoj }e se saop{titi prvi coming out. Isto tako jeva`no raditi na sebi i svom razvoju. Kada sepriprema{ za coming out treba se pripremati ibrinuti o sebi, a ne o drugima.

IIvvaannaa,, 11997711..,, NNii{{

18

Dijafragma na centrifugi


Odràvanje Gay Parade u Beogradu 2001.godine je bio za mene klju~an trenutak, bez obzirana to {to sam jo{ od svoje osme godine znala da sudevojke te koje se meni dopadaju...

Oduvek sam bila «mu{kobanjasta«, ali je mojasredina to «pravdala« ~injenicom da sam odrastalauz bra}u! U detinjstvu de~aci su mi bili OK, bili smodrugari, ali ja sam uvek èlela da privu~em pa`njudevoj~ica. Druè}i se sa de~acima i pona{aju}i sekao oni, mislila sam da }u lakse pridobiti simpatijedevoj~ica.

Sve do Parade u Beogradu ja bih, ipak svojestanje nazvala – poricanjem. «Ja? Ma, ne!«, stalnobih govorila samoj sebi. «Niko mi se ne svi|a, a us-tvari...«, nikad nisam sasvim dovr{avala misao.Imala sam u to vreme druga koji je bio gay i to je samnom uvek bilo u redu. Druìli smo se redovno, alimu ja nisam govorila za sebe. Poku{avao je da raz-govara sa mnom, video je kako stoje stvari, ali jasam sve ignorisala. Prihvatila sam njegovuorijentaciju, ali sve vreme sam mantrala: «Sve je toOK, ali ne ja, ne ja, ne ja! Nisam ja to.«

U vreme Pride-a, radila sam u kiosku. Kada sustigle novine, videla sam da se desila nekakva velika



tu~a u Beogradu prethodnog dana, da bih, kadasam malo bolje pro~itala, shvatila {ta se zapravodogodilo... Tu se desio «klik«. Pomislila sam kako suti ljudi hrabri. «Znali su da }e, verovatno, dobitibatine, znaju gde ìvimo, ali su ipak odlu~ili daiza|u na ulicu, a vidi mene... Ne smem ni sa sobomda pri~am«, prolazilo mi je kroz glavu. Imala strahda samoj sebi priznam! Tada sam rekla sebi: «Daj,bre, Jasmina, pri~aj ve} jednom, makar i sama sasobom«. Pokrenuo se ~itav mehanizam. Po~ela samsebi da priznajem. To sam ja!

Onda sam po~ela da razgovaram i sa svojim dru-garom i on je to jedva do~ekao! Pozdravio je tupromenu kod mene.

Tada{nji posao mi je bio dobro pla}en i ja samodmah odlu~ila da kupim kompjuter kako bihmogla da komuniciram sa ljudima koji su kao ja.Bilo mi je super! Ose}ala sam se kao da je jedanveliki problem u ìvotu bio re{en. Shvatala samkoliko sam energije gubila na to poricanje,razvla~enje... i kako je to sve besmisleno. Bilo mi jelak{e {to sam se oslobodila svih tih laì. To zavara-vanje okoline, sebe, me je zamaralo, prljalo. Sadasam se ose}ala ~istije...

Po~ela sam da ose}am potrebu da kaèm svojimprijateljima. Smetalo mi je {to se druìmo i supernam je, {to za mene podrazumeva da smo iskreni,

20


a ja zapravo krijem ne{to od njih. Ose}ala sam sejako lo{e zbog toga i èlela sam da to promenim.Mislila sam da nije fer sa moje strane. Opet, bilo meje i strah da, ako kaèm - {ta onda?! Nisam bila si-gurna da li }e me odbaciti, mo`da biti grubi ili minapraviti jo{ ve}i problem... Pla{ila sam se da }e meodbaciti zbog ~injenice da ja nisam ono {to oni,mo`da, misle da ja jesam. Pla{ila sam se da }e mezamrzeti. Opet, mislila sam, pa i ako me zamrze,mesec dana }u biti nesre}na, ali }u na}i nove pri-jatelje... Takvi prijatelji mi, onda, ni ne mogu bitiprijatelji.

Imam jednu drugaricu sa kojom sam se svakod-nevno vi|ala. Imale smo obi~aj da iza|emo napoljei {etamo se kada je lepo vreme. Umele smo da{etamo satima i da se vratimo ku}i u pet ujutro.Jednom prilikom smo {etale, }askale i ja sam smis-lila da joj toga dana kaèm kako stvari stoje. Bojalasam se njene reakcije. Neprestano sam razmi{ljala{ta }u i kako }u. Par puta sam poku{ala, pa odusta-la... Kona~no je {etnji do{ao kraj, a i bilo je veomakasno. Stajale smo na raskrsnici ispred njene zgradei ja sam tada po~ela da obilazim oko nje... krug, ukrug. Gledala me je zbunjeno. Bila sam na ivici:«Sad }u da kaèm, pa {ta god!« ~u~nula sam. Oname je zbunjeno gledala. Svaka }elija mi je drhtala.Dijafragma na centrifugi. Bila sam skoro bez daha.



Gledala sam je odozdo kao psi}. Pri~ala mi je otome kako joj vi{e nije zanimljivo da bude sama ikako bi volela da nekoga upozna. Trebalo je da i jakaèm ne{to po tom pitanju. Kona~no sam skupilahrabrost i rekla ne{to kao: «U Novom Sadu, zna{...ima neko ko mi se dopada, ali... nije de~ko... negoje devojka!« Nisam smela da je pogledam. Umiralasam od straha!

Ona se nasmejala. «Super, znala sam ja to i rani-je, samo sam ~ekala da mi sama kaè{. Jako mi jedrago {to si mi rekla.«

«Zemljo, otvori se!«, pomislila sam. Toliko samse brinula, a na kraju... Toliko sam bila besna irazo~arana {to sam toliko dramila. Skoro sam serazo~arala {to je tako lako prihvatila! {alim se, na-ravno.

Sve je bilo lak{e. U komunikaciji sa njom nisamvi{e morala da brinem da ne{to ne «tresnem«, da se«pogre{no« ne izrazim... Bila sam opu{tenija. Obesmo postale otvorenije. Odnos je kona~no postaozdrav.

Usledio je coming out i mom dragom prijatelju.Du{a od ~oveka. Mnogo ga volim. I ovog puta samse unervozila. Jednom prilikom kada je do{ao kodmene... Opet me je bilo strah, ali manje. Opet istitekst u glavi o odbacivanju, o usamljenosti... Pla{ilasam se da ne bude ljubazan dva minuta po{to mu

22


kaèm, pa da onda ode ku}i i nikad se vi{e ne vidi-mo i ne ~ujemo. To bi me mnogo rastuìlo.

Primetio je moju uznemirenost, pa se i samuznemirio. «Zna{, ja volim ène«, rekla sam mu.Glasno je odahnuo, mislio je da }u mu re}i ne{tolo{e o njemu samom. Bilo je skroz sme{no! «Super,ba{ mi je drago! Sada si mi jo{ draà«, rekao je.

Opet sam bila razo~arana zato {to sam }utalatoliko dugo. Usledili su coming out-i drugim pri-jateljima i to je teklo lagano... Mogla sam da kaèmi nekim nepoznatim ljudima. Nisam imala proble-ma u tim situacijama. Danas svi moji prijatelji znajuda sam lezbejka. Svi moji prijatelji su mi i danas pri-jatelji.

Saznala sam ne{to o sebi nakon svih tih out-ovanja - umem da biram prijatelje.

Nisam za coming out po svaku cenu. Ja nisamrekla svojoj porodici, jer znam kakvi su, kakorazmi{ljaju i da to nikada ne bi prihvatili. Zato }utim.Jeste komplikovano, ali bi tada bilo komplikovanije.Poznajem nekoliko devojaka koje su rekle svojimroditeljima i koje imaju zbog toga uàsne probleme.Ima i nasilja. Zato nisam za coming out po svakucenu. Sa druge strane, sa svojim i tu|im iskustvom,moram re}i i da ma kako problemi bili veliki, com-ing out uvek donosi olak{anje, oslobo|enje.Osnaìvanje li~nosti je uvek deo coming out-a.



Evo, prise}am se sada sahrane svoje tetke. Sve jebilo uobi~ajeno, morbidno, ljudi koji su se okupilisu bili sasvim obi~ni, svi nekako strejt ili bar silomstrejt. U toj masi, u jednom trenu sam osetila kakosam ja druga~ija, razli~ita od njih. Srce mi je posta-lo veliko! Dobro sam se ose}ala. Pevu{ila sam usput,cupkala, ~upkala li{}e i mirisala okolno cve}e! Bilasam sre}na! Zato {to sam to {to jesam. Zato {to samprihvatila sebe onakvu kakva jesam! Ose}ala samkako se volim. Neki prozra~an ose}aj! Lagan!Ose}aj da smem da budem lezbejka pred sobom.Da sam OK. Vi{e ne gazim po sebi.

JJaassmmiinnaa,, 11997711..,, ZZrreennjjaanniinn

24

Gajim ljubav prema devojkama

Gajim ljubav premadevojkama

Bio je to moj prvi coming out. Imala sam 16godina i ìvela sam u to vreme sa mamom i babom.One su osetile da imam neki problem (a koga jali~no nisam bila svesna) i shodno tome su me poz-vale da porazgovaramo. Sele smo za sto u kuhinji,sve tri i one su po~ele da me propituju da li imamnekih problema, {ta se sa mnom de{ava... Rekle sumi da njima mogu da ispri~am ako imam nekihpote{ko}a. Nisam se ose}ala tada da imam nekihproblema, ali je u meni ne{to tinjalo i ja sam znalada sam kod sebe primetila da mi se dopadaju devo-jke, a ne mu{karci.

U to vreme sam upoznala jednu devojku u {kolisa kojom sam to podelila. Ona je ve} imala devojkui iskustva u vezi sa tim. Tada je TO sve krenulo umeni. Pretpostavila sam da bi to moglo biti ono {tosu mama i baba primetile...

Nisam imala problem da im to kaèm, ali mi inije bilo ba{ sasvim lako. èlela sam prosto da im toiskreno kaèm. «Ja gajim ljubav prema devojkama»,rekla sam im ba{ ovim re~ima.



«Jao, pa to je stra{no!», uzviknula je baba, nas-tavljaju}i: «Ja sam imala jednu frizerku koja me jemuvala, to je bilo uàsno...» Mama ju je u{tinulaispod stola i prekinula je, rekav{i: »OK, Tanja, i jasam imala problem kad sam bila mlada. Sanjala samda sam spavala sa nekim svojim dobrim drugarica-ma. To }e pro}i, nije ni{ta stra{no.» Smirivala me je.

Ja sam veoma dobro ZNALA da to nije moj pro-lazni period. To je bio deo moga ìvota.

Bilo mi je krivo {to je moja baba tako reagovala,ali s obzirom da je ona bila ‘33. godi{te, bilo mi jejasno za{to ona tako razmi{ljala. Malo me jepovredilo {to je to tako grubo rekla u smislu «kakoje to odvratno i grozno», ali nije ni uticalo pretera-no na mene. Odvojila sam to, nekako, sa strane.

Bitno mi je tada bilo ono {to mi je majka rekla. Jasam joj i kasnije mnogo puta u ìvotu rekla da }u jauvek biti sa ènama. Ona je to na neki na~in prihvati-la, odnosno toleri{e moj izbor, iako me i dandanaspovremeno pita kad }u da na|em de~ka. Rekla mi jeda se uàsno boji da }u ostati sama.

Posle dosta godina od tada, rekla sam i svombratu po{to je on mla|i od mene dvanaest godina.Rekla sam mu da volim devojke, a on se samo nas-mejao i rekao: «Znam ja to, a i znam ko su ti biledevojke.»

Danas kada razmi{ljam, i da me nisu mama i

26

Gajim ljubav prema devojkama

baba pozvale na razgovor za stolom prili~no samsigurna da bih im i sama to rekla, onda kada bih bilaspremna na to.

Mislim da lezbejke treba da imaju coming outonda kada se ose}aju dovoljno jakim, spremnim isigurnim u sebe da saop{te nekome ko im je bitan.Kada to kaù onda su – slobodne. One koje su tove} u~inile, smatram da treba da nastave taj put isaop{tavaju onima i u onim situacijama koje suva`ne za njihov ìvot. Ne po svaku cenu.

Na kraju, za coming out je najva`nije da te nekopodrì. Ako podr{ke nema, onda je te{ko, ali ja mis-lim da svaki problem moè da se prevazi|e.

Ja sam od osnovne {kole ose}ala ljubav premadevoj~icama i to je bio deo mog svakodnevnogìvota, naro~ito u igri, kada sam ja uvek bila nekide~ko. Sve dok nisam upoznala tu devojku u {koli,ja sam sve vreme verovala da sam ja jedina lezbejkana svetu. Mislila sam ponekad da }u cr}i, jer nisamznala {ta da radim. Kada sam srela tu devojku, bilomi je mnogo lak{e. Ona je bila opu{tena i govorilami je kako se ona ljubi sa devojkom i da je to svenormalno. Osim nje, nisam imala u Beogradu odkoga to da ~ujem. «Ako postoji jo{ jedna lezbejkapored mene, onda postoji jo{ hiljadu», po~ela sampolako da mislim i ja. Bilo mi je lak{e. Sve je bilolak{e.



Kad sam savladala taj problem slede}i mi je biokako da smuvam neku devojku. Opet, moja iskusnadrugarica je mirno rekla na to: «Sad, kad ode{ namore, prvu devojku koja ti se dopadne ti smuvaj!»

Stvarno je tako i bilo.

TTaannjjaa KKuupprree{{aanniinn,, 11996688..,, BBeeooggrraadd

28

Imati svoj momenat

Imati svoj momenat

Moj najzna~ajniji coming out je onaj mombratu, jer mi je u porodici on najblià osoba. On jemla|i {est godina. U nekom momentu sam mu,prosto, rekla. Gledali smo TV, nije bila nikakvaposebna situacija. «Ja sam lezbejka, ti to zna{»,rekla sam... Ma da, ti to bezveze pri~a{, odgovorioje on onako usput i dodao: «To je izmi{ljeno i ti toonako pri~a{ i to je glupost». To je bio prvi deo reak-cije i trajao je nekoliko dana.

Ja vi{e ni{ta nisam pri~ala. Posle nekoliko dana ja sam ponovila istu pri~u i

on je rekao da ne}e to da slu{a. Nastavila sam dalje.O~ekivala sam da }e tenzija da raste i tako je i bilo.Meni je, pak, bilo va`no da ispri~am, da kaèm.Nisam pristajala da se to ne govori i da se ne izgo-vara i to se odvijalo u etapama. U jednom trenutkusam dobila batine od njega. {utirao me je i i{ama-rao. Rekao je da moram da idem iz na{e ku}e akotako razmi{ljam, itd. Za mene je to bilo stra{no.

Nastavila sam da teram svoju pri~u. Nisam nitada, a ni ranije uzvra}ala udarce.

Nije me vi{e udarao, ali je ostalo na tome da«ne}emo vi{e pri~ati o tome». Tvrdio je sada da jesve OK, ali da on ne èli o tome da bilo {ta slu{a,



odnosno da ja ne treba ni{ta da govorim na tutemu.

Ja sam, svejedno, nastavila da pri~am.Ono {to je za mene bilo aktuelno u tom trenutku,

ja sam saop{tavala. On je }utao, }utao i }utao i to jeprolazilo, nekako zaba{ureno. «Idem sa svojomdevojkom tamo i tamo...», govorila bih ja, a on je toignorisao.

Ne{to kasnije je upoznao Lori.Usledila je jedna kratka faza u kojoj je on mislio

da je ona mene na sve to nagovorila. To je ba{kratko trajalo. Ubrzo, ona se pretvorila u super lik,a ja u groznog. Ona mu je bila mnogo interesantnijaosoba od mene, mislio je da imaju neka zajedni~kainteresovanja. Za njega je to bilo sasvim OK, ali onnije postavljao nikakva pitanja na koja bih mudavala neke odgovore.

Ne zove me telefonom. Obi~no sam ja ta kojaga okrenem da razgovaramo. Ti razgovori su kratki,obi~no ja govorim... on uglavnom ignori{e i nikadani{ta ne pita. Kada se sretnemo sve je OK, ali nemanekakvog interesovanja. To traje od pretpro{legodine i ima razne faze.

Ja i dalje o~ekujem da }e se na{ odnos menjati.I dalje sam na istom, ali se njegova reakcija menja.Mene ta situacija tro{i i pravi me prili~no tu`nom.Taj coming out nas je udaljio i meni to te{ko pada.Tu`na sam.

30

Imati svoj momenat

O tome da sam lezbejka ja nikada nisam imaladilemu da li treba da }utim. Nemam ose}aj da totreba da sakrijem, ali imam tu tugu.

Uvek mislim da je va`no re}i. To je moja indivi-dualna percepcija i moja politi~ka poruka i ja u toverujem. Verujem da je to va`no za oja~avanje svihnas. Ali ja isto tako verujem i u to da svaka zna svojupri~u i da }e prema tome da proceni i odlu~i {ta }ei kada da kaè. Ja bih volela da svaka od nas ima tajsvoj momenat u kome }e re}i, ali ja moram dakaèm da mislim da je bitno biti i bezbedna u tommomentu.

JJeelleennaa AAnn||eelloovvsskkii,, 11998800..,, NNoovvii SSaadd



Ja sam ona ista va{a unuka

Pri~a o coming out-u me uvek vra}a nekolikogodina unazad, u vreme kada sam se autovala majcii ovom prilikom ne bih tu pri~u ponavljala.

Govorila bih o drugom coming outu, onom bakii dedi koji su me i odhranili. To se de{avalo, nekakou isto vreme kad i onaj sa mamom, i sad kadarazmi{ljam o tome, mislim kako je to zanimljivo.

Imala sam 25 godina kada sam se autovala bakii dedi. Tome je neposredno prethodilo moje u~e{}ena Lezbejskoj nedelji1 u Somboru posle ~ega jauop{te vi{e nisam mogla da se vratim na staro. Tajskup, ta opu{tenost, sve {to mi se de{avalo i o ~emusam razmi{ljala u vezi sa mojim lezbejskim identite-tom, tamo je bilo OK. Mene je to potpunopokrenulo. Mislila sam, kako sam ja tako dobrome|u svim tim veoma razli~itim ènama koje subile iz raznih krajeva biv{e Jugoslavije. Bila sam pre-plavljena pozitivnom slikom mene same.

Iz Sombora me je sa~ekala mama sa o~uhom naizlazu iz Novog Sada. Oni su insistirali da ve~eramo,a meni se uàsno i{lo ku}i. Tu ve~eru sa njima sam

32

1) Druga lezbejska nedelja – skup lezbejskih aktivistkinja izdràva biv{e Jugoslavije, Sombor, oktobar 2000. godina.


izbegla i oti{la sam kod svoje babe i dede koji suìveli u ku}i u okviru na{eg zajedni~kog dvori{ta.Njima sam ve} ne{to nagovestila time {to sam imrekla da idem na skup koji podràva samohranemajke, lezbejke i invalitkinje, iako je to bioisklju~ivo lezbejski skup. Usput sam im o svakoj gru-paciji pone{to rekla i prakti~no sebe na neki na~inidentifikovala. Pre nego {to sam oti{la oni su mi reklikako im se to dopada i kako je dobro da tamoidem.

Nije proteklo ni tri dana od mog dolaska izSombora i ja sa se autovala mojoj majci. Te ve~eri jebio haos. Nas dve smo se posva|ale. Do{la sam svo-joj ku}i i htela sam odmah i babu i dedu da obaves-tim. Ja sam se pripremila. Verovala sam da }e menjih dvoje prihvatiti. Rekla sam: »Ja sam ona va{aista unuka i sve je OK kao i ono ve~e kada samdo{la samo, {to je odmah trebalo da vam kaèm...»

Oni su druga generacija od mene i oko toga samse malo premi{ljala...

Ni{ta negativno nisu rekli. Nisu se ~ak ni {okirali.Primili su to kao ne{to sasvim OK, u nekom smislu«problem ostaje u ku}i». Govorili su mi da sam janjihova i da mama ne sme da me dira. Meni je tosve bilo veoma va`no, iako }e se to kasnije reflekto-vati na porodi~ne odnose izme|u svih nas. Iako }uja i kasnije ostati u veoma dobrim odnosima sa



mojim babom i dedom, kao i moje drugarice lezbe-jke prihva}ene sa njihove strane, uklju~uju}i i devo-jke sa kojima sam bila u vezi, a o ~emu su oni sveznali, dotle je moja majka potpuno prestala dakomunicira sa mnom. Ona ih je ~ak i krivila {to sume prihvatili.

Mene su, prakti~no, baba i deda u ~itavoj tojsituaciji podràli i da izdrìm sve ono sve {to sedoga|alo izme|u mene i majke. Moja sigurnost unjih mi je tada bila veoma va`na. Oni su nastavili dame pomaù i nadalje, jer sam ostala bez mnogotoga.

Polako, vremenom, ja sam se odvajala, ali mi jebilo va`no da znam, da negde postoji neko ko mi jetako blizak. Tada sam mislila, a tako je i danas, daporodica nije institucija koja mora da da injekcijuìvota. Ali moè da donese i ne{to dobro. Zboggodina, ja to nisam ba{ o~ekivala od mojih babe idede, ali oni su mi bili potpuna podr{ka u ìvotu. Izìvota sam znala, i od drugih ljudi, da informacija ocoming out-u obi~no do starijih ljudi u porodici nine do|e.

Kada mi je deda umro 2004. godine, osetila samkao da je jedan deo moje sigurnosti oti{ao, iako mivi{e nismo ìveli taj svakodnevni ìvot zajedno.

Mi smo kao i sva druga deca u ìvotu uradili idobre i lo{e stvari. Ali mi se isto tako «procenjujemo»

34


mnogo vi{e no druga deca: kakvi smo u {koli, da lisviramo neki instrument, {ta smo do sada postigli uìvotu...

Mislim da je dobro {to sam se autovala, jer samkorak ispred nego kada nikom nisam rekla. Zato,kada razmi{ljm o coming out-u, razmi{ljam kakouvek treba da budem korak slobodnija od toga.Sada ìvim mnogo slobodnije u svom lezbejskomìvotu i svojoj predivnoj vezi i deo toga leì u~injenici da sam napravila coming out. Zna~aj togaleì i u podr{ci moje babe i mog dede.

Va`no je u ìvotu nositi sa sobom tu odluku ocoming out-u. Graditi korake ka njemu...

BBiilljjaannaa SSttaannkkoovvii}} LLoorrii,, 11997744..,, NNoovvii SSaadd



Lezbejstvo ≠≠ greh

Volela bih da ispri~am dve pri~e u kojima samimala ba{ upe~atljive coming out-e. Oba su ostavilajak utisak na mene, jer su bili neuobi~ajeni.

Prvi je bio seminar na kome sam bila, dakle uza{ti}enom prostoru, a gde su u~esnice bile devojkekoje su do{le iz razli~itih krajeva zemlje. Na tomseminaru se najvi{e govorilo o feminizmu, ènskompokretu i aktivizmu. U jednom trenutku je do{la nared i tema seksualnosti. Do{lo je do blageuskome{anosti, jer je ve}ina devojaka dolazila izveoma patrijarhalnih sredina. Kao da je bilo strahakoji je obavijao temu seksualnosti uop{te, a pogoto-vo kada je u pitanju bila lezbejska tema. Bilo je imalo tenzi~no, dok nije iza{la jedna devojka koja jebila o~igledno liderica u grupi, kako bi predstavilaono do ~ega su rade}i u maloj grupi, do{le.Iznose}i, izme|u ostalog, svoj stav o lezbejstvu, onaje rekla i napisala: «Lezbejstvo = greh», {to je meneu potpunosti porazilo. U stvari, to je za mene bio{ok. Ja sam sedela u prostoriji u kojoj je bilo jo{lezbejki, koje nisu bile out i koje nisu èlele da tokaù, jer su znale da bi se u grupi na njih gledalodruga~ije. U tom trenutku sam se pla{ila, jer sambila neko, ko je sutradan trebalo da do~eka ~itavugrupu na pozori{noj radionici koju je trebalo da

36

Lezbejstvo ≠ greh

vodim. Pribojavala sam se kakva }u ose}anjaproizvesti ako budem rekla za sebe, tu pred njima.Moja brzopletost i spontanost, ali i povre|enost utom trenutku su bile ja~e od mene. Bilo mi jestra{no da se ljubav prema drugoj èni naziva gre-hom. «~ekajte, stop!», rekla sam, na op{tezaprepa{}enje i same facilitatorke i ponovila: «Jasam lezbejka i ja sam ljudsko bi}e i sedim ovde savama. Ne vidim po ~emu sam razli~ita od ve}inevas, sem u tome {to imam drugu seksualnu ori-jentaciju. Volela bih da ovde razgovaramo o tomeza{to je lezbejstvo greh.»

Naime, ispostavilo se da devojke koje su tusedele (osim drugih lezbejki koje su tako|e bile deogrupe) nikada nisu upoznale lezbejku u svomìvotu. S obzirom na to da ja imam pozitivnuenergiju i komuniciram sa ljudima na na~in koji imprija, posle deset minuta razgovora na ovu temu, anajvi{e o pitanjima izbora koje patrijarhalno dru{tvone nudi ènama, atmosfera se malo promenila. Biloje jasno, da se mojim coming out-om njima otvorilamogu}nost da upoznaju ènu koja je lezbejka. To jebila mogu}nost dekonstrukcije greha. Posle tenzije,koju sam i sama ose}ala, pojavila se nekakva pozi-tivna energija.

Sutradan je postojala bojazan da se nijedna ne}epojaviti na mojoj radionici. Me|utim, u dogovoreno



vreme je do{la cela ekipa, u pozitivnomraspoloènju. Grupa je ~etiri dana provela rade}i samnom sa izuzetnim entuzijazmom!

Za mene je bilo va`no da pre|em tu granicu, pa~ak i po cenu rizika za svoj profesionalni anga`man.Ose}ala sam posle toga olak{anje, ponos – jer samotvorila pitanje patrijarhata i greha, ali i velikupodr{ku od njih. Nijednom, tokom na{egzajedni~kog rada nisam dobilan prekoran pogled,nekakvu malicioznost. Na neki na~in sam to,moram re}i, o~ekivala.

Bila sam sre}na kada se na kraju na{egcelokupnog zajedni~kog rada, na tabli na{la poruka«Lezbejstvo ≠ greh». Za mene je to zna~ilo da je usvesti tih devojaka napravljena - promena. Otudaverujem da mala grupa ljudi, pa ~ak i pojedincimogu da menjaju, ako ne svet, a onda sigurno –svest.

Druga pri~a je vezana za javni prostor. Tada samputovala sa SPK, Queer Beograd u Leskovac, kakobi napravili nekakvu vrstu promocije i socijalnidoga|aj u vidu ùrke i projekcije filmova. To ve~esu, osim filmskih projekcija, bile i diskusije orazli~itim vrstama akcija, poput antimilitaristi~kih,protiv konzumerizma i sl. Tokom te diskusije se ujednom trenutku, pokrenulo pitanje Gay Parade. Upublici je bilo oko pedesetoro mladih ljudi,

38

Lezbejstvo ≠ greh

uglavnom tipova i to uglavnom u hip-hop fazonu.Ispostavilo se da je ve}ina bila protiv obeleàvanjatoga dana, pa su se ~ak mogle ~uti i re~enice tipa:»Treba ih sve pobiti!» Izgledalo mi je kao da svepomalo izmi~e kontroli. Bilo je evidentno da je tohate speech i ja sam ose}ala potrebu da ga trebasankcionisati. Znala sam {ta treba da uradim. Kadmalo bolje razmislim, u tom trenutku sam pomislilada ja ~ak ni ne znam kako }e reagovati ljudi sa koji-ma sam do{la. «Izlazim sada sa ne~im, za {ta neznam kakve }e posledice da proizvede», prolazilomi je kroz glavu tih sekundi. Nisam bila ni sigurnada li }u dobiti batine kao odgovor na ono {to }ure}i.

Sedela sam na barskoj stolici – velika i ponosna.«OK, ‘ajmo sada da otvorimo pri~u. Da li ste se ikadasusreli sa ljudima koji su gay ili lezbejke, ili transrodneosobe ili queer?» Svi su me gledali. «Ja sam lezbejka.Ljudsko bi}e koje vas ne ujeda, ne ~upa vas, neugroàva. Podstakli ste me da vam to kaèm, kakobismo mogli otvoreno da razgovaramo o tome.»

U tom trenutku ja sam samo videla uperene o~ipedesetoro ljudi u mene. «Pa, mi prvi put u ìvotuvidimo neku lezbejku!», neki su uzviknuli.

Iz primarnog ose}anja, koje je bilo pra}enoneizvesno{}u, strahom (ose}ala sam to u svomglasu) po~ela sam da nazirem ponos. Neki ljudi su



imali potrebu, polako, da podele situacije iz svogsvakodnevnog ìvota... Kada je stiglo vreme zaùrku i |uskanje, pri{ao mi je jedan de~ko i rekao:«Ja nikome do sada nisam smeo da kaèm da samgay. Za mene je sve ovo veliko olak{anje. Da li bimogla da mi da{ neke informacije ili me upoz-na{...?». Pri{la mi je i jedna devojka koja me je~ekala ispred toaleta i podelila sa mnom da jeodu{evljena ~injenicom da je neko uspeo javno daizgovori tako ne{to i da èli da me slika za screen namobilnom telefonu. To je ba{ bilo slatko.

Ja pri~u o coming out-u doìvljavam kao aktivnuborbu protiv nasilja. Kada razgovaram sa drugimlezbejkama i gayevima, obi~no kaèm: «Legitimnoje da te neko ne voli. Moè{ ostaviti prostor da teprihvate. Va`no je da te ne biju i to je klju~no.»

Mislim da su mali koraci va`ni, jer se na taj na~inmenja svest kod ljudi.

Meni je bilo va`no {to sam u oba ova slu~aja raz-govarala sa mladim ljudima koji, pre svega {to zbograzvijene ksenofobije, ali i zatvorenosti ove zemlje,nemaju neke mogu}nosti da komuniciraju sa najra-zli~itijim ljudima. Tako|e mi je va`no da se comingout saop{tava polako. Kroz svoj kulturni aktivizam,naro~ito sa mladima, meni je va`no da stigne taporuka, a koja kaè da je u na{oj zemlji mogu}e bitislobodan, odnosno slobodna.

40

Lezbejstvo ≠ greh

Ovo je ranjiva tema, ali mogu da kaèm da kadsi spremna i kad èli{, treba re}i otvoreno. To je putza izlazak iz kutijica u kojima ìvimo.

ZZooee,, 11997777..,, BBeeooggrraadd



Nemam definitivne odluke

Moj najva`niji coming out je bio pred roditeljima.Sve je po~elo kada sam se zaljubila u jednu ènu

i da sam tad jo{ uvek bila u vezi sa de~kom. Moramda kaèm da se u tom trenutku nisam definisala kaolezbejka, ali niti kao heteroseksualna u toj vezi.

Bilo mi je veoma jasno od samog po~etka, iakoje ta veza sa ènom bila platonska, da èlim da mojiroditelji to znaju i da je to bilo va`no za moju egzis-tenciju. Bilo mi je va`no da ne moram da se krijem,da smi{ljam nekakve strategije kako }u u ku}i satim, a ìvim sa njima. Nisam nameravala da se odse-lim i da na taj na~in sebi olak{am situaciju.

Kasnije, kada sam po~ela da se vi|am sa drugimènama i ostvarujem emotivne i seksualne odnosesa njima, nisam èlela da ‘izmi{ljam’ neki drugi pros-tor gde bih mogla da budem sa svojom devojkom,ve} sam èlela da to meni bude na neki na~innajlak{e mogu}e. Nije postojalo vreme u kome samveoma razmi{ljala, }utala i dugo trpela, no postojaoje period moje autohomofobije i priznavanja samojsebi (a to je sasvim zasebna pri~a).

Sa mamom sam imala veoma dobar odnos kadasu u pitanju razgovori o mojim ljubavnicima, pa samèlela sa njom da podelim i ovo iskustvo. Nisam

42


imala ideju da do|em i kaèm joj: «Mama, ja samod danas lezbejka», jer za mene veze sa ènamanisu bile nekakva vrsta «prelaza». Ja se nikadanisam ‘odlu~ivala’ da sada budem lezbejka ili dabudem heteroseksualna i tome sli~no. U odnosu namamu, tu temu sam htela da ‘uvedem’ u na{u komu-nikaciju, kao i bilo koju drugu temu do tada. I tako,kada se ta veza sa devojkom dogodila, ja sam do{lai rekla svojoj mami: «Ja sam zaljubljena u jednuènu», a po{to sam u to vreme bila u vezi sade~kom, ona je to odmah shvatila kao jo{ jedan odmojih ‘hirova’. «Jao, pa ti si luda», rekla je i ja nemogu sa sigurno{}u da kaèm kroz kakve procese jeona prolazila, ali je u tom trenutku imala takavkomentar. Ona se smejala i ja sam se smejala. Po{toje ta moja prva veza bila nekakva platonska fantaz-ija, to je ostalo - tako.

Me|utim, posle godinu dana, ja sam realizo-vala odnos sa jednom ènom. Ona nije ìvela uBeogradu, pa sam ja oti{la kod nje. Roditelje samobavestila da idem kod svoje «devojke». Oni suto, mogla bih tako da kaèm, prihvatali sa pot-punim ignorisanjem. Budu}i da sam tada povre-meno odlazila na neke seminare, oni su to shvatalitako, kao da ja «idem na neki seminar». Mama jeumela da mi telefonira i pita me kako mi je naseminaru, a ja sam joj obja{njavala kako ona vrlo



dobro zna da sam ja oti{la kod svoje «devojke».Onda bi ona u svojoj reakciji bila nekako umrtv-ljena i sve {to sam ja dalje govorila, ona biignorisala. «Dobro, Ksenija», rekla bi i - prekidalavezu. Dalje nismo pri~ale o tome, dok ja nisambila u vezi sa mu{karcem, pa je ona onda mojeveze sa ènama tuma~ila kao nekakvu fazu krozkoju ja prolazim...

Moj coming out nije bila jedna situacija u kojojja dolazim i kaèm da sam lezbejka, ve} je on bioproces razgovora kroz koje smo prolazile svaki putkada bih ja imala vezu sa nekom devojkom. To bihmogla tako da imenujem.

Moja slede}a veza je bila sa devojkom kojatako|e, nije bila iz Beograda i mi smo se vi|ale tako{to sam ja odlazila kod nje i ona dolazila kod mene.Po{to sam ja èlela da moj prostor bude otvoren zana{a vi|anja, moji mama i tata su tu temupoku{avali da izbegnu na sve mogu}e na~ine. Otome sa kim im se }erka vi|a, kakav ljubavni ìvotima - o tome se u ku}i prosto vi{e nije pri~alo. Zamene je to bilo veoma simptomati~no, zato {to smomama i ja do tada imale otvoren odnos u okvirukoga smo redovno razgovarale o mojim ljubavnici-ma i mojim zaljubljivanjima. To je bila ogromnapromena i meni je bilo veoma jasno da to ima vezesa procesom kroz koji moji roditelji prolaze u vezisa mojim vezama sa devojkama.

44


Sa jedne strane sam bila ljuta, zato {to se ta temaizbegava, a sa druge, sam poku{avala - darazumem. Donosila sam razne knjiìce da ~itaju,poku{avala da otvorim temu i da ona ne bude tabu,ali nisam dobijala nikakvu povratnu informaciju odnjih. Znam da su pri~ali sa mojom sestrom, pa bi miona prenosila delove tih razgovora. «Eto, oti{la namje Ksenija» ili «To nije vi{e ta Ksenija» i sli~no.Ispadalo je kao da sam umrla ili je nastupila ne-znam-kakva promena. Mislim da je to trajalo okogodinu dana, ali ono {to je va`no to je, da je na{akomunikacija prestala i oko drugih stvari. Nismovi{e bili tako bliski. Kao da smo se izbegavali. Kadabi moje devojke dolazile, moja mama je imala nekuvrstu odstupnice. Kao da je bila ljuta na njih. Mislimda joj je bilo te{ko da to sve tuma~i kao moj hir,kada su tu uklju~ene i neke druge osobe. Stavljalami je do znanja, u stvari, da ona misli da to nije uredu. Va`no mi je da kaèm da mi ona nikada nijerekla da ima ne{to protiv. U jednom razgovoru jepomenula da moè da prihvati sve moje prijateljicekoje su lezbejke i da joj je to sasvim u redu, ali dajoj je veoma te{ko da se pomiri sa tim, da je njena}erka tako|e – jedna od njih.

Tokom tog perioda, kada uop{te nismo razgova-rale o mojoj seksualnosti, imam utisak da je mojamama veoma patila. S vremena na vreme se pojavlji-vala sa pri~om da se na poslu sva|a sa koleginicama



kada one po~nu da pljuju po LGBT populaciji,odnosno pederima, kako su ih one uglavnom nazi-vale. Videla sam da ona sa sobom vodi unutra{njuborbu u vezi sa prihvatanjem. Mislim da joj je stalnobilo na umu to «{ta }e re}i svojim koleginicama». Tatema je nekako bila povezana sa svim: i sa fakulte-tom i kada }e joj se }erka udati. Znam da je tako umnogim porodicama.

Ja nisam odustajala od svoje strategije u smisluda moje devojke dolaze u ku}u, da sam ja tu, da sveto bude deo svakodnevice u na{oj porodici i damoji roditelji budu upoznati sa ~injenicom dazapravo, ni{ta nije radikalno druga~ije. Bilo mi jeva`no da oni mogu da vide da sam, bez obzira narealne promene, ja ta ista Ksenija i da sam i daljenjihova }erka. Bilo mi je va`no da vide da ja nisampostala neko drugi, time {to imam emotivne veze sadevojkama.

Tata je poku{avao da se raspituje, naro~ito u veziknjiga koje sam donosila ku}i, u smislu, ko te knjigeizdaje i tako mi stavljao do znanja da mu je to OK.~ini mi se da je njegov otpor bio manji, ali je i~injenica da sam oduvek sa mamom imala mnogobliì odnos nego sa njim. Otuda je, ~ini mi se, samamom bilo teè.

Sada, izgleda, da je moj identitet postao sastavnideo na{e svakodnevice u smislu da su ène koje

46


dolaze kod mene prihva}ene kao ‘normalne’ osobesa svim {to ~ini njihove ìvote: emocije, njihovìvot. ~ini se kao da je prihva}eno da je moj iden-titet sastavni deo i drugih stvari koje ~ine mojsada{nji ìvot. Poslednji put, kada sam sa mamomrazgovarala, ona me je pitala da li je to moja defi-nitivna odluka da }u biti sa ènama. «Ja nemamnikakve definitivne odluke», odgovorila sam joj iobe smo se nasmejale. Po~injemo i da se {alimosada... ali to nije otvoren razgovor, kao {to je to biloranije. Mnoge stvari su se, ipak, promenile.

Ja se, danas gledano, dobro ose}am u pogledutoga kako sam ja gradila tu pri~u, kakve sam granicepostavljala i kako sam poku{avala da im stavim doznanja da ja imam pravo na svoje odluke i svojìvot. I to, ne samo vezano za svoju seksualnost, ve}i za druge stvari, kao i da to ne}e uvek biti u skladusa njihovim o~ekivanjima. Ja sam, u stvari, kroz tajproces prolazila zajedno sa njima i polako spoz-navala da je to sve u ~emu sam – OK. Sada, sve tovi{e ne izgleda kao problem, ali sam nau~ila da neo~ekujem punu podr{ku. Dakle, mama nije prvaosoba kojoj }u da se obratim ako imam ljubavneprobleme. S druge strane, moji roditelji vi{e ne pret-postavljaju da su svi moji prijatelji heteroseksualni.

Kad razmi{ljam o ovome, mislim da coming outne zavisi samo od na{ih roditelja. Ne bi trebalo da



ko~imo sebe porukama koje dobijamo od njih,naro~ito kada ne znaju da to nije bolest ili raznestvari koje roditelji (ali i ve}ina ostalih) izgovaraju uovom slu~aju. Za sebe bih mogla re}i da sam osobakoja }e uvek podràti druge da naprave coming outsvojim roditeljima, ali i da istovremeno prave pros-tor za sebe. U tom procesu sa roditeljima, bitne suobe strane. Ja sam uvek imala na umu, da, {tagodoni kaù, da i ja imam {ta da kaèm i da je i tova`no. Ali, ovde moram re}i da su, po mojim saz-nanjima, moji roditelji to primili mnogo bolje negoneki drugi. Znam da mi danas ne bi rekli «Nemoj»,nego «Pazi se» u smislu da bi mi pruìli neku za{titu.

Va`na je podr{ka bliskih ljudi i ja sam tu podr{kuimala. Izgradila sam mreù prijatelja koji su bili sen-zibilisani za ovu temu i znala sam gde i od kogamogu da dobijem podr{ku, ako taj zid kod ku}ebude zatvoren. Veoma je va`no da imamo drugar-icu sa kojom }emo mo}i da razgovaramo i koja }emo}i da nas podrì da sa svojim identitetima hrabroistupimo.

KKsseenniijjaa FFoorrccaa,, 11997799..,, BBeeooggrraadd

48

Otapanje

Otapanje

Na temu coming out-a mogu re}i tako punopozitivnih stvari. Moj coming out me je upisao nadru{tvenu mapu - i to u tom smislu da sam ja osobakoja realno postoji u ovom dru{tvu. U smislu da samosoba koja se ne stidi onoga {to jeste, a ja se jesamstidela (mada je to bio kratak vremenski period).Sada mogu da kaèm da se ose}am kao aktivnija~lanica dru{tva - postojim, imam svoje potrebe...u~estvujem u stvaranju kulture... ja sam lezbejka, jasam èna koja voli ène.

Kada ve} govorim o tom dru{tvenom kontekstu,sada sam ponosna, ali se se}am se da sam seose}ala grozno, da sam dugo sedela i razmi{ljala {tato meni fali, gde je gre{ka, o stidu...

[ta je to onda kod mene napravilo preokret?Jednom prilikom sam sedela sa svojim prijateljem kojimi je rekao: «Kako ja volim ène!» Pomislila sam:«Pa i ja isto tako volim ̀ ene!» Izgovorio je to na jedandubok, «sevdah» na~in. «Pa dobro, {ta to njemu dajeza pravo da ih toliko voli, kako to on moè, a ja nemogu», mislila sam u tom trenutku. Pro{lo mi je krozglavu da mi je ve} dosadilo (iako je trajalo ne{tomanje od dva meseca) da na ùrkama svoju devojkupredstavljam kao najbolju drugaricu, cimerku...



Moj coming out, segment koji je jedan od najbit-nijih, vezan za moje kolege i koleginice na fakultetu.Govorim u stvari, o jednoj grupi ljudi sa kojima samse ose}ala dobro, sa kojima sam bliska. Kada samodlu~ila da im kaèm znala sam da ne mogu vi{etako da ìvim, da zapravo uvek mogu sebi da stav-ljam amove i da to moè beskona~no da traje, toodlaganje... èlela sam da svoj novootkriveni iden-titet uklju~im u na{e druènje. Razmi{ljala samtada, da ako me ne prihvate, onda ja nisam osobaza njih i da verovatno nisu ni oni ljudi za mene.Razmi{ljala sam i o tome {ta bi bio dobar na~in,kako da im pri|em, kako da im kaèm. Iako veomarazli~iti, niko od njih mi nije delovao kao neko, koo samoj seksualnosti razmi{lja kao o izboru(ne~emu {to bi potencijalno mogla biti ne-hete-roseksualno).

îtavo jedno popodne sam mislila kako da touradim: da ubacim to u neku igricu ili da se mo`danapijemo, pa da bude «lak{e, bezazlenije»...

Do{la sam jednog dana na fakultet, i ja sam imse obratila, rekav{i:

«Imam ne{to va`no da vam kaèm». Ose}alasam da }u, verovatno, time mnogo dobiti, ali i da }unekoga od njih izgubiti. Pitala sam se ~ije mesto }ebiti upra`njeno, na ~ijem mestu }e ostati brisaniprostor... Bilo ih je jedanaestoro, dvanaestoro.«Reci, reci, ‘ajde!», navaljivali su.

50

Otapanje

»Ne{to sam razmi{ljala o sebi ovog leta i shvati-la sam da volim ène. Eto, sada imam intimanodnos sa jednom devojkom, do koje mi je stalo iprosto sam htela da vas obavestim o tome. Nijenikakva faza, ve} pravo stanje stvari.» Kada samza}utala, tu je ve} bilo previ{e ti{ine. Niko nije znaokako da reaguje... Iznenadilo ih je {to to nisam reklasrame`ljivo. Rekla sam: «Eto, tako je, kako je, ali tojeste - to». Pozitivno su to primili: «Pa to je ba{slatko, kako se ti ose}a{...», govorili su, a ja sampomislila da je to verovatno neko licemerje i samoizraz znatièlje u smislu da ih interesuje ono ~uveno«{ta ène rade u krevetu».

Ali to nije bilo ni licemerje, niti znatièlja. Oti{lismo na jedno mesto i svi smo se zapitali {ta se tomeni dogodilo. Pitali su me kako sam prolazila kroztaj proces (ja sam im objasnila da je to promi{ljanjeza mene bilo proces), o ~emu sam tada mislila, {tasu mi bile prepreke. Postavljali su mi pitanja koja sumi zna~ila, a ja sam, odgovaraju}i im, do~aravalakako sam ja prolazila kroz taj proces i {ta mi seusput doga|alo. Nije mi bilo ba{ lako da odgovaramna sva ta pitanja, jer mi je i samoj sve bilo novo i jasam bila sveè inicirana u taj svet. ~inilo se da samsve iznova u~ila.

Moj coming out je bio zapravo manifestacijasvega onoga {to se meni iznutra doga|alo – mojih



unutra{njih procesa, razli~itih ose}anja... Kao dasam svukla neku koù i na{la se napokon, u svojoj –sopstvenoj.

Posebno mi je bio vaàn jedan kolega koji mi jerekao da on ni{ta ne zna o tome i da ne poznajenijednu lezbejku. Objasnila sam mu da ih sigurnoima oko njega, ali da je samo jedno ta~no, a to jeda mu nijedna, osim mene, nije to i rekla. «To jene{to sasvim novo u mom ìvotu», rekao je, «divnoje {to }u ne{to novo nau~iti od tebe. Nadam se,ustvari, da }e biti {anse da ne{to nau~im o tvomnovom identitetu. Ko zna, mo`da ne}u mo}i ne{toda ‘progutam’, ali }u poku{ati da ti to kaèm».

Ostali nisu bili sigurni u svoje granice, ali su sviprihvatili ono {to sam im upravo rekla. Prihvatili suto i kao neki novi vid u~enja. Traìli su od mene daim govorim o sebi, o tom svetu koji se predamnomotvara. Za mene je to bilo u isti mah i fascinantno inemogu}e. Ose}ala sam na neki na~in da }e sestvari menjati kada u na{im ìvotima do|e do nekihkonkretnih situacija. U tom trenutku, na tom mestu,mi smo, ipak, bili pod nekakvim staklenim zvonom.Moj coming out jo{ uvek nije bio sasvim realan deona{ih ìvota. Pa, ipak, u tom trenutku sam ose}alada smo uàsno bliski, bliski. Ja sam bila svojevrstanfaktor njihove re-socijalizacije, dodavanja jednenove dimenzije svetu koji su oni poznavali.

52

Otapanje

U sebi sam ose}ala jedno veliko otapanje. Jedanjak gr~ po~eo je da popu{ta. Imala sam tremu uodnosu na ono {to dolazi.

Moje dve najbolje prijateljice su bile uz mene.Bez njih ne bih mogla, to je ono {to me jeosnaìvalo.

Posle toga sam nekako ose}ala da stojim s obenoge na zemlji. Znala sam i da ne}u ostati bez dahana ulici zbog toga {to sam lezbejka, zbog toga {to bineko to mogao da vidi u meni, na meni.

Prave}i coming out, mogla bih za sebe da kaèmda sam na izvestan na~in bila sebi~na, jer samnametnula ljudima oko sebe svoj cilj i svoja sred-stva. S druge strane, moram tako|e da kaèm dame je to razotkrivanje jako mu~ilo i bilo je od egzis-tencijalne va`nosti za moj ìvot, ali i da ja zbog togane àlim. Ako bih morala da ulazim u ~itav sistemlaì u vezi sa time sa kim idem, gde idem, sa kimìvim, za{to radim to {to radim, za{to ~itam to {to~itam... to mi je izgledalo veoma licemerno.

Pomislila sam da, ako budem sebe gubila umalim stvarima, da }u se jednostavno izgubiti uvelikim i da ne}u mo}i da napravim razliku izme|uonoga {to je meni bitno u ìvotu i {ta je ono {to jaèlim. Ako bih svaki dan morala da menjam rodimenicama i pridevima u vezi sa time sa kime sevi|am, a da u stvari, idem da se vidim sa curom do



koje mi je stalo, shvatila sam da }u se potpunoizgubiti. Ne bih znala ko sam.

Ta potreba da ne budem licemerna prema drugi-ma bi se prenela i na odnos prema sebi.

Smatrala sam to odgovornim odnosom premasebi. Nisam èlela da ìvim ìvot u kome je pode-ljena realnost. Moj ìvot je ionako brz, ako bih imalai to kao njegov jedan deo, bilo bi mi veoma lo{e.

@elela sam da pred sobom ostanem ja. Taj com-ing out je, mislim, najbolji koji sam u tom trenutkumogla da napravim. U tom trenutku ja sam bila ja.I kada sam to rekla svojoj majci i delu svoje rodbine,ja sam isto tako mnogo i izgubila. Sada znam koji surazlozi i ne àlim zbog toga. Ne àlim ni zbog luk-suza koji sam izgubila. Danas bi u tom luksuzuìvela neka druga Jelena, koja bi se pretvarala kakoje divna heteroseksualna osoba koja uìva u svomla`nom ìvotu sa svojom porodicom.

Ono {to je za mene u ovom trenutku bitno, jesteda mogu da im kaèm da sam lezbejka. Oni mo`dane}e uvek èleti da ~uju, ali je meni va`nije da imja mogu re}i.

Te{ko mi je da se oduprem ~injenici da mi jemozak «izfriziran» dru{tvenom naukom, pa }u re}ine{to u tom stilu – onoga ~ega nema u jeziku, nemani u dru{tvu i obratno. Pa je tako, izme|u ostalog,coming out neophodan (onda kada sve sazri iznutra)

54

Otapanje

i da }e uvek postojati ljudi kojima se moè re}i taistina o sebi. To ne zna~i da mislim da svako trebada napravi coming out po svaku cenu. Mi smodru{tvene akterke i ako ne uzmemo u~e{}a u ime-novanju svoga identiteta, nas onda – ne}e ni biti.

JJeelleennaa ^̂eelleebbii}},, 11997788..,, BBeeooggrraadd



Oti}i ili }utati

Moj coming out je bio nametnut. Imala sam 17 godina i u to vreme sam po~ela

mnogo da izlazim. Po~ela sam da slu{am novu vrstumuzike, za koju je moja mama mislila da jesekta{ka. U~lanila sam se i u skaute, za {ta je onamislila tako|e, da je sekta. Videlo se koliko mojamama ne uvaàva ljude koji su razli~iti, ona nadevojke gleda tako da one treba da budu ‘devojke-cice’, ona voli da ide u kafanice... Ja sam bila skrozdruga~ija od nje. U tim godinama sam se jako me-njala.

Bila je 1999. godina, bilo je bombardovanje i jasam se malo opustila - manje sam obra}ala pa`njuna {kolu, vi{e sam izlazila... Nekako u to vreme, onaje iznajmila privatnog detektiva koji me je pratio~etiri nedelje i saznao sve {to sam ja u to vremeradila.

Jednoga dana me je nazvao moj najbolji drug irekao mi: »Tvoja mama upravo sedi ovde kod mojemame. Pri~a sa njom i zna – sve. Zna da ti voli{devojke.» Ispri~ala je tada pred njima, kada joj jedetektiv sve ispri~ao o meni, da je ona samo – palau nesvest.

Ja sam do{la ku}i i po~ela da pakujem stvari.Znala sam da }e nastati pakao. Oti{la sam.

56

Oti}i ili }utati

Posle nekoliko dana sam se vratila ku}i samo dabih popri~ala sa svojom mamom. To je bio jedan odgorih dana u mom ìvotu. Bilo je i tu~e. Tukli su mei otac i majka. Tukli su me zbog svega – mislili su dasam ‘upala’ u neku sektu, govorili su da «to nisam ja»i ponavljali: «Na koga si ti takva, niko nije bio ufamiliji takav...» Hteli su da me vode i kod psihija-tra, bilo je sva~ega.

Doìvela sam veliki stres tada. Do tog dana meotac nikada nije udario, a mama je ‘imala svojetrenutke’. Sada me je i otac tukao i to mi je biloprevi{e. Posle toga, tri dana nisam ustala iz kreveta.Nisu me odveli kod psihijatra (ni tada, a ni posletoga). Moja mama njima ne veruje, a ni ja samanisam èlela da idem.

Posle izvesnog vremena, meni je opala sva kosa.Nisam imala kosu {est meseci. Tih pola godinenisam iza{la iz ku}e. Bilo mi je zabranjeno da izlaz-im. Dozvoljeno mi je bilo samo ako me pozoveneko mu{ko. U jednom trenutku sam mami reklada to {to se dogodilo sa devojkom bilo samo jed-nom, da se to vi{e ne}e ponoviti i da je sve bilozezanje. Po~ela sam da izlazim i sa jednim de~kom,ali je to sve samo bila forma.

Svojoj majci do sada nikada nisam u lice reklada sam lezbejka, ali ona to zna. Tu se ~itava pri~azavr{ava.



Trenutno sam u kontaktu sa svojom majkom,ona ponekad pita za moju devojku. Nisam se vi{evratila ku}i, to bi bilo nemogu}e.

Ja bih sada mogla da kaèm da sam uvek za toda se kaè da si lezbejka. Ja sam za to da se lepopopri~a, ali... sa mojom mamom to nije bilomogu}e. Isto bih dodala da sve zavisi od situacije,od okolnosti. Ako su te okolnosti iste kao moje, dasam morala da odem od ku}e, onda moram dakaèm, da je bolje da se pre}uti.

ZZmmaajj~~ee,, 11998811..,, NNoovvii SSaadd

58

Prvo priznati sebi

Prvo priznati sebi

Mislim da nema vi{e razli~itih coming out-a, ve}bih rekla da je to sve jedan te isti. Koji su to razli~iti,prvi je onaj unutra{nji kojim se samoj sebi kaè dasi lezbejka, da se shvati da sam to, to. Posle togapostoji spoljni coming out, kada se kaè najbliìmosobama, pa onda se taj krug {iri na neke manjebliske osobe. Postoji i dramati~ni coming out kadase ta ~injenica obelodani osobama od «autoriteta»,roditeljima, profesorima, poslodavcima, {efovima.Postoji onda i naj{iri coming out, kada se o toj~injenici obavesti {ira javnost, veliki broj ljudi,nepoznatih osoba, koja ~ini taj javni coming out.

Rekla bih da svi oni poti~u iz onog unutra{njeg,koji predstavlja - samospoznaju.

Kod mene je taj proces tekao sporo, mo`danedozvoljivo sporo. Dugo vremena sam sesamozavaravala da mi je poteban drugi partner,mla|i mu{karac, ènstveni mu{karac. Nikako nisamshvatala da ja ne èlim ni mladog, nemuèvnog ne-razvijenog de~aka ni «ènstvenog» mu{karca, ve}ènu.

I kao devoj~ica, a i u pubertetu sanjala samerotske snove sa partnerkama ènama. To su bilemoje {kolske drugarice, profesorke, glumice, neke



ène koje sam poznavala i uvek su to bile - ène.Sanjala sam «herojske» snove, kako ih spasavam izopasnosti kao vitez na konju i sa oru`jem. Kako tadanisam shvatala {ta ti snovi zna~e, ne razumem nidanas. Naravno da nisam znala ni jednu lezbejku uto vreme, ali sam znala {ta je lezbejstvo i nisampovezivala svoja ose}anja prema ènama sa timpojmom. Ne{to mi je nedostajalo da shvatim dasam ja – ta.

Oko tridesete sam po~ela u~estalo da menjammu{ke partnere, jer me ni jedan nije mnogoprivla~io, niti uzbu|ivao. Seks sa mu{karcima minije bio odbojan, ve} dosadan, ne mnogo uzbudljivi nekako li{en emotivnog i erotskog naboja.Zavaravala sam se time da nisam srela «pravog».Ina~e, bila sam u vezi sa oènjenim mu{karcem idrago mi je zbog toga, jer sam od njega mnogonau~ila. Imala sam intelektualni i socijalni stimulansiz odnosa sa njim, ali je sve i{lo nekako manjkavo.Shvatila sam da se iz takvog odnosa ljudi neven~avaju i ne prave decu. Bilo je prazno i bez per-spektive za budu}nost. Naravno, sve vreme samposmatrala ène, sanjala erotske snove sa njima uulogama partnerki, i onda sam po~ela i dakonkretizujem te ma{tovite i sanjaju}e scene. Jednaèna me je jako privukla i to je bila moja koleginicasa posla. Nekako u to vreme sam shvatila da je jako

60

Prvo priznati sebi

èlim. Po~ela sam da se pitam da li sam ja ipaklezbejka. Postalo mi je jasno da sa trideset i ne{togodina moram kona~no da imam odgovor na topitanje, da moram sama sa sobom da ra{~istim kosam ja to, i da nema vi{e vremena za bilo kakvosamozavaravanje. Pri{la sam svojoj koleginici. Onami je rekla da je primetila moje sklonosti, da za njuto nije ni{ta novo i da je osim mnogo mu{karaca usvom ìvotu, imala i sporadi~no iskustvo sa nekimènama. Rekla mi je i da je to svaki put bioproma{aj, isprazni doga|aj koji nikoga nije usre}io.Odbila me je i istovremeno savetovala da ène nisujedna za drugu. Pomislila sam da ona jednostavnonije lezbejka, ali da ja mo`da ipak jesam, i da je tostvar koju moram da ispitam, odnosno saznam akone sa njom, onda sa drugim ènama. Prona{la samène i moj lezbejski ìvot je po~eo. Prvi put u ìvotusam bila zaljubljena i osetila snagu ~itavog emo-tivnog doìvljaja. Prvi put sam doìvela orgazam iupoznala erotsku stranu lezbejstva koja je za meneodjednom bila mnogo ja~a od bilo ~ega {to samranije doìvela sa bilo kojim mu{karcem.

Kada sam shvatila da sam lezbejka i kada sam tokroz veze sa ènama i potvrdila, nisam imala mnogoproblema da to saop{tim i svojoj okolini. Danasvodim ra~una da moji poslodavci uvek znaju dasam lezbejka, da ne bih bila u situaciji da me neko



ucenjuje. Moja okolina to dobro prihvata, ali to je imo`da zbog toga {to sam birala okolinu, a i ona jebirala mene, pa se u tom obostranom prihvatanju,moje lezbejstvo ne pojavljuje kao neki problem nabilo kojoj strani.

Ipak, danas ostaje pitanje za{to nisam ranije sebisamoj sebi priznala da sam lezbejka, odnosno kakoi za{to to nisam bila u stanju ranije da defini{em.Okolina sigurno nije podràvaju}a, ali meni recimopodr{ka nije bila potrebna da se opredelim za svojuprofesiju, niti donesem neke druge va`ne odluke uìvotu. Moja partnerka je od detinjstva znala da jelezbejka i da ne treba ni{ta ni da poku{ava samu{karcima. Ja se uvek za~udim kada mi ona togovori o sebi, jer ja tako mlada nisam znala, niti samumela da to tako forumili{em. Ona jeste, i bila jeveoma sigurna u tom pogledu. Danas mi je prostoneverovatno kako mi je dugo trebalo da pojamlezbejka, a koji mi je bio poznat, nekako poveèmsa samom sobom uprkos postojanju svih mogu}ihdokaza da je to tako.

To me sada podse}a na moje novo ne-razumevanje same sebe, kada se nalazim u pred-klimakteri~nom periodu. Naravno da znam {ta jeklimakterijum i kakvi su znaci i pojave u telu vezaneza taj proces hormonalne promene, ali mi je opetdugo trebalo da shvatim da to nije ne{to {to se

62

Prvo priznati sebi

de{ava nekim drugim ènama, nego ba{ meni, ~ak ipre nego {to sam izgubila menstruaciju. Tako|e jetrajalo dugo, ba{ kao i sa samopriznavanjem da samlezbejka. Izgleda mi da sam samu sebe spre~avala dapriznam neke proste i jednostavne ~injenice o sebi.

Poru~ila bih drugim ènama da ne ~ekaju tolikodugo kao ja. Ne bih rekla da je to bilo gubljenje vre-mena, jer me je sam proces ubedio da sam bilasasvim u pravu. Bilo mi je neuporedivo lak{e i brèda prevazi|em sve eventualne dileme oko togaspekta svoga identiteta, mo`da ba{ zato {to je tajproces bio dug i temeljan. Znam da oko mene sig-urno ima mnogo èna koje mo`da insistiraju naheteroseksualnosti, jer nemaju smelosti ilimogu}nosti da priznaju da su lezbejke. Kada seporedim sa nekim od tih èna, onda mogu dakaèm da sam ja sre}na da sam do{la do toga saz-nanja, da sam na{la sebe i da sam uspela da orga-nizujem svoj ìvot koji ni na koji na~in nije izgubiona kvalitetu zbog ~injenice da sam lezbejka.

@ivot lezbejki je sigurno komplikovaniji i nesi-gurniji od ìvota heteroseksualnih èna, lezbejke susigurno diskriminisana manjina, ali ja, ipak, mislimda je jedina ravnoteà da budemo ono {to jesmo, aostalo je logistika i organizacija.

ZZoorriiccaa,, 11995544..,, BBeeooggrraadd



Razbiti tiraniju }utnje

Na coming out ne gledam kao na neko sasvimposebno i zna~ajno iskustvo. Moje polazi{te je uvekbilo da to {to sam ja – jesam ja, bilo da imam vezusa de~kom ili, sada ve} deset godina, sa ènama. Jasam, u stvari, sebi bliskim ljudima to saop{tavala usmislu {ta mi se na emotivnom polju de{ava. Nekiljudi su informaciju o vezama sa ènama prihvataliod samog starta, neki su saop{tavali da prihvataju,ali su se zapravo ~udili. ‘Svakog ~uda, tri dana dosta’,obi~no bi se tako zavr{avalo. Bilo je i onih koji supokazivali razumevanje, a, u stvari, je bilo ne-razumevanje. Niko nije bio agresivan prema meni.Neki su èleli vi{e da znaju. Nije mi se desilo da meneko uop{te ne prihvata kao lezbejku.

Kada bih imala novu partnerku, ja sam seose}ala tako da èlim da je bliski ljudi upoznaju i dasa njima podelim to svoje lepo ose}anje. I kada jebilo nerazumevanja, ono je obi~no dolazilo sa mojestrane, a ne sa njihove! Ja sam bila ta koja je ‘bila u~udu’ {to oni ne razumeju, a ne oni… Imala samobi~aj da ta~ku na to stavljam tako {to bi mojkomentar na sve to bio u kona~nom obliku. To jeuvek ne{to lepo i nema mesta za negativne emoci-je, kao {to ne postoji ni ne-prihvatanje.

64

Razbiti tiraniju }utnje

Meni bliski su se radovali {to je meni lepo. Nijezapravo akcenat na tome {to sam ja sa devojkom,nego {to mi se doga|a ne{to lepo u ìvotu. «Superje {to lepo izgleda{ i {to si zadovoljna», govorili bimi.

Mislim da svaka veza traì priznanje u svojojokolini. Niko od nas ne moè da funcioni{esamostalno. Mene to vodi, kada saop{tavam drugi-ma svoje veze sa ènama. Na kraju krajeva, sma-tram da je partnerski odnos prazan ako o njemu nemoè da se pri~a sa drugima. Tu nije re~ samo opotrebi pojedinke, ve} je to potreba i partnerskogodnosa. Ako priznanja nema, mislim da je to veomaopasno po mentalno zdravlje. One koje ne moguda podele svoja ose}anja sa sebi bliskima ili ono {toim se emotivno doga|a, imaju veoma nesre}anìvot.

Doga|alo mi se da imam ograni~enja da kaèm,a dolazila su od strane one sa kojom sam, a koja nemoè da to izgovori i to mi je bilo frustriraju}e.

Va`no mi je da se razbije ta tiranija }utnje.Situacija «vidim, a ne vidim». Zaobilaènje pravogimenovanja. Neka la`na korektnost. Meni je va`noda imenujem, iznova i iznova, dok se to ne promeni.Ne mogu to da prihvatim, jer je to neka vrsta lice-merja. Kada uspem da to probijem veoma samsre}na u tim svojim malim pobedama. I zadovoljna.



Ako sam lezbejka, to nije za mene stvar preispiti-vanja, a ponajmanje propitivanja. To je za meneegzaktnost.

Se}am se, dok sam bila mnogo mla|a, a nisamjo{ imala veze sa ènama, da sam zastupala stav daje ljubav uvek ne{to lepo i da nije va`no ko je - sakim.

Tako je i danas.

MMaajjaa SSaavvii}},, 11997722..,, BBeeooggrraadd

66

Saop{ti istinu o sebi


Moj prvi coming out su «odradili» umesto menemoji najbolji drug i drugarica. Posle nekog vremenai razumevanja {ta se sa mnom de{ava, tada u perio-du adolescencije, zapo~eli su razgovor sa mnom isaop{tili mi ono {to sam i sama znala, samo nisamnikada izgovorila glasno. Zanimljivi razgovori na tutemu su se nastavljali i mnogo puta kasnije i ne uvekna moju inicijativu. Rekla bih da su bili me{avinatinejdèrske radoznalosti i podr{ke. Za mene je tobilo veoma osnaùju}e iskustvo. Nakon tog periodapostalo mi je mnogo lak{e da postepenozapo~injem razgovore na tu temu sa drugim bliskimosobama. Bila sam sasvim sigurna da niko to ne}e«obavljati» umesto mene.

Imala sam oko 17 godina. Nekako u isto vremese odvijao razvod mojih roditelja.

Sa istim prijateljima sam posle srednje {koleoti{la na Maltu, u potrazi za sezonskim poslom.Tamo su se na{i razgovori, ali i moja prva «konkret-nija» iskustva sa ènama - simultano odvijali.

Kada sam se vratila u zemlju, mama me je jed-nom prilikom posadila na stolicu i zapo~ela bolan iozbiljan razgovor o tome za{to su se oni razveli.Tada sam uo~ila zgodnu priliku da podelim sa njom



svoju pri~u, koja je sadràla i deo da sam ve} bila saènama. Kada sam joj rekla, njena prva reakcija jebila, a imaju}i u vidu da je moj brat od tetke, daklesin njene ro|ene sestre, gej (na neki na~in – crnaovca porodice), da je on uticao na mene u tomsmislu, s obzirom na to da smo se dosta druìli. Toje bilo omalovaàvaju}e, ne{to {to sam okarakter-isala kao negativnu reakciju, jer sam ose}ala daimam pravo na li~no samodefinisanje, a ne da jetako va`na stvar o meni samoj nastala tako {to mi jeto neko drugi «usadio» u glavu.

Usledilo je mamino outovanje mene tati. Ona jesvoje nesnalaènje prebacila na njega sa obja{nje-njem da sam postala lezbejka, jer sam se shodnosituaciji u porodici «razo~arala u mu{karce». Mojtata je u to isprva poverovao i popri~ao je sa mnom.Njih dvoje su re{ili da me po{alju kod psihijatra.Oti{la sam. On mi je postavljao ~udna pitanja usmislu da li oduvek imam kratku kosu i nosim pan-talone. Bilo je neverovatno glupo. Epilog tog razgo-vora je bio da volim koga ho}u, ali da poku{am dasebi ne zatvaram jednu ‘stranu’. To me se nije mnogodoticalo tada, jer sam ja oti{la na taj razgovor da bihizbrisala tatin ose}aj krivice u pogledu mog izborada volim devojke.

Rekla sam mu da to nema veze sa njim, da samja li~nost za sebe i da je razgovor sa psihijatrom topotvrdio.

68


Moja ose}anja su bila pome{ana, ose}ala samzbunjenost i imala sam potrebu da se {to pre isko-beljam iz ~itave te porodi~ne zbrke. Posle izvesnogvremena, ja sam uspevala da razgovaram samamom o sebi, ali ona nije mogla da prihvati. Biloje razgovora koji su trajali i po 3-4 sata. «Ja tebevolim, ali to ne mogu da prihvatim», obi~no je tadagovorila. «Pa ne moè{ ti mene da voli{, a da nevoli{ jednu moju ruku, pa da je ja onda ise~em»,odgovarala bih ja. Nismo se mnogo pomerale u tomrazgovoru, i ja sam po~ela da razmi{ljam da, akoona to ne moè, da ja treba ne{to da u~inim zasebe, odnosno da treba da odem od nje. Jednomprilikom je moj stariji brat, koji je znao sve, u{ao usobu u kojoj smo satima sedele i pri~ale (nije bilomogu}e ne ~uti nas u drugom delu stana) i obratiose na{oj mami re~ima: «Je l’ tebi jasno da ti je ovoposlednja prilika da zadrì{ svoju }erku?»

Situacija se potom stabilizovala. Ja sam na nekina~in od samog po~etka imala podr{ku svog brata,koji je na moj coming out reagovao rekav{i da je tosuper!

Mojoj majci je to i dalje tabu tema, iako jedolazila kod mene i devojaka sa kojima sam ìvela,ponekad sama, ponekad zajedno sa porodicom.Kada razgovaramo, ja ~esto govorim o sebi i svomìvotu, a ona pritom skre}e temu, kada se pomene



re~ «lezbejka». ~ini mi se da jedino {to je prihvatilaje ~injenica da ako bude u potpunosti negirala mojidentitet da }e me zasigurno i izgubiti. ~ini mi se daono ~ime se moja mama rukovodi nisu njena li~naose}anja, ve} «{ta }e drugi ljudi da kaù». Ja sampostepeno izgubila interesovanje da joj pomognemda prihvati, iako je ona to na neki njoj svojstvenna~in to ve} - uradila.

Tata je bio druga~iji. Mo`da je u startu ~injenicada sam nakon razvoda ìvela sa mamom i da binjegovo neprihvatanje mene zna~ilo gubitak }erke,uticalo da se lak{e pomiri sa stvarno{}u koja muzasigurno nije bila prijatna. Na{i razgovori su seodvijali postepeno. U jednom trenutku, devojka sakojom sam bila u vezi je postala deo porodice. Onje dolazio kod nas, i ~esto nas pozivao da zajednoru~amo. Sada je u toku novi proces prihvatanja mog«razvoda» i navikavanje na ~injenicu da volim nekudrugu. Mi imamo poseban i blizak odnos i mislimda on mene doìvljava kao svoju «pravu nasled-nicu». U studentskim danima se bavio politikom ibio disident u Titovo vreme, te je njemu to va`no sobzirom na dru{tvene aktivnosti koje su meni bitnei u kojima u~estvujem. Uvek je bio tolerantniji odmame. Mislim da je njemu mnogo manje bitno «{ta}e drugi da misle». Sve njegove partnerke do danas,znale su da sam ja lezbejka. ~esto smo svi zajedno

70


i{li na ru~ak, kao neka druga porodica, a njegovasada{nja partnerka me tretira kao sopstveno dete.To mi je super.

Dok nisam napravila svoj coming out, ose}alasam se kao da mi ne{to «stoji nad glavom». Nisamimala ose}aj stida, ali mi ne{to nije bilo dovr{eno.Meni kao detetu niko nije rekao da postoji neko koje lezbejka, ali sam ja unutar sebe, za sebe samu to– znala. Kada sam sazrela, èlela sam da tu istinu osebi saop{tim drugima. Bilo mi glupo da mojiroditelji, pre svega, ne{to tako va`no o meni, sazna-ju od - nekog drugog.

Trenutno razmi{ljam da kaèm svojoj drugojtetki i bratu i planiram da za to pozovem mamu,tatu i brata da mi budu podr{ka. Moj identitet je upotpunosti sada deo moga ìvota – ve} godinamaìvim sa svojim partnerkama, pre tri godine samkupila stan sa svojom biv{om devojkom, kada je bioGay Pride 2001. u Beogradu, ja nisam imalapote{ko}a da dam intervju za B92... itd.

Moja poruka je: velika je verovatno}a da ljudi uva{oj okolini prepoznaju da vam se ne{to de{ava.Razgovor o svom identitetu treba zapo~eti sa onimljudima koji su vam bliski i do kojih vam je stalo.Kada poznajete nekoga, ve} unapred znate njihovestavove i moète predvideti njihove reakcije. Ako seispostavi da vas ti ljudi ne podràvaju, mislim da je



i to u neku ruku dobro, jer vam postaje jasno nakoga moète, odnosno ne moète da se oslonite. Toje veoma va`no.

Ako procenite da niste u stanju da to ispri~ateroditeljima, bra}i, sestrama, dobro je ra~unati napodr{ku prijatelja i prijateljica koji vas podràvaju utoj situaciji. Za one koje ìve u strahu i boje se da }everovatno svi negativno da reagovati, ja bih opetrekla da je bolje re}i i biti na~isto sa sobom. Sigurnasam da je bolje rizikovati i re}i, i prihvatiti odgo-vornost za posledice, nego ìveti u stalnom strahu,pretvaranju i laìma.

Ponekad, u po~etku, va`no je spremiti se za terazgovore, promisliti sve mogu}e scenarije i reakci-je, makar ve`bale pred ogledalom ili sa prijateljima.Ponekad }e se to odvijati spontano. Autovanje jeproces kroz koji }emo prolaziti uvek iznova. Kadajednom nau~imo kako da se nosimo sa tim, svepostaje lak{e.

MMaajjddaa PPlljjuucc,, 11997799..,, BBeeooggrraadd

72

Slobodnija u svojoj glavi


Moj najva`niji coming out je onaj kada samrekla svojoj mami. Ja sam dugo bila, pre toga, usituaciji da sam èlela da joj kaèm, ali ona to nijehtela da ~uje. Malo-pomalo, malo-pomalo, kada mido|e drugarica ili dru{tvo, ona se pona{ala tako dame ‘bocka’ i kao da kaè: »Znam, ali ne}u da mikaè{.» To je stalno visilo u vazduhu. Kao da mojemi{ljenje nije bilo uvaàvano niza{ta. I kad mi se~inilo da sam spremna da joj kaèm, ona bi nekakoskretala temu.

Imala sam potrebu za coming out-om zato {tomi je majka, a i zato {to ona, u stvari, zna da sam jalezbejka. Bila sam veoma zaljubljena. I to je jo{jedan razlog vi{e zbog koga sam èlela da to zna omeni.

To njeno pona{anje me je veoma optere}ivalo inerviralo. Jednom prilikom smo razgovaralepovodom drugih stvari, a ona mi je povremenonabacivala:

«Ja sam ti mama, ja te poznajem...» «Dosta mi te je, i tog tvog ja znam, ja znam! {ta

zna{?», odgovorila sam joj. «Ne treba ni{ta da mi kaè{, sve ja znam», a ja

sam na to: »E, pa kad sve zna{, sad }e{ i da ~uje{!»



Bilo mi je svega dosta, jer je to trajalo 4-5 godi-na. Bilo mi je dosta svega, jer je od svake moje dru-garice pravila moju ‘potencijalnu’ devojku (iako tonije izgovarala).

«Ja sam lezbejka, imam devojku, ho}e{ da ~uje{i ko je to?», odgovorila sam joj. Onda sam joj kaza-la da je Marija moja devojka. Ona je zastala i rekla:

»Znala sam ja sve to, znala sam ja to odmalena.Nije uop{te trebalo da mi kaè{, kad ja to znam.»

Bilo je OK, ali nismo vi{e pri~ale toga dana.Sutradan je do{la s posla, skuvala je kafu i poz-

vala me da pri~amo.«Pa ja s tobom poku{avam da pri~am ve} godi-

nama, ali ti nisi htela da me slu{a{!», rekla sam joj.Tada smo pri~ale. Nije joj bilo pravo. «Vrati se kakoje bilo», rekla mi je.

«Ne mogu da se vratim na ne{to {to nikada nijeni bilo.»

Posle toga smo nastavile da pri~amo. Moja devo-jka je po~ela da dolazi kod nas ku}i. One su seupoznale i sada pri~aju.

Moj brat je znao pre moje mame. Imala samnjegovu potpunu podr{ku. I on je znao za menezato {to je i sam gay. Mama za njega ne zna.

Ona me ~esto pita kad vidi da samneraspoloèna, da li je sve sa mnom i Marijom uredu, da li smo se posva|ale i tako. Nekoliko puta

74


smo se Marija i ja posva|ale, pa je ona nazove tele-fonom da pita kako je ona i moli nas da se pomirimo.

Ovaj coming out mi je bio veoma bitan. Dok senije dogodio, stalno sam ose}ala tako da èlim dajoj kaèm. èlela sam da i meni bude lak{e. Bilo mije ve} veoma te{ko da pri~am telefonom, a da svo-joj devojci ne mogu da kaèm da je volim, itd.

Nisam imala strah. Bilo mi je stalo da zbog svog dobrog ose}aja i

psihi~kog stanja napravim taj coming out. To jeimalo veze sa mojim emocijama, a ne sa uslovimaìvota, jer mi tada ve} nismo ìvele zajedno.

Sada je jo{ bolje. Ose}am se kao da je bilo boljeda sam joj rekla pre deset godina!

Ja mislim da nijedna od nas ne moè da budesre}na, dok god ne kaè svojim roditeljima. Va`noje izabrati i trenutak. Kad to uradi{, slobodnija si uglavi.

MMaajjaa PPrrookkii}} ZZmmaajj,, 11998800..,, NNoovvii SSaadd



[ta ti srce kaè

Volela bih da ispri~am dve pri~e koje su mizna~ajne i drage.

Posle jednog zaljubljivanja, koje se desi jednomu ìvotu, odlu~ila sam da se out-ujem svojojkoleginici sa posla. ~esto smo razgovarale o raznimtemama na poslu. Njen stav je bio «ne interesujeme ko sa kim spava» i ja sam imala utisak da onazna da sam lezbejka, ali kao da je imala o~ekivanjada ja to prvo treba da kaèm. Dugo sam to dràla usebi. Naposletku, posle jedne no}i provedene uBeogradu i svoje nesre}ne zaljubljenosti, kada samve} gubila nadu da }e se i{ta dogoditi sa jednomdevojkom, ja sam po~ela, polako, da govorim otome svojoj koleginici. Isprva, moja pri~a nije ba{bila sasvim otvorena, pri~ala sam joj kako menezove de~ko koji ima devojku i sli~no... Ona me jeslu{ala i po~ela da pita o tome ko je taj de~ko, jel’ tanjegova devojka ‘bolja’ od mene... Na kraju sam jojizgovorila: «Nije on, nego ona!»

«Pa znala sam, samo sam ~ekala da mi ti tokaè{!», uzviknula je. Nastavile smo da pri~amo otome detaljnije. Sve je bilo u pozitivnom tonu. Onaje veoma opu{tena osoba i u njenom prisustvu mi jebilo posle toga, mnogo, mnogo lak{e. Udata je, imadecu i veoma je otvorenih shvatanja.

76

[ta ti srce kaè

Nastavila je da me podràva: «Samo nastavitako. Probaj opet!»

Danas se ~esto se na{alimo me|usobno.Nedavno sam imala jo{ jedan coming out koji

mi, tako|e, posebno drag. Upoznala sam jednudevojku i odmah su mi proradili ‘leptiri}i’ u stomaku.Za nju sam imala neki poseban ose}aj. Umela samno}u da se budim u vreme kada se ona nije ose}aladobro. Imala je u to vreme zdravstvenih problema ija sam je i sanjala i budila se i ose}ala sve ono {to senjoj de{avalo... ~esto smo se ~ule telefonom, aponekad smo se i vi|ale u gradu. Delile smoizme|u sebe dnevne doga|aje, ali i neke iz ìvota.Ponekada je plakala i ja sam je ~esto zvala tele-fonom ili slala sms poruke. èlela sam da jojispri~am o sebi, ali sam odga|ala taj trenutak dok sene vidimo, to mi je izgledalo nekako - li~nije.Druga~iji je to ose}aj, nego preko telefona.

Jednom prilikom smo imale telefonski razgovor,trajao je dugo i ona je samnom podelila ose}aj ukome prepoznaje moju pa`nju i kako ja ~inim punotoga za nju. Bila je gruba prema meni, a ja sam opetbila - tvrdoglava. Znala sam da to nije tako, ali samèlela i da razre{imo pomalo napetu situaciju me|unama. Nisam èlela da imam konflikt sa njom. Bilomi je stalo da joj objasnim zbog ~ega joj ja pokla-njam svoju pa`nju. Rekla sam joj preko telefona, jer



sam znala da se ne}emo videti izvesno vreme. Poslepedesetominutnog razgovora rekla sam joj: «Zna{,ja sam lezbejka.», «Pa, dobro! Super {to si mi rekla,ali ja sam to znala! To je normalno!», kazala je ona.Nastavile smo da razgovaramo u dobromraspoloènju. I danas je tako kada se sretnemo.

Mojoj majci ne bih rekla, jer me ne bi shvatila.Znam to, jer je dobro poznajem. Bolesna je i ne bihvolela da je uznemiravam. Bratu bih volela dakaèm i njegovoj porodici, ali mi se ~ini da jo{ nijedo{ao pravi trenutak za to.

Za sada mi je veoma va`na podr{ka prijatelja. Mislim da je za coming out va`no da se kaè

kada se oseti vreme za to. Po meni, va`no jeproceniti i kome }e se re}i. Srce ti to jednostavnokaè.

MMooddeessttii,, 11997722,, ZZrreennjjaanniinn

78

Ti to ne bira{, ti to jesi


Homoseksualnost postoji od kada postoji ìvotna zemlji i prisutna je u svakoj civilizaciji, to uvektreba da imamo na umu. Dokazi postoje kroz istori-ju, kao i mnoga knjièvna dela (primer je Sapfo), pa~ak i filmska ostvarenja. Problem je nastao od kadasu crkva i dràva, na ~elu sa patrijarhatom, propisalineke svoje norme i osudili osobe sklone istom polu.To se ne bira! Jednostavno se s time ra|a i razvija seu svesti vremenom. Nema pravila. Kod nekog pre,kod nekog kasnije, ali to je u prirodi.

Ja bih mogla re}i, da sam se svesno doìvela kaolezbejka mo`da sa nekih 18 godina. Tada se ta spoz-naja skroz razvila kod mene. Verovatno, krozpubertet i razvijanje seksualnosti. Ipak, se}am se inekih detalja iz ranog detinjstva, npr., da sam krozscene na filmu uvek zavidela mu{karcu ili da sam u{koli kroz neke igre, ocenjivala izgled devoj~ica,dok su druge devoj~ice ocenjivale de~ake... Te slikeostaju negde u fiokama mozga i obi~no ih se kasni-je setimo. Tada nisam razmi{ljala o tome, niti sambila svesna, jer nisam znala izraz za to. Kada sam~ula prvi put za re~ – homoseksualnost, prezentiralisu mi – roditelji kod ku}e, ali i u {koli - da to ne smeda se izgovara glasno, jer je sramotno, devijantno,



da je to bolest i naravno – neizostavni ose}aj krivice.Dakle, to je bio moj prvi susret sa zna~enjem te re~i.Dakle, ja sam bolesna? – to je bila moja prva kon-statacija, ali ~udo je {to je moj mozak odreagovaoosmehom na to (kao da me je bilo briga), a ne stra-hom, suzama, odbranom... Valjda to ima veze satim {to sam se oduvek opirala «zakonu« ve}ine kojapropisuje svoja pravila, {ablone, norme koji se kosesa mojim stavom, na~inom, ìvotnom ideologijom isvime {to sam Ja. Ose}aj krivice, ~ak i na samompo~etku kod mene bio je nula, jedina razlika je {tosam tada ose}ala neki blagi {ok na po~etku, samosam }utala, ali NIKAD nisam negirala.

Boli me {to nas tako u~e, {to nam ne daju izbora,zbog mnogih mladih devojaka koje se tek spoznaju.Vre|a me {to nas stavljaju u isti ko{ sa pedofilima,nasilnicima... Mi nismo na istoj listi, jer dve odrasleosobe same odlu~uju i dobrovoljno stupaju u vezu.Ali, dete nema pravo glasa, èna koja trpi batine odmuà ({to je ~est slu~aj u hetero vezama). Ljubavnikako ne moè biti bolesna! Bolesno je osu|ivati je.Nikada mi to ne}e biti jasno... U globalu, ni pol nijebitan. Neko/a je ro|en/a kao levoruk/a, neko/a kaodesnoruk/a, neko je crn, a neko beo. Neko je he-tero, neko homo. Po mom mi{ljenju, kada bi svi bilihetero, planeta bi pukla ili kada bi svi bilo homo, nebi nas bilo. Dakle, to je ravnoteà.

80


Ja sam ponosna na svoje opredeljenje. Nikadame nije bilo sramota, ~ak ni u prvim fazama spoz-navanja, dok sam samo }utala, ali nikada nisam tonegirala. Kada bih se ponovo rodila, opet bih bilaisto to – lezbejka! Ali postoji ne{to {to mi nije jasno.Hetero dru{tvo je iskrnavilo taj izraz i sada i samelezbejke (ne sve, ali dosta njih), beè od tog izraza.Ne umeju da ga prihvate, prigrle. Meni je to kaokada kaè{: «Ja sam umetnica«, ili «Ja samanarhistkinja« ili «Ja sam dizajner«. Za mene to nijeetiketa, to je prosto naziv za ono {to sam Ja. ènakoja voli ène iliti - lezbejka. Normalna stvar!

Svi dobro znamo, ali mo`da treba da se priseti-mo da je anti~ka Gr~ka priznavala homoseksualce.Ne vidim za{to jedna Srbija u 21. veku ima problemsa tim? Mada, ne treba oni da me priznaju! Ja samJa i znam {ta je najbolje i najispravnije za mene. Nemoè mi to sistem i dru{tvo odre|ivati, jer odbijamda ìvim na marginama tu|e svesti. Nisam njihovrob ili robot, jer i meni {to{ta smeta u njihovimzakonima. Ali, uvek je vladao «zakon« ve}ine. Ja tovidim kao problem. Svi bi trebalo da budemo po{ablonima, kalupima. Da to nije mo`da, strah odrazli~itosti???

Coming out je za mene - proces. Mnoga pozna-ta imena su uradila coming out i za mnoge se pret-postavljalo da su voleli isti pol. Jedna re~enica, koja



mi je od negde ostala je: «Fa{izam ima vi{e lica, aliuvek iste `rtve«, me|u kojima su i homoseksualci.Ho}emo li ih se ceo ìvot pla{iti?! Strahom pokazu-jemo da imaju prava da nam to rade. Mene nedoti~e {ta oni misle, obi~ni ljudi, dok me ne diraju.Moje iskustvo je da sam dobijala udarce. I to jestediskriminacija i fa{izam u najgorem obliku. Ali svakiudarac mi je na neki na~in dao jo{ ve}u snagu, danastavim dalje, iako za mnoge to deluje ~udno. Nekaèm da volim batine i da idem sa nalepnicom na~elu: «Ja sam lezbejka!« Samo imam ponos,hrabrost i borbu u sebi za svoju slobodu i svojepravo. Nisu mi dali izbora! Sama sam ga prona{la,kako za opredeljenje, tako i za sve drugo. Svi smonau~eni po {ablonima i pravilima ve}ine, date sunam i rodne uloge. Ja se rodno ne deklari{em, mis-lim da je to glupo i nametnuto, ali sam polno èna,i to koja voli druge ène.

Divim se autovanim ènama, posebno onimakoje su javno istupile i koje nemaju frku sa tim iose}aju se normalno. Mi prvenstveno treba da prih-vatimo sebe!!! Malo ih znam ovako li~no u svomprivatnom okruènju. Obi~no ve}ina ima makarneku frku (dru{tvo, roditelji, posao... pa ~ak i odsamih sebe).

Ja sam se autovala mnogo pre nego {to sam saz-nala za organizacije koje {tite prava, pi{u knjige,

82


bro{ure, prave filmove, ili za poznate li~nosti...Imala sam tada oko 18 godina. Istupila sam bez i~ijepodr{ke i naravno, kao {to to ~esto biva, doìvelaokretanje le|a od kvazi «prijatelja«. Mene su u tomtrenutku svi napustili, {to se de{avalo i mnogo putakasnije... Takvi ljudi mi i ne trebaju. Name{tali su mibatine. Nemam ni{ta od njih ako me ne prihvatajuonakvom kakva jesam. Onaj ko me prihvata, morato u potpunosti da uradi. Ja u stvari, nikada nisampoku{avala da budem uklopljeni deo ne~ega ~emune pripadam.

Emocije mog prvog autovanja samoj sebi su bile:ponos, topla jeza, radost, sre}a, pa ~ak i jedna malasuzica. Radosnica. Ako se prisetim, to je bilo ovako:probudila sam se jednog dana pre nekoliko godina,stavila kafu, zapalila cigaretu, pustila Paraf, mojomiljeni bend, umila se i pogledala u ogledalo.Napravila sam sebi ritual. Nasmejala sam se i izgo-vorila: «Ti si lezbejka! Vidi{ kako je to lako re}i.Dopustila si sebi da ti nabiju krivicu, upravo ti kriv-ci. Jednom se ìvi! Ti to ne bira{, ti to jesi!« To je bilootprilike tako. Potpuno presecanje u glavi.

Ne{to malo kasnije tako sam uradila i sa okoli-nom. Prvo sam pozvala majku i oca, tetku, svojebliske, oni za koje sam smatrala da treba da znaju.Iako mnogi tvrde da je intimni ìvot li~na stvar. Alija sam smatrala da bliski ljudi moraju da znaju istinu



o meni, a oni koji èle da me upoznaju neka slo-bodno pitaju, uvek }e dobiti ta~an odgovor.Pripremila sam im tada klopu i samo sam rekla: «Jasam lezbejka.« Nisam brinula o njihovim ose}anji-ma i da li }u ih {okirati. Mislila sam da neki od njihto i znaju.

Posebno mi je bilo va`no da kaèm majci, jermi je bliska. Kad sam joj rekla, posle toga sam oti{lada uradim piercing na nosu, kao nekakav simbolsvoga coming out-a. Govorim o coming out-u i sim-bolu piercing-a, kao kona~nom prihvatanju iotvaranju o~iju i u{iju naspram mene i re~i: lezbe-jka, od osobe koja je jedna od najva`nijih u momìvotu. Jer, do tada iz dosta poku{aja, pa i onihprvih, reakcije su bile: bekstvo, nerazumevanje togopredeljenja i jednostavno «znam, ali kao da neznam«.

Sutradan na poslu, negde, ako }u slu{ati nekukoleginicu kako jadikuje oko braka i àli se na muàili hvali, za{to bih ja }utala k’o mula? Ja }u pri~atiponosno i normalno tako isto i o svojoj èni. To jepoenta, a ne etiketiranje, kako kaù mnoge lezbe-jke jer ne èle da priznaju da jo{ uvek postoji i malideo homofobije u njima samima. Zato kaù, to nijebitno za druge - to ko sam ja. Naravno da je bitnoda se zna da postojimo! Ja bar tako razmi{ljam. Akose same ne borimo za sebe, niko ne}e.

84


Moram da kaèm da sve to do ~ega sam do{la,uklju~uju}i organizacije, knjige... da mi je samo jo{vi{e pomoglo da znam da nisam sama. To mi je svebilo, kao neki multivitamin na moju celokupnuenergiju. Utisak na mene je ostavila knjiga AdrieneRich Prisilna heteroseksualnost i lezbejska egzisten-cija. Mislim da bi svaka devojka-èna mog oprede-ljenja koja se nije outovala, trebalo da je pro~ita.

Mi rizikujemo svakog dana da budemo verbalnoi fizi~ki malteretirane. Ja se ne pla{im. Pla{ila bih sevi{e da ìvim «u ormanu«, jer bih time lagala nedruge, ve} - sebe. Ne bih èlela da ~itav ìvot beìmod same sebe. Tragi~no je, kad recimo, neke pris-tanu na hetero brak na silu. Poznajem takvu osobui ona se jako mu~i, a ~itav svoj ìvot ima veze sadevojkama. Za mene je to tragi~no.

Smatram da se treba izdi}i iznad ljudskihmi{ljenja (nametnutih), pogledati sebi pravo u o~i,slediti svoje ose}aje i svoje srce, jer mi sami kaojedinke najbolje znamo {ta nam je potrebno. Ve}mi je postalo muka od kukavi~luka. Svi prolazimoistom stazom u autovanju. Nikome nije manje ilivi{e teè u tom procesu. Recimo, moji roditelji }e tomirnije da prihvate nego ne~iji, ali }u ja zato dobitipesnicu od nekog drugog na ulici. Tako je i bilo.Dobila sam i pesnicu i {tanglu u glavu, a zubi su mibili odvaljeni. Nekome se nikad ne}e ni{ta desiti na



ulici, ali }e dobiti udarce od svojih roditelja... To jekao da smo na dnu piramide. Dozvoljavamo onimana vrhu, a koji nisu ja~i, da nam odre|uju ìvot. Toje apsurdno!

Moja poruka lezbejkama je: samoprihvatanjeprvenstveno, izbacivanje nametnutog ose}aja krivice,shvatanje na{e razli~itosti, ali i njeno prezentiranje.Ljudi ne treba da nas prihvate, samo da znaju ishvate da kao {to postoji mesec, tako postoji isunce. Za sve to treba korak, po korak, ali svaki jeizuzetno vaàn. Kada stigne{ do vrha, teret spada, atakav ìvot je vredan ìvljenja. U podrumu u komesmo sve bile, uklju~uju}i i mene pre nekoliko godi-na, vlada ose}aj krivice, bola i skrivanja. Mrak. Navrhu je svetlost, ponos, bes, snaga i borba.

I citirala bih po~etna tri «V« od L.M. i dodalane{to svoje:

Vrednujem jedinstvenost svoje jedinke. Verujem u svoju borbu i istrajnost.Volim svoje lezbejsko telo.

SSttaasshhaa ((RRaammoonnaa ppuunnkk)),, 11997788..,, BBeeooggrraadd

86

Veza je prekinuta

Veza je prekinuta

Bila sam u vezi sa devojkom ve} {est meseci.Upoznale smo se chat-uju}i preko Interneta.

Ona i ja smo ìvele u dva razli~ita grada.Sve je bilo u redu, dok se nije ume{ala njena

majka. Rekla je da ja nisam prava osoba za njenu}erku. Nastavila je da mi preti da }e me ubiti. Da }eme zaklati. Da }e uni{titi i moju mamu i sestru i tatu.Moja devojka i ja smo nastavile da se ~ujemo, alitako da njena majka ne zna za to. Ona je imala planda do|e da ìvi kod svoga oca u Beograd, jer su jojroditelji razvedeni. Govorila mi je da je majka gu{i.

U jednom momentu sam oti{la da je posetim.Zajedno smo provele nekoliko dana kod prijateljicenjene mame, a koja je bila na strani moje devojke.Dok sam se vra}ala ku}i, njena mama je saznala dasam ja dolazila. Po~ela je da mi preti. Rekla je da }edo}i kod mene, da je poslala neke ljude izBeograda i da }e me na}i. Ona je uticajna osoba ipoznaje ljude koji imaju politi~ku mo}. Po{to mi jeizrekla razne pretnje preko telefona, traìla je darazgovara sa mojom majkom. Zamolila sam je da mida samo malo vremena da objasnim svojoj majci o~emu se radi, pa neka njih dve razgovaraju. Kadasmo prekinule vezu, ja sam ispri~ala svojoj mami.



Rekla sam joj da sam lezbejka. Rekla sam joj da miprete i to ne samo meni, nego i svima nama u ku}i.Stalo mi je bilo da joj stavim do znanja da jemogu}e da se i njima ne{to dogodi.

Ta èna se uskoro javila i porazgovarala samojom majkom. Mama je bez mog odobrenjarekla: «S. se vi{e nikada ne}e ni ~uti, niti videti satom devojkom.» Veza je prekinuta.

Svaki kontakt sa mojom mamom se od togtrenutka izgubio. Nemamo vi{e isti odnos koji smoimale do pre godinu dana. Ponekad mi je lak{e {tozna za mene, ali dok god sam pod njenim krovom iona me izdràva, ja ose}am - pritisak u sebi.

Sa tom devojkom se vi{e nisam ~ula. Nadam seda je dobro. Primila sam poziv od njene prijateljice,ali su opet bile neke pretnje u igri i ja sam to sveprekinula. Zamolila sam da me vi{e ne uznemirava-ju. Prestalo je.

Sa svojom mamom sam imala do tada odli~anodnos. Ona je znala skoro sve o meni. To je bilo vi{eod odnosa majka - }erka. Da se danas pitam, apuno sam razmi{ljala o tome, nikad joj ne bih reklana ovaj na~in. Rekla bih joj kasnije – ali tek kad seodselim od nje. To mi je sada plan, ali moram prvoda na|em odgovaraju}i posao. Da platim sebi stani hranu. Drugo mi ni{ta ne treba.

Sada sam sasvim sigurna da se svako lak{e ose}akada se out-uje svojima, prijateljima ili ljudima u

88

Veza je prekinuta

okolini. Kao da si svoj ~ovek. Ali meni je bitno da seuzme u obzir i to {ta moè{ da izgubi{.

Ja sam izgubila pri~u sa mamom. Kad sam kodku}e, desi se da me uop{te ne pogleda. Desi se dane pri~amo uop{te. Samo me pozove da jedem i toje sve. ~esto me proverava. Kada odem od ku}e,neprestano me zove telefonom. Ranije to nije radilakad sam bila i po nedelju dana odsutna. Taj pritisakje konstantan. Stalno mi govori da ne}u imati decu...

Kada razmi{ljam, stalno mi dolazi u glavu to,kako sam ja ustvari, oduvek mislila kako mojamama ima {irok pogled na svet. Kad mi je rekla da}e me uhapsiti {to sam lezbejka, da }e me tu}i, dase ne reklamiram... bolelo me... po~ela sam damenjam mi{ljenje o njenim shvatanjima.

Sad sam tu gde sam i trudim se da se i{~upam.Podràvaju me prijatelji. Ima ih dvadesetak.

Podràva me moja sada{nja devojka i moja sestra.Ona se priklju~ila nevladinoj organizaciji onogtrenutka kada je saznala da sam ja lezbejka. Ona mije najve}a podr{ka. Ne znam nizakoga ko je strejt, aodlu~io je da se angaùje u borbi za prava drugih.

Stalna podr{ka mi je bila moja baba dok je bilaìva. Imala sam svoj prvi odnos sa devojkom u ~etr-naestoj. Ona me je ‘uhvatila’ i blago rekla: «Pazisamo, da ti ne vide otac i majka».

SS..,, 11997766..,, ZZrreennjjaanniinn


CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

305-055.3-055.2316.837-055.2821.163.41-94

[ta ti srce kaè : li~ne pri~e lezbejki o coming out-u /(intervjuisala i uredila intervjue Sun~ica Vu~aj). -Beograd : Labris - organizacija za lezbejska ljudskaprava, 2006 (Beograd : Standard 2). - 89 str. ; 24 cm

Tira` 1.000. - Str. 9-11: Uvod / Sun~ica Vu~aj.

ISBN 86-904143-9-8

a) Homoseksualnost, @eneCOBISS.SR-ID 132032268

Documents

na{oj prijateljici, jednoj od osniva~ica Novosadske 2006 SRB ŠTA TI SRCE KAŽE...Ova bro{ura zami{ljena je kao sastavni deo negovanja podr`avaju}e kulture, a naro~ito kada je u pitanju