lNIK

HITLEROVATAI NA NAUIGPotraga

za skrivenim

znanjima

drevnih ljudi

U ovoj knjizi sakupljene su neobidneteorije koje prate nacistidke pokulaje daosmisle novu rel igi ju, zasnuju novu na-uku i stvore novu liudsku vrstu. Cudnirituali i ratni potezi bili su samo uvodza stvaranje novog ,,superdoveka". No-va rasa, kako su se nacisti nadali, pose-dovala bi nadljudske fizidke mo6i, 5to jetrebalo da bude rezultat neortodoksnihnaudnih istraZivanja.

Autor je ponovo otkrio mnoga zabo-ravljena dokumenta, neka od njih poprvi put su objavljena u ovoj knjizi, opotragama nacistidke Nemadke za pod-zemnim energijama zemlje. Ilustrovanamaterijalima iz originalnih nacistidkihizvora, Hitleroua tajna nauka nam pru-ia mogu6nost da zavirimo u jedan alter-nativni pogled na svet, koji nas sa jednestrane zadivljuje a sa drug e uiasavasvojim sredstvima i dometima.

Naidiel Penik

Hitlerov ao

taina naukaP O T R A G A Z A S K R I V E N I M

Z N A N J I M A D R E V N I H L J U D I

Preuod sa engleskog

Duika Tomanovi6

Beograd,2007.DERETA

Iti

POSVETA

Oua knjiga je Posueiena suim

iskrenim sledb enicima zemali skih misterii a:

neka nikada ne stdue suoia otkriia u sluibu ztrw

Pn tzNANJA

Veoma sam zahvalan za pomoc koju su mi pru-

Zili: Majklu Behrendu iz Impingtona; Kristoferu Berdu

iz Vaiingtona; Kolinu Bloju iz Birminghema; Klausu

Griebahu iz Hamburga; Prudens Diouns iz Kembri-

dZa; Rupertu Peniku iz Bekslija; Piteru Rataciju rzHo-

uva; Paulu Risu iz Rajndalena; Majklu Skotu izTanii-jea i Rori Tomasu iz Sohama.

Razni prevodi sa Nemadkog su delo Majkla Be-

renda, Prudens Diouns i autora. Zeleo bih da se za-

hvalim Institutu za geomantska istraiivanja, kolegiju-

mu Univerzitetske biblioteke u KembridZu i Morgano-

voj zbirci slika za razne ilustracije.

11

l1\I

Uvod

SnpRiAJ

Pruo poglaulie

Drugo poglaulje

Treie poglaulie

Ceturto poglaulie

Peto poglaulje

Sesto poglaulie

Sedmo poglaulie

Osmo poglaulie

Deueto poglaulie

Deseto poglaulje

Jedanaesto poglaulje

Duanaesto poglaulje

Trinaesto poglaulje

eetrnaesto poglaulie

Petnaesto poglaulje

Sesnaesto poglaulje

Sedamnaesto poglaulje

Osamnaesto poglaulje

Deuetnaesto poglaulje

Duadeseto poglaulje

Skrivena tradicija - Tajni sud 15

Koreni nacizma 25

T a j n a d o k t r i n a . . 3 3

Runa i svastika 45

Neslu6ena proSlost - sveta geograflia

Merlinova skrivena mo6

Skrivene energije

W-sila

Zaprepailuiu6e mogu6nosti 107

N o v a r e l i g i j a . . . 1 1 5

Izopadeno viteltvo - Himlerov SS 129

Izgubljeni gradovi Atlantide 141

Arhitekte evolucije 151

Genocid - din crne magije 161

Driavna magija 1.71.

Nacistidko planiranje sveta 179

Anenerbe 185

5971,

91

99

Zamak KlingsorPlanina GralaMemoari demonskog carstva . . .

203207213

Bibliografija 223

Uvon

D,,.f : r. a nacizma ie bila dudna i tragicna epizoda svetske istorije,

.':'i se pogubne posledice i danas ose6aju. Opasni autoritativni..ulrni principi su postali svetska politiika snaga za samo dvana-=s: kratkih godina, jer je neskrivena namera nacista bila niSta ma-:'. Jo potpuno promeniti svet ljudi. Njihova revolucija je trebalo:.: b,ude do te mere radikalna da je imala za cllj da preoblidi celu::Juiu civilizaciju prema svojoj izopadenoj predstavi. Iako je na-;r:,nal-sociializam, da ga nazovemo njegovim pravim imenom, bioi:ainji proizvod pruskog militarizma, on je imao jednu vainu do-j:rnu dimenziju - bio je mesijanski; nije to bio univerzalni mesija-rrzam hriS6anske ili islamske veroispovesti, ve6 elitistiiki mesiiani-.-:i-n zasnovan na rasi. Ceo nacisticki etos je rrastao iz magijskog:ogleda na svet i istoriju nacistidke Nemadke su kovali iudni fana-::;i cija se dela mogu objasniti jedino okultizmom. Ortodoksnir,roriiari mogu njihove zlodine samo da opiSu kao ludadke opsesi-r. medutim, imaju6i u vidu ivrsto utvrdena okultna verovanja, ti

rioiini se uklapaju u dobro definisan obrazac.Nacizam ne samo 5to nije predstavljao tek jednu od mnogih

politidkih doktrina, on je bio ni manje ni viSe nego planirani magij-ski pokuSaj izmene sveta. Rasna nadmo6, ta mnogo hvaljena 'sud-

b'ina'nacista, nije predstavljala krajnjji cilj nihovog programa. Nji-hov cilj je bio stvaranje nove rase nadljudi, biololke mutacije do-veka vi5eg nivoa. Novi dovek, rezultat selektivnog razmnoLavanja,koji bi posedovao parapsihiike mo6i, pomerao bi unapred granicenove civilizacije zasnovane na magijskoj tehnologiji koja bi bila

1,2 NajdZelPenik

nekoliko puta savrlenija od nezgrapnih veltina sadainjosti. Novi

natiovek, kako su verovali, kona|no bi prevaziSao liudsko stanie- dosegao bi bezgranidnu mo6 nad univerzumom i stekao besmrt-nost. Postao bi bog.

Medutim, okultizarn je udio naciste da, pre nego 5to ovaj no-vi natdovek moZe da se poiavi na zemlji, ona mora da se odisti oduntermenscb-a podljudi. Nije bilo dovoljno samo oduzeti gradan-

ska prava ovim ljudima, poglavito Jevreiima i Ciganima' tvrdiii su

nacistidki okultisti, bilo je neophodno potpuno onemoguciti nji-

hov dodir sa ,,svetom zemliom" Rajha, jer je njihovo postojanie

smatrano preprekom fizidkoi manifestaciji novog doveka. .Ovakvo videnje istorije moLe zaprepaS6ivati materijaliste ko-

ji smatraju trZiSne snage ili geopolitiku pokretadkom silom doga-daia. Medutim, svi dokazi govore u prilog mojoj tvrdnji: iako su

dokazi raznovrsni i potiiu iz mnogih mrainih rzYora) kako su se

oni postepeno gomilali, nisam nalao nijedan nov element koji biprotivredi,o ranije sakupljenim dinienicama. Koreni nacistidkogokoltir-" su tu, naodigled svih, njihovi izvoti se kriju u ezoterij-skim tradic rjama ,,granidnih nauka " , teozoflje i mistidnog naciona-lizma. Ja polazim od tih tradicija, a ne od zvanidnih teorija profe-

sionalinih istori|ara. Akademska nauka se u poslednja dva veka

do re mere afirmisala da su se ljudi uljulikali u ose6anje laZne si-gurnosti, u njenu sveobuhvatnu nepogreiivost. Ljudi skoro pre6ut-

,ro pt.tportavijaju da je zvanidna mudrosr katalogizirala i akadem-ski svet uzeo u obzir svaki postoie6i predmet, knjigu, dokument i

dogadaj. To, medutim, nije sludaj. Na osnovu dokaza iz raznih do-

ba, nailazimo ne samo na jednu ve6 na nekoliko paralelnih tradi-

cija. U tradiciji okultizma, uiitelii su vekovima predavali taianstve-na znanja svojim udenicima a da ih nikada nisu oktrili celom sve-tu. Takode sluiamo o odredenim skrivenim kniigama, delima ili

predmetima koji nikada nisu javno odspeli pod lupu akademika.'lajne

knjige nemadkog Yehma ili 'Tajnog suda', Crueni torani iDortntundski kodeks ne mogu nigde da se nadu. Takoder, alhe-rrrijsl<i Sropiirski rukopis, Taine arhiue Vojvode od Medikanelija iI'roroirrttstud starog Malkla O'Liriia se spominju u knjigama ali ni-I trrr lrr rr isrr vidcla svetlost dana. Neke od nl ih moZda vi5e ne posto-

1r,; rrroir lrr s1 1o si inlo hcjasna se6anja izgubljenih remek-dela. Dru-

Uvoo

ge knjige su moZda joi uvek skrivene u nepristupadnim biblioteka-rna Vatikana, Kremlja ili Vestminsterske opatije. Kakva god bilasudbina ouih dokumenata, nacistidki okultisti su bili duboko zain-teresovani za sve tajne rukopise. Pailjivo su proudavali sve drevnearhive koje su pljadkali tokom svog divljanja po Evropi u potraziza nekim dubljim znanjem koje bi im pomoglo u stvaranju ,,No-vog poretka".

Medu ovim izobiljem polu-zaboravljenog okultnog znanjakoje su nacisti ponovo uskrsnuli nalazlla se i fiziika kontrola nadnacijama posredstvom drevne nauke geomantije koju neki naziva-ju ,,zemaljska magija". U drevna vremena, saznali su, glavno sveti-liSte jednog naroda je neizbeino bilo i sediSte njegove vlade. Pose-dovanje ovog svetog mesta, parapsihidkog centra nacije, znadilo jevlast nad njom. Preiivele legende i folklor govore kako bi se bila bit-ka za vlast nad nekim svetim mestom, ionda, iznenada, kad bi onopalo u ruke osvajada, sav otpor bi prestao. Sav otpor je bio uzalu-dan poSto je parapsihidki centar bio osvojen . Zemlja je magijski pa-la u ruke osvajada. Takva legenda se dovodi u vezu sa londonksomtvrdavom Tarom, sediStem drevnih velikih kralieva Irske.

Nacisti su sa Zarom sledili ovu ideju. Iako je pojam magijskekontrole nad zemljama osvajanjem njihovih svetih mesta odavnoodbaden kao nemogu6 od strane 'racionalistidkih' mislilaca, naci-stidki okultisti nisu bili zainteresovani za'racionalistidko' miSlje-nje. Plod nezavisnog istraiivanja pojedinaca i kasnije usvojena kaopravoverna vera zvanidno odobrenih organizacija, cela nauka geo-mantije je konadno postala suitinsko magijsko orude u osvajanjuEvrope. Proiet drevnim znanjima Indije i Persije, obuhvataju6iokultne sisteme drevne Nemadke i Tibeta, unutralnji poredak na-cional-socijalizma je izmislio primenjenu magijsku tehnologijuprecizno skrojenu prema svom ideoloikom stavu. IstraZivadi obla-sti folklora, drevne istori je, arheologije, asrronomije, astrologije,simbolizma i radiestenzije su se sakupili da sintetiiu narodiru 'ari-

jevsku'nauku i religiju koje bi sluiile Novom poretku nacional-so-crlalizma. Za razhku od magisjskih sistema koju su mu prethodiliili usledili, ovaj novi okultni sistem se nije zasnivao ni na judejsko-hri66anskoj Kabali ni na tradicionahiom masonstvu, ve6 na ponov-nom tumadenju paganske magije pre-hriS6anske Nemadke, na ari-

1.3

NajdZel Penik

jevskom solarnom kultu Ahura-Mazde i taznim ideiama nezvanid-

ne nauke devetnaestog veka.Vrlo ie Zalosno 5to se takav potpuno poguban politiiki sistem

prihvatio proudavanja i primene alternativne nauke sa takvim sve-

irdnim i,arom. Radiestezija , magnetizam' astrologiia, okultna me-

ditacija, alrernarivna kozmologija i geomantija su do te mere pro-

iimal! samu tkivo nacistidke misli, da, dak posle detrdeset godina,

ljudi ne mogu da pomisle na mnoge od ovih temaizvan njihovogpolitiikog kontekita. Ipak, upotreba ili zloupotreba nauke u naj-

3it.- rn"d.niu te redi ne opovrgava njene principe, koji se i danas

mogu proudavati i prolirivati. Jer, ovladavanie znanjem bilo koje

urst. poul"di za sobom golemu odgovornost da se ono koristi u

dobre a ne u loie svrhe; dazagovataLivot, a ne smrt; slobodu' a

ne ropstvo; da gradi a ne da uniStava. Granice nove civilizacije 6e

,. -oid" ipak pomeriti zahvaliuiu6 znaniu koje se tako olako od-

bacuje kao ,oiultno'. Izvucimo nauk iz nacistidke zloupotrebe

ovih mo6i i ne odbacujmo dobro zajedno sa zlim-

Pnvo PoGLAVL IE

Skrivena tradiciia - Tafni sud

T\Tl\emadka ima dugu tradiciju mo6nih okultnih drultava. JoI odsrednjeg veka, vlasti su desto nalazile za shodno da koriste tajnesekte kao nepla6enu tajnu policiju kako bi dri.ale na uzdi otpadni-ke i jeretike. Od vremena Karla Velikog (772 naie ere) do pada na-cizma (L945), mnogobrojna mradna drultva su prohujala podze-mljem nemaikog drultva donose6i ogromne posledice svoga po-stojanja. Od svih okultnih tela, najduie je opstao i najve6i strahizazvao Tajni sud.

Tajni sud je imao nekoliko naziva. Bio je poznat kao Geheim-gericht (Tajni sud), Tugendbund (Savez za negovanje vrlina), iliStillgericht (Tihi sud); ali de56e kao Fehm-, Bebm- ili Vehmgericbt,drevno ime nejasnog porekla. Neki veruju da taj naziv potiie od re-ti Fahne (zastava), simbola mo6i, ili od stare tevtonske reti Vehen(izuzetan). Skotlandanin DZejms Sken (James Skene), poznavalacVehmgerichf-a, napisao je 1.824:,,Spremniji sam da se sloZim sa mi-Iljenjem onih koji srnatraju da (naziv) potide od Baeume gericht(Sud drveta), polto je drvo dinilo jedini odigledan uslov njegovogpostojanja i pruialo svetu prvi i jedini znak njegovih postupaka, za-lrvaljuju6i nesre6nim irtvama koje su nadene obeiene na njemu."

Kodeks Tajnog suda izdat je u Milerovom (Mueller) Re-ichstheater-u pod opSirnim naslovom: ,,Kodeks i statuti Svetog taj-

15 Najdiel Penik

nog suda slobodnih grofova i slobodnih sudija Vestfalije", osnovanoggodine 772 od strane cara Karla Velikog i obncvljenog 1404 odstrane kralja Roberta, koji je poito ih je opunomo6io napravio oveizmene i dodatke neophodne za izvrlavanje pravde u sudovima Ilu-minata. Prema francuskom okultisti Elifas Leviju (Eliphas Levi):,,red'iluminati' ovde nadenuta saradnicima Tajnog suda razotkrivanjihovu celu misiju: trebalo je da kriSom udu u trag onima koji seklanjaju mraku; u tajnosti su uklanjali one koji su kovali zavereprotiv drultva da bi zaltitili misteriju; rnedutim, oni sami bili su taj-ni vojnici svetlosti, koji su rasvetljavali zlodinadke postupke."

Po predanju, Vehm je nastao poito je Karlo Veliki 772 godi-ne osvojio Saksoniju. Pokorivii Saksonce posle 33-ogodiSnjeg krva-vog rata, car je protiv pagana uveo strahovladu, osnaZenu Tajnimsudom. Kako bi smirio saksonske zemlje, proterao je 30.000 Sak-sonaca preko Rajne i umesto njih naselio sliian broj hriS6anskihGala. Deo Nemaike gde su se oni naselili postao je poznatkao Za-padna Galija tliZapadni Vels (\Uest \fales), naziv koji se uskoro go-vorom iskvario u Vestfaliju. Glave ovih galskih porodica imale suza zadatak da vrie pritisak na pagane i da ih potdine terorom. Sak-sonci su godinama nalazili u Sumama, Stalama, svojim sopstvenimku6ama, podrumima pa dak i na ulicama gradi(.a, obeSena tela svo-jih sunarodnika koji su prekriili zakon Karla Velikog.

Medutim, kada su se pagani konadno, prestraieni, pokorili ikada je ci l j Vehma bio ostvaren, ispostavi lo se da je moc koju jeSud davao svojim ilanovima isuviSe velika da bi je se oni liSili i or-ganizacija je postala ilegalna. Tajni sud je nastavio da postoji kaotajna si la usmerena ka suzbiyanlu zlodina, paganstva, vraianja i ot-padniStva od Crkva. Vebm, koji je vekovima bio ilegalan, je, me-dutim, u detrnaestom veku ponovo zvanidno digao svoju ruinuglavu. Usled vremenskog podudaranja, ova obnova se moZe dove-sti u vezu sa ugulivanjem reda templara do kog je doilo tadno preobnove. Koji god da je bio razlog za njegovu iznenadnu ponovnupojavu, Tajni sud je prvi put zvanidno ukljudivao u svoje redove vi-soke crkvene zvanidnike. Jedna od titula kelnskog nadbiskupa je bi-la:" Vrhovni sudija Svetog tajnog suda". elanovi Vehma su zajednobil i poz.nati l<ao Die $Tissenden - I luminati (Prosvetl jeni). Ovaj na-ziv jc rf vosnrislen jer 'Witze je stara tevtonska red koja znadi kazna.

' i / , / i i \ I / . ,NA TRADICIJA - TA7ruT SUN

Kao mnogi magijski redovi, postoiala su tri stepena inicijaci-y' t Vchm-u. Obidni posve6enici su bili Schoeffen; (porotnici), ko-rr,rrrrlanti su bili Freigrafen (slobodni grofovi) a voda je bio,\tttltlherr (u bukvalnom prevodu vlasnik stolice - predsedavaiu6i.

lrr irrr. prev). Pozivaju6i se na pravo preke odmazde nad prestupni-( unl u ime dasti i oplteg dobra, dlanovi Tajnog suda su se, sa ka-prrljaiama na glavi, ponekad sakupljali u mradnim tamnicama,li,rro u Nirnbergu, ali mnogo de56e na otvorenom, na svetim geo-rrrrrntskim mestima van grada.

Schoeffen su bili izvrlitelji Tajnog suda. Prisustvovali su pre-liirn sudskim procesima, potkazivali optuiene i izvrlavali brza i

lrrcka pogubljenja. Nikada nisu koristili zatvor. Njihova tradicio-rrrrlna praksa bila je da obese svoje Zrtve na lipu, obidno kanapomrrrriinjenim od vrbinih gran1 a ne od konoplje, poSto je drevni za-l<on zabranjivao taj materijal. Prema svetom nemadkom geografu

lozefu Hajniu (Joseph Heinsch), ove lipe su se uvek nalazile patrdkama odredenim geomantijom, znaniem koje se prenosilousmenim putem sve do Drugog svetskog rata.

Mo( Schoeffen-a je bila velika. Bilo im je dozvoljeno da vriepreka pogubljenja svih prestupnika uhva6enih na delu. Mogli sucla ih obese o prvo drvo bez sudenja; u podnoZje drveta, dZelati sut.abadali noi u zemlju kao znak svoje tajne mo6i, upozoravaju6i<rstale da bi bilo kakva istraga dovela znatti.e\inogdo slidne sudbi-ne. Na ovoj ceremonijalnoj kami su bila upisana slova S.S.G.G. zakoje se govorilo da predstavljaju Strick, Stein, Gras, Grein (Omca,Kamen, Strava, Razdor). Nekoliko vekova kasnije, slova SS su sepojavila na kamama drugih ljudi koji su vriili preka pogubljenja.

Kao mnoga tajna druStva, Tajni sud je imao svoja sopstvenaunutraSnja pravila i ceremonijal. Posve6enici su smatrani svetimljudima. Njihova mo6 je bila tolika da su se bilo gde mogli nenao-rui.ant pojaviti znaju(i da 6e odmazda Tajnog suda sti6i svakog koih povredi. Dortmund, poznat kao Die Krumme Grafschaft (Kri-vagrofovija), bio je srediSte Tainog suda. Op5ti sabori. Vehma odr-iavali su se ili tamo ili u Avenzbergu ili Saksenhauzenu, mestu nakome se kasnije nalazio ozloglaSeni nacistidki koncentracioni lo-gor. Vlast Tajnog suda bila je zapisana u knjizi zakona sa crvenimkoricama koja se zvala,,Crveni toranj". Niye poznato gde se ova

1.7

Naidiel Penik \ / . / ( rvrNA TRADtcr lA - 7alrut suo

(;rvala dlanovima da izmire svoje radune, uniSte suparnike i, uop-',lr', da vladalu. Vlasti su ili zatvarale odi pred ekscesima ili ih ak-rrvno podrZavale. Na jednom Opitem saboru, odrZanom u Dort-rrrrrndu pod nazivom ,,Der Spiegel" (Ogledalo), kojim je predseda-viro car Zigiszmund, pored svlh Freigraffen-a r Stuhlherr-na, bilo je

l)risutno viSe od hiljadu Schoeffen-a. Kasniji pokulaji careva da su-rbiju Vehm nisu urodili plodom, medutim, najzad, sa razvojem,lru5tva, Vehm se pretvorio u druge, viSe politidke, okultne grupa-, ijc. Poslednji Freigraff, Zaharias Lebeke (Zacharias Loebecke),rrrrrro je 1826 godine, u poznoj 99-oj godini. U to vreme, Vehm je

lrrcdstavljao samo ruZnu uspomenu. Vebm ntje bio obnavljan sve,lok ga politidki ekstremisti ovog veka nisu uzeli kao uzor za sop-\tvene teroristidke poduhvate. Medutim, pre nego 5to je to moglo,lrr se dogodi, drevne jeresi koje je Vehm tako dugo osuje6ivao do-zivele su veliki preporod.

Oku l t ne i e res i

Jednu od najupornijih i najprogonjenijih hriS6anskih jeresi je( )snovao Mani, uditelj koji je iiveo u Persiii u tre6em veku nale ere.Mani je otac manihejske jeresi, koja je spajala tajne i veruZoroa-\rrc sa udenjem Isusa Hrista. Mudraci sa istoka, sveitenici bogarvctlosti Ahura-Mazde, su pronalli tek rodenog Isusa i poznati sul<rro ,,Tri kralja sa istoka". Manijevi sledbenici su bili Mudraci ko-1i sLr preili u hriS6anstvo i odselili se u Siriju gde su osnovali svoju,,ol)stvenu sektu. Tamo su ostali do vremena krstaia, kada su jednu

lir'r,rpu) koju su gonili Saraceni skoro do Bastruma, spasili templari.l'od zaititom templara, ovi mistidni svedtenici su se uskoro pridru-zili svojim spasiocima i predali im svoja tajnaznanja. Jedna od gra-nir ove grupe su postali katari, kojima 6emo se kasnije vratiti.

Kada je 1314 godine Papa proterao templare, mala grupa, 'rrih koji su uspeli da pobegnu pbtraZili su utoiiite u Skotskoj, gde,.rr osnovali zbor u Aberdinu, pretedu Skotskog masonstva. Njihov1'r'vi Stareiina, Petrus de Bononija (de Bononia), je uskoro proSirio

19

18

kniisa nalazi,ako ioi postol i ' Jol iedno lzeublieno delo u kome su

,uoir"rr. aine Vehm)i' "'ulo- "Dortm.u;d"ski kodeks" ' Naziv "Cr-

ve ni t o r a ni " i. ut' golii; ilG;f'{" J i' tt'.:f *'"": i'iii I i'r:t*

L

veni toranj" ie aleBortla na;:-;##; f,1-if."i" se zv'ala,,5o-"

vitez Grala, otkrio d. ( c

tt*tit:;ffil:,o bilt samo odredene katesoriie zloiina: ieres' ot-

oadniltvo od vere, t;;;;i;;;, silovanie i-nasille nad trudnim 2e-P,']fr;,

ffi" t *'u"lti*J " i-^a"i:,t^1 rtuttiima' ubistvo' preva-

ra" vraianiei pobuna' Vebm ie na -svoiim zaiedaniima odludivao

da ri neki zrocin )n'.r^'"1:inluo a.tou"nie. Ako bi odgovor bio

ooffrdan, izvriiteli '" ft"ptil"fom n'a'qlavi bi u mrkloj no6i urucio

ooziv na ,,rd. Jed"i;;tJ;tt" sudsk-i fo''iu glltt: "12?t: Grofe

brunenbergu, koi i ; ; tbt;; 'F"nkft ' t l ' da tI ' ie Grof fon Mulu-

;;ffi;i^ JLtii^"pttt'"p pred rainim sudom i ovim se pozl-

vai da se polavrs 'ltdJ;g l'i'ft1 pred moiim Freystuhl-om (su-

dom) pod lipom rtoJiifttEtfelsa" 1po'p"uol'lohan Laske 'Ftaigraf

fon Lihtenfels' - ivu bi kidnapovali i dovodi-

i ol^,ak nij e bio dobrov olia'n' 7'.rr

li pred Taini sud' Na podetkusvakog Sudenia" sudila' ili Stuhlherr'

bipokazao da g, toiinsimbol ttl egouog'uu;i.u:,Pil" ] : :::1-" \"-

ia ie sadrZafu t ' l oii"tt u ltanol la niol su bil i ugraviranr sunca-

ni todak, slovo V :';l;;;;'; u iu vnt'*'i rimski bioi 5 -broi Co-

veka i broi vitezo;ilil;i" pt"a*iu osnovali prvi Ye'hm' Pe-

iat Tajnog ,"d" ;;;;;lo "'o.d-'atvorene pesnice kola drii mac

pravde a oznaka'i';;;;t"u1^ 'i-uoiJ"" svastika saciniena od

osam preklopt;tnih ttu"J'"t"ih p1o3:u'koia se poiavljivala na nll-

hovoi zasta "

-'i)''ii';t:i;;":" zloioban moto vehma ie bio

,,n.i""t door Feueri" - Prodisti.vatrom'Cak i kad se nesre6nici ne bi poiav'li na Vehmy'' svaki poku-

laj izvrdava"i" ': ffi;;;i';:F^;' b;;"teni f e bio Zigosan 6ovek'

,,strick-kind" - ;;;;;d;' Ako bi poft*uo' sudski poziv bi nalepi-

li na sva r'ti'i 'idT "i'e""l f'"e' i '"n"i"iiii3:''l?:"i:*ilXx:

l i na sva ce t l r l z toa I l l rBUvL Nu! ! r'2."i

p"L.gro, sudilo mu se u odsustvu I

sivano u ,,Crveni '"'""i''bJ;;;;::"53* c"lana ie bila da ga ubi-

je iim ga negde n'o"ljt.'iol;il die He"imliche Acht - Taini iin'

KaZnjavanlt oJ"'ttt Vehm-ase prividno vrSilo u ime odbra-

ne Crkve i Carstva' isullu""' " praksi' ova strahovlada ie omogu-

NajdZelPenik20

njihovo uienie; prvo po Italiii, zatim Svedskoj' Rusiii i Nemadkoi'

Nemadki ogranak j e fi ;; pozn^tkao, Jofr3nnet -1::.0:?::1i:l-ffij,i; JT;;;;'d;;.ti"'(rij" su odiublienu,gl.avu''Bafomet";;;*""i;Zavali). Kako

"' godine prolazile' Johannes Brueder

se izdvoiio i osnovao Milosrdne vitezove Svetog gtada' poznate i

i."" i,-g" zayednici. ove masonske grupe sy vrlile l-b1:lj":l:,

van na 5[otskoi tradiciji, koja je tvrdila da njome gospodare talnt

maistori koli neposredno q"!1fit."a templara i' samim time' mani-'#;;.

P;rn, t r"t; ftiJtin Vttltti ie t'ZeZ osnovao Afrikanischen'il;h"r:r;;;j'Ril';te;;

Rr'it';' Glavni centar ovog reda je bila

Konstantinopolska i;;;; Berlinu, gde su posve6eni izudavali hiie-

."gitf., ,t"rrk., istoriiu, starine i mlryfreiske misteriie' 5a ovom

grupom je bio pou.,ln'unutraSnji red Vitezovi svetlosti' iile ie taj-

ilil;il-'Suai;" r;u"ko", Gotlib Efraim Vaise (Gottlieb Ep-

hraim \Teisse), f Zgi goai"t' U dtltt Der Rosenkreutzer \ linerBlosse, izdatom u Aristerdamu' on ie napisao' "majstori

Druge

tajne bili ,r, -ulrtorio po"'uu"niu cele prirode' njenih-TTll]l

rrrir p"a.f" ... imali su iakode taine nauke znane samo nalvecem

medunjima_,uuno-*tutugo',lut"gil iMudrimajstori_kojisulju-de udili boianskim stvariria. Mog"o ie da dini srvari koje su delo-

vale vrlo natprirodno""' .t -- ^^:.Fridrih'v. l iki ,komeseHit lerdivio,smatraju6i.ganaivectm

Nemcem ruih ur.-.n", ,,r"rno je izuiavao okultne poiave' Godine

ie;;dio ie od-ffi arhitelte.Majla (Meil) da sagradi zdanie

u Sleskoj za Veliki ,no' p?'u'ttt, opskrbio ga velikim novdanim sred-

sffima, skupim ""*.xoi.-

i'odabranom bibliotekom. Fridrihov

lidni bibliotekar u g.ti;i; bit je nekadainji benediktanski monah'

;;;;;;;' io,r"fp.rr.,i (Dom Antoine Joseph Pernetty),, 6ovek

dobro upu6en " "k;1,;;.

d,rdon. Tiebo (Dieudonne Thiebault),

;*;; ,lot.*."it i-f'oft'ot na- Berlinskom univerzitetu' pisao je

da je Perneri u.rou"J" f"""" frlozofa' misterije Kabale' prikaze'

natasonske ur"dZbin. i rasu divova' Perneti ie lidno poznavao le-

;;dffi;i;;il; a* L"^"n^ (comte de Saint Germaine)' Ka-

:;i;;;ffip,rr,io x.*ucku da bi osnovao Academie des lllumines-iirignon',koia

je praktikovat" 5y:9:kt obredno masonstvo'" -'- 'V.itt

" piurt"'loZ" Fridriha Velikog ie tvrdila da direktno po-

tide <>cl drevnog t"t;;;'dt;Zenja Mud'-"' 'uttu' ova 'Bela loZa'

\( i i /\ [NA TRADTCIJA - T,,t7,vl suo

;t' ista grupa skrivenih majstora koju opisuju Teozofsko drultvoliclc Blavacki (Blavatsky) i nemadko Tulsko druitvo iz koje je pote-l<la ve6ina nacista. Pruski masoni su tvrdili da su ovi Mudraci sve-t;r bili niko drugi do karpokrati, grupa Hristovih udenika kojoj je,rr predao tajnu nauku, da bi je oni potom preneli templarima i ti-rrrc, kroz Skotsku, Svedskim obrednim masonima. Jedno od osnov-nih naiela pripisivanih karpokratima bilo ie jeretidko verovanje urcinkarnaciju. Njima je, po predanju, takode bilo zaveitano maj-storstvo misteriozne mo6i crpljene iz zemlje - majstorstvo Vril-a.

Clanovi kako Vehm-a, tako i Vitezova svetlosti su se zvaliI)ie

'Wissenden -Iluminati (prosvetljeni), Prvog maja 1.776, profe-sor kanonskog prava na univerzitetu u IngolStatu, Adam Vajsha-rrpt (Adam \Teishaupt), osnovao je grupu koja se bai tako zvala.Mnogo je napisano o Vajshauptu i bavarskim iluminatima, koji supostojali jedva jednu deceniju. Tvrdilo se da je ova grupa doSla naitleju ,,Svetske revolucije" koju su kasnije preuzeli komunisti. Go-vorilo se da su iluminati infiltrirali druge nemadke okultne grupe,r'ojzenkrojcere, masone i jevrejske kabaliste, ali ne deluje verovat-rro da je ijedna od mnogih okultnih grupa osvojila toliko rno6i zatrrko kratko vreme. Cinjenica je, ipak, da su bavarski iluminati bi-li zabranjeni zakonom 1785 godine kao drZavni neprijatelji. Doovoga je dollo zbog jedne neverovatne podudarnosti.

Jedan iluminata, po imenu Hans Cvak (Hans Zwack), preveoyc Vajshauptove originalne revolucionarne belelke i tzdao ih kaoknjigu - Einige Original Schriften, i primerak dela je poslat fran-.' rrskim prosvetljenima - masonima koji su zagovarali revoluciju.l(r:rira, prosvetljenog po imenu Lance (Lanze), je udario grom (ilirrcito slidno gromu!) dok je jahao prema Parizu kroz Regensburg.lrrko se Lance pretvorio u ugarak, dokumenta koja je nosio osta-lr su netaknuta. Dospela su u ruke policijskih vlasti, koje su od-rrrah obavestile bavarsku vladu da tajno druitvo kuje zaveru ka-ko bi oborilo druitveni sistem. U prepadima na ku6e vode6ih ilu-rrinata policija je otkrila papire za koje se tvrdilo da dokazu;u za-vt'ru i red je bio uguSen. Pozatvarane su njihove loZe a masonskeloie Velikog orijenta, koje su bile povezane sa iluminatima, su ta-liode ukinute.

21

22 Najdiel Penik

Godine 1786 detaljL navodne zavere su se poiavilina engle- i

skompod , ' u , t ouo .o l i g ina ln i rukop is i reda isek te i l um ina ta .Uskoro posle pretpori*it"og gt'5en|a iluminata u Nemackoi'

francuska revoluciia,. predvod"en-a pseudo-masonskim iakobinci-

ma, je ostvari la program koii je Vajshaupt zastupao'

Sam identitet Gishaupia ostaje i dalje problematidan' Njego-

vo ime se moZe tumaditi simbolidno: Adam' prvi dovek; weis' zna-

n;., i tt"upt, voda. il.gouo ime, dakle' znadi "prvi.iovek'. voda

onih koii -znaiu".

Prof.lot kanonskog prava u IngolStatu' jezuit-

;k;; ;.i". rtir"ru koji ie obrazovao misionare' osnivade misiia u

Arizoni i Kaliforniji, Vaishaupt ie verovatno bio upu6en u neke taj-

;;;#;. S;; ;; bilo istin", izgteda da je vajshaupt bio prvi

koji ie spoiio okultizam i revoluciju'Tokom or"-nr.r,og veka, politika i okultizam su imali do-

dirne tadker., Nemadkoj. bok 1e-Vaishaupt kovao svoiu zaveru ilu-

-in"ru, jedan drugi o(,,lti't"' je ubzano spremao naPld.na hri-

S6ansku veroispovest. Ovaj okultistidki pggk zvao se Johan Ge-

;r; il-"" $ott"n" G.o'g Hamann), veliki patriota',koji ie bio

pJbornik intuicile protiv nastupaju6eg doba razvma' Haman' hi-

oohondar koii je uobidavao du'piotoiuje, udubio se u kabalistid-

t;';;k*;l;i;4" Bemea (Jacob. Boehme) i postao poznat kao

,,Mag sJvera",,. Njegovi haotidni izleti{ svet izdavaSrva su obidno

i*"-fi".*"riurr. podi"rlove kao 5to su Hiierofantska pisma ili Rap-

sodija u kabalistidkoi Prozi'Iz ovakve ot utiistifte sredine je potekao dovek koji.ie sledi-

nio magijske ideje nemadkog nacionalizma, Hamanov.udenik Jo-

r,un co",rrid Herder (Johanri Gottfried Herder). Poreklom iz Ke-

nigrU,rrg", glavnog giud^ Istodne-P.ruske, Herder- je udio kod Ha-

mana i ftlozofalmaiuela Kanta' Njegova originalna misao je ubr--r"

iri""^r" i rzgled,ada ie imao skoro.mesijanski uticaj na svoie sa-

vremenike. jedan prijaielj mu ie u pismu. iz 1785 hvalio niegova

dela kao ,,bogom insPirisana"'-- Herie, ie pok,r5"o da u Nemcima probudi loY

po"o.: na z?'

i cdn idkup ,os lo ' t .T rud iosedapo t i snen j i hovov i soko .pos tovan |e;;i.:' k;i;;;-i d^ g zameni

^podtovaniem s:lm1:ke kulture'

Ln.tnurti Albrehta dir.ru i gotste arhitekture. Medutim, novi pa-

g,t,trf.i lrcnradki nacionalizai se pojavio upravo u niegovim mist-

\ / / . r \ / \4 TRADICIJA - Tnyrut sun

r( nrnr delima. Herder je tvrdio da je germanstvo oslabljeno hri-!r .rnstvom i da je obnova neke vrste nacionalnog panteizma neop-lr , , , l r rrr . U jednom upedat l j ivom pasusu, piSe: , ,Poito, prema idej i,rrrrcliikih domorodaca, svaka reka, svako drvo, svaka livada imarlrnrr, zaito je ne bi imale i nemadke planine i reke? Neka neko, da-l.lt ', brani nacionalni duh ... i primerima pokazuje da je Nemadkalrl samog podetka imala dvrst nacionalni duh u svim slojevima, dapi,r i rr sadainje vreme ima, i da (e ga, prema svom uredenju, ima-t t zrt Llvek. "

HriS6anstvo je propovedalo bratstvo medu ljudima, a to sur rrril i i i luminati. Ako bi se ove ideje ostvarile u praksi, tvrdio jeI lt 'rcler, onda bi Nemadka i nemadka rasa nestali zauvek, utopilelri sc u homogeni ljudski rod. Strahovi da bi internacionalistidkat,r jrra druStva mogla da izazovu revoluciju su se uskoro obistinilarr lirancuskoj. TamoSnja revolucija, ustanci u Irskoj i neredi i po-Itrrrrc u Britaniji naveli su krunisane glave da se uplale najgoreg.( iocline 1798, pruski kralj Fridrih Vilhelm II je zabranio sva tajna,lrrrltva osim svoje sopstvene Drevne pruske masonske loie. Zarrlrr je izgradio poseban letnjikovac na svom imanju u Sarlotenbur-

l i r r nedaleko od Berl ina.GuSenje jeresi i magijskih redova je uvek bio nezahvalan za-

rlrrtak. Samom svojom prirodom, takva drultva su tajna i, kada suu,rlrranjena zakonom, nestaju da bi se ponovo pojavila u drugadi-

l('nr ruhu. Tokom devetnaestog veka postojao je beskrajan niz op-skurnih okultnih grupacija, od kojih se svaka posvetila uprainja-vrrrrju svoje osobene verzlje drevne mudrosti. Osnove nacistidkog,liultizma mogu se prona6i u ovom izobilju organizacria. Pisci kaoslo su Edvard Emil Ekert (Edward Emil Eckert) i Karl Resler (Karll{oessler) su tvrdili da nemaiko masonstvo predstavlja nastavakrstinske arijevske vere drevne Persije, koju su do njihovog vreme-rrl doneli manihejci, katari, templari, viteiki redovi, Skotski maso-rr i i bra6a sv. Jovana. S konadnim ujedinjenjem Nemadke 1.871ita-tlrrinjorn opsesijom bioloSkim naukama, pogotovo biologijomljudskog roda, bilo je samo pitanje vremena kada 6e se svi elemen-ri siediniti u okultni nemadki rasizam.

^ 1L. )

Dnuco PocLAVLJE

Koreni nacizma

...potreban nam je ponos,

mrinja i ponovo mdnjavolja, prkos, mrinja,

Adolf Hitler

I.f .rnuara L8,1877, u Sali ogledala u Versaju, pruski kralj VilhelmI'rvi je krunisan za nemadkog cara. Daleko od nema6kog naroda,rra osvojenoj zemlji i u sred rata, odigrao se znadajan istorijski do-lirdaj: osnovan je Drugi nemadki Rajh. Simboliiko radanje jednog('arstva na ruievinama drugog bilo je bez istorijskog presedana.l(ao da je neka boZanska ruka blagosiljala Nemadku pobedom irrovim jedinstvom da izvrii veliku misiju u Evropi, ponovnu iz-liradnju tevtonske civilizacije. Ili u najmanju ruku, tako su Nemcishvatal i svoju pobedu. Medutim, iako je novi nemadki car, rani jel<ralj Pruske, politidki ujedinio nekadainje nezavisne nemadke dr-iave, nemadki narod joi uvek nije bio zaista sjedinjen, imao je sa-rno zajednidki jezik. Lokalni nacionalizam je joi uvek zauzimaol)rvo mesto. Svaki Nemac ili Nemica se smatrao prvo gradaninomSaksonije, Pruske, Bavarske, itd, pa tek onda Nemcem.

Kako bi prevaziSli ovakvo stanje stvari koje je moglo da sezavrii katastrofom, graditelji novog Rajha pozvali su istoridare, fi-l<tzofe i stvaraoce mitova da ujedine ljude koji govore nemadki usrvarnu naciju. Cine6i to, oni su spojili sve nacionalne opsesije sre-

L ONajdZel Penik

dine devetnaestog veka: drevnu istoriju, rasnu teoriju' narodnu re-

ftgil" I kniiZevnolt. Kao pri osnivanju svih novih naciia' istoricari '

n"rifr" su pokuiali da dokaZu njegov istorijski pedigre, na.laze6r;.u.t-

rpit".ii" u prethodnom Nemadkom carstvu, Prvom Rajhu' U Pr-

"'o- n"iftt su naili herojsku koncepciju monarhije: kralja kao mi-

sriinog irerola koji pobeduje svoie neprijatelje i neprijatelje nacije'

Ij periodu izrnedu $it i 1'918, postavljen je kamen temeljac

za Hitlerov pakao. Nemadki istoridari, kao Kosina (Kossina)' su se

trudili da dokaZu superiornost drevne nemaike kulture. Istoridari

njegove Skole su se zadubili u drevne zapise kako bi dokazali da

arJu.r" germanska civllizaciia' ne samo 5to nije zaostaiala' ve6 ie

bila lediaka ako ne i bolia od klasidnih civiiizacija Grdke i Rima.

Nemadki arhivisti, kao na primer Bether (Boetcher), dokazivali su

da su drevni Germani bih;d[6ni zemliomeri, dok su nemadki bi-

olozi veli.ali ,nadmo6nu prirodu' tevtonske rase. Nemadki nauini-

.i i in;.ni.ri su uzdigli Nemadku na istaknut poloiaj v-ode6e svet-

ske industrijske nacijle a nemadki vojni strudnjaci su uiinili da ne-

madka ur^iyu bude naiia6a i najbolje opremljena na svetu' .Godine 1,91,4 poieo je Prvi svetski rat. Nemci su mislili da ie

samo pitanje nedelja pre nego 5to 'nadmo6na'moralna i vojna sna-

g" nulhu trilumfule, all ni;e tako bilo' ViSe od detiri godine krvavog"ratovania zavrSilo se novembr a t9t8 primiriem a ne pobedom'

Devetognovembral,gl 's,paLlj ivoodgajanetradici jecarevogRajha sru5ene su revoluciiom. car vilhelm Drugi bio je prisiljen da

ufal.ir" i dogodilo se nezamislivo - Nemadka je postala republi-

ka. Sve starelakletve na vernost bogu, caru, domovini, pa dak i

oficirskom korpustl postale su predmet podsmeha' Nemadka armi-

i", f."i" je tvrdiia du ttil. pretrpela nijedan poraz)vratila se sa fron-

tu'ru-o'd" bi naiSla na op5ti prezit naroda. Anarhisti' komunisti i

ostali levi revolucionari i, re naoruZali, spremni da obore vlast.

Strajkovi, pobune i ustanci su postali svakodnevna poiava' Uskoro

su ulidne tude izmedu levice, ve6inom radnika, nezaposlenih i ne-

zadovoljnih bivSih vojnika i desnice, bivSih oficira i monarhista,

postale uobidajene. Bezbrojna politidka ubistva, atentati, pokuSaji

puca i r.rpotreba ruinih bornbi su se smenjivali sa buntovnim sa-

itancirna, upotpunienim privatnim vojskama'

l r r r / ; i Nl NACIZMA

Itcpublidka vlada, uZasnuta sve ve6om mogu6noS6u boljie-vrr l<r' revolucije, tajno je pozvala oficirski korpus da formira ne-rv,rrriine privatne vojske - Freikorps (Frajkor) - kako bi suzbileprrlrrrrru. Godine 1,919 ove proto-faiistidke vojne bande su bile or-g,rrrizoVane i stavljene u akciju. Podetkom te godine, Frajkor jeItrpcirro uguiio sovjetski ustanak u Berlinu a Bavarsku, koja je jed-po liraie vreme bila pod revolucionarnim socijalistidkim reiimom,orvojio je Frajkor i , ,odist io" od levice.

F'rajkor je bio viSe od obidne bande nepokornih vojnika. Uprrrlcce 1919, vlada nove nezavisne dri.ave Latvije se nalazila u ve-hli,rrn Skripcu. Slede6i rusku revoluciju, revolucionari su se otvore-Iro bLrnili i pretili da Latviju pretvore u komunistidku zemlju. Vla-tl,r jt' u odaju pozvala nemadki Frajkor da joj pomogne u istreblje-nlil ,,crvene opasnosti". Kako bi dali podstrek trupama, Latvijci sun1,t'krvali na stari nemadki san o seljadkoj utopiji. Za detvorogodi-irrlrr sluZbu pod sopstvenim oficirma u latvijskoj Landeswehr (Ze-rrr,rljskoj odbrani), vojnici bizauzvrat dobili pravo na latvijsko dr-r,rvl;anstvo i 90 jutara zemlje.

Privudeni obe6anjem slobodne zemlje, hiljade su se javili kaorl,,brovoljci i naslikali svastiku - simbol baltidkog Frajkora - na,,vojim delidnim Slemovima. Zemaljska odbrana je pod nemadkomIr,rrrrandom razbtla komunistidke snage i Frajkor ie zauzeo glavni

1ir,rd, Rigu. Svaki grad koji su Nemci osvojili bio je opljadkan, arlvolucionari, anti-nemadki raspoloieni gradani i Jevreji nemilo-r,r.'lrro izloZeni pokolju. Strahote su podele kada su osvoiili Rigu.\v;rl<o za koga se sumnjalo da gaji simpatije prema komunistimarlr tla je anti-nemaaki raspoloien izveden je pred vojni sud. Zatvo-rcnike su ubijali u grupama od po pedeset. Frajkor, sa svojim 5le-rrrovima sa svastikama, su najzad pobedile zdrui,ene snage Latvija-,,r i Litvanaca u bici kod Vendena. Preiiveli su otpremljeni nazadrr Ncmadku gde su se pridruiili drugim naoruianim grupama.

Tokom kratke pobede Frajkora u Latviji, njegovi oficiri sulrrvoreno pridali o baltidkim dri.avama kao o kolonijama novogIt'vtonskog reda, ponovne pojave drevnog srednjovekovnog Or-,lt'trstddt-a, tevtonskih vitezova koji su iiveli na tom podrudju prenu)ogo vekova. Himlerov ozloglaSeni SS, iiji su mnogi dlanovi ne-

27

NaidZel Penik28

s"d" ;;";d tghrfiurdii,lta"" od naiozloglaSenijih pdinica Fraiko-

;;, ;i5la u ilegalu. Zx'anitno zabraniena' Brigada Erhard se preo-

braztlau tajni Org"ni'"tioni konzul ivrSila ubistva svesno u tradi-

;tl;;;tt"; v.n,i ".

etanovi Frajkora su nastavili da se sastaju u

raznrmudruZenjim" tto;i su dinili razgranatu mreie polu-sportskih

l;;;;;;", atletskih t tuUou" i kulturnih asocijaciia'.kao'sto su Liga

delidnih Slemova, drultvo Olimpija sport' Vikiniko drultvo' Bi-

;;;k;t" uniia, trlluJi nemadki red' Tulsko druitvo i Bliher uniia'

Proceniuie se da su out o'g"ti'acije imale preko.7500.00 dlanova'

Organizovani tero' Je proiitio zemljom' elanovi koii su pre-

"i5. p;l;li su osudivani na smrr a vedina ubistava u reziii Tajnog

;J"l;; lul^ n"k^znj eno od strane popustliivih .vlastl Politidka

ubistva su se nasra"ii" ilr."- ranih dvadeserih godina. Juna 1"921

Garaiz( Garreis ), potlu"tf' socii alistidke,'t"qt *]f I i:-", Y:*ll;;;ffii;;;Hau" tr""" brigade Erhard su ubili jo. iednog po-

slanika, Ercbergera (Erzberger[ Slede6e godine' Valter Ratenau

i\r;il; Rathenfu), poznati fevreiski poslanik' koli ie organizovao

}r.rr"lf.t industrilsku proizvodnfu tokom Prvog svetskog r.ata, ta-^k;.-1.

postao zrtu" v.h-_a. usledili su protesri, ali komisiia sa-

zvanada vrii istragu protiv tajne organiziclie ie uskoro.podrivena

i okrenula se protiv livice' Dok ie tialalo krvoproli6e' fanatici ra-

;;ih ;";r;"ia'kouuli s,, -r^u"ruiu

obor. nestabilnu sociial-demo-

kr^trku ului., i da ie zamene iednopartiiskom drZavom'"^-""1il;

od ouir,-rlarai,en\h, nezadovolinih fanatika bio je i

Adolf Hitler. Ovai sin austriiskog carinika' roden je u Braunau-am-

Inu, Austriii, 20-og;p;iil tdal !odi"e' ovai datum bi mogao bi-

tr znaiaianier ie, po'predaniu, -*iry osnovan 20-og aprila 753 go'

Jft. pt. ,tou. .r.. K"o -ladi6, Hitler je iiveo 'boemskim' Zivotom

u Bedu, gde je proudavao Yliletlost' "111:kt1::,,i:I*:t:,i:".:

kada pripa dah Landeswehr-u, pokuSa6e za nepune dve decenile

ponouo ia osn.,je ovu drevnu feudalnu oblast'

Kako su ,. g,;;'ki nemiri u Nemadkoj..::t5."lil'{""'-t^,?:-

mnogim dobrim gradskim bibliotekama' Hitler' koii je bio strastafi

titalac anti-semitskih futrrflttu, koii su kruiil Evropom tih dana'

sjedinio ie ucenja nernadkih rasista sa tada novim okultizmom te-

ozofskih loia. NaoruZan ovom filozofijom u povoju' sluZio je ne-

h I )I i I NI NACIZMA

rrr,ri'l<u vojsku u Prvom svetskom ratu i dobio Gvozdeni krst zaI r r , r l r ros t .

I)osle primila 191.8 Hitler je otiSao u Minhen, gde je postao

llrlicijski agent, Spijuniraju6i tajna druitva. Uskoro se inflitrirao utlrkrve nekoliko okultnih-politidkih grupa koje su vlasti smatralesrrlrvcrzivnim. Jednog dana, njegovi nadredeni su ga poslali u piv-nrru gde je nova grupa imala sastanak. Organizacija je policiji bi-f,r rrcpoznata. Grupa se zvala Nemadka radnicka paft|ja, a svakap;rrtija koja je u nazivu sadriala rei radnik bila je osumnjidena zaHrr;rrhizam ili komunizam. Hitler je uskoro otkrio da ova partijatrijc rri anarhistidka ni komunistidka i pristupio joj je kao dlan brojbctlrrrn. Uskoro je partiji nametnuo svoja uverenja i istovremeno joj

frr'onlenio ime u Nacional-socijalistidka nemaika radnidka parttja,tr l i rrrtko Nacist i ika part i ia.

Ova partija bila je dudnog porekla jer, za razliku od ostalihelistremistiikih grupa,: bila je viSe mistiina nego politidka. Njenapol<retaika snaga.big.je Ditrih Ekart (Dietrich Eckart), rasistidkif rr;rg Ekart, koii je Ziveo od 1868 do L923 bio je do Prvog svetskogr,rt,r pesnik, pisac pozoriSnih komada i pisac. Kao i Hitler, preli-vt'o je britansko pultahje otrovnih gasova u nemadke rovove i pri-lrt'11rro morfijumu kako bi ublaiio bol. Postao je zavisan od dro$ei rrskoro postao i alkoholidar, 5to ga je na kraju i ubilo.

Pored toga 5to je,je bio pokrovitelj Nemadke radnidke parti-

1r', Irkart je takoder bio vodeci dlan Tulskog drultva, dudne grupeItrrjrr je toboZe traLila izgubljenu nordijsku domovinu Tulu, vrstu,Ecv('rne Atlantide. Dok je umirao od alkohola i droga, Ekart setrrolio bogu da Tulsko.druitvo nastavi svoju misiju i da uskoro iz-nrcni prirodu Zivota na zemlji. Prida se da je Ekart na svojoj samft-rrrt l<<rj postelji odri.ao poslednji govor svojim sledbenicima. U nioj

1r' rckao: ,,Sledite Hitlera. On 6e igrati ali ja sam taj koji treba da*,vrr:r. Posvetio sam ga u Tajnu doktrinu, otvorio njegove vizionar-ckc c:entre i dao mu sredstva da opiti sa Silama. Ne ialite zanrnorn, jer sam ja uticdo na istoriju viSe od bilo kog drugog Nem-,.r," l)ok je umirao, uputio je svoju poslednju molitvu ,,Kamenu izN,lt'l<c", pardetu crnog,meteora istim kao slavna ka'aba u srediitut,,l;unskog sveta. U svom testamentu, Ekart je kamen ostavio pro-l,'soru Obertu (Oberth), jednom od pionira nauke o raketama i le-

29

NaldZel Penik

il;;; l. ui" u ven sa tibetanskim lamama'

Godina f gz: tii; bil" fovolina po Nemadku' Te godine ie

francuska voiska tk;;t;;-d; Nt-ti su na okupiranoi teritoriii

vodili gerilski rat i #ncuske vlasti su pogubile nekoliko istaknu-

tih dlanova pokreta **;; tste godinele ceo finansiiski sistem ze-

*ii.'a"z*.i t rur'' rn-t''*i1" 1e ra-sla ogromnom-brzinom' ,Nedeline ,"'"Jt oniit koji su mogli da naclu posao su lznosl-

le prvo stotine,,^'iJnfttfi;9;" Itrlione"i naizad mililarde maraka'

Inflaciia ie uzela takvog maha da je marki padalavrednost bukval-

no svakog sata ' t r r : - - - l : l ,^ i i c , r i r

' va lut i

U isto vreme doba, liudi kofi su imali pristup stranol '

Ziveli su kao bogovi' ff;l;';"cisti' koii su imali prijatelie u dru-

eim zemliam", -ogli 'u du k"puiu posede i preduzi6a za sumu od

Lkoliko dolara' Inf laci ia i beda.koiu ie ona prouzrokovala' pred-

stavliala ie boZji a^i t^i^n^tike kao 5to ie bio Hitler' Godine 1923

b udu6i Firer i e r. u" o,',Jr'io Ji f t ip ud"'u iit :-1 :l: :::t f i""i ::

tu u kosmos. Obert ie foi uvek prouiavao okultizam na svol osam-

deseti rodendan, ntd#t"i;;g"" ptar"it-kasniie' Kao i Tulci' i

r..i"il.^"a tnol^.Da bismo se oslobodili' potreban nam le ponos'

volia, prkos, mtznia, mtLnia.i .ponovo tniznl^!" Ekonomski' ko-'

laps, koii 1. r.trustuvuo '"i i imovinu' radao ie ovu 'mrznlu u

osromnim koliiinama' Znaiuii ""P:Tt' groznu'.anti-semitsku

ki-,iieu Protokoli 'i"nJkift *ud'utu' ifitltt ie navodio nien naipo-

Xffi il;i'Z;;iJ#1il;;'"*' bo'bo* ili '"to"" pa dak i sire-

niem gladi, bede i d;;; ;;#etyon"tlarod u takav tesnac da 6e

im iedini tzlazbitifiil;9 potdinjavanie naSoi vladavini'"' Hitler

se okomio na ove ttji,'""pit""t o ioboZnioi 'svetskoi zaver\Jevre-

i"', iitr.*trtio ih kao'osnovu svoie borbe za vlast'

U dobu, u kome su unidtene stare vrednosti - Raih' car' voi-

ska i sada novac, ; dif,;;i"- vrednosti - postoiao ie vakuum

u koji su mogle d;'';;;^:t"'out ideologife'-u *-"=:t:t:tisanoi'raspardanol ,9$ii,'" nlitiit "tri1*6ine

negirana opbtom bescili-

no565u, postoJala F;;h;#^ "tdi"" u koioi je iaka istrenirana vo-

i;;;;[;" p"utat' Hi'rt' 1t i*"o takvu voliu' ili je tako verovao'

ier ga ie u tajne potu*o Ekart' Njegovo ose6anje providenja zapa-

i i o Je t u I s k i " k " h J; :,; ;i;;i 1 2i? 1T ?.'i.'ii ; Hil i::t*;ll i : t$f [fil''H:1 d;;il"'G;;" " Stewart chambe rra in )'

/(T;RTNI NACIZMA

pisao je Hitleru: ,,Pred vama su velika dela; medutim, bez obzirarrrr vaiu snagu volje, ja vas ne smatram nasilnim dovekom... Posto-

ii nasilje koje proistide iz haosa ivra(.a se u njega, a postoji i nasi-lic u dijoj je prirodi da stvara kosmos ... Bai ovai smisao gradqnjal<t>smosa je onaj kojim i.elim da vas uvrstim medu ljude koji gradeir ne medu nasilne liude."

Hitler nije bio dovek koji bi dekao, tako da je relio da isko-risti trenutak. Rasistidka partija slobode, politidko krilo Frajkora,

1r<rnudila je 1.922 godine svoju podriku nacistima u sludaju driav-rrog udara, tako da su Hitler i njegov verni sluga Alfred Rozenberg(Alfred Rosenberg) skovali plan da obore postoje6i sistem. Rozen-lrcrg, dlan Tulskog druitva i budu6i religiozni fllozof Tre6eg Rajha,tloveo je svog prijatelja Maksa Rihtera (Max Richter), koji je pro-vco mnogo godina u Rusiji, pomaiu6i zemljoposednicima da ugu-ic anarhistidki ustanak 1905 godine. Rihter je takode bio nernad-l<i Spijun u Turskoj i udestvovao je u neuspelnoj kontra-revoluciiirr Rusiji. Izbaden iz Rusije, ponudio je svoje ne beznadajne talentel{ozenbergu. Krajem septembra L923, Maks Ervin fon Sojbner-Itihter (Max Erwin von Scheubner-Richter), novo visokoparnorrne koje je sebi nadenuo, predao je Hitleru opliran plan sprovo-tlcnja revolucije. Tako je roden plan za sramni Minhenski pui.

U svojoj okultnoj ulozi ,,graditelja kosmosa", Hitler je sa-njao da (e za niega biti obidna formalnost da zbaci vladu i uvede,,Novi poredak". Medutim, stvari su krenule vrlo loie. Policija ieotvorila vatru na njegovu Saroliku grupu juriSnih trupa. Ses.t"esto-r'o ih je poginulo a Hitler se nalao u zatvoru. Njegov ishitreni po-tt'z je pronicljivo prorekla poznati astrolog Elspet Ebertin (Elspethl:lrertin). Podetkom 1,923 godine, ona je napisala ,,Covek od akci-

;t' roden 20-og aprila 1889 sa suncem 29 stepeni u Ovnu ... moZe,:rrn sebe da dovede u opasnost rzuzetno neopreznom akciiom i vr-Io verovatno bi mogao da potegne obarad nekontrolisane krize.Nycgov pololai zvezda pokazuje da ovog doveka treba shvatiti ve-,'rna ozbiljno; on je predodreden da igra vode6u ulogu u budu6imlritkama..." Da su oni koji su ga uhapsili poverovali ovom proro-(;rlrstvur moy'da bi bili u stanju da sprede tragediju Tre6eg Rajha.

Ali to se nije dogodilo. Hitler je odleiao sitnu kaznu u rela-tivnoi raskoli zamka Landsberg. Tamo, uz pomo6 svog porudnika

31"

J L NajdielPenik

Rudolfa Hesa, Hitler je napisao budu6i bestseler, knfigu MeinKampf. Mein Kampf, u bukvalnom prevodu - Moia borba, detalj-no ie opisivala kako 6e izgledati Hitlerov Rajh - ukliuduju6i i pro-ganjanje Jevreja i rat protiv neprijatelja Nemadke. Kada je napu-Stao zatvor, Hitler je bio slobodan da na sve strane nudi svoju po-gubnu doktrinu sa katastrofalnim posledicama. Za manie od devetgodina postao je diktator Nemadke.

lL

TnEcE PoGLAVL IE

Taina doktrina

l 1L l,,s1l6i2 Helena Blavacki bila je jedna od nazagonetnijih lidno-bl | ( l('ve tnaestog veka. Udata za ruskog generala u svojoj sedamna-r.., t ,r j g<rdini, Helena je uskoro pobegla i lutala svetom upotrazizatr,rtprirodnim. Posle deset godina se vrati la u Rusiju sa dobro raz-vrt('ninr medijumskim darom. Mogla je voljom da pokre6e pred-urr'tt', tla stvara vetar i druge natprirodne pojave. Medutim, 1860Eo(linc ranjena je madem ispod srca dok se bavila ritualnom magi-fr'rrr r izgubila je svoju mo6. Posle joi nekoliko fantastiinih avan-trrr ,r, I ll71 godine je osnovala Societe Spirite (Spiritistidko druitvo)tt N,rrrrr. Ovo druitvo nije dugo opstalo i Blavacka je ozbiljno op-ftut'rrrr z.a prevaru i proneveru.

lllavacka je 1873 godine upoznala pukovnika Olkota (Ol-rnlt ) rr Vermontu, S.A.D. Godine 1875 su osnovali Teozofsko dru-itv, r, l<ojc je tvrdilo da tumadi vrline ezoterijskog budizma, ustano-vllrr;t' ruriverzalno bratstvo ljudi, populariSe drevne veitine i mu-tlrnrt i svesno vlada latentnim ljudskim parapsihidkim mo6ima.I rrrr lrrrt ' l t l78, Blavacka, Olkot i nj ihova dva udenika su otputova-ll rr llrrrrbaj i uskoro su se svetom proiirile zaprepaS6uju6e vesti o

fi,r r,r lrsr lr iil<im dudima. Proditavii. o ovim navodnim dudim a, tIa-nrrvr I )r'rrilva z,a izutavanje parapsihidkog, sa sediStem u Londonu,t l t 1,,r1:r l i l )r: Hodisona (Hodqson) u r.t ' i ju da vidi o demu se ra-

III

34 NajdielPenik

di. Tamo, u Adiru, novom sediStu teozofa, on ie izudavao.dokaze

o materiializaclii i drugim natprirodnim dogadaiima' HodZson je

nerado iavio da nije naiao niSta osim ,,opipljive prevare i izuzetne

lakovernosti" 6lanova.Bez obzira na ovakvu nevericu, gda Blavacki je nastavila svo-

je udenje. Uskoro ie izdala svoju kapitalnu knjigu,Tajna doktrina'

u t o;oisu se nalarili svi budu6i elementi nacistidke istoriie sveta i

rasiz"ma. Posle smrti Blavacke 1891 godine Eni Besant (Annie Be-

,unrj, Z.nu sveitenika iz Linkolnlajra, postala je zvezda vodilja te-

oto:,n,.. Pristupivii druStvu samo dve godine ranije' preuzela je

vlast i izmenila teozofiiu u svetlu hinduizma'Iako jeb i l a revo luc iona rSavezamaus ind i ka ln im iana rh i -

stidkim potretima, prihvatila je hindu logove i boginje i odobra-

vala kasiinski sistem kao nuZan deo ,,zakona Kartrne". Zapadna cr-

utJi"^rli^,tvrdila ie, predstavlia samo s-enku nekadalnie velike ari-

jevske hindu civilizacile dlsvne l-tdii:'-Ovu tvrdnju ie potkreplliva-

ia glavnim tekstom Biavacke - Strofe Dziiana. Pridalo se da.su ove

sr;fe bile milenijumima zakopane u tainoi tibetanskoj biblioteci i

Ja su 1888 godine otkrivene Blavackol u transu' Ove strofe' koje

pr.dtt"uti"1,i t tlr;.t. tekstove u okultnoj istoriji-sveta' za.uzimale

su znadafno mesto u radovima pre,nacistidkog Tulskog druitva i

uticale su na istraZivanje Neiniifikovani lete6ih objekata posle

drugog svetskog rata." Pod vodstvom Eni Besant, Londonska |oi'a Teozofskog dru-

Stva je postala nadmo6na i glavne ideje su poticale.od njenih pro-

svetiielja, kao ito su A.P. Sinit (A.P.Sinett), C.V. Ledbiter{C.\7. Le-

uaU."r.tj i V.Skot-Elior (\il. Scott-Eliot) .Teozofliaje imala ve6 pri-

li6no veliki broj sledbenika u Nemadkoj. Nemadki okultni nacio-

nalisti su spremno'upilali misli Londonske loze i sjedinjavali ih sa

tradicionalnim oblicima okultizma'God ine l880 i l um ina t i suse i znenadaponovopo jav i l i uNe-

-"dkf . Nlit ou voda bio je Leopold Engel, okultista koji 1e odri'a-

,uo ur"" sa teorofskim i iozenkrojcerskim drultvima u Engleskoi'

erga je verovarno bio zaslui.an za osnivanie britanskog hermetid-

ko[ ,eda Zlatne zore, magijske grupe iz koje je potekao maistor-

skiokultista Alister (ro"1i (.tl.iit.tCrowley). Joi iedan okultista

ko;i je znadajno uticao na nacizam bio je Gvido fon List (Guido

I , , I /NA DOKTRINA

von List). Kao mladii, on je ditao rimskog pisca Tacita, koji je opi-,,rvrro drevne Germane kao herojsku rasu plavookih i plavokosihr,rrrrika. Oni su za fon Lista predstavljali rasni ideal, spoj smelosti,lrcvnih heroja i drevnih veltina i mudrosti paganskih maga. List

;t' sanjao da je poslednji naslednik jedne tajne magijske tradicije

1rorcklom iz drevne Nemadke, i reSio je da obnovi polu-zaboravlje-rrrr slavu proSlosti. Magijski red po imenu Armanen, tvrdio je, is-t.rrriano je uticao na nemadku istoriju a on je bio rzabtan da nasta-vr njegov rad u dvadesetom veku.

U svojoj ranoj mladosti, fon List se zakleo pred glavnim ol-t,u'om Bedke katedrale da 6e jednog dana posvetiti novi hram vr-lr.rvnom bogu Vodanu (Odinu). Dugodnevicu 1878 godine ie pro-rlrrvio ritualom u slavu boga sunca Baldura. Tokom ceremoniie,r,rl<opao je fla5e vina u brdo nad glavnim gradom Austrije. Fla5e

1r' poredao u obliku svastike.Tri godine kasnije, Gvido fon List izdao ie svoj znamenit rad

Ncmaiki mitoloiki pejsaZi. Ovo delo ieizazvalo senzaciiu u naci-nrrrrlistidkim-okultnim krugovima i dovelo svom autoru verne sled-l,r'nike. Njegovi udenici su 1908 godine stvorili Druitvo Gvida fonI rste. Prvi sekretar druitva je bio sledbenik gde Blavacki JohanIt,rlcli (Johannes Baltzli), urednik teozofskog dasopisa Prana. Hart-rrr,rrr (Hartmann), vlasnik dasopisa, je u poietku bio blizak sarad-rrrli lllavacke, da bi kasnije svoju vernost preneo na fon Lista i do-rv,rlio Balcliju da proliri sadriai dasopisa i ukliudi nordiisko mno-y,,,bo5tvo. Na drugoj godiSnjoj konferenciji Teozofskog druStva u| ,,nrlonu, 1.907 godine, dlan iz Nemaike, A. fon Ulrih, (A. von Ul-trr lr) je dokazivao postojanje veze izmedu okultne istorije Blavac-k,. i clrevne nemadke legende. Bile su sjedinjene teozofske tradiciieu.rstlnka Arijevaca i stare skandinavske knjiZevnosti, dragulja ne-rrr,ril<ih okultnih nacionalista. Stare nordijske legende su opisivanek,r,, rrzbudljiva poglavlja stvarne istorije, precizno skrojene prema

l,,,rlroloikim potrebama tog vremena. ,,Ljubav prema domovini",g'vorio je fon Ulrih, ,,bila je iedna od vrlina nemadkih naroda, irrrr,rj l<o voli svoju domovinu, voli njenu prollost, koja je, zarsta'

irr lrrro majka sadalnjosti ." Lavina je krenula'lt. DruStva Gvido fon List je ponikao Filip Stauf (Philip Sta-

till), lrredstavnik tog druStva u Berlinu. On se 191'2 odvoiio od

35

36 Najdiel Penik

druitva i osnovao svoju zasebnu grupu koiu je nazvao Nemadki

rcd,.Izovog reda je poiekao jo5 jedanlzvorni uticai na budu6u na-

cistiiku ideologiiu - Rrdolf 'fon

zebotendorf (Rudolf von Sebbot-

i.ndo.f). On 1J 6io uod" posebnog unutraSnieg pokreta u okviru

reda, Glavne anti-semitske loZe, diia ;e namera bila da "se

bori

protiv tajnog savezaJevreja". Pravila ovog Nemadkog reda bila su

rrr"g" i tt.diot-lrl.tt^. elrnovi su mogli postati samg {e1ci ko-

1i s,-,"mogti da dokaiu distotu svoie nemadke krvi tri pokolenja una-

,"d. K"[o bi bili sigurni da nisu primlieni dlanovi ,,inferiornih ra-

,"", N.-uiki red i"e merio lobanle kandidata kako bi se utvrdila

riifr*" rasna 'prikiadnost'. Zebotendorfu je rasna propaganda bi-

la najvai.nlja. Nemadki red ie propovedao da je meSanje rasa uzrok

,"rn l."ofi" i trudio se da stvori novu super-rasu koja bi vladala

svetom.Godinel 'g lT ieposto ja loprekol00zasebnihLoZaovogre-

da 5irom Rajha. Krajem raia se-Nemadki red raspao, podelivli se

u nekoliko novih org,anrzaclia. Herman Pol (Hermann Pohl), iedan

oJn;.gouift prvih iLnova' postao ie voda iedne grupe' Fon Zebo-

,*ao#, t"d" I.f bavarskog odeljka, je nadenuo sebi visokoparnu

titulu velikog maistora bavarske provincije i osnovao novl.casopls

Runen (Rune). easopis je pisao je o misticizmt,izutavaniu runa'

tainama ,e lje,r"rttbl istoriji i otvoreno se bavio rasistiikom pro-

f"g"tdo-. Tulsko drultvo, grupa-kofa se okupila kako bi prouca-

u"i" l.g.ndu i ostatke Tule, izgubljene severne Atlantide' bila ie

pou.rui" sa dasopisom ,,Rune"l Ova grupa ie tvrdilada je Tula bi-

i" -.rro iz kog je potekla revtonska rasa. Amblem Tulskog drubtva

ie bio mai, hiastovo li56e i zaobliena svastika. Ovi simboli su se

kasnije poiavili na nacistidkoj vojnoj opremi'

Adolf Lanc (Adolf Lanz) je takocle izvrSio znataian uticaj na

okultnu nacionalistidku misao. Lanc, ili kako je kasniie sebe zvaojorj i"". fon Libenfels (Jorg I anz von Liebenfels), je u podetku

!iJoa"" i pravoveran katolik. Sa sedamnaest godina, 1893 postao

je kaluder ^Cistercijskog

reda, ali je. uskoro izbaden jer je prekr5io'ri-gi

-.r"lni kodeks."Poito gu ie katolidanstvo ekskomuniciralo'

poiJo je strasno da se zanima za mistidnu stranu arijevske rase i

dopisivao se sa Gvidom fon Listom o magiii i.rasistiikoj istoriji.

Naoruian tim novotkrivenim idejama, fon Libenfels je osnovao

I r / rL. , i t r r . rKTRINA

irr,, ;r'tfrrn magijski red, Nove templare. Godine 1907 je osve5tao

lrrvr lrmm svog reda u drevnom zamku nad Dunavom. Tamo je pr-vr ;rrrt rirzvio novu zastaYl templara - svastiku.

l<.ao i mnogi niegovi okultni savremenici, fon Libenfels ie te-

llo lirr clrevnom germanskom mnogoboitvu i naslov njegovog ca-

irrlrrr;1, - Ostara, je to odrai.avao. Ostara je bila tevtonska boginja

llrr',,t'r'ir. diji se praznik slavio svakog prole6a, za vreme hriS6anskogllr l .r 'srr, koj i je-po njoj dobio ime (Uskrs se na engleskom kaie Ea-

Ftr'r rr izgovara ister - prim.prev). Glavna knjiga fon Libenfelsa je '

hr r,,rf r nezgrapan naslov Teozoologija - ili pride majmurta rz Sodo-

0r,r r boZanski izbor - uvod u najraniju i najmoderniju svetsku fi-

lor,,lijr-r i opravdanje Redova prindeva i aristokratije. Teozoologi-

f*r, ;,'rf na od prvih knjiga iz sociobiologije - nalazlla je navodnotrl,r,rvdanje rasnih i klasnih razhka na osnovu biologije - spaiala je

tl,il virristidku evoluciiu sa bozanskim poreklom dru5tva tumade-

llnr 1 nordijskoj mitologiji. Ideje fon Libenfelsa su naiSle na izu-

?r'trrtr dobrodollicu kod Zutokljunih nacista, a Ariozofski pokret,lr,;r jc on kasnije organizovao doprinos je razvoiu 'Arijevske teo-

1r rl r j t",'religioznog' duplikata nacional-so crializma. Fon Libenfels

1r' rrl< za Hidera izradio neito 5to ie nazvao ,,Kabalistidki horo-!l.rrp". Hitler je bio strastan iitalac Ostare i prvi put se upoznao-r,r lon Libenfelsom 1909 godine, kada je otiSao u niegovu kance-

l,rrr irr da bi nabavio neke prethodne brojeve dasopisa. Fon Liben-h'lr jc tvrdio da je budu6i Firer bio jedan od njegovih uienika.

Skola mudrosti, koja ;e podela rad u Darmltatu 23 novem-Irt, 1923, je takode imala znatajan okultni uticaj na Nemadku.lli,rlu je osnova grof Herman Kajzerling (Hermann Keyserling) i

tllr'n priznat cilj je bio da ,,uzdigne nemadki duh" putem )'unver-r,rlrrc polifonije". Prema Kajzerlingu, ,,Moj polifonski stil razmi-,,1;,rrr1e se isto odnosi ka st i lu razmiSlja ja mojih prethodnika kaot,r() sc polifona melodija odnosi prema homofonoj (iednoglasnoj)rrrt.lorliji." Kajzerlingova aristokratska filozofija, po svoioj sustini,rrrtr,hriSianska i anti-demokratska, bi la ie dvrsto zasnovana narrlr '1,,ovoj sopstvenoj vizi j i budizma.Zanjega je celo Budino uienjelrr,rlo nepogreiivi pedat prindevskog uma, dime se budizam pokl-,,,,, ,,.rrogo superiornijim od hriS6anstva. Dok ie hriS6anstvo bilo

lrrolctersko, budizam, ogranak hinduizma, bio je aristokratski, ve-

a aJ /

38 NajdZel Penik

rovao je Kajzerling. Ova hinduistidka veza sa Nemadkom' kroz I

arijevsku ,ui.t, prJttavliala ie za Skolu dokaz da su Nemci, isto '

kao i Indusi, po svojoj fiziologiju ,,kastinski narod"' Jedini nadin

da se Nemaft" ,p"r. ,opasnosii' demokratije ili komunizma.ie bio

J" ,. po,rruti stari feudalni sistem uredenia druitva, hijerarhijska

socifaina dri.ava u koioi ie naivaLntia pripadnost rasi'

Kaizerlineoua Skolu mudrosti se trudila da prevazide dobro i

, lo. , ,Covek ne"treba da se brine o bogu i l i davolu"' pisao. je" ' ier

g" nj.gou. inicijative stavljaju van.njihove mo6i". Takve ideje, ko-

i. ,u iruorno potekle iz manihejske ieresi, bile su uobicaiene za

okultno miSljenje tog vremena i predstavljale su kamen temeljac za

magidare kao 5to su Alister Krouli i Adolf Hitler'

Dok su fon List, Kajzerling, fonZebotendorf' Ekart i fon Liben-

fels iirili svoj okultni naciotaliiam, cvetale su i druge, distije okultne

grupe. Jedna od' naiznatalnijih je blla Ordo Templi Orientis, Red is-

iof"in ie-pl"ru, ili skra6eno OTO. OTO ie upraLnj,avao magijske

veStine iluminata, a osnovao ga je Teodor Rojs (Theodor Reuss)' ma-'

son i rozenkrojcer. On ie 1'912 godine otputovao u London kako bi

upoznao Alistera Kro,riila, koli je nastavio da odriava svoje nemac-

ki uer. tokom prvog ,u.trkog rata i bio optuZen za pro-kaizerovsku

propagandu proriv Eritanaca. Kakva god bila istina o Krouliiu, Rois

ie ,rir,i-"jiuo bio dlan nemadke tajne sluZbe i moida je dak i upoznao

M"ksu Rihtera, Rozenbergovog revolucionalnog stratega' .Magov kao Krouli inoii su traiili lidnu mo6. Carobnjaci Ie-

ve struje i, po predanju pribegavali upotrebi odredenih istandanih

energija za sopstvene cilfeve. bkultisti ovog vremena su svesrdno

pokrilavali da zauzdaiu ive-proZimaj u6u energij u zemlje, zahv alitt'-ju6i kojoj bi, ukoliko bi ie svladali,_imali bezgranidnu mo6. Ova

sn"g", poznata hiliadama godina, bila ie nazivana mnogim imeni-

,n"."firr.ri su je zvali Vitalna energija a Indijci Prana. Polineiani,

koji su u.rouuii da je ova snaga zauzdana kako bi se podigli kipo-

vi na Uskrinlem oitrur, zvali su je Mana' Ovu mo6, skrivanu u

srednjem veku u ezoteridnim redovima kao ito su bili templari i

tevtonski vitezovi, javno su otkrili alhemidari kao Paracelzus, koji

ju je nazivao Munii, i Van Helmont, koji ioj je nadenuo-ime Mag-

naie Magnum. Franc Anton Mesmer je koristio tu mo6' Y?",'" il;. Ziuorin;tki magnetizam. Fon Rajhenbah ju je zvao Odska ili

I r/urr ooKTRllre

( ),liliika energija a sledbenici radiestezije Eteridna energija. Za te-urolc je to bila Astralna svetlost. U dvadesetom veku, L.E. Iman juf{' /vno Energija-X, Vilhelm Rajh Orgone a nacistiiki railjari Ener-gr;,r Vfl. I dan danas je oni koji istraiuju ley zovu Ley-energija, ili;rr rcriirrije, Zmajevo bilo. Sovjetski parapsiholozi je nazivaju Ener-p1r1.r bioplazme ili Psihotronidka energija.

Ovu energiju su opisivali gda Blavacka i britanski lord Balverf .itorr (Bulwer Lytton). Liton je 1875 godine rzdao dudan romanfrrrrlrrstike * Rasa koja dolazi. U romanu, rudarski inZenjer uvodiplrpovedada u podzemni svet nastanjen dudnom vanzemaljskomFirsorn. Ovaj narod, po imenu Vril-Ja, poseduje parapsihiiku mo6[rr;,r mu omogu6uje da iivi bez malina i svih zamki savremene ci-vrlrz:rci ie. Ta mo6 se zove Vri l .

,,Sta je to Vril?" pita pripovedad Rase koja dolazi. ,,Zi (do-ltrorodac) smesta podne s objainjenjem koje sam jedva razumeo,frt nc postoji red ni u jednom meni poznatom jeziku koja bi bilat.f(irlr sinonim za Vril. Mogao bih je nazvati elektriina energija,ln('(lutim, ona svojim raznovrsnim granama podrazumeva i drugelrrrrodne sile, kojima je naia naudna nomenklatura nadenula raz-Itt rtrr imena, kao 5to su magnetizam, galvanizam itd."

Roman je odmah doZiveo uspeh i stvoren je kult sa velikimJrr ojcm sledbenika. Posebno je imao uticaja na nemadke okultiste,1r'r, rr izobilju okultnih grupa s kraja veka, nailazimo na DruitvoVrrl, posve6eno ovladavanju ovom energijom. Isprva poznatn kaol ,zl svetlosti, ovo Druitvo Vril je sjedinjavalo ideje Svedskognlirrltiste Emanuela Svedenborga i udenja bavarskih iluminata i al-Ircrrriiara i kabaliste Jakoba Bemea, koji je Ziveo u sedamnaestomvr'lirr. Ove ideje je u svom udenju sjedinio francuski okultista Luj7,rk<rlio (Louis Jacolliot 1837-L890), koji je verovao da su nadelarvrlr ljudskih dela otelovljena u univerzalnoj energiji zvanoj Vril./,rliolio je tvrdio da je tokom svojih diplomatskih poseta Indijinlx)znao posve6enike koji su poznavali tajnu upravljanja Vrilom.\rrnbol ove sekte bila ie svastika.

Litonov roman je za ilanove DruStva Vril bio viSe od beletri-atrlit'. On je sadrZao odredene okultne istine koje su samo posve-rrrri mogli da primete. Rasa koja dolazizaista sadrZi dudne pred-rn,rlic nacizma. U jednom delu knjige, Liton govori o jeziku Vril-

39

40 NajdielPenikr

ja i objalnjava principe stvaranja redi' Tu nailazimo na zapaniuiu'',

6i odeljak: ,,Zi,kao poslednji slog, oznaiava nepromenljivost, po-

nekad u dobrom, ponekad u lo5em smislu, u zavisnosti od reii s

kojom je povezan. Iva-zi, veino dobro; Nan.zi, vedno zlo"' Da je'

NostradarnuS napisao ove redi, smatrali bismo ih prorodanstvom.Dru5wo Vrii ie verovalo da ispod zemlje postoji podzemno kra-

ljevswo zvanoAgarti. U njemu nadmo6na rasa deka da dode njeno vre-

me da osvoji povrSinu zemlie i pokori ljudski rod. Prema rusko-polj-

skom istrazivaiu Ferdinandu osendovskom (ossendowski), 1890

godine se dudno bi6e, koje je sebe nazivalo Kralj sveta, pojavilo iz

ovog unutrainieg sveta kod hrama Narabanii u Mongoliji._Prida se

da je ovo podzemno bi6e izreklo prorodanstvo u vezi sa predstoie6ih

po[a veka tokom koga 6e do6i do ogromnog uniStavanja i so.cijalnihpreokr.tu, posle dega 6e uslediti period mira. Posle ovoga) veliki glo-

talni rat 6e predstavljati znak za narode Agartiia da ,,izadr iz svo-jih podzemnih pe6ina na povrSinu zemlje." ovi misteriozni stanart

s.-r, prirodtto, posedovali superiornu prorodku mo6 zvanu Vril'DruStvo Vril nije bilo iedino koje je tragalo za ovom'mo6i''

Tulsko ciruitvo je verovalo da ovladavanjem ovom mo6i mogu da

uzdignu Nemadku na neosvoiiv poloiaj sa kojeg bi gospodarila

svetom. Godine 191'9,Tulsko druStvo (osnovano L912) je postalo

zborno mesto bavarskih okultnih anti-semita. Anton Dreksler (An-

ton Drexler), prvi voda Nemadke radnidke partije, bio je dlan tog

dru5tva. Njegov dlan je takode bio i Rudolf Hes (Rudolf Hess), ko-ji ce uskoro postati Hitlerova desna ruka, kao i Alfred Rozenberg,'budu6i

flloiof nacional-sociializma. ovo druStvo je tvrdilo da

predstavlja orude legendarnih tibetanskih 'Tajnih voda'_- nasled-

nika onih koji su preZiveli potapanie Atlantide i obitavali negde u

dalekim Himalajima. 'Tainim vodama', poznatim i po imenu'Be-

laloia',ili 'Mudraci sveta', navodno je vladao Kralj straha ili Kralj

sveta, kao 'nepoznat natdovek', koji 6e jednog dana ponovo zavla-

dati zemaljskom kuglom. Jedan od okultnih obreda druitva bila je

i vrsta proricanja uz pomo6 specijalnih tibetanskih tarot karata.

Tulski posve6enici su tvrdili da posredsrvom tih karata mogu da

stupe u-vezu sa svojim tajnim gospodarom, Kraliem straha'Tvrdedi da ih usmerava taianstveni gospodar, dlanovi Tul-

skog clruStva su sledili tradiciju Fridriha velikog, gde Blavacke i

l r t , r t r o K T R I N a

\ ,rrrr jrrcla Mekgregora Metersa (Samuel MacGregor Mathers),r r,,r r r vrria britanskog reda Zlatne zore. Meters, nekadalnji saradnikAlr ' , t t ' rr Krouli ja, pisao je da odriava vezu sa ovim taianstvenim[r1, rrrn, koja predstavl jaju ,, l judska bi6a koja Live na ovoj zemlj i ,elr l ioja imaji straine i nadljudske mo6i". Kada ih je upoznao, Me-[r'rs jc osetio da je ,,u vezi sa tom mo6i koja ie do te mere straSnarlir t(' nrogu uporediti sa Sokom koji dovek doiivi kada se nalazi bli-ru ltl'oma zavreme velike oluie iistovremeno ima velikih teiko6a:r rlislnjem..." Mo6 'Tajnih voda' zvudi neverovatno slidno Vril-u.

l(ao i Meters, dlanovi Tulskog druStva su verovali da je nji-|tov gospodar dovek koji Zivi na zemlji. Pored proricanja uz pomo6k,rrti, koristili su radio prijemnik kako bi stupili u vezu sa svojimvntlorn. Ovo navodi na pomisao da Kralj straha nije bio gospodartrrro astralnog plana. Neki su nagoveitavali da je njihov tajan-Ftvt'ni mentor bio niko drugi do Georg Ivanovi6 Gurdijev, ruski

[r()lcsor metafizike, dovek veoma Sirokih interesovanja. Gurdijev

ic l)ostao kaluder na Tibetu, da bi zatim putovao Rusijom i Evro-porrr 5ire6i novo tumadenje budistidke filozofije. Govorio je da ve-trr,r ljudi prolazi kroz Zivot spavaiu6i, iive6i kao automati, bezq\'('snog upravljanja svojim sopstvenim delima. Jedini nadin da se

1',lilie svoja volja, udio je Gurdijev, je da se dovek probudi iz ovog

l',rsivnog, obamrlog stanja. Udenici Gurdijeva su upraZnjavali nizlrzrr'l<ih i duhovnih veZbi namenjenih da im pomognu da se probu-rll i rrktivno uiestvuju u drami iivota. Da bi to postigao, udenik jerrloriro da razvija stalnu samosvesnost i da je pretvori u perma-n('ntno stanje duha. Hitlerov poklid Deutschland Erwache (Probu-rlr st' Nemadko) i njegovo stalno ukazivanje na 'trijumf volje' pred-rt,rvllaju znake ove filozofije na delu.

U periodu izmedu 1903 i 1908 budu6i nacistidki okultistalr,rrl Haushofer je posetio Gurdijeva na Tibetu. Roden 1869 Ha-rr,,lrofer ie bio vojni ataie nemadke ambasade u Tokiju. Na svojimr'r'rtirn putovanjima po Dalekom istoku, izudavao je oriientalnu fi-l, rzol'iju i, dok je bio u Japanu, postao je posve6enik jednog od nai-t,r;,rnstvenijih budistidkih tajnih druStava. Thmo ie dolao do uve-r,'rrirr da je germanska rasa nastala u centralnoi Azlii i da Raih mo-r,r tlr se proSiri prema istoku kako bi zauvek oduvao nemadkurr,rtlrrro6. Ova ekspanzlja bi trebalo da ukljuii ne samo Istoinu

4 7

42 NajdZel

toku. Nastava u ezoteriiskim budistidkim clruStvima ie zasigurno

Evropu, tvrdio je Haushofer, ve6 i Ukrajinu'i Rusiiu' Turkestan'

Iran,-goru Pamir, pustiniu Gobi i Tibet' Ova poslednja mesta su

irnaia velik r znatal u sueioj geografiii, kao 5to 6emo kasnije videti'

VrativSi se u Nemadku zbog Prvog svetskog rata, Haushofer

je sluZbovao u dinu generala i bio poz.nat po svom daru predvida-'nja

dogadala, pogotlvo neprijateliskih ofanziva. Posle rata, L921'

postao"je piof.roi geopolitike na Minhenskorh univerzitetu. Kako

tl ,nnpr.iio svoie ideie iz oblasti geopolitike * koja se bavi odno-

sima medu zeml|ama zasnovanim na geografiji - osnovao.je Geo-

politiiki pregled i napisao nekoliko knjiga na,!u temu' Rudolf Hes

ie bio H"usf,of.rou itod.nt i niegove ideie o Herrenvolk-u - re:

madkoj takozvanoj vladaju6oj rasi - su ostavile tako.iak utisak na

Hesa, 'da

ga je upoznao sa Hitlerom. HaushoTer je ubedivao prvo

Uesn, a ritim i i{itlera, da se udlane u Tulsko drultvo,'gde su.se

p.ouSruul. i raspravliale njegove mis.tidne ideie o svetoj geografiji '

Haushoferovo povezivanie politike i geografije ima lednu

ezoteridniju stranu, ,u.tn g.ogtafiju il i geomantiju' U drevna vrei'

mena, Sirom sveta a i danas u Japanu, HongiKongu, Sin-gapuru I

B;;t;", profesionalni pretskazivadi imali su za zadatak da utvrde

tok tajnil energiia u zemlji kako bi se zgrade'ili groblja gradili na

najhaimonidnijim i nablagotvornijim mestima' Geomantiia se sve

strano koristila u vreme Haushoferovog boravka na Dalekom is

ukliudivala nadela ako ne i praktidnu primenu geomantiie'--'-) Haushofer, je bio kolega ioI iednog Hitlerovog ranog_sarad-

nika, generala Eiika fon Lu?endorfa (Erich von Ludendorff). Lu-

a.,rJo"rf je bio nadelnik sluZbe snabdevanja tokom Prvog_svetskog

rata i 1921. ie napisao kniigu o geopolitici, omiljenoi Haushofe-

rovoi temi. Godine 1923 Ludendorf je pomogao Hitleru u neuspe'

i nomMinhenskompuduko i i j ep rouz rokovdop r i v remen |nes ta -nak nacista sa politidke scene- Kao mnogi vode6i naci1t1, Luden-

dorf je bio predan 'granidnim naukama'. Mladi nacistidki advokat,

po imenu Rainhard (Reinhardt) ga je oktobra.,1924 Tottt"o, :11

itruir.o- Tauzendom (Franz Tauzend), alhemidarem' Tauzend je

ostavio tako jak utisak na Ludendo rfa da ie p(tznatr general finan-

sirao njegov pokt5aj da pretvori metale nize vrednosti u zlato.

/ l / r 'J., \ l )OKTRINA

lako je pravljenje zlata najpoznatrii cilj alhemije, drevna ve-6rrn,r se takode trudi da ovlada snagama univerzuma. PretvaranjeIrrt't.rla niZih vrednosti u zlato ie bio samo znak da je ova, sve-pro-I i r r r, r j rria energija YriI zauzdana. Rani nacisti, posve6enici Tulskog,Vrrlsl<og druStva i raznrh drugih magijskih grupaciia, oiajnidki suf r,rzili l<ljud za ovu mo6 koja bi im osigurala vladavinu nad svetom.Alr liruzend nije bio njihov spasilac. Ludendorf je smestio alhemi-fiu,r r.r Sumarevu ku6u duboko u Bavarskoj Sumi i postavio naoru-i'rllrl stra;u da ga iuva. Nekoliko bogatih industrijalaca, koii su3lr,1q svoje gramzivosti postali lak plen, uskoro su uloZili svoj no-v.rr rr Tauzendovu alhemiju, poznatu pod imenom Woiekat 164.'l.rlio je Ludendorf ustanovio da je Projekat 1.64 korisni izvor nov-r-r. Alhemija je bila jedno, ali njegove nacionalisticke novine DieV,ll<swarte su se nalazile u velikim finansiiskim nevoliama i blago-vt('n)cna inekcija novca ih je odriala na kioscima.

Mladi dlanovi Frajkora kole je Ludendorf postavio da zaititei lrrrrrrognu Tauzendu u njegovim alhemijskim operacijama oboia-v,rli su majstora okultizma smatraju6i ga spasiocem. Bio je poznatk,r,r 'Majstor', i njegove oboZavateljke su uzdisale nad njegovim'nr u)ra kao u Hrista', medutim, oni koji su ga potpomagali, su po-rt.rlrrli sve nestrpljiviji zbog nedostatka rezultata. Godine 1926 Lu-rl,'rrtlorf je povukao svoju 'podriku', a nekoliko prvih pomagada surlrlili ruke od eksperimenta koji su finansirali i koji im nije doneorrrli,rkvu dobit. Medutim, uskodili su drugi finansijeri, ukljuiuju6ir rrlskog industrijalca Alfreda Manesmana (Mannesmann), magna-It' t'clidne industrije Filipa i Riharda fon Selera (Philipp, Richardv'rrr Schoeller) i Platenburg-Meruna (Plattenburg-Mehrun), gene-r,rlnog direktora kompanije za prekookeansku plovidbu Hamburg-Arncrika. Zahvalluju(i takvoj finansijskoi podrici, Tauzend je bio u,,l,rlrju daizgradi alhemijsku fabriku u Frajburgu, Saksoniji.

Jedan jedini put kada je Tauzend stvorio zlato, novosti su se

1',rjrrvile na naslovnim stranama cele nemadke Stampe, dok nije ot-l,rivcno da je istovremeno tajanstveno nestao zlatni deo njegovogrr,rlivpera. Uhaplen je 1929 godine i doveden pred sud u Minhenu.l,ruzend je poslat uzatvor i posle nekog vremena se naiao u kon-, {'n(racionom logoru Dahau gde je umro 1938 godine. U to vremerr,rt isti su veoma stideli svoie nekadalnje veze sa njim.

43

e r , r vRTo PoGLAVLJE

Runa i svastika

Kobni znak sujevernog teroraRufus Mur o svastici. 1897

, \)vastika je simbol nepojmljive starosti. Pojavljuje se Sirom sveta urrrnogim razliditim kulturama i koristile su je sve rase. U Evropi jerr,rdena na drevnim spomenicima Grdke, K3pra, Ital i ie, Spaniie,l'ortugalije, Francuske, Nemadke, Engleske, Skotske, Irske i Skan-,linavije. Pojavljivala se i u drevnoj Americi, isto tako desto u Pe-rrru kao i u Meksiku i Severnoj Americi. Od najranijih vremena,rvastika je bila simbol dobre sre6e u Kini a i dan danas predstavljart'ligiozni amblem u hinduistidkoj i budistidkoj veroispovesti. Njd-rro sadainje englesko ime, svastika, potide od sanskritske redi sva-,,t i koja znadi 'dobra sre6a'i l i 'sve je u redu'. Ova red se retko ko-ristila u engleskom jeziku do 1900 godine; do tog vremena se da-v;rlo prvenstvo heraldiikom nazivu Fylfot (kukasti krst) ili Gam-rrurdion. U engleskoj heraldici svastika je takode bila poznata kao( ,roix Gamme ili Croix Cramponnee. Zaobljeni, tulski oblik sva-,,rike bio je poznat kao Tetraskele. Svastika, koja se na engleskomrrt'kada piSe sa 'v' a nekada sa 'w', uila je u engleski kroz teozof-' , l ie dela Indije.

Svastika je odavno izvor rasprava u ezoteri iskim krugovima.t )d kasnog devetnaestog veka do pada hitlerizma, mnogi udeni pi-

nom kontinentu Mu, preteii Atlantide. Porede6i ove tekstove sa

grupom ,Meksidkih tabii" koje ie neklda saku-pio istrazivac stari-

I i I INA 1 SYASTIKA

',rrrrbolizma. Kao i Herman Virt, Curdvord je imao sopstvene po-lilt'tle na nzvoj ovog simbola. Po eurivordu, svastika ie ,t po3.t-f. rr bila obidan krst. Krstu je dodat krug a kraci krsta su izlazili vanl.rrrga. Najzad su kraci krsta povijeni i krug je odbaden, ostavlja-lrrt i svastiku, koja je po njemu simbolizovala 'detiri velika gradi-tr ' l j rr univerzuma'.

Kakvo god bilo tumadenje svastike, ve6ina pisaca se slaZe u;r'tlrrom - da je svastika arijevskog porekla. Ye( 1891 godine,I rlvard Hulm (Edward Hulme) je napisao u Simbolizmu u hriS6an-rl.oj umetnosti: ,,Upotrebom kukastog krsra, rani hriS6ani su jed-uostavno usvojili i promenili u svoje svrhe simbol koji je bio mno-gi, vekova stariji od hriS6anske ere, simbol ranog arijevskog pore-kl,r, obilno koriS6en u indijskoj i kineskoj umetnosti... on oznada-v,r rnunje kojim vlada svemo6no boZanstvo, bez obzira da li je tolrrrl.anstvo Manu, Buda ili Brama na istoku, ili Tor lliZevs na za-1r,rrlu." Kao i kukasti krst Vehmgericht-a ili Tajnog suda, svasrika;,' predstavljala natprirodnu mo6 vrhovnog boga koju je iskaljivaon,r svojim neprijateljima, predstavljala je Vril koji su nacistidkir'li rrltisti tako odajnidki traiili.

Iako danas mnogi govore da je Hitlerova svasrika bila usme-rlrra ka zlu, rani teozofi nisu bili sigurni koji je smer pravilan. Ka-rl,r lrismo danas posetili hinduistidki hram, videli bismo svastiku unt('nom tradicionalnom smeru i obliku - istovetnu kao ona koju1r' l{itler koristio. Bar je za njih ta svastika bila pravilnog oblika.Nlcdutim, na zapadt su vodene mnoge iestoke rasprave na tu ie-rrrrr. Teozofski pregled je 1909 godine objavio dlanak H. S. Grina(( 'rcen) upravo na tu temu. ,,Mnogi ditaoci su svesni," pisao je Grin,,, ...da postoji odredena razllka u miSljenjima o smeru u kome biI'r'st trebalo da se okre6e... koji se god smer smatra pravilnim na-( urom crtanja ovog simbola, onaj suprotni (.e ozna(avati ono 5tol(' suprotno boZanskom redu, i tako zlo, uopSte, a posebno crnomrrr;rgijom... ako krst treba da se okre6e u smeru suprotnom smerul',rzeljki na satu (kao 5to ga je Hitler koristio - primedba autora),,,rrtla je to pravilno predstavljanje ... ve6ina aurora je dosada sma-tr,rlrr da je ovo pravilan nadin crtanja svastike i to je nadin na kojil(' ona nacrtana u Tajnoj doktrini". Tajna doktrina, glavno delo1i,lt' Blavacke, bila je 'Biblija' teozofa.

Najdiei Peni 47

sci izlagali su svoja miSlienja o poreklu, razvolt i simbolizmu ovol

upedat[ivogznaka. Okultna priroda svastike uodljiva je od davniupedatljivog znaka. Okultna priroda svasttke uocllrva Ie od davnl

na i usvojilisu je mnogi religiozni i ezoterijski pokreti. U_njih spa

daju i pie-,racistidki Novi templari, Tulsko druStvo, Teozofsk

druStvo i DruStvo Vril. Jedna sumnjiva okultna grupa povezana s

poslednjom caricom Rusije je takode koristila simbol svastike.

simbolizam svastike predstavliao ie viSe od jednog veka stal

nu remu knjiga i dasopisa koji su se bavili okultizmom. u decem

barskom izdinju Inteiligence, The Metaphysical Magazine (Intelii

gencija, Metafizidki dasopis) 1'897 godrne, Rufus I' Mur (Rufus E

l4oore) je napisao ,,tangentna putania materijalnog i duhovnog na

pretka koja si u svim zemllama simbolizuje kukastim krstom, 'sva

stikom', tim kobnim znakom sujevernog tefora za neposvecene SVI

doba; todak se stalno lomi i obnavlja se onoliko desto koliko r

ljudski rod irtvuje u bolu i klide od zadovoljstva; to je neizreciv

tajna svih vremena." Oni koii su izuiavali ovaj znak traZili su njt

govo znatenje u njegovoj navodnoj evoluciji; mislili_su da 6e rasv

Iliti rugon.tku ako udu u trag ranijim simbolima iz kojih je nasta

U KnjLi znakova, izdatoj 1930 godine, Rudolf Koh (Rudolf Koc

ie iznlo svoje milljenje da se svasrika 'razvlla'razbijanjem sundev,

kruga. Ovo razbrjanjeje stvorilo zaobljenu tulsku svastiku, koja

moLe'rzravnati' kako bi se stvorio poznati znak'Godine 1.933, profesor Flerman Virt (Hermann \firth) je pi

sao da je svastika potekla iz jednog runskog znaka. Potidu6i od ru

ne Odil, svastika je uoblidena Sirenjem rune u pravcu cetlrl stranl

,u.,u n" kompasu, koje su onda dobiiale prav ili zaobljen oblik

Virtova teorija da se svastika razvila iz runskog znaka nije verovat

na, poSto pre-runski zapisi na stenarna u Skandinaviji, poznati ka<

Haliristningar, sadrie svastike koje su okre6u u oba smera'

U svojoj knjizi Sveti simboli Mua, izdatoi t933' DLei

curdvord (James churchward) je tvrdio da je razreSiopravo zna

denje svasti"ke, koje je bilo zagubljeno '3500 godina'' Curdvord j

..kuo da mu je jedan tibetanski sveStenik dao Naakalske rukopi

se, drevne tekstove koji su nastali pre bezbroj eona na. izgublje

,r. Niu.n, eurdvord je verovao da drLi kl jud celog rel igioznog

4B Najdiel

Smer svastike koju su koristili nacisti ie zaista bio de56i; sva-stika koja se okre6e u tom smeru se nalazi na Indiiskom domu uLondonu; na britanskim Stednim markama tokom Prvog svetskograta; na dablinskoj Svastika perionici; knjige Rudarda Kiplinga(Rudyard Kipling) i avioni ameridke eskadrile Lafajet iz Prvogsvetskog rata su svi imali svastike u 'nacistidkom' smeru. Ovajsmer, kada predstavlja Torov, Miolnirov, malj koji se spuita, je

smer kazaliki na satu, kraci idu napred. Eni Besant, koja je nasle-dila Blavacku i postala voda teozofa, bila je drugadijeg miSljenja.Ona je shvatila svastiku kao ,,krst vatre .'. kada se okre6e, plame-novi lete u suprotnom smeru od onog u kojem se okre6e. Okre6ese nadesno, kao sunce,kaokazaljke na satu... ovo je svastika de-sne staze." Besant ie smatrala svastiku 'hitlerovog' smera svasti-kom ,,leve staze". Medutim, Grin ie zakljudio da ,,Neka neizve-snost mora da okruiuje temu svastike." Zanimlilo je ista6i da je

zvanrian pedat Teozofskog druitva 1909 godine imao svastikuokrenutu u 'Hitlerovom smeru', ali da se njegova svastika sadaokre6e u suprotnom smeru.

Svastike koie se okre6u u oba smera poiavljivale su se u iz-vanrednom delu general majora DZ.F.C. Fulera (J.F.C. Fuller) Taj-na mudrost Kabale. On je smatrao svastiku 'Hitlerovog smera'muikom a onu suprotnu ienskom, kao i Grin 1909 godine. Svoj'stva muikog oblika su: pozitivna, aktivna, analitidka, egoisticna idemonska, nasuprot Zenskom obliku, koji je: negativan, poZudan,sintetidki, altruistidki i poboian. Fuler svastiku svrstava medu 'za-

gonetke Alefa', prvog slova hebreiskog pisma. Prema ovoj kabali-itickoj proceni, predstavljeni su i bog i davo: prema jeretidkoj

maksimi vradeva, Daemon est Deus Inversus - Eavo je obrnuti,bog. Svastika koja se okre6e u'Hitlerovom smeru' predstavlja z1o1ako nigde drugde onda bar u jevrejskoj simbolici. Moida je ovoznak viSeg stepena Hitlerove inicijacije.

Pretede nacistidke svastike su bile mnogobrojne. Dfi'ava j

odobravala hobi traZenja svastika gde god su se one mogle na6i-

Hans Frank, jedan od prvih nacista i budu6i guverner okupirane

Poljske, koji je umro na nirnberikim velalima, bio je vrlo zaintercsovan za heraldiku. Frank je bio dlan tajnog Nemadkog rodoslovrrog clruStva i zaduiio je Dr. V. Daumenlanga, direktora druitva

/i i/NA I SYAST/KA

tlt traii svastiku u heraldici nemadke aristokratije. Niko se nilenurogo iznenadio kad je Daumenlang poslulno pronaiao da se,.v;rstika nalazlla na starom grbu porodice Hoencolern, stare kra-llt'vske porodice u Pruskoj.

Nacistiiki arheolozi su uvek svesrdno trailli svastike. Gdeliot l-bi se pojavi le, bi le bi pozdravl jene kao dokaz ari jevskog utica-1;r. Casopisi koji su se bavili drevnim tajnama u to vreme prepunir,u svastika pronadenih na stenama, krstovima, alatima, oruZju,1losudu, peharima, nadgrobnim plodama, ukrasima i rukopisima.SS oficiri na delu Aonenerbe - Organizacije nasleda predaka - sla-lr su istraZivade na sve strane u potrazi za svastikom. Prokrstarilisrr celu Evropu - Virt je navodio primere iz Spanije, Irske i Skan-tlrrravije, kao iiz Nemadke - stigavli dak i do Tibeta, gde je svasri-li.r bila najpoitovaniji simbol ezoterijskog budizma. Drugi istraZi-v,rc:i su odlazili u Peru i Meksiko u potrazi za ostacima arijevskeAt lant ide.

Nac i s t i i ka zas taue

Zastava je oduvek predstavljala sveti znak duha neke idele.I)rrnaS ve6ina vlada smatra svoju nacionalnu zastavu skoro sveti-trlorn i uvreda ili upropaS6avanje zastave se strogo kainjava. Za-\tirva) koja predstavlja narod ili neku ideju, se oduvek u bitkamaI'r,rrr i la do smrti , a osvajanje zastave nepri jatel ja ie oznaiavalo nje-I!,ov poraz. Skolovan u tradiciji nemadkog militarizma, Hitler je in-:tirrl<tivno shvatio da zastava mora da obuhvata svu suitinu naci-rntt.Izabrao je svastiku i primenio je na sve 5to je bilo nacistidko;rrr,ricla je bio prvi koji je primenio ono 5to strudnjaci za reklamurrrvrr imidi korporacije. MoZe biti da je Hitler razvio ovu veitinun vlcme kada je zaradivao za iivot slikaju6i postere za vlasniker.rtlrrji u Bedu (jedan poster je bio za'puder protiv znoienja Tedi'!)llrz obzira na kobno poreklo njegovih ideja, on je zamislio jednu,', I nrrjupedatljivijih zastava svih vremena, odmah prepoznatljivu,/,r\r irvu koja je mogla daizazove odulevl jenje i l i strah.

49

50 NajdZel Penik

Nacisti su nacistidku zastavu bukvalno smatrali svetiniom.

1.ruir,., silu i iistotu, dok sva$tika treba svakog da podse6a na bor'

bu do smrti za pobedu ar[ievskog doveka nad jevrejstvom i T"1k-,sizmom. Zastaiaje tako bveta, nastavio je, da se nikada ne6e do.in

zvoliti nekom boljleviku ili Jevieiinu da je 'uprlja' svojim dodirom,t

Nacistidki strudnjak za starine F.D. Plasman (Plassmann) pozdra-

vio ie .svetu zastavu' kao naslednika ratnog koplia vodana i boj-

nih zastava nemaikih hrabrih vitezova. ,,IJ ovom simbolu", pisao

je plasman, ,,zive duSe naSih predaka i naSih ratnidkih dela". ova'zastavale

bukvalno posta[a svetinja na nacistidkim skupovima. Na

prvom nacistidkom ikuplr, odrianom 26 ianuara 1923 godine u

ii4inh.rru, glavni obred le bio blagosiljanje zastave. Obred, koii ie ,odri,an na otvorenom prostoru posve6enom bogu Marsu u. Mar''

cfeldu, zapoteoje masovrtim skupom u kome ie 5000 iuri5nika pa-

Lljivo zauzelo svoja mesta na mestu parade.'Svaka grupa od po sto

juriSnika je nosila nacistifku crveno-belo-crnu zastavu i orkestar

unajmljen posebno za tu priliku je svirao tradicionalnu pesmu za-

huainosti Niederlandischas Dankgebet Posle kra6e tiSine, Hitler ieokupljenima odri.ao govor o simbolizmu nacistidke zastave. Crve-

no, i.t"o je Hitler, predstavlja krv partiie, belo preds.tavlja nacio'

onda le pozvao postroie,r|re jurisne trupe da se zakunu da nikadai

ne6e nap.rstiti svetu zastavu ni pod kojim uslovima osim u smrti. i

odmah posle govora, Hitler je posvetio zastaYe.,JuriSnici sq

promarSirali pored n,.g^ rr spu5tenim zastavama. Bilo je potreb-

no tri detvrt sata da trupe produ pored podiiuma i,sve to vrel.ne.le

Hitler dri.ao ruku ukru6enu u uskoro prepoznatljivom nactsttc-

kom oozdravu. Nekoliko meseci kasnije, Hitlerovi ljudi su poku-:

Sali da obore vladu - bio je to ozloglaien Minhenski prevrat. Polii

cija je otvorila vatru na jurisnike dok su marSirali sa podignutim

zastavama i Sesnaestoro ih ie poginulo. zastavu koiu su taj darl

nosili je ovako osveStao Hitler, i tako je nastala poznata'krvava

zastava,. Na svakom slede6em nacistidkom skupu, ovu zastavu se

prislanjali drugim z^stavama) blagosiliaiu6i ih nekom vrstom pre::

iazne magije, proZimaju6i nove zastave duhom stare' koja ie pred'

stavljala neposrednu vezu sa danima puda.

l i t tN,\ / SVASTIKA

Rune

Rune i dini su vrlo praktidne formule

stvorene da donesu odredene rezultate,

kao 5to ie izvlaienie krave iz blata

T.S. Eliot, Muzika poezije

Rune su bile staro germansko pismo. Postojalo je opite uvere-rr;t'da ovaj alfabet, pisan uglastim slovima prilagodenim urezivanjuilr klesanju, poseduje magidna svojswa. Runsko pismo, koje se kori-rtilo skoro iskljudivo za obredne zapise, je cvetalo u Nemadkoj, pa-g,rnskoj Skandinaviji, Britaniji i Islandu, a neki dak tvrde da su nallito pismo na Tibetu i Severnoj Americi. Sa pojavom hriS6answa, narrrnsko pismo se gledalo sa neodobravanjem zbog njegovih magij-rliih konotacija i na Islandu je dak bilo zabranjeno kao madija.

Ono 5to se pouzdano zna o runskom pismu je da je bujalo u\r'vcrnoj Evropi u periodu izmedu 400 godine pre nove ere i 1200

;iorline nove ere, Sire6i se tokom mnogih seoba Saksonaca i Nor-nrirna. Runsko pismo je posle 1200 godine nove ere prestalo da sekoristi u svakodnevnom Zivotu. Po predanju je runsko pismo, ko-1r'sc koristilo kao sveto, dovedanstvu darovao Odin, otac svih nor-rliiskih boianstava, sveznaju6i jednooki lutalica koji stiZe neprepo-rrrrt i iznenada. Preostali posve6eni, poznati po imenu'Majstorilnra', smatraju da sama red 'runa', koja opisuje jedno slovo u,rzlruci, zna(i ,,tajna' tli ,,zagonetka' na staro-engleskom i slidnim1t'zicima. Savremena nemadka rei raunen ima konotaciju misterije,r,rjni i Saputanja. Na staro-engleskom, glagol to rown - u nedijerrvo znadio je i Saputati.

Runsko pismo je od podetka poglavito sluiilo za proricanje,lr;rcanje ireba, magijsko prizivanje i osveitavanje spomenika mr-

51

52 Najdiel

tvima. Svaka pojedinadna runa imala je svoje ime i simboliku, ko-ja je prevaztlazila njenu fonetsku vrednost. Ova simbolidna zna(e-

nja su bila izvedena iz Hallristningar-a, magijskih zapisa u stena-

ma praistorijske Skandinavije. Runsko pismo je predstavljalo spoj

ovog drevnog severnog magijskog pisma koje su koristil i magiiari

i sveitenici, i svetovnog fonetskog sistema poreklom od Etruraca tzItalije. Dok je zvanrtna nacistidka nauka tvrdila da je runsko pi-smo drevni preteda svih pisama sveta, savremena istraZivanja supokazala da ono potide iz drevnog severnog italskog, etrurskog pi-sma. Pre nego 5to su ih iskorenili Rimljani, Etrurci su se bavili tr-govinom od Mediterana do Baltidkog mora, gde su tevtonska ple-mena iskopavala 6ilibar. Pismo koje su koristili Etrurci je sjedinje-:no sa simbolima Hallristningar-^, stvar^iu6i novi mo6ni magijskialfabet - runski. Spaianje ova dva sistema ieizgleda bilo delo jed-

nog genija, ioveka koji je kasnije obogotvoren i oboZavan kao bog '

Vodan ili Odin. On ie takode bio predak kraljevskih porodicaSkandinavije i Saksonaca.

Rune su se koristile za proricanje - ,,bacanje runa" - magij-sko prizivanje, zaltitu mrtvih i kao amailije ,,Uvek nosi ovaj luk odtisovine u meteZu bitke", kaZe jedna runska zabeleika na runskomkalendaru pronadenom u Britsumu, Holandiii. Palice od tisovinesu iesto noiene kao zaltita i sveta paganska tisovina i danas ukra-Sava hriS6anska groblja. Na drugoj darobnoj palici od tisovine,pronadenoj u Vesteremdenu, zapisane su rune koie imaiu mo6 nadtalasima. U Volsunga Sagi, Brinhild udi Zigurda (Zigftidal ,,runa-ma, i l i drugim predmetima u korenu stvari". Ona ima u vidu upi-sivanje 'tyf -a na maiu kako bi ratnik pobedio u bici, jer je oruZievikinlkog perioda obidno bilo zalti6eno ugraviranim runama, ko-je su ponekad bile inkrustrirane metalom druge boie.

Zanimaiu(i se za okultne pojave, nacisti su prirodno bili za-interesovani da saznaju sve 5to mogu o runama. Klasidna miSljenjada je pismo nastalo u Italiji se nisu uklapala u nacistidku ideologi-ju, jer su se istraiivanja koja su nacisti potpomagali trudila da do-kaZu kako runsko pismo predstavlja vezu sa najmanje rasvetljenimdelovima nemadke praistorije. Iz Stamparija se slivala beskrajna re-ka knjiga o runskom pismu tokom vladavine nacizma. Jedva da biproSlo mesec danaa da se ne pojavi novi tom i nekoliko iasopisa

/i tt,1',1 I SVASTIKA

1',rsve6enih skoro iskljudivo izudavanju runa; ova literatura se po-',t,jano prodavala zainteresovanoj publici. Mnoga od tih dela bila,,u u potpunosti naudna ali neizbeZno izvitoperena u politidke svr-lr,'. Ekstremni nacistidki pisci su objainjavali da su rune preteda,,vt'ukupne pismene redi; da su potekle sa Atlantide ili da imaju, rrilne, nepojmljive veze. Ovoj drugoj Skoli miSljenja je pripadaolr,r rl Teodor Vigel (Karl Theodor'Wiegel), moi.da najekstremniji is-tr ;ri.ivad teorije runa. On je 1,934 godine napisao traktat u kome je

lt,rredio rune i njihove izvedenice, hausmarken, sa kineskim i ja-

;r,rnskim ideogramima. Slede6i nacistidko rasistidko nadelo da je;rr ijcvska civilizacija potekla iz centralne Azlje, Vgel je tvrdio da selurrsko pismo proiirilo i na istok i na zapad. U Evropi, tvrdio je,orro je postalo alfabet drevne Germanije, dok se u drugom smerur,rzvilo u ideograme Istodne Azlje. Kako bi dokazao svoju tvrdnju,n,rveo je primere kineskih ideograma za ki5u, biljku, drvo, selo,\unce, zemlju, vodu i prole6e i srednjevekovne nemadke hausmar-li,'n-e koji su nosili isto znadenje. Ovi pailjivo odabrabni primeriqrr se savrieno podudarali! Ovakav nadin miSljenja je dostigao vr-Irrrnac kad su nacisti objavili da su Japanci

'podasni arijevci', dok',rr, s druge strane, Kinezi untermenscb - podljudi.

Profesor Herman Virt, strudn jak za poreklo svastike, bio je,tlen pristalica teorije da sva pisma potidu od runskog. U svojojIrrjizi Die Heilige Urschrift der Menschheit (Originalno sveto pi-,,rrro dovedanstva), izdatoj 1.932, Zeleo je da dokaZe kako sva dru-1q,r pisma, kako drevna, tako i savremena, potidu iz runskog. Nje-liove ideje je podrZao E. Berens (8. Behrens), koji ie 1,94I godinel;rpisao ,,svo pisanje potide iz riznice runa kamenog doba." Nje-

liovi dokazi su bili slabi, ali u jednopartijskoj driavi nacistiike Ne-nrrrdke propaganda se smatrala mnogo vainijom od istine. Mnogirrrrrrdnici podleiu tragidnoj optuibi da su svoje znanje izopadavaliz,r takav cilj.

Pored toga 5to su predstavljale antikvarnu zanimljivost, rune.,u bile estetski prijatne i magijski znaiajne. Zato je skoro svaki ne-rrrrrdki magijski red sklon nacionalizmu naSao mesta za oyo pismo.f ctf na grupa ye dak nzvila verziju ,,nemadke ioge", u kojoj su lju-,lt r.auzimali poloiaje tela u obliku runskih znakova. Knjiga Gvidal,rr Lista Tajne runa je predstavljala obaveznu lektiru u okultnim

53

54 Najdiel

krugovima njegovog vremena. Udenik fon Lista, Bernard Kernetr(Bernhard Koerner) ie bio izuzetno energiian propovednik magij'

ske upotrebe runa i uveo ih je u Nemadki red kada mu je pristupi

1912 godine. Simbolika i mo6 runa su tako postale kljudni de

udenja ovog reda. Kernerov saradnik baron f-on Zebotendorf je

tak izdavao dasopis Runen posve6en iaudavaniu runa, arijevstvu i

napadima na jevrejski narod. Krajem Frvog svetskog rata, budu6i

nacisti su se skupliali da proudavaju niegove ideje i 1'923 kada j

osnovan SS, podrazumevalo se da 6e amblem trupa biti runski.Poznate 'strelice' SS-a, za koie mnogi misle da predstavljaj

munje, kao na amblemu Britanske uniie faiista Ser Osvalda Mosli

ia (Sir Oswald Mosley), bile su u suitirti dve srg rune, simboli mo-

6i i pobede. Rune se pojavljuju u celoj nacistiikoj vojnoj opremt

znadke Deutsche Junguolka (Nemadke omladine), neke vrste naci

stidkog pokreta mladih izvidala, imale su jednu srg runu; znac

sportske spretnosti Hitler Jugenda (Hiflerove omladine) su sadriale runu tyr kola ie oznatavala pobedu; a nacistiiko medicinskr

osoblje je nosilo crvenu 'runu Zivota' rta beloj pozadini, pagansk

ekvivalent Crvenog krsta. eak i danas postoji veza tzmedu naci

nalizma i runa, jer, Sestog januara,198n na pogrebu velikog admi

rala Karla Denica (Karl Doenitz), poslednieg firera Tre6eg Rajha

videna ie zastava sa runom odal.

Rune i SS

Rune privlade paZnju svojim upedatljivim geometrijskim ob

likom. Niihova veza sa drevnim vremenima i romantikom prohujale ere varvarskog herojstva ih je dinila savrienim za svrhe naci

sta. Hainrih Himler (Heinrich Himmler), voda elitnih SS trupa, j

potpomagao mnoga proudavanja porekla i zna(enia runa. Foto

grafi su putovali Nemadkom slikalu6i rune na zgradama, arheolo

zi su iskopavali runske palice a antikvari su preslikavali i uzimagdlivke runa u stenama duZ cele Nemadke i Skandinavije. Stari ru

li tt,1,1 1 .SYASTIK/

kr,lris napisani runskim pismom su izvadeni iz arhiva i novo doba

1rr,rriavanja je otkrilo mnoge zaboravljene dragocenosti.l{imler ie za rune bio zainteresovan vi5e u magijskom nego u

lrtorijskom smislu, jer tai je rajhfirer SS-a, kojeg su se svi plalili,

lrr,, rrkljuden u program razvoia magijske tehnologije koja 1e treba-

h, .lrr vlada Rajhom i, kako se on nadao' svetom. Da bi ostvario

tvoic ciljeve, Himler se bavio najmanje poznatim delovima drev-

fro1,, rrauka, ne ostavljaiu6i nijedan deli6 neistraien' Godine L937

llrrrrler je naredio profesoru Karlu Dibidu (Karl Diebitsch), vodi

ntirrhenske SS sluZbe koia se bavila umetnidkim simbolizmom, da

$,r1rravi skicu odgovaraju6eg germanskog grba za naivai'nlie vode

5S r. Neki strudnjaci za rune su tvrdili da qu srednjovekovni he-

r*ltlski simboli izvedeni iz odredenih runa, a polto se 'predmet' ili

gt'lr odnosi na odredenog pojedinca, onda runski amblem oznaia-

vrr 'rnagijsko ime' te osobe. Profesor Dibid ie posluino napravio

rl.irc znamenja na grbu zasnovane na simbolici kolu je pripremila

A r r t' rrerbe, O rganizaclj a drevnog nasleda. Sedamnaest og iula, 1'9 37

Arrt'nerbe ie obavestila grupenfirera Pola, jednog od izabranih, da

,,li,ro polaznu tadku uzimamo drevne grbove Germana; oni dine

n,,rrovni amblem. Oni predstavliaju totem germanskog plemena i

n1t'govih predaka. Uspostavljanieveze sa drevnim germanskim ple-

r r r t' r r s kim znacima zahtev a izuzetno pail j ivo istraiivanj e. "Istraiivadi organrzacrie Anenerbe, o kojoj 6emo kasnije viSe

y,ovoriti, detaljno su proudavali sve moguce tragove koji bi rasve-

tlrli 'nadmo6no poreklo' ranih Tevtonaca. Na jednom ,vi5e ezote-

r( nom nivou, oni su proudavali runsku magiiu. Prema nadelima

rrr,rgiie forme, neki oblici imaju odreden uticaj na okultne sile i taj-

lrc cnergije. Runsko pismo je klasidan sludaj. Na primer, ako su od-

p,ovaraju6i runski zapisi zabelei.eni na steni ili stubu koji se nalaze

lr,r pravoj geomenrskoj tadci, onda 6e do6i do odredenih posledica.

l,rlirrv dogadaj se pominje u staroj islandskoj Egilovoj sagi, gde

t liil Skala-Grimson postavlja nithsong ili palicu kletve. Na njoj je

nlrillna napisana kletva Kralja Ejrika Krvave-Sekire i njegove kra-

llrt.t'. Strudnjaci Anenerbea su nagoveltavali da runski zapisi naEr('nama oznadavaiu njihovu svrhu u geomantiiskom sistemu ze-

rrrllc iJozef Hajn5 je potvrdio ovu runsku vezu. On je otkrio da su

56

li kurseve runske meditaciie, a Himlerovi 'vitezovi' Crnog reda Ve-l

ley linile, koja se prostiru zapadno od Rajne, u stvari formirale

ogromne rune koje su prozirnale tu oblast magijskim svojstvima.Nacistidki okultisti su verovali da su crteii runa probrani i

kolektivnog sefanja naroda, tako da to kolektivno se6anje i dalje

reaguje na njih. Tekst koii je pravilno napisan runskim pismom,

turJili su. automatski dobija dodatni magiiski znatai, vrlo povo-

ljan za kontemplaciju ili meditaciju. Himler je bio veoma zaintete-

,ou"n za ovai vid izudavanja runa. SS oficiri su obavezno pohada-

velsburga su se koristili runskom meditacijom u svojim pokuSaji'

ma da iiridki utidu na tok istoriie. Rune, koie nemaju ni talasaste

ni zaobljene oblike, posebno su pogodne zaizuzetno skoncentrisano ispisivanje, i magijski din ,,bacanja runa" se izvodi u tom sta-

nlu duboke koncentracije. U takvom kontekstu, ovi drevni znaci

dine sredstvo prenoienja volje. Po predanju'su maistori runske ma

gije oduvek blli u sranju da usmere svoju volju i mo6i ka odrede"

nim ciljevima. Himler je bio iedan od tih posve6enika.Sam amblem SS-a, koii je delom bio izveden iz S'S'G'G'

Tajnog suda, bio je oblik blagoslovene amajlije koja je Stitila sv

one koli su je nosili. Drugi runski darobni predmeti su takoalpredstavljali osnovne delove esesovskih 'kraljevskih znakova'. SS

ptrt.n ie predstavljao svesno oZivljavanje drevne nemaike pagaf,

ske magije, jer ie ponovo uvodio simbol zvania Gotiia, sve5tenl

starih bogova. Nekoliko drevnih prstenova ove vrste joI uvek trstoje, i na njima su runskim slovima upisane magijske formule' N

spoljainjoj i unutrainjoj strani zlatnog prstena, pronadenog 181

gtai". u Grejmor Hilu, Karlallu, koji se sada nalazi u Britanskor

muzeju, upisana je neodgonetliiva runska formula. Srebrni prste

koji su dobijali SS oficiri, nije bio niSta drugo do savremenaverzi

ia, oznaka zvanja u verskom redu.Esesovska kama ie takode predstavliala svesno oZivliavani

drevne paganske tradiciie. Kama je bila posve6ena starim bogovi

ma, a takode i zvanidni znakTainog suda. Na kamama su bile upi

sane rune SS sasvim podrai.avaju6i madeve heroja iz davnina, i sva

ki mad je imao svoje sopstveno darobno ime i lidnost. Poznati ma

kralia Artura se zvao Ekskalibur, Hajmdal, duvar Valhale, nosio j

mad po imenu Glava a magidna sablja Tyrfing (Tyr=pobeda) j

NaydZeiPenik ,iI/NA I SYASTIK,I

rrrnla takvu moi da je mogla da ubije dim bi je njen vlasnik izvu-k,ro iz korica i pre nego 5to bi ie u njih vratio. Kao i svi vojni ofi-t rri, vodedi esesovci su na svim ceremonijalima bili opasani svojimrrr,rgi jskim madevima sa upisanim runama. Pisani spomenici i sim-lr,rlika runa su predstavljali obavezan deo poudavanja svih eseso-v,rr'ir, tako da je svaki oficir bio vrlo svestan volSebne prirode svo-fc ceremonijalne odeide. Kao kod sveltenika ili magri.ara, njegovagrrrscbna ode6a je isticala i izrai.avala njegove okultne mo6i, uliva-lu( i mu ose6anje solidarnosti sa njegovim drugovima i izazivajulltri;rs njegovim protivnicima. Opasan ovakvom darobnom zaititom,ost'[rro se nepobedivim, zalti6enim i vodenim od strane viSih silak,rko bi ispunio sudbinu koju su mu njegovi gospodari obecali, go-llrodari, kojima se on zavetovao na slepu posluSnost do smrti.

57

P E r o P o c L AV L T E

Neslu6ena prollost - Sveta geogrufija

-rI opografski izgled Nemadke - kao i ve6ine zemalja svera - nije

rt'zultat neplaniranih, sludajnih dejstava koja su se odigrala tokomvt'kova. On predstavlja rezultat promiSljene namere onih koji selrrrve drevnom naukom geomantijom da se ljudske tvorevine po-,,tlve po povriini zemlje u skladu sa tajnim unutrainjim i spolja-',rrjim strujama i energijama. Tokom dvadesetih godina ovog veka,,r pogotovo u doba nacizma, misterije zemlje, il i svetu geografiju,lirrko je bila poznata, detaljno su proudavali mnogi naudnici, finan-',rrani od strane driavnih institucija. Da je nacistidka Nemadka op-rtrrla, njihovi pronalasci bi se sigurno naiiroko primenjivali polivropi, medutim, kako to nije sluiaj, ostvareno je samo nekolikolit 'omantskih planova, poglavito u vojnoj oblasti.

Iznenaduje dinjenica da ve6ina nemadkih ideja o svetoj geo-1ir'.rfi j i vude poreklo iz Engleske, jer je rad Britanaca na Sronhen-, lzrr predstavl jao osnovu nemadkog istrai ivanja pravih I in i ja po1',rvriini zemlje. Ve6 1610 godine, kralj Carls I je poslao svog dvor-,,kog arhitektu Iniga Diounsa (Inigo Jones) u Srounhendi da ispi-t.r ove zagonetne megalite. Diounsov zakljudak da kamene groma-rlt' predstavljaju uniSten rimski hram je godinama bio prihva6en

l)r'e nego Sto je shva6eno da su drevni Britanci u stvari izgradili Sto-rrrrhendi nekoliko hiljada godina pre nego 5to je Rim osnovan. Ka-

60 Najdiel

da su masoni i rozenkrojceri doiiveli veliki preporod u XVII iXVm veku, oni su se, prirodno, poteli zanimati za osnovnu svetugeografiju Stounhendia, i bar jedan arhitekta, Dion Vud (Jo\[ood), je dak ukljudio nacrt i razmere StounhendZa u svoj proje-kat grada - bio je to kruini trg varoii Bat.

Bez obzfta na veliko interesovanye koje je vladalo za same ka"mene gromade, tek 1846 godine uzetje u obzir poloiaj samog Sto'unhendZa u odnosu na njegovu okolinu. Te godine, otac EdvaDjuk (Edward Duke) je izdao knjigu Druidski hramovi Vilta, kof aje pretpostavljala postojanje prave linije izmedu Ejvberija i Stoun"hendia. Ova linija, tvrdio je Djuk, je predstavljala ,,osovinu6i", i svaki kameni krug ili drevni nasip na njoj je bio posve6en jed"noj astroloSkoj planeti. Njegova ideja je uskoro pala u zaboravobzira na svu njenu ingenioznost i razloinost. Kasnije je jedan britanski arheolog sasvim nezavisno dodao na pomisao o tomeprave linije spajaju drevna mesta u zemlji.

Viljem Henri Blek (William Henry Black), poltovani dlan Brtanskog arheololkog druStva, je izneo svoju zaprepaS6uju6u idejo ,,velikim geometrijskim linijama" koje se pruiaju preko kontinata, spajaju6i drevna sveta mesta. Na sastanku ovog drultvahotelu Zeleni zmaj u Hierfordu 1870 godine, Blek je predstavisvoju teoriju nepoverljivoj publici arheoloikih autoriteta. ,,Spomnici postoje", rekao je Blek, ,,i oni obeleZavaju velike.geometrijskliniie, linije koje prekrivaju celu Zapadnt Evropu, pruiaju6ipreko Britanije ka Irskoj, Hebridima, Setlandima, Orknijskiostrvima, pravo do Arktidkog kruga. To postoji u Indiji, u Kini iistodnim provincijama, koje sve imaju isti topografski izgled."

EstabliSment se nije obazirao na Blekove ideje, ali je on ipakimao mali broj sledbenika u Hijerfodu, koje je predvodio Dr. Bul(Bull) iz Vulhoup kluba. Poznatrji teoretidar pravih linija koji sekasnije pojavio bio je Alfred Votkins (Alfred'Watkins), koji je pri-stupio klubu nekoliko godina posle Blekovogizlagania. Votkins jerusavriio i Sirio ideju velikih geometrijskih linija, i uveo termin ley,koji danas ve6ina ljudi koristi kada ih opisuje.

No, da se vratimo StounhendZu. Saznanje o linijama oko Sto-unhendia bilo je usadeno u kolektivno pam6enje. Frensis J. Benet(Francis J. Bennett), geometar Geoloikog katastra, pridao je 1,904

i ' , i {/cENA t'Roirosr - Sylra GE}GRAFIIA

l i , ' ( l ine kako mu je jedan meitanin nekol iko godina rani je pr i iao orrr , ' r i r l i janskoj (sever- jug) l in i j i u oblast i StounhendZa. Bener je pr i-rn.rrio ovaj deli6 lokalnog kolektivnog pam6enja na svoje istraii-v,rrr jc oblast iKent i pronaSao da su drevno kamenje i crkve raspo-r l r l t ' r r i na meridi janskim l in i jama.

U prvoj deceniji ovog veka, poznati astrofiziiar Ser NormanI ,' l i jcr (Sir Norman I-ockyer) se zainteresovao za pride meltana olrl.rsl<u sunca u StounhendZu. Tamo, kako su meitani tvrdili, sun-r (' .j(' na letnji solsticij moglo videti kako izlazi direktno iza velikogrp,rljainjeg kamena, poznatog kao Fratrova peta ili Petni kamen.f r,li jcr ie odneo svoje merne instrumente u Stounhendi. i naudno

It ' , rvrdio pr ide meltana. Jozef Hajn5, vode6i reorer idar zemal jskihIrustcrrija u nacistiikoj Nemaikoj, zabeleiio je zanimljivu anegdo-lrr : c lok je Lokjer merio l in i je Stounhen i .a, , ,generalni direktorI l;rr rrve katastra britanske vlade u Sauthemptonu, pukovnik DZon-rrnl rrru je ukazao da se paralelno sa osovinom kamenog kruga itr;t 'rrim nastavkom, Avenijom, nalazejoi tri poznata drevna mesta:hcsl Didiz, Grovli Kesl i Sidberi Hil, i da je razdaljina medu njimar,,l i3.4 kilometra toliko neverovatno precizna da je shodno romeI l)r'cmeravanje te oblasti poboljiano." Tokom svog boravka uI lirlrtu 1892, Dionson je potvrdio liniju izlaska sunca u hramu odl.l, 'srrnog kamena faraona Ramzesa Drugog kod Abu Simbela, ta-1.,, 1f ,1 1. bilo prirodno 5to je posvetio painju megalitskim mesrimal rvojoj domovini .

Lokjer je uskoro uvideo da Stounhendi predstavlja kljudnut,rt l<u celog kompleksa linija, koje su ukljudivale jednakostranidnitrr)usao koj i spaja StounhendZ i drevne nasipe kod Ould Seruma i(,rovli Kesla. Stranice ovog trougla su bile duge skoro celih iestrrulj:r. Dalje, on je utvrdio da je zapadna stranica trougla za vremelltrrjc ravnodnevice okrenuta ka izlasku sunca i da se pruia vanIrrrrrgla jo5 po 7 114 mll ja u svakom smeru ka Sidberi Hi lu i Kesl| ) r . . i su .

Pojava Lokjerove knjige StounhendZ 1909 godine je podsta-I l.r rlruga istraiivanja drevnih kamenih spomenika. Izdate su razne, , t r r , l i j c o redov ima kamenih gromada u I rsko j , Skorsko j i Br i tan i -It. ,r Ll Nemadkoj su se astronomi zainteresovali za odnos izmedurlr,'vrrih kamenih gromada i zvezda. Tokom prvog svetskog rata,

/ aO I

62 NajdZel

inZenjer geodezije po imenu Albreht (Albrecht) je dao povoljnkritidku ocenu Lokjerevog rada na StounhendZu u iasopisu Da)feltall (Univerzum). Albreht ie kasnije poginuo u ratu, ali je njgove ideje preuzeo sveitenik Johan Lojgering (Johan Leugering);Godine 1,920 Lojgering je primenio Albrehtovo tumadenie Lokjrovih nalaza na topografiju svoje rodne Vestfalije. Uvideo je da sezarsta mogu povu6i prave liniie izmedu drevnih mesta i da semesta obidno nalaze na utvrdenim razdaljinama jedno od drug

Ove razdaljine predstavliaju sadriatelje ili dinioce staremanske mere, raste, koja je jednaka 44km. Mesta po imenu Ratenburg i Urenberg, wrdio je Lojkner, nesumnjivo su imala znaieniu geometriji predela. Hitlerov glavni Stab na istoku, Wolfsschanze(Vudja jama), je kasnije bio izgraden' prema geomantskim princi*pima, kod Rastenburga, u Istodnoj Pruskoj, na mestu bivleg glav'nog Staba stralnih tevtonskih vitezova. l

Ocu Lojgeringu je u istraZivanju pomagao mesni advokatoblasni projektant po imenu Jozef Hain5. Hajn5 je nastavio i pSirio Lojgeringova istraZivanja, stvorivli koherentnu teoriju svgeografije. On je utvrdio da se, pored fiksiranih razdallina, mnlinije takode pojavljuju u odredenom poloiaju prema stranasveta. Hajn5, koji je verovao da je njegov sistem univerzalan, istraLivao je mnoga mesta u Nemadkoj, oblast Sartr u Francuskoj, okclinu Stounhendia u Engleskoj, pa iak i Palestinu. IstraZivanjaNemaikoj su HajnSu pokazala da su drevna mesta desto povezan'solarnom godiSnjom liniiom', koja se nalazi 6 stepeni bilo seno bilo juZno od geografskog istoka. Ove liniie spajaju dva medsobno povezana mesta, sveto brdo na zapadu, koje ie u drevnoba bilo posve6eno Mesecu, sa solarnim mestom na istoku od njga. Od ova dva srediSna mesta, tvrdio je, zrakasto se pruiaju linije u odredenim poloiajima prema stranama sveta. Na ovim linija

ma se nalaze stare crkve, kapele i tradicionalna svetiliSta. Uglizmedu poloi.aia i strana sveta se nalaze u neposrednoj vezi sa stom geografijom, oditom kod svih drevnih svetih zdania,kojajektuju svoj oblik preko celog predela.

Kako geometrijski oblik svakog zdania imaastrololka i magijska svojstva, tako i mnogo ve6igled predela takode odrai.ava ove sile.

svoje sopstvetopografski i

h// \l r/cENA rnoirosr - Svrra GEocRAFT/A

Nastavljaju6i svoj rad, Hajni je usmerio svoju paZnju na Sto-rrrr l rcndZ, detal jno ga proudavaju6i. Sistem koj i je prvo otkr io u,,r'ojoj rodnoj Vestfalij i se takode odnosio na Englesku. U oblasti\,,lzberi-Stounhendi je otkrio Sesnaest uverljivih solarnih godi-rrryrh linija i njihova odgovaraju6a sveta mesta na uzviSicama, na

Irr r)rer, Solzberika katedrala-eizelberi; Klierberi Ring-Kapela Mi-l' l lor; StounhendZ-Kodford Serkl, itd. Ova srediSta svete mo6i suIrlstrmnjivo bila odredena prema utvrdenim pravilima. Medutim,l , r j ; r je bi la nj ihova svrha? Oboiavanje sunca? Drevni kalendari?{ )vo pitanje je bilo od osnovnogzna(.aja za buduci razvoj nemad-kc svete geografrje.

Godine 1933 tokom iskopavanja kod pevnice u KatedraliKs;urten u Rajnskoj zemlji otkriven je drevni pod u geometrijskomrrr,,ziriku. Hajni je pozvan da ga proudi. Pod je po svom obliku

lrr t ' i lstavl jao kvadrat ispresecan l in i jama i di jagonalama. Hajni je

rrrrrcrio ugao poloiaja ovog poda prema stranama sveta i utvrdiorl,r sc podudara sa uglorrt Avenije kod Stounhendla - u pitanju jerrlrr'1 [ff2 prava linija izlaska sunca zavreme letnjeg solsticija. Ob-lrI poda podse6ao je na drevne kosmidke dijagrame kineske, mek-rrt lic i nordijske kosmologije. Proveravaju6i Semu na mapi te obla-rrr, l-lajni je primetio da linije ovog kosmografskog mozaika odgo-v,r l rr ju poloZaju crkava u tom kraju. Na osnovu ovog zapanjuju-r,'1i pronalaska, HajnS je bio u mogu6nosti da uodi glavnu sever-

;rr1i osovinu na Donjoj Rajni, koja je bila ista kao i one koje sulr ;ul<, Benet i Lokjer proudaval i u Engleskoj. Sada je drZao kl jui!v('t c geografije Evrope.

U isto vreme, izmedu 1920 i 1935 u Nemadkoj je pod pokro-vrtt' l jstvom dudnog verskog nacionaliste Vilhelma Tojta ('Wilhelm

f crrrlt) radila jedna prilidno nezavisna Skola svete geografije. Tojtrr l,,odinama zanimao za praistoriju i 1,91,7' godine je izdao patri-'rsl<u knjigu pod naslovom Deutscbe Sacblichkeil (Nemadkarrl,jt ' l<tivnost). Skolovan u duhu i^)zetno Sovinistiikih ideja strud-rr;,rl<a za praistoriju Kosine, Tojt se trudio da dokaie nadmo6 drev-nc llcrmanske rase. Tokom svog istraZivanja, stigao je do Teuto-I'rr il<e 5ume, mistidnog srca Nemaike. Na tom mestu je u devetomvrk u nale ere germanski junak Herman ili Arminius Herusk pobe-rln elitne rimske legije koje su se nalazile na vrhuncu svoje mo6i.

63

b+

Ova pobeda je Tevtoncima donela slobodu od rimskog iarma. Te'utoburika 5uma, mesto hododaS6a od pamtiveka, bila je isto takoprivlaina za nemadke mistidne nacionaliste kao Glestonberi zabti'

tanske.U sredi5tu Teutoburike Sume se nalazila dudna formaciia ste'

na poznata kao Eksternitajn. Ova masivna izbodina vremenom

razjedenlh stena, koje se uzdiin po 100 stopa u visinu, zauztposebno dragoceno mesto u nemadkoj narodnoj mitologiji. Naovom zuzetnom srediStu mo6i su smeltene radnje legendi Edegermanskih narodnih prida, i svetiliite Hermana. Veliki paganskistub sveta po imenu Irminsul je stajao u Eksternltajnu dok ga ftanadke voiske Karla Velikog nisu sruiile posle pobede nad Sakson'cima 772 godine.

Nekoliko prolaza i kapela ie uklesano u stenu EksternitajnaTojta je posebno zanrmala jedna kapela,poznata po imenu Sacellum. Joi 1.823 fon Benigzen (von Bennigsen) je uodio da se iz sdiSta niSe preko puta kruinog prozora ovog sacellum-a moie viti Mesec na svojoj najsevernijoj tadci. Tojt je primetio da gnili kazaljka, postavljen u udubljenje u oltaru pod prozorom salum-a, pokazuje dugodnevnidnu tadku. Ovo ie za Toitavljao dokaz paganskog a ne hri56anskog porekla hrama. Svojiarheololkim istraiivanjima, on je dokazao da su hriS6ani nameuniStili sacellum, polugom odvoiivii velike komade stene i ostavi5i dve strane sacellum-a potpuno otvorene. Jedna od tih ploda, k

ie sad leie u podnoZju stena, teillaie preko pedeset tona.PoSto je na svoje zadovoljstvo utvrdio pagansku prirod

ovog hrama, Tojt je usmerio svoju paZnju ka drugim primeriGodine 1,929 ie izaila njegova prva knjiga Germanische Heili,mer (Drevna germanska svetiliSta). U toj knjizi on piSe: ,,Kultca u Eksternltajnu predstavljao ie samo mali deo astronomskkulta koji 1e bio centralan za celu rasu i koji se temeliio na Sirokinaudnim osnovama." Dalja proudavanja su na njegovo zadovolj

stvo pokazala da se preko cele Nemadke pruia ditava mreZa Heilige Linien (Svetih linija ili ley linlja). Nastavljena su proudavanji stvorena je cela Skola svete geografije, diii su istraZivadi, kao nprimer Hopman (Hopmann), Rerig (Roehrig), Miler (MuellerGerlah (Gerlach) i Brokpeler (Brockpaehler), dali znataine rado

l, 'r ,,r uiENA pRoSlosr - Svrra GEoGRAFI/A

l.rl<o je postavljen kamen temeljac za Himlerovu parapsihiiku ge-or r r : r t t t i j t r .

Kao mnoge drevne veitine, geomantija poseduie dublju, ezo-tlnr:niju stranu. Nije dovoljno povu6i linije po zemlji, usmeravaju-r r ilr prema poloZajima izlazaka sunca i meseca. Mora da postoji

rr,' l i i dublji etos iza tako sloZenog i teikog poduhvata. Alfred Vot-

l.rns, jedan od glavnih istraiivada spomenika i mesta na linijama,otlirio je da svetionici predstavljaju sastavni deo ovog sistema. U

rrr('vna vremena, pre nego 5to su izmiSljeni semafori-telegrafi i te-

L' l i , r rnunikaci je, pal jene su vatre na rani ie dogovorenim mest ima

krrlcr su upozoravale na dolazak osvajada. JoI 1570 godine je Vi-

11,'rrr Lambard (\7i11iam Lambard) u svojoj knjizi Obilazak Kenta

tl,ro mapu na kojoj su bile ucrtane prave liniie izmedu svetionika u

f rrrrr okrugu. Iako kritikovana zbog odavania dri'avnih tajni, ova

Itrrjiga 1e zapoiela ponovno vrednovanie tada ve6 odumiru6eg si-.t. ',ri" ivetionika upt"uo na vreme kako bi se razbila Spanska ar-

tn,rcla 1588 godine.Votkins je otkrio da tradicionalna mesta na kojima se nalaze

rvt'tionici u Britaniji predstavljaju podetne ili krajnje tatke ley lini-

1,r. Svetionici su takode bili povezani sa crkvenim tornjevima u En-

pil, 'skoj. Zapadni toranj Dover Kesla je ni manje ni vi5e nego origi-rr.rlni rimski svetionik, il i Pharos, a Tojt je takode na svojim svetim

lrrrijama otkrio straZarske kule slidne vrste. Isto se tako se verujetl,r su mnogi od zagonetnih okruglih crkvenih tornjeva u Istocnoj

Arrglij i zakoje je utvrdeno, na osnovu materijala od kog su izgra-

rh'rri, da su stariji od crkava kojima su pridodati, takode bili sveti-rrnici il i straZarske kule.

Osnovni znatai ovih linija u odbrani zemlje - sluZile su kao

l.,rrnunikacioni sistem - bio je tesno povezan sa njihovom svetom,,vr'from. Tojt je uodio da se, pored veze sa svetionicima r sftaiar-rl,irn kulama, svete linije dovode u vezu i sa zvukom. On kaie da,,rr rani hriSdani potopili uiezerazvonakoja su pripadala njihovim

1',rqanskim sugradanima, ah da su kasniie posvetili ova sveta pa-

li,rrrska zvona i ugradili ih u svoje crkvene tornjeve. Mnogi nazivi

rr.r fojtovim leylinljama su povezani sa zvukom: Flotpfeife (frula),

1r'tlno znadajno mesto, je Tojtu napominjalo zvuk koji se duo u isto

\'l('me kada se palila vatra u svetioniku. Druge zvudne nazive -

65Najdiel Penilc

NajdZel

Klokenbrink, Doenberg, Hojlmajer - shvatao ie kao dodatne

kaze drevne paganske upotrebe zvuka u obredima. Najzad,

ianje demonskih sila zvukom ili svetloS6u je dobro poznata

na. ,,Zvono, knjiga i sve6a" u hriS6anskom obredu isterivaniu

vola je opitepoznata stvar, a upotreba zvona) gongova' degrta

zvii.dallki, vatrometa, bubnjeva' uzvika, crkvenog pojanja, mant

i crkvenih pesama pre ili tokom verskih ceremonija predstavljaj

univerzalne veltine za otklanianie davoljskog uplitanja. Sveci ke

ske crkve u Britaniji i Irskoi su imali obiiaj da stalno sa sobom

se rudna zvona. Zvuk tih zvona ie stvarao pravu parapsihidku s

dinu za niihove verske aktivnosti, isterivanje demonskog carstv

/lr v uirrue pRojlosr - Svtre cEocRArl/A

eovek koji ie revolucionisao proudavanje drevne evropske,r',tronomije se zvao Oto Zigffid Rojter (Otto Siegfrid Reuter).l(rrjter je roden u Liru, Istodnoj Pruskoj, L876 godine, i bio je sinrrrstruktora pomorske navigacije. Posle studija druitvenih naukarr,r l.akultetima u Altoni i Laipcigu, Rojter se zaposlio u Carskoj

1',,itanskoj i telegrafskoj sluibi. Rojter je dobro napredovao nar,v,rn poslu, i pre nego 5to je otilao u penziju, 1924 godine, postao

1r' tlirektor telegrafa u Bremenu. Za weme vanrednih studija kodrr,rcionalistidkog arheologa Kosine, Roiter se zainteresovao za sta-r,r nordijska dela poznata kao Edda i Lg22godrne je napisao zna-, ,rlrru knjigu -Zagonetka Ede (Das Ratsel der Edda). U njoi je po-r,r'z,uo kosmologiju drevnih nordiiskih naroda sa indiiskom ko-rrrrografijom smatraju6i ih delovima iste indo-evropske, ili arijev-rl.t', tradicije. Uvideo je da se razni broievi u Edi poklapaiu sa Ju-g,rnra ili dobima sveta u indijskoi mitonogiji, na primer broj Aj-rrlrcrjara, Odinovih duvara. Na Ragnarok, Sudnii dan, po 800 Aj-rrlrcrjara je dojahalo iz svake od 540 kapija Valhale kako bi se bo-rrlo sa Fenris-Volfom i Lokiiem, bogorn tame. Njihov broi je'I i1000, broj godina u dobu Kali-Juga, poslednjem dobu dovedan-',tvl koje se zavrlava uniStenjem sveta. Broj 432000, uzgred, je bioI llrrdni broj u okultnoj kosmologiji. gde Blavacke. Takve upadliive,,lrt nosti su navele Rojtera da proudava drevnu astronomiju Sever-rrt' l '.vrope a 1934 godine su niegova istraiivania dostigla vrhunacrr rrjcgovom velikom delu Germanische Himmelskunde (Drevna

1i, 'r rnanska astronomija).U Drevnoj germanskoj astronomiii, Rojter je pokazao fanta-

',lri'rru erudiciju u rekonstruisanju sazvei.da, navigacionih tehnika i,r,,rr'onomskih sistema drevne Severne Evrope. Pokazao je da je

,r ' , l ronomija uzimana u obzir pri odredivanju poloiaja sela i navi-

1',,rt ionih metoda Vikinga, dija su dugaika epska putovania prekoAtlrrntika opevana u mnogim sagama. Rojter je ponovo otkrio',l.,rlo zaboravljena dela drevnog islandskog astronoma Odi Hel-

t i , l \ona (Oddi Helgason), , ,Zvezde-Odiia", i i ja dela ni do danas ni-',rr prevedena ni na nemadki ni na engleski jezik. Provevii devet go-,lrnrr u izudavanju ovog magnum opusa' Rojter nije zapisivao niStal','z obilnih dokaza kao ito se vidi iz bibliografije, koia sadrii pre-

67

Iako izgleda da Tojt nije shvatio parapsihidkiznai.ai zvuka na

tim liniiama, nije bilo sumnje da su to shvatali viSi SS oficiri

su bili Skolovani u nacistidkom okultizmu.Proudavanja koja su vriili Tojt i njegovi savremenici bila

upravo ono 5to je nacistima bilo potrebno. Izudavanie drevne te

tonske religile je pokazalo da je pre-hriS6anska Nemadka imala n

turalistidku veru koja je bila bliZa prirodnom svetu nego dto su

bili liudi dvadesetog veka. Ta stara vera je na prvo mesto stavljapoloiaj doveka u boZanskom poretku, podvlaie6i njegov magii

odnot sa kosmosom. Vera, nauka, magiia i politika su bile sje

njene u jedinstven pogled na svet. Nacizam je imao za cllj da oz

vi ovakvo stanje stvari.

Jedna od osnovnih tema nove praistorije je bila ponovno

krivanje nesumnjivog astronomskog dara drevnih predaka.

ne 1.921. negde u isto vreme kada su Lojgering i Tojt zapocrn

svoja geomantska proudavania, Vilibrord Kirfel (Willibrord Kirje izdao svoje monumentalno delo Die Cosmographie der I(Kosmologija Indiie). Kirfel je na osnovu besprekornih izvora

kazao da su drevna ariievska plemena Indiie poznavala univerzu

do neverovatnih detalia, sakupivii svoja znania u celovitu sloie

i koherentnu kosmologiju. Ovo otkri6e je doilo u pravo vreme

ko bi bilo sjedinjeno sa novim pronalascima u domenu astro-a

ologije, pololaja megalitskih spomenika i ley liniia prema strar

ma sveta, i nije prollo mnogo vremena pre nego 5to je isto tak

istraiivanje izvedeno u astronomiji drevne severne Evrope.

stotina Takav tour de force. do te mere sredenpedantan, predstavljao je za nacistidke propagandiste boZji dar.

Sa ovakvim stvarnim dostupnim dokazima, ova knjiga je

vala ,,verodostojnost drugim gran.ama nemadke praistorije i sanje da naii germanski preci nisu bili samo obrazovani, ve6 takoii vrlo veiti u bavljenju naukom", pisao je J. Hogrebe povodoRojterovog 60-o9 rodendana, 1936 Rojterov uspeh u nacistidNemackoj ga je i upropastio, jer saradnik NationalsozialistisMonatshefte-a (Nacional-socijalistidkog mesednika) bi teikogao biti ozbiljno shva6en posle rata i njegov odlidan rad je daskoro zaboravljen.

Jedan od Rojterovih najve6ih doprinosa naiem znanju o p

i , / \/ {/CENA i'noSrosr - Svnre GE)GRAFUA

,l .rnrr germanskog plemena u dronjavoj koZi kako stoj i pred oho-lrrrr f{imljaninom u togi, precrtana je i ispod se nalazi natpis: Po-gr( 'sna sl ika. ideiu da su Nemci bi l i necivi l izovani div l jaci , bi lo yer,l ' lrrinjenje, sada je potpuno opovrglo savremeno istraZivanje. Rimr'r',t ' rrije mogao da se shvata kao jedini koren evropske civilizacije;r.r(lir su morale da se uzmu u obzir i drevne veitine i mudrost tev-

I r rr rsl<e rase. Astronomska dostignu6a zahtev aju staloienu, sredenuhrrlluru, dosta drugadiju od ranije propagirane slike plemena kojall s{rrlno sukobljavaju. ,,Moramo da se odudimo od svog verovania

rl.r yc Rimska crkva pod franadkim carem Karlom donela civilizaci

lu virrvarskim plemenima Nemadke", pisao je Tojt.

,,Stara slika nalih predaka; primitivni i nerazumljivi obidaji,l.rzljave, prkosne i divlje osobe, otrcana, oskudna ode6a od lolerr , . t rrv l jene koZe . . . ( je zamenjena) poznat im, ozbi l jn im ponaianjem,I ' r i l l j iv im izgledom l judi na svedanost i , u elegantnim, dobro na-pr,rvljenim odelima, ukljudujuii dobro skrojen donji vei, tkanineo,l vune i kudelie. Raskoine bunde, bogat nakit od zlata, srebra,r rli lrara i bronze. Zivahno,izraiajno,melodiino pevanje preko ko-

1,'11 clo nas dolaze naie najbolje i najpoznatije narodne pesme, u

l'r irtnji tehnidki usavrlenih, milozvudnih instrumenata."Posmatrana u vezi sa ezoteridnom okultnom istorijom Arije-

v,rr;r i Atlantide, ova novo-pronadena tevtonska civilizacija, neslu-r .nrr proilost, bilo je upravo ono 5to su nacisti ieleli. Za ruzIlku odr',' l i l<ih civilizacija Egipta, Grdke i Rima, ova civrhzacija nije osta-r rlrr nijedno velidanstveno delo u kamenu, jer je ve6ina germanskih

rlr' l;r radena u drvetu. Cak ie i stvoren novi naziv, novo doba, kojiI 'r opisivao ovu eru kulture i nauke - Drveno doba. Velika drvena

r,l, ', i ja drevnih vremena, kao 5to je paganski hram u Upsali, Sved-',l,oj, i Stare crkve u Norveikoj bila su samo bleda senka istinskilrlrojskih gradevina drevnijih vremena, arhitekture koja je inspiri-,,,rl.r klasidnazdanya Grdke i Rima. Nacistidka Nemadka, tvrdili su,r ' , l r l rski ie naslednik ovog Drvenog doba, dr i .ava koja 6e ponovo,,zrvcti drevne tevtonske nauke i ponovo uzdiii nemadki narod nant( '1 ' ,ov nekadaSnj i nadmo6ni poloiaj .

695

o

ISest

hri56anskoj nauci predstavlja njegova rekonstrukcija starihsonskih sazvei.da. Cinjenica da su postojala sazvei.da i njihovizivi dokazivala je da je poznavanje astronomije u drevnoj SeveEvropi bilo mnogo naprednije nego 5to se ranije verovalo. Udan rad profesora Hermana Vrta (poznatog po proucavanju ri svastike) pokazivao je da je topografski izgled ditavih zemaljaastronomski odredena. Norveika, Island i Farska ostrva, u nalnju ruku, su bili tako postavljeni da bi se horizont, posmatrannekog svetilista, delio na osam delova. Virt ie uodio da ovo imaze sa starim paganskim kalendarom (koii danas jo5 uvek korivratare i Odinisti), po kome se godina delila na osam a ne na dnaest delova.

Virt je posetio Irsku, gde je duo da je nekadaSnii obidajbio da se oko centra svakog imanja ili sela podignu kamene huke-medaii zvani Dagsmarken ili Eiktamarken. Na ovaj nadin bije mogu6e izuzetno precizno utvrditi poloi.ai izlaska sunca. Virtzabeleiio da je obidaj podizanja dagsmarken-a izumro tek snom devetnaestog veka. 'fevetnaestog veKa.

Nacisti su ovu podelu prostora i vremena na osam delshvatali kao dokaze kojipotvrduju postojanje nekad koherentnaudnog sistema u drevnim nordijskim vremenima. Kada sepovezalo sa dokazima StounhendZa, Tojtovim svetim linijamaHajnSovom svetom geografijom, pojavila se dotad neslu6ena cilizacija. Jedna nacistidka publikacija zadivljuiu6e saZima ovosno ponovno otkri6e. Slika iz devetnaestog veka, koia prikazu

Sp,s ro PoGLAVLJE

Merlinova skriven a mo(,

( \\ Icomanti ja, i l i Feng-Shui, urrverzalno se kor ist i la u Kini dol')49 godine, kada je komunistiika revolucija u velikoj meri suzbi-l,r ovu ve5tinu. Feng-Shui, 5to bukvalno znaii vetar i voda, je nau-l.,r l<oja odreduje povoljna mesta za groblja i ku6e, za uredivanje

lir,rdova i celog predela, s ciljem da rzrazi i preinaci njima svojstve-rrt' fajne energije. Geomantija i dalje cveta u Hong-Kongu i Singa-

l', 'ru, gde se dak i najsavremenlja zdanja projektuju uz pomo6 sa-\'(' lrr geomanta. Prema Feng-Shui-ju, svako mesto na zemlji ima

1',sebne odlike koie modifikuju lokalne uticaie tajnih snaga priro-,1.'. Oblici brda i pravci vodenih tokova su najvaZnije odlike, ali i,,lrl ici i razmere zgrada, pravci puteva i granica takode imaju od-rttlcno dejstvo. Priroda ovih tajnih sila se menja iz sata u sat sarrrt'njanjem uticaja planeta, tako da, pri izradunavanju najboljegrlr('sta za zgradu, geomant mora uzeti u obzir astrololke aspekter rr lene sa tog mesta.

Loi poloZaj, pak, ne znaii potpunu propast, jer je mogu6e

;',rclizati nasipe, kopati jarkove, graditi pagode ili postavljati ogle-, l . r la na odredenim mest ima kako bi se promeni la okol ina i ublaZi-I r kria Feng-Shui. Na medusobno delovanje zemaljskih struia, ko-

l, simbolizuje pet elemenata: zeinlja, vatra, voda, drvo i metal; i na, lvt 'suprotnost i , y in iyang, nl()ze se ut icat i ovim putem, daju6i ta-

NajdZelPeni

ko geomantu mo6 nad njegovom sredinom. Feng-Shui moie o

bediti harmonidan Zivot, plodne niive i politidku kontrolu' Ovo

slednje je ono 5to fascinira liude od drevnih vremena sve do da

Postoje dokazi da se Feng-Shui koristila u Kini joi pre 3

godina. Geomanti su radno odredivali mesta zavladine rezidencij

icarske palate. Kada bi vladini sluZbenici stigli u neki grad, kor

I I i i i r rNOVA SKRIyENA Moc 73

,,r,,r1 veka. Izmedu 1,906 i 1909 godine, nemaiki putnik i istraZi-\.r( l)o imenu Ernst Beriman (Ernst Boerschmann) je prokrstariofrrrrrr fotografiSu6i Zivopisna mesta. Za razhku od mnogih putni-k,', 1rak, Beriman se izuzetno zanimao za razloge zbog kojih sertir.rrle kole vidi naLaze upravo na tim mestima. U svojoj kniiziZi'vrrgrisrra Kina, koja 1e izalla i na engleskom i na nemadkom, opisaojr' prir-rcipe Feng-Shui-ja i ono 5ta je stajalo iza njih. Karl Hausho-lrr, Ilitlerov poverenik i vode6i geopolitiiar, takode se susreo saitlt'j;rma Feng-Shui-ja. Poito se, prema okultnom udenju, indo-ger-f rr.rrrska rasa zadrLala u oblasti Gobi, bi lo ie razumno pretpostavi-tr rl:r su principi geomantije takode bili indo-germanskog ili arijev-tl.,,g porekla. Otkri6a Tojta, Hajnia i Rojtera su pojadavali ovupr( ' tpostavku.

Odredene planine Sirom sveta smatraju se prebivaliStem bo-govl. Primeri su mnogobrojni i rasprostranjeni. Drevni Grci suirnrrli svoj Olimp; Hindusi Meru i Kajlas, tibetanski budisti Kang-ilrrrlzeng, severno-ameridki domoroci Bear Bat' Sastu i Tvin Piks5,rrr Fransiska; drevni Britanci su imali Snoudon i Glestonberi Torn lcvreji Sinai i Horeb. Jozef Hajn5 je uodio da su takva ,,sveta br-rl.r" podetne tadke leylinlja a Pol Devero (Paul Devereux) je usko-r') l)rimenio njegove ideje na Britaniju. Sveta brda u Peruu su re-rl,,vno povezana svetim linijama i svetiliStima, i sva predanja spo-rrrrn ju posebne svete mo6i planina.

Okultisti su viSe od jednog veka tvrdili da ove posebne svete

lrl,rnine u stvarnosti predstavljaju centre energije, koji sakupljaju[, 'srnidke si le iz vasione i usmeravaiu ih u,,vene zemlie", mreiut'rrt'r'gija sadinjenu od ley linila. Posmatranie svetih planina osnaZu-

l{' ovu tvrdnju. U odredena doba godine, kada je ova energija naj-

i,rr ir, na ovakvim mestima se 6esto vidi dudna svetlost i druge po-

1,rvt'. Sasta, jedan od svetih vrhova severno-ameridkih domoroda-t,r, jc jedno takvo mesto; tu su zapaZeni mnogi neobjainjivi blje-El.rvi svetlosti. Ovi blieskovi, koje su prvi zabeleLtlikopad zlatairrl<orn velike kalifornijske zlatne groznice 1849 godine, videni surl,rrr iLr, za vedrog vremena, kada ni je bi lo nikakvih munja. Danas',,'liolima kola se nalaze u blizini ovog vrha kvari sistem zapalje-ri1,' lrez ikakvog odiglednog razloga. Ovo je klasidna manifestacijat'rrt'r'gije, koja je uoiena u vezi sa poiavom NLO-a, Stounhendiom

da bi bilo dobro uni5titi sve geomantske knjige, dime ie podelo

vljanje van zakona ove poStovane nauke. Nije bilo teSko shvatll

raAogkoji je lei.ao tza ouog pot.ta. Ubedeni u mo6 Feng-Shui-je

srili bi geomantski kompas, neophodan instrument koii su svi I,

neski geomanti posedovali, kako bi procenili mesto pre podetka i

gradnfe. Takvi bUii"li su zabeleZeni u nekoliko drevnih kineski

iekstova. Tokom slede6ih vekova, ova nauka ie usavrlena do na

viSeg stepena preciznosti i postala je iskljudivo vlasniStvo iedrSkole poive6enih, koji su, kao njihove kolege vekovima kasnij

.tr,rttki proroci ili evropski masoni, ljubomorno duvali svoie ve

ke taine od masa.Evropljani su prvi put duli za Feng-Shui u sedamndestom

ku kada je u Kinu poslata jedna jezuitska misija. Za misionarcposebno birani obiazovani ljudi dije ie poznavanje matematike

astronomije trebalo da napravi povoljan utisak na kineskog carrpoSto su dobili njegovu naklonost, pokuSali su _da se reSe poznav

laca Feng-Shui-a i ladrie njene tajne za sebe. eak su ubedili Ca

lezuiti, koii su sada posedovali znanje geomantije, Zeleli su da i

ior..,. upotrebu ove nauke kako bi jedini vladali nienom mo6i.

Nije pro5lo mnogo vremena od povratka jezuitskih misio

ra u Evropu pre nego 5to su spoljni principi Feng-shui-ja podeli

se primenjuju na planiranie parkova. Zvaniini vrtovi Versaja' kje je Le Notr (Le Notre) zasadio u pravim linijama, izmenjeni su

suetl" kineske 'estetike' i pravolinijska formalnost je nestala. C

prilike u ovo vreme su takode i jezuitski eksperimenti u svim o

stima doveli do pronalazaka u oblasti magnetizma Franca Ant

Mesmera (Franz Anton Mesmer). Njegovo proudavanje tai

energija je posredno dovelo do otkri6a u oblasti geomantiie'Medutim, pre nego 5to je ovo moglo da S€ dogodi, prin

Feng-Shui-ja su morali biti stavljeni u kontekst koji je Zapadgao da razvme. Pravo vreme ove nauke je nastalo tek podetk

Najdiel Pe

i zagonetnim 'predajnikom' koji je Hitler postavio na vrhu Brok

u Nemadkot. kada ie ogroman poi'at zahvatio ve6inu te obla1931 godin., Srttu 1e tznenada obavijena tajanstvenom magl

Yatra nlie mogla da zahvati vrh planine koji je magla ititi la'

mnogo godina se ocrtavala savriena krivulja koja ie obeleZav

dokle je vatra st igla.Ve6 nekoliko godina ie prime6eno da se na odredenim kara

terist idn i m mestima poi avl l uj u razl i i i te, naizgled nepovezane-pojve, kao 'magla' na Sasti. Bile te pojave Neindentifikovani Lett

Oblekti, duhovi, loptaste munje, poltergejst aktivnosti, ili pride

svetim dudima i izledenjima, izgleda da sve one pripadaiupravih linija i zemaljske geometrije koja jedino moZe biti izr

ivetske matrice energije. Ove pojave, koje su u proSlosti shvata

pojavi zavise potpuno od.motiva podstrekada.

U svoiim knjigama eudna bita iz prostora i vremena i N

nedista planeta. istraZivai misteriia Dion Kil (John Keel) obrad

ono 5to on naziva 'iezgranim pojavama'. Do ovih pojava

kao andeli, demoni, vile, varljive svetlosti i slidno, predstavlja

manifestaciju energijske mreZe koja se nalazi u medusobnomstvu sa liudskim umom, kako svesnim tako i nesvesnim. Nesves

um moZe da tzazove poltergejst aktivnost il i nekontrolisana pri,v

dania. Medutim, kada suesian um, ili jo5 bolie, istrenirana voljf

oruj"*no deluje sa ovim energijskim poljem, onda moZe do6i

klasidnih pojava, koje se tradicionalno dovode u vezu sa vesticai vradevima. Oblici u koiima ova energijska kontrola mol'e da

\ lr r ir r,vovA SKRIVENA Moc

l , , r t . rva. Kroz celu istor i ju nai lazimo na i2ojavu pr isvajanja svet i l i -

rt,r. Nova religija koja stiie u neku zemlju zbacuie staru veru i pre-

rr/rurl njene hramove. Malo toga se menja. Moida se na starim

!rl,',tirna postavljaju nove zgrade ili novi simboli, ali sama mesta

u,,r . r1u, ostaju 'prozorske' oblast i koje kor ist i samo nova rel igi ja.

Kao tadke pristupa zemljinoj energiiskoj mreZi, ovi centri su

frrlr l iubomorno duvani. Svete zgrade su bile posebno projektova-

Irr' l i,rko bi usmerile i pove6ale ove energije za iskljudivu upotrebu

v('slcnstva koje ih je posedovalo, jer posedovati ova mesta znaci-

lr, 1r' imati kontrolu nad 'parapsihidkim telom'cele zemlje. U drev-

I,r vremena, sveti topografski tzgled zemlie je smatran osnovnom('tpostavkom za plodnost njiva, stada i ljudstva, tako da je vla-

,rrric nekom drZavom zavisilo od kontrole nad geomantijom te ze-

rltt '. U starom srednievekovnom romanu Obiainjenje, nailazimo

,r lrridu naslovljenu UniStenje ZemlieLogra. Pisac kaie da su ne-

('ovck bi samo trebalo da ode do jednog od puis-a i izrazi svoju

f r'l lrr i one bi mu donele hranu u zdeli. Jednog dana, kralj po ime-

Irrr Amangons je silovao jednu od tih devojaka i ukrao njenu zde-

lrr. l 'uis je istog trenutka presuiio i sve njive su postale jalove- Vi-

llzovi kralja Artura su na sebe preuzeli duinost da ponovo prona-

rlrr ,rve puis-e i da Stite njihove devoike-duvare' Molili su se bogu

rl,r ponovo stvori puis-e i tako ponovo oplodi zemlju, ali bez kori-

atr. /.eml1aje ostala jalova, niSta nije raslo i niSta nije uspevalo, jer

ir' postojao samo jedan nadin da se puis-i ponovo stvore a to je da

El rrrrde Sveti Gral - kamen koji je mogao da usmeri boZanstvene

r r r r ' rq i j s na ve i un i5 ten s is tem.Ovi puis-i su bili isto 5to i kliucna mesta u sistemu ley linlia

k.;t' se pruZaju preko zemljine povriine. Ako su te liniie nosioci

f,rlrrilr energrja,kaLu railjari, onda se uniSteni sistem moie vratiti

lr zivot jedino vra6anjem energije tog sistema pomo6u svetog ka-

ttr(.nrr postavljenog na lokalnom svetom brdu. U skladu sa astrolo-ql'rrrr ciklusima neba, ovo se moglo izvesti samo u jedno odredeno

vr('nrc, i sve legende o Gralu mu daju atribute skrivenog blaga ko-

ir' ',r' pojavljuje samo u odredenim intervalima. Gral ie ponovo ne-

at.rti ako se ne prepozna I ne reaktivira u to vreme. Takode, ako

75

kada odredeni'magnetski' uslovi preovladaju u'prozorskim' o

stima. To jest, pojave kao 5to su vatrene lopte ili duhovi mogu

stati samo na odredenim mestima kada su ispunjeni odredenisebni uslovi. Na ovim mestima u odredeno vreme' ove poiave

ze u nai plan percep clie iz drugog vremenskog/prostornog k

nuuma. Prema drevnom okultnom udenju, svesna volja maga

i.e da obezbedi prave uslove za matetiializaciju ovih pojava u r

5em 'svetu'. PoSto ova 'pomalianja'mogu biti prizvana odgovaju6im sredstvima, magidar treba samo da nade pravilno mesto

ko bi izveo prizivanie. Odatle oboZavanje svetih mesta' tradi

nalnih svetiliSta koia ili proridu geomanti, ili su pokrenuta dra

tidnim dogadajima ili obelodanjena 'otkrovenjem' natpri

NajdZelPe

oni koji ne razumeju nadu kamen i pokuiaju da ga upotrebe,

6e ih uniStiti. Na primer, kad ie Lanselot, koji nije bio dostojan

tez, video Gral, oborio ga je nalet vru6eg vetra i izgubio je vid, sl

i mo6 govora. Ostao je u nesvesti dvadeset i detiri dana i noci,

rnogrusi da se pomeri, pre nego 5to 1e naizad ozdravto. Odigled

se nalazio na meti naleta energije. Postoje mnogi savremenl prlri ljudi koji dotaknu uspravljene stene i budu oboreni od stranepoznatih energija.

Sve drevne legende u vezi sa geomantskim mestima ukazui

na deistvo ove taine energije, Vril-a Bulvera Litona. Kontinentaverzlje legendi o Arturu prikazuju darobnjaka Merlina kaokoii rukovodi ovim silama. U Livre d'Arthur, Merlin svoiomgijskom tehnologiiom dini nekoliko 6udnih stvari. U moru stvarotiraiu6e ostrvo od metala koie na mestu drii magnet. Kada p

sustane ljudska snaga, on prenosi kamene gromade Stounhen

iz Irske ,,ne silom ve6 Merlinovom veStinom". On Stiti gradvoma metalnim zmaievima i izvodi mnoge druge darolije.

Ovde vidimo maga veltog u vrsti magnetske tehnologijeja je sada ve6im delom izgubljena. Ova tehnologija je shvatana

manipulisanje duhom. Kada ie Merlin premeStao kamene grotde u StounhendZ, prema istoridaru DZefriju od Monma(Geoffrey of Monmouth), ,,Postavio ih je oko grobova i timekazao da duh moie udiniti viSe od snage." Duh je naravno biona energija Vril, usmerena drevnom naukom geomantijom. Dodni dokazi za ovo nalaze se u drugom Merlinovom podvigu: onstavlja zaititu od bakra oko svog rodnog grada Karmartena.legenda je doskora delovala nerazumljivom. Zidovi od bakra!dutim, nedavna radiestezijska istraZivanja su pokazala da seta od bakra zaista moie postaviti oko nedega. U svojoj izvanr

noi kniizi Kameni obelisci, izdatoi 1,978 godine, Tom Grejvs (T

Graves) je pokazao kako liniie zemaljske energije zaobilazemesto, zahvaljulu(i, na primer, kamenom krugu oko njega. Li

su na neki naiin'zarobljene' kada stignu do kamenja i stvara se

sta 'Stitnog prstena', koji izoluie one unutar kruga od tih eneDanas savremeni railjari i geo-akupunkturisti znaju da do o

istog efekta dolazi kada se na mestima gde se nalaze energijske

nije u zeml ju zabadalu bakarni klinovi il i Zice. Ukoliko se baka

l l r / i / iN()vA S(RIyENA MOC

i l rn, 'v i i l i i ice zabodu oko nekog predmeta i l i mesta, onda su ovil rr , r l r rct i i l i mesta izolovani. Merl inovi 'bakreni bedemi" su najve-rrrr .rrrr i j€ bi l i upravo to; izoloval i su njegovo rodno mesto Karmar-Irrr , , t l spol jaSnj ih energi jskih ut icaja od spol jaSnjeg parapsihidkogr,rp.1, l ' , . Njegovo okruglo magnetsko ostrvo deluje zastraluju6el{ i lo lete6em tanjiru.

ti ve6ini legendi o Arturu, potragu za Svetim Gralom podsri-r l,r't'dlozi Merlina, strudnjaka za zemaliske energije, koji ieli da1,'rr:rcle izvor i modulator ovih energija. U najpoznatljoj legendi o,r.rlu rla evropskom kontinentu, Parsifalu Volfganga fon Eienba-,r (Woffgang von Eschenbach), Gral je zaista kamen. IJ ovoj le-'rr,lr Gral je nazvan kamenom ,,koji je od najdistije vrste. Ako gar' ;roz.naje5, ovde 6e ti biti imenovan.Zove se lapsit electris." Kiot[ 1ot), od kog je Volfram fon Eienbah duo pridu o Gralu, govorio

,l,r je kamen Gral naSao Flegetanis, paganski naudnik koji je o;,'rrrrr proditao t zvezdama" Veruje se da je Flegetanis bio iradki

prr,,tiiarTabit Ben Korah, koji je Livea u Bagdadu od 826 do 901r , l i r re nove ere. Ben Korah je bio alhemiiar koj i je preveo na

sr,rpski mnoge drevne grdke alhemijske tekstove. Kjot je bio Pro-r',rrrs:rlac. Provansa je bila uporiSte katara i nekoliko drugih jere-tr, Lrlr sekti i Kjot je saznao za Flegetanisa/Ben Koraha iz drevnihdr,r1,5l i i [ dokumenata koje je naiao u Toledu, koj i je tada bio podf l r rnskom v la icu.

Yeza izmedu kamena i alhemije je veoma jaka. Ostanes, je-r1,," <rd prvih alhemtiara, pisao je o'kamenu koji ima duiu'. Ovaj'1..r'rrcn sa duiom' ili 'elektridni kamen' poznat kao Gral je identi-[,lr srr eliksirom ili Filozofskim kamenom alhemidara. Moida je tol,rl,r rreka vrsta transformatora energije koji bi, ukoliko je posta-rl1,'rr na pravilnom geomantskom mestu i aktiviran pravilnom pa-t,r1'srhidkom atmosferom, emitovao energije koje su mogle da distoI h', t'. Veza sa bagdadskim mistikom postaje dvostruko zanimljivi-lir .rl<o napomenemo da je Bagdad mesto na kome su pronadenerlr, vne elektr idne bateri je. MoZda su se deli6i drevne nauke o'elek-trr, rrt)m kamenu' zadriali u Bagdadu dok je Kjot pisao o Gralu.l, ruplari, koji su, kako neki veruju, posedovali Sveti Gral, bili suJ''z sumnje posve6eni u ove stvari. Niihov gradi6 u HertfordSajrus, ' tlanas zove Baldok, evropsko ime za Bagdad.

77

Naydiel

Volfram podvla6i neutralnu prirodu ove energije u pesnidizrazima. Kamen Gral ie trebalo da Stite oni andeli koji suneopredeljeni u prepirci izmedu boga i satane. Ta grupa andelponekad poznata po imenu Sumnjidavi. Volfram ie napisao:

Oni koji nisu stali ni na jednu strdnuU bici Lucifera i Suete TrojiceTi andeli, plemeniti i dostojni,Koii su bili prisiljeni da sidw na zemliuOuom istom kamenw.

U svojoj knjizi.Wolfram und der Gral (Volfram i Gral),toj u Bernu L939 godine, S. Zinger (Singer)je pokazao da jeneutralnost bila doktrinakatara. Ona se ponovo poiavila u nekoj misli devetnaestog veka, u Nideovoj knjizi Sa one strane

i zl.a, u udenju Kajzerlingove Skole mudrosti i nacistidkom venlu. Kao i elektridna energija, magija ili nuklearna fisija,energije se mogu koristiti u dobre ili loie svrhe. Zemaljskeje - Vril - kojima vlada kamen Gral, su takode neutralne.na tog kamena iini Vril blagotvornim ili zlo6udnim.

Veza kamena Gral i zemaljskih energija se dalje vidi krozjave povezane sa kamenom. U Queste de Saint Graal (TraiSvetog Grala), Gral se pojavliuje pred Kraljem Arturom i njevitezovima kod Vtsantajda: ,,e,ro se udar groma, propra6enstavim zrakom svetlosti." Ovo preobraiavanie zemaljskih enu zvuk i svetlost videno je na mestu mnogih geomantskih snika. 'Hladna svetlost' ili 'hladna vatra', vrsta magnetskog sjajuvek dovodila u vezu sa drevnim magijskim tehnologijama.staro nemadko sujeverje kaZe da blago izbiia na povrSinu Zetek svakih 700 godina, kada obznani svoje prisustvo malim plaplamidcima - takozvanom 'vatrom blaga' . Zraci svetlosti ili

koja izbija iz predmeta ima Siroku i poitovanja dostojnu tradiBlez de ViZener (Blaise de Vigenere, L523-1569), alhemidar kbio pod uticajem Kabale, opisivao je ,,stablo drveta smrti koiisijavalo crveni zrak smrti". Godine 1.979 istraLivad misterijamlje, Pol Devero je fotografisao zrak infra-crvene energije kofi

/ / , \ l () \ /A SKRIyENA MOC

r ru l'.raljeve stene kod Roulingrajt Stounza, drevnog kamenog

ti., ,,cl megalita u Oksford5ajru.lledicionalna mo6 Filozofskog kamena je bila mo6 preobra-

r rrrcnjanja jednog stanja stvari u drugo. Najpoznatiji primerrpi,r jc menjanje metala niZih vrednosti u zlato. Koristeii savre-rr lt ' inik, takav kamen bi mogao da stvori polje sile koja bi mo-,l,r rrpravlja materijom i energijom, pretvaraiu6i jedan element

rrr lqr. Svaki predmet koj i poseduje ove moi i bi takode mogao da'tr',rrrr jednu vrstu energije u drugu, magnetizam u svetlost, zvuk

elt'litriinu energiju, itd. Cilj drevnih alhemidara bio je da steknun; lirrrnen, jer bi onaj koji ga poseduje takode doiiveo i duhov-

lrrosvetljenje. Energije koje kamen zraitbi delovale na alhemi-1,r r lrostavile ga u jedinstven poloi,aj u odnosu na vreme, prostor,rtt'r ' i ju. On bi onda mogao da prodre dalje od ovih osnovnih re-

no.,ti, dostigavli 'veliko delo'. Posedovanje ovakvog kamena mo-

1c lrila zastraluju6a odgovornost, jer je on davao mo6 stvaraniarrrstrrvan;'a. Zato bi pristup kamenu trebalo dozvoliti samo naj-

r',tojrrij ima, bio to najplemenitij i vitez ili najprosvetljeniji alhemi-r. lVl<r6i koje je on davao za kontrolisanieZemliinog tajnog ener-

l,,f.os tela putem sistema leylinija omogu6avale su skoro bezgra-ir'rrrr rnogu6nost da se porobi svet, ukoliko bi neko zao pronikao

lrl(' l ',ovu tajnu, tako da su ove ideje vekovima duvali posve6eni ir',l,rvali ih samo onima koli ih ne6e otkriti. Ove ta.jne su procu-' tokom Renesanse i konaino su odate onima koji su mogli datr 'za nj ih u devetnaestom veku. Bi lo je samo pi tanje vremena

erl,r c'c biti primenjene u zle svrhe.

f edan veliki posve6enik, Leonardo da Vindi, ie smatrao da jerrr,rljska kugla Zivo telo ispresecano uzduZ i popreko kruinim ka-Irrru. U Rukopisu Lester, on spominje oseku i tok unutralnjihIr,vrr sveta i niihov uticaj na ljudsko telo - bila je to zapadnarrjl Feng-Shui-ja i akupunkture. Prema zagonetnom dokumen-rr l)ariske nacionalne biblioteke, da Vndi je bio Veliki majstor

r'rrskog manastira, okultne grupe povezane sa templarima i ka-,,1<,om jeresi. Posvedenica dvadesetog veka, Dajon Fordn (Dion

'rtune), autor okultnih romana i osnivad Bratstva unutrabniegctlrr, pisala je da se drevni hramovi kao Ejvberi ponaiaju kao

/ v

errtri energije. Izvodenje pravilnih obreda u odredeno vreme mo-

severoistodni London. On je naiSao na neke tajne Sifrovane ru

pise na polici,antikvarnice. Kada su ovi rukopisi deSifrovani, is

stavilo se da predstavljaju osnovu sistema obredne magiie koji s

drii adresu veze: Gdice Ane Sprengler (Anna Sprengler) iz Ni

nberga. Red iluminata se javno ponovo pojavio-u Nemaikoi 18

godiie i gospodica Sprengler je verovatno bila dlan ove grupe' I

lisuyu6i i. i" ,r.-"3kim-okultistima, njihove engleske kolege

ioUit. detaljna uputsrva i dozvolu da osnuiu Druitvo rozenkroj

-nogim n.*"dki- okultistima, poito ga je.osnovao 1886 godi

Dr. Vin Vestkot (\fynn \Testcott), koji je tada bio istraZni sudiia

i. ou,, veitinu i'iavao Red zlatne zore. Strahotan pravac nepri

ieljskih struja volle kroz sistem leylintia ie uZasavaiula 19g.u5nc

/ /N()YA SKR/VENA MOC

r l rval juju6i koj ima se ova dudesna si la moZe bezbedno korist i -

l , r , r l , r i b i neveit i pokuiaj i da se ona kontrol iSe bi l i propracenrr',ronr opasno56u." Nemadko Dru5tvo Vril ie bilo osnovano sa

r,r/rrol.n namerom da kontroliSe ovu univerzalnu energiju, i detr-,,, t r',odina posle Sineta, Hajnrih Himler je zapoceo program tra-rr1,r rrrr i ina da se ovlada Vri lom.

Mctodi na koie Sinet aludira su bili rezervisani samo za Do-,'nc, jer je kontrola nad 'eteridnim strujama' mogla biti pove-

,r srur-ro onima koii imaju dobre namere. Crkva je jedno takvolo l'.ontrola nad ovim silama se pokazuie u skici sveitenika Hiurl,,()nrr (Hugh Benson) 'U manastirskoj kapeli' napisanoj 1920-li'rrson prikazuje opitenje izmedu du5e kaluderice i Svete tajne) vlste magnetske sile koja Salje emanaciju po celom svetu, iza-

r,rlrri:i dudne posledice u ime dobra. ,,Ova crna prilika (kaluderi-) I'lt'i 'aie u centru stvarnosti i sile", pisao je otac Benson, ,,kon-rlrrrfi pokretima svoje volje i usana duhovne sudbine vednosti.nvt' rnirne kapele strujaie linile duhovne mo6i koje su se gubilerl ,r l j ini, zbunjuju6i svojom obilnoS6u i uZasavaju6i si lovitoS6u,1r'skrivene vatre. DuSe se prenuie i obnoviSe sukob dok ova ja-',rl,r posezaie za njima. Duie, dak i u trenutku napuitanja tela,

f r 1,,(' se protiv smrti i za duhovni Livot, padaie dah6u6i, spalene,r',1 rroge Spasitelja na drugoj strani smrti.

Ako dobronamerna volia kaluderice moie imati takve posle-mogu izazvati pu-r', onda mo6i zLa oslobodene na ovaj nadin

r,,. l ir je samo druga strana medalje.

81

Ze, kako je tvrdila Fordn, da emituje mo6 koia iini ono 5to Zele n

ni poiiljaoci. Takav je princip okultne kontrole' .' O"lon Forin je ove ideje primila od reda Zlatne zore' koi

se pridrul i la pred krai njegovog postoiania' Red ie gajio veze

ra u Engleskoj - Hermetidni red zlatne zote.

Obred iniciiaciie Hermetidnog reda je sadrZao slede6u

postupka: Kandidat koii moli za suetlost douodi se .do o.ltara i

iltiori da se zauetuje na tainost pod pretniom izbaciuania i smrti

od.uzetosti od strane nepiiiateliske struie uol1e. (Atorov kurzil

Ovo pokazuie da je red imao na raspolaganiu, ili verovao da i

,porobnorri da osiobodi mo6i koje uniStavaiu nervne sisteme c

gin t;"ai. Ovo znanje je preneto iz nemaikog okultizma. Dela I

ion Fordn o magijskom aktiviraniu zemaljskih energija pokazuje

Dievni spisi spominiu Druis Lanach, Vril ili 'Grom Druida'koii

bio usmeren protiv ieretika i koji ih je bukvalno svodio na sago

lu gomilu pepela. Paralele sa joi neobjalnjenom pojavom spon

noi tl"attig ,rgor.uu.tja su vrlo bliske. Pretpostavliano ie da

spontano sagorevanje mole izazvati u odredenim 'prozorsk:

oblustirna pol,ezanim sa zemaljskim sistemom energije' Mgida

davnainji iosve6enici znali kako da usmere ovu silu ili da liSe o

bu normalnog psihidko-fizidkog odbrambenog sistema.protiv ni

Godine 1895, A.P. Sinet, vode6i dlan londonskih

napisao: ,,Postoje velike eteridne struje koje se stalno prelivaju

kopovrdine zemlje od jednog pola do drugog u koliiini koia

niihovu mo6 neodoljivom kao nadolazela plima; a postoje i

l It l t tt.RovA TAINA NAUKA 83

1. Irminsul, simbol drevnog ne-

madkog paganstva. Ovaj 'stub

sveta' ie stajao u Teutoburikoj

Sumi dok ga niie sruiio Karlo

Yeliki 772 godine naie ere. Na-

cisti su planirali da podignu nje-

govu repliku kod Ekstern5tajna.

2. Ditrih Ekart, Hitlerovokultni mentor.

Drevni kamen sa runa-

ma. Ovakvi pre-hri-;

S6anski spomenici su

predstavljali inspiraci-ju za nemadke okultne

nacionaliste. i

JTSYH)TTJTX?{

e)#)ruI+-O-+-'+'!> -l

Razvoj svastike: 1. Hallristningar, drevni Skandinavskizapisi na steni. 2. Prema Rudolfu Kohu. 3. Prerna Her-manu Virtu. 4. Prema Dieimsu eurivordu.

3 .

5. Prozor i oltar u sacellum-u Eksteritaina.

II

NaydZe lP

Svastika kamen, koii su pronaSli istraiivadi Anenerbea

u Spanij i, l tampan u nacistidkoi publikacil i.

Mapa pravih l inija StounhendiaScr Normana Lokjera.

Mapa 'poloiaja prema stranamasvcta Stounhe ndi.a' Jozefa Hajnia.

HEINSCH

I ltn tt{ovA TAINA NAUKA 85

i ly linije i poloZafi prema stranama sveta u oblasti Stounhendia

l,rzefa HalnSa.

STONEHENGE REGION ^ Sidb{.yFilr,clm+----7 Hitl

/,/

/ i9.s" oorScr.t€fibrryHit l

+Grc Hill

\ Linb XnollI b-+-tdrton

,n d, ,/

*riiliwrl

'\ /2so \.r9.5o

r 'hx rq | . /

-1

fr*ugh.t {

/ \

{e.5'

///

Gptclt /c$tl|\

7 \, z \

/ witro|}+f66;f--6il1*roee

6gtr Srlisbwt

Ditchca

6o2'--)t I/ : - -- - bCbrbqy Ritrg/ ' i : -

Fr"r..,,i --)Ph'f rrrbutY

ll*t* ./ \

3 iaa' l l i .e l l t r

o .,/ t9.5"

w*n+L-- '- ' f f i*1al l.jy fa4E

t Pchirtdic vilag.2 Do.*rrd Sl^nr.d3 Et6..bo.d w't

\ _ _

+Sirt ih

' A . h M .

NaidZel

CIRCLES

Sveta geometrija kamenih krugova kod Odri u eehoslov

Jozefa Hajnia.

Drevni paganski hram kod Upsale, Svedska. Nacistidki geo.lmanti su verovali da su ovakva zdanja izgradena na mestigde su se koncentrisale zemaljske energije.

l lrtt t novt rAlNA NAUK,A 87

12.

12t

l6

10.

In.!. tt&ilh.r!

ta hrif. Jq&r k[{ rd.lodrr. & O n.6!.r,hr q .d eHnr | . r& ! ry r ld4€&tuu ' f t r t& .

*h l4E lh km h r. h4r &rr.atlea, oa tul"fti' atrr{, h r '- &rft F ,, Fac

lE &- a,6., ar. d. &, ao{k k{i a(E d lid &.l ,* rarfr t irr! o t r. kh tu}.

E r.l rdr Fe.d6.tftn !9&, & b es ffi &h

.r l{ .r el e.&r. b & Eod.

-tr r4r lefifr b g-{6 b & t ad rR., @rtrb!* .d.l*i kto d atr&u 'fu k r4r k rq,rf4iF&n hn

l. q* '4 JF d rht r|,. *{ d in & !&rc.

tu&l

^lJu***f,rliuns h. *idinFcrr €€ ca id* €Ggilcr

Nemadki geomantski istraiivaiZigfrid Ziber ie ponovo otkrioovu gfavuru travnatog lavirintana ledini drevnog grada Trojekod Stolpa, Pomeranije (sadaSlupsk, Poljska), koja podse6ana podne lavirinte benediktin-skih katedrala.

Himlerova naredenie svim SS vo-dama da poituju boii6ne vatre.

D = 2 8 -

1 1 .t J .

NajdZel

Centar travnatog lavirinta kod Kaufbojrena' pred samu nacistiiku

moniju. (Iz nacistiike publikacije.)

ll| t t tiovA TAINA NAUKA

1 6 .

6rl4t cr.tud(, t6i. 60 Dom.h. ndf h ldaa'ffi-

Gerlahova mapa sistema ley \iniria u eeikol sa datumima osni-vanja manastira.

Rekonstrukcija saksonskih konstelacij a Ota Zigfrida Rojtera.

89

Hitler i niegovi verni sledbenici marliraju dui minhenske tra

pruge za vrJme 'festivala mrtvih', devetog novembra'

S E D M O P O G L A V L I E

Skrivene energiie

,r\ r('nrena primena jedne drevne ideje, dugo odbacivane kao be-r',lrtrr, od 1978 godine spaSava udove mnogih irtava nesreca.

rrr l t ' je amputaci ja predstavl jala jedino reienje za lomove kosti-l , , j i se nisu mogli izlei i t i , al i te godine je Dr. Endrju Baset

n,lr( 'w Bassett) sa Kolumbija univerzireta u Njujorku zapodeor l r l . , r ln i novi t retman zasnovan na magnetizmu. Basetov sisteml1'r,. rije stavljanje slomljenih udova u elektromagnetski kalemr,; lioji se puita naizmenidna struja. Rezultati su bili impresivni.1,, , ,s:rrndeset procenata odrasl ih i Sesdeset pet posto dece koii birrrs, lrili podvrgnuti amputaciji slomljenog uda uspelno su izlede-, ( )r.r veitina je utoliko korisnija i stoga 5to ne zahteva ni opera-

rir lckove, podto magnetske sile neposredno deluju na 6elijskurl tur.Lr tela. Istraiivanja u laboratoriji StrejndZvejs na Kembri-rr ,rr lrokazala da ovo magnetsko polje ubrzava formiranje mine-l , r , , l ios t ima.

li:rsetovo otkri6e potvrduje ideju da sistem ley linlja unurarnrll, sl)r'ovodi tajne energije, jer se do skora smatralo da mnoga' , r r i r rraju lekovita svojstva. Spavanje kod odredenog hrama i l il, irl(' u odredenom izvoru u oznadeno vreme smatralo se blago-in,rr) za one koj i pate od odredenih bolest i . Na pr imer, prespa-r rr,,t l is6l groba kralja Henrija V u Vestminsterskoj opatiji tre-

NajdZel

balo je da pomogne ljudima koji pate od bolesti kostiju. Akomesta zaista predstavljaju srediSta magnetskih ili energijskihfestacija, onda je mogu6e da Basetov efekat ima dejstva na timstima. Zemaliska struja koju spominje geomant Kolin Bloj (Bloy) opisana je kao impulsna struja ,,vi5e kao naizmenidna nkao jednosmerna struja" sa detiri impulsa u minuti. Bloj je 1godine napravio radiestezi jske analize poznatih spir i tualnih itelja tokom njihovog rada. Kada su se iscelitelji nalazili uhodnom mentalnom stanju, stvarale su se multi-paralelne linije

da se takvestanju telepa

komunikaciie.Upotreba magnetizma u medicini podinje najkasnije u

naestom veku, kada je Franc Anton Mesmer zapoteo svoja provanja. Danas se ime Mesmer povezuje samo sa nejasnim idejahipnozi, medutim, u to vreme, njegovo proudavanje magnetizmanjim povezanog ,,iivotinjskog magnetizma" je predstavljalo seciju u Evropi. Mesmer je tvrdio da magnetizam moie izleditidite bolesti i verovao je da nervni sistem koncentriSe silu koju lenazvao ,,iivotinjski magnetizam". Mislio je da izledenje nakada se pove6a ova sila kod pacijenta. Ovo bi se postiglo ili prinom magneta ili dodirom krepkijih ljudi. U svetlu Blojovih otkizgleda da dolazi do neke vrste transfera energije. Ideja ,,polaruku" ima dugu i poltovanja dostojnu tradiciju, koja je objalnjkao prelazak duha, ,,Svetog duha" ili lidne snage.

Mesmer je svoje eksperimente izvodio u saradnji sa jskim profesorom astronomije iz Beia koji je imao neveroneodgovaraju6e ime Otac Hel (red Hell na engleskom znati pa- prim. prev). Po5to je bio jezuit, Hel je poprimio velike kolitajnog okultnog znanja, koje je moZda ukljuiivalo i magnetskocelivanje. Mesmer kay'e da je Hel napravio jedan ,,broj mnih komada odgovaraju6eg oblika za primenu" na ljudskokojim je postigao nekoliko znadajnih isceljenja. ,,Stavio sam'magnetisana komada", pisao je Mesmer, ,,na stomak i obePosle kratkog vremena, ovo je propra6eno neobidnim ose6aj

rrr . r tcr i ja la. . ." Ovaj 'skr iveni mater i ja l ' je bio , ,Zivot injski magne-tru,rln'. Primena magneta je u drugim sludajevima izazivala ose6aj1', r l<anja, saopltio je Mesmer. Osetljivi l judi su tvrdili da su videlil.,rlio iz magnetisanih ljudi izblja fiziiki odsjaj, kao 'varra blaga'.( )lrt' pojave su skoro uodene uvezi sa drevnim megalitskim mesti-rrr,r, tako da je nzumno pretpostaviti da imamo posla sa istomrrrcrgi jom i u l judskom telu i u zemlj i .

Bez obzira na svoje uspehe, Mesrner je na kraju izgubio po-v.r ' t ' r r je i proglaien je prevaranrom. Poito je Mesmer pao u nemi-lrrrt, 'Zivotinjski rnagnetizam' je nastavio da prouiava Markiz odfrr,,r'g,ira (Marquis de Puysegur), jedan od njegovih udenika. De Pi-rr'l i ir je verovao da bi tu silu mogla da usmeravavolja. Njegovi pa-{ r;r'rrti, koji bi bili dotaknuti magnetom, pali bi u trans u kome sulrl 'rrniavali sva naredenja. Diejrns Brejd (James Braid), hirurg izIl,rrrdestera, je uodio ovu pojavu i dao joj ime kojim je i danas zo-v('rf ro - hipnoza. To je samo savremena rei za mnogo stariju okult-nrr pojavu - fascinaciju, stanje u kome magidar ima potpunu mo6n;l(l drugom osobom. Ovo je, po definicili, zlo.

Dn Jung-Stiling (Jung-Still ing) je 1808 godine objavio zapa-trlrrjrr6u tvrdnju da 'Zivotinjski magnetizam' moi,e izazvati dudanf lr' l i.rrt, ,,astralnu dislokaciju' i l i, 'astralnu projekciju', vanteiesnolil.rlstvo koje je sad opitepoznato po svojoj skra6enici OOBE. Sa-rl,r su se sve drevne veltine okultnih Maga objavljivale, ali u no-v'rrr naudnom ruhu dalekom od skrivenih salona tajnih magidara.lrtr:rlivanja Mesmera, de Pisegira i Jung-Stilinga su potakla drugartkrr6a. Tokom 1840-ih, Dr. Karl fon Rajhenbah (Karl von Reic-ht'rrbach), poznati nemadki klasidni hemidar, je izjavio da osetljivil l r r . l i rnogu videt i s iaj koj i izbi la ne samo iz magneta i magnet izo-v,rnilr tela, ve6 takode iz metala i kristala. Fon Rajhenbah je pret-

l r) ' , t i rv l jao da je ovaj s jaj posledica'magnetskog f luida'koju je onti,r/viro Odyl, univerzalnog nosioca energije. Ime ovog fluida jeIrr ,r t rr jno jer je izvedeno iz imena Odina, glavnog boga nordi jskihItr rz:rnstavz, izvora sve mo6i i energije. Odyl, tvrdio je fon Rajhen-l',rlr, se polarizuje oko provodnika magnetizma i zato ie vidljiva.

Ove neo-naudne tvrdnje su imale dubok uticaj na okultnottrr',lycnje tog vremena, uticaj koji se i danas ose6a. Veliki francuskinr.rrl lrl ifas Levi, majstor okultnih veitina i otkrivai mnogih tajni,

93

je su se mogle otkriti radiestezijom i koje su ih povezivale sa leynijama energijskog sistema zemlje. Bloj je uodiotakode pojavljuju medu ljudima koji se nalaze u

ona (pacijent) je ose6ala da kroz nju teku bolne struje skri

NajdZel

pokuiao je da ovlada ovim tajnim energijama putem obrednegije. Njegov engleski saradnik Lord Liton, takode posve6enik,kovedio je Levijeva magijska otkri6a kao Vril u Rasi koja do

U drugoj polovini devetnaestog veka, doilo je do raokultizma i tehnologije. Ove cive oblasti se nisu ponovo ujedido nacistiikog perioda. Veliki napredak, nadinjen u nauci otridnoj energiji izmedu 1875 i 1900, teLio je da baci senku nakakvu pomisao o tajnim energijama. Interesovanje je bilo pot

usredotodeno na obezbeclivanje jeftine i unosne energije kojapokretala mnogobrojne maiine koje su se pojavile tokom elene revolucije, a slede6i korak napred udinjen je na marginamaistraiivanja. Podetkom ovog veka, Dr. T. Henri Morej (HenryMoray) je tvrdio da je stvorio revolucionarni novi natin za izdenje slobodne energije iz neba iznad njegovog rodnog gradaLejk Sitija, u Juti, S.A.D. Godine 1909, on je pustio u rad svojvi izum snage 7 5 vati a 1916 godine Morej je imao napravu zaju je rekao da moZe proizvesti 50000 vati energije iz vazdulnomaljskih veza. Posle niSta manje do 120 uspelnih demonstrpred vladinim islednicima i naudnicima, njegov izum je odneiVaiington, gde je bio zagubljen ili uniSten.

Morejova 'Sprava zra(ne energije' se sastojala od kutije t35 funti koja je sadri.ala kondenzator, oscilatore, ventile i'cev' koja je kontrolisala transformator visoke frekvencije. Njinstrument je stvarao elektriinu energiju pomo6u sifonskog psa zasnovanog na poznatim eksperimentima sa zmajem Bendina Frenklina (Benjamin Franklin). Morej je uvideo da ova elekna energija oscilira i da nije statidna, i da se zato moLe koristitiizvor energije. Ubedio je posmatrade da ne postoje skrivenebaterije ili spoljainji izvori energije bilo koje vrste koji bi bilivezani za aparat. Dozvolio je strudnjacima zadui.enim da ispnjegov pronalazak da prekinu bilo vazduinu bilo zemalisku5to je trenutno dovodilo do prekida energije. Mnogi njegovivi su izvodeni 28 milja daleko od najbliZe energane!

Morej je 191I godine tvrdio da njegov aparat zauzdavagiju koja na povriinu zemlje stiie iz nekog spoljaSnjeg izvora.tenijel Boldvin (Nathaniel Baldwin), jedan od ispitivada nj

, / / ' / \ ' I N E E N E R G U E

, ' ,uz,rlava neku solarnu svetlost, toplotu, radio i zvezdanu radijaci-Nrye iskljudeno da je takode zauzdavala zemaljske energije.

.|edna od najve6ih zagonetki nauke je srpski genije izHrvat-, Nikola Tesla. Iako je danas skoro potpuno pao u zaborav,Te-

rlrrr rrticaj na elektrifikaciju tehnologije se ne moZe preceniti. Pri-tir( nrr naizmenidnih struja na transmisiju elektridne energije, pro-1,, l ioj i je omogu6io da velike kol i i ine energi je budu koriS6ene uIl t lrrstr i j i i transportu i t ime nepovratno promenio svet, danas sebrr,rtra Teslinim najve6im doprinosom. Tesla, koj i je izmisl io i ra-rlr,, ,rparat, napravio je demonstraciju beZidne telegrafije pet godi-Ir,r lrrc Markonija (Marconi), ali se nikada nije potrudio da je usa-r ' ,r. lmao je novu opsesiju - beZidni prenos energi je.'Iokom

eksperimenata u kojima je koristio opremu izuzetnor',,r1<e voltaZe, Tesla je uodio dotad nevidene efekte, stvaranje ve-.r,l<c loptaste munje. Loptasta munja i danas predstavlja skoro' ,rbjainjenu pr irodnu pojavu. Ona se javl ja u vidu sjajne okrugler,rst' usijanog gasa ili plazme koja lebde6i ulazi u ku6e, ili lebdi nizr'1,'lonske ili elektridne kablove. Ovaj nenormalni oblik munje je

vr,lt'n kako prolazikroz prozore od stakla, bez ikakvog uticaja nart,r l , lo. Ima sludajeva da je takva munja upala u kadu s vodom i dalr r ocla prokljudala. Svedoci loptastih munja bili su i atomski fizi-t,rr Nils Bor (Niels Bohr), Viktor Vajskop (Victor \Teisskopf), di-t'r'f.lor Instituta tehnologije u Masaiusetsu, i Din Adeson (Dean

r lrt 'son), bivii ameridki ministar spoljnih poslova. Adeson' je re-,r. ilx 1. loptasta munja preSla preko stola s dorudkom dok su le-r'lr rrredsednikovim avionom.

Zapaieno je da se loptaste munje redovno pojavljuju na ne-rrrr rnestima. Otprilike jednom godiinje se tokom poslednje dece-

1,' rr zgradi 985 Vazduhoplovne bazeHll u Juti, S.A.D neodeki-,un pojavljuju loptaste munje. Vatrene lopte velidine odbojkaSkihrl'tr se stvaraju u vazduhu blizu visoko-voltaZnog napajada line-trrrq 2ftsgl.ratora. Plava vatrena lopta se spuSta na pod, kotrlja u

l'ir/ninr pravcima da bi se ponovo podigla do izvora energije i rSce-*l,r f cdnom prilikom je grom udario zgradu i istog trenutka se va-It, rr,r lopta veliiine teniske loptice stvorila iznad razvodne kutije

r rrrlu. Kretala se duZ zida nekih trideset stopa, lebdela oko vra-

95

pronalaska, napisao je 1930 godine da Morejeva naprava mo i I r'rrlend tehnidara koji je nedaleko stajao, vratila se ka zidu i

NajdZel

nastavila ioi nekoliko stopa pre nego 5to je naiSla na spojnicu

radio na sli6noj pojavi, na beZiinorn prenosu elektriineGodine 1,898 rnu ie pollo za rukom da iz svoje laboratorije u

lorado Springsu transrnituje dovoljno energije kako bi upalio

ENERGryE

tr rrrsmisija energije su ugroiavali utvrdeni red, jer bi besplatnar'1, litridna energija u celom svetu) (Teslin javni cilj), ugrozila utvr-rl, nr politidki i ekonomski poredak. Prvog jula 1.931. godine, Tesla

1r' rrlrjavio svetu joi jedno zapanjuju6e otkri6e - usavriio ie'zrakrrrrrli '. T'esla se nadao da 6e ovo oruLje oznaiiti kraj svih ratova.

f 'r,,rr,riao je metod transmisije zrakova zgusnutih destica koji su se

ll('\ '( 'rovatnom brzinom kretala kroz slobodan vazduh. Ove nabi-

fi 'rrt' iestice su mogle, primera radi, da uniSte svaki neprijateljskigr r , rr i l i dak da naprave 'mrl ju ' na Mesecu. Zrakbi se mogao po-

tt,rviti dui granica neke zemlje, dine6i je neosvojivom.Ali niko nije bio zainteresovan. Tesla je 1937 godine ponudio

v,,1rr ideju britanskoj vladi, ali je bio odbijen. Nemaiki naudnici,rrlirna nije ponudio ovu napravu, su istog trenutka zapodeli da ra-

nrr tome. Njihova istraiivanja su dovela da stvarania dveju ko-r,,nih maiina - radara i elektronskog mikroskopa, ali nikada nisutvt'li oruije odzraka destica u svoj vojni arsenal.

Na Teslin osamdeseti rodendan 1'936 godine, vlada Jugosla-rlr' (kojoj Hrvatska pripada) osnovala je Institut Tesla u Beogra-u. I I znak zahvalnosti za njegov doprinos nauci, lnstitut mu je do-

rl,'1r,, godiSnju penziju od7200 dolara. Institut Tesla je sabrao sva'trilirra

izdata dela i dosta neobjavljenog materijala kako bi nasta-vr{) niegova istraiivanja. Tesla je umro 1943 godine a ameridkarlrrrl'rr FBI je uzaptrla njegove papire. Proilo je deset godina pre ne-gr, \lo su njegovi rodaci uspeli da otrgnu ove vredne papire od vla-

r, rrli, poito je samo Tesla znao 5ta se tu sve na\azllo, ameridkel,r,,ti su ryogle dazadrie sve papire koje iele. Godine 1'94t,J,rgo-rvrjtr je pregaztla nemaika vojska i materijal u Institutu Tesla je

r,, rr ruke Himlerovog SS-a. Sada su postojali svi elementizave-

ll. rr sintezu drevnog znanja i moderne nauke u novu magijsku teh'

frr'lrrgiju koja bi sluiila novom poretku nacional-socljalizma.

97

sijalica od po 50 vati na razdaljini od26 milja. Tokom ovih eks

rimenata, Tesla ie doSao do fantastiinog otkri6a: zemlja je pr

Tesla je 1899 godine podeo da proudava pojavu prirodne

nje. Specijalnirn aparatom ie tokom oluje posmatrao kretanjenia^.1iiin oluje se u odnosu na njega pomerala ali ne na nadin

koji je to odekivao. Pojavljivali su se redovni maksimumi i minrt

mi u intenzitetu - stole6i talasi. Tesla ie sludajno otkrio da se ncela planeta ponaSa u potpunosti kao provodnik elektridne enelje ogianidenih dimenzija. Stoje6i talasise mogu uporediti-sa dve

ce na violini koie su istovetno naitimovane. Ako jedna vibrira,

pored nje 6e takode po6eti da vibrira na h'armoniinoj frekveriko r. ovo deiava na zemaliskoi kugli, onda priiemnik na frek

ciji transmisije moie da primi energiju i da ie iskoristi. Tesla ierovao da moi.e izgradrti otpremnu stanicu koja bi stvarala ogrolnapon pomo6u kojeg bi se energija upurnpavala u zemlju i vrar

na odredenim harmonidnim razdaljinama od otpremne stanice.Sve ovo zvudi neverovatno slidno tainim idejama o

skim energi jama,ley linrlam4 svetoj geometriii i Vrilu, i ta bli

sa okultnim miSljenjem nije sludainost, jer su Tesli moZdanidolazili kao lotkrovenia' iz nematerijalnog sveta. U svojoj ne

elektridne energije.

vrednost i veZbao se da ih kontroli5e- Sopstvenim naporiudvostrudav ao vizualizaciiu i duhovne veZbe o koiima su udili

Teslina genijalnost ga je postepeno sve viSe i viSe odvaj

noj autobiograftii zapisao ie da je iesto doZivljavao spontane vPrvo je pokuiavao da ih potisne, ali ie postepeno shvatao njiJ

tisti i postao je sposoban da sopstvenom voliom vlada svojim

6ima. Na ovaj nadin je od Prirode ,,oteo" tajne elektridne enet

ortodoksne nauke. Na kraju krajeva, veltadke munje i

Osi rao P O G L A V L J E

W - Sila

l )l\.ril iestezija je drevna veitina koriS6ena od pamtiveka. Upotre-l',,rrr bilo tradicionalne leskove grane ili modernijeg viska, railjarrr.zg 612 pronade podzemnu vodu pokretima podstaknutirn u nje-1i,,r' irrr rukama dok prelazi preko izvora. Radiestezija, koju je zva-rr, rir nauka dugo vremena opovrgavala kao'sujeverje', ie ipak po-rr,rl,r razvijeno ume6e zahvaljuju6i raSljarima koli su zaradivali sebir r /lvot trai.ed vodu. Bez obzira na embargo koji je zvaniina nau-! r ',t;rvljala na railjarenje, mnogi profesionalni raSljari su pokuialirl,r utvrde tadan mehanizam radiestezije, il i ralljarenja, kako se ova\'l ', lrur nekada zvaIa. Podetkom ovog veka je nekoliko poznatiht ,r ' , l1,rra izvr i i l i mnogo eksperimenata, od koj ih su neki dovel i dor,r t , . rniuju 'eg napretka u ledenju bolest i , jer pr i radiestezi j i l jud-ql . , ' r l tc la glavni instrument ne predstavl jaju rai l je ve6 visak.

Francuski opat Merme (Mermet), jedan od najpoznatijih ra-t l1 ,r , r 20- ih i 30- ih godina naleg veka, je tvrdio da raSl jarenje do-f l,, ',r rczultate jer 'zracf il i energije koje izbijaju iz tela kao ito sutr' r.rli i l i voda su medusobno povezani sa simpatidkim nervnim si-!1, rlonr koji koristi telo kao provodnik. Klasidna fizika objalnja-r r rr t ieaje na udal jcna tela kao pojave u vezi sa'pol jem'.

lrJa primer, magnet je okruZen sopstvenim magnetskim po-11,, ' , t . judski nervni s istem moie otkr i t i razl idi te vrste pol ja i l i

NaidZel

emanacije; svetlost, zvuk i vibracija se desto doiivljavaju normnim dulima. Takode je utvrdend i pojava magnetizma ali jos

utvrdeno tadno na koji nadin do njega dolazi.Radigistezisti veruju da takode postoji i'radiostezijsko pol

Pretpostavlja se da sama zemlja isijava radijaciju koia se naka povriini razbija. Radiostezista, koji je stalno okruiennim poljem, detektuje varijacije u njegovoj snazi putem ralljiska, varijacije koje su izazvane'senkama' u polju.

VeIt radiostezista moie da napravi razliku izmedu nzliosobenosti polja na isti nadin na koji ve6ina ljudi razlikujeKao 5to je nemogu6e opisati boje osobi koja je slepa odisto tako je nemogu6e radiostezisti da opiSe razlike u poljume ko ni je radiostezista.

Na polje mogu uticati razni predmeti koji se nalaze u njeTi predmeti mogu da uniSte ili iskrive polje, izazivajuti louskomelanost ili vrtloge; oni mogu usmeriti ili koncentrisatigove efekte na neko odredeno mesto. Neki od ovih efekata serodno pojavljuju. Kada voda tede ispod zemlje, vidljiva jeja klasidnog radiosteziste. Koncentracija energije zvana 'slepi izpostoji na mestima gde voda nadolazi ali ne probija povrlinu Idini izvor. Ova mesta na kojima se energija lokalizuje koriste sedavnina kao sveta mesta na kojima se delotvornije isceljujusti i l i ispoljava odanost bogovima. Takva mesta stvaraju razijske spirale, linije i 'oreole', i povezana su sa zemaljskimgetskim sistemom.

Vezu izmedu energetskog sistema i radiestezije je prvi u

Johan Karl Ber (Johann Karl Baehr) iz Drezdena, profesor hi sledbenik fon Rajhenbaha, poznatog po Odyl-u. Ber, koji jesilu nazvao 'dinamidka aktivnost', primetio je da su materije lje testirao viskom izazivale njihanje ka odredenim jasno-definnim pravcima na kompasu. Klasifikuju6i ove materije premacima u kojima se visak njihao, Ber je doiao do sistema identivanja metala prema pravcu. Time je obnovio drevno predanjekome se odredeni pravci dovode u vezu sa odredenim metaliplanetama i fizidkim osobinama. Prema mnogim kulturnim tcijama, svaki pravac, a moie ih biti 4, 8, 16, pa dak i 32, pri

Jtt.a

11r1',liim slidnostima.Izu(avanja Otoa Zigfrida R.ojtera u vezi sarlr.vnoilr islandskom astrologijom su ponovo otkrila njihov sistemr rr I i rcsrn pravaca i tako je probijen pvt za napredak u naudnoj ana-lr,,r svete geografi je.

'Iokom dvadesetih godina ovog veka, H. Vincer (H. Winzer)

i \'. Melcer (\J7. Melzer)iz Stutgarta su odludili da analiziraju po-

1,rr rr bolesti raka na osnovu geografije. Prouiavali su sludajeve ra-h,r ;'o gradu i nisu mogli da nadu nikakvu vezu medu njima dokinr r'.rdiestezisti nisu predloiili da proude podzemne geoloSke ra-rcrlt'. Na njihovo zaprepal(enje, oblasti u kojima se rak najdeS6e

1r,y:rvljivao su se nalazile na pet velikih geololkih raseda. Vincer ill,'lcer su tada pretpostavili da zraienje koie izbiia iz ovih rasedatrr,ric biti glavni uzrok raka. Godine 1929 je ovo otkri6e uzeok.r, ' polaznu taiku uzeo Gustav fon Pol (Gustav von Pohl), koj i jer,r, ' l jama ispit ivao mesta na kojima su se nalazi l i kreveti obolel ihr,,l rrka, i naiao je da pod krevetima teku energetske linije. Fonl',rl jc ove uniStavaju6e posledice pripisao 'Ubitadnim zemaljskiml r , l ( . ima . '

Razni nacistidki delnici, pogotovo Hes i Himler, aktivno su

1rr rrlrlavali eksperimente u raSljarenju. Hes 1e bio duboko zaintere-|,,lviur za alternativnu medicinu i 1936 godine je otvorio homeo-

l,,rrsl<u bolnicu u Lajpcigu, gde je podsticao upotrebu medicinsker,rrlicstezije pri postavljanju dijagnoze bolesti. Himler je u medu-vr{'nrenu osnovao jedinice za magnetnu terapiiu koje su ledile bo-l,',,rrc i ranjene esesovce. Hesov glavni radiestezista je drugi bivliIr,'nridar, Jozef Vist (Joseph

'Wuest), Berov sledbenik. Vist i Jozef

Vrrrrer (Joseph \Timmer), koga je Himler zaposlio da obuiava ra-rlr.stcziste u SS Klatno institutu ,zaiedno su radili u Anatomskomirr,,titutu na minhenskom univerzitetu. Koriste6i ralljarsku raiva-et,r rrandicu u obliku viljuike, koia je bila napravljena od delidnerr, r' clebele dva milimetra i dugaike 60 santimetara, Vist i Vimerrrr l,roudavali odnos izmedu materijala i ugla skretanja railii. Po-cl,' n u-rogo godina intenzivnog proudavanj a, naizad su dobili rezul-l,rrc niSta manje nego za 54 hemijska elemenata.

Po5to su bili kLasidni naudnici, Vist i Vimer su bili mi5lienjarl.r silir koiu su oni zvali \il-radif acija rzaziva radiestezijske reakci-

ir' l)roveravaju6i brzinu ove radijaciie, uvideli su da ona putuje

101100

je se odredenoj boji, metalu, dragom kamenu, drvetu i drugim

r02 NajdZel

prosednom brzinom od oko 44 metara u sekundi, ili malo briebrzine zvuka. Brzina W-radijacij e je iz ovog razloga shva6enaveza sa svetom geografijom zemlje, jer je drevna germanskamantska mera, raste, iznosila 44 kilometra. \7-radijacija predepolja na energetskoj mreii u jednoj sekundi, ili jednu rdste u1sekundi, 5to predstavlja zna(.ajnu vezu izmedu drevne geomantijenergija koje se mogu radiestezijski detektovati.

Dalji dokazi za postojanje \7-radiiacije su doili iz FrancNa pariskom kongresu o 'radiobiologiji' 1930-ih godina, frFransoa Pejr (Francois Peyre) izBanjol del Orna je obelodanioko je radiestezijom otkrio energetsku mreiu. Pejroova mreia,ja prekriva ceo svet, bila je podeljena u jedinice jednake odkvadratna metra, koje su bile orijentisaane ka magnetskim a neografskim polovima. Iako Pejr to nije znao, njegova mrei.a jeu neposrednoj vezi sa otkri6ima nemadkih geomanata, jerosnovna jedinica, raste, bila jednaka 11000 polja mreie . Zanivo je da se broj 11000 pojavljuje u nemadkoj hriS6anskoj migiji. Prida se da je Sveta Ursula, diji se hram nalazio u Kelnu,rena mudenidkom smr6u zajedno sa 11000 devica. Ovaj broi1165 godine predanju dodao opat Gerlah (Gerlach) izDojca,jem je broj prikazan u boianskom otkrovenju. eudna je podnost da je tokom detrdesetih godina naieg veka najve6i stza geomantiju tog vremena bio Kurt Gerlah, njegov prezimenjUrsulin hram, podignut na mestu drevnog paganskog grpredstavlja o je znaiajan dvor na zemaljskoj energetskoj mreii,5to je sa drugim svetim mestima bio povezan ley linljamaraste jedinicom. Izgleda da su 11000 devica bile simbolidan nprenoienja znanja o zemaljskoj mteLi, medutim, posle doba uiem je Gerlah Ziveo, device su shvatane bukvalno i verovalo sesu zaista postojale. Veliki deo drevnog tajnog znanja je sadualegorijskim formama, i savremeni kineski geomanri i dalje gre o 'belim tigrovima', 'crvenim zmajevima'i drugim iivotinjoblicima koji karakteriSu topografski izgled neke zemlje.

,Stre

Hajnrih Himler je vrlo rano shvatio da je kljud za dominaci-ll l svetom povezan sa parapsihidkom kontrolom. Jedno je bilor' ',r,oiiti naciju vojnom silom i vladati njome politidkim terorom,rrr , t lut im, suzbit i sav otpor je zahtevalo upot iebu psihologi je, i l i ,1, ',, bolje, parapsihidki uticaj na umove. Takva ideja je do te mere\tr.ura savremenom razmiSljanju da bi u prvom trenutku mogla de-lov:rfi besmisleno. Ipak, savremena istraZivanja su u velikol merit,r'. vctli la poluskriven a dela nacistidkih zemaljskih magidara. Kolinlil, ' j. strudni radiestezista i istraiivai zemaljskih energetskih liniji-l,r 1t' nekoliko godina proudavaoovaj aspekat. On je railjama pro-v{'r' i lvAo Hitlerova spomenike u Nirnbergu i mesto na kome se na-l,rzr nacistidki Stab Smeda ku6a u Minhenu, i na svoje zadovoljstvo11'r io dd su nacist i posedoval i prakt idno poznavanje geomanti ie i/ r ' r ni l I iske energi je.

BIoj je u svojim proudavanjima nastavio istraiivanja Arhi-r l r rr ic la Francuske Pola BuSea (Paul Bouchet), koj i je u svojoj knj i -I l)ruidi tvrdio da Evropu prekriva ogroman sistem energetskih li-trr1.r. Polaze6i od planine u oblasti Pamir (jedne od svetih planinaAr jcvaca) u Sovjetskom Savezu, koja sada nosi ime Vrh Komuni-/,rr, ova linija se prostire od Teherana, gde se deli na dve grane.f,',lrra grana ide ka zapadnoj Rusiji, dok druga preko Vavilona do-gtrr,' do Jerusalima. Tamo se grana ponovo ra(va. Jedna linija na-rt.rvlja do piramida i dalje u Afriku, a druga ulazi u Evropu prekoh r;'1'11, Rodosa i Santorinija. Evropske svete planine i hramovi ho-rl,r rrsnika, kao na primer Santjago de Kompostela, su svi poveza-frr ovim energetskim sistemom od Pamira. Jedna znatajna linija se

lrrostire od Francuske preko Ren-le-Satoa, Burg-Madama, Lejide iS,rr,rgoike katedrale do velikog manastira reda Svetog Jeremije u| | l:skorijalu, svetog groblja Spanskih kraljeva.

Energije koje je Bloj uodio se mogu otkriti viskom kao i voda.l)rr ie verovao da je taj sistem slidan nervnom ili akupunkturnombr,,t('nru zemlje, koji je sam po sebi organizam a ne maSina. Verovaof r t lrr ove zemaljske linije izviru iz kosmosa , ulaze u zemlju vertikal-f1rr. frrove zaokret nadesno, idu savrSeno pravim linijama preko iliI r.z povrlinski sloj zemlje, onda ponovo zaokre6u i prolaze krozq,rrrro srediSte planete. PoSto su vanzemaljskog porekla, te linije sulr,'1, videne kao solarne, kao predstavnici dominantnog muikog

103

opat Gerlah ieleo da saduva poznavanje umiru6ekoji bi preZiveo i koji bi ponovo bio prepoznatoiivi u nekoj nepojmljivo dalekoj budu6nosti.

veitine u oblkada geom

105\il,A1.04 Najdiel

principa, yanga. Mesta na kojima linije dolaze iz kosmosa ilinjaju u unutrainjost zemlje predstavljaju centre specijalne sile,su obeleieni mreiom koja se moZe radiosteziiski detektovati.energetski sistem, tvrdio je Bloj, predstavlja kljud za skrivenono znanje i mehanizam koji stoji u osnovi paranormalnih pojOn je zabeleiio da ove linije posebno preovladuju na mestimajima su ranije upravljali templari. Jedna takva znadalna linilazuje templarska mesta sa Stounhendiom.

Karakteristidni obrasci koje je Bloj uodio ukljuduju ssvaki ve6i oblik koji postoji u sveroj geometriji, sa izrazitim izvljanjem trouglova. Posebno su znadajani lavirinti ier ,,Zanijei'kaie Bloj, ,, da neki od ovih lavirintskih obrazaca odgovatoblicima koji se jo5 uvek mogu opaziti u kamenim podovima

t , r ; , l , r l j inama dui. ley l in i ja. Duhovna i vojna si la je iz ovih ma+a-atrr ,r r l rZala koloni ju u pokornost i . Gerlah je tvrdio Ca su monaSkilr',lovi preuzeli sveta mesta i imali duhovnu mo6 nad njima Sirom

\ r()l)e. Velika mreia linija, koja se prostire od Jorka u Engleskoj, I'rrlde u Nemaikoj, od Akvileje u Italiji do Utrehta u Holandi-,rl Verduna u Francuskoj do Bremena u Nemaikoj, od Trond-

rtn)ir u Norvelkoj do Lunda u Svedskoj, od Tenkitena u Poljskoj, Nideraltajha u Austriji, i od Orhusa u Danskoj do Salcburga u

znih katedrala a sve katedrale se nalaze na jednoj od glavnihja; poito 5to smo zapazili da arhitektura katedrala, njihovih

rr,,triji, povezivala je ove monalke zadulbine.Himlerovo interesovanje za sve oblike mo6i, kako fizidke ta-

o r okultne, je podstaklo ova istraiivanja, jer su ona potvrdivalal.rrca njegovih radiostezista. Ovo je bila mogu6nost da se putem'ornantije obnovi drevna parapsihidka kontrola nad nacijama.r'l<c od najdudnijih epizoda Drugog svetskog rata su proizalle

. t

l r r rvo iz ovog poku5aja.njeva i vrata prepoznaje lli srvara linije pretpostavljamo da suditelji znali neito o ley sistemu. ,, Nacisridka Nemadka je doiobnovu interesovanja za ove jedinstvene jednosmerne lavirpogotovo za nemadke travnate lavirinte. Hale Hamkens (Hamkens), Fridrih Mesinger (Friedrich Moessinger) i Zigkid;ber (s.iegfrid Srjber) istrazivali su poreklo tada postoje6ih iavirita u Stajgri i Stolpu (sada Slupsl u Poljskoj). Ovi iavirinti,predstavljaju mikrokosmidke oblike svera i pomaZu koncennju i meditaciji, verovatno su bili povezani sa benediktinskimdom kaludera. Poslednje britansko istraZivanje rravnatih inih lavirinata, koje je izvrlen u okviru projekta Caerdroiavodstvom Dlefa Savarda (Jeff Saward), pokazalo je jaku vezumedu tih lavirinata i benediktanaca. Postoji mnoltvo zapisa onediktinskoj primeni svere geografije Sirom Evrope i odiglednda je ovaj red koristio zemaljske energije kako bi Sirio hrii6aIstraiivanja Hamkensa, Zrbera i Mesingera su sva izvedenapokroviteljstvom Himlera, koji je odigledno iz njih izvladio

Linije sile koje su povezivale sveta mesta u Evropu su sekode mogle koristiti i kao linije osvajanja. Nemadki romanopii Sekspirolog, Kurt Gerlah, je sludajno orkrio ovu istinu kadatrai.ivao nemadko osvajanje CeSke u desetom veku. Uodio iebenediktinski red tamo podigao utvrdene manasrire na

DEvETo P O G L A V L J E

a - a l v 2 . / 2 .l,apt epas cul uce mogucnostr

A/ l r rstr i janac Hans Herbiger (Hans Hoerbiger) je verovatno biorr ' r l r r t icajni j i a l ternarivni naudnik u Nemadkoj dvadeset ih godinarr r ., ri veka. On se u nauci pojavio kao grom iz vedra neba 1925g', , l r rc kada je svim poznat im naudnicima poslao ovaj prete6i ul t i -rr rrrnl : , ,Doi lo je vreme da napravi te izbor - da l i 6ete bi t i sa na-r, I rli protiv nas. Dok Hitler disti politiku, Hans Herbiger 6e sa pu-l , r rr l ' l rni t i sve laine nauke. Doktr ina vednog leda 6e bi t i znak pre-1r, ,1.111i nemadkog naroda. Pripazi te! Predite na naiu stranu preIrr r1, l ;16 bude kasno!"

I{erbrger je ovu takt iku preuzeo od nacista. Zapoteo je kam-

Ir ' ' r rr . koja je bi la upotpunjena informativnim servisom, dlanari-f r"rr . regrutovanjem i vrbovanjem, metodima koj i vr lo podse6ajufl l , rr1' kojima se danas sluie granidni kultovi. Zahvaljujud znaiai-tr i '1 l r rr ; rnsi jskoj pomo6i iz neobjavl jenog izvora, on je pr idobio po-;l ' ', r l lnova Hitlerove omladine i drugih nacisra. Jedna od njego-tr l , , l .s ' ih ruku bio je Horst Vesel (Horst ' lTessel) , koga je kasni jel f l ' , , , t , 'c lan komunista. Uz pravi nacist idki r i tual proglaien je za pr-1"r r rr r t -cnika Tre6eg Rajha.

I lerbiger je maksimalno koristio oglase u novinama i oglasneI'l ;r saStanke ortodoksnih astronoma su prekidali njegovi naci-r | , ,1 i su govornicima stalno upadal i u rei . Naudni iasopisi i pro-

r09108 Naidiel

fesori su bombardovani pismima u prilog Teorijedirektorima naudnih instituta se otvoreno pretilo:

svetskog leda,,Kada po

mo, ti i tvoja vrsta 6ete prositi u jarku."Pokret je bio vrlo uspeian. Objavio je ni manje ni viSe

ietrdeset popularnih knjiga, tri velike rasprave i stotine matraktata. Takode 1e izdavao mesednik zvan Kljud svetskih dogaja koji je imao prilidno velik tiraZ.

Naudne teoriie se retko name6u svetu na ovako nasilan nmedutim, ovaj nadin je odraiavao doveka i teorije tog doba. Heger je roden 1860 godine i po profesiji je bio ini.enjer. Kada jeplomirao na Bedkom tehnidkom univerzitetu, zaposlio se kaojektant u firmi parnih malina. Kao inienjer budimpeitanske kpanije Land, 1894 godine je izmislio novi revoucionarni sistemttla za pumpe. PoSto je svoj patent prodao za velike pare, svojeme je posvetio Teoriji vednog leda. Kao inZenjer koji se bavionim maiinama, Herbiger je bio opdinjen promenama fizidkognja vode iz leda u paru. Primenivii svoje poznavanje astrokosmologije, formulisao je teoriju za koju je tvrdio da objalnjstvaranje sundevog sistema i kasniju geoloiku istoriju zemlie.

Herbigerova teorrja se savrieno uklapala u nacistidkusveta jer je bila zasnovana na dualistidkoj ideji o vednoj borbi,ju su Hitler i njegovi prijatelji tako voleli. Ideju katastrofizma irekla ari jevske rase je obradivao Ignacije Doneli (IgnaDonnelly) u svojoj knjizi Atlantida, prepotopski svet, ali jeger naizgled objasnio razloge ovih kataklizmi. Teorija svetskda (\ilelteislehre - \fEL) je takode objalnjavala uticaje na plZemlju koji su se uklapali u Himlerove ideje o zemaljskimjama. Ovo je bila jo5 jedna teorija koja je davala naudnanja mitova Bibilije i Ede, Potopa, izgubljenih zemalja i borbi idu divova, bogova i iudoviSta. Vedna borba izmedu vatre iloiena u \fEL-u je shvatana kao spoljni izr^z ontrtradnje borbejevca na strani Ahura-Mazde, vrhovnogbi& svetlosti, protivmanskih sila mraka. Herbiger je stvorio upravo onakvu hekosmologiju kakva je bila potrebna nacistima.

WEL ie tvrdila da se suniani sistem formirao kada ieno parde leda palo na sunce pre mnogo miliona godina. Jaka

',,r sc posle nekog vrem€od sjedinila i stvorila planete- Herbiger je do-,,.r.r do ove neortodoksne kosmologife kao mladi6. ,,Otkrio sam je",

rr,rpisao je, ,,dok sam kao mlad inienier jednog dana posmatrao ka-f.,, se istopljeni delik pteliva na mokru zemlju prekrivenu snegom;r,',rrlja je posle nekogltremena eksplodirala velikom iestinom."

Po ovoj teoriji ledenoj u dvoriStu livnice, upravo se ista stvarrl,,godila kad se lsd sLtdario sa suncem. Ni5ta se nije dogodilo hi-l;,r,l,rma godina a ond-a je iznenadna eksplozija istrgla deo sunca.( )v1i odvojeni deo su4ca se podelio na trideset delova - planete,ptl koiih neke nisu ef kamena kao 5to tvrde klasidni astronomi,v,',' oi leda. Neke plalete su samo prekrivene ledom, dok su dru-p,r' - Mesec, Jupiter, i Saturn - dist led. Brazde na Marsu su u stvar-rrosti pukotine u santi leda koja pokriva celu planetu. Iza sundevogil',tcma, na razdaljinl 1ri puta ve6oj od one izmedu Neptuna i Sun-t,r (l)luton joi nije $is otkriven kada je nilEL obiavljena), Herbiger

l(' snrestio ogroman 6,brud od leda kroz koji svetlucaju preostalervt'zde. To je Mledni Put.

Savremena fty1a/ivanja kosmosa su pokazala da su Herbige-rovc rvrdnje pogrelne, ali u to doba je ta teorija bila neodoljiva.l,lr.jrr o ledu u kosmofu nije ni nova ni neverovatna. Ortodoksni,i',lr'onomi veruju da 9u komete napravljane od kosmidkog leda iLrlreleZeni su mnogi padovi meteora od leda. Najvedi zabelei.eng,,',1 leda se dogodio u- doba cara Karla Velikog, kada je komad ve-

ir,,,'c 6 sa 11 sa 15 stc2Pa pao sa neba. Meteorski kainen prekrivenlr',lom je pao kod Du/msale u Indiji 28 jula 1860 godine, a ledeni

f rl,rl<ovi velidine taniira su pali kod Severnog Moltona, u Devonu,Irrrvcmbra 1950 godine. Svemirski brod Vojadier je novembral,ri.i0 godine poslao s2 zenlju snimke Saturnovih prstenova - pra-vrlr l<osmiikih glederr.koji kruie oko druge po veliiini planete!l lrvrcleno je da se i nekoliko satel i ta kako Saturna tako iJupiteral,rliode sastoje od kosfnidkog leda ili ga sadrie.

Bez obzira na o-Ve potvrde Herbigerove teorije, njen glavnirl,'rr je potpuno 225n.oV2ll na fantaziranju' Od samog poietkarl,,lr.onomije kao nauk,€ poznato je da sundeve pege prati 11-ogodi-6rrlrciklus. Herbiger je uoiio da jeJupiteru takode potrebno 11 go-rlrrlr da se okrene e[9 Sunca i zakljudio je da su sundeve pege re-

:rr l trrt komada leda kpii sa ove najve6e planete padaju ka suncu.

\ r' REPASCUJU CE MO GU eNosr|

zlja je iz rotiraju6eg sunca istrgla masu istopljene materije. Ova

r11110 NaidZel

Ovi komadi leda i ledeni kristali koji popunjavaju kosmos popeno usporavaju planete, tvrdio je Horbirger, 5to 6e ih pre ilisnije dovesti do toga da padnu na sunce i tako budu uniStene.da sve planete padnu na sunce, tvrdio je, nova eksplozija 6eviti ciklus i razvoj planeta 6e ponovo zapoiet|

Kao Doneli pre i Velikovski posle njega, Herbiger se uduu drevne legende kako bi nalao dokaze o katastrofama u proSsti. Borba vatre i leda, tvrdio je, pojavljuje se u Edi kao pridaRagnaroku - Sudnjem danu. Ovo je predstavljalo kolektivno seinje na stvarno uniStenje Atlantide ili Tule kada je prethodnipao, tvrdio je Herbiger, veruju6i da je sadainji Zemllin mesectvrti po redu. Pre sadalnjeg Meseca, tri mase kosmidkog leda,je su lutale kosmosom, bile su zarobljene i posle nekog vpale na Zemlju. Svaki 'mesec' je bio odgovoran za po jednu5ku epohu, na kraju koje je padao na zemlju, uniStavaju6i ve6iZivih bi6a i izazivaju1i mutacije kod preZivelih.

Upravo zbog ovog dela je Herbigerova teorija biia takomamljiva za naciste. U geologiji je veliku prepreku za ne-katafistidke teorije predstavljalo prividno nizanje iznenadnih pvidljivih po fosilnim ostacima. Organizam koji prirodno umre jnostavno istrune i ne skamenjuje se; samo neko ko ie trenutnohranien naletom mulia il i blata moZe biti saiuvan na ovai nadin.londonskom Prirodno-istorijskom muzeju se mogu videti dimorska dna organizama t poloZaju u kome su se zatekla usmrti i ostala saduvana za potomstvo. Jedini nadin na koji iemoglo da se dogodi, tvrdio je Herbiger, je pad meseca, koji bi izvao kataklizmidke promene i okamenio postoje6e oblike iiv

Ova teorija je predvidala da je poslednjih nekoliko stotinaljada godina pre pada meseca, on kruZio oko zemlje na nzdaod nekoliko zemljinih preinika, stvaraju6i velike neravnoteZe uvitaciji. Ovo se, opet, pretvaralo u gigantizam, stvaranje mutavrsta ogromnih razmera. Na kraju Prve epohe, tvrdio je Herbipostojali su divovski insekti i iudoviSna vegetacija; na kraju Ddinosaurusi; a na kraju Tre6e, ogromna ljudska bi6a, nadljAtlantide i dudoviSta koja ostaju ovekovedena u legendama irsveta. Pre petnaest miliona godina, zemljom je krodila civili

\ /'/i I,PASCU/UCE MOG UCNOSTI

r l1.r ju6i njenu pod-rasu robova, doveianstvo. Prida se da se ova po-, , l , t l r r ja katakl izma dogodi la pre 150000 godina i da je 138000 go-rlrrr:r pro5lo pre nego 5to je iz svemira zarobljen nov mesec.

Tokom ovog medulunarnog perioda, je objalnjavao je Herbi-

1i, r, pojavile su se mnoge civilizacije pod vodstvom poslednjih pre-rrr t ' l ih dlanova super-rase divova. Najzad je zbr isana i ova bledaslrrkrr civilizacije divova - Atlantida, ostavljaju6i arijevsku rasu narrrrlost i nemilost neprijateljskom svetu opusteSenom zarobljava-rr1,'rrr sadainjeg Meseca. Najzad su bivii robovi uhvatili poslednje

rlrr',rve i njihove samrtne muke su ovekovedene u drevnim legenda-Irr.r o bogovima, divovima i junacima.

Poslednji deo Herbigerove sage o okultnoj nauci je bio odLllrrc'r-rog znaiaja za naciste, jer je predstavljao dokaz za mogu6no-rtr lioje su traiil i. Ako su ranije na zemlji postoiale rase nadljudi,

t , rzrrr i i l ja l i su, onda se one mogu ponovo stvor i t i . Potenci jal za* \'.rf anje ove nove rase je postojao u jedinim naslednicima istinskenrr; , 'vske krvi - u samim nacist ima. Ova teori ja se potpuno ukla-

1r,rl;r u rasno-katastrofidke maitarije Alfreda Rozenberga. Ona je

lrrrr iu la objaSnjenje za uni5tenje domovine ar i jevske rase i takode.l,l,rinjavala strukturu planete na nadin koji se poklapao sa najno-t rlrrrr otkri6ima Himlerovih strudnjaka. Herbiger je imao sve 5to suIr.rr rsti mogli poieleti, uz dodatak da su njegovu teoriju iestokorr,r;t,rclali ortodoksni naudnici. Njegova nauka je bila intuitivna, ra-Eu{) oriientisana, i na snaian nadin je pokazivala svoju opoziciju

lf l( lnlr ' jevrejsko-liberalnoj nauci', kako su je nacisti nazivali.Pre-rr r I lerbigerovom pogledu na univerzum, dovek je mogao da kon-

1l ,r l r ic svojom sopstvenom vol jom bezgranidnu energi ju kosmosa,111,,,' l<ojom su Himlerovi naudnici pokuiavali da ovladaju. Magij-rl ' ' ,rrlnos izmedu Arijevaca i univerzuma je opet postao odigledan.l l l ' rzo ie predstojala slede6a mutaci ja, koja bi se mogla ubrzat i se-lr' l trvrrim razmnoi.avanjem. Budu6a rasa bi bila sastavljena od su-

1r ' r l ; r rdi , polu-bogova svesnih svog ar istokratskog odnosa prema[,,',nrt)su. Nacistiiko-herbigerovski etos je predstavljao staro Bo-J,rrr,,l io pravo kraljeva preneto na celu rasu kojoj su Velike mo6i

;r , , r . r ' i le duvanje Zemaljskog reda, i , po zakonu magi jskih sl idno-q l r . r ( ' ( la samog kosmosa.rraprednih divova, koju je izbrisao pad jednog drugog rneseca,

I l J112 Naidiel ,' t t' r t t'AScrJluCE MoGUCNosTt

Istorijska je dinjenica da Hitlerove armije, koje su napale llr r super-bunkere uklesane pod Himalajima, ve6 unutar iupljesiju u leto 1941godine, nisu imale nikakvu opremu za rat r rrr l jc. Tajne nacist i ike ekspedici je koie je Himler slao kako bi us-

r ' , r , rv i le kontakt sa legendarnim'Kral jem sveta'u Agart i ju moidazimi. Objainjenje koje se desto daje za ovo dudno stanje stvarida je nemadka vrhovna komanda verovala da 6e Sovietski Sa rr.rzile ulazu Suplju zemljunegde u Tibetu. Takode su slate eks-

lr, ijc na Antarktik da utvrde mesto polarnog ulaza.biti pokoren mnogo pre no ito padne prvi sneg. Veruje se da jemlerova herbigerovska meteoroloika sluZb a prognozirala izblagu zimu 194711942. Koji god bio razlog,'Wehrmacht jeda se bori u letnjim uniformama po mraza. 5to je dovelo dode Crvene armije nad njim i do konadnog uniitenja Tre6eg RajKada su se generali ialili Hitleru da im vojnici umiru od hladu Rusiji, on je odgovorio: ,,Sto se tide hladno6e, ja 6u to reSiti.

Verovao je da njegove magijske vebtine obuhvataju i vladvremenom.

Sup l ja Zeml ja

Postoje dve protivredne i nepomirljive teorije Suplje IU nacistidkom okultizmu je izgleda bilo mesta za obe. Prva

l)ruga teorija Suplje Zemlje je takode ameridkog porekla. Re-,zrri 'mesija' iz devetnaestog veka po imenu Sajrus ,Korei, Tid

I rrrs 'Koresh' Teed) je izmislio porpunu novu kosmologiju kakoolrjrrsnio svoju fantastiinu teoriju konkavnog sveta. prerna nje-rrrr idejama, Sunce, Mesec, planete i zvezde su tek si6uina tela,r lcbde u centru kruinog udubljenja i njihovo prividno kreta-y' i'zazvano posebnim 'koreikim' optiikim zakonima. Iako je

I \uprotna svim tada poznatim dinjenicama, Tidova teorila jel,,lrila sledbenike, od kojih se razvila zajednica Kore5 unije u,r1itr. IstraZivadi KoreSove zajednice su putovali po Sjedinjenim

/.rvrllna mereii svet i nisu se iznenadili kada su saznali da ie svetrk;rv2r1, bai kao 5to je nj ihov'mesi ja 'v ideo u svojoj v iz i j i .

Neki alternativni kosmolozi u nacistidkoj Nemadkoj (ali neI'rllcrijanci) su stvorili svoju sopstvenu verziju Tidove idele -'lrlrvcltlehre (Teoriju Supljeg sveta). ova verzlia koreiovske ide-

kaie da je ZemIja Suplja kugla sa ulaznim rupama namestima, pogotovo na severnom i juZnom polu. Drugaie da je ZemIja Supljina u beskrajnom kosmosu distogda mi svi iivimo unutar lopte.

razliteorija

Prva teorija obidno spominje tajne rase, patuljke, preZiAtlantide, itd, koji iive neprime6eni i dekaju priliku da iosvoje ljudski rod - niZu rasu privremenih rzurpatora. Ova ije izgleda nastala 1818 godine kada je penzionisani ameriikiDZon Klivz Sims (John Cleaves Symmes) pokulao da organiekspediciju koja bi istraiivala unutrainjost ZemIje. Raznil judi su razlii ito tvrdili o ovoj zabranjenoj oblasti. ali innje nacista je proisteklo iz legende o Agartiju. Prema repredanju, poslednji preZiveli super-civilizacrje, koja je nekada

r'l ' l,rinjava zalto gradanin Drezdena ne moie da pogleda u ne-r n'itl i Peking kako visi. Svetlost, tvrdili su, ne putuje pravolinij-

l,.ro 5to su svi fizi(.ari dotad smatrali, ve( u zategnutoj krivulji,' tlrr Se vra(aju na povrlinu na razdaljini od nekoliko milia.,r lrojava stvara laian utisak horizonta, kako su tvrdili fanatit-1',,1r'rnici Hohlweltlehre-a. Razliiite talasne duiine svetlosti,rlrlr sLr, putuju prave6i 'n'zlii,te krivulje. Iako su ovakve ideie bi-l l ' )tl)una besmislica, one su na neki nadin preovladale u nemad-

r,rtnoj mornarici, koja je pokuSala da ih primeni kako bi ima-1', ' ; r rrr nadmo6 nad Bri tancima.

l lispedicija pod vodstvorn Dr. Hajnca FiSera (Heinz Fisher).rr, rrj:rkd zain{ra-crvenu svetlost, stigla je aprila 1942 godine narr,r f{igen nedaleko od Stralsunda na Baltidkom moru. Opre-1r rrr t'ksperimentalnim aparatom za stvaranje infra-crvenlh zra-rr.rrrcnici su zapodeli program testova. Infra-crveni zraci su bilirr'rr u nebo pod uglom od 45 stepeni, iako nijedan od tehnida-

ka

tala na mestu gde se sada nalazi pustinja Gobi, pobegli su podmlju, u dva podzemna grada poznata kao Sarnbalah i Agarti. imadki sledbenici alternativne kosmologije su ove gradove 1,,1r srr izvodili eksperiment, nije znao o demu se zaistaradi; oni

114 Najdiel

su jednostavno slulali naredenja. Izvriena su merenja ipo nekoliko dana bila uperena u istom pravcu.

Razlog za ovaj neverovatan eksperiment je postao jasanda nisu postignuti zadovoljavaju6i rezultati. Bio je to pokulajpronade britanska flota kod Skapa Floua na OrknijskimPrema Hohlweltlehre-u, trebalo je da infra-crveni zraciusmereni upravo u tom pravcu. Da je teorija bila ispravna,bi zadobili neprocenjivu nadmo6 u ratu. Medutim, poito tobio sludaj, bedan poraz misije naudnika na Rigenu se zavriioSenjem i progonom sledbenika koreiizma. Fi5er, koji je poslebio kljudni naudnik u ameridkom projektu za nzvoj hidbombe, je jednom prilikom izjavio da su ga nacisti prisiljavaliradi lude stvari koje su u velikoj meri ometale njegova istraiiimaju6i u vidu njegov kasniji posao za SAD, alternativna klogija je moida bila presudna za nemaiki poraz u ratu.

Eksperimenti sa infra-crvenim zracima na Rigenu nisupotpuni promaSaji jer su stvorili osnovu za sistem detekcijeva koji su Nemci pokuiali da postave u Gibraltarskom mkako bi sledili kretanie saveznidkih brodova. Tokom slede6ihna rata) na ostrvu Rigen se nalazio radarski odred koji jetrag krstare6im raketama lansiranim iz Peneminda.

Zanimljivo je da je Rigen u srednjem veku bio paganskoto ostrvo dok danski kralj Valdemar I nije suzbio paganstvo.niemu se takode nalazio hram Hitlerove omladine.

Hitlerova odanost'nastranim' verovanjima je ozbiljnodila raketni program Peneminda. Tokom 1943 godine, kada sevijala Y2, prva krstare6a raketa zemlja-zemlja, Valter Dorn('Walter Dornberger), voda istraZivadkog tima, dobijao je naneposredno od Firera. Zaprepastio se kada je uvideo da Hitzahteva da se razvoj raketa ubtza, kao 5to je on odekivao, ve6naprotiv, naredio da se program smanji u velikoj meri.se da je Hitler sanjao da 6e rakete izazvati pad Herbigerovog iplanetarnog leda, 5to bi ubrzalo kraj sadainje ere koja bi doiikosmidku apokalipsu. Najzad, kad se ratna situacija pogoriala ida je kraj ve6 bio vidljiv, Hitler je omekiao, ali je odlaganjeozbiljan udarac mogu6em oruZju kojim bi dobio rat.

D E S E T O P O G L A V L J E

Nova religiia

Prizivaju demonske sile drevnih germanskih boZanstava

i poito u njima oiivl iava ta strast za borbom koju

nalazimo u drevnih Germana ... spektakl 6e se izvesti u

Nemadkoj, i u poredenju s rrj im 6e francuska revoluciia

moida delovati kao nevir-ra idila.

Hajnrilr Hajne O Nemaikof Filozofiii prirode, 1835.

r ) i Rauining (Rauschning), koj i se uskoro odrekao nacizma t

,r l r r ; r l ju ju6i kome imamo jedino svedoianstvo o razgovoru koj i

, lr . Zapoieo je razgovor o rel igi j i iHit ler ;e izjavio da su sve re-r1, ' sl idne i da nemaju budu6nost. Ipak, kao i Musolini u Ital i j i ,r t' sc nagoditi sa Crkvom. Ali ne na duge staze, ,,Oni me nece

l,r( ( iti da istrgnern hri56anski koren i granu hri56anstva". Razloggl, , , r i l io jsg ne moie bi t i kompromisa, nastavio je Hit ler, ie taj 5to

f l l "J i rrrac , ,ozbi l jan u svemu dega se lat i" , tako da,za razl iku od

ir , , r . ' Lrz.a i l i I ta l i jana, koj i istovremeno mogu da budu i hr iScani i

f i r : , , . r rr i , Nemci moraiu da se odreknu hr iScanstva i da usvoje , , ivr-qs,, , l rcrojsko verovanje u Boga u pr irodi , Boga u naSem sopstve-

t i , , r r r r r r l rodu, u naSo j sudb in i , i na io j k rv i " .

t 'f \ , ' , ' ,r jedne veieri1933 godine, Hit ler je pio iaj sa svojim sarad-

t r , rn . r . Medu n j ima su b i l i i Gebels (Goebbels) . St ra jher (s t re ic-

t r6 Najdiel

Nije mogu6e spojiti nacistidku rasistidku ideologiju saS6anstvom, dodao le Firer. Poito crkve ionako nestaju, nacistiraju da ubrzaju ovu tendenciju. ,,Moramo sprediti crkve dabilo 5ta viSe od onog 5to danas rade, tj, iz dana u dan gube tlonogama. Da li zaista verujete da 6e mase ikada ponovo bitini? Gluposti! Nikada vi5e. Ta prida je gotova. Niko je ponovo6e sluiati. Popovi 6e biti prisiljeni da sami sebi kopaju groboveda6e nam svog boga."

Hitlerov plan je bio da preokrene metode hri56ana.ska crkva je bila preuzela paganske praznike i tumadila ih nanadin. Nacizam (e, zauzvrat, da kooptira hriS6anske praznike.tler je bio siguran da, poito su ,,liberalni popovi" bili tako sni da promene svoja miSljenja zbog naudnih otkri6a, ne6e bititrebno uloZiti mnogo napora kako bi ih ubedili da krst zansvast ikom.

Hitler se, medutim, veoma protivio obnovi drevnihskih kultova- Smatrao je da je beskorisno jednostavnostaro paganstvo ili prehriS6ansku Germaniju. Hitler je u viSeka napao Himlerovo neo-paganstvo kao neito ,,gore od Ckao ,,povratak srednjem veku". Paganstvo nikada ne bi rnogzadobije ve6i broj sledbenika, 5to nije ni zanimalo demagogaje mogao da utiie na milione i da ih mobiliSe. Za razhku odmlera, koji je Ziveo u svom sopstvenom privatnom svetu, dcistidke vode su smatrale paganstvo istroSenom snagom. ,,mrtav", pisao je Alfred Rozenberg, iako je iskreno ialio 5to su56ani prisvojili paganske bogove i boginje za svoje svece. Nmisticizam, koji su on i njegovi sledbenici ieleli da 5ire, prevaje smrt Odina, tvrdio je Rozenberg.

Hitlerov odnos prema paganstvu je, kao i prema mdrugim stvarima, bio dvojan. Dok je s jedne strane HitlerHimlerove romantiine izlete, s druge strane je izridito zabranisto oboZavanje paganskih bogova. Mada nacisti moraju da sereknu intelekta, govorio je Hitler, ,,to ne sme da dobije oblinovljenog oboZavanja Odina." Proganjanje zakletih Odinizapodelo jo5 u.doba ranog nacizma. Rudolf fon Zebotenduhapien i prognan 1933 godine. Zabranjena su dela odini

t \ \ l i l . l . lGIJA 117

r'lr.rld Ebertin (Reinhold Ebertin) i Ernst Isbener-Haldanerr,,t lssbener-Haldane). eak je nekadainja pripadnost odinistid-,,r'qanizaciji automatski diskvalifikovala osobu za poloiaj u

r,,rr ikoj part i j i .t )ni koji su Sirili kultove bili su podesni za ubrzavanje pada

lr', tvrdio je Hitler, ali u budu6nosti 6e nova religija ,,ukorenje-rr lrrir:odi i krvi" prirodno ni6 iz indoktrinirane rasne duie se-,r. Sve vreme je kod nacistidkih voda vidljiv pokuiaj sjedinjava-nr)vog sistema magije i religije, vrsta radikalnog tradicionali-r, liienog spoljalnjih znakova stare religije, koji medutim uklju-

\voru zrvu srz u savremenom ruhu.| [itlerovo predvidanje da 6e ,,liberalni popovi" prodati svog

I sc ostvarilo. Ve6 1.932 godine, godinu dana pre nego 5to sur,,rr clo5li na vlast, mala grupa protestanata je osnovala crkvenur;rr koja se zvala Nemadki hri56ani. Njihov program je sadrZao

t,,trt1ke ideie koje su ukljudivale zabranu braka izmedu arijevjr r ycvrejskih Nemaca, i, zahvaljuju6i nacistiikoj partiji, osvoji-r 1t'rlnu tre6inu mesta u Saboru protestantske crkve. Njihov vo-;r lrio nacistiiki vojni sveltenik Ludvig Miler (Ludwig Mueller),r ;t' ranije Hitlera zaduLio time 5to je preobratio svog koman-rt,r, generala fon Blomberga, u nacional-socijalizam. Kada jetl, 'r doiao na vlast, Miler je imenovan za nacistidkog predstav-,r u protestantskoj crkvi. Kasnije, septembra 1933 godine, po-rlurogo nacistidkih ujdurmi, Miler je izabran za biskupa Rajha

N.rr ionalnom sinodu u Vitenbergu.llitler je koketirao sa crkvom jedino iz svoje i.elje za vla56u.

' su mu bili potrebni glasovi katolika u Rajhstagu kako bi se,,;r,r zakon koji je nacistima davao apsolutnu vlast u Nemadkoj,i,,v krajnji cilj je bio potpuno istrebljenje hriS6anstva. Medu-u to vreme su crkve jo5 uvek predstavljale veliku snagu i stva-tlt 'balo izvoditi vrlo paZljivo. Cinidno je to 5to je Hitler javno,rvrro hrii6anske crkve, pozdravljaju6i ih kao najvalnije ele-

rrt,' <riuvanja nacije. Kao i mnogi potajni revolucionari, znao je| {' \ vremenom lukavo podrivanje biti mnogo uspeinije od fron-

I t t , ' r ' , I tapada.( ilevni arhitekta ovog plana podrivanja hriS6anstva bio je Al-

rl l(ozenberg. Rozenberg se rodio 1893 u baltiikom gradu Re-pisaca, kao 5to su bili Lanc fon Lebenfels (Lanz von Le

118

val a obeSen je u Nirnbergu 1946 kao ratni zlodinac. Rozenbergrano postao ilan nacistidke partije i povereno mu je mesto nvode tokom kratkog vremena koje je Hitler proveo u zatvoru Lgodine. Rozenberg je 1930 godine postao urednik Natiol istiscbe Monatshefte-a (Nacionalsocijalistiikog meseinika) ivio svoju najznatalntju knjigu Der Mythus der 20 lahrhu(Mit dvadesetog veka). Ova knjiga je neophodna za razumevokultne istorije koja leZi u korenu nacistiike rasne teorije.Valter Dare (\X/alther Darre), teoretidar krvi-i-tla, Rozenberg jedio da je cela civilizaclja nastala zahvaljuju6i naporima NordijRozenberg je od Ignacija Donelija iteozofa preuzeo ideju da iejevska rasa nastala na izgubljenom kontinentu Atlantidi iodat le proSir i la po svetu svoj im , , labudim" i , ,zmajevim" brma kako bi osnovala sve drevne civilizacije. Njihova religija ila jedina dista vera iz koje su proistekle ostale vere. Prirodno, jnu distu veru koja joi postoji propoveda jedina dista rasa,sk i Ar i jevc i , i i j i su iuvar i nac is t i .

Ova okultna priia o poreklu Arijevaca je izmiSiJenaopravdanje za nacistidke teorije o nemadkom Herrenuolk-u -

daju6oj rasi. Jedan od prvih kontinenata koje su naselili izsa Atlantide, tvrdio je Rozenberg, bila je Azi-ja, pogotovo Inpotkontinent) na kom su Arijevci, kao vladaju6a rasa, pdruge niie domorodadke narode. Tamo su uveli princip Vapodele na kaste prema boji, koja pravi razllku izmedu bele aske vladaju6e rase i tamnile dravidske potiinjene rase. Rozenje verovao da su se ,,plemeniti i nadmo6ni Arilevci" u Indijipeno meiali sa Dravidirna i da je zato njihova nadmoina kos lab l lena i kona ino un i i tena.

Medutim, pre nego 5to se ovo dogodilo, jedna granaske rase se iz Indije iselila u lran, gde je stvorena nova civilizasnovana na oboiavanju BoZanske svetlosti u obliku Ahurazde. Zoroaster, il i Zaratustra iz Niieovog poznatog rraktata,stvorio arijevsku religiju koja je propovedala vednu borbu iAlrura-Mazde, svetlosti, i Ahrimana. mraka. Prema Rozenpravi nordijsko-arijevski dovek bi trebalo da se bori na stranira-Mazde, bai kao i to se Ajnherjar bor io za Odina prot ivIrenrisa i Zmtie Midgard u Valhali. Ova odanost mazdai

NajdZel Nr rtz^ RELtrGn/A 1,1.9

lrr,ri'ila da nordiiski dovek ne smc da seIr,;irrr se izbegava svet ili u asketizmu.

izgubi u samoposmatraniuSta vi5e, trebalo bi da seideala koji duva svet, na-frr.lobodi kako bi postao borbeni nosilac

zci'i se ,,u neposrednoj sluibi NajviSeg".Alfred Rozenberg je sanjao o danu kada 6e se na pepelu hri-

ililstva osnovati Crkva nacionalnog Rajha. Rozenberg je plani-, tla restruktuira religiju u liku Novog poretka kada stara vero-;rovcst konadno bude istrebliena. Bibliju je trebalo ukinuti. Na,rrirna crkava u Raihu se ne bi nalazilo niSta osim nacistidke bi-1,'* Hitlerovog Mein Kampf-a. Levo od oltara bi stajao simbo-,rrr mad. Trebalo je odrediti dan kada 6e Nacionalna crkva Raj-postati jedina veroispovest u nacistidkoj Evropi. ,,Na dan nje-

,1i osnivanja", pisdo je Rozenberg, ,,hri56anski krst mora bitil,rrrjen iz svih crkava, katedrala i kapela i mora biti zamenjen je-

rrrrr neosvoj iv im simbolom - svast ikom."Ve6ina nacista nije mrzela hriS6anstvo do te mere. Od svih

rsta kojima se sudilo za ratne zloiine u Nirnbergu, jedino surrtlolf Hes, Julijus Strajher (Julius Streicher) i Alfred Rozenbergll'rjrrli da prisustvuju nedeljnoj sluZbi u zatvorskoj hriS6anskoj,rl','li. Ova trojica, jedini pravi nacistidki mistici od bilo kakvogtr,rt :r ja koj i su preZiveli rat, ostal i su nepokoleblj ivi do kraja. Bez,/rrr na sve pokuiaje da ga ubede da se odrekne svoje vere, Ro-'rrl 't '1'g je do veianja ostao dosledan anti-hri56anin.

I{ozenbergovo vezivanje za mazdaistidku religiju nije bilo slu-;rro jer je iz mazdaizma potekla manihejska jeres koja predsta-

l,r osr-rovu velikog dela evropskog okultizma. Prema nacistidkomtr,rt:rnju, ova vedna borba izmedu si la mraka i svetlosti je pred-.rr l l ,r la,,zakon borbe", okultni pandan,,opstanku najsposobni-lr" (,arlsa Darvina: da 6e tajladi biti najsposobniji da opstanu i

,. ' ovladati slabijima. Manihejci su verovali da je Davo po svo-r1 rrroci i poloZaju jednak Bogu i da ova dva oprednabi& vedno

lrr lrcskrajnu bitku za prevlast u kosmosu. Jedan neortodoksanir l rnrrnihejskog, a potom katarskog verovanja, koj i je del imidno, t . l i ;ro iz jevrejske kabalist idke misl i , jeste da je bi6e koje naziva-r' l):rvolom pravi tvorac sveta. Ovo bi6e, poznato kao Rex Mun-,l .rrr l j sveta, je pravi vladalac materi je i stvari od ovoga sveta,

II

121120 NajdZel

polto je Bog isuviSe duhovan i eteridan da bi se bavio takon im pos lom

Nekoliko autora smatra da su Hitler i njegov krug u sbili Satanisti, sledbenici Rex Mundi-ja. Martin Borman (mann), Hitlerov zamenik, ie zaista imao Zarku ieliu da iskorenikvu. On je 1.941. godine rekao: ,,Nacional-socijalizam i hri56su nepomirljivi." Ova izjava i nesumnjivaveza sa manihejskresi potvrduje verovanja u nacistidki satanizam, ali mora se Iu vidu da su po klasidnom hriS6anskom tumadenju Hristovijatelji sluge njegove suprotnosti, Satane. Medutim, nacizam j

leo da prevazide i dobro i zlo, kao neopredeljeni andeli -kamena Gral, kojeg je velidao Volfram fon Eienbah. Nacisti sugali za onom mo6i koja prevazllazi obidno oboiavanje bogovanajviSom kosmidkom mo6i koja doveka pretvara u boga navu svog sopstvenog prava.

Kada se Hitlerov Rajh 1945 godine naiao u ru5evinama,pa Pije XII je krenuo u napad protiv nacional-socijalistidkene. Nazvao ju je ,,arogantnim otpadniStvom od Isusa Hrista,canjem Njegove doktrine i Njegovog radana iskupljenju."je Papa ditao o Himlerovim namerama. Himler je rekao da 6da nacisti dobiju rat, on lidno da nadgleda javno smaknu6etako da je moZda Pije bio u pravu ito je 6utao sve dok se Rajje pretvorio u pepeo.

Medutim, dok je Rajh job postojao, poruka nacistima jejasna. Njihov politidki sistem nije bio predstavljen kao volja za56u, ve6 kao sveti pohod protiv neprijatelja nordijsko-arijevse, kao sveta duinost za sve one rodene sa germanskom ksvojim venama. HriS6anstvo je automatski opovrgnuto kaoja te rase, jer je bilo zasnovano na principima bratstva meduma i jednakosti svih rasa. Jednakost rasa sigurno nije biloje Hitler i.eleo da propagira!

Ruienje hriS6anstva je zapodelo skoro istog trenutka knacisti doili na vlast i s lanca je puStena sveopSta osveta protivpadnika Crkve. Otpuiteni su katolidki sluZbenici; katolidkapa je Zustro obeshrabilvana; infiltrirane su katolidke omlaorganizaclje i katolidke Skole prisiljene na zatvaranie. Zabr

\ llI:LIGIJA

,,f .j,,t i dugih noLeva",30 juna 1,934 godine, ubijeno jeI rrrrtih dlanova katolidkih organizaclja, ukljuiuju6i

nekoliko is-Eriha Klau-

r , ' r rr (Er ich Klausener), vodu Katol idke akci je.I)rema nacistidkoj vladi, nijedna od ovih represivnih mera ni-

I'rlrr uperena protiv Crkve ili vere. Te mere su bile uperene pro-'' rt'-nemaikih aktivnosti','politidkog katoliianstva' protiv naci-

r,rl socijalistidke revolucije. Medutim, u stvarnosti je ulagan pro-i;,1;t'n napor da se predstavnici hriS6anske veroispovesti kinje irrlt'lr', razore i udine nemo6nim. Rozenbergu je 1934 godine po-rrrro obrazovanje u Trecem Rajhu. Njegov uticaj se odmah ose-

( )hrabrivani su svi dlanovi partije, pogotovo oni povezani sa,rzovanjem, da napuste katolidanstvo. Anenerbe je dobila zada-,,lt izrad stare germanske paganske kalendare i otvoreno se da-

lrr lrrvenstvo slavljenju drevnih praznlka kao 5to jePraznlkzim-r11 solsticija nad slavljenjem hriS6anskih praznika.

Sto hiljada Nemaca je 1937 godine formalno napustilo kato-krr crkvu. Medutim, samo je jedan nacistidki voda, Hajnrih Hi-llr, rrapustio crkvu. Nekoliko drugih istaknutih nacista je razmi-,rl,r cla mu se pridruZi ali je Hitler to strogo zabranio jer, iako je

r /('o sve 5to Crkva predstavlja, smatrao je da je prerano otvore-r 1,,j objaviti rat. Hitler, Gebels i Gering (Goering), izmedu osta-r, ,,rr ostali rimokatolici u teoriji ako ne u praksi sve do svojih ni-l, r katolidkih samoubistava L945 godine.

( ludna sinteza paganskog i svetovnog koja je proiimala naci-l 1,,' obrede moie se videti u 'Nacional-sociialistidkom kalenda-' l,rl<o Hitler nije iSao tako daleko kao Musolini i brojao godi-,',1 svog dolaska na vlast, ustanovljen je ceo nacistidki godiSnji

Llrrs. Godina je zapobnjala 30 januara, koj i se nazivao 'Dan

r1;rnja vlast i" . Neo-paganima je ovaj praznik odgovarao jer je' l ' lizu drevnom prazniku Imbolku ili Sretenju. U martu se sla-r ' l)rrn u spomen heroja', a20-og apri la Firerov rodendan. PrviI {praznik prole6a), jo5 jedan drevni paganski festival, su nacio-

I ',,,cijalisti i drugi socijalisti proslavljali kao ,,Dana rada". Za-rr 1r' sledilo praznovanje letnjeg solsticija, upotpunjeno neizostav-rr lrll jstl.m Ivanjdanjskih vatri i sundanih todkova kod drevnih

su katolidki sastanci a crkvena imovina konfiskovana. T q,rnsl<ih geomantskih hramova na uzviSicama.

L22 NajdZel

Najsvedaniji nacistidki praznik se odrZavao devetog n

bra, na godiSnjicu abdikaciie Cara t Hitlerovog Minhenskog1923 godine, kada su 'veterani' nacistiike partije mar5iraliMinhen uz priguiene zvuke bubnjeva. Postojao je obrednionaj kojim se marliralo 1'923 godine, i duZ njega su se vijoristave na pola koplja a na odredenim rastojaniima je u obr

posudama gorelo ulje. Oni koii su marSirali stizali su nakome je policija 1.923 godine otvorila vatru a odande bi nali ka mauzoleiu u kome su u gvozdenim sanducimaleialaistorica poginulih u Minhenskom pudu. Sav saobra6aj u Mibi se zaustavio i poitovalo bi se 6utanje tokom ceremonije.

Poslednji praznrk u nacistidkoj godini je bio Prazniksolsticija. On je zauzeo mesto Boiita koji je i sam prvobitnonio svetkovine zimskog solsticija. Ponovo je uvedena drevna

monija vatri zimskog solsticija. Himler je decembra 1'936poruku svim SS vodama nareduju6i im da slave ovaj pr

,,Umiru6e svetlo stare.godine, koje preuzimaju novi plameno

ve godine," napisao je, ,,simboliSu trajanje nemadkog Zivdrevnih vremena do budu6nosti"

Javni obredi su u nacistidkoj Nemadkoj bili vrlo snay'nogijski obojeni. Tipidan primer ove kvazi-sluibe je bila Litaniidu. Ovai obred, uveden na skupu SluZbe rada Rajha na NiSkom prazniku 8 septembra, 1937 godrne' bio je po svom skist i kao i crkveni.

Sluibu su zapodinjala zvona. Devojke iz SluZbe rada bimarSirale do zastave i zapevale:

P ozdraui bari ak, pozdraui obeleii a.Pozdraui Firera, niibouog tuorcd.Pozdraui sLte one ito za njih padoie.Odano posluiai poziu.Od suih neprijatelia koii nam preteDanju i noiu braniiemo steg.Moiemo pobediti, moiemo umretiAli zastaua ie ostati iista.

ltELrGrJA 123

Podizani su barjaci L zastave. Jedan glas bi izgovorio Po-rr ,"Ovde na detvrtoj velikoj proslavi, da bismo se posvetili novimlrl<irn zadacima, dvrsto stojimo pred svojim'Narodom i Firerom'svctoj zemlji pod naiim zastavama koje vijore sa srcima otvo-

:rr inr, spremnim da sluiaju."Svi uiesnici litanije su odgovarali usklikom: ,,Spremni smo!".

'tlio je mubki hor, koji je velicao vrline Firerove 'misije'. Onda ierrlii glas izgovarao sveianu zakletvu otadibini; muikarci su kli-lr :"Nemadka!" i oglasile bi se fanfare.

Cetiri glasa, predstavnici detvorostruke podele druitva (odjekrr,rg indijskog arijevskog kastinskog sistema koji je Himler ieleo'rr,rvo da uvede), oglasili bi se jedan po jedan, zahvaljuju6i Ne-.r,lioj na hrani, gorivu i zaititi, i obe6avaju6i pretvaranje neplod-lr lcdina u plodnu zemlju. Posle himni Nemadkoj , zemlii, majdin-vrr i radu usledila bi detiri glasa, predstavnici severa, juga, istokat,r;nda. Posle jo5 jednog hora seljaka sa aSovima u rukama, koji

1'r'cdstavljao sveiano se6anje na pale drugove, zaiuo se priguSe-

zvrrk bubnjeva. Glas bidri.ao govor u slavu ubijenih; zastave su,,lrrritale i tri venca se polagala na 'Spomenik radu' ,,Za slobo'r s lavu Raiha".

'Zatim je mulki hor najavljivao ponovno rodenje: ,,1 na5 danrlo6i, Spremni smo za poziv, Ali nala ponosna zastava 6e se za-

v,'li. slobodno vijoriti". Zastave su ponovo podizane, oglaiavalal irrfara i polagao Zavet, usamljen glas se smenjivao sa mno-

vorrr kao pop sa svojom pastvom. ,,Tako se u ovom sveianom ca-rrrolimo da bude blagosloven Zavet koji polaiemo. Zahvaljuje-r li se, Fireru, Sto smo te sada videli. Posmatraj nas kao svojur\rvenu tvorevinu, neka naia srca uvek kucaju po bilu tvog sr-, rrt'l<a na5i Zivoti nadu inspiraciju u tvojoj ljubavi. Pogledaj nasI t ' . Tvoia Nemadka smo mi!"

(lula se poslednja himna:"Bog neka blagoslovi naieg Firera u,rrr iasu, Bog neka nam pomogne da povratimo zemlju, Da slu-

ir. I{ajhu dubokom odano56u ..." eula su se zvona i ceremoni-,,r ' zavriavala.

/.apanjujuli kvazi-religiozni obredi kao ovaj su se odrZavali,r1.,' nedelie u nacistiikoi Nemadkoj. Hitler, nacistidka partija i,rrlr su zauzeli mesto Hrista i svetaca dinovima oboZavania svetov-

1251.74 Najdlel

nih bogova. Energije koje su ti praznici budili su takode s

hovoj sopstvenoj igri i istovremeno parapsihidki uticati na nObredi su ponavljani u manjim razmerama na svim ni

Litanija radu je bila jednaka misi u crkvi Sverog Petra koju jeiioPapa, ali su takode u manjim'kapelama' odri.avane manjekovine. Svaki kamp za de(ake je imao svoj sopstveni razradenired vatrel svaka nacistidka sahrana se sastojala od neo-paobidaja, a Sirom Rajha su zastave, povorke i ceremonije odrLu Zivotu verovanje da je svaki nacista dlan ve6e celine, velikogjateljstva, povezanog verom i simbolom. Postojale su dak i nacike ceremonije za kritenje beba. elan SS-a je u ulozi popa sluZoltarom, koji je bio prekriven zastavom sa svastikom i ukraitografijom Firera i otvorenim primerkom Mein Kampf-a. Mbiti sigurni da nema mnogo Nemaca kofi danas duvaju sliku sa'krdtenja' ako su dobili ime tokom jednog od ovakvih obreda.

Bai kao 5to su nacistidke ceremonije proiele kalendar iske aktivnosti od kolevke do groba, isto su tako nacisti imalisvete gradove u kojima su odriavani razliditi obredi tokomne godine Rajha. Svi nacisti su se prvo okretali Minhenu kaomusliman okre6e Meki. Thmo ie Hitler stvorio'hram svetihnika', mauzolej 16 nacista koji su poginuli u pudu. Tu se takIazlIai 'krvava zastaya'koja je nolena u neuspeloi pobuni.

U drevna vremena, velike narodne skupitine, kao naislandska Althing, bile su projektovane tako da odraiavaiuni topografski izgled zemlje. Ljudi sa severa bi stajali nastrani, oni sa zapada na zapadnoj, i tako dalje. Mesni predci svih struka ili zanimanja bi bili prisurni, svako na svom odnom mestu. Na ovaj nadin bi se sakupio pravi fizidki mikrokcele nacije na posebnom mestu u odredeno vrerhe koje suti i astronomi prorekli, kako bi se obavio sveti posao. Nirnskupovi su bili dosta slidni ovome. ,,Potpun mikrokozampisao je dopisnik novina Der Montag, ,,mogao se videti u Nigu izmedu 31 avgusta i 3 septembra 1933 godine"

Na Nirnbedkim skupovima se spajala sva mo6

RELIGIJA

lrlrrzika za marieve i usmena propaganda je tutnjala iz zvudnika nav,rl<om fenjerskom stubu. Neprestane povorke smedokoiuljaia,r1r:rdnika SS-a, Radnih snaga, Hitlerove omladine, vojske, mor-rrcc i avijacije, marlirale su tamo-amo; skoro jedan milion ljudi\('sabio u ovaj mali grad. Odri.avanoje toliko parada da su me-

tt' vlasti morale da postave tramvajske pruge ispod zemlje kakoyrrvni saobra6aj nastavio da tede (slidan dogadaj se odigrao u

rr l ZLrfovorn Berlinu).Skupovi su bili omamljuju6i u svakom smislu te redi; namera

;t' bila da otupe ose6aje i umrtve um. Marievi koji su trajali porrr sati nisu bili neuobidajeni, bio je to stalan protok mnoitva

rlt' je paradnim korakom mariiralo u ogroman geomantski-pro-Iovan stadion izgraden u rimskom stilu i iz njega. Masovni sku-

rvi <rvih razmera su imali dvostruki cilj: plaiili su opoziciju unu-| | van Nemadke; i budili su ogromne parapsihidke energije koji-r jc Hitler, posve6enik okultnog, mogao da manipuliSe u ime zla.,rliovi kao Alister Krouli bi dali svoiu desnu ruku za ovakav re-tvoar podatne parapsihidke energije .

Ceremonije u spomen mrtvih nacista bile su strahotne i bizar-li;ro da su dule mrtvih bukvalno bile prizvane. Jedna takva cere-,rrija odrZana 1.937 godine je najpoznatija, jer je sakupljeno mno-

v,r lyudi moralo da stoji u stavu mirno dok su ditana imena svihX) nacista. Na drugom velikom skupu, dlanovi SS i SA su ispunilir,rthri prostor i ostavili Siroku stazu medu svojim redovima. Odjed-rrn je nastupila tiSina. Hitler, u pratnji Himlera i Lucea, je polako

bv('iirno stazom preiao celu duiinu stadiona izmedu redova vojni-, l'ri5li su 'svetoj vatri' koja je gorela u urni na kraju, zastali na tre-t,rl< ionda se zaputili nazad, sve to u potpunoj tiSini. Izvodio sel<i cin masovne obredne magije dotad neduvenih tazmera.

l)ok je Hitlerova namera bila da hriS6ansku religiju u Nemad-rl /,ilmeni masovnim obredima u sopstvenu dast, sa duhovnomr,rrorrr iivota u okupiranoj Evropi se postupalo na neito drugadiji

tn. Crkve su bezduino ukidane u Poljskoi i eehoslovadkol, natrrrcr. Mnogobrojna popularna hododaS6a, odriavana u Cehoslo-li r r j smatrana su ZiZom nacionalizm a i zbog toga zabranlena. Cr-

vr ;t' oduzeta imovina i zatvoreni su crkveni univerziteti. Nacisti su

red religioznih iskustava. Neposredan pokulaj svrgavanja Crverovao je Hitler, bio bi beskoristan. Mnogo je bolje pre6i ih u

tajnih uticaja. Grad je bio oki6en hiljadama zastava sa svasri rrrrrli molitvu koja se tradicionalno izgovarala posle mise i u ko-

126 Najdiel

joj se arhandeo Mihailo pozivao da uniSti Saranu i Zle duhoveji rade na uniitenju duia. Ose6ali su da su molirve za uniitenjetane bile preblizu istinil Cak ie i moto deikih katolidkih,,Narod koji zadrii svoju veru nikada ne6e propasti,, potpao

RELIGUA

trcnaklonost naroda prema diktaturi, bili su odigledni.

frrrr, gradu u kome se nalazi poznata katedrala, jedinica lokalnihft,rvcikih faiista je odludila da odrlipagansku ceremoniju kako bir, 'slavila imenovanje Kvislinga za premijera. ceremonija je treba-t tlrr se odrii u katedrali, poito su norveikim nacistima nemaiki

lrrrrranti rekli da ona predstavlja kljudno mesro u svetoj geografi-I N'rveike. ceremonija, ili osveStanje, je po sadrzini bila tipitnorr istidka, i ukljudivala je unolenje Kvislingovih neo-paganskih\t;lva u katedralu.

Dekan kanonik katedrale Dr. Fjelbu (Fjellbu) im nije dao do-,lr da odrie ceremoniju zato 5to bi unoienje Sundanog krsta u

liic'ansko zdanje predstavljalo svetogrde. ceremonija b1 takoderr'ltinula pridest koja je trebalo da se odrii u isto vreme. tako da'Krnula pncest koJa je trebalo da se odrii u isto vreme, tako daf rjclbu odludio da se pridest odrii kao ito je bilo planirano. Ve-ir gomila naroda se skupila pred odredeni das, i, rnada je mora-rfrr odstupi pred naoruianim duvarima, pevala je poznatu lute-rrsku himnu ,,Bog je joi uvek naia sigurn a tvrdava,,-.Iako su sun-rri krstovi bili uneti u katedralu i odrzan potpun nacistidki obredkojem je Kvisling'blagosiljan', jatina hril6anskih ose6anja, kao

1 ) 7

cenzuru - SS je vrlo dobro shvatao istinitost ove tvrdnie. ,

Kada su nacisti srigli u Poljsku 1939 godine, poieli su smatski da uniStavaju poljske crkve. Neskrivena namera naciosvajada je bila da sravne sa zemljom svaku poljsku crkvu nanaidu. Ovo je pogotovo bila sudbina manjih mesta kao SidlOstrovjec i KraInik. Posle rata je procenjeno da je preko 90svetih zdanja u Poljskoj oskrnavljeno ili sravnjeno sa zeukljuduj u6i, naravno, sve sinagoge.

Gaulajter Vajs (Gauleiter Weiss) je decembra 1940 eodijavio da Poljsku crkvu treba uniStiti kao bastion anti-neriadkpora, tako da je zabranjena upotreba poljskog jezlka u svimsluZenjima, zabranjena su katolidka vendanja i sahrane i najvecina poljskog sveltenstva naSla na putu ka koncentracionimrima. Sve molitve Devici Mariji, koja se u poljskof nazivala ,Gospa, Kraljica poljske krune", i sve molitve, himne, praznicici od bilo kakvog patriotskog znaiaja bili su izba&i izobreda koji su jo5 bili dozvoljeni. Sve ove mere su imalecilj: prvo da uguie hriS6anstvo koje je bilo smrtni neprijateljzmal i, drugo, da slome poljsku naciju pre nego 5to bude unii

Norveika nam, pak, pokazuje kako su se nacistiprema religiji u 'rasno prihvatljivo j zemlj|. Njena marioneiskada pod zloglasnim Kvislingom je pokulala da obnovi neo-sko oboZavanje sunca kao nacionalnu veru i da ukine hrii6aUkazivana je velika painja Kvislingovom simbolu, Sundastu, norveikom pandanu nacistidkoj svastici. Tednom odpro-nacistidkih sveitenika, Sigmundu Fejlingu (Sigmund Feylipoverena je ova vera u zadetku i on je podeo da iiri prolkoja je spajala nordijski rasizam sa drevnim nordijskimstvom i odabranim hrii6anskim temama. stvoren ie katehiza]kome je posluinost Vodi (Kvislingu) postavljena kao najvainiidmacenje Pete zapovest i .

Otpor neo-paganstvu je bio ogroman i I februara 1942je doilo do velike pobune hriS6ana protiv nove vere. U T

JSnANAESTo P O G L A V L J E

I vlzopaceno vrtestvo - Himlerov SS

CRNI RED

l '\ ,r'sto primeiujemo da knjiievnost 'fantastike' ponekad prethodiI 'rr, lrrcim dogadajima. Da l i je to zbog nesvesnog predznanja auto-t,r rli sama knjiga postaje prorodanstvo koje se samo ispunjuje,

! 'r , , lrrret je nagadanja. Medutim,I896 godine je Stampana knjigaf ,';.r lrredstavlja najizrazitiji roman prekognicije koji je ikad videorr,r'rlost dana: M. P. Sil (Shiel), engleski pisac, napisao je dudnu fan-l;r/r lu o grupi bezduinih ubica koji divl jaju po Evropi, ubi jaju6ir,n, zir koje smatraju da ometaju napredak dovedanstva i spaljuju-u n;ihova tela. Naslov knjige je glasio S.S.

Cetiri godine poito je ovaj 'apsurdno maStovit' roman obja-t l1, rr, 7 oktobra 1900 godine, u Minhenu je roden Hajnrih Himler.{}r ' ,r ic bi la osoba koja 6e Silou,.r maitari ju prervorit i u surovust\,rr)ost. Himler je bio sin poboZnog katol idkog ui i tel ja koj i je

Ir''lr() vreme bio privatni uditelj princa Hajrrriha Bavarskog, po ko-.r' l( sinu dao ime. Kako je bio premlad da bi udestvovao u Prvomqi, r, , l \om ratu, Himler je bio tek oficirski kadet kada je palo Kaj-rr r,,\/o carstvo. Odmah posle rata je podeo da izutava poljoprivre-

Najdiel

du 5to je dovelo do opsednutog interesovania za istoriisko n

dime je prokrdio pvtza Auivic kroz dvadeset godina.

Sa-pojavomrnnogih para-vojnih politidkih partiia ranih

desetih godina ovog veka, Himler ie pristupio mladoi nacistipartiji i udestvovao u Hitlerovom Minhenskom pudu 1923 got

Pud je doveo do delimidnog i privremenog povladenja nacista,

tlerovog desetomesednog boravka u zatvoru tvrdal'e Landsbt

do hapSenja Ernsta Rema (Ernst Roehm), vode Hitlerovih smr

koiuliala. SA. Dok ie nacistidko rukovodstvo bilo u zatvoru'

mlera su u partiju primili bra6.a Oto i Gregor Straser (Strasser),ji su se privremeno nalazlli na nienom delu. Kada je Hitler-oslc

den, Himler je pridobio joi ve6u vlast' Hitler je odustao od i

naoruianoi revoluciji i zapoieo kampanju zalegalnu vlast koi

uspeSno zavr$la ianuara 1,933, njegovom pobedom na izbo

U ovo vreme je Ernst Rem privremeno napustio svoj poloZai

SA i emigrirao u Boliviju, gde je postao voini savetnik u pred

6em ratu za eako. Himler ie 1926 godine unapreden na mes

menika vode Schutzestaffela - Zaltitnrh jedinica - bolje

kao zastra5uju6i SS. SS je prvobitno osnovan kao lidno Hi

obezbedenj e 1922 godine, da bi se pod Himlerom pretvorio

5to sasvim drugo.Himler ie sa 28 godina ve6 bio unapreden u vodu SS

grandioznom titulom Reichsfurer-SS, i na ovom poloiaiu- je

do pada Tre6eg Rajha posle samo sedamnaest godina. Meduti

nlie 1922 godine bila zastraluju6a i omrznuta organizacija u

kasnije pretvorila. Potdinjen tada jakom SA-u, SS je brojao200 liudi. Himler ie iza kulisa neprestano radio kako bi se njprivatno carstvo proSirilo. Nije za njega bila slava javnih nastr

io je prepudtao Gibelsu i Hitleru. Rade6i puno sati za malu pl

svojoj kancelariji, Himler je kovao zaveru da preuznie vlast krmu omogu6ila da ostvari svoj san - stvaranie Vladaju6e rase,

ariievske ratnidke kaste koja bi vladala svetom.

U svoiim snovima o Novom poretku, Himler nije samoslio na .roui politiiki poredak zakoii se Hitler borio' vei, taki na novi bioloSki i duhovni poredak. Ovaj novi poredak je

lo da izmeni pravac razvoia civilizaciie, nauke i religije, a usvega je trebaio da se iralazi magijsko carstvo Crnog reda SS'

vrcnSrvo - Hr,urrnov SS

l lar je Himler tako mislio. Od rane mladosti je Himler-ze-rl1,,r'rrdnik verovao da su seljaci glavni oslonac nemadke nacije./r ' r rr l joradnik na svojoj sopstvenoj nj iv i" , pisao je voda SS-a,

Itr,',lstavlja glavni oslonac snage i karaktera nemadkog naroda."' zasnivanje rasnog stabla - krvi - na drevnom mestu - tlu -

horo se uzdiglo do cele doktrine, teoretske osnove nemadke ra-rndmo6nosti. Himlerovi prijatelji u Bavarskoj su kupili farmu

rsti l i ga da dolazi na nju kako bi isprobao svoju ideju o'sel jai-skoli'. Ova Skola je trebalo da bude srZ pokreta 'povrarak ze-

1r' koji je Himler smatrao budu6noS6u Nemadke; postepeno uki-1t' ve6ine industrije i ponovno stvaranje zdravog, samodovolj-r rasno-distog seljadkog druStva koje se oslanja na samo sebe.San o seljaku na svojoj sopstvenoj njivi je predstavljao pokre-

lirr snagu avanture baltidkih Frajkora 1919-1920. Mnogi bivSirlrvi Frajkora su i dalje strasno sanjali o samodovoljnoj zemljo-rrji. Himler je prvobitno zamiSljao da 6e ovakvo drultvo posto-

i rr Nemadkoj, ali je kasnijih godina njegovu ideju trebalo kom-rvrrti sa Sirenjem Rajha ka istoku. TraieCiuzor za ovu seljadku

'o1rij11, Himler se vratio u doba Prvog Rajha, hiljadu godina rani-, llro je oboZavalac heroja i njegov najve6i junak je bio krali He-rt lr der Vogler (Halnrih Pticolovac), osnivad Prvog Rajha. Ovqgl1;r Saksonije i osvajada Slovena, Himler je opisivao kao ,,ple-rrtog seljaka svog naroda".

()tprilike u ovo vreme (1926-1928), Himler se povezao salrrrrrr pokretom zvanim Artamanen (Artamani). Ovo politidko -i;irozno telo je bilo odano ideji vlasnika - naseljenika. Iako ve-

Artamana nisu bili dlanovi nacistiike partije, zaklinjali su setv i-tlo i obe6avali da 6e ponovo osvojiti i naseliti Evropu u imerr.ri:ke. Prva grupa Artamana se L924 godine nastanila na ima-rr Saksoniji kako bi uprai.njavala svoju doktrinu oslanjanja narrr sebel uskoro je viSe od 2000 mladih ljudi okupiralo farme ur, rroj Nemadkoj i naoruiavalo se za pretstoje6u borbu protiv

rn. Pokret Artamanen je bio tako znadajan da je 1924 godi-

I'r,,,rc Hans Nikol (Hanns Nikol) objavio knjigu o radanju ovogl('lrr pod naslovom Das Neue Leben (Novi iivot).

Artamani su u svojim redovima imali i nekoliko ljudi, koji suir;t'napravili ozloglaSene karijere: u Brandeburgu je bio Rudolf

131

1 ) at . ) L Najdiel

Hes, koji je postao komandant trogora smrti AuSvica; i Rihardter Dare (Richard Walter Darre), agtarni rasista iz Argentinese Skolovao u Engleskoj. Dare je verovao da je sve znaiajno Izalo sa rasom i, prerna niegovoj filozofiji, seljaitvo ie ,,uveklo jedinu pouzdanu osnovu za nai narod sa stanoviSta krvi".

iava, napis ao je, zato mora da proiiri seljadku klasu putem po:

nog naseljavanja ruralnog dela zemlje, menjaju6i tadaSnje stre

n1e ka gradovima. Dare je bio jedan od dlanova one posebne

le miSljenja koja je tvrdila da su sve velike kulture sveta zasnl

ljudi nordiiske krvi. Napisao je nekoliko knjiga na temu'krvi i

i sve su naiSle na Himlerovu podriku.Dare je tvrdio da su sve velike civilizacije u prollosti prol

ler njihovi ljudi nisu oduvali distotu svoje nordiiske krvi. Kaozultat ovog'otkri6a',Darcje predloZio da treba iskoreniti sve

dunarodno oriientisane i humanistidke organizaclje kako 1

si2redio pad savremene nemadke kulture. Ove organizacije su chvatale kako anarhizam i komunizam tako i slobodno zidare,zenkroicere i hri56ane, koji su svi propovedali bratstvo medu

dima i time ugroiavali distotu nordijske rase.Himler ie u svoiu Siru okuitnu viziju svetskog poretka

pio Dareove rasistidke ideje kao i teoriie njihovog prethodnikaia de Lagarda (Paul de Lagarde). Po5to je nastavak civilizacijevisio od distote nordiiske rase, razmlSljao je Himler, onda ova

sa mora da ima neke specijalne mistidne'ili parapsihidke mo6i

I , r/'rlCENO VITESTVO - Hl,l4rlnoV SS4 1 1-t .) -)

Ratne svireposti SS-a nas mogu navesti na pomisao da je ve-r rrr,r njegovih dlanova bila nenormalni sadisti, ali je procenjeno da

ll ni manje ni vi5e nego svaki detvrti imao titulu doktora. Uskoro

lr , \ r() su nacist i dobl i na vlast, 1933 godine, Himler je pozvao oda-

frr,rn skup naudnika, industrijalaca, oficira i zemljoposednika narvrrtan razgovot. Uplaleni nedavnom propagandom protiv inte-

'ktrralaca i viSih slojeva, ve6ina je odekivala da 6e se na6i na ntsa-rr l.rnatidnih napada. Medutim, desilo se nelto sasvim suprotno.Irrrrler ie pozvao elitu, koja je bila tu sakupljena, da ,,pomogne urrrcravanju svih struja tradicije ka SS". Svakoj dri.avi je potreb-clita, izjavio je, a u nacistidkoj Nemadkoj to je bio SS. Medu-

n, SS, nastavio je, moZe biti delotvoran samo ako njegovi dlano-r ,,unesu u drultvene potrebe danainjice istinsku vojnu tradiciju,

'bcne poglede, ponaianje i vaspitanie nemadkog plemstva, iv;rraladku efikasnost industrilalaca na osnovu rasne selekcije".lrlirrv stav, koji je prvo naiSao na zaprepaS6enje, dodekan je bur-Irrr ovacijama, i skoro svi dlanovi skupa su se pridruZili SS-u.

SS pukovi su od samog podetka bile elitne trupe. Kako bi u

lrlr ulio oseianje elitnog kontinuiteta, Himler je obnovio stararrslra imena pukova iz doba Kajzerovog Rajha. Podralavaiucl ls-llrri ' ive pruske Vitezove crnog orla, reda osnovanog 1701 godine,5 pukovi su dobili titule kao Totenkopf, Liebstandarte, Hohen-,rrrlfen, das Reich, imena koja su odzvaniala junadkim voinimrtlvizima proilih pobeda. Kao i Glavni husari smrti Fridriha Ve-

rase mogu6ih nadljudi bilo je mogu6e samo ako su se oni gtalr

na mestu koje im pripada, u bliskoj vezi sa svetom zemljorn nj

jih je liSeno inferiorno dovedanstvo. Mistidno ostvarenie magi , r1i i Telesna garda kralja Bavarske, novi SS pukovi 6e sluZiti Tre-rrr l{ajhu u njegovom'najboljem dasu'.

Pored drevnog vojnog uzora) Himler je svesno zasnovaoo1 SS na jezuitskom redu. Osnivad jezuita, Ignacije Lojola

Artamanen se rasplinuo kao i mnogi drugi pokreti, ali je l ' lel-1566), ustanovio je komandnu strukturu posve6enika kojuve domovine.

re regrutovan u SS gde mu je poverena nova Rasse und.Si

samt (S\ulba rase i ponovnog naseljavanja). Dare je is

ovaj poloiaj kako bi uSao u Ministarstvo poljoprivrede

gde je mogao da primeni u praksi svoie teoriie o samodovojed"n od njegovih blagotvornijih ukaza ie bilo poiumliavaplodne i napultene zemlje. Negativna strana njegove sluZ

la ta 5to ie 5irila anti-semitsku propagandu a potom i ist

.fevreja i Cigana.

llrn.rler skoro doslovce preslikao. Bai kao 5to su jezuiti postalirrlt'ni verski odred Spanskog carstva, tako je Himler zamiSljao

d rtcgov tek rodeni SS igra istu ulogu u ,,HiljadugodiSnjem Raj-rr". Irrko su prividno bili ortodoksni hri56ani, jezuiti su detaljno, 'rrirrvali astrologiju, svetu geometriju, geomantiiu i simbolizam.

;rlrovi manastiri i crkve su bili izgradeni prema drevnim kanoni-,r rzlr<rra mesta i razmera izvedenih iz pre-hriS6anske tradicije.rl 'r ' i su bili i hramovi SS-a. Na ameriikom kontinentu su iezuiti

r51, NajdZel

preuzeli drevna svetiliSta kako bi duhovno i parapsihiiki osvojilizemIle. SS je na sliian nadin traZio i kupovao kljudna mesta na

madkim ley lintjama.

l,,rtpeCp.No vrrEsrvo - Hlurrnov SS

' , l irr Solana, 1823 godine. Kalifornija je bila parapsihidki 'prikova-

n,r' na nadin na koji ostatak Severne Amerike nije bio.Niz obalu od San Dijega do San Fransiska se pruiao lanac

rrrisija, smeitenih tako da je zemlja medu njima bila ravnomernor,rspodel jena. Svaka misi ja je dini la gotovo autonomnu patr i jar5kurlriavu pod autokratskom vla56u Padrea, koju su branili vojniciilranskog carstva. Manastiri su konadno ukinuti naredbom ipan-.,lic vlade 1813 godine; ova naredba nije bila stavljena na snagu ul(;rliforniji do sredine druge decenije devetnaestog veka. Sistem mi-rrjrr je tada sruien, domoroci su se vratili svojim starim obidajimar Sjcdinjene Dri.ave su konadno osvojile Kaliforniju 1846 godine.

Ovi kaluderski redovi su bili u jedinstvenom poloZaju jer surlr'dinjavali geomantske veitine Istoka iZapada. Kao dobri pozla-v,roci drevnog kabalistidkog nauka, alhemije, astrologije i parapsi-lrrt'kih nauka, jezuiti su predstavljali pokretadku snagu Spansketrrcsijanske kontra-reformacije i zastraiuju6e inkvizicije. Pomo6ulvt' uiasne institucije oni su iz uguiivanih okultnih redova izvlati-lr t:rjna znanja koja bi zatim primenjivali u svoju korist. Himler jet,rliode imao svoju sopstvenu inkviziciju, Gestapo, korisno orudel.r,jim se moglo do6i do raznlh vrsta informacija, od kojih su nekeI'rlt ' okultne. Jezuiti su pokazali 5ta organizacija naoruZana ovimf ,rlnirma moZe udiniti u osvojenoj zemlji * moZe proi.eti tu nacijurlulrovnom snagom, kako su je oni shvatali, Svetim duhom. Himle-1,,v SS, koj i je odl idno poznavao jezuitske metode, takode je sanjaorl,r proZme svet svojom soptvenom zlom vrstom PSI kontrole.

Paralele izmedu SS-a i iezuita idu dalie od slidnosti u okult-l l , ) l rnetodologi j i . Segrtovanje za jezuira traje dve godine, da birr,lt 'cli lo nekoliko godina podudavanja i udenja. Najzad se Sveite-rul. zaride. SS je ovde bio istovetan po strukturi kao DruStvo Isu-s.r Neki jezuiti polaZu jednostavne zakletve. I u SS-u je postojao'lrrirrn kadar. Drugi jezuiti polaZu posebne zakletve i smatraju se'z,r l i let im'. Oni predstavl jaju el i tu Drui tva. U SS-u je ova grupa di-rrrl,r unutrainje 'sveitenstvo' - Crni red.

Etape kandidovanja za SS su bile ispunjene obredima i for-r i r , r l r rost ima kao i u svim rel igioznim druStvima. Na godi5nj icu\ l rrr l renskog puia, devetog novembra, osamnaestogodiSnj i mo-' , l b i bio pr ihva6en za kandidata. Bi lo mu je dozvol jeno da nosi

135

ostatak rase Atlantide. Loioline poznate duhovne veibe su pole od kaludera manastira Monserat - benediktinske svete planHimler je verovao da su ove veLbe prenoiene sa kolena na kood Gospodara Atlantide koji su sada niega izabtali da primeniie sile' kako bi reaktivirao Vril radi vladania tevtonske rasesvim ostalima.

Yeza izmedu geomantije i osvajania koja su se ticala Ev

razmatrana je u osmom poglavlju, medutim, ne postoji opita

glasnost da se ista stvar dogodila u Severnoj Americi. Iako Arna, Novi Meksiko i Kalifornija sada predstavljaju deo SjedinjDri.ava, njih su prvo kolontzovali Spanski naseljenici. Mnogiznatt gradovi Kalifornije koji nose imena svetaca su mesta najirna su Spanski kaluderski redovi osnivali misije, i mnogi, akosvi ti gradovi,nalaze se na mestima na kojima su se ranije na

la svetiliSta domorodaca. U Arizoni i Donioj Kaliforniji su ovesije osnivali jezuiti. Poslednje decenije XVII veka, Kalifornijpoluostrvo je predato redu italiianskog jezuite Euzebija FranstKina (Eusebio Francisco Kino), matematidara i geografa Skolc

Ignacije Lojola je bio Baskijac. Hirnleru je ovo bilo vaZnosu neki nemadki okultisti tvrdili da ie baskijski narod poslec

nog u IngolStatu. Njegov rad ie 1732 nastavila grupa jezuita, rna njih Nemaca, po imenu Keler, Sedelmajr (Sedelmeyr), Sta(Steiger), Grasofer (Grashofer) i Paver. Jezuitski red je detrdesetdina kasnije isteran iz Kalifornije i osnivanje misija je poveFranievaikom redu. Ovi kaluderi, koji su potekli sa fakultetaFernando u Meksiko Sitiju, su 1769 godine plovili zapadnomlom Amerike do svole misije. U Montereju su osnovali misijuistom mestu na kom ie 1'68 godina ranije Otac Asension'citao

su pod raiirenim granama Hrastovog drveta. Los Andeles, Sa

llarbara, San Dijego del Alkala, San Hose, Soledad, Santa Mc

l<a, San Gabriel Arcangel, San Huan Kapistrano i San Fransisko

Asis su sve pred kraj osamnaestog veka osnovali franjevadki

1it'ografi. Sve u svemu, 21 stalna misija je izgtadena izmedu

rrr isi jc, San Dijego de Alkale, 1701 godine, i poslednie, San Fra

1.36 Najdiel

SS uniformu bez Sirita. Na godiSnjicu dolaska na vlast nacista,og januara, kandidat je postajao kadet i primao svoju zvanidnupropusnicu. Kadet je 20 aprlla, na Hitlerov rodendan dobijaoje Sirite i svoju stalnu SS propusnicu. Na svedanoj ceremoniji,det se zaklinjao: ,,Zakliniem se tebi, Adolfe Hitleru, kao FiKancelaru nemadkog Rajha, na vernost i hrabrost. Zaklinjemtebi i nadredenima koje 6e5 imenovati na posluinost do smrti,

/ ( )/,AiENo vnr.Srvo - Hr,urlnoy SS 137

' ,r o ja tela i svoje duie. Odsada 6ete znati samo jednog neprijateljarrrog neprijatelja... Mogu vam narediti da ustrelite svoje rodake,

' , r , r ju bra6u pa 6ak i svoje roditel je - ne daj boZe! - al i dak i tadairr()rate da posluSate moja naredenja bez pogovora."

U prirodnom nasledniku Kajzerovog Rajha, nacistidkoj Ne-rrr.ri 'koj, 'boiansko naimenovanje' Hitlera je uvek iznova bilo isti-r , rrro. Mesi janske parole, ukl juduiu6i onu groznu , ,Prot ive6i se Je-vrl j ima, borim se za boLje delo", ukralavale su oglasne table, par.r l i i crkve, jer je Hit ler tvrdio da je njegov posao boZanski pohod

r,' Nemadku protiv svih onih za koje je on verovao da su protiv'rrt'nrinovnog'uspona Herrenvolk-a. Svi koji su biliprotiv nacizmahrn:ltrani su agentima koji se protive boianskom planu sveta, sve-t,r rr kojem arijevska, pogotovo tevtonska, nadmo6 predstavlja pri-t r ' ,1 : r r t red s tvar i .

Esesovac je u nacistidkoj mitologiji predstavljao budu6u na-rlrr rase, i prime6ujemo kako je ovo naglaSavano u zakljudnoj cere-trr , ,ni j i u kojoj kadet postaje punopravan dlan. Poito bi uspeinor,rvr i io svoju sluZbu u Radnoj jedinici Rajha i vojsci , kandidat je

rr{)r'ao da poloZi konadnu zakletvu kako bi postao punopravan na-, r ,ritki dlan. U ovoj zakletvi, poloienoj na nacistidki 'sveti dan' de-\{'rog novembra, dlan je obavezivao sebe i svoju budu6u porodicurl.r lroituju rasni zakon koji je Himler objavio 31 decembra 1.931.:rl,r i lanovi SS-a mogu da se vendavaju ,,samo ako su ispunjeni neo-

I'l ',,dni uslovi rasnog i zdravstvenog porekla". Sada je mladi ese-'.,,r'rrc dobijao svoje oznake dina, koje su mu davale posebna zadu-1, rrja i privilegije nedostupne niiim 'smrtnicima'. Oznake dinova,l,r li.ojima su se nalazila vehmska slova SS napisana runskim pi-.,ll l()r'n, podraiavala su drevna prava Schoeffen-a Tajnog suda. SS

ir li;ro organizacija odvojena od obiinog druitva, uiivala privile-

l l , , \ iur pravni status. Sarfe (Scharfe), koj i se nalazio na delu esesov-,,1 r 1)rzvne sluibe, je odludio da nijedan driavni sud, pa dak ni na-, r ' , r i ik i part i jski sud nema pravo da sudi esesovcu. Ovo je bi la po-' l r.,tica samo viSih esesovskih oficira. Krie6i drevni pravni sistem

t' , ,1(ome ni jedna osoba ni je iznad zakona, nacjst i su napravi l i pr-, l.orak u pravcu ponovnog ustanovljavanja drevnog arijevskog, ,rrrrskog sistema - povratka u feudal izam.

ko mi Bog pomogao."e"k ni ova iastraiuju6a zakletva nije predstavljala kraj. I

du polaganjazakletve20 aprlla i podetka sluZbe prvog oktobra,vi dlan je morao da zasluLi Sportsku znadku Rajha i da napametudi SS katehizam. Ovai katehizam. zasnovan na katehizmu hriske crkve. trebalo ie kandidatu da usadi nacistidki etos.

Nacistidki sistem verovanja je bio objainjen i definisanpitanja i odgovore. ,,Zaito verujemo u Nemadku i Hitlera?",fe katehizam. Odgovor: ,,Zato 5to verujemo u Boga, verujNemadku, koju le On stvorio u svom svetu, i u Firera, Adolfatlera, koga nam je On poslao". U ovom SS katehizmu su mesiske maitariie Hitlera dovodene do vrhunca.

Jedna od najuobidaienijih osobina samozvanih mesija jenjihova autoritativnost. Razlog za to ie bio jednostavan: onistove6uju svoju instuticionalizovanu vlast sa boZjom voljom. Uhovoj vlasti, kaiu, prebiva BoZanska volja, koja 1e zatova; jer odoleti vlasti znadi odoleti boijoj volji, a to je svetNacisti su insistirali na bukvalno verskoi odanosti svom Fiposluinost je bila lozinka; posluinost koja je navodila ljude daiine najgore mogu6e zlodine u ime vitelke odanosti. Masovnece kao Adolf Ajhman (Eichman) bili su potpuno potdinjenisvojih nadredenih, postavSi niSta vi5e do obidna oruda, kaoni drugih voljnih robova u sistemu u kojem robovska poslupredstavlja glavnu vrlinu.

Ova religiozna autoritativnost nije bila Hitlerovo delo -je poticala od Kajzerovog Rajha. Car Vilhelm Drugi je 10bra 1891 godine odri.ao govor novim regrutima u Potsdimu uyem je saZeo ceo taj stav: ,,Regruti - Vi ste mi se sada zakleli nanost u prisustvu boLjeg sveitenika i pred ovim oltarom" Zaklelist' nrcni. To znaii da ste sada moji vojnici. Predali ste sebe

138 Najdlel

Ova hijerarhijska struktura dru5tva je proZimala sve nacke argantzacije. Posve6enje je bilo podeljeno na tri stepena ugim okultnim redovima, i SS nije predstavljao nikakav izuSlobodni zidari u principu imaju tri stepena posve6enla; slidniakademski stepeni - diplomac, magistar i doktor nauka. Cakdrevno keltsko sveStenstvo biio podeljeno na barde, ovate ide. Himler je pravio razliku izmedu SS 'sveitenika' i 'prvos

ka-' Crnog reda i 'svetovnjaka' u organizacljt zasnovanoj nanjevekovnim kaluderskim redovima vitezova, templara iskih vitezova, sa kojima le Himler namerno Zeleo da se takPostojala su tri dina u Himlerovom redu. Provereni esesovci,obzira na din, imali su pravo da nose prsten sa pedatom na kojse nalazila srebrna lobanja. Iako se ovaj prsten prvo dodelji'staroj gardi ' koja je imala dlanski broj manji od 100000,1939dine ga je dobijao skoro svaki SS komandant koji se tri godinelazio na viiem poloZaju.

Kama je bila simbol komandantskog SS kora. Kama, kpredstavljala drevno viteitvo koje je Himler Zeleo da imitira,ljivala se samo esesovcima koji su btli oberiturmfireri (mfurer) i na viSim poloZajima. Za razllku od prstena, kamu jegao darivati samo Himler, ali su diplomci kadetskih Skola autoski dobijali kame poito bi uspelno poloiili svoje poslednje is

Iznad ove elite je postojala jo5 jedna elita. Himler je bionesen drevnim obiiaiima tevtonskih vitezova, Barbarose i KArtura, i, podraiavaju6i hijerarhije ovih heroja, birao je svojihboljih dvanaest obergrwpenfirera (Obergrupenfurer) za svojenike. Poredenje SS-a i vitelkih redova rasvetljava mnogo toga.

Samo dobro odabrani vitezovi su moqli da sede sa Barili za Okruglim stolom; ne samo oni koji su biii majstoriveitina ve6 i oni koji su posedovali viteike vrline istrajnosti,sti i odanosti. RazmiSljanje nije predstavljalo jednu od viteikihna, poito je vode6i princip bila poslulnost ve6em autoritetu. Udi o Kralju Arturu odluke je donosio magijski tehnolog Merlriacistiikoj Nemadkoj to je iinio samozvani'mesija' Hitler.

Posao srednjevekovnih vitezova je bio da odriavaiu red urrrf ji. Svaki vitez je smatran odrazom viSeg doveka, Hrista, u v

/ r r1,x661gg vrcr.srvo - Hturrnotz ss 139

l ,r, i srednjevekovni viteiki redovi, imao za cilj da stvori i namet-rr,' fcudalni sistem 'nii.em'iovedanstvu.

Ove paralele su odigledne il l i rnler ih je namerno ist icao kako u obrednim tako i u iavnim od-rrrrsim?. Himler je na istoku teiio da srvori feudaina imanja za SS,I l( )r)ovo stvaraj u6i srednjevekovni ordensstaat tevtonskih vitezova.l.vtonski vitezovi su bili odani potdinjavanju ne-germanskih naci-;,r rra istoku, kao i SS. I u Tevtonskom redu i u SS-u je postojala pe-rl,ntna birokratija; svaki dlan je imao svoj dosije; duvane su finan-r,rJske i pravne arhive i oba reda su imala svoje 5kole.

Komandanture i glavni Stabovi revtonskog i SS reda su pred-rt,rvljali i vojne ireligiozne centre. Njihove tvrdave su se zvale or,rl, 'nsburgen, i tevtonski vitezovi i esesovci su geomantima povera-v,rli biranje najpovoljnijih mesta za tvrdave. Nekoliko poznatiht.vtonskih vitezova su bili mistidari; kao i neki esesovci. Jedno zna-r,,rino tevtonsko delo, Mainauer Naturlehre, koje je oko 1290 godiner,rstirvio Hugo fon Langenitajn (Hugo von Langenstein), obradujep,r'osrafiju, astronomiju i medicinu u svetlu misticizma.

Himlerova mrinia prema Jevrejima je nastavljala tradicijut.r,tonskih vitezova, jer nijednom Jevrejinu nije bilo dozvoljeno dac,' rraseli u bilo kom delu ordensstaata; ovde su zaista postojali svir'[ 'rnenti nemadke nadmo6i: iskljudivanje Jevreja, potdinjavanje ii,,rrt'bljenje mesnog stanovniStva, i svodenje preiivelih na robove.Nryc sludajno 5to je glavni arhitekta nacistidkog rasizma, Alfredl{ozcnberg, bio baltidki Nemac roden u Revalu, srcu starog Or-rh'r rsstaata.

Delovanje SS-a u Poljskoj i na istoku je zaduduju6e verno po-rlr'rlavala strahote tevtonskog reda - svake zime su hrabri vitezovilrrq,rnizovali lov na Slovene. Poznato je da su u tim ekspedicijamairr cstvovali i zapadne videne liinosti kao Henri od Derbija, koji jel ,r',rrije postao engleski kralj Henri ietvrti. Masakr i istrebljenje suI'r' ', lstavljali svakodnevnu pojavu, kao i Sest vekova kasnije. Ironid-n,, t('to 5to je SS imao istu sudbinu kao i tevtonski vitezovi - koierrr l,obedile udruiene snage Poljaka, eeha, Tatara i Litvanaca.

l(r'rrljrr Artura, a u vreme nacista, novog natdoveka. Nacistidki SS

DveNAESTo PoGLAVL IE

Izgublieni gradovi Atlantide

T\I| \ emadka je oduvek bila poznata po svojoj nadarenosti i uienja-rlvu, i, na svakom koraku nailazimo na nemadke strudnjake prili-l,rrn proudavanja sporednih grana istorije. Nemadki naudnici pro-,,l,rg veka su dali zna(ajan doprinos razumevanju praistorije, a u,l,rba velikih akademskih sloboda, njihove misli su se okrenule ka-t,rlilizmama i izgubljenim civilizacijama. Iako su dokazi o velikiml.,rtaklizmidkim promenama u istoriji naSe planete odigledni na sve',lrrrne, zvanidna nauka ih doskora nije uzimala za ozblljno.

Najbolji dokaz kataklizmidkih promena je otigledan po raz-lrt itim ostacima na Arktiku. Najpoznatrji i naizagonetniji takvirr,; l l rci su zaledeni mamuti. Ye(.1799 godine, Rus po imenu Osipr,unrahov otkrio je potpuno oduvanog mamuta, zamrznutog u le-,lrr na u56u reke Lene. eetiri godine kasnije je poveo trgovca slo-rr,'vadom, Bultanova, do mamuta i prodao mu njegove kljove za1', tleset rubalja. Za razllku od ve6ine trgovaca slonovadom, Bulta-rr,,v je otkri6e zabeleLio crteiima koje je poslao Akademiji u Petro-1ir,rt1u. Vesti o otkri6u su stigle do engleskog zoologa Henrija,\,lrrmsa, koji je 1806 godine organizovao ekspediciju da pronadu,r',t:rtk€ mamuta. Iako je ve6i deo tela mamuta istrulio, ekspedicija1r rrrrila pardi6e koie. Koia je bila prekrivena vunastom dlakom.',, ,r lozi

su utvrdi l i da je ta Zivotinja, kao i njen savremenik, vuna-

Najdiel

sti nosorog, sigurno morala da se prilagodi hladno6i. Ako je tona, 5ta su ove izuzetno velike Zivotinje jele? I Sta je uni5tilo celustu? Kasnija proudavanja su doSla do zapanjujuleg odgovoraova pitanja.

Jedna dinjenica kola izaziva zaprepal(enje je da je posle<ledeno doba zaobiSlo Sibir. Novosibirska osrrva, koia su ve6imlom bila neistraiena do pre jednog veka, sastoje se od ostatakama. Edvard fon Tol (Edward von Toll), koji je poserio ova osu periodu izmedu 1885 i 1,902 godine govorio je da se ona saod ugljenisanih debla drve6a na kojima su se io5 videli otisci lii plodova. Jedno ostrvo se nije sastojalo samo od ostataka drve6 i od raspardanih tela mamura i ostalih izumrlih iivotiniskihsta. Gleder koii se kre6e unakazio bi i zbrisao sve tragoveskog iivota, ali ostaci na ovom ostrvu su bili potpuno zamrznOgromna stada mamuta i nosoroga su trenutno bila sahranjveiitom ledu. U njihovim sromacima su dak nadeni ostaci niiposlednjeg jela.

Odigledno da se ova pojava ne moie objasniti posrepenadolaskom hladno6e koji je trajao hiljadama godina. Iznkataklizma koja je zbrisala celu vrsru, sahranjuju6i stvorenia utu koje se istog trenutka sledivalo da se nikada ponovo nezne, predstav$a jedino objainjenje. Medutim, 5ta je moglo dazove ovu katastrofu? I da li je u to doba na zemlji postojala ljska civilizacija?

Ovakva iznenadna promena temperature se poklapa sa srom u kosmosu. Da se u to doba manii planetoid sudario sa Imljom, dollo bi do promene poloi.aja polova tako da bi doSnje oblasti sa umerenim temperaturama postale ledene. Mora,ja bi se haotidno prelivala preko zemlje, svojim nadolaze6imsima strahovitih razmera bi zbrisala sve niZe oblasti. Sve civilizaie bi bile zbrisane, i preZivelo bi vrlo malo ljudi koji bi pamtilikatastrofu u svojim mitologijama. Atlantida, iii bilo koja drdrevna civilizaciia, bi u to vreme bila uniStena.

Ako je postojala neka civilizacija u doba koie mi sadavamo praistorijom, mislil i su naudnici, onda moZda job posnjeni tragovi na pravim mestima koje treba prouditi. Tokomnircstog veka su izlagane razne ideje ipretpostavke, dok zani

I '(, r/Br /ENI GRADOVI ATLANTTDE

,,l.rrltista za te civrlizacije nije ovo pitanje odstranilo iz zvanrcnerr,rtrke. Nakon toga je istraiivanje izgubljenih civilizacija podelo da\r' smatra 'ekscentridnim'. Atlantida je predstavljala popularan

lrrt'rlmet teozofskih dela i sam Hitler je napisao: ,,U svim liudskim

l,rcclanjima, bilo usmenim bilo pismenim, nailazimo na pominja-rl(' ogromne kosmidke katastrofe... Po mom miSljenju, ta stvar serrrole objasniti samo zahvaljujuli hipotezi o katastrofi koja je pot-

lrrrrro uniStila ioveianstvo koje se ve6 nalaztlo na visokom stepenurrvilizacije. Fragmenti naie praistorije su moida samo reprodukci-

1r' predmeta koji pripadaju daljoj proilosti.." Interesovanje nacistar,r izgubljene zemlje nije bilo samo akademsko, jer 1e pruialo mo-p,rrc:rrost da se nadu dokazi o arijevskoj super-civilizaciji koja je

lr ('thodila svim drugim kulturama.Prema udenju teozofa, i, uvereni smo, tibetanskog predanja,

t,lsrl sa Atlantide je preLivela katastrofu na granicama tog nekadavt'likog carstva i dak se i danas mogu na6i njeni tragovi. Nacistidkil';lsisti su i.arko ieleli da otkriju te ostatke i utvrde kako njihovo po-tcl<lo vodi od Atlantide. Medutim, gde se Atlantida nalazila? Neko'lrlio decenija pre Hitlerovog dolaska na vlast, nemaiki naudnici sur,' trudili da pronadu mesto na kome se nalazila. Yet 1665 godine

1t' jczuitski sveltenik Atanasius Kirher (Athanasius Kircher) objaviof rl;rpu na kojoj se nalaztlo ostrvo u sred Atlantskog okeana, medu-tun, u drugoj deceniji naieg veka, ve6ina nemadkih naudnika je bi-l,r rniSljenja da se radi o Tartesosu. Veruje se da se ovaj grad, kojirrr osvojili i uniStili Kartaginjani 533 godine pre nove ere, nalazi is-

1','tl sadainjeg Spanskog grada Sevilje, Profesori Sulten (Schulten),I lt'rman, Henig (Hennig) i Jesen (Jessen) su tvrdili da je Tartesos nirrr;rnje ni viSe nego prava Atlantida. Jesen je naveo poznate Plato-rrrrvc opise izgubljenog grada i pokazivao tadku po tadku, kako set,r1 grad poklapa sa poznatim iinjenicama o Tartesosu.

Drugi nemadki naudnici nacionalistidke Skole su, pak, tvrdilirl,r ic Tartesos bio germanska kolonija a ne kolonija Atlantide. Ovatl,,rla miSlienja je smatrala da je Severna Afrika mesto na kome serr,rl;rzila Atlantida. P. Borhard (Borchard) je1.926 godine tvrdio da,,rr llerberi, koji su ve6inom plavooki i svetle puti, ostatak rase\tl,rntide i pokuiao je da u nazivima berberskih plemena pronadel, r',t rrdarna imena deset Posejdonovih sinova. Jedno pleme se zva-

143

145144 Na;dZel

lo Uneuq 5to je vrlo slidno Euneoru, Platonovom legendarnomvom stanovniku Atlantide.

Medutim, Severna Afrika nije bilo jedino mesto koje suiavali zanesenjaci Atlantidom. Neki nemadki proudavaoci stasu ostrvo smestili u Severno more (u kom se povremeno ofkrioruda iz kamenog doba), ili u samoj Nemadkoj, u MeklenHitler je kasnije predlagao da se njegova nova prestonica izgrMeklenburgu, tadno na mestu ove 'Atlantide' ali je plan kasnijebaien. Poito je zastoj u pronalaienju Atlantide potrajao, mntralivaii su se okrenuli proudavanju mitologija postoje6ih kukoje su moida potekle iz Atlantide. Clanovi Tulskog drultva suli strudni u ovome, dokazuju6i na osnovu Edde da je Ragnarok,

kanske aktivnosti. Ova kataklizmidka vulkanska aktivnost seobjasniti Herbigerovom teorijom, jer je Herbiger tvrdio da jebio civilizovan ve6 pre 20000 godina i da je njegova civilizacijtrebljena kada se prethodni mesec sudario sa zemljom. Mesec,je pao, izazvao je opSti potop, preplavivii sve tropske zemlje ivivii preZivele samo na planinama Etiopije i Perua.

Prema Herbigerovima sledbenicima, Flansu Belamiju (Bellamy) i Arturu Poznanskom, drevni peruanski gradovi Tinako i Madu Pidu su nastali u nepojmljivo dalekoj eri. Bilaposlednja utoiiSta vladaju6e rase Atlantide i u to doba su tomorske luke a ne planinski gradovi. Upravo Carls Darvin,po svojoj teoriji evolucije, moZe se uzeti kao potvrda ovog venja, jer je na svojim putovanjima, visoko u planinama Anda;krio morske ikoljke modernog tipa - 5to je dokazkataklizmiuzdizanja tla.

Nemadki istraZivadi su verovali pridama putnika da izguni gradovi arijevske nadrase joi postoje negde u juZnoameri

Mato Grosu. Gda Blavacki je zapazlla da je u Centralnoj i JuiAmerici oboZavan bog po imenu Votan i da se on poistove6iVodanom (Odinom), vrhovnim bogom germanskog panteona!ie o brazilskim Indilancima koji se klanjaju bogu Odinu, zasa srednjevekovnim legcndama F{aj BrazlIa, raja zapada, bidovoljne da ubede nemaike rasiste da se tu nalaze ostaci civtc i i c A t lan t ide .

I t;TIBLJENI GRADOV/ ArteNnnr.

Smatra se da ova 'civrlizaclja'poseduje magidne mo6i, il i bar,rltr'rnativne veitine; svetlo koje gori bez vatre; jezik sliian Sanskri-trr; lrlavooki domoroci. Takve teme su zagrevale mabtu istraZivadal, , r ' r i to je pukovnik Foset (Fawcett) , koj i je nestao u Mato Grosul ' t1.5 godine Krup (Krupp) iz Esena je u prvoj deceni j i ovog vekaIrrr;ursirao veliku ekspediciju naoruianih ljudi, tovarnih iivotinja ir l , 'nrorodaca-vodi ia koja je krenula u Mato Groso u potrazi zar,r ' r rrr izgubl jenim gradovima. Bio je to f iasko i veoma mal i brojIrr csnika se vratio. Jo5 jednu tajanstvenu ekspediciju u legendarneI'r.rzilske gradove je 1926-27 godine organizovao jedan nemackitr,rrinik iz Hamburga.'Smatra se da je ta ekspedicija otkrila drev-Itrr piramidu prepunu hijeroglifa, ali nikada niSta znadajno nije o

f lrrrio Ekener (Eckener) je predloiio da preleti preko neprohodnihhr,rzilskih diungli u letelici Gra[Zeppelin, ali se ova ekspedicija ni-, r t le ni je ostvar i la.

Antarktik je predstavljao drugu mogu6nost. Prva nemadkaslredicija je tamo otiSla 1873 , a L90L i 1.91.L su napravljeni slede-

( t pohodi na ovaj zaledeni kontinent. Pre Hitlerovog dolaska nall,l\t, zanimanje za ovaj juZni kontinent je oiivljen Herbigerovimpr,triavanjem kosmidkog leda. Pride o izgubljenim gradovima, ulr';irna toplotu na dudesan nadin obezbeduje vulkanska aktivnost,,rl,ocle su se Sirile medu nemadkim istraiivadima Atlantide. Kao iznoameridki i himalajski 'izgubljeni gradovi', ova zamiSljena an-

,rrktidka civilizacija je slovila za ostatak kulture Atlantide.Hitler je 1938 godine poslao ekspediciju na'Neu Schwabenland'

f ';,r se.sada zoveZemlja kraljice Mod) na Antarktiku. Avioni sul',rcili male zastave sa svastikama po celoj teritoriji kako bi je pri-

r,r l i l i za Rajh. Hit lerove pretenzije su bi le delom teritori jalne, de-,rrr jc nameravao da unapredi klasidno polarno istraiivanje a de-

l,,r'r ida potvrdi Herbigerove tvrdnje. Sta se dogodilo sa bazom ill l ' nrnr otkri6ima obavijeno je tajnom. Veruje se da je tu osnovanal,r l r r . r [ raza podmornica, jer se nekol iko godina posle pada Rajha,:r,lnrrr.:rl Berd (Byrd) zaputio sa ekspedicijom iz Sjedinjenih DriavaI' r rrrroi teritoriji, koja sada pripada Norveikoj. U izveitajima o iz-F, ' ,1 ' l lcrr im ameridkim avionima otvoreno piSe 'uniSteni od straner, ' 1 ' rr l , r tel jskih dejstava' . Moida je ova naj juini ja nacist idka baza

mrak bogova, ustvari istorijska prida o uni5tenju Tule od strane lrrrc objavljeno. Najzad, oko 1932 godine, veliki nemadki pilot

146 NajdZel

predstavljala poslednji postoje6i bedem Tre6eg Rajha. U toje Berd izveo svoj sada poznati let, tokom kojeg je, kako se plo, zaiao u teritoriju neobeleZenu na mapama koju su nekil i 'unutrainj im svetom'Supl je zemlje. MoZda je nastavl jao nacika istraZivanja, jer je njihovo zanimanje za Teoriju Supljebilo dobro poznato. Cak i da nije zaiao u neku teritorijuienu na mapama, doteran izveStaj o putovanju u 'Suplju zemljmoida nastao na osnovu nacistidkih dokumenata koji su prni tokom ekspedicije.

Drugo mesto na kome se uspostavllaveza izmedu AtTeorije Suplje zemlje su Himalaji. U svojoj zanimljivoj knjizilaji, boraviSte svetlosti, ruski istraLivat, geomant i slikar NiRorik je tvrdio da brda u podnoZju Himalaja sadri.eogromne podzemne hodnike koji vode u dubinu ispod Kazenge, tre6e po visini planine na svetu. Naziv Kangiendzengadi 'Pet svetih blaga Velikog snega', 5to se smatra aluzijom nane blaga Agartija sa Atlantide, koja su zakopana duboko usteni. Ezoterijska tibetanska predanja potvrduju da je 'blago'

je unutra sakriveno duvano milenijumima i Rorik tvrdi da jezatvorena kamena vrata od pe6ine sa blagom, ali da joi nijevreme da se ona otvore. Poito je ovo jedna od planinasa zemljinom energetskom mreZom, smatra se da 'blago' pvlja kljud te mreie, kao Sveti Gral Volframa fon E5enbaha.je tvrdio da Kangiendzenga nije samo skladiSte drevne mjer mu je na visini od 19,500 stopa na prevoju Karakorum njsluga pridao da je drevno blago zakopano ispod sneinogUlaz, nastavio je, Stiti mo6na vatra i neposve6eni ne mogukroz nju - da li je to joi jedan primer Vrila, upregnutog u slokultnih maistora?

Nekoliko vekova pre Rorika su prodrli jezuitski misiOtac Stefan Ka6ela (Stephen Cacella), jedan od prvih evropstralivata, je zabeleiio postojanje tajanstvene

'zemlje zvane

bala - Sambalah Nikolaja Rorika. Legenda o Sambalahucelu Aziju i Evropu. Ta zemlja je bila poznata u Rusiji kaodejo, u Indiji kao Sambalah, u Kini kao dom Hunguru, bogilosrda. Nekoliko autora ju je poistovetilo sa istodnom Hipe

/ , , r lnLTENI GRADovt AtLaNrtor

rrc organizovana kopnena ekspedicija koja je trebalo da je prona-rl,'. Mnogo kasnije se priialo da je Kristijan Rozenkrojc otiSao donr('sta zvanog Darrkar u Sambalahu ili blizu njega, gde je dobio taj-lo znanje koje je predao svojim posvecenicima.

Zemlja Sambalah je dvrsto povezana sa ariievskim svetim pla-lrirrra, tim mistidnim vrhovima zemaljske energije koiu su traLrli

lrrrrlerovi geomanti. Prema predanju, planine kao Elbrus na Kav-,rzu, Boluka na Altaju i Pamir, predstavljaju karike u svetom lan-u t)ovezanog sa Sambalahom odakle potidu Arijevci i njihovi bo-rvi. Prema ovoj ezoteridnoj okultnoj istoriji, Arijevci su imali veli-rr civiiizaciju na mestu na kome se sada nalazi pustinja Gobi. Po-' ogromne kataklizme, moida nuklearne eksplozije, Gobi je po-,rlrr neplodna i civilizacija je uniStena. Oni koji su preiiveli odseli-srr se iz nenastanjive pustoii. Jedna grupa je krenula ka Evropi, arrrga ka Kavkazu. Evropsku koloniju su predvodila dva mudra po-

'cnika, koji su kasije obogotvoreni u nordijske bogove Odina i

147

'm. Vode civilizacije, Mudri gospodari sveta, su siSli u sklopr,r'ornnih bunkera iskopanih pod Himalajima. Tamo su se podelilirlvc struje, jedna je sledila desnu stazu a druga levu stazu magije.t',li5te jedne struje je bio Sambalah a druge Agarti. Veruje se da su

lv(' tajanstvene zemlje, koje se ponekad smatraju dobrim, a u dru-rrr sludajevima Stetnim po dovedanstvo, povezane sa pretstoie6om','loikom katastrofom. Ova bliska katastrofa, koia 6e imati raz-

rlrt' uniStenja Atlantide ili Nojevog Potopa, 6e, prema okultnom,',lrrniu, nalaviti novi ciklus zemlje. Zajedno sa ovom preokretom

r' ..t' pojaviti Novi 6ovek rase Sestog civilizaciiskog stepena. Premaf,t,urstvenom posve6eniku Mahatmi Kut Humiju (1881)' iuvarirrrrlralaha koji su u sluibi Kralja svetaiza(i 6e iz svog podzemnogr,rli('vstva kako bi pozvali izabranike iovedanstva na saradnju i

fr,rrr)c da bi'prosvetlil i sujeverne ljude". Himler je svoj SS smatraotir,,l 'r 'rrnicima', prethodnicima Novog naddoveka. Bilo je prirodno

tl,r t,rl<av dovek, zadubljen u tradicije nemadkog misticizma, potra-

tr r,' nragijsko bi6e kako bi ubrzao dolazak Novog doba, pomaZu-rr rr;t'11ovim'izabranicima' u njihovom novom zadatku. Himlerove

l,rr ' , t . r l ice, podst icane pr idama Blavacke, Osendovskog, Rorika iil ,, ',,lrofera, su neprestano pokuiavali da otkriju 'hodnike mudro-,,r, rr l<oiim obitavaju Mudraci sveta dije su, kako su verovali, slu-jr>m starih Grka a pretpostavlja se da je oko 600 godine pre

148 NaldZel

ge. Nekoliko ekspedicija je poslato na Tibet sa jasnom nameromstupe u vezu sa tim majstorrma za pomoc u ratu nacista za ovanje svetom. MoZda su istraZivadi Anenerbea uspeli da donesuzad neki stari dokument, samo da bi stradali sa njim u pokoljuji le okondao'HiljadugodiSnji Rajh".

Joi jedan kandidat za ostatke Atlantide su bila Kanaostrva u Atlantskom okeanu, i zanimanie nacista za AtIiAtlantide se prirodno okrenulo ka proudavanju stanovnikacistrva. Kada su Spanski moreplovci otkrili Kanarska ostrva utrnaestom veku, domoroci su se veoma iznenadili kada suda na zemlji postoje i drugi Zivi ljudi. Svi su verovali da je celovedanstvo osim njih nestalo u svetskoj kataklizmi. Kanarskava, tvrdili su, predstavljaju vrhove planina velike zemlie koja jeplavl jena katastrofalnom promenom nivoa mora. IstraZiAtlantide su smatrali razlitite obidaie Kanarskih ostrvliana,5to je mumifikacija mrtvih, oboi.avanie sunca, izborna mopa dak i boje njihovih zdanja - crvena, bela i crna - dokazimaostrva predstavljaju poslednje ostatke izgubljenog kontinenta.

Nacisti, dija je zastava takode bila crvena, bela i crna,vali su da su Kanarska ostrva ostatak rase sa Atlantide ili Rasetvrtog korena. Nemadki naudnici, ponaiviSe Eugen FiSer (Fischer) i Oto Hut (Otto Huth), su smatrali plave domoroceno izgubljenom bra6om tevtonskog Herrenvolk-a. Hut je provao njihovo oruZje i alatke i nalao rukotvorine koje su seporediti sa iskopinama u drevnim nemadkim nalazi5tima. AIkoje su Germani koristili pre 4000-7000 godina, tvrdio je Hut,le su istog oblika kao one koje su se koristile na Kanarskimvima pre Sestnaestog veka. Thkvi dokazi su bili upravo ono 5tonacistidki proudavaoci Atlantide ieleli da duju.

Kakve god bile dinjenice o drevnoj Atlantidi, nema sumnjepostoje dokazi o podzemnim gradovima koji su kasnijeOtprilike 1200 godine pre nove ere, geololke promene su rzazsmanjenje nivoa mora oko obala Evrope. Medutirn, oko 530ne pre nove ere, ubrzani rast morskog nivoa mora je delimiinoplavio obale Baltika, Holandijeo Britanije, Kornvola, Velsa i[J ovim zemljama postoje mnogobrojne legende o nekadaln

/ r , l /u{ENI GRADOVI AL,CNTIDE

rrr;i; Kaer Arianrod i Lis Helig u Velsu; i Vineta, neka vrsta skan-, l rrrrrvske Sodome, su moZda nestal i u to doba. Kakav god bio iz-rrr l raZnih legendi o izgubl jenim gradi6ima i zemljama, sigurno je

lr,stirjala neka dinjenica na kojoj su zasnovane ove pride. Svi zna-, rlrri izgubljeni gradovi bi morali da budu luke, kao gradovi Atlan-Irr l , r , Vineta i Is. Najvaini j i b i bio grad Lajons, prestonica Lajone-,,t', zemlje zapadno od Kornvola. Kao i Aleksandrija u Egiptu, uf , r j<rj se rodio Rudolf Hes, takva luka je mogla biti magnet za uie-tr;r' i razmenjivanje ideja, doprinose6i nastanku legende o Tuli.

Dok Drugi svetski rat nije Britaniju nadinio zakletim neprija-f r' l;cm nacista, nemadki geomanti su pokazivali veliko zanimanjer,r britanske starine kao ostatke kulture Atlantide. Cak je i tokomr.rtrr Kurt Gerlah pokazao da se evropske ley linije produi.avalukar',rznim mestima kao Jork i veliki deo nemadkih istraZivanja, pogo.trrvo istraZivanla Jozefa Hajnia, je izvoden u StounhendZu. Piscil ,ro Diodorus Sikulus (Siculus) su spominjali veliki hram sunca nal rrrlrrjem severu, koji je odigledno bio Stounhendi., i bilo je jasnorl,r ye nekada u Britaniji cvetala velika civllizactja Tule. Britanija jet,rliode bila dom Arturovog ciklusa, s njegovim viteitvom i potra-

l',rtn za Svetim Gralom. Nacisti su u Britaniji nasli apoteozu svo-

lrlr legendarnih korena - Izgubljenu zemlju LajoneselTule, izvor vi-tr':tvn, drevnih veitina i mudrosti megalitske astronomije, zemalj-,,It ' rnagije Merlina, pa dak i poreklo nemadkog masonskog okul-tll lna u Skotskim loi.ama. Krajnje je ironiino 5to je magijsko ostr-r,, r l<oje se nekada zvalo Albion odigralo kljudnu ulogu u razaranju\v('ga 5to je nacizam predstavljao.

149

primorskim gradi6ima i lukama. Izgubljeni gradovi Ker Is u

TnTNAESTo PocLAVL IE

Arhitekte evoluciie

NTl\ a jpoznatija knjiga napisana o Atlantidi posle Platonovog dela1,' nroZda Atlantida: prepotopski svet Ignacija Donelija. U ovomnronumentalnom radu, Doneli, koj i je Ziveo od 1831 do 1901li,rrline je izloiio dokaze o izgubljenom kontinentu u Atlantskomr,lit'anu, zasnovane na dokazima iz geologije, folklora i antropolo-lirit'. Atlantida, koja je ilustrovana mnogim uverljivim dokazima,1r' preko no6i postala bestseler i dak i danas predstavlja uzor svogi,rrrra. Atlantida, tvrdio je Doneli, bila je postojbina arijevske rasetrr ovoj izjavinallazimo na prve iskre ideja koje 6e se tako groznol,rs(vetati u Tre6em Rajhu.

,,Ako je predanje Postanja istinito", napisao je Doneli, ,,po-t,,rrrci Jafeta, koji je izbegao Potop zajedno sa Nojem, su Jonci, sta-n,vrrici Peloponeza... Oni su sada svi priznati za Arijevce.." Takveir['1t' su prvi put objavljene 1882 godine. eetrdeset godina kasni-1' , Alfred Rozenberg, nacistidki istoridar i rasni teoreriiar, je,,, , ' ,rvario" Doneli jeve ideje, jer kao i Nacist i , Doneli je u svoje te-,,nt(' o Atlantidi umeiao politku. Donelijeva dela je hvalio niko,lrrrrii do Viljem Juart Gledston (\Tilliam Ewart Gladstone ), koli je, , rr i puta bio premijer Velike Britanije, rekavii da ona odrai.ava-l r r rn t )ge n jegove ide je iuverenja.

153t52 Naldiel

Doneli jevo poli t i iko opredeljenje je bi lo'populist idko'.devbi kao odan pristalica Abrahama Linkolna, Doneli je postaode6a lidnost u Savezu {armera, partij i srednjeg zapada, kojuuskoro pretvorio u sveameridku Populistidku stranku. Kao isti, on je pokuiao da sjedini duhovna saznanja proilosti sa mnom politidkom stvarnoS6u. Doneli je tvrdio da je na Atlantidivela vladajuta rasa dije se naslede ose6a i u modernim vremeniOvu rasu, iija dostignu6a nisu napredovala Sest hillada godlikuje poseban oblik lobanje zavaljenog iela. Kasnije civilje, kao Maje, Cinuki pa dak i drevni Grci, pokuiale su daiavaju ovaj oblik tako ito su veitadki deformisale lobanje svojece. Oblik lobanje je za Donelija bio znak'rano civilizovanog iminantnog naroda" - Arijevaca.

Merenje lobanje radi odredivanja rase je postala velikatokom devetnaestog veka. Evropski prirodnjadki muzeji su udoba bili prepuni ljudskih lobanja pokradenih iz drevnih gikolonija. Muzej Kraljevskog koledZa hirurga u Oksfordu je spio na jedno mesto ogroman broj ljudskih lobanja, dok suprofesori od Bremena do Londona objalnjavali razlike izmedujevskih, jevrejskih i crnadkih lobanja. Dr. Gildemajster (Gister) iz Bremena je 1878 godine objavio detaljna merenja 103banje iskopanlhiz srednjevekovnih grobova u Friziji, a 1885 je5ao monumentalni tom pod naslovom Rase Britaniie autorana Bedoa (John Beddoe). U njemu je Bedou detaljno razmatrao6u5ne rasne razlike tada uocljive medu stanovniitvom razliditihlova Britanskih ostrva.

Madraski muzej u Indiji je 1900 godine radio na veliprogramu merenja. Zivi i mrtvi Indijci, ukljuduju6i doma6e Jje, bili su podvrgnuti merenju skoro svih mogu6ih delova tela iredene su mere lobania'kriminalnih' i'normalnih' udenika kak

,\ I:, I I ITEKTI EvO LU CUE

I l,rsifikacije Zivotinjskog carstva na ljudska bi6a. Kolonlialna car-Elvr evropskrh driava su obezbedivala obilan 'materijal' na kojem

crr ;rnatomi proveravali rasne razlike i na osnovu njihovog prouda-

v,rrr ja su donoSeni razni pol i t idki zakl judci . Zaiedno sa zakonom

rrlrstanka najsposobni j ih Carlsa Darvina, ove ideje su predstavl ja-

lc z,rdetak nacistidke rasne doktrine.

Jedan od uticajnih pisaca ove vrste bio je britanski anatomlrr. Robert Noks (Knox). U svojim knjigama Fragment, ili skicel lrr, lskih rasa i Istori ja keltske rase, Noks je tvrdio da rasa u istori-

1r prcdstavl ja sve; homogenost rase je iedina osnova dvrste nacije.hornentator Noksovih ideja i mnogo viSe od toga ie bio David[1,,rgan Tomas (Thomas), pravnik, koji je u svojoj Dnevnoj knjizirr,le, objavljenoj podetkom ovog veka, napisao: ,,Rasa ie ta koja

potiinjava milione i milione Indijaca maloj Engleskoj ... u svakojvt'likoj svadi sri pitanja 6e uvek biti rasna, a carstva, koja se sasto-

;t' ocl mnogih razliditih etnoloikih elemenata, moraju se vremenomr,rzidi, ili, malo po malo, podle6i raspadu." Tomasov rad, posvecenrrlilrrvnom naudnom pogledu na iudne poiave i sveukupnu priroduEr vl ri, po tonu nije otvoreno rasistidki pa dak ni Sovinistidki, ali sa-rlrzi jake elemente koji su kasnije ugradeni u rasistidke doktrine.N1t'gov rad ne predstavlja iz:uzetak, ve6 samo opiti pogled niego-v( )11 vremena.

Arheolozi i etnolozi Engleske devetnaestog veka bili su pot-

lrrrro odani neverovatnim rasist idkim teori jama. Prema jednomr',1 popularnih verovanja, Britanci su potomci Izgublienih pleme-r,r lzraela. Stotine knjiga i traktata je gbjavl jeno na ovu temu,r,rsnivaju6i svoje tvrdnje na kral jevskim tradici jama Britanskerrr,,narhi je, tradicionalnim merama i obidajnom zakonu. Poznatirtrrr injak za piramide i astronom Pjaci Smit (Piazzi Smyth) ie na-

It.lo metarski sistem sa stanoviSta britanskog izralljca, a njegovrrr l ;rvad, pisac traktata Edvard Hajn (Edward Hine) je propove-, l ,ro istrebljenje Iraca kao pravi lno ispunienje bibl i jskog proro-r , t t l S t V a .

Nasuprot britanskom izrailjstvu, mnogi antropolozi su sma-rr.rli da je nalaienje porekla Arijevske rase naivainiji cilj. Prava

t, ,r loda ar i jevske rase obavi jena je mrakom; neki veruju da ie od-r, , l t 'na samo jezikom, drugi bojom koZe, dok treci opet veruju da

se utvrdile znaiajne razlike. Rad Madraskog muzeia je bioren britanskom Sefu Zeleznidke policije, F. Fosetir. Cetrdesetna kasnije, jedan drugi 5ef policije je zapodeo sliian projekt namercima' posebno ubijenim za tu priliku.

Tokom devetnaestog veka, naudno saznanje je napogromnim koracima. Oslobodeni zakona koji su zabranjivalisckcijLr ljudskih leleva, anatomi su podeli da primenjuju pra

r54 NajdZel

je kao ideja potpuno nevaZe6a. Klasidni etnolozi i l ingvisti suvali da su Arijevci kao narod nastali u Indiji i naselili Evropu udaljoj praistoriji. Isak Tejlor (Isaac Taylor) je, s druge strane,dio upravo suprotno. U Poreklu Arijevaca, on tvrdi da ,,Izvporekla Arijevaca Evrope od onih u Aziji bilo bi razumno kao ivodenje Nemaca iz Engleske ... geografski centar ljudske istorisad pomeren sa istoka nazapad..." Takve tvrdnje, povezane satologijom izgubljene Atlantide su predstavljale osnovu iz kojeHerbiger i Rozenberg izveli svoje 'rasne istorije'. Nemci su prino verovali da su oni predstavnici arijevske rase, medutim,Noks, koji je bio fanatidno pro-keltski raspoloZen, nazvao jeglo-saksonce ,,blatom rasa". Kao i svi doktrinari, nacisti suono 5to je odgovaralo njihovoj politici.

Proudavanje arijevske rase je bilo sasvim ugledno zanido kulminacije nacistidkog perioda i uiasa Aulvica i TrebliSvaka naudna knjiga o rasama pre Drugog svetskog rata je dala neko objainjenje 'arijevskih' rasnih osobina i poredenje tesa drugima. Oni koji su verovali u nadmo6 arijevske rase su dli potstrek kada su naudnici uo6ili drevni indijski obidaj,kastinskog sistema. A. C. Hedon (Haddon), lektor na katedrietnologiju na univerzitetu u Kembridiu je pre Drugog'svrata napisao: ,,Imamo zanimljiv primer upotrebe ... rasne diminacije u Vedama, koje su spevali pesnici arijevskih osvajaiaverne Indije otprilike 1500 godina pre nove ere. Red Varna,se sada koristi t ozna(ava kastu, je koriS6ena kao dvojni broj, o

boje', bela boja Arijevaca i crna boja Dasja, to jest dravidskihrosedelaca.. . "

Arijevci, koji su osvojili Indiju pre 4000 godina, osnovalirasnu aristokratiiu. Za razliku od normanske'rasne aristokposle pobede 1066 godine, arijevska aristokratija se u trndijigledno zasnivala na boji koie. Iako je posle nekog vremenada brakova i meianja rasa, kastinski sistem je zauvek ustanou Indiji. Iako ovaj nepravedan starinski metod deljenja druitvakad nije uveden u Evropi, bio bi da je bilo kako su ieleli nekilitiiki teoritidari pre pojave nacista. Artur de Gobino (ArthurGobineau) je 1853-55 godine napisao svoje epohalno delo

\ t t t r |EKTI EV)LUCUE 155

r r,.r). U svojoj uticajnoj raspravi, ovaj aristokratski francuski di-

1r l 'nrr t3, etnolog, pesnik ivajar, je tumai io doktr inu koja je ima-

l , r , l r rboke posledice po budu6nost: da su neke rase bi tno nadmo6-

Irr l t 'od drugih. Carls Darvin je 1859 godine objavio Poreklo vrsta

u l .11oj je naveo dokaze doktr ine 'opstanka najsposobni j ih ' - koja

l l t t 'or i je Gobinoa proizvela u nauku. Za Gobinoa, , , lstor i ja . . .

ft,rnr pokazuje da sva civtlizaclja potidp od bele rase, da nijedna ne

ffr()zc postojatibez pomo6i ove rase", i da je za obiinu belu rasu

firr1t'vska rasa ono ito je belac za crnca. U njegovom sistemu, ko-

li ',rr pangermanski fanatici revnosno prihvatili, ,,Arijevski Nemac

r rrro6no bi6e.. Samim tim, sve 5to ovaj iovek misli, sve 5to kaie,i\ '( ' ito dini zadobija ogroman zna(ai."

Gobino je 1.873 godine postao francuski ambasador u Stok-

h,, l r rru, Svedskoj. Septembra te godine je napisao svoioi sestr i :

,,t )rro 5to zadrLava sve (u Svedskoj) je upravo teSko6a vratanja

krr l r l Odina. Sta bi rekla kada bi saznala da sam se uzdigao do do-

rroj;rnstva Velikog sveitenika Odina, Tora i Freje?" Gobino je bio

I'r vi nordijski rasista koji je uspostavio vezu sa starim bogovima,

Nlrsridna interpretacija nordijske legende Riharda Vagnera je tako-

r1,' irnala veliki uticai na Hitlerovu misao. Hitler je do poslednieg

Irlrrutka prisustvovao izvodenjima Vagnerovih muzidkih drama,

1r,r,,otovo herojskih opera iz ciklusa Prstena Nibelunga. ,,Kada du-

1r'rrr Vagnera", rekao je, ,,ose6am da su to zvuci praistorijskog sve-

t;r." Vagner, koji je u podetku bio sledbenik anarhiste Bakunjina,

l .rsrrije je u iivotu postao olidenje nemadkog mistidnog nacionali-

rtt'. Vagner se pod uticajem Gobinoa okrenuo protiv hriS6anske ve-

l, l u eseju pod naslovom Heldentum und Christentum (Heroizam

rl l l i i6anstvo), je tvrdio da je sada neophodno trai i i l l jude koj i se

I',rc protiV poniZavanja njihovog roda i morala kako bi ponovo

lr,rslali boianski heroji. Trebalo je da se ovi heroji oslobode neisti-

r,,r r lainih principa postoje6e kulture i civilizacije i da povrate duh',,rrrroirtvovania koii je u hriS6anstvu uniStila Crkva. Trebalo je da,,r r ljudi doZive preobrai.aj duha i da oLive reformisano germani-

. r r\ ruro hrii6anstvo Parsifala, duvara Svetog Grala. Takvi su bili to-1,, ,zn j i c i l jevi Hit ler izma. Dovel i su do gasnih komora.sur I'inegalite des races humaines (Esei o neravnopravnosti lj

Najdiel

Oku l t na rAsnA i s t o r i i a

Dela teozofa sadrie mnose klice nacistidke rasne doktteozofi i nacisti su imali veze sa tibetanskim Skolama ezoterimiSljenja, tako da ne iznenaduje ito u oba sistema nailazimoslidne teme. Atlantida predstavlja zajednidku polaznu tadku.Skot-Eliot je februara 1896 godine obiavio dugacak dlanakvljen Atlantida, geografska, istorijska i etnololka skica. Claobjavila Londonska loiaTeozofskog druitva i preitampan je trpamflet pod drugadijim naslovom, Prida o Atlantidi. Iluitrovar{ietiri raskoine presavijene mape u boji, koje su prikazivalerazliiitim etapama njegove tradicionalne istoriie, dlanak je ulu mnogo detalja o istoriji, religiji, geografiji i rasama ove izgune zemlje. Bez obzfua da l i prihvatamo i l i odbacujemo kaorije teozofske detalje o Atlantidi, niihove ideje o etnologiji ikoja dolazi' su bez sumnje imale ogroman uticaj koji je nadoveo do Aubvica i Treblinke. Skot-Eliot je objainiavao dBlavacke da Atlantida predstavlja postojbinu Rase detvrtog cizacijskog stepena, koja potide od Rase tre6eg civilizacijskogna sa Lemurije, jo5 jednog starijeg izgubljenog kontinenta.ovoj 5emi, razliiite Rase civilizacijskog stepena sr-r biie podu odvojene pod-rase. Rasa sa Atlantide ili Rasa ietvrtog civicijskog stepena bila je podeljena u sedam pod-rasa: Rmoahal, Tvatli, Toltek, Prva Turanska, prvobitna Semitska, Akadska i Migolska. Najstarija je bila Rmoahalska rasa, koja je nastala pretiri ili pet miliona godina na jednom rtu Lemurije. Rrnoahbili boje mahagonija i ogromnih razmera) ali su se poslevremena smanjili sa prvobitnih dvanaest stopa na visinu bliiusini l judi.

Proili su eoni, ledena doba su dolazlla i prolazila sv30000 godina i prva pod-rasa je evoluirala u drugu, Tlavatlikoja je nastanila ostrvo pored zapadne obale Atlantide. Iz njrazvlla Tolte5ka rasa * 'velidanstven razvol', koia je hiljadamadina vladala celom Atlantidorn, i imala ogromnu materiialnui slavu. Toltelka je bi la visoka rasa, di j i su predstavnici d

\ I I I I I I \ K T I E V O I , U C U E 157

qllll( ' su se degenerisali i najzad, posle stotina hiljada godina,

rr ' , r 'o i i l i su ih Asteci .Cetvrta pod-rasa, Turanci, koji su viSe bili ' iuta'lnego 'crve-

l,r' r'rrsa kao njihovi prethodnici, naselila se u zemliama.istodno od

$ r l,rrrtide, polto su nastali u delu Atlantide koji je sada poznat kao

f r',l i,r i Skotska. Za ovim, neSto inferiornijim narodom" su usledili' r r r i t i , , ,buntovna i nezadovol jna rasa", koja ie uvek ratovala sa

bvnyirn susedima. Posle nj ih se poiavi la Akadska i l i Sesta pod-rasa,r';,r je oborila sada ve6 degenerisane vladaoce Atlantide i mudrol.r,lrrla zemljom nekoliko vekova. Naizad, Mongolska rasa se raz-rl,r rra ravnicama Tatarije; bio je to iedini deo Rase detvrtog civi-ir,rr'ijskog stepena koji je potekao van otadibine Atlantide.

Poseban deo semitske rase je po Manuovoj zapovesti odvojenrrl ostalih i poslat u veliku seobu. Ovai odvojen deo se razvio u Ra-

I lxrtog civilizacijskog stepena, Arijevce, dok su ostali postali Jevre-j i, .,rrcnormalna i neprirodna karika izmedu Rasa cetvrtog i petog ci-

vrlrzrrcijskog stepena", kako se gda Blavacki nesre6no izrazlla.Popularnost teozofskih ideja podetkom ovog veka znadila je

rl,r srr se one ubrzano stopile sa okultnim miSljenjem. Antropolo-;r, l<oji su se bavili kulturama i jezicima, pedantno su proudavali

l ,rrrodu ari jevske rase u Indij i i Evropi, i samo je trebalo da nekobl( '( l ini ideje Gobinoa, Darvina, Blavacke i ostal ih u koherentanr'trs da bi nacizam podigao svoju ruZnu glavu. Teozofi, zadublje-rrr rr istoriju proSlih rasa, st4lno su tvrdili da predstoji Rasa Sestogrrvrl izaci jskog stepena, koja ie neizbeina al i se joi ni je pojavi laru('( lLr nama. Ovo stvaranje'naddoveka', koje su naiavl j ival i misl i-u' r l(ao Fridrih Nide i nagoveStavao Carls Darvin, bio je krajnjill; rracistidkog rasizma. Prema teozofskoj doktrini, ova rasa tre-l,,r ,lrr se razvrje iz najnaprednije pod-rase Arijevaca. Tvrdilo se da

ir 'ro tevtonska i l i nemadka rasa,'sedma pod-rasa', koja ie nasta-l,r rrrr Kavkazu.

Medutim, pre nego 5to ova nova rasa moie da se poiavi, go-r,,r ili su okultisti, konfiguracija zemljine geografiie mora da pretr-

l,l lrove promene. Pristalice nacizma Su ovu katastrofidku vezu Sar,rzvojem preuzeli od Herbigera, koi i je tvrdio da se mesec pribi l i -' , ' .r zemlj i i da to prouzrokuje promenu u gravitaci j i koja 6e ubr-,rl cvolutivne tokove. A. P. Sinet, londonski teozof, napisao je:visinu od oko osam stopa, imaii su crvenkasto-smedu koZu.

158 NajdZel EVOLUCUE 159

,,Manu Rase slede6eg civilizacijskog stepena 6.e bez sumnjeput kojim treba da krene kada dode vreme za odgovaraju(.enje drevnih metoda." Covek koji je sebe video kao tog ,,Mabio ie Adolf Hitler.

Tokom svog uspona,laiizam je desto tvrdio da pravi ,,cu za neizbei.no", da ubrzava tokove dru5tvenog nzvoja. Anen, Himlerova rasistidka samodovoljna grupa, je predstasrediSte interesovanja ove Skole miSljenja. Kada je Himler uznadovao u Tre6em Rajhu, podeo je da ostvaruje svoje idejenog razmnolavanla ljudi kako bi ubrzao 'neizbei.an'dolazak t'lr'litivno razmnoi.avanie liudi kao nadin poboliSanja ljudske na-Sestog civilizacijskog stepena. On je proudavao ekst I r ('r.rosti. Zahvaljujuli eugenici, wrdio je,'moralni kvaliteti' Nemcapercepciju i vladanje Vrilom veruju6i da 6e novi natdovek :r' lriti izbruieni do vrhunca savrSenstva. ,,Rase dovedanstva su iz-

vati ove okultne mo6i. Trebalo je da Rasa koja dolazi poseduje t.rzrto razlidite po prirodi i po stepenu darovitosti", napisao je, ,,inadarenost, i istraZivanje bi ubrzalo njihovo ostvarenje. ,, rrrranske rase pripadaju najtalentovanijoj grupi, koja se obiinosko ledenje" je trebalo da bude osnovna nauka nove rase, tvrdi Ir , rz iva ar i jevskom". Do ove ist ine je doiao, dodao je, posmatraju-

ir l ; rzmnoiavanje konja i pasa.Skor-Eliot, i , . l idna mo6, koju Bulver Liton naziva Vri lom, i di idelovanje on prilidno tadno opisao u svojoj ,,Rasi koja dolazi Doiavii na vlast, Hitler je zapodeo program eugenike. Bai

k,r,r ito je i fl lozof Nide predlagao da stupanje u brak treba dozvo-

Irtr srrmo ljudima sa ,,odgovaraju6im porodidnim istorijama", i da

Ir,' ln ,,zabranjivati Zivot dekadenata ... ovi drugi moraju bili elimi-

rrr , , , rni po svaku cenu", Hit ler je zapodeo program ster i l izaci je i 'eu-

t .rnrrzi je ' onih koje je smatrao 'dekadent ima'. Liudi sa naslednim

lrrrlt 'stima, mentalnim oboljenjima, homoseksualci i svi oni koji ni-

rrr pripadali germanskoj rasi su bili obuhva6eni programom ko-

lr,r( ne eliminacije. Opravdanje za ovo dao je Nide: ,,..drubtvo ne-

rr,r pravo da postoji radi samog sebe,'ve6 samo kao osnova i po-

rtrrljc, zahvaljuju6i kojem tzabrana rasa bi6a moie da se uzdigne

rl,, svoiih viSih zadataka, i, uoplte, viSeg postoiania." Hitler je te-

rrrr ' l jno pr imenj ivao ovu kobnu doktr inu.

bila od posebne vaZnosti, Himler je pokuiavao da odaberekoje je smatrao da poseduju takve mo6i, makar i latentno, najsobnije ljude koji bi dinili osnovu Rase Sestog civilizacijskog sna. Takode je istrebljivao one koji se nisu uklapali u Novi

Hitler ie dvrsto verovao u ovu rasu koia dolazi. ,,Stvajoi nije zavrieno", rekao je, ,,Covek je doiao do konadnemetamorfoze. Drevni ljudski rod se ve(. nalazi u etapi zalaska,

jih sinova. Sve stvaraladke snage 6e se usredsrediti u novoj v

ta? Ko god u nacional-socijalizmu ne vidi niSta viSe od politipokreta ne zna mnogo o njemu."

Hitler je verovao da je proilo sedam stotir-ra godina ipredstojao slede6i korak napred. Period od sedam stotina gzasnovan na drevnom nemadkom blagu i nauku o Gralu,je da se zavrii 1944 godine, kada je sve trebalo da se nepovpromeni. Sve se zaista promenilo L944 godine, ali ne na naiin

l , rrrc nauke pobol j iavanja l judske rase, zavr l io je masovnim ubi-qr\'rna i potpunini neuspehom. Eugeniku je izmislio engleski bio-l , '1 i l i rensis Gelton (Francis Galton) u proi lom veku. Biranjem naj-

r1' , ,sobni j ih i najboi j ih 'pr imeraka' doveianstva, tvrdio je, mogu se

l,,f,,rc'niti fizidke i rnentalne mane. Poreklo doveka Carlsa Darvinapr' l,i lo slede6e delo koje je predlagalo eugenidno uredenje drultva.

f t,r vin 1e 1871. godine pisao da 6e briga za slabe i bolesne dlanove

rlrrritva neizbeino dovesti do ozbiljne degeneracije ljudskog roda.

f llrrston Stjuart Cemberlen, Hitlerov oboiavalac, ie preporudivao

dva uspevaju6i da opstane. Covedanstvo ostvaruje po jedan knapred svakih sedam stotina godina, a konadan cilj je dolazak

Ona 6e biti beskrajno nadmo6nija od sa'/remenog doveka.mete li sada duboko znadenje naieg nacional-socijalistidkog

koji je to Hitler Zeleo. Njegov pokuiaj primenjene eugenike, t

CT,TRNAESTo PocLAVLTE

Genocid - ein crne magiie

t 't lrra vrsta politidko-istorijskog rasizma je bila uobidajena dvade-l 'rrh godina ovog veka u Nemadkoj. Beskrajna bujica knjiga o'l'r,trdavanju rasa' ili 'Jevrejstva' se od proilog veka slivala iz mno-f,rlt i'r.davaikih ku6a koje su se specijalizovale za ovu vrstu knjiZev-rrr rsti. Tokom Drugog Rajha su se pojavile razne knjige koje su raz-vrl.rlc Gobinoove teorije. Najuticajnije takve knjige su bile Die Ju-tl,'rr (.|evreji) R.Andrea (Andree) (191.1.), Das Rassen Problem (Ra-Err l ' roblem) J. ColSaua (Zollschau), objavl jene u Lajpcigu 1881g,"rlirre, i Rassenkunde (Proudavanja rasa) od G. Krajdeka (Kra-tt, , , hck) (1893). Dvadesetih godina naleg veka, knj ige o rasama suc,' l,ukvalno slivale iz Stamparija. Anti-semitski traktat automobil-al.,,g, magnata Henrija Forda - Medunarodni Jevrejin se pojavio urr,'nurdkom prevodu 1,922 godine, a potrainja za delima drugih,rrrrt'riikih rasista je bila ogromna. Ova dela su obuhvatala Odla-i,rli velike rase, ili rasna osnova evropske istorije, autora Mediso-rr,r ( iranta (Madison Grant) i knjige od Lotropa Stodarda (Lot-lrr,,p Stoddard) Nadolaze6a plima obojenih protiv svetske nadmo6il', l.rcrr (191.9) i Pobuna protiv civilizacije, objavljena 1.924 godine.

Knjige o rasama, pak, nisu bile ogranidene samo na politidkei,,r()r'c koji su ih pisali iz lidnih raduna. Mnogi poznati nemadki' l r , l t 'mic i su p isa l i naucne rasprave o rasama. To su b i l i i autor i -

1631.62 NajdZel

teti kao Fric Lenc (Fritz Lenz), profesor 'Rasne higijene' nahenskom univerzitetu, Valter Sajt (\Talter Scheidt), antropologhamburikog univerziteta, i Verner Zimens (\Terner Siemens),dutim, najuticajniji je bio Hans Ginter (Hans Guenther). KnjF.A. Gintera, Rassenkunde des Deutschen Volkes (Rasna istraiinja nernackog naroda), objavljena je 1926 godine. Kao i ostaletropoloike knjige tipidne za period izmedu 7871 i 1933 godiona je sadriala detalje o merenju lobanja Sirom svera, opise instmenata potrebnih za merenje lobanja i analizu lobanla u vezinemadkom rasom. Takode je poredila rasni tip savremenogca sa drevnim likovima junaka i filozofa stare Grdke i Rima.knjiga je u svakom pogledu bila tipiian primer udibenika oma objavljivanih u to doba - sem po jednoj bitnoj razlici. Naju knjige se nalazio prilog o jevrejskoj rasi, sa mapom koja jevala u hiljadama broj Jevreja, koji dine sranovniirvo razliditihlova Centralne Evrope, raspravu o poreklu Jevreja, pa dak i digrame koji su pokazivali toboZnju razliku izmedu ,,jevrejskogsa" i ostalih. Poito su nacisti osvojili vlast, Ginterova 'otkri6a'

bila od neprocenjive vrednosti za Himlerov SS.Danas se nauka po imenu fiziognomika smatra nebitn

ve6ina ljudi je stavlja na krajnje granice fantazirania. Medurimje ozbiljno shvatana tokom proilog veka, pogorovo od srranekoji su trallli znake 'kriminalnih' tipova. Ginterova prouda'jevrejskog nosa' su spadala u ovu nastranu oblast, jer je jedanzadetnika fiziognomike, Dion Kasper Lavater (John Casperter), u svojoj raspravi Eseji o fizionomiji veoma isticao nos. Later je dak sastavio i zakone koji su odredivali savrieni nos, kojinjegovom uverenju predstavlja'granicu mozga'. Naveo je.spi

Da ie etnoloiko zanimanie za jevrejski narod bilo samo na-

rl( lro, sve bi bilo u redu. Medutim, nzlog ovog neuobi(aienog za-

Irrnrrnia za nevaLnt etnidku manjinu nije bio naudni. Bio je to deo

rhrgadke i uiasne pride o progonu Jevreja, koja i dalje nesvesno po-

rro ji u Britaniji i danas. Ve6ina ljudi ne prime6uje karikaturu Jevre-

1,r rr Pandovoj ieni DZudi (Judin na nemadkomznaii Jevreika), ni-

i, ,,,aju da usklik Hip, Hip Hura!" potide od slova HEP, koja pred-

rr.rvliaiu latinsku skra6enicu za Hierusylema Est Perdita - Jerusa-hrrr ie uniSten. Srednjevekovni anti-semiti bi vikali ,,Hip! Hip!"

rl,,l< bi Jevreje gonili iz grada ili ka veSalima.Evropske-hriS6anske zemlie nisu volele Jevreje. Stalno su ih

rrrtriile, iseljavale, hapsile, oduzimale imovinu i ubiiale ako bi to

lrro hircrkve i dfi.avi.Yet L020 godine su Jevreji iseljeni iz Engle-

ikr po naredenju kralja Kanuta. katili su se tokom vladavine Vi-

llr,rrra osvajada samo da bi ih poklali zavreme krunisania Ridarda

I ,rvljeg Srca; Edvard Prvi je ponovo prognao 16500 Jeureia 1290

;,iOtline-. za crnu smrr - kugu su 1348 okrivljeni jevrejski magida-

ir i hiljade Jevreja je palo u masakru iirom Evrope. Jevreii su izba-

r crri iz 5p""i1. i.portugalije 1,492 godine i slede6a detiri veka su ih

1',.,ganjali u skoro svim zemljama' Papa Pavle IV ie 1555 godine

i,,,t.dio svim Jevrejima u Italiji da se svake no6i zakljudaju u geto

.lco grada u kome su Jevreji bili prisiljeni da zive. Takode su bi-

lr prisiljeni da nose iutu Davidovu zvezdu.Progoni Jevreja su nastavljeni i u takozvano ,,Doba razvm^" '

Anti-semitski nemiri su se 1852 godine rasplamteli u Stokholmu, a

rr l{imu su Jevreji progonjeni 1864 godine. Jevreii su napadnuti u

lhrl<ureltu 1866 godine, a svi ievreiski Zitelji koji su iiveli u Ru-,,liorn carstvu su bili na udaru osamdesetih godina proSlog veka.

l,rnro je car relio da progna jednu tre6inu jevreiskog stanovni$tv.a,,1,, .lrugu treiinu ubiie u-Pogromima a jednu tre6inu da zadrLi. Si-

rorn Evrope su cvetale anri-semirske publikacije, i 1905 godine je

lrsl<a tajna policija objavila Protokole cionskih mudraca, 'bibliju'

,rrrri-semita. Ovo ozloglaieno delo je svojom sadriinom navodilorr.r lromisao da predstavlja plan zavere Jevreja da rzazovu svetsku,, vir luci ju - bio je to skoro duplikat 'zavere'bavarskih i luminata.r,, clvadeset godina ranije. Protokoli, koji su trenutno postali best-, lt'r u anti-iemitskim krugovima, uskoro su prevedeni na sve

( , / NocrD - cilv cnrur MAGIJE

ve 'najplemenitij ih ljudi u istoriji 'zasnovane na oblicima njnoseva kako bi dokazao svoju tvrdniu. Dok mi sada moZemo strati njegov rad u najboljem sludaju sporednom granom anaje, a u najgorem sludaju smeSnom opsesijom, neosporno je da sudvadesetih i tridesetih godina naSeg veka u Nemadkoj pojavljiknjige koje su sasvim ozbiljno raspravljrle o 'degenerisanoj'pri

di 'jevrejskog nosa'. eak su i inade naucne i ozbiljne raspravecloba skretale u 'udene' rasprave o ovoj prividnoj osobini.

r65r64 Najdiel

evropske jezike. Oni koji su verovali u zaveru su sada imalida progone Jevreja i u Nemaikoj je zasadeno seme pokolja.

lako su u mnogim evropskim zemljama postojale raznesemitske grupacije, nijedna od njih nije se nlje zalagala za neito5e od progona Jevreja iz svoje zemlje. Medutim, u carstvimaevropskih sila, pojavio se novi uZasni pravac) pravac koji 6ero biti primenjen na Jevreje Tre6eg Rajha - genocid.

Potpuno istrebljenje cele rase ili nacije kako bi se napramesta za drugu nije nova pojava. Ye( 666 godine naie ere jeVilfrid blagoslovio hriS6ansku saksonsku ekspediciju koja jena Ostrvo Vajt da istrebi celo jutsko stanovni5tvo koje je bilogansko. U devetnaestom veku je trebalo uniStiti druga ostrvskanovniStva: Indijance na Njufaundlendu i Tasmanjane. Pi5u6i sDnevnu knjigu duda, Dejvid Morgan (David Morgan) je izsvoje uZasavanje nad sudbinom Tasmanjana. Tasmanjani, napije, 'su potpuno zbrisani od strane belog doveka... Dok piSemredove, preda mnom se nalazi gomila dokaza koje sam sakuproucio i izvagao, u vezi sa metodima kojima je u mnogim zema i ostrvima beli iovek zatro rase ... ti zlodini su previSe prljaniski da bi se objavili; a surovosti i grozote predstavljaju crno ivratno poglavlje."

de. HriS6anski sveitenik Augustus Robinson je sakupio posledjadne ostatke Tasmanskog naroda u misiji-zatvoru gde su umrlizaraza i zlostavljanja. Ova rasa je izumrla kada je poslednjavela iena, Trugonini, umrla 1869 godine; njeno telo je na liji dodeljeno onome ko je najviSe ponudio i bilo je sekcirano. Psu izvrdena paLljiva merenja njenog kostura, on je postavljen uklenom kovdegu na izloibi u Hobart muzeju kao da je prineke Zivotinje. Grobovi Tasmanjana su stalno bili otkopavani abanje prenolene u institute civilizovanog sveta. Poslednja zbirkanalazila u Kraljevskom koledZu hirurga u Engleskoj.

Genocid tasmanske rase je prirodno bio predmet raspuienih Viktorijanaca ali su se oni u velikoj ve6ini slagali da susre6ni domoroci ustvari samo pod-ljudi, neito iznad maj

( , / NocrD - CrN cnNr MAGUE

rrr l t r iornosti. Takav pogled je izrazio niko drugi do Carls Darvin,l',ro i osnivad teozofije, gda Blavacki.

Genocid nije bio ograniden samo na Tasmaniju i Njufaun-rllt'nd. U svojim afriikim posedima, evropske nacije su vriile geno-, r.lc monstruoznih razmera. Najgori sludaj se dogodio izmedull.i90 i 1911 godine u Belgijskom Kongu (sadaZaru). Kolonisti sut,uno namerno smanjili domorodaiko stanovniStvo sa 30000000n,r 8500000 gladovanjem, masakrom i zlostavljanjem, a u Jugo-r,rpadnoj Africi (sada Narr'ribiji), domoroci su 1884 godine stavlje-rrr 'pod zaititu'Nemaca. Pleme Herero se januara 1904 godine po-lrrnrilo, poito mu je bilo dosta potdinjenosti Drugom Rajhu. Od ta-tl,r do 1906 godine Nemadka je vodila rat namernog genocida pro-trv Herera. Ovaj jednostrani rat je poveren generalu grofu fon Sli-Icrru (von Schlieffen) koji je u pismu Kancelaru.fon Bilovu (vonlirclow) napisao: ,,Ovaj rasni rat koji je izbio moZe se okondati sa-rrro uniStenjem jedne od dveju strana." Pod'stranom' je podrazu-rf rcvao pleme Herero. Clanovi plemena, koji su nazivani 'Stetoii-

rr;lrra' i 'iivotinjama', gonjeni su u koncentracione logore u koji-rrrrr je stradalo detrdeset pet posto zatvorenika. Plemenske vode ivr.rrdevi su izdvojeni i streljani. Za dve godine se pleme svelo sal'i0000 na 16000 liudi.

Razaranje izazvano Prvim svetskim ratom vratilo je genocidrr llvropu. Ponovo su proganjane etnidke manjine. Preko milionf t'rmena je ubijeno u Turskoj a Kozaci su u Ukrajini zbrisali 80000It'vreja. Baltidki Frajkor fe u Latviji nastavio svoj program pogro-lllrr poSto je rat zvanrino zavrien. Medutim Hitlerov napad na Je-r rcje, najZeI6i i najefikasniji po svojoj smrtonosnosti, bio je viSe od;r'tlnostavnog nastavka ove hronike uiasa, jer je Hitler ieleo da

l)()tpuno iskoreni jevrejsku rasu sa ove planeteRaniji anti-semiti, dak i u Nemadkoj, teZili su samo da Jevre-

1,' odstrane sa svojih teritorija . Hitlerova vera u rasu koja dolazi1i.r je navela da veruje da novi Herrenvolk ne moie da se razvije,l,rk je i jedan jedini Jevrejin Ziv. Njegova mistidna mrLnja prema',virn nomadskim narodima, pogotovo Ciganima t Jevrejima, zar rzliku od naroda 'ukorenjenih u krvi i tlu' je dovela do najstraini-I'lr zlodina. Kao predstavnici utvrdenog sveta protiv nesuitastve-rroq, 1gd2 protiv nereda, vlade.protiv anarhije, hiper-autoritativniNjihovo istrebljenje je smatrano neizbeinom posledicom nji

1.65

isplativije sredsrvo za uniiienje ;eurela.Projekat je postavljen kao konkurs i nemadka industrija

iarko nadrnetala za nagradne ugovore. Najzad su konkurs za g

(,/,NociD - CtN cnrur MAGTIE

',prrle 2000 tela svakih dvanaest sati, dobili Topf i Kompanija iz Er-lrrrta. Oni su dobili ugovor jer su smislili ingeniozan nadin za uire-,lrr goriva - njihovi krematorijumi su koristili masno6u ljudskogtr'le kao deo goriva. Nemadka korporacija za naorui.avanje. je do-lrrla ieljeni ugovor za izgradnju gasnih komora - koje su se,u kon-lirrrsu nzzivale 'pogrebnim kovdezima', dok je gas, Zyklon-B, de-rrvat cijanida, obezbedivala Nemadka korporacrja za borbu prorivrtt ' tocina.

Nacistidko rukovodstvo je na ovaj nadin Zelelo da 'raidisti te-ttn' za swaranje Rase iestog civilizacijskog stepena, bez obzira nalyudske patnje. Transportovanje Jevre ja iz Zapadne Evrope je sma-trrrno neophodnim jer ve6ina francuskog, holandskog, belgijskog,rl;rnskog i norvelkog naroda nije mogla da se pomiri sa masovnimrrbistvima svojih sunarodnika u sopsrvenoj zemlji. Samo su hrvatskil,riisti udinili nacistima uslugu ubivii 20000 svojih jevrejskih suna-r, rclnika. Nisu mogli ni da pretpostave da bi hrvatski Sloveni usko-ro krenuli za Jevrejima u gasne komore da je bilo po Himlerovom.

Ovaj jeziv program je zapotet novembra 1,941 godine. Toglll('seca je Dr. Gebels objavio preko rz.drja ,,Jevrejstvo sada proZi-r'ljava sudbinu koja, iako je teika, potpuno jezasluiena. Nema po-trt'be ni za kakvom samiloS6Jr a sigurno nizai.aljenjem." U tazgo-voru sa grofom Galeacom Canom (Galeazzo Ciano), italijanskimrrrinistrom spoljnih poslova tog istog meseca, Herman Gering je re-li;ro: ,,Ove godine 6e izmedu dvadeset i trideset miliona liudi umre-tr od gladi u Rusiji. Moida je dobro 5to 6e tako biti jer se neke na-r rjc moraju desetkovati."

Poljski Jevreji u Variavi bili su prisiljeni da iive u delu ozna-{ r'nom kao geto i 1942 godine je podelo sistematsko deportovanjef lvreja odatle u Auivic. Januara 1943 godine je skupljeno 6500 Je-l rt' ja. Ovo je bio znak za tek osnovani jevrejski pokret otpora, podv,tlstvom Mordekaja Anjelevida, da stupi u akciju. Ubijen je ne-rrr,riki kapetan policije u Getu. Besan ito su se 'podljudi' oduprlil'rrrrrrisli vladaju6e rase, Himler je izdao naredbu da se ceo geto't isti od Jevreja i da se svaka zgrada sravni sa zemljom.

Dva SS bataljona, predvodena tenkom inaorulana bacadimal' l .rrnena i pol jskim topovima, su 19 apri la,1943 u tr i ujutro ui larr r',cto. Taj datum je znaiajan Komandant, brigadefirer Strop

NajdielL67

rtacisti su tezili da uniSte sve oblike 'skreranja' od njihovog nov

svetskog porerka. Jevreji su vekovim a iivili, pa dak i &etaliovom nomadskom bitisanju, a za naciste je to predstavljalo jeko odricanje njihovog centralistidkog autonreta.

Januara 1940 godine je zapoiela prva etapaplana elimije jevrejstva. odludeno je da svi jevreji u 'v.hk&r, i{ajhu, uuJu rportovani u Poljsku. 'projekt Nisko,, kako se ovaj'plan zvao,brutalno istrgao iz korena ditave jevrejske zajednic'e i f"ri"" ipoljski grad Lublin. U tom gradu je zivelo 72000,r.1.ur.j" i +0tJevreja, ali je u njega natrpano joi dervrr miliona Jevreja'koji suumrli od.za.raza i glad| O_ne, koji su imali dovoUno ,..f. i pobeu deg Poljske pod sovjerskom okupacijom, streljala je Crvenamija kao 'dezertere'.

Dvadesetog januara 1,941 godine se u berlinskom predgrYanze susrelo pernaest visokih nacistidkih zvanidnika. x;r-" lemlerov zamenik, Rajnhard Hajdrih (Reinhard i.yatt.rrilii'konadno reienje jevrejskog pitanja' - genocid. Sluzba za rase inovno naseljavanje je likuju6i javila da se Estonija vei ,,oslola Jevreja" i da se 6e novi metodi, koji se sada smiiljuj;, ;;diti Evropu' od njih. Robert Lel (Leyj, Ministar rad,'a'u n"pu,ve6 rekao da 6e ,,Poljskg za pedeset godina biti cvetajueu .,.-"dz^e.ytlia, bez ijednog Poljaka ili Jevrqa u njoj". Himler, Hajdr,Ajh.man,su napravili 5emu po_kojoj j. tr.b"lo istrebiti ;krpromiliona Jevreja a zatim 30 miliona-ilou.nu. pod Jevrejima koJetrebalo ubiti su podrazumevani oni koji lt' iiveli u zemljama kcj.

, l :k trebalo owojit i - Briraniju, Irsku, Svedsku, Sp"ri ir , p

gah;u r Svajcarsku. Sistematsko i potpuno istrebljenle jevreyukljuduju6i i najmanje dete, trebalo y.-bitr izvedeno industrijpreciznoS6u. Cigane je takode trebalo sarrti, ali to je bio siproblem u poredenju sa 'jevrejskim pitanjem'. pukovnik viktBrak (victor Brack), Hitlerov savetnik za evtanazrju, saradiv4osa Dr. Volterom Kalmejarom (warter Kallmeyer) iot Errrrra,Vecelom (Wetzel), koji su..predlagali gas kao najjeloruo*q.l n,

denje specijalnih krematorila viiokog kapacitera, r."ii ," -"*ri

168 Naf dZel

(Stroop) se nadao da 6e istrebljenje Jevreja u getu biti njegovklon Hitleru,na njegov rodendan slede6eg dana. Medutim,"nijedunao na pokret otpora. Skoro istog trenutka kada je tenk uigeto, razneo ga je Molotovljev koktel. Iako je jevrejski pokretpora imao samo 1500 ljudi, naoruZanih dvema maiinkama iliko stotina pi5tolja, njihova razjarenosr je zaprepastila biprekaljeni SS.

Mnogo su viSe izgleda, ipak, imali nacisti. Anjelevid je ugsmog maja 1943 godine a 15-og maja je nesrao i poslednji juki otpor. Od preiivelih je 7000 Jevreja odmah pbbly.no, d,7000 je poslato u logor smrti Treblinku, a 15000 u logor smrtiMajdaneka. Organizacija Tot (Todt), koja je koristila robo,

sli o tolikoj kolidini beskorisnog rada uloienog u uniitenje vave u doba kada je Nemadka podela da gubi rat.

Strop je shvarao ovu celu uiasnu epizodu kao krstaiki

( , /,NOCrD - CiN cnlur MAGUE 169

Loii je iSao po izandalom i uni5tenom Zeleznidkom sistemu, nosio jer,rjne zalihe od Zivotnog zna(aja, medutim Himler je svom progra-rrru genocida davao pryenstvo iak i nad opstankom same Nemad-Lc. Genocid je bio magijski din zahvaljuiu6i kojem 6e istorija svetaz:ruvek biti promenjena, dak i ako Nemaika ne preZivi. Eliminacijaf t'vreja i sa njima i njihove kulture i religije bi ostavila vakuum za

lrojavu demonskih snaga koje kontroliSe Tre6i Rajh ili koje njegakontroliSu. Himler je sebe smatrao udesnikom fizidkog Armagedona.Src6om, bio je na strani gubitnika.

radnu snagu, preselila se u geto i podelo je razaranie. Nacistimaje bilo dovoljno 5to su istrebili narod; morali su dak da uniitehove zgrade. Sto devedeset hektara Variave je sravnjeno samljom uz pomo6 eksploziva imanuelnograda. Bilo ie toliko ctaka razorenlh zgrada da je postavljeno 17 kilometara uskih trvajskih Sina kako bi se oni izneliiz grada. eudno le kada se ra

loj ekspediciji ubijanja kada velika vojnidka kampanja protiv ibro-opremljene vojske staje na tek nekoliko straniia.,: ;oa; koli

Sam sebi je destitao lepo ukoridenim fotografskim svedodasvireposti koje je ponosno urudio Hitleru. ,,prljava ohola SSnja", rekao je general Jodl na Nirnberjkom sudeniu ratnim zl<cima tri godine kasnije, ,,pi5e hvalisavi izveitaj od75 stranica o

pripadao obidnoj nemadkoj vojsci, nije mogao razumetida ie u;ma SS-a uniStenje variavskog geta bilo viie od obidne ,ekspediubijanja'. Njima je to predstavljalo znatajnu akciju u teinji za tranjem Novog poretka, preduslova za pojavt Rase Sestog civicijskog stepena. Himler se hvalio da moZe satrri iedanaest miliJevreja i bio je smrrno ozbiljan. Za njega je to bio krsta5ki ratie imao prvenstvo nad svim ostalim - dak i nad ratnim akciiOvo je bilo najodiglednije pri kraju ratakada je Himler priwajvozove kako bi rransporrovao Jevreje i cigane u Auivic, Treblini bilo koji od devetnaesr logora smrri koje je driao SS. Svaki

PSTNAESTo PocLAVL IE

Driavn a magiia

Aflko prethodno poglavl je deluje pomalo potresno svojom anali-rom razloga za genocid nad Jevrejima, sada se nalazimo u poloZa-yrr da vidimo ogroman uticaj koji je okultno miSljenje imalo na vo-rlc Tre6eg Rajha. Sve nacistidke vode, izuzev Paula Jozefa Gebelsa,lrili su duboko povezani sa okultnim praksama ove ili one vrste.Vc6 su izneti detalji o poreklu Hitlerovog okultizma: njegova hip-notidka mo6 nad nacijom i niegova potpuna vera u svoiu promi-s.ro svedoie o uverenju da je u njegove ruke stavljeno izvrdenie 'bo-

irrnske misije'. Njegovo mesijansko verovanje u Atlantidu, rasul<oja dolazi, pa dak i iivot na drugim planetama je trebalo da garriini prijateljem nemackih okultista, medutim, kada je doSao navlast 1933 godine, desilo se neSto sasvim suprotno. Po5to je i sambio odlidan okultista, Hitler se preterano plalio tajnih okultnih,lrultava. UZasnut mogu6noS6u da ga zavera moi:,e zbaciti sa vla-sti, poverio je Himleru istragu i uniStenje svih organizaclia koje garrrogu ugroziti.

Himlerovi Spijuni i agenti su infiltrirali sve vrste okultnihr,,rupa i pripremali dugadke dosijee za Gestapo. Medu grupama ko-1t' su bile pod istragom bili su Jehovini svedoci, iezuiti, astroloika,lru5tva, slobodni zidarr i rozenkrojceri. Ovi poslednji su bili pred-nret izuzetno detaljnog ispitivanja, jer su tvrdili da znajt odredene

172 Najdiel Pen ltr<imNa MAGUA t73univerzalne tajne za koje je Himler smatrao da 6e bolie koristitiu. Njihova veza sa slobodnim zidarima, jer su jedino masonigli da pristupe nemadkoj sekciji bratstva rozenkroicera, videnakao pretnja driavnoj sigurnosti. Njihovo zanimanje za ievreiKabalu je smatrano pretnjom za samu nacistidku magiju.

. U prole6e 1934 doilo je do iznenadnog pritiska na asrrolcju. Casopisi i novine su dobili nacistidku direktivu da ne prihvaju astroloike reklame a 5ef policije Berlina je zabranio sveproricanja budu6nosti. Smedokoiuljaii su kidnapovali i ubiliceg vidovnjaka Nemadke, Jevrejina Hanusena (Hanussen), koji iparadoksalno, finansijski potpomagao Naciste. Njegov iDie Hanussen Zeirung, koji se bavio granidnim podrudjima,uspeino predvideo Hitlerovu pobedu na izborim a aprila 1.933Stampao zastavu sa redju Sieg! (Pobeda!) u zaglavlju. Hanusen jmedutim, kasnije izgubio naklonost nacista kada ie prorekao ozl,glaleno paljenje Rajhstaga koje je Hitleru omogu6ilo da okruniSti svu politidku opoziciju. DoSlo je do sveopite konfiskacijuniStavanja okultnih knjiga a rad organizaclja kao ito su tslobodni zidari je bio veoma ograniden.

Proganjane su i paganske grupe. Magijska praksa jepovlastica jedino tajnog unutrainjeg udruienja nacistidke partDri.ava se nije viSe mogla magijom napasti iznutra.

Kako bi magijski udvrstio svoj poloiaj budu6eg Cara EHitler je postao okoreli sakupljad znakova kraljevskog dosroj

rrrcseci posle Anschlussa (aneksije) Austrije Nemaikoj, gradonadel-rrik Nirnberga Libel (Liebel) je podario Hitleru jo5 kopija znakovakraljevskog dostojanstva, ovaj put okultniie prirode. Kada se Hi-rlcr 1938 vratio na svoju rodnu grudu kao njen gospodar, pokazao

l('ogromno zanimanje za odredeni nakit koji je pripadao habsbur-ikim kraljevima. Bili su to komadi nakita koji su u petnaestom ve-kLr napravljeni za nemadkog kralja Fridriha Tre6eg. Fridrih je bio

lxrznavalac dragog kamenja, kao i astrolog i alhemidar, i kao i Hi-llcr, i mnogi carevi pre i posle njega, maltao je o osvajanju drugihrrrrcija. Iako Fridrih III nije uspeo da ostvari svoje snove megalo-rrranske velidine, u zlatne okvire njegove zbirke mistidnog dragogkrrmenja bila su upisana slova AEIOU. Kada je Hitler duo da toznadi Austria Est Imperare Orbi Universo - Austriji ie sudeno davlada celim svetom - shvatio je ta slova kao znamenje svojih sno-vrr o Velikom Rajhu. I tako je pre slede6eg Nirnberikog skupa gra-,krnadelnik darovao Hitleru verne kopije ovog nakita.

Kada |e rat zapoteo, Hitler okultista je shvatio da mu je po-trcbna prava stvar, tako da je lidno prisvajao sve znake kraljevskogrl<rstojanstva zemalja koje je nemadka vojska pregazrla.Iz Beda surz Sobe carskih dragocenosti pokradeni predmeti koriS6eni tokomlirunisanja u Svetom Rimskom Carstvu. U ovo bogatstvo je spada-lrr kruna sa dragim kamenjem cara Konrada, magidan 5tit, dva ma-t;r i prsten. Bilo je tu i poznato Koplje sudbine o kojem je Trevorl(cjvenskroft (Ravenscroft) nadugadko pisao. Iako su ovi kraljev-,,1<i znaci duvani u Bedu od 1804 godine, Nacisti su otkrili dekret, rrra Zigismanda iz petnaestog veka po kome je trebalo da se oni,lrie u Nirnbergu. Ovo im je bilo dovoljno opravdanje da ih pre-ncsu u Nemadku. Kraljevski znaci drevnih delkih kraljeva su nesta-It iz Praga i otiSli u Nemadku, a iz bombardovanih rudevina Var-,,,rvske tvrdave su nestale poljske kraljevske dragocenosti.

Pri prisvajanju ovih kraljevskih znakova, Hitler je nastavio,lrevnu magijsku tradiciju osvajada koji kao simbol svojih pobeda,,rlnose preostale dragocenosti iracionalne mo6i, jer, po predanju,

1'osedovanje amblema vlasti osigurava nastavak te mo6i. Car Na-

1'oleon Prvi je uzimao ambleme suverenosti zemalja koje je potdinioI lr praksa je nastavljena i u Britanskoj imperiji. Magijski dragi ka-

dan potez povukao u korist nemadkog naroda - ,,Ovo prihna iuvanje u ime slavne Otadibine" - on predstavlja znak da jeltler u stvari sebe video u ulozi Kajzera Tre6eg Rajha. poito je uvreme svrgnuti Kajzer Viliem Drugi joi bio iiv, ne bi bilo mudro

.stva. U podetku su znaci kraljevskog dostojanstva koje je sebiklanjao bile samo kopije, medurim, kada je rat zaista podeo, prijao je originalne predmete. Godine 1934 je dobio kopije krune,stena i skiptra Svetog Rirnskog Cara Karla Velikog. Iako je ovaj

se proglasi Kajzefom, medutim, da je dobio rat, verovatno bizer Adolf Prvi bio krunisan na Svetskom sajmu i pobednidkimslavama planiranim da se odrZe 1950 eodine u Berlinu.

Kako su njegova osvajanja napredovala, Hitler je nastaviosakuplja spoljne znake obrednog kraljevskog dostojanstva. S

174 NajdZel

men Sika - dijamant Koh-i-Nor, dije ime znadi Planina svetlostiodnet je iz Indije kako bi krasio simbole Britanske monarhije.

Hitler je bio dobro upoznat sa magijskom teorijimnom sa kraljevskim znacima: znao je da iza nakita i dijademamaglia koja je dublja od obidnog nacionalnog simbolizma. Nestoji drugo tumadenje sakupljanja simbola suverenosti kada jepitanju iovek koji je stalno napadao princip kraljevstva. Znatajje to 5to su njegovi napadi uvek bili usmereni samo na nasmonarhiju, koju je nazivao,,klasidnim primerom zakona selenog razmnoiavanja koji dejstvuje u obrnutom smeru. Kraljporodice svaki pokoljenjem postaju sve viSe degenerisane dokkraju ne polude." Hitler je tvrdio da je prava stvar junadka,hrerprinzip monarhija, zasnovana na vodstvu najsposobnijDrevna tradicija boianstva kraljeva se takode odnosila na njiznake, koji nisu bili samo simboli ve6, ustvari, alatke magijskenologije. Prisvajaju6i kraljevske znake potiinjenih nacija, verje da 6e magiiske mo6i vladanja svojstvene tim sirnbolima pre6injega. Konfiskacija amblema vlasti je za njega imala viie od sibolidnog znaienja; imala je svoj stvarni, funkcionalni razlog.

Kao i Hitler, Rudolf Hes le imao korene u okultnim dma. Odaran izgubljenom zemljom Tulom, astrologijom, tibeskim misticizmom, putovanjem kroz svemir i homeopatskomdicinom, Hes je pokuiao daiivi 5to viSe u skladu sa svojim uvenjima. Kada mu se rodilo dete, naredio je svakom Gauleiter-udi oblasti) da mu poialje vre6u nemadke zemlje iz svog Gaua,mlja je rasprostrta pod posebno napravljenom kolevkom kakobeba simbolidno zapodela svoj iivot na nemadkoj zemlji. KadaHes iznenada pobegao u Skotsku, ovu pridu je prenela itampadokaz njegove mentalne nestabilnosti, medutim to je bio klasigeomantski din, zasnovan na drevnoj evropskoj i azijskoj tradiZemlja iz svake oblasti sakupljena na jednom mestu stvaraski mikrokozam cele zemlje. Jedan drevan primer toga je TinHil kod Daglasa, na ostrvu Men, koje se sastoji od zemlje done iz sedamnaest parohija tog ostrva. Ovaj breg, koji je i adrnistrativni centar, stvara parapsihidku vezu sa svim delovimaOvaf obidai se ioi uvek uprainiava prilikom krunisanju kralia

/)RZAVNA MAGUA 1.7 5

u r' - gde se zemlja iz svake oblasti postavlia ispod kraljevskog pre-sloia pre podetka obreda.

Hesovo zanimanje za homeopatsku medicinu i postavlianje&jagnoza pomo6u radiostezije je dovelo do osnivania homeopat-sl<e bolnice u Lajpcigu. Nedavno su se dule tvrdnje da dovek zatvo-lcn u berlinskom Spandau zatvoru nije pravi Rudolf Hes. Iako je

I tes bio teiko povreden u Prvom svetskom ratu) zatvorenik nijeirnao nikakvih oiiliaka ni znakova da je ikada zadobio telke raneliada su ga pregledali saveznidki lekari. To jest, da je leien klasii-rrom medicinom. Ako ie Hesa leiio iedan od hirurga-strutniaka zarrlternativnu medicinu, koie ie zaposlio u Lajpcigu, onda nestanakoZiljaka i nije tako neobjalnjiv.

Jedan od Hesovih ranih proteiea ie bio Obert (Oberth), otacrrrketne nauke. Obert, koji je bio uienik Ditriha Ekarta i niegovog'Kamena iz Meke', bio je veoma zainteresovan za parapsihologiju.(]odine 1.960 petnaest godina posle pada Tre6eg Rajha, Obert je

pozivao na iskrenost u vezi sa istraiivanjima NLO-a i napao Va-zduhoplovstvo Sjedinjenih DrZava 5to ne obelodaniuje sve 5to ot-kriva o niima. Cak i sedamdesetih godina ovog veka, Obert je i da-lje nastavljao parapsihidka istraZivanja Litelia Tule sa jednim nir-nberikim medijumom i tibetanskim lamom, a za svoj,osamdesetirodendan, 1,974,ieizrazio uverenje da je istraZivanje kosmosa pro-ilo samo fizidku etapu i da 6e uskoro dosti6i vrhunac u parapsiho-loSkim metodama. Zatuduie dinjenica da su se i Obert i njegov so-vjetski kolega Ciolkovski bavili paranormalnim pojavama. Ciol-l<ovski ie bio sledbenik austriiskog alhemidara Boikovida (Bosco-

vitch), koji je iiveo u devetnaestom veku i medu njegovim okult-1im zabelelkama je Ciolkovski pronaiao traktate o meduplanetar-lom letu i unitaristidkoj teoriji sila univerzuma. I ovde nailazimona sjedinjenje okultne mudrosti i moderne nauke.

Hesova ospednutost proroianstvima je dovela do njegovog

1rada. Haushofer je 1,941, godine usnio san u kome je video Hesa uikotskoj. Hes ga nije protumadio kao 5to bi to neki uradili' kaoznak skorog nacistidkog osvajania Britanije. Shvatio ga je kaoznak da mu je sudeno da ode i pregovara o miru sa Britanijom; do-l<opao se Meserimit lovca kojim je sam proleteo kroz britanskuvazduSnu odbranu i stigao u Skotsku. Britanske vlasti su, prirod-tralnoaziiske driave Butan * 5to ie ioi iedan prirner tibetanske

176 Najdiel

no, bile zapanjene i odulevljene iro su dobile ovako duvenognog zaroblienika. Hitler, koji je bio besan zbog ovako prenanog i nepromiSljenog poteza, odmah je okrivio astrologi'u iloino preduzeo Aktion Hess, hapienje poznatih astrolJga. tje iskoristio mogu6nost da zavrii sa svojim crnim ou."-1, Injim masonskim loiama, tako da su se astrolozi i slobodniiznenada nalli u koncentracionim logorima.

. Iako je Gering bio cinidan i sujeran, nije bio imun na naki okultizam. Njegova iena Emi je 1938 poiela d,a trari saverevidovnjaka po imenu Dr. Augustus Herman (Heerman) koji jrsavetovao o njenom iSijasu, Hermanovoj diieti i toku rata. Jan1940, Emi je ubedila i svog muia i Adolfa Hitlera u Herme_:sposobnosti. Jedan kurir ratnog vazduhoplovstva je poslat ugtab u Kelnu da preda kopiju srrogo poverljivog-memorandkoji je u detalje govorio o budu6emloku ,"t", o isrovremenornpadu na Holandiju i Belgiju kao delu straregije za pobedu nad Frcuskom i Britanijom. Kurir je trebalo da putuje vozom i da rplan, naslovljen Memorandum i direktiva za vodenie rata nad_u, ali se oglulio o pravila i umesto toga odleteo

"uiorro-. Aviorr

zbog lo5eg vremena skrenuo sa pura i pao u Belgiji.Po5to je iuo za nesre6u, Hitler je momentano pozvao Gerin

iz njegovog dvorca u Veldenitajnu. Naziraia se katastrofa dokHitler svom rajhsmarSalu pridao da se glavni nacistidki plan srnalazi na belgijskoj teritoriji. Da li je pao u ruke Belgijanaca ilije kurir uniStio? Gering je bio besan. Hitle, mu je preiio, i moglodesiti da 6e dobro pripremljeni planovi za Blitzkrie,g biti uniiteni.. Emi Gering je naila reienje - treba ,. pos"ueiovati sa proStvom. Telefonirala je svom vidovnjadkom mentoru Hermanu.prid_ala mu problem i zamolila ga da svoj dar stavi u sruibu RajtPosle kratke pauze na vezi, Herman joj je rekao da je dovek kojinosio dokumenta sleteo u Belgiji. odmah poito je il.t.o, zamoi.je seljaka u prolazu za Sibicu kako bi

"^p^lio cigaretu. pokulao

da zapali memorandum bez uspeha i zamolio ,.11"k" za joi jtSibicu. Seljak nije viie imao nijednu. U meduvremenu;e stiglagijska policija, odvela prezivele do policijske sranice i ispitiiala iKurir je zguLvao memorandum i bacio ga u pe6, ali je iedan po

i)/ i iAVNA MACUA 177

,lt ' l imiino izgorel i i na stranicama je bio dit l j iv samo deo u sredini' , tranica koji je bio vel i i ine normalnog dlana.

Ova sumnjiva prida je prepriiana Hitleru, koji je odmah oti-,,,ro da vidi porodicu Gering. Iznetie originaini dokument i prisut-rr i su jedan po jedan'su postavl jal i svoje dlanove preko stranica ka-l.o bi videl i 5ta je ostalo. Na nj ihovo oduievl jenie, ostaci su pred-sravljali samo nerazumljivu gomilu redi i brojki. Bez obzira naI lermanovu vidovitost, Hitler je radi svake sigurnosti izmenio svo-

1c planove. Posle se ispostavilo da su papiri pali iitavi u ruke bel-

lirjskoj policiji i da je kurir izvriio samoubistvo pre nego 5to je mo-

liao biti vra6en u Nemadku. Hitler je u svakom slucaju izdao nare-tlcnje da bude streljan kad se vrati.

cajac skodio i izvadio papire iz plamenal olri su, u meduvr

S E S N A E S T O P O G L A V L J E

Nacistidko planiranie sveta

Ilako su vrlo ozbil jno bi l i protiv slobodnog zidarstva, nacist i su,l<ao i masoni, bili dubolco zainteresovani za arhitektonski simboli-zam. Hitle,rova duboka povezanost odnos sa okultnim i njegovaljubav prema arhitekturi su odigrali znatajw ulogu u ovome, jerjc birao arhitekte za koje je smatrao da mogu izraziti budu6i sjai'fre6eg

Rajha. Nacizam je dvadesetih godina naieg veka bio nepo-inirljivo protiv svega 5to ie predstavljao Bauhaus, ta nova Skola ar-lritekture u Vajmaru, koja je za(ela'moderan stil'. Na primer, ka-da je Oto Marh (Otto March), koji je bio izabran da projektujer.grade za Olimpija du 1,936 godine, izlolio projekat u kome je do-rninantnu ulogu igralo staklo i beton, Hitler ga je odbio zato 5to jeto bio Bauhaus, a samim time i ne-nemadki projekat. Staklene i de-lidne pregrade moraju biti pokrivene kamenom, naredio je Firer.

Poito je doSao na vlast, Hitler je zatvorio Bauhaus kao 'de-

generisanu' 5kolu. Njegovo suprotstavljanje arhitekturi Bauhausase niie zasnivalo samo na tome 5to su ve6inu njenih poznatih arhi-tekata dini l iJevrej i ,ve(zato 5to je raskidala sa proi loS6u na takodramatidan nadin. Nacizam, koji je imao radikalno-tradicionali-stidke poglede, smatrao je savremenu arhitekturu opasno interna-cionalistidkom i itetnom po nemadki duh. Zato je Hitler narudiood arhitekata Skolovanih u tradiciii neo-klasicizma da projektuju

180 Najdiel

grandiozne sluZbene zgrade Tre6eg Rajha. Sto se ticalo arhiprivatnih zgrada, naredio je povratak jednostavnom srednjeveknom stilu; bili su obavezni Siljasti krovovi, koji su tada predstavIi antitezu 'modernom stilu'. Takve krovove su moralelmati ike stambene detvrti, jer ravni krovovi potse6aju na palestinu,movinu Jevreja.

Iako ve6ina Hitlerovih megalomanskih gradevinskih idejakad nije otiSla dalje od etape makere, moie ie ste6i utisak No,poretka u arhitekturi iz onog 5to je izgradeno - ogromnog stna za skupove u Nirnbergu. Ta nirnberika gradevina, koju ieje.ktovao Albert sper (Speer), koji je namerno podraiava'o zevtoltar u Pergamonu, u Grdkoj, bukvalno je predstavljala mestovrienje verskih obreda. Medutim, oboiavalo se svetovno asu bili Rajh i Firer. Hitlerov olrar je bio ogroman; ova rvomonstruoznih dimenzija bila je 1300 stopa dugadka, i tako smirna da pojedinac stekne utisak koliko je niitavan i da Nacionalclializam predstavlja mo6 zemlle.

Kako je rastao Hitlerov apsolutizam, tako su se pove6avirazmer,e njegovih projekata. Ponovna izgradnja Berlina je bilamo jedan od njegovih manijadkih planova. Nemadka 6e konairekao je, sama sebe ponovo izgraditi u liku svog .mesije,. Celamlja je trebalo da postane ogromna mrei,a autoputeva koji polzuju gradove, od kojih 6e svaki vrliti neku odredenu funkiijuokviru Rajha kao celine. Tako je Berlin bio 'prestonica Rai

N,lr;iszixo PLANIRAN/E svETA 181

I'irr ushi6en.Izgradnja zgrada koje nisu bile neophodne nastavlje-ll:r je ubrzanim tempom i u jeku rata,(ak, na Stetu ratovania, kao,,ro je, na primer, uniStenje Variavskog geta.

Jo5 od davnina se teZilo tome da planiranje grada odrai.ava,lruitveni sistem tog vremena. Drevni gradovi kojima su vladale te-.l<ratije bili su projektovani prema geomantskim Semama koje su,rrlraZavale tadainje kosmoloSke ideje. U kasnija, sloZenija doba,r;rzliditp funkcije Crkve i DrZave su bile zadovoljavane u njihovim

1,<rsebno planiranim delovima grada. Drevne rimske coloniae -

liradovi-kolonije - imali su bez rzuzetka pravougaonu osnovu, ko-yrr je bila podeljena na detvrtine dvema cestama koje su se ukrlta-lr: u srcu grada. Ove dve ceste, cardo i decumanus, od kojih je pr-va iila u pravcu sever-jug a druga istok-zapad, produiavale su se,laleko izvan granica grada i delile njegovu okolinu. Tako je gradpredstavljao mikrokosmidki odraz cele oblasti pa, prema mitolo-ikim predstavama, i celog sveta.

Nacistidko planiranje je odraiavalo ovo uverenie. Planovi zaNovi Berlin su prepuni geomantskih koncepcija, koje odraZavajuI litlerovo zanimanje za poloiaj zgrada. Hitler je iednom prilikomrckao da je Bed poptuno pogreino usmeren, i da bi ga trebalo iz-graditi tako da bude okrenut ka reci Dunavu, a u drugim prilika-ma je predlagao rekonstrukciju ditavih naselia i gradova.

Nj egova poznata zgrada, Raj hskancelaiia, je predstavlj ala

iedan od planova kgii ie izveden. Hitler je 11 januara 1938 godinerraloZio profesoru Speru da izgradi ovu monstruoznu zgradu. Na-redio je, po svom obi6aju, da se zgrada dovrii do 10 ianuata 1939- za taino godinu dana. Podetni radovi na demoliranju postoje6ihtgrada su bili odloZeni zbog mrazeva i rzgradnja nije mogla pode-ti do marta . Za ostallh devet meseci ie podignuta mo6na i velidan-stvena Rajhskancelarija od kamena i mermera. Umetnici, zanathier radnici iz celog Rajha se bili ukljudeni u posao' grade6i mikroko-zam nemadke vedtine. Sve je bilo gotovo na vreme. ,,Nova Rajhskan-celarija", pisalo je u jednoj publikaciji iz tog vremena, ,,predstavljal{aih u modernom klasidnom obliku."

Srce Rajhskancelariie je predstavljala soba devedeset stopaclugadka, pedeset stopa Siroka i trideset i tri stope visoka. Zidovi sulrili optodeni mermerom iz Ostmarka, pod je bio od Svedskog mer-

H-amburg_'Grad spoljne rrgovine'; Nirnberg,Grad skupova',Minhen'Grad part i je".

Kada je veliki deo Nirnberga sravnjen sa zemljom kako binapravilo mesta za Hitlerov stadion za skupove, niegov arhitel^ r r XAlbert Sper je primetio da polu-uniiteni tramvajski depo uiarbode odi. celidni nosadi kostura zgrade su rdali, nelto 5to semoze videti kod drevnih rulevina koje su bile potpuno sagrad,od kamena- Kada je ovo napomenuo Hitleru, abUlb je zapJvestse deliini okviri viSe ne koriste za Firerove spomenike. Iako je Nmadka imala samo nekoliko dobrih kamenoioma granira, Hitlerinsistirao na granitu, tako da su velike kolidine ovog kamena uv(iene iz Svedske. Kada su podetni uspesi nemadke a'rmije u Rusiudinili kamenolome granita dobrog kvaliteta dostupnim, Hitler j

mera a ukrasi na tavanici od ruzinog drveta. sliku su upotpunilerojske bronzane plakete, motiv Rajha, orao i svastikii *onuntalni portretBizmarka.rznad dvadeset stopa visokih vrata Hive radne sobe nalazio se bronzani grb sa monogramom A.H._ Rajhskancelarija je predstavljala tek prui d.o Hitlerovekonstrukcije administrativnog centra Berlina. Hitler se strasnonimao za ovaj projekt, jer je u mladosti proudavao nlanove Ii.Beda,.i na njega su dubok utisak ostaviii bedki Ringsrrasse iski bulevari koje je projektovao baron Hausman lHrorr*.oba grada su imala monumenr alna zdanja postavljena u imprr

ju je okultni arhitekta oto Vagner (otto vagnerinapravio u Btpedeset godina ranije. vagner je za nekoliko godina projektol

noj okolini i Hitler je ieleo da to isto ima i Berlin. Albertuje. naloZeno da napravi opseZan plan ogromnih bulevara, kojiobuhvatao potpun program urbane rekonstrukcije slidne onoj'li

Najdiel

na stotine zvanidnih zgrada, rekonstruisao ulice uz obalu i us

da; berlinska birokratija je popustila i odustaro se od Hitlerove

(kao 5to ve6ina i jeste), uglavnom deluiu kao dosta beiivotne.Hitlerovi planovi za novi Berlin su, karakteristidno za nj

bili monumentalni. Hitler plan, po ugleiu na Jelisejska polja urizu sa napoleonovskom Trijumfalnom kapijom, je ipak bio vNjegova monumentalna kapija je treb4lo da bude.toriko velika

Naclsziro PTANTRAN/E svETA

lioji bi vodio do nje bio bi sedamdeset stopa Siri od onog u Parizu.I)rugi elementi ovog plana su bili isto toliko megalomanski zami-iljeni. Na drugom kraju Hitlerovog ceremonijalnog bulevara, kojijc trebalo da bude oividen oruljem zarobljenim od pobedenih ne-lrrijatelja Nemadke, nalazrla bi se ogromna sala pokrivena najve-iom kupolom koja je ikada zamiSljena. Hitlerova sala, po ugledurra veliku salu bedke Medunarodne izloibe 1873 godine, delo ar-hitekte Skota Rasela (Scott Russell), trebalo je da ima prednik odll25 stopa zarazliku od bedke sale koja je imala prednik od samo.312 stopa. Kupola Hitlerove sale je trebalo da bude visoka 725stopa - 100 stopa viSa od londonskog Poltanskog tornja. Na ovojvelikoj zgradurini je trebalo da stoji ogroman nacistidki orao, ko-1eg bi no6u osvetljavali reflektori. Trebalo je da orao u svojim kan-di.ama drZi veliku svastiku. Hitler je kasnije promenio planove-orao 6e dri.ati globus, simboliSu6i nacistidku nadmo6 nad svetom.

NiSta ovih razmera nije nikada ranije smiSljeno. Kapacitet sa-le je bio Sesnaest puta ve6i od kapaciteta crkve Sv. Petra u Rimu.Hitler je nameravao da sala, u kojoj je ustvari trebalo da se vrieobredi, dobije znaiaj slidan Velikoj diamlji u Meki, da bude sredi-5te i odigledan simbol nove veroispovesti. Kada Tre6i Rajh konad-no prestane da postoji za hiljadu godina, kako je Hitler verovao,Rasi iestog civilizacijskog stepena 6e ostati velidanstvena uspome-na na velidinu koju je Hitlerovo carstvo predstavljalo.

Izradeni su detaljni projekti i zapodelo je raidiS6avanje terenaza mesto budu6eg velikog hrama nacizmu. Hitler je planirao dapostavi kamen temeljac 1940 godine a trebalo je da Firer zvanit-no blagosilja ovo veliko zdanje na Pobednidkim proslavama plani-ranim za 1950. MoZda bi Hitler sebe ovom prilikom proglasio no-vim Kajzerom. Medutim, 1950 godine je Hitler bio mrtav ve6 petgodina a Berlin podeljen i u ruievinama.

182183

na bedkim kanalima i potpuno projektovao stadtbahn, lizu iznidku mreiu koja se u Bedu i danas koristi.

. _ Hitler je ieleo da prevazide grad svoje mladosri, ali su selinske vlasti stresale pri pomisli na cene novih stanova, autolva, bulevara, iavnih parkova, podzemnih tramvaja i piebacivalglavnih ieleznidkih linija na nove rerminale. Razliu6en. Hitlerzapretio da 6e stvoriti potpuno novu prestonicu ni iz tega akoberlinske mesne vlasti ne povinuju njegovim i,erjama. pr"edlagaje da nova prestonica bude na jezeruMiric u Meklenburgo, ,r" Inom od mesra zakoje se tvrdilo da se tu nekada nalazila'Atlu

ve prestonice. Magijske mo6i postoje6e prestonice su u svasluiaju bile ve6e od onih koje bi nova prestonica posedovala.ve prestonice, kao Karlsrue, vaiington, Kanbera, Brazilija ili lmabad, dak i kada su projektovane po geomantskim pravili

je Napoleonova mogla bez teiko6a da se smesri pod nju. Bule

S E o A M N A E S T O P O G L A V L J E

Anenerbe

II edn" od na j dudn ljrh i najzanLmlj ivij ih zvanidnih organrzaclja Tt e-

Zeg Rajha bila ie Deutsche Ahnenerbe - Nemaika organizactia na-

sleda predaka. Njen generalni sekretar je bio unterlturmfirer Vol-

framZiverc (\(olfram Sievers), koji je kasnije strelian u Nirnbergu

zbog zlodina protiv dovedanstva. Ovu organizacliu je osnovao Si-

versov duhovni mentor, Fridrih HaflSer (Friedrich Heilscher).

Ernst Jinger (Juenger), pisac koji je velidao rat u svom romanu Va-

tra i krv, napisao je u svom dnevniku da je HailSer osnovao novu

religiju sa celim sistemom magijskih veza zavisnih od paganske go-

dine. Razni dani svetaca i godi5nia doba su se obeleiavali svojim

sopstvenim odgovaraju(im praznicima, pesmama; za njih su bile

vezane odredene iivotinie, boje i bogove, kamenje i biljke. HajlSerje kasnije svedodio na sudenju Ziversu. Ziversu je pre pogublienja

bilo dozvoljeno da izvrli svoje neo-paganske obrede i izgovori taj-

ne bajalice; posle toga je na gubiliSte otiSao smiren. HailSer je odr-

i.avao dvrste veze sa nemadkim okultizmom jer je bio saradnikSvedskog istralivata Svena Hedina koji je bio Iidni prijatelj Karla

Haushofera. Hedin je proveo mnogo godina na Tibetu i uneo veli-

ki deo tibetanskog okultizma u nacistiiku misao.

186 NajdielPen l r r r r r n D n rI t \ r - iY f ^Df , 187

Svaka organizacrja koju su osnovali takvi preispoljni neoganiski okultisti je morala biti neito neuobidajeno. Isiralivaniaja je preduzimala bila su tada i ostala bez presedana kada su utanju organtzacrje finansirane od strane vlade. ciljevi organizacisu objavljeni u iasopisu Germanien novembra 1936 povodootvaranja Pflegstatte fur Germanenkunde (Centra za iiuhnemadkih starina) u Detmoldu. Na orvaranju, na kojem je odripotpun esesovski obred, odriali su govore SS brigadefirer Dr. R5le (Reischle) a okupljene je pozdravio i Vilhelm Tojr, autor ,je'nacistidkih zemaljskih misterija pod naslovom Drevna nemsvetiliSta.

Ciljevi Anenerbea su bili izloieni sledecim redosledom: 1.t:aiiti teritorijalnu rasprosrranjenost i duh nordijske indo-gerske rasel 2. Uvesti proudavanje tradicije iivota nemadkoe"nai 3. Pozvati svakog 'Narodnog druga, da radi sa nama.

naca na naiviSoi tadki Eksternitaina. Trebalo ie da drugi kamenistubovi budu ukraieni kopijama iz tradicionalnih drvenih sala

tlrevne Nemadke, 'najraniie arhitekture Evrope', iz koje su, kako

:;u tvrdili Tojtovi sledbenici, nastali klasidni oblici grdkih hramova.

Neke od ovih sala su zaista bile izgradene ali ne u Ekstern-

itajnu. Najpoznatija je ona na svetom ostrvu Rigenu, na kojem su

l<asniie izvodeni dudni radarski eksperimenti. Rigen je u davna vre-

rnena bio pagansko svetiliSte. Tokom svoje duge proilosti nalazio

se pod vla56u Danaca, Svedana i Francuza da bi konadno pripao

Nemackoj posle zbacivanja Napoleona 1815 godine, kada su

Francuzi bili prisiljeni da ga predaju Pruskoi. Godine 1168, dok se

ralazio pod danskom vla56u, danski kralj Valdemar Prvi ie organi-

zoyao krstaiki pohod protiv ostrvljana i uniStio niihov poznate pa-

ganske hramove.Nacisti su smatrali Rigen, nekadainje pagansko svetiliSte, sa-

vrienim mestom za izgradniu velike sale - Spomenika Hitlerovoj

omladini. Ova sala, izgradena u spomen dlana Hitlerove omladine

Hansa Malona (Mallon), ubijenog 1.931' blla je projektovana u sti-

lu drevnih nemadkih zdanja. Sala, sto stopa dugadka i dvadeset i

ietiri Siroka, predstaljala je hram koji je trebalo da stvori vezu iz-

medu savremenog sveta Zivih i mrtvih heroja proSlosti. Ova sala,

kolu su izgradile Radne jedinice Rajha zahvaljuju6i novdanim

sredstvima koje su prikupili i lanovi SA, SS i Hitlerove Omladine,

uskladena je s razmerama drevnih kamenih ograda poznatih kao'ba5te Huna' koje se mogu na6i u baltidkom delu Nemadke. U jed-

nom kraju sale, koja je bila oividena grubo-tesanim granitnim blo-

kovima i pokrivena slamnatim krovom na tradicionalan naiin, na-

lazio se masivan monolitski oltar poduprt trima velikim kamenim

gromadama. Mradna unutrainjost, osvetliena jedino dnevnom sve-

tlo56u koja je prolazila kroz otvore na krovu, podse6ala je na pa-

ganske hramove prollosti, medutim, kako nacisti su tvrdili, sala

nije trebalo da bude rekonstrukcija tih hramova. ,,Ova zgrada ni

1e rekonstrukcija", napisao je Herman Vile (Hermann Wille), njen

hronidar, ,,ona predstavlja zgradu sadainjosti". Drevna zdanla, sa

svojim okultnim razmerama i geomantskim poloZaiem, su predsta-

vljala uzor za ovu salu, medutim, njen stil je odgovarao Novom

poretku nacional-scoijalizma, 'starom duhu u novom obhku" - Za

.. Predmeti koje je Anenerbe proudavala su, prema ovako opsi.nom proglasu, pokrivali puno oblasti; ova organizaclja ie teiida istraii i zabeleii sve vidove drevne nemadke tradiciie ili ,nasld.a predaka'. Ovo je obuhvatalo narodne pesme i igre, arhitektorske stilove raznih oblasti, folklor i legende kao i manje uobidajenevidove kao 5to su runski pisani spomenici, simbolizam, proudava.nje rasa' svete geografije i paranormalnih pojava. pored akademrskog istraiivanja, Anenerbe je podstical a oi)vljavanle starih narod.nih obidaja kao 5to su obredna trdanje, paljenje varri radosnicaletnju ravnodnevicu i svetala za zimski solsticii.

Vode6i strudnjaci u svojim oblastima.su regrurovani da po"mognu Anenerbeu. sivers je podsticao Dr. Sefera (Scheffer) daia.raduie sa nekoliko t ibetanskih lama u razl idir im manastir ima, jersu njihove natprirodne mo6i biti od koristi nacional-socijalizmu.Vilhelm Tojt je bio zadui.en da odredi drevne ley Iinlje, dok je gru.pa railjara radila na zemaljskim energijama. Arheorozi i strudnja.ci za drevnu arhitekturu su dovodeni kako bi napravili nacrte od.govaraju6ih kraljevskih znakova i spomenika za upotrebu SS-a.Himler je Tojta imenovao za direktora programa obnavrjanja Eks-ternitajna kao svetog spomenika nemadkom duhu, koji je irebaloda bude nalik onome od pre 1200 godlna. Tojt je trebaro da orga.nizuje podizanje duplikata Irminsula, drevnog svetog stuba sakio-

188

obnovljen paganski praznik na zimski solsticij, praznik ,,ne1divog sunca", dlanovi Hitlerovi omladine su ovde mogli daobrede i meditiraju o tome kako smrt zime prethodi ponovnomdenju prole6a.

Spomenik Hitlerovoj omladini je bio projektovan zahvalj6i informacijama koje je obezbedila Anenerbe, koja je detaproudila nemadke spomenike. Joi 1875 godine je prevradala trarcija golemih gradevina koje velidaju Rajh. prvi talav spomeniltbio Hermannsdenkmal, spomenik Hermanu, germanskom rakoji je u deverom veku nove ere pobedio rimske legije. Ovaj

Najdiel

menik, podignut na znatajnoj visokoj tadki u Teutoburlkoi ije projektovao E. fon Bandel (von Bandel) kao simbolnacionajedinstva i tvorca Nacionalnog duha. Ova velika sratua sa

Svi ovi nacistidki spomenici su imali jednu zajednidkucrtu -

svesno su odraiavali proSlost svojim oblikom, mestom na kojemsu se nalazili i svrhom. Niyedan od nlih danas ne postoji, ali naosnovu fotografija i crtei.a moZemo shvatiti do koje mere im je po-sve6ena painja i koliko se razmiSljalo o svakom nacrtu.

Ideje Anenerbea su tzraiavane na svim nivoima, odzgtada pa

do skica okultne heraldike znaiki i oznaka iinova. Jedan od plo-dova istraZivania Anenerbea je bila fabrika porcelana u Alahu' ci-

ia se radnia nalazlla u ulici Hermana Geringa u Berlinu. Alaika fa-brika je proizvodila reprodukcije urni, taniira, vaza I posuda za-snovanih na drevnim nemadkim prototipovima. Dizajn ovih pred-rneta je bio poveren posebnom odeljenju Anenerbea i svaki novidizajn je bio zasnovan na drevnom primeru posebno odabranomzbog svoje simbolidke i istorijske vrednosti. Ovi simboli, koje subirali znadajne lidnosti kao hauptlturmfirer profesor Dr. HermanVirt, voda Odeljenja za proutavanje pisanih spomenika i simboli-zma, nacistidki strudnjak za svastiku, rune i islandsku geomantiiu.Ovi simboli, za koie se govorilo da proistiiu iz ,,korena naroda",obuhvatali su Drvo livota, svastike u oba smera i rune. Revnosnosu pra6ena SS iskopavanja u nadi da 6e biti pronadena neka novarelikvija dije se reprodukciie mogu napraviti. Naipopularniie re-produkcije su pravljene u velikim kolidinama i dobro su se proda-

vale, pogotovo strasnim esesovskim sakupljadima.Posebni 'jedinstveni primerci' su pravljeni za visoke sluibeni-

ke. Na primer, za svoj rodendan 7 oktobra, 1.937 godine, HajnrihHimler je dobio na poklon urnu napravljenu na osnovu skice ko-ju je odabrao SS Sturmbanfirer R. T. Vigel (Wiegel) iz hanoverskogLandesmuzeja. Ova posuda, prekrivena Odal-runama i DrvecemLivota je kopirana sa pogrebne urne iz Jakob-Frizena negde iz 450godine nale ere.

Januara 1938 godine, Anenerbe je pripojena kao punopravnoodeljenje SS-u i njen kadar je preiao u lidno Himlerovo osoblje. C)r-ganizacrjaje ve6 1"939 godine porasla i imala preko pedeset odelje-nja, od kojih je svako proudavalo odredeni vid drevnih misterija'Kada je SS preuzeo Anenerbe, Vilhelm Tojt, koji je ve6 imao viie od

osamdeset godina, povukao se iz javnog Livota i o niemu se niStaviSe nije iulo. Njegova smrt 1942 godine je ostala nezapaLena.

189r\rurrurRBE

nutim madem predstavljala je zbft i personifikaciju svih nenjunadkih mitova i kao takva je postala uzor za kasniie nacspomenike.

Nacisti su duboko poltovali Hermannsdenkmal. Nacistibiviim vojnicima Frajkora na poklon darivali povelje na iijemglavlju se nalazio teatralan crtei ovog herojskog spomenika. Nrsti su 1934 godine osve5tali jo5 jedan Freikorps spomenik, unu u Rurskoj oblasti. Taj spomenik, postavljen na uzvilenom

ko Stounhendl.ima trideset monolita postavljenih u krug, slidncje bila_ odigledna i predstavljala je parapsihidku vezu sa prollold

SS je izgradio vernu kopiju tradicionalne megalitsle grce u Hoveltu, Danskoj. Ovaj spomenik, sagraden u,po-.r,dobrovljaca

'Waffen-SS Freikorps Danmark, sastojao se od

slojne okrugle zemljane kupe na dijem se vrhu nalazio dolmen -liki kamen koji leii popredno preko dva manja megalita. Okomljane kupe bili su postavljeni manji uspravljeni kameni a u sazemlju su bile stavljene pravougaone kamene plode na kojimase nalazili spiskovi poginulih. Na vrhu svake plode se nalazilakrivljena svastika tulskog tipa. Danski pokret brporu je digaomenik u vazduh maja 1945 godine. -

190NajdZel 4 . , - , , - - - -

,.11\ | l\ f. K tJt

dio da groblje ne treba uniStiti kako se ne bi promenila geomanti-ja tog mesta i time nalkodilo gradu.

Zanimanje SS'a za groblja kao boraviSte mrtvih duSp je biorazlogjedne vrlo bizarne prakse. SS dasopis Die Schwartze.Korpsje podsticao esesovce da radaju reinkarnaciju drevnih nemadkihheroja snoiajem na drevnim nemadkim grobljima. Die SchwartzeKorps je redovno objavljivao spiskove odgovaraju6ih groblja, ko-ja su, naravno, prvo proveravali sluZbenici Anenerbea iz straha dase u nj ima ne nalaze ' rasno infer iorna' tela.

Poiteda Vorms groblja il i Staronova sinagoge je predstavlja-lo izuzetke jer je javna politika SS-a bila da uniSti sve tragove ne-nemadkih kultura. SS ie u Sovietskom Savezu namerno uniStioukupno 427 muzeja, ukljuduju6i one u Lenjingradu, Smolensku,Staljingradu, Poltavi i Novgorodu. Umetnidka dela koja su nasta-\a na zapadu prebadena su u Nemadku, medutim, ostatak je svire-po uniSten u pomahnitaloj orgiji pustoienja. Anenerbe je bila od-govorna za'obradu' zaplenjenih umetnidkih dela. Dvadeset i 5e-stog juna 1939, uskoro podto je Anenerbe postala jedinica SS-a,Hitler je izdao slede6u direktivu iz Obersalcberga, jednog od svo-jih utvrdenih utodiita: ,,Nalaiem Dr. Hansu Poseu (Posse), direk-toru Drezdenske umetnidke galeri je, da za Linc izgradi nove ,muze-je umetnosti. Svim partijskim i driavnim sluibama je naredeno dapomognu Dr. Poseu u ostvarenju njegove misije." Misiia se svodi-la na pljaiku. Pose je pod pokroviteljstvom Anenerbea putovao 5i-rom okupirane Evrope biraju6i slike koje su izraLavale 'duh drev-ne Nemadke'. Hitlerov fantastidan san o ponovnoj izgradnji au-strijskog grada Linca kao umetnidkog remek-dela Novog poretkaje podrazumevao da tamo bude smeltena najve6a zbirka nemadkeumetnosti. Osnovana je dak i organizacrja, Sonderauftrag Linz,koja se nalazlla pod neposrednim nadzorom Hitlera i koja je tre-balo da ostvari ovaj golemi cilj.

H i t le rovo un iSravan je sve umetnos t i sem one ko ju je par t i jaodobravala predstavija jo5 jedan primer parapsihiikog totatlitari-zma na delu. Njegov patololki strah od svega 5to je 'strano' ga jenaveo da veruje da je:ne-nemadka umetnost na neki nadin parapsi-hidki opasna po nemadki narod. Himler nije bio tako zabrinut zaslikarstvo i skulpture; njegova parapsihidka paranoja se odnosila

1.91

.IstraZivanje zemaljskih misterija je nastavljeno iurnoHimler sada bio svestan da geomaniilu pr.dstuuiyu f.fiut ,,psihidku kontrolu nad nacijamu. An.rr.rL.;.

""ri*ii;;;;I3..::3_1"tf I Rlunoua ku6a,,.slede6i knjigu Dr. Georga'B(Buschan). Buianova knjiga Iilustrierte ioikerkunde rrirrt,ou,:j:jj:^"":*)

iz 1e26 e"gil. je detaljno proudavala -nog. u,jacije narodne umernostf obidaja, torrl-",'.r";rk"' i;;;; ft.!? TIO:Ue

je u jednom delu obrudiu^l^raspored soba u donma' Studenti nemadke arhitekture su uturdili nekoliko posevrsta u tradicionalnom poloiaju soba koja su odgovarala odrnim oblastima. Drugadiji se raspored soba mogao, na primer, nau Vestfaliji nego u Istodnoj pruskol; a taj oblik ,. t"kod. _.,n,prrmenltl l na rasne tipove. Himler se uhvatio za ovu ideju i sa.pljao planove domova u iehoslovadkoj, lroljskoj i.baltidkim drvama kako bi njegovi Anenerbe_strudnjaci ,d,oka'zali,,r.*"Jt ureklo.ovih zemalja i tako obezbedili ,nauino,

opravdanje za njivo pripajanje Raihu.Himler je takode poverio Anenerbeu odriavanje raznih zgraida od isrorijskog zng.ta\ koje je trebalo a" porru"u trrirtitkcatrakcije kada Nemadka dobije rat. Jedna od n,ih je bio uunt., izkojeg je Hitler komandovao oruu;u'J.- F."n.rrk. U+O godineDruga je bila staronova sinagoga u piugu, koja je nastala uotrina.estom veku. Himler je.naredio da je poXted. r"iS,.";";., l.;.f.oda je saiuva kao muzei izumrle ,ura.'

'tQ twL Jv

Joi jedno hebrejsko sveririlre koje je sS poitedeo je biro drev.l

l:,1.r"^':l!:,g'?b!.. u Vormsu, u Rajnsioj Zemtji. T.6 p*k;il.:hiljade Jevreja, koji su ii*]i., ovom grrJr'ir-;dT d)Zi ti' s*1t:.:-:,

na ovom groblju_ bila zakop"ana u sverom pesku, posebnqdonetom iz Jerusalima. Najstariji deo groblja je bio , "uii'r""r"."""Igla, da bi kasnije bio proiiren u pr"uiug"onik. O"" ,r.r"" ,"'.1_stidka sluibenika su rokom tridesetih golin" pr.poru;iuJ" a" ,.groblje sravni sa zemljom kako bi ,. .r.iro drrgo irgruaito-rr" ,o*mestu' ali su naredenja, koja su stigla iz Berrin; zairanila*s.nye.

Himler je posetio groblje ru grrpgl obidnih turisra i dobio ;e odi,uvara pr.ecizan plan sa svim merim a i poloi.aji_u ," ,_iu ,,yu-dejsku bibilioteku". posre ozbiljnog razmiirlanja, Hi-t., l.-rr"r.-

192 Najdiel ANeNrRsr

druga hriS6anska kraljevska drZavna sahtana, SS vode su odrialipotresna posmrtna slova pod dvadeset stopa visokom zastavom nakojoj su se nalazile rune SS i ime umrlog. U podnoLiu obredne za-stave se nalazio mrtvaiki kovdeg, prekriven svastikama; na boko-vima kovdega su se nalazlla postolja prekrivena crnom tkaninom,a na svakom je stajala i.rtvena zdela u kojoj 1e gorela vatra. Naci-stidke zastave, stotine paganskih venaca i podasna straLa sa kaci-gama su upotpunjavali sliku. Kao da je neki srednjevekovni viteikired oiiveo u sred dvadesetog veka.

193na zgrade. Smarrao je da Rajhsbanka, koja je zavriena uskoro I5to su nacisti doili na vlast, predstavlja geomantski pokulaj hril!^ .d? utidu,na finansijske rokove u Neiadkoi. Zgridu;. u onnt[].5:ir*"q krsta projektovao katolidki arhiiektl po i-*u Volwolf).?osfe ovog straha, nacisti su odludili da niita vile ne rregraditi bez'bdobrenja partije i Himlerovi ljubimde, Anenerbe,kritidki pregledala svaku prijavu.

Dok istrazivanja Anenerbea koja su se odnosila na okulsvojstva crkvenih zvona ili simbolizam uniltenia irske harfe usteru mogu:delovati skoro privladno, krajnji .ilj 1. bio uivrS6inje nacistidke vlasti. volfram zivers se nije samo bavio okr izmgm kao hobijem; posluiio je kao sredstvo za snabdevanje rstiikih rasnih naudnika_ jevrejskim lobanjama. profesor AugHirt, direkror Anatomskog instituta univerziteta u strazburu,1,941 godine obratio Anenerbeu sa jezivim predlogom. Istakaod1 njegova rasna prouiava.nja ne napreduju kao sio ui trebaro jiako Institut ima bogatu zbirku lludskih lobanja suih ,rsu, nJva jevrejska zbirka je premala. Verovao je da SS moie nadokr!i oyaj propust. Hirt je predloiio Ziversu da se pohvata velikiiivih'jevreisko-boljievidkih kome sara', paLrjruo lr-.riti niitela.i onda treba prouzrokovati smrr ,,na nadin koji ne oite6uje Ibanju." onda bi doktor mogao odvojiti gl"uu oir.su i-poJ"riInstitutu u srrazburu u posebno napravrjeioj limenoj po"iirir. zvers je smatrao ovo velikim doprinosom nauci i zlokobne zaoet6ene konzerve su uskoro podele da pristiiu u Institut.

Iako se SS bez,ceremonija opraltao od miliona drugih ljskih. bi6a, ispra6aj kojj.su davali svojim sopsrvenim rlridima jpredstavljao obred koji je izazivao strahopoiiovanje. polto su ssvi esesovci odrekli hril6anske vere, Aneneib.l. ,tuorila prihvatljivu neo-pagansku pogrebnu sluibu kao zamenu za hril6ansko ooelo' Apoteozu ovih sahrana je predstavrjao oproitu; oJr"-.nikaSefa ss-a Rajnharda Hajdriha (Reinhard Heyirich), n, t og" f. ir-,vrlen atentat u eehoslovadkoj i sahrana danskog

"".irt.'firirti;u-na Fredrika fon salburga (christian Fredrik uo"' s.t "it".gl.

EonSalburgova sahrana, \.lr; r" prisustvovali dlanovi danske firaljev-ske porodice i vlade, kao i viii SS oficiri, pokazala t; ,;;,iri .r.-sovskog simbolizma i obreda. Na sahrani , rciiranoi kao i svaka

NajdZel Hnm,p.ove rAlNA NAUKA

19. Sirenje spirale nacistidke dominacije, po tumadenju Haushoferovegeopolitike.

1"95

CHUECH FOUNOATI9NA

I N N O R ? H E B i E U R O F E

t

)I

,

ht..l fralrdb

! m : l o b ? d .

a l : t f t

18. Gerlahove ley linije preko Evrope. Mapa Mihaela Berenda.

Najdiel Hnrnnove rAlNA NAUKA 197

21. Nacistidka plaketa VilhelmaTojta, geomanta i nekada-Snjeg vode Anenerbea.

22. Drevna paganska podela kom-pasa kako ju je rekonstruisaoOto Zigfrid Rojter. IstraZiva-di Anenerbea su traiili prime-re ovog kompasa Sirom Se-verne Evrooe.

20. Grad Karlsrue, projektovan 1715 godine, sadrii principe autori_tativne geomantije koja treba parapsihidki da kontroliie tuoblast. Sve zrakaste ceste se seku u KneZevoj palati u kojoj sekoncentriSe uticai.

iftrnovaerLrn Qrrtmifle a

198 NajdZelPenik

a b c I e f g b ; k t ^' IBIPTYYXITIY

Y** * t! o_ f , l , f t u - ry<e t .

I 'd Bq RI" f npA,{'tI K 11+Xf

l l l t t 6 . 1 . . . A l p h r L r ' .t r r n r ( i o t I i r u n r "!ic Duntli€!tc,i i ir{craif on!rtnri ir{;e 9iurrcrr,reitc xorf) be! $cr'i j i ietrrl idnrrq Don ic,

I ; c r n i ; ) J l o g r u o

23. Strudnjaci Anenerbea suskupil i detalje mnogihizgubljenih i zaboravlje-n ih p isama; pr imer iz pu-blikaciie Anenerbea.

24. Primer alaikog porcela-na * urna sa ukrasom odsvastika.

Htrrp.novt TAINA NAUKA 199

25. Hajnrih Himler i SS ielnici, ukljuduiu6i Hajdriha, stoie u sveia-

noj t iSini pored otvorene rake Hainriha Pticolovca u Kvedlin-

burikoj katedrali, iula 1937 godine.

201Hrcrc,nove rAlNA NAUKA

oNgfit()to

o3 q)

NF

4

Qoaq

A

^,'.Y

aiH

a

>(JAp@

k

(u, o

^l (!

_5 >.d q )i . : \

> O -

9p'Ei9 . >

i j- 9 +' s u: l ' q

T O J- kd o . {( t ( g

. \ a x! 4 t r

X ( Bx > ( )

IE .H5l -

l - F -J r r

oo5'o

CDa-ocou}IE&"

.EooN

|lt3oo

26. Spomen'hram'Hitlerovoj omladini na ostrvu Rigenu Baltidkom moru.

OSnMNAESTo PocLAVLTE

Zamak Klingsor

TTFlimler je prihvatio geomantiju i ve(. 1934 godine shvatio da bimogao parapsihidki uticati na celu Nemadku kad bi nalao mesto odzna(aja koje bi bilo srediSte njegovog Crnog reda. Duboko svestanmagijskog aspekta zemaljskih misterija, uspeo je svojim naizglednevinim zanimanjem za oduvanje drevnih spomenika da lidno ovla-da nad onim mestima koje je smatrao magijski mo6nim. GeomantiAnenerbea su za njegov glavni Stab izabrali drevnu tvrdavu u Vest-fallii, zamak Vevelsburg. Tvrdava je imala dugadku i bogatu istori-ju; osnovali su je biskupi od Paderborna. Ime je dobila po pljadka-5u baronu Vevel fon Burenu ('Wewel von Buren). Prida se da je Hi-mler duo prorodanstvo po kome 6e tvrdava jedina opstati posle sle-de6eg napada sa istoka, kao 5to je i hiljadu i po godina ranije pred-stavljala srediSte saksonskog pokreta otpora u borbi protiv Huna.

Zamak Vevelsburg je bio sagraden u obliku trougla, koji sustrudnjaci Himlerovog Anenerbea odmah prepoznali kao znadajanu geomantskom smislu. Moskovski Kremlj i Vestminsterski kom-pleks zdania, koji takode predstavljaju sediSta svete i duhovne vla-de, takode su trouglastog oblika. Zamak Vevelsburg je 27 jula1934 godine preiao u vlasni5tvo Himlera koji je za njega pla6aoneznatnu godiSnju zakupninu od jedne marke. Mesne vlasti, kojesu ranije bile odgovorne za odriavanje troine tvrdave, bile su pre-

204

zad.ovoljne da predaju ono 5to su smatrale obavezom, medutirrr,kada..je Himler posrao ponosni vlasnik, nije izgubio ni trenutak izapoceo je njeno renoviranje. ovaj ss rajhsfirei je obavestio Snri.ta, ministra privrede Rajha: ,,Predlaiem da razvijemvevelsburg ,..kao Skolu za ss vode Rajha i zahtevam najve6u mogu6u driavnu

. Himler je izabrao dlanove iz svoje lidne pratnje i osnovao po.;e b.nlveyels burg kancelari j u pod vodstvo- it"ndn, tenfir er a iig.frida Tauberta (Siegfried Taubirt), koji je 1937 godine dobio viso.ku titulu 'komandanta tvrdave'. Himrerov arhitJkta, Herman Bar,tels (Hermann Bartels*-), bio je zaduien za radove na rekonstruk.

dotaciju za pokrivanje troikova..,

ciji u saradnji sa strudnjacima Anenerbea. sve radove su izposebno odabrane Radne jedinice Rajha pod vodstvom esesovskihsavetnika.

minje Selenberg. Svaki od trinaest ,vitezova'ie ije imao svoje odaje u

zamak nije trebalo da bude samo itabna 5kola, ve6 i simbo.lidni mikrokozam nemadke istorije i germa'skog duha. valter Si.lenberg ('walter schellenberg), koji je kasnije, poJe ubistva Hajdri.ha, preuzeo komandu nad tajnom obaveitajnom sluibom, SD,opisao je nadin rada ovog skrivenog svetiliita Nacizma: ,,Bio jipreureden kako bi posluiio kao vrsra ss manastira. Svake godinese tamo sakupljao tajni zbor Reda. Svaki dlan je imao ,uoyi, ,op.stvenu stolicu sa imenom ugraviranim na srebrnoj plodi, i svaki odnjih.je. morao da se posveti obredu duhovnih veibi ioglaviro usme,renih ka mentalnoj koncentraciji." Mesto na kome su se odrzava.le duhovne vezbe je bio sveti sro u srcu zamkavevelsburga. Thmo,u sali dugadkoj 145 i Sirokoj 100 stopa, se nalazio Himleiov okru.gli sto, uraden po ugledu na onaj iz legende o kralju Arturu. okoovog hrastovog stola je bilo postavljeno rrinaesr siolica koje spo-

vevelsburgu, koje su bile ukrasene u istorijskim stilovima starihgermanskih heroja i posve6ene odgovaraju6em doveku.

Ispod zamka vevelsburg se nalazilo svetiliite u kome se odr.Zavala.poslednja ceremonija svih virezova. Neposredno ispod ve-like sale se nalazila mradna kamena grobnica * p.r stopa iebelimzidovima. u sredini ove grobnic., poinote kao carstvo irrtvih, na-lazio se otvor nalik bunaru u kojem je stajala kamena kropionica.U zidovima carstva mrtvih se nalazilo dvanaesr niia. u sludaju

Najdiel I\:rrilr Z,qmx KrnucsoR 205

smrti nekog od obengrupenfirera, njegov grb je trebalo ceremoni-jalno spalir i u kropionici a pepeo stavit i na postol je u odgovaraju-6oj ni5i. Trebalo je pepeo staviti u alalku porcelansku urnu. Naud-no su odredeni poloiaji detiri otvora u tavanici grobnice kako bise dim teatralno podizao u jednom jedinom stubu. Celo uredenjegrobnice ispod svetiliSta je bio izvedeno po ugledu na jezuitski planPanteona kralieva u manastiru El Eskorial nedaleko od Madrida.Ovaj hram, izgraden posle misticnog Viljalpandinog tumadenjaknjige proroka Jezekrlja, predstavlja grobnicu Spanskih kraljeva, ukojoj su poslednji put nedavne 1980 godine sahranjeni ostaci pret-hodnog kralja koji su preneti uz veliku ceremoniju. Kao i Panteonkraljeva, tako je i Carstvo mrtvih trebalo da duva ostatke vrhov-nog vode Nemadke - Adolfa Hitlera.

Ovaj povratak drevnoj monarhiji je najoiigledniji u Himlero-voj detaljno razradenoj religioznoj predstavi . ,,Bio je prvi medusebi ravnim ... poznat kao Vojvoda i Kralj i bio je Firer pre hilja-du godina." To je objavio Hajnrih Himler na jednoj od najdudni-jih ceremonija u celoj bizarnoj istoriji tre6eg Rajha. Drl.ao je slovo1936 godine u katedrali Kvedlinburga u Harc planinama, povo-dom hiljadugodiSnjice smrti kralja Heinricha der Voglera (Hajnri-ha Pticolovca), osnivaia prvog Rajha. Odaju6i poitu svom duhov-nom pretedi, Himler ie vriio propagandu za sebe i Crni red SS-a.

Danima pre ove impresivne ceremonije, Himlerovi ljudi supreuzeli ne samo katedralu, vet i zamak Burg Dankuarderode uBrunsviku, koji je takode osnovao Hajnrih Pticolovac, pa dak i sa-mo kraljevsko imanje Kvedlinbuga. Kraljevsko imanje je kasnijepostalo nacionalni spomenik pod pokroviteljstvom Anenerbea. Sa-ma katedrala je 'odi56ena' tako 5to su sklonjeni hriS6anski kipovi iukrasi, a Hajnrihova kripta je stavljena pod stalnu straZu SS-a.

Himler je pozvao partijske delnike na 'Praznik Nemaca' kojije proslavljao milenijum od smrti Hajnriha Pticolovca. ZgradeKvedlinburga su bile ukraiene zastavama sa svastikama i runamaa no6u je Katedrala bila osvetljena reflektorima. Ginter d'Alken,(Gunter d'Alquen) urednik Die Schwartze Korps, zvanidnog SS ia-sopisa, ilustrovanom brolurom je ovekovedio ceremonije.

U pratnji zvanidnika i posebne jedinice barjaktara Hitleroveomladine, Himler je izvriio inspekciju zamka Danl<uarderode iKra-

206 NajdZel Penik

ljevskog imanja, na kom su mu pokazali kriptu Vigperti, koja je osta-la netaknuta jo5 od doba Hajnriha Pticolovca. ,,Ve6 smo ose6ali dase nalazi medu nama gore u svome zamku", napisao je d,Alken. Hi-mler je bio siguran da je tako. Sam bi u pono6 pose6ivao kriptu uKvedlinburikoj katedrali i opStio sa duhom prvog Kajzera, koriste6isvoje okultno znanie duhovnih veibi kako bi pove6ao doiivljaj.

Na dan ceremonije, Himler i odabrani predstavnici driave ipartiJe su marlirali u sveianom hododaS6u uskim purem do kate-,drale medu besprekornim redovima SS-Standarte,,Germanija,,,koje je d'Alken opisao ,,kao istinske vitezove proilosti u sluibisvog gospodara." ,,Mogu nas nazivati paganima, ne razumeju6i,,,nastavio je d'Alken, ,,ali, da su na onda mogli videti, osetili bi itaie prava nemadka poboZnost - prilagodena nabol veri i vrsti.,,

Himler je u katedrali odriao svoj poznati govor ,,Hajnrih pti-colovac", u kome je bodrio Nemce da ponove slavna dela prvogFirera, napadao hriSianstvo i 'jalov' rimski svet di,i je predstavnikKarlo Veliki. Bai kao 5to je Hajnrih ponovo izgradio Nemadku ko.ja je ranije bila slaba i neodludna, rvrdio je, tako je i Hitler pono-vo podigao nemadki duh do nove velidanstvene ere svetske slave.ova analogija je ulivana u glavu naroda na isti nesuptilan naiinkao i ve6ina propagande; Hitler je bio novi Hajnrih, Tre6i Rajh jepodraiavao Prvi, istok se mora osvojiti... itd.

Fotografije u d'Alkenovoj broluri pokazuiu Himlera u kare-dral i tokom blagosil janj a zasrava Hit leiove omladine (omil jenognacistidkog obreda), Himlera kako podasnoj SS gardi izgovara lo-zinku - ,,Kralj Hajnrih i Nemadka!", i Himlera kako polaie venacna grob Hajnrihove iene, kraljice Matilde. Ponovnim uvodeniemobreda drevne Saksonije, Himler je Zeleo da zalemi ,,polomljene,karike lanca iivotai', postavljaju6i svoj SS za posrednika izmedu jherojske mitske proilosti i obe6avaju6eg Novog porerka nacional-soci jal ist idke bu duinosti.

Godinu dana kasnije, drugog jula 1937 godine, Himler jesvecano ponovo sahranio ostatke Hainriha Pticolovca u erobnicikatedrale. sve do pada Tre6eg Rajha, Himler se mogao v]deti nasvaku godiSnjicu u pono6 kako tamo sam meditira i u tiiini opltisa drevnim saksonskim monarhom.

D E v E T N A E S T O P O G L A V L I E

Planina Grala

f,-l

Sveti Benedikt je nazivan ocem kaluderstva jer je bio osnivad ve-oma uspelnog i mo6nog Benediktinskog reda kaludera. Sv. Bene-dikt ie Ziveo u doba kralja Artura u Sestom veku hri56anske ere i,prema francuskom okultisti Alfredu Veisenu (\ileysen), prvo ie no-sio hebrejsko ime Baruh, ime pripisano Zaratustri, persijskomosnivadu arijevske mazdaistidke veroispovesti. Kakve god bile ve-ze medu njima dvojicom, Benedikt je putovao po Evropi osnivaju-6i manastire na mestima drevnih paganskih svetiliSta. Najpoznati-ji manastir koji je on osnovao nalazio se na planinskom vrhuMonte Kasino, jednoj od svetih planina evropskog geomantskogenergijskog sistema. Benedikt je umro 544 godine, 700 godina presloma katara u Monsegiru i 1400 godina pre nego 5to je nemadkavojska fanatiino branila Monte l(asino. 'SedamstogodiSnjoj vlada-v in i ' 6emo se kasni je vrat i t i .

Red ie nastavio da se Siri posle smrti Benedikta. Benediktin-ski manastiri su osnivani Sirom Evrope, skoro uvek na mestimanajmo6niiih svetiliSta prethodnih hriS6ana ili pagana. Benediktincisu 1100 godine upravljali ve6inom kljudnih nacionalnih svetiliStaEvrope. Primera radi, dva najvainiia engleska religiozna zdanja,opatiie u Glestonberiju i Vestminsteru, su bile benediktinske.

208 NajdZel Penik

Nemci Prvog Rajha su osvojili i preobratiri u hriiianstvo ee-iku uz pomo6 benediktinskih kaluderla i na rorn primeru mozemosagledati metode koje su koristili. Tokom nemadle okupacije ce-hoslovadke, 1,936-1.944, Kurt Gerlah je detaljno prorii,o datumeosnivanja i polozaje ovih benediktinskih zdanja. uotio je da su po-litidki znatajne tadke takode bile geometrijski povezane: svaki te-Igr .bi bio geomantski prover.n pi. nego iio bi zapodera gradnja.u oblasti Belin su znaiajna mesta bila postavlyena u odiosu naprestonicu stadice. zapadno od Praga, na 66 kirometara, nalaziose.gradi6 Sac, koji je bio 44 km. udaljen od stadica. ceh, osnivaddelkog.naroda, je sahranjen na vrhu brda sv. Dorda (suete plani-ne) kod Ripa (Raudenice). Brdo Sv. Dorda se nalazi 33 km od prr-ga_. _Gerlah je verovao.da je ova predelna geometrija nemadkog po-rekla i da je koristila detvrt Raste od 11 kilo-.t"r".

Ispostavilo se da se ova mera, koja je povezanasa starom ne-madkom miljom od 440 metara, nalazi u vezi sa talasnom duii-nom'w-energije koju su proudavali Himlerovi railjari, vist i vimer,i za koju je ustanovljeno da putuje 44 metara u sekundi. Gerlaho-va otkri6a potvrduju da su benediktanci vladali zemaljskim linija-ma sile. Njihova magijska tehnologija im je davala mo6 nad onimteritorijama na kojima su vladali svetim planinama i drugim kljud-nim geomantskim mestima. Benediktanci u Engleskoj iiraju vezesa tajanstvenim krugovima u travi za koje su ralljari utvrdili dapredstavljaju mo6na mesta zemaljske energije i, od osamnaesrogveka pa nadalje, benediktinski kaluderi ili bivli dianovi tog reda sise pojavljivali u senci mnogih okultnih druitava, ukljuduji6i i ma-sonsku loiu Fridriha vclikog od pruske. sam Hiiler je pohadao be-nediktinsku Skolu za dedake a najveli savremeni

"rhit&t", Le Kor-

bizije (Le corbusier), je bio pod uticajem ideja svetih geomerrida-ra benediktinskog manastira Bojron.

Benediktanci su se dakle bavili svetom geografijom kao sred-slvgm parapsihidke kontrole nad potdinjenim narodima. Ovo jeukljudivalo i rukovanje tajqim energijarna koje su alegorijski po-znate kao Sveti Gral, i simbolizovane ili skoncentrisunle u'p.h"ruili kamenu. ova legenda se pojavljuje u raznim iomanima o artu-ru i njihovim izdancima, a bila je i omiljena rema trubadura u sred-njem veku. Parsifal i potraga za Gralom su bili od posebno g zna-

Prerne Gnera 209

Ea,laza naciste. Operska interpretaciia ove priie Riharda Vagnera

ioj je dala poseban nemadki duh a Vagnerov genije je stvorio be-sffirtno umetnidko delo koje je ostavljalo dubgk utisak na mistid-ne nacionaliste. Jedan takav mistidni naciona]ista, Oto Ran (OttoRahn), podstaknut pridom o Parsifalu, poSao je u savremenu po-tragtr za Gralom.

Ran ie verovao da je naiao mesto na kome se nalazi PlaninaSvetog Grala, Monsalva iz legende. u planinskoi tvrdavi Monsegiru francuskim Pirinejima. Ran je u potrazi za Gralom 1931 godineotputovao u Francusku. Stigao je do Monsegira, gde su se 1244godine jeretidki katari poslednji put junadki borili protiv krstaikogpohoda katolika koji su ih konadno uniStili. Prema predaniu, naovom mestu su no6 uodi poslednjeg napada tri katara neprimece-no pobegla preko zida nose6i svete relikvije. Odneli su magijskekraljevske znake merovinlkog kralja Dagoberta II i pehar zakoiise verovalo da je Sveti Gral.

Posedovanje Grala je oduvek bio san viteikih redova. Vitezo-vi Okruglog stola kralja Artura, templari, pa dak i tevtonski vite-zovi su trailli ovu mistidnu posudu. Medutim, Oto Ran je verovaoda moi.e osvoiiti ono za iim se vekovima neuspeSno tragalo. Pro-udavao je svetu geometriju Monsegira, njene poloiaje prema izla-sku sunca i odnose sa drugim svetim mestima, i otkrio tajne pod-zemne prolaze u kojima je verovao da se nalazi sakriveno blago.Godine L933 je objavio knligu o svojim otkri6ima' Ranova knjiga,naslovljena Krstaiki pohod na Gral, ie poistove6ivala Monsegir saMonsalvom, planinom Grala. U svojoj sledecoj knjizi, Srce Lucife-ra, razradio je svoje poglede o politiikim vezama katarizma. Ranje 1,937 godine iz Monsegira poslao poiiljku svojih 'otkri6a' za Ne-madku. Primalac ovog paketa je bio Hajnrih Himler. U svojoj knji-zi Hitler y la Tradicion Catara (Hitler i katarska tradtcij{, ZanMiSel AnZber (Jean Michel Angebert) tvrdi da se u ovom paketunalazio ni manje ni viie nego Sveti Gral, ili bar neito zaitaje Ranverovao da je pravi Gral. AnZber kai'e da je posuda odneta t za-mak Vevelsburg gde je bila postavljena na mermerno postolje uCarstvu mrtvih ispod Velike Sale.

Prema nekim izveStajima, Ran je nagraden za svoi ttud zatva-ranjem u koncentracioni logor, gde 1e ubijen 1'943 godine. Drugi

210 NaldZelPenik

izvori tvrde da le Ran izvriio ritualno samoubistvo uzevii cijanid.Bilo je to marta L939 godine. Mesto na kome se Ran ubio ovomsamo-Zrtvovanju dodaje bizann element; bilo je to na vrhu plani-ne Kufitajn u Nemadkoj, jednom od svetih vrhova Stare religije.Kao i katarski jeretici, Ran je dobrovoljno napustio svet koji se, ponjegovom miSljenju, raspadao. MoZda je shvatio da je predmet ve-like mo6i koji je pronaSao pao u kandZe zlai da 6e ubudu6e bitikoriS6en u Stetne svrhe.

Ran je koristio predelnu geometriju kako bi pronaiao loka-ciju 'pravog Grala'. Gral se nalazio na znatajnoj tadki geomantskemape Pirineja na mestu na kome moie udiniti najviSe dobra. Svetageografrja ima dugu tradiciju u Francuskoj, i vlada opite miSljenjeda ona predstavlja delo druida a zatim templara. Nema sumnje dasu i katari imali pristupa ovom znanju, ako je verovati Ranu. Jed-na od najznatajnijih figura predelne geometrije Francuske je 'Her-

metidka zvezda templara", ogromna sedmokraka figura koja pre-kriva celu Francusku. Kraci zvezde oznatavaju sedam znadainihsvetih mesta, a svako od tih mesta je posve6eno jednoj od sedamastrololkih 'planeta'. Druga velika figura je 'Sveti pravougaonikGala', koji se u ezoteriji smatra jednim od 'tri tabli Grala'. Ovaogromna ,figura povezuje kljudna geomantska mesta u Britaniji,Francuskoj, Nemadkoj i Holandiji. U svojoj knjizi Le Secret desDruides (Tajna druida), objavljenoj u Briselu L970 godtne, Vili iMarsel Bru (Willy, Marcel Brou) opisuju ovaj ogroman nrz ley li-nija. One povezuju svetili5ta u Triru, Nemadkoj (koji se takode na-lazie na Gerlahovoj liniji Toul-Oldenburg), Ejvberi i Stounhendi uBritaniji, sveta ostrva Uesan u Francuskoj i Valheren u Holandiji,Sen Nazer, Karnak i Liztje,, srediSta paganskih ili hriS6anskih ver-skih obreda. Ove ogromne geometrijske figure su povezane sa ze-maljskim silama koje ispunjavaju energijom ova mesta koja sesmatraju svetim.

Postoje li ove ogromne figure zaista na zemlji ili ne, i bila nji-hova geometrlja precizna i ispravna, one joi uvek mogu dejstvova-ti u okultnom. Kontrola vizualizovanja predstavlja osnovnu veiti-nu okultizma kojom svaki kandidat mora da ovlada. Mnoge 5ko-le magije poudavaju metodama ovladavanja ovom sposobnoS6u,ali, koji god.sistem bio upotrebljivan, vizualizovanje je sredstvo za

PreNlrue GBeL.a 211

magijsko uticanje na dogadaie. MreZe koje povezuju kliudna me-

st" , predelu obezbeduiu konceptualni okvu za vizualizovanie.eak i ako ne predstavljaju niSta viSe od rvorevine ma1te., one 6e i

dalje funkcionisati. Njihova veza sa primetljivim zemaljskim ener-

grjama, pak, dini ih dvostruko mo6nijim, jer posvedenik onda ima

posla sa pravim silama.Geometriia u oblasti Monsegira oblikuie pentagrampovezan

sa linijom izlaska sunca na letnji solsticij i ovo su izudavali geoman-

ti koje je Himler poslao u juznu Francusku uskoro posle njene ka-

pitulacije 1940 godine. oni su takode podeli da vrie iskopavanja.juna 1,943 godine, Anenerbe je organizovala veliku ekspediciju' Ve-

iiku grup" nacistidkih nauinika se siatila u ovu oblast i mahnito za-

podela iskopavanja kod Monsegira. Razne stvari su pronadene,

spakovane u sanduke i poslate u Raih koji je ve6 propadao'.Hitler je tvrdio da svakih sedam stotina godina dolazi do pre-

kretnica u istoriji. Stara nemadka legenda kaie da skriveno blago

izlaziiz unutralnjosti zemlie svakih sedam vekova i Himler ie ovo

povezao sa Gralom. U duhovnoj istoriii su se znadajni dogaclaii od-

igrali 544 i 1,244 godine naie ere. Sveti Benedikt, koji je paganske

sirete planine ukljudivao u hriS6anske obrede, umro je 544 godine,

iste godine kada je po predanju umro i kralj Artur. Katari su 1244

godine pobijeni kod Monsegira. veruje se da su i kralj Artur i ka-

tari posedovali Sveti Gral.I1,944 godina predstavlja prekretnicu u svetskoj istoriji ' Tre-

6i Rajh je bio zarst; osuden na propast a uskoro ie predstojala

uto-ik"-bomba, taj demonski proizvod Nove alhemije. Te godine

se na benediktinskoj sveroi planini bila kljudna bitka za oslobada-

nje Italije od Nemaca, jer je 17 januara,1.944 godine zapodela le-

gendarna bitka za Monte Kasino. Manastir Monte Kasino, koji je

6r'ou"o li6no Sv. Benedikt, bio ie tzgra.den na vrhu jedne od sve-

tih planina u energetskom sistemu Evrope i kao takav ie imao dvo-

,tr.tki znataj: bio je od vitalnog strateSkog znataia kako u klasid-

nom vojnom tako i u okultnom smislu.Naredenie koje je general fon Fitinghof (von Vietinghoff) pri-

mio bilo je nedvosmisleno: mora odbraniti svetu planinu po svaku

cenu. Bitka je odrazlla ovo naredenje odbrane do poslednie kapi

krvi. Saveznici su prvo uputili iednu oklopnu i Sest peiadijskih di-

vizija, medutim, kako se-bitka nastavljala, njihove snage su porr- ;sle na rrinaest peladijskih i tri oklopne divizije. s nemadke strane ,,

212 Najdiel Penik:

na neki nadin isplatio. Borba se produiilatri dana na iuievinamamanastira Monte Kasino, ali je fanatidni otpor prve nemadke pa-,

je Monte Kasino branilo per peiadijskih i detiri oklopne divizije.Posle detiri meseca borbe i osam izgubljenih divizlja,iaveznici sukonadno zauzeli svetu planinu. Medutim, pre nego ito se ovo do-godilo, pola kvadratne milje planine je preivoren-o u pralinu.

Cetrnaestog marra, 1944 godine, 500 saveznidkih bombarde-ra,je za tri i po sata bacilo preko 1000 tona bombi, posle degarje ,usledila artiljerijska vatra iz Sest stotina telkih poljskih topova. U ,,meduvremenu, na razdaljini od nekoliko stotini milja, u Monsegi-ru' mogao se videti dudan prizor. Prida se da je na sedamstotu go-diSnjicu uniItenja katara,1,6 marta, Alfred Rozenberg sa nacistid-kim delnicima doleteo u poseru Monsegiru. preko *irt" je prele-teo laki avion Fizeler storh koji je pultao dim. opisao je oblikogromnog sundevog diska i o'da odleteo u pravcu Tuluza. rznadsvete planine karara je visio ogroman keltski krst. Nacistidki ze-maljski magidari su izveli jedan od tradicionalnih rituala magiiskezaStite velikih razmera - obred Ruzinog krsta. ovaj magijski lin se

dobranske d.ivizije prisilio saveznike na povladenje. Usledilo je loIdva meseca bombardovanja pre nego 5to su trupe pravih uledin;e- ,nih nacija poslednji put napale utvrdenje. Britanske, poljsle, ma-rokanske, novozelandske i ameridke trupe ru n.pr.rtino'tukle poostacima manastira dok otpor na kraju nije slomljen i 1g maja1944,go.drne je podignuta poljska zastava preko kamenja koje jenekada bilo Benedikrov manastir. osamnaest dana kasnije, save-znici su se iskrcali u Normandiji, srednjevekovnom uporiitu bene-diktinaca. Dani Tre6eg Rajha bili su odbrojani.

DveDESETo PocLAVLJE

Memoari demonskog carstva

,,Onda slede snegovi i razbesneli vetrovi, ier su bogovi

osudeni na propast, a kraj ie smrt."VolusDa

I '

)ve teoriie i otkrica nemadkih okultista i Anenerbea su se naili nasvome kada je izbio rat 1939 godine. Bai kao 5to su se naudnooruLje i istraiivanja u oblasti odbrane iznenada nalli u prvom pla-nu, tako je i parapsihidko ratovanje postalo kljudna oblast prime-njenog istraZivanja. Fenomenalna inventivnost nacistiike nauke je

postala odigledna tek posle poruza Rajha; tek tada mu je priznatootkrivanje prvog mlaznog aviona na svetu, nervnih gasova' teledi-rigovanih projektila, raketnih aviona trideset godina pre njihovogvremena i lansiranih raketa koie su stvorile osnovu za posleratnekosmiike programe kako SAD-a tako i SSSR-a. Nacistidki tehnida-ri nisu bili ni5ta manje inventivni ni kada je neortodoksna stranabila u pitanju.

Mesto na kome su se 'okultne veltine'i zvanidna nauka naj-viSe pribliZavale bila je oblast zemaljskih - radio - magnetskih -

parapsihidkih energija. Tridesetih godina naieg veka, poznati na-udnici kao Nikola Tesla su tvrdili da istraiivanja u oblasti elektro-nike nisu daleko od usavriavania'zraka smrti'. Nemaiki naudnicisu shvatili ovai zrak kao glavno oruZie koie 6e osigurati njihovu

214 NaldZel Penik

svetsku nadmo6. Rade6i sa visoko-voltaznirn X-zracima, fizitar Si-bolt (Schieboldt) je pokuiao da razvrje zrak koji bi uniiiio avion uleru. slidna naprava) dije je iifrovano ime bilo Hadubrand. ko'sri-la je ukritene zrake infra-crvene energije za sparlivanle neprijatelj-skih aviona. ova linija proudavanja se pokazala neplodnom, ali je-dan od njenih rezultata je bio elektronski mikroikop. koii sadapredstavlja osnovno orude istrazivanja kako u bioiogi;i tako i unauci o materijalima. Hitler je rekao ,,Da smo imali mo6nije mi-kroskope, otkrili bismo nove sverove" i upravo je to ucinio elek-tronski mikroskop. on je zaista bio jedan od retkih korisnih izu-ma koje nam je Tre6i Raih osravio u nasledstvo.

u vezi sa ovim istraiivanjem visoke energije su na nekoliko'kljudnih tadaka' Rajha podignuti razni tajansrveni ,predajnici,.Na Brokenu, poznarom vrhu u planinama Harc, 193g godine jezapodelo uiurbano gradenje. Broken, koji je bio sveta piJnina bo-ginje Freje, je najpoznatiji po dudnoj optidkoj pojavi poznatoj kao'duh Br.kena', koji se pojavljuje kada zraci sunca bacaiu senkuosobe, koja stoji na vrhu, na oblak ispod nje. pod odredenim uslo-vima oko glave ovog 'duha' se pojavljuje svetadki oreol.'Predajnik' je bila dudna naprava, bila je to kula okruzena ni-zom stubova na dijim su se vrhovima na\azile drike krulkastog ob-lika. Istovremeno je slidan sistem podignut na vrhu planine Feld-berg nedaleko od Frankfurta. uskoro posto je Brokenska kula pu-Stena u rad, podele su da pristiiu prijave o dudnim pojavama u nje-noj blizini. Motori kola koja su iSla planinskim..rtr-u bi iznena-da stali. Strai.ar Ratnog vaduhoplovstva bi uskoro opazio nasrra_dala kola i objasnio zbunjenom vozadu da le beskorisno pokuia-vati da upali kola tog trenutk a. straiar bi posle nekog ur.-.nu ,.-kao vozadu da motor moze opet da radi i onda bi ovaj upalio ko-la i odvezao se.

Mnogo godina kasnije, posle rata, stalno su pristizale prija_ve o pojavi 'paralize kola' povezane sa pojavama NLO_a. Kakvagod bila njegova funkcija, 'predajnik' je srvarao polje energije do-voljne da napravi kratak spoj u elektridnim sisiemima out}"Jitkola. slidne pojave su zabeleiene u ravnici Solzberi u blizini Sto-trrrhcndia, medutim jo5 ni je ustanovljeno da l i su one prouzroko-

MTIVTOaRI DEMONSKOG CARST\E 215

vane nekom akt ivnoS6u samih kamenih gromada i l i vojnim pr isu-stvom u oblast i .

Polja ove vrste su [sz sumnje uodena oko karnenih krugova.Emanacije nepoznatih energija se mogu iskazati na razlidite nadi-ne: kao magnetizam, toplota, teika 'atmosfera', zvuk ili svetlost.Pojava poznata po imenu

'avetiqjsft2 svetla' je desto puta uodena

na mestima izrazite parapsihidke aktivnosti. Ukleta crkva u Borli-ju, u Eseksu, le jedno od nresta 9de je ova pojava nedavno videna.Teozof Sinet (Sinnett) je tvrdio da pojav, 'avetinjskih svetala', ko-ja se izraiava u blago fosforesceltnoj il i zaslepljuju6oj elektridnojvar i jaci j i , prouzrokuie srnenj ival je 'v ibraci ja etera' . , ,Odiglednoje," napisao je Sinet, ,,da svako ho ume da stvori ove vibracije mo-Ze lako da proizvede sve vrste swetlosti koie Zeli". Medu vrstamasvetlosti on spominje ,,one dudne igraju6e loptice svetlosti u kojese odredene vrste duhova vatre tako lako pretvaraju."

Ekipe bombarder2 smeridkog ratnog vazduhoplovstva , ko-je su vrSi le vazduine prepade na Nemadku 1.944 godine, ia l i le suse na novo nacistidko tajno orujje. Pojava je dostigla vrhunac unovembru i decembru te godine i postala je tako uobidajena da je

ie dobi la ime'Fu louci ' . Male lopte i l i d iskovi svet iost i i l i vatre bise iznenada pojavi l i n iotkuda i 'prozujal i ' pored aviona, prete6ida ga izbace iz kontrole. Avionska posada je izveltavala da Fulouci deluju kao da se krecu na fazuman naiin. Njih Sest il i osambi se pribliZili u savrienorl stroitr, okre6u6i se i naginju6i zalednosa avionom.

Preovladavalo je opite miili enje da Fu lovci predstavljaju taj-no oruije iz fal:rike koja je vec proizvela raketne i mlazne borbe-ne avione i reledirigovane rakete. Pobednidki saveznici nisu niStaotkrili javnosti posle rata, iako su objavili tajne projekte aviona iraketa Aleksandra Lipiia (Alezander Lippisch) i Vernera fon Brau-na ('Werner von Braun). Nijedan Nemac nikada nije priznao da je

napravio mali izvidadki avion. Ip ak, izgleda da su ovakvi rnali sve-tle6i predmeti drugaiijeg poreklq, da predstavljaiu joi jedan pri-mer Vrila na delu" Kosmidka vatl;1, avetinjska svetla, vatra blaga,Fu louci i sliino su sve proizvodi kontrole lIi razaranja 'eteriinih

struja' kojima su Himlerovi zemaljski magiiari pokuiavali daovladaju. Moida su to bili sluEajni proizvodi eksperimentalnog

216 NajdZel Penik

majstorisanja sa zemaljskim energijama Himlerovih neiskusnihtehnidara. Moida se rat zavriio pre nego ito su mogli osloboditineito ito bi sigurno predstavljalo silu koja, ako 1e pravilno kontro-I isana, donosi pusroS.

IstraZivanje tokom rata zvuka Vrlo Niske Frekvenciie (VNF).suprotnosti ultrasonike, tokom tata, ukazalo je na mogucnosti dase on iskoristi kao oruzje. Postoji prirodni talasovod izmedu jonos-fere i zemlje koji se moze iskoristiti za pove1.avanje vNF ra'dtjaci-fe i n jeno usmeravanje ka odredenim lokaci iama na zeml j ino j po-vrsini' \NF suptilno uride na elektridno ponaianje rjudskog mo-zga. Frekvenclja alla talasa mozga iznosi oko 8-12 herca (ciklusau sekundi). oscilacija talasovoda jonosfere takode iznosi osamherca. veiraiko poveiavanje ovih nisko frekvenrnih osci laci ja pu-tem posebno napravljenih generatora bi moglo stetno delovati narad stanovni5tva cele zemlje jedan duii period. produiena prime-na vNF bi mogla demobilisati sav produktivan kapaciter civilnogstanovni5tva neprijateljske nacije. Himlerovi SS naudnici su bilisvesni ovih mogu6nosti i uvideli su da se prostiranje ovih talasa ta-kode moie osrvariti izazivanjemmunja --jedne od mogu6nosti ko-je je demonstrirao Nikola Tesla.

_ Utrc_aii mikrotalasa na nervni sistem su takode od vojnogznaiaja. cak i kada su niskog inrenziteta, mikrotalasi mogu ozbilino da promene normalni ritam mozdanih talasa , i da izal.ovu cira-stiine perceptualne distorzije, uklju6ujuci halucinacije i gubljenjeose6anja za vreme. Nedavno je utvrdeno da uspravij.rr. kr*.n.gromade zrade mikrotalasnu radijaciju i sasvim je mogu6e da suHimlerovi istraiivadi u Anenerbeu ovo znali. Nemadke nacistidkeradio i radarske stanice su bile podignute na drevnim tadkama sve-te geografi je te zemlje.

Tokom sedamdesetih godina ovog veka, ameridka centrarnaobaveltajna agencija (cIA) je objavila da sovleti eksperimentisu saparapsihi ikim pojavama iz strateikrh razloga. europ;r Internatio-nal rimes je javio da je cIA pozvala izvesnog Dr. Irkinsa (Eerkins)da proudi ta istrazivanja. ,,Rusi su otkrili da energetsko porje kon-stantno kruZi oko zemlie brzinom zvuka," javio je InternationalTimes, ,,ljudski mozak, koji dejstvuje kao predajnik, moie poslatinaelektrisanu misao u ovu struju energije koja je nosi dok je ne pri-

Mr,l,toari DEMoNsKoG' cARsr\,A 217

mi drugi mozak, koj i deluje kao pr irnalac." I rk ins je verovao daovaj sistem moie ,,isprati dovekr"l mozak""

Ova 'nedavna otkr i6a' nisu daleko od Sinetovih tvrdni i odpre skoro celog veka i iznenaduje ito je CIA-i bilo potrebno tolikovremena da sa zainteresuje za ono 5to su angiikanski kaluderi i na-cist i uodi l i pedeset godina rani je. Da su dobro uradi l i svoj doma6izadatak, znali bi o poseti profesora Vimera (Wimmer) Himleru udecembru 1942.U sred rata, u Zitomiru, na okupiranoj ruskoj te-ritoriji, Himler i ugledni dianovi Anenerbea su se sreli sa Vimeromza 'seminar o radiesteziji '. Himler je uzeo pod svoje kljudna mestasvete geografije Rusije i odajnidki je pokuiavao da maksimaino po-jaia svoju parapsihidku kontrolu.

Ta tvrdnja je otvoreno objavljena u Deutsche Bergwerks,Ze-itung-u B marta 1942 godine, gde se objabnjavala Haushoferovageopolitika u svetlu ezoterijske svete geografije. Pokazao je kakoSirenje Rajha prema ostatku Evrope dini spiralu koja se okre6e sdesna nalevo, svast ika ut icaja koja se stalno pove6ava, koja or-ganski raste preko zemaljske kugle. Trebalo je prisvojiti srediStamo6i koja su kor isna za nacist idku upotrebu a neodgovaraju6a jetrebalo uniStiti. Novi centri mo6i, kao Hitlerova Velika sala u Ber-linu, su se takode mogli stvarati kako bi se postigao neki cilj. i ov-de dolazimo do reienja jedne vojne zagonetke. Mnogi vojni ko,mentatori bili su zbunjeni time 5to je Hitler izabrao Rastenburg zasvoj Stab tokom invazije Sovjetskog Saveza, jer se to mesto nala-zi u modvarnim Sumama Gerlica rnedu Mazurskim iezerima Istod-ne Pruske.

Pored Berlinskog bunkera u kome je Hitler dodekao svojkraj, od svih njegovih itabova je najpoznatiji onaj u Rasrenburgujer je ttr doilo do neuspeine ,,bomba5ke zavere", pokuiaja atenta-ta na njegov Zivot jula 1944 godine. Zvani(no poznara kacrFuhrerhauptquartier Wolfsschanze (Glavni itab firera Vudja ja-ma), ova tvrdava je bila jako utvrden logor u maloj istoinopruskoj5umi. Ovo mesto, koje se nalazi nedaleko od bivleg utvrdenja tev,tonskih vitezova u Rastenburgu (sada KentZinu u Poliskoj) izazivaveliko zanimanje geornanta. Hajni je samo ime Rastenburg pove-zao sa ley Iintjama. Pre nego ito je tvrdava izgradena, u okolini senalazlla mala Kurhaus ili banja na mestu drevnog svetog bunara -

Z le218 Najdiel Penik

jednog od onih mesta koja su se oduvek povezivala sa svetom ge-ografijom.

Kada su Hitlerovi inZenjeri projektovali tvrdavu 1940-1941godine, ukljudili su civilno groblje kroz koje 1e prolazila ley Iinijakoja se prostirala od jedne visoke tatke zapadno od Rastenburga,kroz crkvu u gradi6u i kapelu u Karlshofu nedaleko od Krauzen-dorfa, predgrada Rastenburg a, kroz sam Kurhaus (visoko mestona 137 metara nadmorske visine), kroz groblje do ostrva Tauten-burg a odatle do sela Svidern. Himlerov 5tab u Istodnoj pruskoj,Hohvald, se nalazio u drugoj iumi dvanaest milja severoistodno odVudje jame. Bio je povezansa Kurhaus-om drugom iey linijom ko-ja je iila od Hohvalda,kroz Kurhaus do nekoliko kliudnih tadaka(ob-eleienih trigonometrijskim oznakama) jugozapadno i jugoi-stodno od samog gradila Rastenburga. u Drevnim nemaikim sve-tiliStima, Vilhelm Tojt je uodio poklapanje trigonometrijskih ozna-ka sa svojim sverim linijama i Himlerovi liudi su to imaii u vidukada su birali mesto za Hohvald.

okultna funkcija Staba je odigledna. postavljanje itabova naz,naiajna mesra po svetoj geografiji omogu6avalo je njihovim vla-darima da Salju parapsihidku silu preko oblasti prekrivenih geo-mantskom mreiom. Od ovih dveju linija, jedna se skoro tadnoprostirala u pravcu istok-zapad, dok se druga, koja je povezivaladva 5taba, prostirala severoistodno, ka Moskvi.

. _U svojoj knjizi Isterivanje davola, objavljenoj I976 godine,anglikanski isteriva6 davola Dom Rober petipjer (Dom RobertPetitpierre) prida o ranijem sludaju upotrebe parapsihidke geo-mantije u politidke svrhe. Njegov -.nio, Gilbert Sb lshaw;, za-menik direktora misionarske Skole Sv. pavla u Burg-le-M"riu, ,Linkolniajru, uverio se 1926 godine tokom Generalnog 5trajka daSovjetska Rusija usmerava okultne pritiske na Britaniju..So ieznao da su drevni l judi korist i l i ley I ini je za parapsihidke napadena svoje neprijatelje; skupljaju6i se na ritualnom sastanku, stvara-li bi parapsihidke sile koje bi onda slali niz linije do svog odrede-nog cilja. so je verovao da se Skola nalazi na jednoj od lakvih li-nija koja se prostire od Rusije do vrha Snoudon, jedne od pagan-skih svetih planina Britanije. Tokom Generalnog itrajka, o'i p.-tipjer su osetili kako jaki parapsihidki pritisci prolaze kroz kape-

Mr-uoant DEMoNSKoG aARsl vA

lu sa istoka na zapad. So je verovao da se moZe suprotstevit iovom davoljskom upli tanju i uoi io je da se energi je usredsrcclujuna drevnu pagansku mogilu u sred sela. Dok je Petipyer iuvrttrstraZu, So je blagoslovio to mesto i isterivao davola iz mogile. Ocltog dana su prestali parapsihidki pritisci u kapeli. Prida se dit sutokom bitke za Britaniju skupovi veitica preko ostrva podigli kLr-pu sile kako bi spredili dejstvo Hitierovih parapsihidkih sila. Bilcsu uspeine u svojoj kontra-magiji.

Jedno popodne 1.942 godine, kurir je Adolfu Hitleru donctrposlednje izveStaje sa ruskog fronta. Nemadka armija je po centrLivota pokuiavala da prodre starim planinskim putem iz Groz.nog,kroz planine Kavkaza do Tiflisa. S obzirom na ozbiljni preokrctkod Staljingrada i katastrofalne gubitke koji su se umnoiavali rtasvim frontovima, stvari su podinjale da deluju neosporno tmurlto.Firer je paLljivo pregledao izveitaje. lznenada je besno plantto.

,,Ludaci!", prosiktao je,,treba da se nadu pred vojnim sudom ltose bave svojim idiotskim hobijima u doba rata!"

Proditao je da se jedna jedinica Gebirgsiager-a (planinskilrtrupa) odvojila od glavne kolone. Popela se na vrh Elbrus sanro tlrtbi postavila zastavu sa svastikom. Takvi ludi podvizi nisu it.ttprcsionirali Hitlera, koji se nalazio pod pritiskom shvativli da je poi't'rtda gubi rat. Sta su t i l judi imali da traie penju6i se po planirt i tr t trtumesto da se bore protiv boljSevizma? Njihova motivacila it' ltil.rdublja od obidnog hobija, ali Hitler nije znao tu tajnu, jer ic ioi rl.rnima besneo na njih viSe nego inade. Sta se to dogadalo?

Da bismo to saznali, moramo se vratiti u osmi vck Irrilc*tt=ske ere. U tom veku je sastavl jena Bwndahish,zbirka starih pclr i i .skih dela. Ona predstavlja raspravu o planini sveta i hijcrrrr'lrrir lfe=ra povezanih sa drevnom arijevskom kosmologijom. Ovrr pl*ttlttasveta, posvedena Ahura-Mazdi, bogu svetlosti, bila ic rri tttattle ttlviSe nego Elbrus. Osvoji t i Elbrus, izvor svih zemaljsl<i lr el lctf gl l ; l lznadilo je ovladati celim energetskim sistemom zentljc, rlr lrar fe trtko F{imler verovao kada je naredio ovaj drzak poclvipi, Itrenn tn1teori j i , sve bi trebalo da bude dobro za naciste alco clrzr nvlt klf l l tnu tadku pod kontrolom. Medutim, nacisti nistt trtttpilt rla pnlrerl*'si lu Rusije samo magijom. Kao 5to svaki pametitr l oktt l l lbl, t qlrt ,r

Mr.uo t xt DEMoNSKoG cARsrvA ) " . t I220 Najdiel Penik

ta, magija je samo deo procesa; u ve6ini sludajeva mora da posto--j i mater i ja lna osnova za magi ju.

Kako je nemadka vojna maiinerija sve viSe podlegala sve ve-6im gubicima, i kako je danak stalnih vazduinih napada sve dubljerazdirao nacistidku vojnu mo6, oslonac za lF.itlerove magijska vi-zuabzovanja je nestajao.Izgleda da je Hitler, koji je po svim nor-malnim kriterijumima sada bio lud, napravio joI poslednji odajnid-ki magijski potez u pokuiaju da preokrene neizbeino. Apelovao jena 'v i5e si le ' da mu daju pobedu.

Hitler je 1942 godine dao izjavu koja veoma mnogo govori:,,Ako sam zbog nedeg potreban, ovde samo ovde zbog viSe sile".Sada nema sumnje na 5ta je Hitler mislio kada je rekao viSa sila.Ponekad je koristio izraz 'Gospod', titulu koja se isto tako rnoglaodnositi na hriS6anskog boga, boga veitica ili 6ak i na davola. Nje-gove viSe sile su mogle biti zvezdani entiteti koje usmeravaju dru-gi okultisti, 'Mudraci sveta' iz tibetanskih legendi, il i 6ak nemare-rijalni entiteti koje su tokom vekova nesvesnim delanjem stvorilinemadki okultisti. Kakve god bile ove sile, prave ili imaginarne,iz-gleda da je Hirler pokulao da napravi ugovor sa njima.

Ugovor je oblik magije dobro poznat okultistima; on je tajkoji stvara osnovu za poznatu pridu o Dr. Faustu. U suitini, onpredstavlja magijski ugovor. Ne-ljudska bi6a u ne-materijalnimsferama - astralna bi6a, davo, demonsko carstvo, kako god ih minazvali - treba da udine uslugu za odredenu cenu, obidno u zame-nu za duiu magidara. ,,IJgovor", napisao je ugledni magidar ArturVejt (Arthur Waite), ,,predstavlja ustupak siromaitvu sredstava. Ucrnoj magiji, kao i u nekim drugim procesima, siromalan mora bi-ti spreman na irtvu, a vidovnjak koji nije dovoljno opremljen mo-ra na kraju platiti viSu cenu."

U jeziku magijske tehnologije, iftva predstavlja sredstvooslobadanja bio-elektridne energije - Vrila" Entiteti kojima j. po-trebna energija onda mogu vratiti malo te energije magidaru kojiju im je poslao. Prainienje bio-elektridne energije je pojava kojanastaje tokom svakog drastidnog pove6anja emocija, od napadabesa do seksualnog orgazma. Radanje ogromnih kolidina usmere-nog ose6anja, kao na koncertirna rok muzike, politi ikim demon-stracijama ili Hitlerovim reiiranim skupovima, stvara energije ko-

je strudnjak moie usmerit i svojom voljom. Krvne irtve t:r l(()t l( ' i i

ne izvor ove energ i ie .Hit ler je nastavio poli t iku spaljene zemlje dok konairto ni i t '

shvatio da je rat izgubljen. Tri stotine hi l jada Nemaca jc izgrrbi l tr

i ivot kada je berl inski u-Bahn (podzemni zelezniiki sistcr|) rrrr

merno poplavljen po r-ijegovorn naredenju. Hitler je rekao spcrrr,

koji je tada ve6 bio njegov Ministar za naoruLanje, ,,Ako je rrrt rz

guLlf.rr, oncla nacija mora da urnre". ,,Gubici nikada ne m.gLr 5i'

li preveliki.,, siktao je Firer drugom priiikom, kao da priziva viic

sile za dudo u zamenu za krvnu i-rtvu zarsta monstruozniir razttlc-

ra. Medutim, prizivao on Demonsko carstvo u pomo6 u iasu nc-

volle i l i ,r . , ou. si le su ga izneveri le. Dok je crvena armija,stezl lr

obiui oko Berlina, raznolika skupina staraca i tinejdiera, koji su

se na brzinu sakupili u privremenu odbrambenu jedinicu, bila icuzaludnti bitku preko barikada od tramvaia i !lju1ka. Hitler, k1;ii

se ii'6urio u Fiierbunkeru, planirao ie svoj posiednii izlaz - sv.-

jorn sopstvenom rukom.' Fiitl., se ubio 30 aprila 194-5 godine. Njegovi pomo6nici str

izneli njegovo telo u baitu Raihskancelarije i tamo ga bez cerenr6-

niie spaliii sa 180 litara nafte iuvane za tu priliku. Datum 'jego-

uog ,u-orrbistva 1e znataian - 30 april'.vede uodi Prvog maja, pra-

,',Ik" prol.6a, poznato i kao Valpurgiiska no6, koii predstavlia ic-dan ocl velikih Zrtvenih datuma starog germanskog paganstve.

Kao da je Hitler tzabrao ovaj dan kako bi osigurao naiboliu rno-

gu6u re inkarnaci iu .Dok je Hit lerovo telo spalj ivano pored tela Eve Braun, n;c'

gou. n.u.rte od nekoliko sati, Crvena 4tTl j . ' . je naii la na dudrtrr"prrror,

naiSla je na veliki broj tibetanskih le5eva, mozda iel< i

"1ih t"t i t l"ar. Tu su se nalazi l i ostaci t ibetanske koloniie u Bcrl ir trr

pod pokrovitel jstvom Haushofera, koja se usred ruievina carstvir;ror. ko1" dolazl 'st isia u iednu posledniu odajni iku odbrarrtr si

la Agart i la"*ea[ I dok ie podiza'a crvena zastava na vrhu berli'skc lJr.rr

denburlke kapiie a otpor se slamao posle vesti o Firerovorl srlrrr()

ubistvu, nekoliko posledniih tvrdoglavih nacista ie bi l1; zirtr l ,( ' l ()

skrivanjem svog blaga.koje 6e neko budude pokolenje <;t l<ri{ i i rr;r, ,

trebit i za osnivanje Cetvrtog Rajha. Drugog maja 1945 qotl i tr ' .

222 NajdielPenik

jedna SS deta pod jakom straZom orputovala je na specijalnu misi-ju u nepristupadan deo Cilertala u Austriji. Tamo, u glederu naHohfajleru, na 9000 stopa nadmorske visine, nacistidki ielnici suzakopali olovni kovieg u kome su se nalazile najsvetije relikvije SS-a.Medu njima se nalazio i tajansrveni predmet Ota Rana koji jeuklonjen sa svog mesta u zamku Vevelsburg. Nacisti su po svakucenu ieleli da sprede da ove relikvije padnu u ruke saveznika. Kov-deg 6e se ponovo pojaviti iz svog mesra u glederu izmedu 1990 i1995 godine. Nadajmo se da ne6e ponovo pasti u pogreine ruke.

Dok se Treci Rajh ubrzano kretao ka svojoj konadnoj neizbe-Znoj smrti, Hajnriha Himlera je otpustio KarlDenic, novi Firer. Biv-5i voda SS-a je lutao neprime6en medu ruievinama razbijene nacijeod 6 maia, 1945 godine do 23 maja. Onda ga je sasvim sludajno za-ustavila britanska parola izmedu Bremerhavena i Hamburga. Preo-buden u uniformu redova i nose6i crni povez preko oka, obrijao jesvoje brkove i nije bio prepoznat dok sasvim iznenada nije priznaosvoj identitet britanskom kapetanu koji ga je ispitivao.

Odveden je u Lineburg, koji je znaiajan po rome 5ro se tu ne-madka vojska konadno predala, gde je, bez obzira na predostro-inosti, progutao pilulu i izvrlio samoubistvo. Iako su udinieniodajnidki pokuiaji da ga povrare u Zivor, nisu urodili plodom i onje umro. Datum je bio 23 maj 1945. Britanske vlasti su unakazilele5: izvadeni su mu zubi kako bi se onemogu6ila identifikacija iHajnrih Himler, nekada dovek koji je pobudivao najviSe srraha uEvropi, sahranjen je u neobeleienom grobu negde u Lineburikojpustari. I to moZda deluje kao kraj pride. Medutim, dok ovo piSemsaznajem da je organizovana grupa koja treba da pronade Himle-rovo telo i da mu priredi 'prikladnu pagansku sahranu'. eine sepokuiaji da se telo pronade pomo6u klatna i geografske mape, i,kada bude pronadeno, bi6e identifikovano psihometrijom. Posled-nje poglavlje dudne istorije nacistidkog okultizma tek treba da bu-de napisano.

l i l l ] l , lo ( ; l {A l ; I lA

Andree, J . Die Juden. 1911

Angebert, Jean-Michel Hitler y la tradicion Catara. l larcclotta,

1,976

Baehr, Johann Karl Der Dynamische Kreis die Natuerliche l{cihen-

folge der Elemente Zusammengesetzen Koerper. Dresden' L 86 I

Baskin, !7ade, Dictionary of Satanism. London, 1972

Batault, G. Israel contre les nations- Paris, 1939

Bearden. Thomas, The Excalibur Briefing. San Francisco, 1'978

Beddoe, John, The races of Britain. London, 1885

Behrend, Michael. The Landscape Geometry of Great Britain. Bar

Hil l, 1975

Bellamy, Hans S. Built Before the Flood. London, 1943

Berlitz, Charles. The Mystery of Atlantis, New York, 1959

Bird, Christopher. Divining. London, 1979

Blavatsky Helena P. The Secret Doctrine. Adyar, 1888

Bouchet, Paul. Les Druides. Paris

Brennan, J.H. Occult Reich. London, 1974

Brou, Marcel and Willy, Les Secretes des Druides. Brussels, 1'970

Buchner, Rudolf. Die Privinz in merowingischer Zeit. Stuttgart,

1933

Buller, E. Amy. Darkness over Germany. London, 1944

Buschan, Georg Illustrierte Voelkerkunde. Berlin, 1925

d'Alquen, Gunter. foreword to Rede des Reichsfuehrers SS irn l)orrr

za Quedlinbu rg am 2. J:uJi 1'936. Berlin, 1936

Darwin, Charles. The Origin of Species. London, 1859

Darwin, Charles. The Descent of Man. London, 1871

T

)" , ̂ Naidiel Penik'David-Neal,

Alexandra. With Mystics and Magicians in Tibet.London ,1931

de Chambure, Maillard. Regles et Statuts secrers des Templiers. Pa-r is , 1840

de Gobineau, Arthur. Essai sur I ' inegalite des Races Humaines. Pa-r i s , 1854

Devereux, Paul, and Thomson, Ian. The Ley Hunter's Companion.London, 1979

Donnelly lgnatius. Atlantis, the Antediluvian World. London,1948

Duke, Rev. Edward. The Druidical Temples of Wilts. London,1845

Duncan, Anthony D. The Fourth Dimension - a Christian Appro-ach to the Occult. London. L974

Edkins, Joseph. Feng-Shui, Shanghai, 1872; Bar Hlll, I978Eitel, J. Feng-Shui, or the Rudimenrs of Natural Science in China,

London, 1873

Erdmann, K. Das Iranische Fuerheiligtum. Leipzig, 1941Fortune Dion. Spiritualism in the Light of Occult Science. London,

1,931

Fuller, Major-General J.F.C. The Secret Wisdom of the Qabalah.London, 1938

Fulcanelli, J. Le Mystere des Cathedrales. London, !971Gallimore, J.G. Handbook of Unusual Energies. Indianapolis,

1975

Gilbert, L.\7. Kritische Aufsaetze ueber die in Muenchen wieder er-neuten Versuch mit Schwefkiespendeln und Wueschelruten.Hal le , 1808

Grant, Madison. The Passing of the Great Race, New YorkGraves, Tom. Needles of Stone. London, 1978Guenon, Rene. Le Roi du Monde, Paris, 1957Gunther, Hans A. Rassenkunde des Deutschen Volkes. Berlin.

r926Hamkens, F.H. Die Externstein, Teubingen, 1971Harvalik, Zaboj Y. and de Boer, Wilhelm. The Universal Grid. The

American Dowser, May 1978

Brcuocnmtle

Himmler, Heinrich Rede des Reichfuerers SS im Dom za

Quedlinbug, Beriin, 1936

Hine, Edward. Flashes of Light. London, 187L

Hitler Adolf. Mein Kampf. Munich, 1925

Hoehne, Heinz. The Order of the Death's Head. London' 1969

Hoess. Rudolf. Commandant of Auschwitz, New York

Howe Ellic. The Magicians of the Golden Dawn. London, 1972

Isaac, J. Genese de I 'antisemitisme. paris, L948

Johnson, Ken. The Ancient Magic of the Pyramids. London, 1978

Keegan, John. lfaffen SS, The Asphalt Soldiers' London 1970

Keel, John A. Strange creatures from Time and Space. London,

197 5

King, Francis. Satan and swastika. London, 1976

Kirfel, Willibrord. Die Kosmographie der Inder. Bonn, 1921

Klinckowstroem, Carl von. Die Wuenschelrute al wiSsenschafdich-

es Problem. Sttfitgart, 1922

Knox, Robert. The History of the Celtic Race. London

Knox, Robert. The Fragment, or Sketches of the Races of Man'

London

Kraitschek, G. Rassenkunde. Berlin, 1893

Lavater, John Casper. Essays on Physiognomy.

Leugering, Fr. Johan. Huemmlings-Emsland. Johannesburg, 1936

Levi, Eliphas, The History of Magic. London, L913

Lip Mong Har, Evelyn. Chinese Geomancy. Singapore, 1'979

Lockyer, Sir J. Norman. Stonehenge. London, 1909

Lovsky, G. Antisemitisme et Mystere d'Israel. Paris, 1955

Loyola, Ignatius. Spiritual Exercises

Lytton, Lord Edward Bulwer. The Coming Race. London, 187L

Maby, J. Cecil and Franklin, T. Bedford. The Physics of the Divi-

ning Rod. London, 1939

Manvell, Roger, SS and Gestapo. London, 1969

Mavrogordato, Alex. The Structure of Civil ization. London, 1940

Mermet. Abbe Alexis. Radiesthesia. Alsatia, 1938

Michell, John. The View over Atlantis. London, 1969

Michell, John. A Little History of Astro-Archeology' London,

1974

Muck, Otto. The Secret of Atlantis. Londonm 1978

1 1 /L/ -O Naidiei Penik

Nietzsche, Friedrich. Heldentum und ChristentumNietzsche, Friedrich. Jenseits von Gur und Boese. Berlin, 1Bg6Ossendowski, Ferdinand. Beasts, Men and Gods. Londo n, 1923Pauwels, Louis and Bergier, Jacques. The Morning of the Magici_

. ans. London,1977Pennick, Nigel. Geomancy, Cambridge, 1973Pennick, Nigel. The Ancient Science of Geomancy, Lond,on, J.979Pennick, Nigel. The Swastika. Bar Hil l, 19g0Pennick, Nigel. Sacred Geometry. \fellingsborough, 19g0Pennick Nigel. The Subterranean Kingdom. Wellinsborou gh,19gIPlassmann, F.D. Koenig Heinrich der Vogler. Berlin, 1936Plassmanp, F.D. Die Heil ige Fahne. FM-Zeitschrift der SS. October

1937

Rahn, Otto. Kreuzzug gegen den Graal. Fribou rg, 7933Ratazzi, Peter. In Strangest Europe. London, 196gRavenscrofr, Trevor. The Spear of Destiny. London, 1972Reich, lf i lhelm. Die Bione. 1938Reuter, Ono Sigfrid. Das Raersel der Edda. Bad Berka, 1,921Reuter, Otto Sigfrid. Germanische Himmelskunde. Munich, 1934Richer, Jean. La Geographie Sacree du Monde Grec. paris, 1966Roberts, Anthony. A Synthonal Reappraisal of Geomancy.

Westhay, 1981Roberts, Anthony and Gilbertson Geoff. The Dark Gods. London,

1 9 8 0

Roerich, Nicholas. Shambhallah. London, 1930Roerich Nicholas. The Himalayas, the Abode of Light. LondonRosenberg, Alfred. Der Mythus des XX Jahrhunderts, Munich,

1930Scott-Eliot, J. The Story of Atlantis. London. 1g96Screeton, Paul. Quicksilver Heritag e. London, I974Scrutton, Robert, Secrets of Lost Atland. London, 1,977Shirer, W.L. The Rise and Fall of the Third Reich. LondonSinnett, A.P. The Beginnings of the Fifth race. London ,1g96Speer, Albert. Inside the Third Reich, New york, 1970Steiner, Rudolf. Friedrich Nietzsche: Fighter for Freedom.

Eaglewood, 1960

Bmtocnenla

Stoddard, Lothrop. the Rising Tide of Color against White Worlcl

Supremacy. New York, 1919

Stoddard, Lothrop. The Revolt Against Civil ization. New York,

1924

TayloE Isaac. The origin of the Aryans. London

Teder, I i irregularite du Grand-Orient de France. Paris, 1909

Teudt, \filhelm. Deutsche Sachlichkeit. Berlin, 191.7

Teudt, \7ilhelm. Germanische Heiligtuemer. Jena, 1929

Thomas, David Morgan. The Day-book of \7onders. London,

190rThoss, Alfred. Heinrich I. Goslar, 1936Tyler, Major F.C. The Geometrical Arrangements of Ancient Sites.

London, 1939

$7atkins, Alfred. Eariy British Trackways. Hereford, 1922

Watkins, Alfred, The Old Straight Track. London, 1925

\7atkins, Alfred. The Ley Hunter's Manual. London, 1.927

Weysen, Alfred. LIle des Veilleurs. Paris.1972

Wilkins, Harold. The Mysteries of Ancient South America. Lon-

don,1945

Winzer, H, and Melzer, \7. Cancer in the light of geophysical radi-

ation. New York, 1921

Wirth, Hermann. Die Heilige Urschrift der Menschheit. Leipzig,

1932'Wuest,

Joseph. Wuenschelrute, Erdstrahlen und Wissenschaft. Er-

fahrungsheilkunde, 1 955

Volguin, A. La Geographie Sacree de la Grece. Nice, 1955

von Eschenbach, Wolfram. Parzifal (c. 1220)

von Langenstein, Hugo. Mainauer Naturlehre (c. 1290)

von Liebenfels, Lanz. Theozoology. 1.907

von List, Guido. German Mythological Landscapes. Vienna, 1891

von Pohl, Freiherr. Krankheiten durch Erdausstrahlungen. Berlin,

1930

Zollschau, J. Das Rassen Problem. Leipzig, 1881

227

228 Najdiel Penik

Casorrsr KolE IE AUTIR KoNst/rrovAo..Al ldeutsche BlaetrerThe American DowserAncient Myster iesAnnals of the Orgone InstituteAt lant is'Caerdroia Project NewsletterThe Century, MagazineDeutsche Bergwerks-Zeitung,Earth EnergyThe Fortrean TimesFreedom

Germanen-Erbe

Germania

Germanien

Der Grafschafter'der Gruene ZweigFilagal

D-ie Hanusse n ZeitungD-as Innere Reichfi&stitute of Geomantic Research Occasional papersfim@lligence, the Metaphysical MagazinefimG@aniationali Timesjouuma,l o,f Geomancy

lfrudem tu,,m uM Freima urereifu Lry H{s@EesLueflfre,rAdannusSd&screflhwca luaoo,morumnDe.r N{omna,gNaeiomalMamtdsdsche Nlo,natsh.efreh$.e'u,s V,orllkDert N,ordrenrrOdadl@dinOrgone Eneryl'tsullerlnOstara

Brcuocnarryt

PranaThe Pyratnid GuideThe Raven BannerR hythmusR unen

j

Der Schwarze Korps

Die Sonne

Spearhead :

Stonehenge Viewpoint

Die Tat

Theosophical Review

Transactions of the London Lodge of the Theosophical Society

Velhagen und klasings Monatshefte

Volk und RasseW Voelkischer Beobachter

Die Volkswarte'S[alrus

Das rWeltall

Die Westmarkr0flille und Macht

De Wolfsangelzeitschrift der SSZeitschrift fur Deutschkunde

Zeitschrift fur deutsches Alterturn

Zeitschrift fur Volkskunde

Tn a.orcrolanva orr-a..Bibl i ja

Bundahi

Egils saga

Elder Eda' Havamal

Rigsmal

Rig VedaVolsunga SagaVoluspa

Zend Avespa

229

,{q

iznenaduju6e i ponekad bizarne ld1teorije alternativnih nauka ko- {._.,'i

u arhitektonskom dizai- inu, studija o raSljarstvu, i

Hitleroua tajna nauka opisuje

iskopavanjima, kamenimkruZnicama i astronomijii prenosu podzemne ener-gije. Sledeli trag misterio- \*t1]znlh tradiclla manihel'aca,

"' .j

vitezova svetlosti, druStavailuminata i tuleanaca i drugih \tajnih organizaclja, nacistidkimistici su pokuSavali da oZivestare tradicije koje su se prenosile,kako se govorilo, od vremena Sto-unhendZa i piramida, oblikuju6i ipreraduju6i ih u cilju stvaranja raza-raju(.eg izvora mo6i.

*r')

l[ililL|[l-86-

ill|lllllllw w w . d e r e t a " c o . y u

J 1