Bpoj 5 BOJHOCAHHTETCKH CTpaHa 569

UDC. 615.463:616.314-089.29

Namenski kompozitni ispuni - ,,inleji"

Slobodan Saulic*, Ljiljana Tihajiek-§ojic^

Vojnomedicinska akademtja, "Klinika za slomalologiju, Beograd, Stomatoloskifakultet, Vlinika za stomatoloSku protctiku. Beograd

CUJ isirativanja bio je da se klinidkim metodama I'spila kvalitet i postojanosi namen-skill kompozitnih inlcja. Metode. U radu je dai prikaz klinickog znocaja i tehnike iz-rade namenskih kompozitnih inleja, kako pre, tako i posle izrade parcijalne skeleti-rane proteze. Prema utvrdenim indikacijama i uslovima suvog radnog polja. posta-vljenoje ukupno 30 inleja. Kontrolni pregledi su obavljeni posle 6, 12, 18 i 24 me-seca uz primenu kriterijuma po Rygeu. RezuUati. Nakon 24 mesecne opservacije3.3% inleja su pokazali ivicne diskoloracije i promene boje inleja. Sekundarni kari-jes Hi bilo kakve druge objektivne i subjektivne smetnje na lecenim zubima nisu kon-stalovane. Raspravljano je i o uslovima koje kompozitni materljali moraju da ispuneda bi mogli da se koriste za ovu namenu. Zakljucak. Sa klinickog aspekla. namenskiinleji od Herculite XRV Lab C&B u kombinaciji sa Opti Bond sisiemom i kompozitnimcementom Porcelite Dual Cure u opservacionom periodu od dve godine ispoljili su viso-ke funkcionalne i esietske vrednosti.

K l j u j f n e inleji; smole, kompozitne; zubna proteza, parcijalna,mobilna.

Uvod

Velika poboljSanja mehanifkih osobina (Svrstine, tvr-docc i oipomosii na abraziju) savremenih konipoziinih ma-terijala omogucila su njihovu primenu u pripremi rctcncio-nih zuba za prihvaianje elemenata parcijalnih skeleiiranihprole7.a(PSP)(l^).

lzrada inleja-onleja pre izrade PSP, kao I uz njenupomoc, pored namene forniiranja aktivnih proteiskih seg-menata, mo2e da ima za cilj I rekonsirukciju okluzalnihodnosa. Za njihovu izradu se koriste najmanje agresivnemetode, usled Cega predstavljaju jedan od va?,nih eleme-nata minimalno Invazivne stomatologije {Minimal Invasi-ve Dentistry) (5).

Prilikom izrade PSP mora se posebna paJ nja posvetitiplaniranju rekonstrukcije proksimalnih kontakata i prostoraiznicdu retencionih i veStaCkih zuba.

Ukoliko sc formiraju proksimalni koiuakti i ostave ve-6i Hi manji prazni proslori (dijasteme), dolazi do retiniranjahrane i zubnog plaka, Sto dovodi do stalnih iritacija i oStece-nja interdentalne papile. U slucajevima smanjenja interden-talnog prostora javija se permanentna kompresija, §to tako-de oSlecuje interdentalne papile.

Priprcma proksimalnih povrSina retencionih zuba i pla-niranje puta unoScnja proteze na direktan nacin utitSu na re-konstnikciju proksimalnih kontakata i prostora izmedu re-tencionih i veStafkih zuba, a istovremeno i na stanje inter-dentalne papile.

Kod velikog broja retencionih zuba vec prilikom prvogpregleda mo?e se uoCiti smanjenje inlerdentalne papile, kojenastaje posickstrakciono ili usled kompresije vlaknaste hra-ne. Neophodno je u ovakvim sluCajevima oblikovati povr-Sinski kontakt izmedu retencionog I veSta^kog zuba.

Povrginskt kontakti se mogu ostvariti formiranjem vo-dece ravni na proksimalnim povrSinama retencionih zuba,dok je za put unoSenja proteze veoma vazno da bude plani-ran prema pravcu vodecih ravni. PovrSinski proksimalnikontakti izmedu postojetih i formiranih vodecih ravni i ve-Sla^kih zuba skeleta proteze omogucuju postojanje optimal-nih interdenialnih prostora (slika 1).

Ukoliko se nakon planiranja PSP ne izvrSi pripremaretencionih zuba sa tbrmiranjem vodece ravni, kontakti iz-medu reiencionih i veStackih zuba mogu biti samo u oblikukontaktne taCke ili proksimalne kontaktne zone, i to isklju-eivo lineamog oblika. To se deSava prilikom viSestrukogputa unoSenja proteze, koji je zastupljen uvek kada prirodni

Saulic S, Tihadek-Sojic Lj. Vojnosanit Pregl 2003; 60(5): 569-574.

570 BOJHOCAHHTETCKM Epoj S

SI. 1 - Proksimaini kcinlakli u obliku povrSinc

zubi nisu pripremljeni (slika 2). TaCkasti i lincarni proksi-maini koniakii, koji se lom pnlikom ustvaruju i/-niedu reicn-cionih i veSlaCkih zuba, u najvccem broju sluCajcva ostaju

nepopunjcni delomniargiiialnog pcrio-cloncijuma, /bog toga^to jc inlordentalnapapila pored rciencio-nog zuba, kao §lo jevcc navcdeno, najde-Sce redukovana. Uovakvim sluCajevimainterdenlalni prosioroslaje nepiipunjen, Stou prvo vrcme samoomogucujc /adrtava-iije hranc i /ubnog pla-ka, a kasnije moie dadovedc i do slvaranjadubokih inlVakostanihd^epova. Mora se na-ponienuii da sc Ccsto utoni prosloru ino?.e ja-vili hipeiUofija i hiper-plazija margi nalnogperiodoncijuma.

rTrmrr\A

SI. 2 - Kod nepripremljenih retencio-nih zuba riajCcSfic sc javlja viScsmc-ran put unoScnja skeleta protezc sa

ta£kastim kontaklima (A) i kombina-L'ija pDvrSinskih i ta£kastih kontakata.koji mogu dii dnvcdu do stviiranja pc-

riodontalnih oboljenja (B i C).

Potreba za pri-premom retencionihzuba posloji kod veli-kog broja osoba

(6-8) Postavljanjem namenskih inleja (onleja) i poSlujucirezuliate anatize modela za studije. obavljene u artikulato-ru i paralelometru (slike 3 i 4), postiiu sc izvanredno do-

SI. 3 - Siaii£ka i dinamif^ka anali/a postoje^ih okluzalniti povrsiiia u artikulatoru (a),odredivanjc puia unoSenja protezii u paralelomeiru (b).

h)

SI. 4 - Vodecc povrSine: a) studijski modet. b) radnimodel sa vec ftirniiranom vodecom povrSinom prcma

kojoj se formira odgovarajui^a u Inleju.

bri estelski rezultati uz odli^nu moguenost retencionih zu-ba da adekvatno prihvate elemcnte PSP (9-13).

Cilj ovog rada bio jc da se klinickim metodama ispitakvalitet i postojanost namenskih kompo/itnih inleja (NKI).

Metode

Kod 30 osoba sa razli^itim tipom krezubosli izvrScnaje priprcma retencionih zuba za prihvalanjc cicmcnatii PSPprcnui planu odrcdenom na modclima za studije. Pripremaje obuhvatala izradu namenskih kompozitnih inleja. l-aktorkoji je detemiinisao upotrcbu inleja bio jc veliCina i oblikstarog ispuna, txinosno patoloSke Iczije nadenc na huducimretencionim zubinia: karijcs II klasc - 15. karijes V klase -5, klinasta erozija - 3, miloliza - 4. hipoplazija - I i fraktura. 2

Za izradu inleja koriS^en je Herculile XRV LAB C&B.Kao vezivno sredstvo koriScen je Opti Bond i komptwitnicement sa dvovrcmenom, odosno dvoslruko inicijalizova-nom polimerizacijom, PorccUte Dual Cure (Kerr).

Preparaeiji kaviteia za namen-ski inlcj pristupljeno jc nakon zavr-Sene analize nKKlcla za siudije u pa-ralelometru i artikulatoru. Posic for-miranja cventualnih vodecih ravni napreostalim zubima i ostalih potrebnihzahvata predvidcnih analizom otisakza inlcj uzet je na ncki od uobiCaje-nih naCina.

Laboratorijska izrada inlejaobavljena jc na pokrcmim raduim

Bpoj 5 BOJHOCAHHTETCKH CtpaHa 571

palrljcinia u skladu sa svim preporukama proizvodaCa kom-poziinog materijala (slike 5 i 6). Da bi se ptijednostavio po-

SI. 5 - Stari amalgamski ispiin na rctencionom zubu.

SI. 6 - Model zuba na kojem je izvrSena preparacija za iz-radu namenskog kompozitnog inleja.

stupak izrade namenskog inleja, i dijagnostiCki i radni mo-del treba da su pa^ljivo izliveni i obradeni, tako da se pra-vac unoSenja proteze moie brie i jednosiavnije preneti sajednog na drugi model. Vodece ravni su formirane u parale-lomclru prenia vec posiojecim povrSinama na ostalim relen-cionim zubima.

Rubovi inleja su odvojeni od spoljaSnjih ivica skeletaproieze. Prilikom izrade nemenskih inleja V klase irebaobezbedili da aibovi inleja budu bez ili samo u pasivnomkoniaktu sa retencionim clemeniima skclela proteze u lokuiznoSenja Hi posiavljanja proieze.

Ovo se postiie ispravnim planiranjem rubova prepara-cije na studijskom modelu. gde se inlej lako planira da ru^i-ca kukica prestaje da bude aktivna pre nego 5lo dode do ru-bova kaviteta. Na ovaj naCin se Siite mehanifiki najosetljivijidelovi inleja.

Laboratorijska izrada inleja je uobifajena do postavlja-nja zavrSnog sloja kompozilnog nialerijata, Tada je postu-pljeno na sledeci nafiin: na model je nanesen odgovarajucikompozitni materijal: preko nepolimerizovanog materijataje postavljena odgovarajuca providna folija; radni patrljakje posiavljen na svojc nicsto; na model je posiavljena PSP iulisnula u kompozitni malerijal; ukionjen jc viSak materija-la; izvrSena je preliminarna polimerizacija; skinuta je PSPsa modela; uklonjena je providna folija; definilivno je poli-

merizovan kompozitJii materijal; mehaniCki je obraden inlej;poboljsane su niehanickc osobine inleja prenia uputstvu proiz-vodaca; inlej je definitvno ispoliran; inlej je isproban u usU-ma; inlej je pripremljen za cemenliranje. a zatim cementiran.

PlastiCna providna folija. koja je koriScena kod preli-miiiarne polimerizaeije, slu?.iia je da ne dode do vezivanjakompozita za akriiat proteze.

Namenski inleji II klase indikovani su za one retencio-ne zube na kojima konzervativnim zabvatima nismo moglida fomiiranio vodece ravni ili obezbedimo le?,iSta za oklu-zalni naslon preparacijom u glednom Ekivu (slike 7 i 8). Na-menski inleji III klase obe/beduju podupiranjc proteze.

SI. 7 - Namenski kompozimi inlej sa formiranom vodedompovrSinom.

SI. 8 - Namenski kompozitni iniej sa leiiStcm za okluzaininaslon.

Namenski inleji V klase modifikuju gingivalne kva-drante i obezbeduju optimalnu podminiranosi za elasti^nedelove livenih kukica.

Namenski ispuni postavljeni na retencione zube na je-dan od dva pomenuta metoda podvrgnuti su longitudinal-nom klinifikom ispitivanju. Kontrolni pregledi postavljenihinleja obavljeni su posle 6, 12, 18 I 24 meseca, a za njihovuocenu koriSceni su kriterijumi po Rygeu (14):

1. Ivifina adaplacija ispuna:a. Inspckcijom i sondiranjem ne moJe se utvrdili po-

stojanje ivii^nog defckta.b. Inspckcijom i sondiranjem utvrduje se defekt u koji

ne zapada vrh sonde.c. Inspckcijom i sondiranjem utvrduje se pukotina u

koju zapada vrh sonde.

CrpaHa 572 BOJHOCAHHTETCKH Bpoj 5

2. Ivi£na diskoloracija:a. Ne postoji diskoloracija du2 ivic^nog pripoja ispuna.b. Diskoloracija postoji, ali ne penelrira u pulpalnom

pravcu du?. pripoja ispuna i zuba.c. Diskoloracija postoji i prodire u pulpalnom pravcu

dui. pripoja ispuna i zuba.

3. Sianjt; povrSine ispuna:a. PovrSina ispuna je glatka.b. Posioji manja hrapavost povrSine. koja se poliranjem

moieukloniii.c. Na povrSini ispuna prisutni su dubiji 21cbovi i jami-

ce koje se poliranjem ne mogu ukloniti.

4. Anatoniska forma ispuna:a. Anatomska kontura ispuna u skladu je sa konlurom

zuba.b. Posioji neznatna promena konture ispuna usled gu-

bitka materijala.c. Kontura ispuna je potpuno izmenjena.

5. Boja ispuna:a. Ispun po boji. nijansi i iranslucenciji odgovara okol-

nom ikivu zuba.b. Boja ispuna je neznatno promenjena u odnosu na

okolna tkiva.c. Boja ispuna je izraziio promenjena i veoma se razli-

kuje od okolnog Ikiva zuba.

6. Sekundarni karijes:a. Ne postoji.

Rezullati

Rezultati kUni£ke procene namenskih kompozitih inle-ja prikazani su za sve navedene opservacione periode u ta-bel i l .

Preciznom analizom dobijenih rezultata uoCava se: dakod ivifine adaptacije inleja u svim ispitivanim opservacionimperiodima nije utvrdeno posiojanje iviCnog defekta; promcnaiviCnc diskoloracije nanienskog inleja uodena je kod jedneosobe, preciznije samo kod jcdnog inleja, Slo iznosi 3,3%; sta-nje povrSine i anatom.ska fomia inleja nisu pokazali proniene;promena boje inleja uivrdena je kod jednc osobe. odnosnojednog inleja. Oba loSa rezutiata dobijcna su kod iste osobe ina istom inleju; sekundarni karijes i subjekiivne smetnje nasaniranim zubima nisu konstalovane.

Rezultati u okviru svih ispiiivanih kriterijuma i u od-nosu na sve posmatrane opservacione periode su dobri.

Diskusija

Neospomo je istaci cinjenicu da kompozitni materijaliposeduju Io5ije mehaniCkc osobine u odnosu na legure kojese koriste za izradu inleja. Neki savremeni kompozitni ma-terijali su u mogucnosti da ispune potrebne mehanifkc zah-(eve. fiime se uz visoke estetske vrednosti stoniatoIoSka na-doknada dovodi do savrSenstva (15-17).

Mogucnost izrade namenskih inleja (ispuna) smanjujepotrcbu za izradom namenskih krunica (18. 19).

Izradom namenskih kompozitnih inleja radi pripremezuba za prihvatanje elemenata PSP nastaje: mala redukcijazubnih ikiva; smanjenje potrebe za izmdoni ostalih oblikanamenkih fiksnih nadoknada koje zahtevaju obimnije prepa-racije zubnih tkiva i ostvaruje se; neposrcdan odnos vodeiepovrlSine i lei'.iSta za okluzalni naslon sa odgovarajucim kru-tim delovima proteze.

Od mchaniCkih karaktcristlka koje hi mogle da uiiiuna mogucnost primene kompozitnog niaterijala za namen-

Kczultati klini£kc procene namenskih kompozitnih inleja

KriterijumPenod posmatrarja

Ocena 6 meseci 12 meseci 18 meseci 24 meseca

Ivi£na adapiacija inleja

lvi£na diskoloracija

Stanje povrSine inleja

Anatomska forma inleja

Boja inleja

Sekundami karijes

Subjektivne smetnje

AB

cABCABCABCABCABAR

30(100) 30(100) 30(100)

30(100) 30(100) 30(100)

30(100) 30(100) 30(100)

30(100) 30(100) 30(100)

30(100) 30(100) 30(100)

30(100) 30(100) 30(100)

30(100) 30(100) 30(100)

30(l(X))

29 (96.7)1 (3.3)

30(100)

30(100)

29 (96.7)

I (3.3 )

30(100)

30(100)

Bpoj 5 BOJHOCAHHTETCKH UPErJlEJX 573

ske inleje bitne su ivrdoca i otpomosl na abraziju. RezultatiLeinfelcdera i saradnika (20) iz 1990. godine ukazuju na ni-ske vrediiosti abrazije Kerr HerculUe XRV konipozita. Pre-ma nalazima njihove studije, abrazija ovog kompozitnog ma-lerijala iznosi prosefino 13,2 mikrometara po godini nakon pe-togodiSnjeg ispiiivaiija- Prenia ADA-standardu do/voljena jeabrazija malerijala od 50 mikrometara godisnje. Tvrdo6a pri-menjenog Kerr-ovog kompozita. prema fabrickim poclacima,mcrena za gled bojc A 3 iznosi 4 700 kg/cm". Utvrdeno je daje maksiniaino potrebna u toku ^vakanja hrane kod osoba saparcijalnim prolezania najce§ce od 60 do 80 N (21). Maksi-maine izmcrene sile su do 120 N (22). Poredenjem podatakaCvrstoce na pritisak i znatno manjih mogucih okluzalnih silamo^c da se zakljuci da Kerr Herculite XRV kompozit, osimvisokih esletskih vrednosU, poseduje i takve mehaiiicke ka-rakteristike da nio^e da se koristi za izradu namenskih kom-pozilnih iiileja/ispuna (23-25).

Izrada namenskog inteja neposredno posle izrade PSPnema velikog opravdanja. jer se u pripremnoj fazi izradePSP mole prethodno izraditi laboraiorijski inlej sa svimkvalitetima kao i da se izraduje prenia vec gotovoj protezi.

Postupku izrade inleja posle zavrSene izrade PSP sepristupa ako sc uka^e polreba da se zameni neki postojeciispun na retencionim zubima ili da so sanira neka novona-

stala karijesna lezija. U ovakvlm slucajevima se olisak zainlej uzima tako da se prvo Spricem za elastomere unese oti-sni malerijai u kaviiet, poslavi PSP u svoje leiiSte, nakoncega se unosi kasika sa elasiomerom i uzima otisak. Posleizlivanja otiska odgovarajucim glpsoni obezbeduje se mo-gucnost izrade pokretnog radnog patrljka.

Namenski kompozilni inleji su ispuni koji, pored kon-vencionalnih zahteva svakog ispuna, poseduju i aktivne pro-letske segmente za prihvatanje elemenata PSP.

Pri pojavi karijesa ili nekog drugog oSiecenja zub-nog tkiva retencionog zuba na jednostavan i brz nacin iz-raduju se inleji, a da se ne menjaju vrednosti vec postoje-ce PSP.

Sa klinickog aspekta. namenski Inleji od HerculiteXRV Lab C&B u kombinaciji sa Opti Bond sistemoni ikompozitnim cementom Porcelite Dual Cure u opservacio-nom periodu od dve godine ispoljili su visoke funkcionalnei estetske vrednosti.

Sudeci prema klinickim nalazima, Opti Bond sistem Ikompozitni cement obezbeduju zadovoljavajucu mikrome-haniCku i hemijsku vczu sa zubnim ikivima.

L I T E R A T U R A

1. Frazier PD. Adult human enamel: an electron micro-scopic study of crystallite size and morphology. J LJl-trastructRes 1968; 22(1); 1-11.

2. Gerbo L. Leinfelder F. Mueninghoff L, Russell C. Useof optical standards for determing wear of posteriorcomposite resins. J Esthet Dent 1990; 2(5): 148-52.

3. Johnson NW, Poole DF, Tyler JE. Factors affecting thedifferentia! dissolution of human enamel in acid andEDTA. A scanning electron microscope study. ArchOral Bid 1971; 16(4): 385-96.

4. Shen C. Herrin K. Assessment of microleakage of re-storative materials by a diffusion model. J Oral Rehabil1986; 13(4): 355-63.

5. Tihacek-Sojic Lj. Three-year clinical evaluation of po-sterior composite resin for removable partial denture.Acta Stomatol Naissi 1995; 24: 2-12.

6. Burgoyne AR, NichoUs J!, Brudvik JS. In vitro two-body wear of inlay-onlay composite resin restoratives.J Prosthet Dent 1991; 65(2): 206-14.

7. Conny DJ, Brown MH. Simplified technique for theremoval of a fixed partial denture. J Prosthet Dent1981; 46(5): 505-8.

8. Croll TP. Killian CM. Glass-ionomer-resin restorationof primary molars with adjacent Class II carious lesi-ons. Quintessence Int 1993; 24(10); 723-7.

9. Bishop BM. A heat and pressure cured composite inlaysystem: a clinical evaluation. Aust Prosthodont J 1989;3:35-41.

10. Croll TP. Killian CM. Class I and Class II light-hardened giass-ionomer/resin restorations. Compen-dium 1993; 14(7): 908-18.

11. CroU TP. Cavanaugh RR. Vitremer cement for Class Irestoration of permanent teeth. Pract PeHodonticsAeslhet Dent 1994; 6(8): 25-32.

12. Cvar JF, Ryge G. Criteria for the clinical evaluation ofdental restorative materials. San Francisco: US Dept. ofHealth, Education and Welfare; 1971. p. 190-244.

13. Dogon J. Naihanson DA. A comparison of a new met-hod for finishing composite restorations with conventi-onal techniques. In vitro studies. J Dent Res 1978; 57:: 338.

14. Tonn EM, Ryge G. Two-year clinical evaluation oflight-cured composite resin restorations in primarymolars. J Am Dent Assoc 1985; 111(1): 44-8.

15. Johnson GH, Gordon GE. Bales DJ. Postoperativesensitivity associated with posterior composite andamalgam restorations. OperDent 1988; 13(2): 66-73.

16- Ben-Amar A. Liberman R, Serebro L, Moses P. Theeffect of dentinal pretreatment on microleakage inClass V composite resin restorations with two denti-nal adhesive systems. Quintessence Int 1989; 20(12):: 903-5.

17. van Dijken JW. A 3-year evaluation of Gluma andGluma/Scotchbond for restoration of cervical erosions.Scand J Dent Res 1990; 98(4): 341-4.

a 574 BOJHQCAHHTETCKH nPEfJlEfl Epoj 5

18. Tihacek-Sojic U, Todorovic A. Preparing of particular 22. Wong MT. Calverley MJ, Nagy WW. Removable partialcomposite fillings and inlays. Stomatol Glas Srb 1996; denture framework try-in. J Prosthet Dent 1993; 69(4):43: 97-101. (in Serbian) : 363-8.

19. Tihacek-Sojic Lj. Examination of enamel thickness and 23. James DF, Yarovesky V. An esthetic inlay techniquedinamics of diffusion processes. Stomatol Glas Srb for posterior teeth. Quintessence int 1983; 14(7):1993; 40: 183-7. (in Serbian) : 725-31.

20. Leinfelder KF. Wisniewski JF, Isenberg BP. Clinical 24. Todorovic S. Starcevic M. Composite inlay. Stomatolevaluation of Herculite (injectable/condensable) a Glas Srb 1990; 37(2): 125-37. (in Serbian)light-cured posterior composite resin. A five year re- 25. Erickson RL Mechanism and clinical implications ofport. Michigan: Kcrr Manufacturing Company; 1990. ^0,,^ formation for two dentin bonding agents. Am J

21. Stem MA. Brudvik JS. Frank RP. Clinical evaluation of Dent 1989; 2 spec No: 117-23.removable partial denture rest seat adaption. J ProsthetDent 1985; 53(5): 658-62. Rad je primljen 28.1 2003. god.

A b s t r a c t

Sauiic S, Tihacek-Sojic LJ. Vojnosanit Pregl 2003; 60(5): 569-574.

DEDICATED COMPOSITE FILLINGS - INLAYS

Background. The aim of the study was to evaluate the quality and persistance ofesthetics of dedicated inlay by clinical methods. Methods. The paper reviews theclinical significance and technique of preparing particular composite inlays beforeand after the construction of the metallic framework partial denture. On the basis ofIndications the total of 30 inlays were placed into cavities under relatively dry work-ing conditions. Six, twelve, eighteen and twenty-four months after the placement offilling, control check-up was carried out by Ryge criteria. Results. After two yearsmarginal discoloration as well as the change of the colour occured in 3.3% of in-lays. There was neither detectable secondary caries, nor the symtoms of pulpa!damage. The requirements to be fulfilled concerning the composite materials, inorder that they can be implemented for this purpose, were also discussed. Con-clusion. From the clinical point of view, purpouse inlays from Hercuiite XRV labC8B in combination with Opti Bond System and composite cement Porcelite DualCure showed high functional and esthetic values in the observational period of twoyears.

K e y w o r d s : inlays; composite resins; denture, partial,removable.

Correspondence to: Slobodan Saulic, Vojnomedicinska akademija, Klinika za stomatologiju; 11040 Beograd,Crnotravska 17, Srbija i Cma Gora. Tel: +381 11 66 11 22, ext. 31 215.