NALAZI RIMSKIH FIBULA NA NEKROPOLAMA …viminacium.org.rs/.../uploads/files/pdf/Nalazi-fibula.pdfKljučne reči: Viminacijum, nekropola, grob, ﬁ bula, koštana ﬁ bula, kalup, Gornja

NALAZI RIMSKIH FIBULA NA NEKROPOLAMA VIMINACIJUMA

Saa Redi

Center for New TechnologyArchaeological Institute Belgrade

ARCHAEOLOGYAND SCIENCE

SPECIAL EDITION

2

Editor-in-chiefMiomir Kora

Editorial BoardSneana Golubovi, arko Mijailovi, ivko Miki,

Milan Milosavljevi, Dragan Milovanovi, Zoran Obradovi, Zoran Ognjanovi, Slavia Peri, Dejan Vukovi,

Zsolt Zolnai, Nemanja Mri (Secretary)

Belgrade 2007

Centar za nove tehnologijeArheoloki institut Beograd

ARHEOLOGIJA I PRIRODNE NAUKE

POSEBNA IZDANJA

2

Glavni urednikMiomir Kora

Ureivaki odbor (redakcija)Sneana Golubovi, arko Mijailovi, ivko Miki,

Milan Milosavljevi, Dragan Milovanovi, Zoran Obradovi, Zoran Ognjanovi, Slavia Peri, Dejan Vukovi,

Zsolt Zolnai, Nemanja Mri (sekretar)

Beograd 2007.

Published by:Center for New Technology Viminacium

Archaeological Institute Belgrade

For the publishers:Miomir Kora

Slavia Peri

Editor:Miomir Kora

Edited byMiomir Kora

Sneana Golubovi

Cover Design:Nemanja Mri

Graphic design by:Nemanja Mri

Print:DigitalArt Beograd

Printed in:500 copies

Izdavai:Centar za nove tehnologije Viminacium Arheoloki institut Beograd

Za izdavae:Miomir KoraSlavia Peri

Urednik:Miomir Kora

Recenzenti:Miomir KoraSneana Golubovi

Dizajn Korica:Nemanja Mri

Dizajn i tehniko ureenje:Nemanja Mri

tampa:DigitalArt Beograd

Tira:500 primeraka

ISSN 1820-6492ISBN 978-86-87271-02-9

Saa Redi


Beograd2007

SADRAJ

UVOD 11

NAMENA, KONSTRUKCIJA I NAIN PROIZVOENJA FIBULA 11

KATALOG FIBULA 13

Tip I - Aucissa fi bule 13Tip II - Fibule sa manetnom 14Tip III - Fibule sa dve igle i arnirom 14Tip IV - Fibule sa arnirom sline aucissa fi bulama 15Tip V - Izrazito profi lisane fi bule sa potpornom gredom 19Tip VI - Izrazito profi lisane fi bule bez potporne grede 21Tip VII - Panonske fi bule sa lukom u obliku trube 22Tip VIII - Fibule sa lukom u obliku lengera 22Tip IX - Izrazito profi lisane fi bule crnomorsko-podunavskog tipa 24Tip X - Lune fi bule sa arnirom i zadebljanjem na luku u vidu grebena 29Tip XI - Jednolane iane fi bule 31Tip XII - Kolenaste fi bule sa oprugom u auri 32Tip XIII - Kolenaste fi bule sa oprugom i polukrunom potpornom gredom 33Tip XIV - Kolenaste fi bule sa oprugom i uglastom potpornom gredom 35Tip XV - Kolenaste fi bule sa arnirom 36Tip XVI - Fibule sa spiralno savijenim lukom 41Tip XVII - Fibule sa dvojnim lukom 42Tip XVIII - Lune fi bule sa polukrunom potpornom gredom 43Tip XIX - Fibule izduenog i profi lisanog luka, sa arnirnir mehanizmom 43Tip XX - Simetrine fi bule 45Tip XXI - Ploaste fi bule 46Tip XXII - Ploaste fi bule raene tehnikom prolamanja 48Tip XXIII - Fibule u obliku slova (t. Xxiii/264) 50Tip XXIV - Fibule u obliku roga izobilja 51Tip XXV - Fibule u obliku svastike 51Tip XXVI - Zoomorfne fi bule 52Tip XXVII - Omega fi bule 54Tip XXVIII - Fibule u obliku prstena 54Tip XXIX - Fibule sa visokim draem igle 55Tip XXX - Fibule sa posuvraenom stopom 56Tip XXXI - Lune fi bule tipa viminacijum 57Tip XXXII - Lune fi bule sa jednom lukovicom 58Tip XXXIII - T fi bule sa oprugom 60Tip XXXIV - T fi bule sa arnirom 60Tip XXXV - Fibule sa arnirom i lukom u obliku viljuke 63Tip XXXVI - Krstaste fi bule 65

MATINA PODRUJA POJEDINANIH TIPOVA FIBULA I KATEGORIJE STANOVNITVA KOJE SU IH UPOTREBLJAVALE 73

POLOAJ FIBULA U GROBOVIMA INHUMIRANIH POKOJNIKA 76

PERIODIZACIJA NEKROPOLA VIMINACIJUMA NA OSNOVU PRONAENIH FIBULA 77

PROIZVODNI CENTAR FIBULA NA TERITORIJI VIMINACIJUMA 78

OPADANJE GRADA SREDINOM III VEKA U SVETLU NALAZA FIBULA 78

ZAKLJUAK 79

TABELARNI PRIKAZ DATOVANJA POJEDINANIH TIPOVA FIBULA 81

BROJANI ODNOS POJEDINANIH TIPOVA FIBULA 86

LITERATURA 87

Key words: Viminacium, cemetery, grave, brooch, brooch from bone, mold, Upper Moesia, type, workshop, villa.

FINDING OF ROMAN BROOCHES IN THE CEMETERIES OF VIMINACIUM

Abstract

During many centuries of life of Viminacium, in his surroundings has appeared cemeteries which differ according to the period of their using and ethnic belonging population that was buried on that place.

On cemeteries of Viminacium 660 brooches has been found , from which a number of specimens isnt possible to determinate because of fragmentary and corrosion. During excavation Celtic and Ger-man brooches, which arent included in this work, has been found (except type XXXI).

Catalog has 421 brooches, which were divided in 36 types. Most of brooches were made from bronze ( some specimens were gilded ) and sporadic from silver. One specimen from bone which has a shape of pigeon certainly belongs to rarities.

During archeological researching of Viminacium no semi fi nished brooches or molds for their pro-duction, which would be direct evidence for existing workshops, has been found. The great number of some types chacteristic for Moesia Superior perhaps indirectly refers to conclusion that workshops for their production should be expected on territory of Viminacium. Types which were frequently found in Viminacium are:

- Type IV - Brooches with hinge similar to Aucissa brooches- Type IX Strong profi ler brooches Black Sea-Danube Basin type- Type XV Knee brooches with hinge Maybe we should look for a reason for absence of certain evidence for existing workshops in fact

that in former investigations were mainly researched cemeteries of town, which werent appropriate place for one workshop. Therefore reliable evidence for existing workshops should be expected with continuing researching inside walls of town or villas.

Kljune rei: Viminacijum, nekropola, grob, fi bula, kotana fi bula, kalup, Gornja Mezija, tip, radionica, vila.


APSTRAKT

Tokom vievekovnog ivota Viminacijuma, u njegovom neposrednom okruenju se formiraju nekropole koje se razlikuju po periodu svoje upotrebe kao i po etnikoj pripadnosti stanovnitva koje se na njima sahranjivalo.

Uobiajen nalaz kako u grobovima tako i oko njih predstavljaju fi bule. Na nekropolama Vimin-cijuma pronaeno je 660 fi bula od kojih zbog fragmentovanosti i korozije jedan broj primeraka nije mogue oprediliti. Tokom iskopavanja nalaene su keltske kao i gepidske fi bule koje nisu obuhvaene ovim radom (osim fi bula viminacijumskog tipa).

Katalog obraenih fi bula sadri 421 primerak, koje su razvrstane 36 u tipova. Fibule obuhvaene ovim radom su izraene najee od bronze (koja moe biti i pozlaena) i sporadino od srebra. U rar-itete svakako spada jedan kotani primerak modelovan u obliku goluba.

Prilikom dosadanjih istraivanja Viminacijuma nisu pronaeni nalazi polufabrikata i kalupa za izradu fi bula koji bi direktno potvrdili postojanje radionica za njihovu izradu. Masovnost pojedinih tipova karakteristinih za Gornju Meziju moda indirektno upuuju na to da na prostoru Viminacijuma treba lokalizovati njihove proizvodne centre. U tipove koji svojom brojnou odskau od ostalih treba pomenuti:

- Tip IV - Fibule sa arnirom sline Aucissa fi bulama- Tip IX Izrazito profi lisane fi bule crnomorsko-podunavskog tipa- Tip XV Kolenaste fi bule sa arniromRazlog za izostanak sigurnih dokaza o postojanju radionica za izradu fi bula moda treba traiti u

injenici da su se tokom proteklih decenija uglavnom istraivale nekropole grada koje za njih ne pred-stavljaju adekvatnu lokaciju. Stoga pouzdane dokaze o postojanju radionikih centara treba oekivati tokom istraivanja gradskog jezgra kao i pojedinanih vila rustika.

11S a a R e d i - N a l a z i r i m s k i h f i b u l a n a n e k r o p o l a m a . . .

UVOD

Najznaajniji ostaci rimskog grada Viminac-ijuma evidentirani su na desnoj obali reke Mlave u blizini sela Stari Kostolac. Po konfi guraciji terena jasno se ocrtavaju vojni logor dimenzija 440x385m i civilno naselje (Canabae legionaris) sa njegove zapadne strane sa dimenzijama od oko 850x600m. Viminacijum je od svog osnivanja u I veku nove ere, ubrzo postao vojni i administra-tivni centar provincije Gornje Mezije. Kod ovog grada su se ukrtala tri puta kojima je on bio pov-ezan sa istonim, zapadnim i junim oblastima rimskog carstva. Dunav je naravno pretsavljao etvrtu saobraajnicu grada, ije je pristanite potvreno preko natpisa. Od kraja I veka stalnu posadu vojnog logora ini legija VII Claudia. Na osnovu brojnih peata na opekama, moe se rei da je i IV Flavia boravila u Viminacijumu tokom ovog perioda. Postoji vie miljenja o redosledu boravka ovih legija u Viminacijumu, ali u svakom sluaju IV Flavia odlazi, posle Domicijanove za-brane stacioniranja dve legije u istom logoru, prvo za Akvinkum, koji ubrzo naputa i dolazi u Singi-dunum. Za vreme vladavine Hadrijana grad do-bija status municipija, a pod Gordijanom III status kolonije i prevo kovanja novca.1 Kanabe grada su pod Karakalom obnovljene, to se moe dovesti u vezu sa promenom statusa aktivnih vojnika ko-jima je od vremena Severa dato pravo da ive sa porodicama i da sklapaju legalne brakove. U tom periodu grad doivljava pun ekonomski procvat i o njemu kao vanom trgovakom centru nalazino podatke u antikim izvorima, posebno kod Priska. U IV veku grad postaje episkopsko sredite sa episkopima Amantinom iz 343. godine i Kirija-kom iz 356. godine. Hunska razaranja grada u 441. godine obeleila su kraj ekonomskog i kulturnog razvoja, ali se i u takvoj situaciji ivot nastavl-jao. Krajem V veka dolazi do izvesne ekonomske stabilizacije koja je daleko od nekadanjeg sjaja grada.

U ovim nemirnim vremenima sastav stanovnitva se prilino izmenio. Sredinom IV veka hrianstvo nalazi oslonac u siromanijim slojevima stanovnitva, na ta ukazuju retki epi-grafski spomenici i pokretni arheoloki materijal. Od kraja V veka na teritoriju Viminacijuma se

1. Zotovi 1990, str. 1

doseljavaju Ostrogoti i Gepidi ije se prisustvo potvruje naseobinskim nekropolama. U vreme paleovizantije Viminacijum je obnovljen i potpao je pod jurisdikiciju Primae Justinijanae. U pisanim izvorima koji potiu iz tog perioda grad se pom-inje kao metropolis Moesiae Primae. Godine 584. Avari zauzimaju Viminacijum, a poetkom VII veka on je pretvoren u vizantijsku bazu u bor-bi protiv Avara. Prema svedoenju Teofi la Samo-traka o ovim vremenima Viminacium se spominje kao ostrvo.

Tokom vie vekovnog ivota na ovom pros-toru, formirano je vie nekropola. Prve podatke o ovim nekropolama zabeleio je jo M. Valtrovi kada je ustanovio da se juno od varoi nalazi veliko rimskog groblje koje se prostire do desne obale Mlave. Na tom prostoru su tada izvrena manja sondana istraivanja, a prilikom topograf-skih istraivanja utvrdjeno je i postojanje sev-erne i istone nekropole. Posleratna istraivanja, zapoeta 1973. godine, potvrdila su postojanje rimskih nekropola istono od vojnog logora, kao i severno i juno od logora i naselja koje je formi-rano uz logor. Od 1977. godine na teritoriji junih nekropola vre se obimni istraivaki radovi zatitnog karaktera. Naime, na ovom prostoru je sagradjena TE Kostolac, a povrinski kop uglja koji napreduje u pravcu logora i gradskog naselja i dalje uslovljava zatitne arheoloke radove. U dosadanjim istraivanjima otkriveno je preko 13 000 grobova koji pripadaju periodu od IV veka pre n.e. do VI veka n.e. Iz vremena ivota vojnog logora i civilnog naselja su utvrdjene teritorije pet nekropola.2

NAMENA, KONSTRUKCIJA I NAIN PROIZVOENJA FIBULA

Sporadian nalaz na nekropolama Viminaci-juma predstavljaju fi bule, koje mogu biti izraene od bronze, gvoa, olova, srebra, zlata i kosti. Upotreba fi bula datira jo od praistorijskih vreme-na. Sama rimska fi bula razvila se iz kasnolaten-skih fi bula. Osnovna namena fi bule jeste da spoji dva dela tkanine. Svaka fi bula se sastoji iz dva os-novna dela: igle i tela. Telo fi bule je bilo podlono

2. Zotovi 1990, str. 1-2

12 A r h e o l o g i j a i p r i r o d n e n a u k e - P o s e b n a i z d a n j a 2

promenama i ima sledee osnovne delove: glavu, luk, stopu. Sudei prema malom broju naenih ka-lupa D. Bojovi zakljuuje da su se metalne fi bule uglavnom izraivale kovanjem.3 Da se livenje fi b-ula ipak praktikovalo pokazuju nam polufabrikati jako profi lisanih fi bula iz Siska4, kao i nalaz frag-menta jednodelnog keramikog kalupa napravlje-nog prema modelu od voska sa lokaliteta Spod-nja Hajdina.5 Prvi korak za pravljenje ovakvog kalupa je bio pravljenje votanog modela pred-meta koji e biti izliven. Potom je votani model oblagan glinom, a zatim peen. Prilikom peenja vosak bi se istopio i iscurio kroz ostavljene otvore na keramikom kalupu. Na svakom od ovih ka-lupa postojala su najmanje dva otvora. U jedan od njih je sipan rastopljeni metal, dok je jedan ili vie drugih otvora sruilo za odvod vazduha prilikom nalivanja metala. U tako napravljen kalup sipan je rastopljeni metal sve dok ne bi poeo da sistie kroz otvore za vazduh. Po okonanom hlaenju metala, kalup je razbijan, a pradmet bi iao na po-liranje i dalju obradu. Ovakav kalup je mogao biti upotrebljen samo jedanput. Ova tehnika je bila u svakodnevnoj upotrebi irom carstva.6Szny (Brigetio) u Maarskoj je jedan od centara proiz-vodnje krstastih fi bula, to je potvreno nalazom polufabrikata i etvorodelnog kalupa za njihovo livenje.7 Dobra strana viedelnih kalupa je to, to su oni mogu upotrebiti za livenje vei broj puta.

to se tie ukraavanja fi bula, svakako na-jpre treba pomenuti pozlaivanje koje je evidenti-rano na primercima naenim na Viminacijumu. Rimljani su pozlaivanje predmeta izvodili na dva naina. Kod prve tehnike zlatni listii su lep-ljeni na povrinu predmeta, a kod druge se vrilo meanje zlata i ive da bi se dobio potrebni amal-gam koji je potom nanoen na povrinu predmeta. Prilikom zagrevanja predmeta iva bi isparila, a na povrini bi ostajala pozlata.8

Ploaste fi bule su esto ukraavane prola-manjem. Ornamentisanje ovih fi bula je vreno probijanjem ploastog tela. Dakle, same perforac-ije zajedno sa preostalim delom tela ini ornament.

3. Bojovi 1983, 15-16.4. Koevi 1975, 55-58.5. eel 1953, 312-315.6. Stong, Brown 1976, 27.7. Keller 1971, 27, Abb. 10.8. Strong, Brown 1976, 20.

Ova tehnika poznata je i kao opus interrasile.9Pored prolamanja ovaj tip fi bula je orna-

mentisan i emajliranjem. Majstori su emajl dobi-jali topljenjem i meanjem mekog stakla (smesa kremena ili peska, minijuma i sode ili potae) sa metalnim oksidima koji su mu davali boju i inili ga ne prozirnim. Komadi ovog materijala su os-nova za prah koji se meao sa vodom i nanosio na fi bulu u cilju dekorisanja. Fibula bi potom za-grevana do take topljenja materijala za emajl. Povrina metala se neznatno topila obezbeujui na taj nain vrst spoj metala i emajla. Prilikom primene metode champlev, emajl je nanoen unutar elija nainjenih prilikom livenja fi bule ili naknadnim rezanjem. Na nekim fi bulama ne-koliko boja je naneeno bez metalnih pregrada, to je iziskivalo dobru kontrolu temperature, da bi se prilikom nanoenja sledeih elija izbegao gubitak boje kod prethodno nanetih.10

Pored ove tehnike emajliranja u upotrebi je i Millefi ori tehnika koja je prvobitno koriena u Egiptu za izradu dekorativnih ploica za umetanje, a zatim i za modelovanje presovanih staklenih po-suda. Za izvoenje ove tehnike korieni su obo-jeni stakleni tapii spojeni u vidu snopa, ijim se poprenim seenjem dobijaju ornamentisane ploice koje se potom mogu nanositi na razliite predmete.11

Samo u jedna fi bula koja potie sa nekropola Viminacijuma je ornamentisana Niello tehnikom. Latinski naziv za ovu tehniku je Opus nigellum. Za izvoenje ovog ornamenta upotrebljava se smesa srebrnog sulfi da, koja se po nanoenju na predmet (najee od srebra) zagreva da bi se stvrdnula. Da bi ornament crne boje postao sjajan, vri se njegovo poliranje.

Jedna od veoma esto korienih tehnika za ukraavanje fi bula je facetiranje, koje podra-zumeva bruenje pojedinih njenih delova. Na ovaj nain se najee ukraavaju luk i stopa, a kod kr-stastih fi bula facetiranjem su ponekad ukraene i lukovice.

Ukraavanje fi bule je vreno i urezivanjem odreenih motiva pomou dleta.

9. Strong, Brown 1976, 61.10. Strong, Brown 1976, 43-44.11. Strong, Brown 1976, 45.


KATALOG FIBULA

Na nekropolama Vimincijuma pronaeno je 660 fi bula od kojih zbog frabmentovanosti i korozije jedan broj primeraka nije mogue opre-diliti. Tokom iskopavanja nalaene su keltske kao i gepidske fi bule koje nisu obuhvaene ovim ra-dom.

Katalog obraenih fi bula sadri 421 prime-rak, koje su podeljene u 36 tipova, oznaenim rimskim brojevima, a u okviru tipova su izdvojene varijante, obeleene arapskim brojevima. Katalog pored opteg opisa oblika, odnosno tipa, sadri: mesto i godinu nalaza, sa individualnim brojem C kartona, duinu, datovanje, a za primerke koji su ve publikovani navedena je literatura. Datovanje kod veine primeraka odreeno na osnovu uslova nalaza, a u sluajevima gde to nije bilo mogue, na osnovu analogija sa primercima naenim na susednim prostorima. Iza kataloke jedinice sledi komentar, koji se odnosi najee na na uslove nalaza fi bule.

U okviru tabelarnog prikaza datovanja, tipovi III, V, VI, X i XXIII su usled nedostatka preciznije datovanih primeraka, hronoloki opre-deljeni na osnovu analogija sa drugih lokaliteta.

Crtei svih obraenih fi bula su uraeni u razmeri 1:1 i nalaze se na tablama koje su date na kraju rada.

TIP I - AUCISSA FIBULE (T. I/1-2)

Cela grupa ovih fi bula dobila je ime po kelt-skom majstoru koji ih je proizvodio Aucissa. Na veem broju fi bula ovog tipa nalazi se peat proizvoaa.12 Ime proizvoaa je uvek utisnuto na glavi fi bule. Pored AVCISSA koji se najee javlja javljaju se i drugi peati: CCARV, CCA-RTILIVS, CARTILIA, DAGOMATV, DVR-NACVS, OVII, PVBLI, REVETV, PVALER, PVATTR. 13

Aucissa fi bule imaju arnir mehanizam, polukruni luk, dok je stopa obino ukraena dug-metastim zadebljanjem. Dra igle je u obliku trougla. Stariji primerci imaju irok, trakasti luk

12. Peka 1972, 6613. Marovi 1961, 120

na kome je trakasto zadebljanje u vidu rebra. Luk mlaih primeraka je polukrunog preseka.14

Fibule ovog tipa su nalaene na gotovo itavoj teritoriji Rimskog carstva. Aucissa fi bule su nalaene u Velikoj Britaniji, Rajnskim i Dunavskim provincijama, pa sve do Eufrata.15 A. Bhme smatra da su ovu vrstu fi bula nosili ug-lavnom vojnici.16

Vie primeraka ovih fi bula je naeno u Dal-maciji, a neto manji du limesa Gornje Mezije, dok same radionice za njihovu izradu treba loci-rati u severnoj Italiji.

Upotreba Aucissa fi bula je naroito karakteristina za prvu polovinu prvog veka, iako se njihov nastanak treba vezati ve za kraj I veka pre nove ere. Ovaj tip fi bule se koristi sve do sre-dine drugog veka, nata upuuju nalazi iz Nina u Dalmaciji i Copacene u Dakiji.17 Na nekropolama Viminacijuma naene su samo dve fi bule ovog tipa koje pripadaju razliitim varijantama.

Varijanta 1: T. I/1Osobenost ove varijante je poduno rebro po

sredini luka fi bule, dok glava moe biti razliito ukraena. Stopa fi bule se zavrava iljatim trnom na koji se prema milje R. Koevi, navlailo poluloptasto dugme.18

Ova varijanta je datovana u I vek nae ere.

1. Bronzana fi bula kojoj nedostaje igla i polu-loptasto dugme na stopi.Mesto nalaza: Peine; 1981. godina, C-3410. Duina: 5cm.Neobjavljeno.

Varijanta 2: T. I/2Znatno ui luk fi bula ove varijante nije

ukraen. Stopa fi bule se zavrava loptastim dug-metom.

Ove fi bule su vremenski okredeljene u I vek, ali se takoe koriste i tokom prve polovine II veka.

14. Bojovi 1983, 2115. Bechert 1973, 1316. Bhme 1972, 47.17. Bojovi 1983, 2118. Koevi 1975, 54.


2. Bronzana fi bula kojoj nedostaje igla. Mesto nalaza: Peine; 1987. godina, C-12866.Duina: Duina 6,6cm.Datovanje: prema uslovima nalaza predlaem prvu polovinu II vekaNeobjavljeno. Naena u sloju sa ikom koji ima peat OCTAVI to ga datuje u prvu polovinu II veka.19

TIP II - FIBULE SA MANETNOM(T. I/3)

Fibule ovog tipa na naim prostorima pred-stavljaju retku pojavu i u naoj zbirci su zastu-pljene samo sa jednim primerkom. Radi se o fi bu-lama koje imaju oprugu i unutranju tetivu. iroki luk je ukraen je sa gornje strane podunim rebri-ma slino Aucissa fi bulama. Stopa je posuvraena ka luku sa kojim je spojena manetnom, na kojoj se esto nalazi natpis koji se obino odnosi na ime proizvoaa. Natpisi mogu biti sledei: BORV, FMIF, SIIOF.20 Eventualno postojanje natpisa na manetni fi bule nisam mogao da utvrdim, jer mi ista nije bila dostupna.

Fibule sa manetnom su nalaene u simbolinom broju skoro u svim rimskim log-orima Recije, Galije i Germanije. Njihova pojava se obino dovodi u vezu sa prodorom galskih el-emenata. Fibule ovog tipa se sporadino nalaze u naoj zemlji. Slina fi bula, ali sa upisanim AC na manetni, je naena u Tekiji.21 E. Ettlinger ove fi bule opredeljuje u svoj tip 5 i navodi primerke naene na sledeim lokalitetima: Vindonissa, Bern-Enge, Martigny, Misox, Kempten.22 Isti au-tor navodi da je ovaj tip najvie rasprostranjen na teritoriji dananje Fancuske i datuje ga od 20. go-dine pre nove ere do 20. godine posle nove ere.23

A. Kuzmanovi-Cermanovi fi bulu iz Tek-ije vremenski opredeljuje u prvu polovinu prvog veka.24 Moemo zapaziti da je naa fi bula, naena u grobu G-1993 zajedno sa vie keramikih posu-

19. Viki-Belani 1975, 57.20. Ettlinger 1973, 42.21. Cermanovi-Kuzmanovi, Jovanovi 2004, 221.22. Ettlinger 1973, 42, Karte 3, Taf. 2, 13.23. Ettlinger 1973, 28.24. Cermanovi-Kuzmanovi, Jovanovi 2004, 221.

da koje se datuju u drugu polovinu II i poetak III veka, znatno mlaa od uobiajenog datovanja ove vrste fi bula. Svakako treba pomenuti nalaz fi bule naene na lokalitetu Matrigny otkrivene zajedno sa bronzanim posuem iz III veka nove ere, koji autor E. Ettlinger ne smatra validnim, jer joj se ne uklapa u hronoloku emu.25

Uslove nalaz nae fi bule kao i fi bule naene na lokalitetu Matrigny moda treba tumaiti time da su ove fi bule ostale u upotrebi znatno due od sredine I veka i da su bile u upotrebi i tokom III veka.

Vie svetla na ovaj problem moglo bi da baci saznanje o uslovima nalaza primerka iz Tekije.

Ovaj tip fi bula verovatno predstavlja vari-jantu ianih fi bula srednjolatenske eme ija je stopa spojena sa lukom, koje je E. Ettlinger opre-delila u svoj tip 3 i datovala u prvu polovinu I veka. Razvoju ovog tipa treba dodati i uticaj Au-cissa fi bula koji se ogleda u postojanju natpisa na manetni kao i u obliku luka.

3. Bronzana fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Peine; 1982. godina, C-5620.Duina: 5,6cm.Datovanje: druga polovina II i poetak III veka prema uslovima nalaza.Neobjavljeno. Naena je u grobu G-1993 sa vie keramikih po-suda datovanih u drugu polovinu II i poetak III veka.

TIP III - FIBULE SA DVE IGLE I ARNIROM (T. I/4)

Glava fi bule je znatno ira od luka koji je pravougaonog preseka. Luk se postepeno suava ka stopi. Stopa je ravna i na podunim krajevima posuvraena da bi se stvorio oslonac za dve igle.

Prema miljenju I. Kovrig, fi bule ovog tipa su istovremene sa Aucissa fi bulama.26 Ove fi bule se mogu nai u Dalmaciji, Hercegovini, Crnoj Gori i Albaniji, dok se van ovih prostora izuzetno retko nalaze.

Ova fi bula je u upotrebi tokom I i II veka

25. Ettlinger 1973, 42.26. Kovrig 1937, 116.


nae ere.27 Na lokalitetu Viminacijum naena je samo jedna fi bula ovog tipa, a u itavoj Gornjoj Meziji jo tri primerka.

4. Bronzana fi bula kojoj je jedna od igala frag-mentovana. Mesto nalaza: Vie grobalja; 1985. godina, C-10466. Duina 5cm.Neobjavljeno.

TIP IV - FIBULE SA ARNIROM SLINE AUCISSA FIBULAMA(T. I/5; T. II/6-13; T. III/14-20; T. IV/21-28; T. V/29-37; T. VI/38-39)

Pored arnir-mehanizma i ponekad ukraenog irokog luka, ova vrsta fi bula se esto odlikuje i prilino visokim draem igle to je karakteristika mlaih varijanti. Luk je obino ukraen krunim ubodima na glavi i na prelazu luka u stopu. Pored ovakvog naina ukraavanja luk moe da bude ornamentisan i urezivanjem linearnih motiva. Na vrhu stope je obino zastupljen trn umesto dug-metastog zadebljanja.28

Po svom obliku ova vrsta fi bula je veoma slina poznolatenskim fi bulama koje su evidenti-rane na irokom prostoru od zapadne Evrope pa sve do severne obale Crnog mora. I pored slinosti ipak se ne moe ustanoviti direktna veza izmeu ove dve vrste fi bula. Poznolatenske fi bule ovog oblika su evoluirale u ve pomenute Aucissa fi bule, ijim pojednostavljenjem nastaju, tokom II veka, fi bule sa arnirom i irokim lukom.29

Fibule sa arnirom sline Aucissa fi bulama se najee nalaze u Gornjoj Meziji, a neto ree na prostorima Donje Mezije i Dakije. Na osnovu nalaza iz Drobete, A. Jovanovi smatra da radi-onicu za izradu ovih fi bula treba lokalizovati u ovom gradu. 30 Kao to je ve reeno ove fi bule nastaju u II veku nae ere, ali nema sumnje da su u upotrebi i tokom prve polovine III veka. U muz-ejima irom Srbije uva se vei broj fi bula ovog tipa, a na nekropolama Viminacijuma one su zas-

27. Bojovi 1983, 25-26.28. Bojovi 1983, 23.29. Jovanovi 1978, 53-54.30. Jovanovi 1978, 54.

tupljene sa ak 50 primerka, to moda upuuje na to da centar njihove proizvodnje i distribucije lei upravo u ovom gradu.

Na osnovu stilskih karakteristika fi bule sa arnirom sline Aucissa fi bulama su podeljene u 6 varijanti. Kod 10 primeraka ovog tipa zbog fragmentovanosti se ne moe utvrditi pripadnost odreenoj varijanti.

Varijanta 1: T. I/5Fibule ove varijante imaju visok luk i veih

su dimenzija. Glava fi bule je jasno izdvojena i obino je ukraena krunim ubodima, to nije sluaj sa naim primerkom koji je ukraen sa etiri etvorolisne rozete. Luk se pravilno suava ka stopi. U veini sluajeva sredina i ivice luka su ornamentisane od glave do prelaza u stopu. Na kraju stope se nalazi malo proirenje u vidu ploice ili dugmeta.

Ovakve fi bule su nalaene prilikom arheolokih iskopavanja u ezavi, Boljetinu, Krakulu Jordan, Gamzigradu, Cariinom gradu kao i na lokalitetu Gornji Streoc kod Obilia na Kosovu. Takoe su nalaene u Rumuniji (Oltenija i Transilvanija), Albaniji i u okolini Prilepa. Naj-zapadnije lokacije na kojima su otkrivene nalaze se u okolini Sarajeva. Kao to se iz priloenog vidi upotreba ovih fi bula je rairena u Meziji, Dakiji kao i u istonoj Dalmaciji.

D. Bojovi je fi bule ove varijante se datovao od II-IV veka,31 to, sudei prema ostalim fi bu-lama ovog tipa, verovatno treba ograniiti na II i prvu polovinu III veka.

5. Bronzana fi bula ouvana u celosti.Mesto nalaza: Vie grobalja; 1985. godina, C-9649. Duina 8,4cm. Neobjavljeno. Naena je u grobu G-1677.

Varijanta 2: T. II/6Za ovu varijantu fi bula sa arnirom i irokim

lukom nisam naao analogije. Glava fi bule izd-vojena u odnosu na luk koji se blago suava do prelaza u stopu. Na tom mestu fi bula se iri da bi

31. Bojovi 1983, 23-24.


se potom konino suavala ka vrhu stope. Luk i stopa su ornamentisani sa dve podune linije.

Ovu varijantu po analogijama sa ostalim varijantama ovog tipa, verovatno treba datovati takoe u II i prvu polovinu III veka.

6. Bronzana fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Peine; 1982. godina, C-6611. Duina 7cm.Neobjavljeno.

Varijanta 3: T. II/7-13Na nekropolama Viminacijuma ova varijan-

ta je zastupljena sa 9 primeraka. Luk od bronza-nog (ree od srebra) lima im je blago povijen na gornju, a igla na donju stranu, to fi buli daje ova-lan oblik. Naglaena glava fi bule ima etvrtasti oblik i moe biti ukraena krunim ubodima kao kod naih primeraka broj 11 i 12. Telo fi bule je raslanjeno tj., stopa je znatno ua od luka. Ovakve fi bule se najee nalaze na prostoru Gornje Mezije. Istovetne fi bule su nalaene u Boljetinu (4 primerka), Velikom Gradcu, Tekiji, Velesnici, Gamzigradu, okolini Smedereva, kao i u Donjoj Toponici kod Prokuplja.32

Ova varijanta se datuje u II i prvu polovinu III veka.

7. Bronzana fi bula kojoj nedostaje igla. Mesto nalaza: Velika kapija; 1980. godina, C-367. Duina 6,2cm.Datovanje: sredina III veka prema uslovima nalaza.Neobjavljeno. Ova fi bula je naena u sloju sa kolenastom fi bu-lom broj 134 i tri primerka novca Gordiana III.

8. Bronzana fi bula kojoj nedostaje igla.Mesto nalaza: Peine; 1982. godina, C-5050. Duina 6,1cm.Neobjavljeno.

9. Bronzana fi bula kojoj nedostaje igla i deo st-ope. Mesto nalaza: Peine; 1983. godina, C-8655. Duina 5,8cm.Neobjavljeno.

32. Jovanovi 1978, 53-54.

10. Bronzana fi bula kojoj je fragmentovana igla. Mesto nalaza: Peine; 1983. godina, C-8553. Duina 6,8cm.Datovanje: II vek prema uslovima nalaza.Neobjavljeno. Naena je u grobu G1-770 sa novcem poslednje treine I veka, kao i sa vie keramikih posuda datovanih u II vek.

11. Bronzana fi bula kojoj je fragmentovana igla. Mesto nalaza: Peine; 1983. godina, C-9077. Duina 6,1cm.Neobjavljeno. Datovanje: dole pomenuta kolenasta fi bula je da-tovana u II i prvu polovinu III veka, pa stoga ovu fi bulu prema uslovima nalaza treba datovati u isti interval. Naena je u sloju sa kolenastom fi bulom sa arnirom broj 212.

12. Fragmentovana srebrna fi bula. Mesto nalaza: Peine; 1990. godina, C-13468. Duina 3,7cm.Neobjavljeno

13. Bronzana fi bula ouvana u celosti.Mesto nalaza: Peine; 1983. godina, C-7593. Duina 4,5cm.Neobjavljeno.

Varijanta 4: T. III/14-20U naoj zbirci ova varijanta je zastupljena

sa 8 primeraka koji se od prethodne razlikuju po obliku glave. Glava fi bule je takoe naglaena, ali umesto etvorougaonog ona ima trougaoni oblik. Kod primeraka broj 14 i 15 sredina i ivice luka su ornamentisane od glave do prelaza u stopu. Sredina je ukraena polukrunim urezima, a ivice podunim linijama.

Fibule ove varijante koje su naene u Drobeti D. Popescu datuje u II vek.33 Osim u Rumuniji ovakve fi bule nalaene su u okolini Negotina, a jedna se uva u muzeju u Kragujevcu. D. Bojovi pretpostavlja da je proizvodni centar ovih fi bula bio u Drobeti.34

Poput prethodne i ova varijanta se datuje u II

33. Popescu 1945, 488, sl. 2, 12-19.34. Bojovi 1983, 25.


i prvu polovinu III veka.


15. Bronzana fi bula kojoj nedostaje igla.Mesto nalaza: Kod bresta; 1987. godina, C-176. Duina 4,3cm.Neobjavljeno.

16. Bronzana fi bula kojoj nedostaje igla. Mesto nalaza: Peine; 1981. godina, C-3243. Duina 7cm.Neobjavljeno. Naena je u grobu G1-256.

17. Bronzana fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Peine; 1981. godina, C-2911. Duina 5,6cm.Neobjavljeno. Naena je u grobu G1-236.

18. Bronzana fi bula kojoj je igla fragmentovana. Mesto nalaza: Peine; 1986. godina, C-12008. Duina 6,7cm.Datovanje: prva polovina III veka prema uslovi-ma nalaza.Neobjavljeno. Naena je u grobu G1-1089 sa 2 novia datovana u vreme dinastije Severa (Julia Mamea 1 kom).

19. Bronzana fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Vie grobalja; 1985. godina, C-9256. Duina 6,9cm.Datovanje: druga polovina II i poetak III veka prema uslovima nalaza.Neobjavljeno. Naena je u grobu G1-1362 koji pored ove fi bule ima i kolenastu fi bulu broj 152 kao i dve keramike posude datovane u drugu polovinu II i poetak III veka.

20. Bronzana fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Vie grobalja; 1984. godina, C-6740. Duina 6,4cm.

Datovanje: sam kraj I i poetak II veka prema us-lovima nalaza. Neobjavljeno. Naena je u grobu G1-910 sa novcem Trajana datovanim u 99./100. godinu (RIC 417).

Varijanta 5: T. IV/21-28; T. V/29Ova varijanta je zastupljena sa 9 primeraka.

Od prethodne dve varijante se razlikuje po grai tela fi bule koje nije raslanjeno i postepeno se suava od glave ka vrhu

stope. Po D. Bojoviu primeci koji imaju uzan i visok dra igle su mlai od onih iji je dra irok i nizak.35

Varijanta se datuje u II i prvu polovinu III veka.

21. Bronzana fi bula kojoj je igla fragmentovana. Mesto nalaza: Peine; 1983. godina, C-8220. Duina 5,3cm.Neobjavljeno. Naena je u grobu G-2904.

22. Bronzana fi bula kojoj nedostaje igla i njen dra. Mesto nalaza: Vie grobalja; 1984. godina, C-4458. Duina 4,4cm.Datovanje: II i prva polovina III veka prema us-lovima nalaza.Objavljeno: Zotovi, Jordovi 1990, 26, Sl. 11. Naena u sloju iznad kuline koji se datuje u II i prvu polovinu III veka.36

23. Bronzana fi bula kojoj nedostaje igla. Mesto nalaza: Vie grobalja; 1979. godina, C-726. Duina 5,8cm.Neobjavljeno.

24. Bronzana fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Vie grobalja; 1984. godina, C-6297. Duina 5,8cm.Neobjavljeno.Naena je u grobu G-1017.

35. Bojovi 1983, 25.36. Zotovi, Jordovi 1990, 14-34.


25. Bronzana fi bula kojoj nedostaje dra igle. Mesto nalaza: Vie grobalja; 1984. godina, C-1591. Duina 4,3cm.Neobjavljeno.

26. Bronzana fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Vie grobalja; 1984. godina, C-6742. Duina 6cm.Neobjavljeno.Naena je u grobu G-1129. 27. Bronzana fi bula kojoj nedostaje igla. Mesto nalaza: Peine; 1983. godina, C-9421. Duina 6,7cm.Datovanje: II vek prema uslovima nalaza.Neobjavljeno. Naena u sloju sa tri novia koji se okvirno datu-ju u I i II vek (jedan od njih je iskovan za vreme vladavine Domicijana).

28. Bronzana fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Vie grobalja; 1984. godina, C-4050. Duina 6cm.Datovanje: II i prvu polovinu III veka prema us-lovima nalaza.Objavljeno: Zotovi, Jordovi 1990, 26, Sl. 11. Naena u sloju iznad kuline koji se datuje u II i prvu polovinu III veka.37

29. Bronzana fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Vie grobalja; 1984. godina, C-4711. Duina 5,5cm.Datovanje: druga polovina II veka prema uslovi-ma nalaza.Neobjavljeno. Naena je u grobu G1-570 sa novcem Faustine mlae.

Varijanta 6: T. V/30-37; T. VI/38-39Ove fi bule se razlikuju od drugih varijanti

ovog tipa po tome to su izraene od gvoa i u naoj zbirci ih ima 12. Luk je pravougaonog preseka i postepeno se suava ka stopi. Nekoliko primeraka ovih fi bula je naeno u Boljetinu.

37. Zotovi, Jordovi 1990, 14-34.

Prema uslovima nalaza nema elemenata za datovanje fi bula ove varijante, ali se verovatno kao i prethodne varijante mogu vremenski opre-deliti u II i prvu polovinu III veka.

30. Gvozdena fi bula kojoj je igla fragmentovana.Mesto nalaza: Vie grobalja; 1979. godina, C-965.Duina 6,2cm.Neobjavljeno.

31. Gvozdena fi bula kojoj je igla fragmentovana. Mesto nalaza: Vie grobalja; 1985. godina, C-9342. Duina 5cm.Neobjavljeno. Naena je u grobu G1-1370.

32. Gvozdena fi bula kojoj igla nedostaje. Mesto nalaza: Kod bresta; 1988. godina, C-832. Duina 5,8cm.Neobjavljeno.

33. Gvozdena fi bula kojoj igla nedostaje.Mesto nalaza: Peine; 1990. godina, C-13193. Duina 6,2cm.Neobjavljeno.

34. Gvozdena fi bula kojoj je igla fragmentovana. Mesto nalaza: Peine; 1982. godina, C-4710. Duina 4,6cm.Neobjavljeno. Naena je u grobu G-1579.

35. Gvozdena fi bula kojoj igla nedostaje.Mesto nalaza: Peine; 1983. godina, C-8806. Duina 6,6cm.Neobjavljeno.

36. Gvozdena fi bula kojoj je igla fragmentovana. Mesto nalaza: Vie grobalja; 1984. godina, C-4073. Duina 6,5cm.Neobjavljeno.Naena je u grobu G-579.

37. Gvozdena fi bula kojoj je igla fragmentovana. Mesto nalaza: Velika kapija; 1979. godina, C-61.


Duina 6,2cm.Neobjavljeno.

38. Gvozdena fi bula kojoj je igla fragmentovana. Mesto nalaza: Vie grobalja; 1984. godina, C-6167. Duina 7,5cm.Neobjavljeno. Naena je u grobu G1-817.

39. Gvozdena fi bula kojoj je igla fragmentovana.Mesto nalaza: Kod bresta; 1988. godina, C-745. Duina 6,6cm.Neobjavljeno.

TIP V - IZRAZITO PROFILISANE FIBULE SA POTPORNOM GREDOM(T. VI/40-45; T. VII/46-53)

Kao to samo ime kae na glavi ovih fi bula se nalazi potporna greda u vidi uzane, pravou-gaone ploice ija je osnovna namena da pored tetive, uvrsti oprugu. Opruga moe biti izlivena zajedno sa telom fi bule ili naknadno dodata. Iz ovoga proizilazi podela ovih fi bula na jednolane i dvolane. Opruga najee ima osam navoja, po etiri sa svake strane luka. Luk je izvijen i ukraen zadebljanjem koje moe biti vie puta profi lisano. Na vrhu stope se nalazi zadebljanje u obliku dug-meta. Dra igle moe biti jednom ili vie puta perforiran to predstavlja pokazatelj za starije varijante ovih fi bula.38

Dalji razvoj poznolatenskih fi bula koje im-aju zadebljanu glavu i luk, a dra igle u obliku rama dovodi do nastanka izrazito profi lisanih fi bula. Njihova ua postojbina je oblast istonih alpa i upravo na ovom prostoru nastaju najstarije varijante. Iz ovog centra se dalje ire Rimskim carstvom da bi u pojedinim momentima prelazile njegove granice.

Na osnovu 11 ne obraenih odlivaka, pronaenih u Sisciji moe se zakljuiti da je ovaj grad bio jedan od centara proizvodnje i distribucije ovih fi bula. Druga injenica koja govori u prilog ovoj tvrdnji, je broj od ak 440 primeraka ovih

38. Jobst 1975, 29-31.

fi bula sa podruja da- nanjeg Siska.39Izrazito profi lisane fi bule sa potponom gre-

dom se datuju u I i II vek nae ere. Na nekropo-lama Viminacijuma pronaeno je 14 fi bula ovog tipa koje se prema svojim karakteristikama mogu podeliti u 5 varijanti.

Varijanta 1: T. VI/40Ove fi bule se odlikuju telom u obliku slova

S, a na drau igle perforacije su kirunog oglika. Dra igle moe biti koso zaseen, a ponekad je i etvorougaonog oblika. Fibule ovog oblika su bez izuzetka jednolane.

Ova varijanta fi bula se najee nalazi u prvincijama oko Dunava i gornje Rajne. U don-jem toku Rajne kao i zapadno od nje skoro da ih uopte nema. Vei broj ih je naen u slivovima Elbe, Odre i Visle, i to uglavnom fi bula koje na drau igle imaju tri krune perforacije. Fibule ove varijante su takoe nalaene u ekoj, Moravskoj i Slovakoj. Zastupljene su u Dakiji, Panoniji i Gornjoj Meziji. Na teritoriji Gornje Mezije nalaze se u glavnom du limesa dok ih u unutranjosti provincije gotovo i nema.40

U nemakoj literaturi fi bule ovog tipa se nazivaju Cambodunum grupa 2.41 U utvrenjima na germanskom i recijskom limesu naeno je oko 4100 razliitog oblika, a S. Rieckkhoff je zakljuila da se ova varijanta datuje u vreme od Tiberija do Nerona.42 U Gornjoj Meziji ova varijanta se datuje u I vek nove ere. Meu ovim fi bulama su zastu-pljene samo one sa jednom ili dve perforacije. Na nekropolama Viminacijuma je naen samo jedan primerak ove varijante.

40. Bronzana fi bula kojoj nedostaje igla. Mesto nalaza: Vie grobalja; 1984. godina, C-2761. Duina 5,7cm.Neobjavljeno. Naena je u grobu G-308.

39. Koevi 1975, 55-56.40. Bojovi 1983, 33.41. Krmer 1957,57.42. Rieckhoff 1975, 13.


Varijanta 2: T. VI/41-45Fibule ove varijante su poznate po nazivu

Cambodunum grupa 3 i za njih je karakteristino da se zadebljanje u vidu dugmeta ne nalazi na celom obimu luka, ve je izvedenu u obliku gre-bena.43

Ova varijanta profi lisanih fi bula sa potpor-nom gredom je je u okvirima ovog tipa najvie zastupljena u Gornjoj Meziji. Vei broj se uva u muzeju u Negotinu, a nalaene su i na lokalitetima Boljetin, Tekija i Saldum.

Ove fi bule se datuju od I do polovine II veka nae ere, a na nekropolama Viminacijuma su zas-tupljene sa pet primrka.

41. Bronzana fi bula kojoj nedostaje igla i opruga.Mesto nalaza: Peine; 1979. godina, C-1315. Duina 4,3cm.Neobjavljeno.

42. Bronzana fi bula kojoj nedostaje igla. Mesto nalaza: Peine; 1984. godina, C-10793. Duina 4,5cm.Neobjavljeno.

43. Bronzana fi bula kojoj je igla fragmentovana. Mesto nalaza: Peine; 1985. godina, C-1315. Duina 4,3cm.Neobjavljeno.Naena je u grobu G1-1197.

44. Bronzana fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Peine; 1983. godina, C-9431. Duina 5,2cm.Neobjavljeno.Naena je u grobu G1-767.

45. Bronzana fi bula kojoj nedostaje igla. Mesto nalaza: Peine; 1987. godina, C-12877. Duina 3,3cm.Neobjavljeno.

Varijanta 3: T. VII/46-48

Ova varijanta fi bula moe biti jednolana ili dvolana. Za njih je karakteristian plitko izvijen luk i dra igle bez perforacija. Dra igle je u pr-

43. Faber 1998, 31.

vom periodu nizak i trapezastog oblika, dok kasn-ije postaje visok i dobija pravougaoni oblik.

Ove fi bule su veoma rasprostranjene u Noriku i Panoniji za razliku od Gornje Mezije gde se sreu samo sporadino.44

Ova varijanta se datuje u II vek nove ere i u naoj zbirci je zastupljena sa tri primeka.

46. Bronzana fi bula kojoj je igla fragmentovana. Mesto nalaza: Peine; 1981. godina, C-3413. Duina 4,8cm.Neobjavljeno.Naena u sloju sa kolenastim fi bulama 164 (sa uglastom potpornom gredom) i broj 187 (sa arnirom).

47. Bronzana fi bula kojoj nedostaje igla.Mesto nalaza: Vie gobalja; 1984. godina, C-6763. Duina 5cm.Neobjavljeno.

48. Bronzana fi bula kojoj nedostaje igla.Mesto nalaza: Peine; 1983. godina, C-7931. Duina 5cm.Neobjavljeno.

Varijanta 4: T. VII/49-52Za ovu varijantu fi bula je karakteristina

stopa u obiku trapeza koja je gotovo uvek ukraena tremolo-tehnikom. Na glavi fi bule iznad opruge je kratka potporna greda, a iznad nje esto facetirani luk. Dra igle je kratak i izveden u obliku slova T.

Ovakve fi bule su karakteristine za zemlje istono od alpa. Najvei broj je naen u Panon-iji.45 Ima ih u Moravskoj, Slovakoj, Rumuniji. U Akvileji su naeni polufabrikati ovih fi bula to upuuje na zakljuak da su tamo proizvoene.46 U Gornjoj Meziji se sporadino nalaze.

Ova varijanta se datuje od kraja I do tree etvrtine II veka,47 a na Viminacijumu su pronaena etiri primerka.

44. Bojovi 1983, 36-37.45. Bojovi 1983, 38.46. Koevi 1980, 23.47. Bojovi 1983, 38.


49. Bronzana fi bula kojoj nedostaje igla.Mesto nalaza: Vie grobalja; 1984. godina, C-3501. Duina 4cm.Neobjavljeno.

50. Bronzana fi bula kojoj nedostaje igla i opruga. Mesto nalaza: Peine; 1982. godina, C-5687. Duina 3,7cm.Neobjavljeno.Naena je u grobu G-2060.

51. Bronzana fi bula kojoj je igla fragmentovana. Mesto nalaza: Peine; 1982. godina, C-5492. Duina 3,8cm.Neobjavljeno.Naena je u grobu G-1961.

52. Srebrna fi bula kojoj nedostaje igla i opruga. Mesto nalaza: Peine; 1981. godina, C-2759. Duina 4cm.Neobjavljeno.Naena je u grobu G1-204.

Varijanta 5: T. VII/53Fibule ove varijante se retko nalaze, a nji-

hova karakteristika je poprena ploica ispod dug-meta na luku. Ova ploica je ponekad ornamenti-sana tremolo-tehnikom.

Pored jednog primerka iz Ljubljane, poznato je jo devet iz Siska. Po miljenju R. Koevi, one su se proizvodile u Sisciji.48

Na Viminacijumu je pronaen samo jedan primerak ove varijante fi bula.

53. Bronzana fi bula kojoj nedostaje igla i opruga.Mesto nalaza: Peine; 1980. godina, C-449. Duina 5,8cm.Neobjavljeno.

TIP VI - IZRAZITO PROFILISANE FIBULE BEZ POTPORNE GREDET. VII/54-57

Ovaj tip rimskih provincijskih fi bula vodi poreklo od izrazito profi lisanih fi bula sa potpor-

48. Koevi 1980, 23.

nom gredom. Najupadljivija razlika izmeu ovih i fi bula prethodne grupe je nedostatak potporne grede o koju se oslanja opruga. Osobenost ovog tipa fi bula je da na gornjem delu luka uvek imaju greben koji se prua sredinom luka. Proirenje na poetku luka slui koa oslonac opruzi i zamenjuje potpornu gredu. Na sredini luka se nalazi zade-bljanje koje moe biti vie puta profi lisano. Na vrhu stope se nalazi jo jedno zadebljanje u ob-liku dugmeta. Dra igle nije perforiran i obino je visok.49

Izrazito profi lisane fi bule bez potporne grede su za razliku od onih sa potpornom gredom, nastale izvan rimskih granica u severozapadnoj i severoistonoj Evropi, odakle se proiruju ka jugu u severne provincije uz limes.50

Za ovaj tip fi bula, D. Bojovi navodi, da je u upotrebi tokom II i u prvoj polovini III veka.51 U naoj zbirci je zastupljen sa deset primeraka od kojih se est zbog fragmentovanosti ne mogu opredeliti u neku od varijanti. etiri preostala primerka su podeljeni u dve varijante.

Varijanta 1: T. VII/54Karakteristika ove varijante je glava fi bule u

obliku trube kao i najee profi lisano zadebljenje na luku koje je vie naglaeno nego kod fi bula sa potpornom gredom. Opruga je dua nego kod os-talih izrazito profi lisanih fi bula i obino ima deset navoja. Presek luka je kruan ili ovalan. Na stopi koja se zavrava dugmetastim zadebljanjem, ne retko se nalazi greben. Dra igle je nizak i uzak.

Poreklo ovih fi bula je slobodna Germanija odakle se ire u odakle se ire, tako da se ug-lavnom mogu nai na lokalitetima u Nemakoj, ekoj, Poljskoj, Maarskoj i Austriji.

Datuje se u prvu treinu II veka.52

54. Bronzana fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Vie grobalja; 1984. godina, C-6759. Duina 4,1cm.Neobjavljeno.Naena je u grobu G-1133.

49. Bojovi 1983, 38.50. Jobst 1975, 38.51. Bojovi 1983, 39.52. Jobst 1975, 39-40, T. 7, 48.


Varijanta 2: T. VII/55-57

Za ovu varijantu koja je na Viminacijumu zastupljena sa tri primerka je karakteristian gre-ben na luku, a esto i na stopi, kao i visok dra igle.

Fibule ove varijante se nalaze u veem broju u Panoniji , Dakiji, Gornjoj i Donjoj Meziji du limesa, a ima ih i van rimske teritorije. Centar za proizvodnju ovih fi bula se nalazio Brigeciju gde je naen kalup za njihovo livenje.

Fibule ove varijante su koriene tokom II i u prvoj polovini III veka.53

55. Bronzana fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Peine; 1979. godina, C-1563. Duina 4,6cm.Neobjavljeno.


57. Bronzana fi bula kojoj nedostaje igla.Mesto nalaza: Pirivoj; 2004. godina, C-572. Duina 4,2cm.Neobjavljeno.

TIP VII - PANONSKE FIBULE SA LUKOM U OBLIKU TRUBE (T. VII/58)

Fibule ovog tipa su u naoj zbirci zas-tupljene samo sa jednim primerkom. Njihova najupeatljivija karakteristika je poetni deo luka koji je levkasto proiren i ima oblik trube. O ovo proirenje se slanja duga opruga tako da ove fi bule retko imaju potpornu gredu. Ovakve fi bule su najee dvolane i na sredini luka imaju zade-bljanje. Ovo zadebljanje kao i sam luk ponekad mogu biti ukraeni srebrnom icom. Stopa fi bule je obino kratka i nosi prilino visok dra igle.

Matino podruje ovih fi bula je Panonija, ali se sporadino nalaze u Dakiji, Gornjoj i Donjoj Meziji. Nalazi panonskih fi bula sa lukom u obliku trube su zabeleeni i severno od rimskog limesa. I.

53. Bojovi 1983, 40.

Pekar smatra da su se one proizvodile u Sisciji.54Ovaj tip rimskih fi bula se datuje u II i III

vek, 55 dok se na primerak vremenski opredeljuje u sredinu III veka.

58. Bronzana fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Peine; 1990. godina, C-13300. Duina 4cm.Datovanje: sredina III veka prema uslovima nala-za.Neobjavljeno.Naena u sloju sa novcem Gordijana III iskova-nog 239/40. godine u Viminacijumu.

TIP VIII - FIBULE SA LUKOMU OBLIKU LENGERA (T. VIII/59-64)

Lengeraste fi bule su na nekropolama Vimi-nacijuma zastupljene sa sedam primeraka. Ovaj tip fi bula je nastao daljom evolucijom izrazito profi lisanih fi bula i za njega je karakteristian proireni luk u vidu dva kraka povijenih ka stopi to fi buli daje izgled lengera. Na glavi fi bule je potporna greda za koju je privrena spiralna opruga sa spoljnom tetivom. Spiralna opruga je duga i moe imati od 10 do 15 navoja. Fibule su izraivane od bronze i srebra.

Fibule ovog tipa najee se sreu u Panoniji, Dakiji i Balkanskom poluostrvu. Ova vrsta fi bula je esto od strane ena noena u paru i tom sluaju su najee povezane srebrnim lancima od up-letene ice o kojima vise srcoliki privesci. Dokaz za ovu tvrdnju predstavljaju nadgrobni spomenici iz Breze, Zenice, Bile i Bajine Bate.56Pored leng-erastih u kombinaciji sa lancima su noene kolena-ste i fi bule sa lukom u obliku trube, to predstavlja lokalnu balkansku modu ukraavanja ena.57

Fibule ovog tipa su nalaene u okviru ne-kokliko ostava naenih u sledeim mestima: Bela Reka (datovana novcem Komoda), Janja (datovana novcem III veka), Bare-Tribovo, Arar, Ael (da-tovana novcem Gordijana III), Vtropu (datovana novcem Gordijana III), Szalacska (datovana novcem

54. Peka 1972, 87.55. Koevi 1980, 26.56. Popovi, Bori-Brekovi 1994, 33-35, sl. 6. 1-3.57. Jovanovi 1978, 78.


Galijena),58 Nova Bourna (poetak III veka).59 Fibule ovog tipa se datuju u II i prvu polovinu

III veka.

Varijanta 1: T. VIII/59-60Karakteristike ovih srebrnih fi bula, su zade-

bljanja na krajevima lengera, na sredini luka kao i na vrhu stope. Ispod zadebljanja na luku nalaze se krilca, a potporna greda je veoma duga i na krajevima proirena. E. v. Patek je prema odliku potporne grede ovu varijantu opredelila u svoju grupu dva i za njih navodi da su este u Dakiji.60 Datuje se II vek.

59. Srebrna fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Peine; 1981. godina, C-2861. Duina 5,5cm.Datovanje: II vek prema uslovima nalaza.Neobjavljeno.Naene u dvojnom grobu G-854 sa ikom da-tovanim u drugi vek, kao i sa fi bulom sa visokim draem igle (tip XXIX) broj 289.

60. Srebrna fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Peine; 1981. godina, C-2861. Duina 5,5cm.Datovanje: II vek prema uslovima nalaza.Neobjavljeno. Naene u dvojnom grobu G-854 sa ikom da-tovanim u drugi vek, kao i sa fi bulom sa visokim draem igle (tip XXIX) broj 289.

Varijanta 2: T. VIII/61-62Za razliku od fi bula prethodne varijante ove

nemaju zadebljanja na krajevima lengera, a pot-porna greda im je pravougaonog oblika.

61. Bronzana fi bula kojoj nedostaje igla. Mesto nalaza: Peine; 1987. godina, C-12 707. Duina 5cm.Datovanje: druga polovina II veka prema uslovi-ma nalaza.Neobjavljeno.Naena je iznad groba G1-1121 u kome su

58. Popovi, Bori-Brekovi 1994, 21-22.59. Jovanovi 1978, 76.60. Bojovi 1983, 45.

pronaena dva novia od kojih se jedan datuje u prvu polovinu I veka, a drugi je iskovan u vreme Marka Aurelija i datuje se 163. i 164. godinu ( RIC 884).

62. Bronzana fi bula kojoj nedostaje igla, opruga i vei deo stope. Mesto nalaza: Vie grobalja; 1984. godina, C-2976. Duina 2,4cm.Datovanje: druga polovina II veka prema uslovi-ma nalaza.Neobjavljeno.Naena je u sloju sa tri novia od kojih se najmlai datuje u vreme vladavine Komoda.

Varijanta 3: T. VIII/63Ova varijanta lengerastis fi bula nema kug-

lasta zadebljanja na krajevima lengera. Duina potporne grede ne prelazi ukupnu irinu fi bule. Igla je sa telom spojena pomou arnira, to nije uobiajeno za ovaj tip fi bula.Dra igle je uzak i visok i on upuuje na drugu polovinu II i poetak III veka.61

63. Bronzana fi bula kojoj je fragmentovana igla. Mesto nalaza: Peine; 1979. godina, C-1541. Duina 3,5cm.Neobjavljeno.

Varijanta 4: T. VIII/64Odlika ove varijante fi bula su perforacije

na potpornoj gredi kao i postojanje reljefnog plastinog ukrasa ispod zadebljanja na luku. Fibu-la slina ovoj je pronaena u Sisciji.62

64. Bronzana fi bula kojoj nedostaje igla i opruga. Mesto nalaza: Pirivoj; 2004. godina, C-528.Duina 4,2cm.Neobjavljeno.Fibula broj 64 je naena u ukopu veih dimenzija koji se po nalazima novca datuje u drugu polovinu IV veka. Sudei prema nalazima ljudskih kostiju, uta, zapeene zemlje i pokretnog arheolokog materijala naenim u ukopu, on je unitio vie

61. Bojovi 1983, 4662. Koevi 1980,24, T. XX: 150.


grobova inhumiranih i kremiranih pokojnika (ovim ukopom je znatno oteen jedan od grobo-va sa kremiranim pokojnikom) od kojih veina potie iz druge etvrtine IV veka, ali je svakako bilo i starijih, to potvruju i nalazi dva primerka Aurelijanovog novca.

TIP IX - IZRAZITO PROFILISANE FIBULE CRNOMORSKO-PODUNAVSKOG TIPA(T. VIII/65-69; T. IX/70-85; T. X/86-97; T. XI/98-112; T. XII/113-118)

D. Bojovi je ovaj tip fi bula nazvao Izrazito profi lisane fi bule sa dva dugmetasta zadebljanja na luku.63 Ovaj naziv nisam upotrebio iz prostog razloga, to u naoj zbirci postoji odreen broj pri-meraka koji imaju samo jedno ili uopte nemaju dugmetasta zadebljanja na luku.

U veini sluajeva ove fi bule imaju jed-no dugmetasto zadebljanje na glavi, a drugo na prelazu luka u stopu. Ova zadebljanja su ponekad ukraena graviranjem. Fibule su veinom jednolane. Igla je sa telom spojena opurugom koja obino ima osam navoja, mada ih moe biti i daleko vie. Spoljanju tetivu pridrava dra te-tive. Stopa je esto proirena i po sredini ukraena takastim ubodima. Kao to e se u daljem tek-stu videti mogu biti razliitih dimenzija, to nije odrednica za njihovu vremensku determinaciju. Najee se izrauju od bronze, ali mogu biti i od srebra. Na uoj teritoriji Viminacijuma je pronaena samo jedna srebrna fi bula ovog tipa, ali su zato u njegovoj neposrednoj blizini u ostavi iz Bara pronaena jo dva primerka datovana u kraj I veka nove ere.64

Ovaj tip fi bula je karakteristian za po-dunavske zemlje i nalaen je u Dakiji, Gornjoj i Donjoj Meziji kao i sporadino u Panoniji. Takoe je nalaen na severnoj obali Crnog mora (gde su nalaeni i polufabrikati),65 kao i u karpskom delu Moldavije (II-III vek).66 Njihovi najzapadniji nalazi su locirani u kastelu Zugmantel67 i naselju

63. Bojovi 1983, 40.64. Popovi, Bori-Brekovi 1994 A, 53, T. XII; 1-2.65. A 1966, 40, T. 8/1-8, 10, 11.66. Bichir, 205, fi g. 24, 1, 4, 5, 7, 10.67. Bhme 1972, 13,T. II;46.

Sulc na Nekaru.68U Gornjoj Meziji je naen najvei broj ovih

fi bula. U Muzeju grada Beograda se uva 27 pri-meraka, a u Narodnom muzeju u Beogradu isto toliko. Muzej u Smederevu raspolae sa 9 prime-raka, dok muzej u Negotinu uva vei broj komada ovih fi bula. Muzej u Niu ima dve ovakve fi bule, a Muzej u Kragujevcu jednu.69 Na nekropolama Viminacijuma pronaeno je ukupno 63 primeraka ovih fi bula od kojih se 55 mogu podeliti na 6 vari-janti. Osam primeraka se zbog fragmentovanosti ne mogu razvrstati. Na lokalitetima Kastrum i Kod humke pronaen je jo po jedan primerak ovih fi bula i one se mogu svrstati u varijantu 3.

Izrazito profi lisane fi bule crnomorskog tipa se datuju od kraja I veka pa do sredine III.

Varijanta 1: T. VIII/65-69Karakteristika ove varijante koja je u naoj

zbirci zastupljena sa pet primeraka, je izostajanje dugmetastih zadebljanja na luku. Istovetni prime-rak je pronaen u legijskom logoru Singidunuma koji je datovan novcem iz sloja kovanim za vreme Nervine vladavine.70 Takoe, jo jedan primerak je pronaen u Sisciji.71

65. Bronzana fi bula kojoj nedostaje igla i deo opruge.Mesto nalaza: Peine; 1981. godina, C-3539. Duina 8,7cm.Neobjavljeno.

66. Bronzana fi bula ouvana u celosti.Mesto nalaza: Peine; 1989. godina, C-12919. Duina 4,5cm.Neobjavljeno.

67. Bronzana fi bula kojoj nedostaje deo stope.Mesto nalaza: Vie grobalja; 1984. godina, C-5847. Duina 2,3cm.Neobjavljeno.

68. Bronzana fi bula kojoj je fragmentovana igla.Mesto nalaza: Kod bresta; 1987. godina, C-

68. Rieckhoff-Pauli 1977, 12, abb. 2, 22.69. Bojovi 1983, 41.70. Bojovi 1983, 42.71. Koevi 1980, 24, T. XIX, 138.


163.Duina 3,2cm.Neobjavljeno

69. Bronzana fi bula kojoj je fragmentovana igla. Mesto nalaza: Vie grobalja; 1984. godina, C-2499. Duina 3cm.Datovanje: prema uslovima nalaza predlaem od kraja II do sredine III veka. Neobjavljeno.Naena u grobu G-270 iznad koga je naen iak sa dva kljuna i zakrljalim volutama, a koji se datuje od kraja II do kraja III veka.72

Varijanta 2: T. IX/70-74Ova varijanta je karakteristina po postojanju

samo jednog dugmetastog zadebljanja na prelazu luka u stopu. Glava luka je neznatno proirena, ali nije profi lisana u vidu u dugmetastog zadebljanja. U Sisciji je pronaena jedna fi bula ove varijante,73 a na nekropolama Viminacijuma one su zastu-pljene sa pet primeraka.

Na osnovu nalaza novca ovu varijantu treba datovati u prvu polovinu II veka.

Ova varijanta je u upotrebi istovremeno kad i varijanta 3 (sa razlikom da je varijanta 3 os-tala u upotrebi do sredine III veka), to se moe zakljuiti na osnovu zajednikih nalaza fi bula broj 70 i 76, kao i 72, 73 i 77.

70. Bronzana fi bula kojoj nedostaje igla. Mesto nalaza: Velika kapija; 1985. godina, C-41. Duina 3,5cm.Neobjavljeno.Ova fi bula je naena u istom sloju sa fi bulom broj 76 varijante 3.

71. Bronzana fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Peine; 1983. godina, C-7870. Duina 4,1cm.Datovanje: II vek prema uslovima nalazaNeobjavljeno. Naena je u grobu G-724 sa tri novia od kojih se jedan datije u vreme vladavine Trajana, dok su

72. Viki-Belani 1971, 110.73. Koevi 1980, 24, T. XIX, 139.

druga dva okvirno datovana, jedan u I, a drugi u I-II vek.

72. Bronzana fi bula kojoj je fragmentovana igla. Mesto nalaza: Peine; 1983. godina, C-9234. Duina 3,4cm.Datovanje: prva polovina II veka prema uslovima nalaza.NeobjavljenoOva fi bula je naena u grobu G-3160 sa jo tri fi bule i novcem Trajana. Pored ove i naredne fi bule (broj 73), naen je i fragment stope koji pripada ovom tipu, ali mu se varijanta ne moe odrediti. etvrta fi bula pripada varijanti 3 (broj 77).

73. Bronzana fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Peine; 1983. godina, C-9235. Duina 4,7cm.Datovanje: prva polovina II veka prema uslovima nalaza.Neobljavljeno. Ova fi bula je naena u grobu G-3160 sa jo tri fi bule i novcem Trajana (vidi broj 72).

74. Bronzana fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Peine; 1990. godina, C-13214. Duina 2,9cm.Datovanje: sredina II veka prema uslovima nalaza.Neobljavljeno. Naena u sloju sa novcem Antonina Pija.

Varijanta 3: T. IX/75-85; T. X/86-97; T. XI/98-100

Ova varijanta je na nekropolama Viminaci-juma zastupljena sa 29 primeraka, a ovom broju treba dodati i dve fi bule pronaene na lokaliteti-ma Kastrum i Kod humke. Krakteristika ove varijante je postojanje dva dugmetasta proirenja na luku kao i proirena ploasta stopa, najee ovalnog oblika. Zadebljanja mogu biti ukraena urezima. Ove fi bule su po obliku istovetne vari-janti 2 D. Bojovia i on ih na osnovu Hadrijanovog novca datuje u prvu polovinu II veka.74 Sve fi bule su izraene od bronze osim primerka broj 97 koji je napravljen od srebra. Ovom tipu pripadaju i dve gore pomenute fi bule naene u ostavi iz Bara.

74. Bojovi 1983, 42.


Fibula sa lokaliteta Kastrum (nije obuhvaena ovim radom) koja pripada ovoj varijanti, a po us-lovima nalaza se datuje u IV vek, ne moe biti prihvaena kao dokaz njihove upotrebe u IV veku, zbog poremeaja slojeva izazvanih ranijim isko-pavanjima.

Fibule ove varijante datuju se od kraja I pa do sredine III veka (najmlaa je fi bula broj 92 datovana novcem Gordijana III, dok je ostalih 7 nalazima datovanih primeraka opredeljeno u II vek).

75. Bronzana fi bula kojoj nedostaje igla i deo opruge. Mesto nalaza: Peine; 1980. godina, C-2278. Duina 3,9cm.Datovanje: II vek prema uslovima nalaza.Neobljavljeno.Naena u grobu G1-163 sa vie kermikih posuda datovanih u II vek.

76. Bronzana fi bula kojoj je fragmentovana igla. Mesto nalaza: Velika kapija; 1985. godina, C-40. Duina 2,6cm.Neobjavljeno.Ova fi bula je naena u istom sloju sa fi bulom broj 70 varijante 2.

77. Fragmentovana bronzana fi bula. Mesto nalaza: Peine; 1983. godina, C-9236.Datovanje: prva polovina II veka prema uslovima nalaza.NeobjavljenoOva fi bula je naena u grobu G-3160 sa jo tri fi bule i novcem Trajana (vidi broj 72).

78. Bronzana fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Peine; 1982. godina, C-6010. Duina 6cm.Datovanje: prva polovina II veka prema uslovima nalaza.Neobjavljeno.Ova fi bula je naena u grobu G1-518 sa pet novia, od kojih su dva najmlaa iskovana u veme Trajana i Hadrijana, dok ostali pripadaju periodu I veka.

79. Bronzana fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Peine; 1981. godina, C-3287.

Duina 3,3cm.Datovanje: prva polovina II veka prema uslovima nalaza.Neobjavljeno.Ova fi bula je naena u grobu G1-216 sa dva novia od koji je jedan iskovan za vreme vla-davine Trajana u periodu od 103. do 111. godine (RIC 500), dok se drugi okvirno datuje u I i prvu polovinu II veka.

80. Bronzana fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Peine; 1982. godina, C-4457. Duina 3,6cm.Neobjavljeno.Ova fi bula je naena u grobu G-1434.


82. Bronzana fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Kod bresta; 1987. godina, C-502.Duina 3,2cm.Neobjavljeno.

83. Bronzana fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Kod bresta; 1992. godina, C-1011. Duina 3cm.Neobjavljeno.

84. Bronzana fi bula kojoj je igla fragmentovana.Mesto nalaza: Kod bresta; 1992. godina, C-997. Duina 3,5cm.Neobjavljeno.

85. Bronzana fi bula kojoj nedostaje dugme na stopi.Mesto nalaza: Vie grobalja; 1984. godina, C-3459. Duina 2,8cm.Neobjavljeno

86. Bronzana fi bula kojoj je fragmentovana opru-ga, igla i dra igle. Mesto nalaza: Vie grobalja; 1984. godina, C-6005.


Duina 3,6cm.Neobjavljeno.Naena je u grobu G1-797.

87. Bronzana fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Peine; 1982. godina, C-6337. Duina 3,1cm.Neobjavljeno.Naena je u grobu G1-12.

88. Bronzana fi bula kojoj nedostaje igla. Mesto nalaza: Peine; 1982. godina, C-6894. Duina 3,2cm.Datovanje: II vek prema uslovima nalaza.Neobjavljeno.Ova fi bula je naena u grobu G-2501 sa novcem iskovanim za vreme vladavine dinastije Flavijevaca, kao i sa vie keramikih posuda datovanih u II vek.

89. Bronzana fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Peine; 1983. godina, C-8546. Duina 3,5cm.Neobjavljeno.Naena je u grobu G-2976.

90. Bronzana fi bula kojoj nedostaje igla. Mesto nalaza: Peine; 1985. godina, C-11305. Duina 3cm.Neobjavljeno.

91. Bronzana fi bula kojoj je fragmentovana opru-ga i igla. Mesto nalaza: Peine; 1983. godina, C-10580. Duina 3,7cm.Neobjavljeno.Ova fi bula je naena u grobu G1-978.

92. Bronzana fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Peine; 1985. godina, C-11056. Duina 3,2cm.Datovanje: sredina III veka prema uslovima nalaza.Neobjavljeno.Ova fi bula je naena u grobu G1-1004 sa novcem Gordijana III.

93. Bronzana fi bula kojoj nedostaje opruga i igla. Mesto nalaza: Kod bresta; 1987. godina, C-226. Duina 5,2cm.Neobjavljeno.

94. Bronzana fi bula kojoj je fragmentovana opru-ga i igla. Mesto nalaza: Vie grobalja; 1980. godina, C-1264. Duina 5,7cm.Neobjavljeno

95. Bronzana fi bula kojoj je igla fragmentovana. Mesto nalaza: Kod bresta; 1992. godina, C-1030. Duina 6cm.Neobjavljeno.

96. Bronzana fi bula kojoj je fragmentovana opru-ga i igla. Mesto nalaza: Kod bresta; 1992. godina, C-952. Duina 5,5cm.Neobjavljeno.

97. Srebrna fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Peine; 1981. godina, C-3442. Duina 7,2cm.Neobjavljeno.

98. Bronzana fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Peine; 1981. godina, C-2635. Duina 5,2cm.Datovanje: II vek prema uslovima nalaza.Neobjavljeno. Ova fi bula je naena u grobu G1-214 sa keramikom posudom datovanom u II vek.

99. Bronzana fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Peine; 1987. godina, C-12623. Duina 6,3cm.Neobjavljeno.Ova fi bula je naena u grobu G-5317.

100. Bronzana fi bula kojoj je fragmentovana opruga i igla . Mesto nalaza: Peine; 1983. godina, C-7557. Duina 5,5cm.Datovanje: sredina II veka prema uslovima nala-za.Neobjavljeno.Ova fi bula je naena iznad groba G1-695 sa novcem Marka Aurelija kao cezara, datovanog u 145. godinu (RIC 1260).


Varijanta 4: T. XI/101-110Ova varijanta je na Viminacijumu zastu-

pljena sa 10 primeraka, a njene krakteristike jesu postojanje dva dugmetasta proirenja na luku kao i neto ua stopa nego kod fi bula prethodne vari-jante. irina stope je obino neto vea ili jednaka irini luka.

Ove fi bule su po obliku istovetne varijanti 3 D. Bojovia i on ih datuje u II vek.75 Na osnovu nalaza novca Gordijana III sa fi bulama broj 101 i 110, moemo zakljuiti da su ove fi bule bile u upotrebi tokom prve polovine III veka, dok za nji-hovu upotrebu u II veku na Viminacijumu nema-mo siguran dokaz.

101. Bronzana fi bula kojoj je igla fragmentova-na. Mesto nalaza: Peine; 1982. godina, C-5887. Duina 3,3cm.Datovanje: sredina III veka prema uslovima nala-za.Neobjavljeno.Ova fi bula je naena u grobu G-2178 sa novcem Gordijana III.

102. Bronzana fi bula kojoj je fragmentovan opru-ga i igla. Mesto nalaza: Peine; 1982. godina, C-5475. Duina 2,7cm.Datovanje: na osnovu keramike posude koja je u upotrebi tokom II i u prvoj polovini III veka. Neobjavljeno.Ova fi bula je naena u grobu G-2022 sa keramikom posudom datovanom u II i prvu polovinu III veka.

103. Bronzana fi bula kojoj nedostaju opruga i igla. Mesto nalaza: Peine; 1982. godina, C-5107. Duina 4cm.Neobjavljeno.


105. Bronzana fi bula ouvana u celosti.

75. Bojovi 1983, 42.

Mesto nalaza: Peine; 1981. godina, C-3461. Duina 3,7cm.Neobjavljeno.

106. Bronzana fi bula kojoj je igla fragmentova-na. Mesto nalaza: Peine; 1983. godina, C-9376. Duina 3,5cm.Neobjavljeno. Ova fi bula je naena u grobu G-864.

107. Bronzana fi bula kojoj nedostaju opruga i igla. Mesto nalaza: Peine; 1987. godina, C-12745. Duina 4,2cm.Neobjavljeno.

108. Fragmentovana bronzana fi bula kojoj ne-dostaje igla. Mesto nalaza: Peine; 1982. godina, C-4753. Neobjavljeno.

109. Bronzana fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Vie grobalja; 1985. godina, C-9968. Duina 4,2cm.Neobjavljeno.

110. Bronzana fi bula kojoj nedostaje igla. Mesto nalaza: Vie grobalja; 1984. godina, C-5206. Duina 3,5cm.Datovanje: sredina III veka prema uslovima nala-za.Neobjavljeno.Naena u sloju sa 3 novia koji su iskovani za vreme vladavine Klaudija I, Antonina Pija i Gord-ijana III.

Varijanta 5: T. XI/111-112; T. XII/113-114.Karakteristika ove varijante koja je na Vimi-

nacijumu zastupljena sa etiri primerka je izrazito duga opruga (kod fi bule broj 113 ak 30 navoja) kao i luk bez dugmetastih zadebljanja. Tri fi bule su naene u grobovima sa kremacijom bez dru-gih priloga, a jedna u grobu C-1219 koji ima keramiki loni datovanu II i III vek. Kremacije se na prostoru Viminacijuma uglavnom praktiku-


ju do sredine treeg veka, da bi ih posle ovog vre-mena smenili grobovi sa inhumacijom. Stoga ovu varijantu za koju nisam naao analogije moda treba datovati u II-III vek nae ere.

111. Bronzana fi bula sa fragmentovanom stopom. Mesto nalaza: Vie grobalja; 1984. godina, C-6603. Duina 2,5cm.Neobjavljeno.Ova fi bula je naena u grobu G1-882.

112. Bronzana fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Peine; 1983. godina, C-8662. Duina 3,3cm.Neobjavljeno.Ova fi bula je naena u grobu G1-796.

113. Bronzana fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Vie grobalja; 1985. godina, C-11304. Duina 3,5cm.Neobjavljeno.Ova fi bula je naena u grobu G1-1644.

114. Bronzana fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Vie grobalja; 1985. godina, C-7431. Duina 3cm.Datovanje: na osnovu keramike posude koja je u upotrebi tokom II i III veka. Neobjavljeno.Ova fi bula je naena u grobu G-1219 sa keramikom posudom koja se datuje u II i III vek.

Varijanta 6: T. XII/115-118Razlika izmeu ove i prethodne varijante

se ogleda u tome to fi bule varijante 6 imaju dva dugmetasta zadebljanja na luku. Slina fi b-ula je pronaena u Sisciji.76 Na Viminacijumu su pronaene etiri fi bule ove varijante.

115. Bronzana fi bula sa fragmentovanom iglom. Mesto nalaza: Peine; 1981. godina, C-3004. Duina 2,8cm.Neobjavljeno.

76. Koevi 1980, 24, T. XIX, 136.

116. Bronzana fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Peine; 1978. godina, C-496. Duina 3cm.Neobjavljeno.

117. Bronzana fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Vie grobalja; 1984. godina, C-7185. Duina 3cm.Neobjavljeno.Ova fi bula je naena u grobu G1-1025.

118. Fragmentovana bronzana fi bula. Mesto nalaza: Kod bresta; 1987. godina, C-250. Duina 1,9cm.Neobjavljeno.

Kao sto je ve gore pomenuto veina naih fi bula ima proirenu stopu i oprugu koja se sastoji od 8 navoja (varijante 1-4). Sudei po brojnosti ovakvih fi bula u Gornjoj Meziji sasvim je verov-atno da se na njenoj teritoriji nalazila radionica za njihovu proizvodnju koju zbog brojnosti naenih primeraka treba lokalizovati na teritoriji Vimi-nacijuma.

Sa druge strane skoro svi gore pomenuti primerci naeni na severnoj obali Crnog mora i u karpskoj oblasti Moldaviji, imaju stopu koja je ua ili priblino jednaka irini luka (mada ima i primeraka ija je stopa ira od luka)77, kao i izrazito dugu oprugu. Nalazom polufabrikata na na severnoj obali Crnog mora potvreno je pos-tojanje drugog centra za proizvodnju ovih fi bula iji produkt verovatno predstavljaju nai primerci varijante 5 i 6.

TIP X - LUNE FIBULE SA ARNIROM I ZADEBLJANJEM NA LUKU U VIDU GREBENA (T. XII/119-124; T. XIII/125-129)

Osnovna osobina ovog tipa fi bula koji je na prostoru Viminacijuma zastupljen sa 12 primeraka je telo u obliku slova S, greben na luku i igla povi-jena na dole. etvorougaona glava luka je esto

77. Bichir, fi g. 24, 4.


ira od luka i na bonim stranama je polukruno zaseena. Na luku se nalazi profi lisani greben, a na vrhu stope dugmetasto zadebljanje. Dra igle je visok i kratak.

Provincijske fi bule ovog tipa se nalaze skoro iskljuivo u Dakiji i Gornjoj i Donjoj Meziji. U muzeju u Bukuretu se uvaju nekoliko fi bula ovog tipa.78U naoj zemlji fi bule ove vrste se u muzeji-ma u Beogradu i Negotinu. Prilikom arheolokih istaivanja u Diani naeno je devet primeraka ovog tipa, to je D. Grbi navelo da pretpostavi da se ovde nalazila radionica za njihovu izradu, ali je posle obrade materijala ipak odustala od ove ideje i centar proizvodnje lokalizovala u Drobeti i Dierni gde su pronaene metalurke radionice.79

D. Popescu smatra da ovaj tip prehodi kole-nastim fi bulama i stoga ih datuje u kraj II veka.80 D. Grbi ih na osnovu keramike i novca iz sloja datuje u II pa sve do kraja III veka.81 Na osnovu stilskih karakteristika ovaj tip je podeljen na tri varijante.

Varijanta 1: T. XII/119Karakteristika ove varijante koso zaseen

dra igle. Zadebljanje u vidu grebena na luku fi bule je tri puta profi lisano. Dva primerka se uvaju u Muzeju grada Beograda, jedan u Nar-odnom muzeju u Beogradu, a etiri u muzeju u Negotinu. Na arheolokim iskopavanjima u Diani naene su dve ovakve fi bule koje su datovane u II vek i po miljenju D. Grbi, predstavljaju na-jstariju varijantu ovog tipa.82Na nekropolama Viminacijuma je naen samo jedan primerak ovih fi bula i to u sloju sa novcem Aleksandra Severa to je datuje u prvu polovinu III veka.

119. Bronzana fi bula sa fragmentovanom iglom. Mesto nalaza: Kod bresta; 1985. godina, C-101. Duina 6cm.Datovanje: prva polovina III veka prema uslovi-ma nalaza.Neobjavljeno.

78. Popescu 1945, 490, Abb. 3; 26-31.79. Grbi 1996,88-91.80. Popescu 1945, 490.81. Grbi 1996,89.82. Grbi 1996,88.

Fibula je je naena u sloju sa novcem Aleksandra Severa.

Varijanta 2: T. XII/120-122Osobenost ove varijante je dva puta pro-

fi lisano zadebljanje na luku koje ima oblik sedla. Na kraju stope je bikonino zadebljanje, dok je dra igle relativno visok. Pored naa tri primerka poznat je samo jo jedan iz Grocke.83

120. Bronzana fi bula sa fragmentovanom stopom. Mesto nalaza: Peine; 1979. godina, C-937. Duina 6cm.Neobjavljeno.

121. Bronzana fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Drmske carine; 1992. godina, C-22. Duina 4,3cm.Neobjavljeno.

122. Bronzana fi bula sa fragmentovanom iglom. Mesto nalaza: Lanci; 1989. godina, C-162.Duina 4,3cm.Neobjavljeno.

Varijanta 3: T. XII/123-124; T. XIII/125-129

Fibule ove varijante imaju izrazito vi-sok dra igle kome je oluasti deo ponekad ojaan. Ojaan oluasti deo o koji se igla oslanja karakteristian je takoe i za kolenaste fi bule. Poduno rebro na luku je vilje od ploice na glavi fi bule. Zadebljanje na luku je obino tri puta pro-fi lisano. Igla je povijena na dole. Ova varijanta je najvie rairena u donjodunavskim provincijama i na lokalitetu Viminacijum je zastupljena sa osam primeraka.


83. Bojovi 1983, 47, T. XVII, 152.



125. Bronzana fi bula kojoj nedostaje igla. Mesto nalaza: Kod bresta; 1988. godina, C-756. Duina 4,2cm.Neobjavljeno.

126. Bronzana fi bula kojoj nedostaje igla. Mesto nalaza: Vie grobalja; 1984. godina, C-6138. Duina 4cm.Neobjavljeno.

127. Bronzana fi bula kojoj nedostaje igla. Mesto nalaza: Peine; 1987. godina, C-12734. Duina 4,1cm.Neobjavljeno.Fibula je naena u grobu G-5378.

128. Fragment bronzane fi bule. Mesto nalaza: Vie grobalja; 1984. godina, C-6998. Neobjavljeno.Fibula je naena u grobu G1-981.

129. Bronzana fi bula kojoj nedostaje igla. Mesto nalaza: Vie grobalja; 1984. godina, C-4004. Duina 4,5cm.Neobjavljeno.

TIP XI - JEDNOLANE IANE FIBULE (T. XIII/130-133)

Ovaj tip se naziva jo i legionarske fi bule. Jednolanim iane fi bule karakterie spirala sa etiri navoja i unutranja tetiva. Luk fi bule je snano prelomljen. Na osnovu preseka luka A. Bhme je ukupan broj ovih fi bula naenih u Saalburgu i Zugmantelu od 261 primerka podelio na dve varijante. Luk varijante A moe biti oval-nog, kvadratnog, pravougaonog ili romboidnog preseka. Ovoj njegovoj varijanti pripadaju i etiri

nae fi bule. Fibule varijante B imaju trakasti luk i neto ree se sree. Ove fi bule su izraivane od bronzane ice.84 Luk fi bule kao i dra igle mogu ponekad biti ukraeni.

Ove fi bule su karakteristine za galske i germanske delove carstva, dok se u ostalim pro-vincijama ree nalaze. U Gornjoj Meziji one se uglavnom nalaze uz limes.

Ovaj tip fi bula vodi porekla srednjo laten-skih i datuje se od druge polovine I do poetka III veka.85

Na osnovu fi bula broj 130 i 133, ovaj tip treba datovati u II i prvu polovinu III veka.

130. Bronzana fi bula kojoj je fragmentovana igla. Mesto nalaza: Peine; 1983. godina, C-8638. Duina 7cm.Datovanje: II vek prema uslovima nalaza.Neobjavljeno.Fibula je naena u grobu G1-788 sa vie keramikih posuda datovanih u II vek.

131. Bronzana fi bula kojoj je fragmentovana igla. Mesto nalaza: Peine; 1983. godina, C-10725a. Duina 5,5cm.Neobjavljeno.Fibula je naena u grobu G-3538.

132. Bronzana fi bula kojoj nedostaje igla. Mesto nalaza: Peine; 1981. godina, C-3357. Duina 5cm.Neobjavljeno.

133. Bronzana fi bula kojoj je fragmentovana igla. Mesto nalaza: Velika kapija; 1979. godina, C-268. Duina 4,6cm.Datovanje: prva polovina III veka prema uslovi-ma nalaza.Neobjavljeno.Naena u sloju sa kolenastim fi bulama broj 146 i 178, kao i sa novcem prve polovine III veka od ko-jih su najmlaa dva primerka Aleksandra Severa.

84. Bhme 1972, 13-14.85. Jobst 1975, 53.


TIP XII - KOLENASTE FIBULE SA OPRUGOM U AURI (T. XIII/134-137)

Kolenaste fi bule su dobile naziv po luku u koji podsea na savijeno koleno. Kolenaste fi bule su najei nalaeni tip fi bula u periodu srednjeg carstva. Ove fi bule se nalaze od Velike Britanije pa sve do Sirije. Veoma su este du limesa pa se stoga smatra da su bile popularne meu vojskom.

Pouzdano je utvreno da su pojedini oblici proizvoeni u Panoniji u gradu Brigeciju na ta upuuju nalazi kalupa i polufabrikata.86

Na prostoru Viminacijuma kolenaste fi bule predstavljaju najee nalaeni tip sa ukupno 130 pronaenih primeraka. Od ovog broja 21 prime-rak se zbog fragmentovanosti ne moe opredeliti u neki od 4 podtipa.

Kolenaste fi bule sa oprugom u auri imaju mogu imati popreni presek luka u obliku polukru-ga, trougla, trapeza ili pravougaonika. Kao to im samo ime kae opruga sa unutranjom tetivom se nalazi u auri. Dra igle moe biti postavljen poduno ili popreko u odnosu na osu luka. Poduno postavljeni dra igle je karakteristian za Norik, Panoniju, kao i za vojne logure u Velikoj Britaniji. Nasuprot tome popreno postavljeni dra igle je est u Gornjoj Germaniji, Reciji i Dakiji.87

Nasuprot Dakiji ovaj tip kolenastih fi bula koji se datuje u II i prvu polovinu III veka, retko se nalazi u Gornjoj i Donjoj Meziji. Na Teritoriji Viminacijuma naena su etiri primerka koji se mogu podeliti u dve varijante.

Varijanta 1: T. XIII/134Ovu varijantu, kojoj pripada samo jedan pri-

merak naen na Viminacijumu, karakterie luk polukrunog preseka koji se od glave ka stopi lagano suava. Na gornjoj strani luka urezane su spirale. Ova varijanta ima poprean dra igle. A. Bhme je istovetnu fi bulu iz Zugmantela oprede-lila u svoju varijantu E, navodei pritom da posto-ji jo samo jedan poznati primerak.88 Naa fi bula je datovana sa tri primerka novca Gordijana III naenih u istom sloju sa njom.

86. Kovrig 1937,121.87. Bhme 1972, 21.88. Bhme 1972, 21, T. 9, 463.

134. Bronzana fi bula kojoj je fragmentovana igla. Mesto nalaza: Velika kapija; 1979. godina, C-326. Duina 3cm.Datovanje: sredina III veka prema uslovima nalaza.Neobjavljeno.Naena je u sloju sa fi bulom sa arnirom slinom Aucissa fi bulama broj 7 i sa tri novia Gordijana III.

Varijanta 2: T. XIII/135-137Ova varijanta je u naoj zbirci zastupljena

sa 3 primerka od kojih su dva napravljena od sre-bra. W. Jobst je istovetne fi bule opredelio u svoju varijantu B i datovao ih od kraja II do poetka III veka.89 Izmeu aure i glave luka nalazi se popreno rebro. Dra igle je kao i kod prethod-nog primerka poprean (za primerak broj 137 to ne mogu da tvrdim, jer mu je nedostaje stopa).

135. Srebrna fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Kod bresta; 1988. godina, C-578. Duina 2,5cm.Datovanje: sredina III veka prema uslovima nala-za.Neobjavljeno.Fibula je naena u grobu G-28 sa novcem Gordi-jana III datovanog u 243. godinu.

136. Srebrna fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Vie grobalja; 1984. godina, C-6046. Duina 3cm.Datovanje: prva polovina II veka prema uslovima nalaza. NeobjavljenoFibula je naena u grobu G-985 sa novcem koji se okvirno datuje u poetak II veka.

137. Fragmentovana bronzana fi bula kojoj ne-dostaje igla. Mesto nalaza: Peine; 1979. godina, C-1277. Duina 2,5cm.Neobjavljeno.

89. Jobst 1975, 60, T. 15, 102-106.


TIP XIII - KOLENASTE FIBULE SA OPRUGOM I POLUKRUNOM POT-PORNOM GREDOM (T. XIV/138-152; T. XV/153-156)

Glavna karakteristika ovog tipa je manja ili vea polukruna potporna greda na glavi fi bule koja esto moe biti ukraena. Ispod potporne grede nalazi se opruga koju najee ine osam navoja ice. Svih 27 primeraka naenih na loka-litetu Viminacijum imaju spoljanju tetivu to je karakteristino za Panoniju, Norik, Dakiju, Gornju i Donju Meziju. Nasuprot ovome unutranja tetiva je karakteristina za Reciju i Germaniju. 90Luk moe imati polukruni, trougaoni ili trapezoidni presek. Vrh stope je esto ukraen zadebljanjem uvidu dugmeta ili trna. Uzak i izuzetno visok dra igle je uvek poduno postavljen i esto je ojaan sa spoljne strane na mestu oslonca igle.

Nalaze ovih fi bula na Viminacijumu treba datovati u II i prvu polovinu III veka.

Varijanta 1: T. XIV/138-152 Karakteristika fi bula ove varijante je da

imaju ne ukraenu potpornu gredu. W. Jobst je ovakve fi bule operdelio u svoju C varijantu i za njih navodi da su rasprostranjen u Velikoj Britaniji kao, rajnskom i dunavskom limesu kao i u oblasti alpa.91 U muzeju u Varni se uva vie primeraka ovih fi bula to govori o njihovoj zastupljenosti na obalama Crnog mora.92 Na teritoriji Viminaci-juma je naeno 23 primerka ovih fi bula od kojih po jedna na lokalitetima Nad lugom i Selite koji ne pripadaju nekropolama.

138. Srebrna fi bula sa fragmentovanom iglom. Mesto nalaza: Vie grobalja; 1984. godina, C-5162. Duina 2,8cm.NeobjavljenoFibula je naena u grobu G-780.

139. Bronzana fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Vie grobalja; 1984. godina, C-2373.

90. Bhme 1972, 19-20.91. Jobst 1975, 65.92. , A 2000, 5-17.

Duina 3,5cm.Objavljeno: Zotovi, Jordovi 1990, 105, T. CLXXXIV/5.Fibula je naena u grobu G1-245 sa keramikom posudom koja se datuje u II i III vek.

140. Bronzana fi bula kojoj nedostaje igla. Mesto nalaza: Vie grobalja; 1984. godina, C-7278. Duina 2,6cm.Datovanje: II vek prema uslovima nalaza.Neobjavljeno. Fibula je naena u grobu G1-1038 zajedno sa ikom koji ima peat FAOR datovan u prvu polovinu II veka,93 kao i sa dve keramike posude koje se datuju u II vek.

141. Bronzana fi bula sa fragmentovanom iglom. Mesto nalaza: Peine; 1983. godina, C-10465. Duina 3,3cm.Datovanje: II vek prema uslovima nalaza.Neobjavljeno.Fibula je naena u grobu G-3477 pokojnika sa novcem koji se okvirno datuje u I i II vek.

142. Bronzana fi bula sa fragmentovanom iglom. Mesto nalaza: Vie grobalja; 1985. godina, C-11826. Duina 3,4cm.Neobjavljeno.Fibula je naena u grobu G-2103.

143. Bronzana fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Vie grobalja; 1984. godina, C-6013. Duina 3,7cm.Datovanje: prva polovina II veka prema uslovima nalaza.Neobjavljeno.Fibula je naena u grobu G1-798 sa tri novia od kojih su dva otkovana za vreme vladavine Trajana i Hadrijana, dok se trei okvirno datuje u I i II vek.

144. Bronzana fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Vie grobalja; 1985. godina, C-9470. Duina 3,3cm.Datovanje: II vek prema uslovima nalaza.

93. Viki-Belani 1975, 56.


Neobjavljeno.Fibula je naena u grobu G-1396 zajedno sa ko-lenastom fi bulom sa uglastom potpornom gre-dom br.157. kao i sa novcem datovanim u prvu polovinu I veka.

145. Bronzana fi bula sa fragmentovanom iglom. Mesto nalaza: Peine; 1983. godina, C-7329. Duina 3,5cm.Datovanje: sredina II veka prema uslovima nalaza.Neobjavljeno.Fibula je naena u grobu G1-661 sa novcem Faus-tine Mlae koji se datuje u 145-146 godinu (RIC 1398).

146. Bronzana fi bula sa fragmentovanom iglom. Mesto nalaza: Velika kapija; 1979. godina, C-267. Duina 3,5cm.Datovanje: prva polovina III veka prema uslovi-ma nalaza.Neobjavljeno.Naena je u istom sloju sa kolenastom fi bulom sa arnirom broj 178 kao i jednolanom ianom fi bulom broj 133, to upuuje na njihovu istovre-menost. Zajedno sa ovim fi bulama naeno je i ne-koliko novia iz prve polovine III veka od kojih su najmlai dva primerka Aleksandra Severa.

147. Bronzana fi bula sa fragmentovanom iglom. Mesto nalaza: Kod bresta; 1987. godina, C-421. Duina 3,5cm.Neobjavljeno.



150. Bronzana fi bula sa fragmentovanom iglom. Mesto nalaza: Vie grobalja; 1984. godina, C-2899. Duina 3,8cm.Neobjavljeno.


152. Bronzana fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Vie grobalja; 1985. godina, C-9261. Duina 3,8cm.Datovanje: druga polovina II i poetak III veka prema uslovima nalaza.Neobjavljeno.Fibula je naena u grobu G1-1362 sa fi bulom broj 19 koja pripada grupi fi bula sa arnirom slinih Au-cissa fi bulama, kao i sa dve keramike posude koje se datuju u drugu polovinu II i poetak III veka.

Varijanta 2: T. XV/153-155Ova varijanta se razlikuje od prethodne po

ukraenoj potpornoj gredi i u naoj zbirci je zastu-pljena sa tri primerka. Ukras u vidu jednostavnih zareza ili cik-cak linija se najee nalazi na obodu polukrune potporne grede, ali moe biti lociran i u njenom sredinjem delu. Istovetne fi bule je W. Jobst opredelio u svoju D varijantu.94

153. Bronzana fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Vie grobalja; 1984. godina, C-3805. Duina 4,4cm.Neobjavljeno.Fibula je naena u grobu G-543.

154. Bronzana fi bula kojoj je fragmentovana igla. Mesto nalaza: Peine; 1986. godina, C-11855. Duina 2,5cm.Neobjavljeno.Fibula je naena u grobu G-4851.

155. Bronzana fi bula kojoj je fragmentovana igla. Mesto nalaza: Pirivoj; 2004. godina, C-578. Duina 3,8cm.Neobjavljeno.

94. Jobst 1975, 66.


Varijanta 3: T. XV/156Ovoj varijanti pripada samo jedan prime-

rak izreen od srebra koji je karakteristian po polukrunim usecima lociranim na donjem delu potporne grede. Slini primerci su naeni u Zug-mantelu.95

156. Srebrna fi bula kojoj je igla fragmentovana. Mesto nalaza: Peine; 1979. godina, C-1622. Duina 3,6cm.Neobjavljeno.

TIP XIV - KOLENASTE FIBULE SA OPRUGOM I UGLASTOM POTPOR-NOM GREDOM (T. XV/157-164; T. XVI/165-167)

Karakteristika ovog tipa kolenastih fi bula je uglasta potporna greda na glavi fi bule koja je ponekad ukraena. Ispod potporne grede nalazi se opruga sa spoljanjom tetivom, pritom treba spomenuti da je unutranja tetiva karakteristina za zapadne provincije. Luk naih fi bula ima polukruni presek, sem u sluaju primerka broj 157 iji je luk facetiran. Vrh stope je ree ukraen zadebljanjem uvidu dugmeta ili trna. Dra igle je obino uzak i izuzetno visok i najee je poduno postavljen. Svih 15 primeraka naenih na lokal-itetu Viminacijum su izraeni od bronze.

Ovaj tip kolenastih fi bula W. Jobst datuje od druge polovine I veka do prve treine III veka nae ere.96

Nalaze ovih fi bula na Viminacijumu treba datovati u II i prvu polovinu III veka.

Varijanta 1: T. XV/157Gore pomenuti primerak je izdvojen u

posebnu varijantu zbog poduno facetiranog luka koji dakle ima trapezoidni presek za razliku od os-talih primeraka iji lukovi imaju poluruni presek. D. Bojovi navodi da su fi bule ove varijante este u Gornjoj Meziji.97

95. Bhme 1972, 19, T. 7, 390-391.96. Jobst 1975, 64.97. Bojovi 1983, 56, T. XXII, 200.

157. Bronzana fi bula ouvana u celosti. Mesto nalaza: Vie grobalja; 1985. godina, C-9471. Duina 3,7cm.Datovanje: II vek prema uslovima nalaza.Neobjavljeno.Fibula je naena u grobu G-1396 zajedno sa ko-lenastom fi bulom sa polukrunom potpornom gredom broj 144, sa balsamarijumom kapljiastog oblika (kome je slian naen na istom lokalitetu u grobu G1-140, datovan novcem Antonina Pija)98, kao i sa novcem datovanim u prvu polovinu I veka.

Varijanta 2: T. XV/158-161Osobenost ova etiri primerka je nizak

i neto iri dra igle kao i neto vee dimenz-ije potporne grede pravougaonog oblika. Sline fi bule su nalaene osim u Gornjoj Meziji, u Dal-maciji i Dakiji.



160. Bronzana fi bula kojoj nedostaje igla. Mesto nalaza: Peine; 1983. godina, C-8311. Duina 3,5cm.Neobjavljeno

161. Fragmentovana bronzana fi bula. Mesto nalaza: Vie grobalja; 1978. godina, C-98. Duina 3cm.Objavljeno: Zotovi, Jordo

NALAZI RIMSKIH FIBULA NA NEKROPOLAMA …viminacium.org.rs/.../uploads/files/pdf/Nalazi-fibula.pdfKljučne reči: Viminacijum, nekropola, grob, ﬁ bula, koštana ﬁ bula, kalup, Gornja

Text of NALAZI RIMSKIH FIBULA NA NEKROPOLAMA...

BULA PEDAGÓGICA

Bula do Lozeprel

MODELO DE BULA CLEXANE - Consulta Remédios · MODELO DE BULA Esta bula sofreu aumento de tamanho para adequação à legislação vigente da ANVISA. Esta bula é continuamente atualizada

Penyakit Bula Kronik

Bula ITE VOS

AVONEX Bula Profissional

ALBERTO BULA BOHORQUEZ.pdf

Bula do Ambroxmel

AVONEX Bula Paciente

Clexane Bula

INVEGA - Bula

BULA DEWY.ppt

Relatório 2 (Bula)

DoxiciclinaCompds Bula

Bula do Stanglit

Bula 4 Paciente

BULA QUALITY.cdr

Mandi Bula

Bula do Allurene

MODELO DE BULA CLEXANE - Life Medicamentoslifemedicamentos.com.br/wp-content/uploads/2016/02/BULA-CLEXANE... · MODELO DE BULA Esta bula sofreu aumento de tamanho para adequação

Bula Festival Magazine

Bula DIU Mirena

krvini nalazi

Bula Srb 301mc

Bula AW16 Catalog

bula pyloripac

Catálogo Bula Verdde

Bula do Pointts

Bula Arpynflan

Bula Valessone

Documents

NALAZI RIMSKIH FIBULA NA NEKROPOLAMA …viminacium.org.rs/.../uploads/files/pdf/Nalazi-fibula.pdfKljučne reči: Viminacijum, nekropola, grob, ﬁ bula, koštana ﬁ bula, kalup, Gornja

Text of NALAZI RIMSKIH FIBULA NA NEKROPOLAMA...